FAKULTET TEHNIKIH NAUKA, NOVI SAD

INENJERSKA GEODEZIJA 3

METODE DINAMIKOG OBELEAVANJA

U INENJERSKOJ GEODEZIJI

Prof. dr Toa Ninkov, dipl.in.geod.

Doc. dr Zoran Sui, dipl.in.geod.
 Potreba za osavremenjavanjem metodologija
geodetskog obeleavanja visokih graevinskih objekata
(> 100 m).
Problem obeleavanja u toku gradnje zbog evidentnih
dinamikih pomeranja konstrukcije, usled delovanja
vetra i nesimetrinih pomeranja izazvanih zagrevanjem
konstrukcije zbog delovanja sunca.

Reenje problema se pronalazi u primeni

metoda uspostavljanja mrea sa
dinamikom promenom koordinata u
realnom vremenu, sto omoguava
takozvano dinamiko obeleavanje.
 Burj Dubai
(750 m, 2008.) Petronas Tower
(482 m, 1998.)

Empire State Bulding Taipei, Taiwan

(381 m, 1931.) (508 m, 2004.)
 Savremeni trendovi u visokogradnji su izgradnja veoma visokih
i tankih konstrukcija koje je moguce realizovati zahvaljujuci
razvoju novih materijala i tehnologija gradnje. Takve izuzetno
visoke i tanke konstrukcije su postale pitanje prestiza drzava u
kojima se one grade i postaju simboli gradova u kojima se one
nalaze.
Zgrada Empire State visoka 381 m, izgradjena 1931 godine,
decenijama je bila najvisa izgradjena zgrada na svetu i kao
takva koriena je za manifestaciju prestia amerikog
graevinarstva u odnosu na graevinarsku industriju ostalih
drava. Iako su takve konstrukcije veoma skupe, komercijalni
razlozi, pre svega skupo graevinsko zemljite u centrima
gradova, su krajem 20-og i pocetkom 21-og veka dovele do
izgradnje nekoliko zgrada koje su vie od Empire State
Buildinga. Tako je 1998 godine izgraena zgrada Petronas
Tower u Maleziji visine 482 m, zgrada Taipai 101 visine 508 m,
izgraena na Tajvanu 2004 i u ovom trenutku najvia zgrada na
svetu The Burj Dubai od oko 750 m visine izgraena 2008
godine.
Projektovanje i izgradnja ovako visokih i tankih objekata
zahteva od izvoaca primenu najnovijih materijala i tehnologija
njihove ugradnje i korienja.
 Geodetska struka kao nezaobilazni segment
procesa projektovanja i izgradnje takvih objekata
mora razviti nove tehnologije obeleavanja i
kontrole obelezavanja koje su primerene
uslovima izgradnje.
Tu se pre svega misli na detektovanje i
eliminisanje uticaja vetra, zagrevanja fasada od
sunca i dinamikih pomeranja konstrukcije zbog
dinamikih pomeranja krana sa razliitim
vrednostima tereta koji se podie i montira na
asimetricnim pozicijama na platformi aktuelnog
nivoa gradnje.
Prikazom projekta geodetskih
obeleavanja objekta CMA (Capital
Market Authorithy) Tower u Riyadh-u
(Saudijska Arabija), visine 540 m,
implementiranog od strane
ekspertskog tima kompanije Leica,
moe se ukazati na svu kompleksnost
geodetskih obeleavanja visokih
objekata (faza ponude FTN Novi
Sad, GeoGIS Consultants, Beograd).
 Osnovni problemi dinamikog obeleavanja
Kod konvencionalnih obeleavanja u visokogradnji vri se prenoenje
vertikalnih osovina objekta sa nivoa na nivo graevine, kako bi se obezbedila
vertikalnost objekta. Kod manje visokih zgrada, sa irokom temeljnom stopom,
prenos osovina se realizuje konvencionalnim metodama sa taaka referentne
mree (presecanje pravaca napred ili nazad, slobodno pozicioniranje,
korienje ureaja za uspostavljanje vizure na dole ili na gore, itd).

Prenos osovina objekta tokom ematski prikaz spoljnih sila na

gradnje konvencionalnim oznaene pozicije taaka
metodama
 Kada se projektuju i grade visoki tanki objekti, konvencionalne metode rada ne mogu dati
zadovoljavajue rezultate, jer u momentu obeleavanja i kontrole obeleavanja na
platfomama visine preko 50 m na objekat, deluju sile vetra (razliitih brzina i pravaca),
asimetrina optereenja izazvana razliitim teretima koje kranovi diu ili spustaju, kao
promenljiva zagrejanost izgraenih delova objekta zbog delovanja sunca. Svi ti uticaji,
ije vrednosti rastu sa porastom izgrajenog dela objekta, dovode do dinamikih
pomeranja platforme i vrha izgraenog dela objekta, to ima direktnog uticaja na poziciju
taaka koje se obeleavaju.

DUGOPERIODINA POMERANJA
Ova pomeranja na objektu se desavaju u periodima jedne do 15-20 nedelja izgradnje objekta, a javljaju
se kao posledica delovanja sopstvene teine izgraenog dela (sukcesivno povecanje teine) na temelje
objekta, promene nagiba objekta u toku gradnje.
DNEVNE PROMENE POLOAJA
Dnevne promene polozaja konstrukcije su posledica solarnog efekta na zagrevanje izgradjenih povrsi
(strane okrenute suncu) koje se menja u toku dana. Efekat se manifestuje udaljavanjem konstrukcije
od sunca i do 150 mm na vrhu izgradjenog dela objekata preko 500 m. Uzimajuci u obzir da na
oderedjeni deo objekta sunce deluje oko 6 sati, to proizilazi da su pomeranja oko 25 mm na sat. Ovolike
vrednosti moraju biti uzimane u obzir prilikom obelezavanja.
DINAMIKA POMERANJA
Ove komponente se desavaju u vremenskim periodima od 10 sekundi do 15 minuta i one izazivaju
potrebu uvoenja dinamikih metoda obeleavanja i kontrole obeleavanja. Visoki objekti imaju svoju
prirodnu putanju pomeranja, izazvanu od bilo koje sile koja deluje na objekat. Prirodni period je 10-11
sekundi i za svaku konstrukciju se moze sracunati kada pomeranja prestaju sa prestankom delovanja
sile. Ukoliko se dejstvo sile poveava (na primer vetar), poveava se i vrednost amplitude pomeranja i
obrnuto.
Dinamika pomeranja

Teret koji kran, koji je povezan sa konstrukcijom,

podie/sputa, takoe izaziva dinamika pomeranja u
proizvoljnom pravcu i razlicitih vrednosti, u trajanju od 5
do 15 minuta. Zbog toga se preporuuje da se u toku
obeleavanja, ukoliko mogunosti to dozvoljavaju,
aktivnosti krana svesti na minimum.

Svi prethodno navedeni uzroci izazivaju pomeranje ose

objekta od njegove teoretske vertikale, te je neophodno
u procese obelezavanja karakteristicnih tacaka na
izgraenom delu objekta (take koje se koriste za
izgradnju sledeeg sloja konstrukcije) uzeti u obzir
parameter oscilacije/pomeranja objekta u trenutku
obeleavanja.
 Geodetska mikro-mrea objekta

Geodetska osnova projekta visokih objekata slina je kao i u

sluaju niskih objekata gde se projektuje i realizuje lokalna
geodetska mrea, ija tanost (T-lm) odreivanja koordinata i
visina mora biti u funkciji potrebne tanosti obeleavanja (PTO).
Meunarodni standard podrazumeva da je kod visokih zgrada
njihov odnos 1/5 PTO = T-lm. To se relativno lako postie jer je
kod visokih objekata POT = 1 - 1.5cm. Podrazumeva se da se
take lokalne geodetske mree, koje su ravnomerno rasporeene
oko objekta, nalaze van zone planiranih graevinskih radova,
imaju medjusobnu doglednost, slobodne vizure ka objektu a
stabilizuju se na sipovima dubine 15-20 m sa ureajem za prisilno
centrisanje instrumenata (Totalne stanice i GPS) na vrhu.
U zavisnosti od PTO-a radi se projekat lokalne geodetske mreze
sa prethodnom ocenom tacnosti, a potom i realizacija
projektovanih merenja u cilju obezbeenja 3D koordinatnog
sistema projekta. Postupak uspostavljanja koordinatnog sistema
projekta je identian procesima kod niih objekata.
 Obeleavanje na
niim nivoima
Obeleavanje karakteristinih
taaka objekta na niim nivoima
i nivoima ispod povrine zemlje
vri se kao i u sluajevima niih
objekata metodama presecanja
napred/nazad, sa fiksnih taaka
ili taaka slobodno
pozicioniranih na platformama
za izgradnju aktuelnog nivoa
graevinskog objekta. Za
obeleavanje temelja i nivoa
objekta ispod povrsine terena,
mogu se uspostaviti i stalne ili
privremene pomone tacke na
ivicama temeljne jame.
Obeleavanje na
viim nivoima
Kada objekat u izgradnji pree graevinsku
visinu od 20 m, tada na njega poinju da
deluju sile prethodno opisane. Iz tog razloga
pristupa se uspostavljanju i korienju novih
sistema obeleavanja. Novi sistem
obeleavanja podrazumeva uzimanje u obzir
kratkoronih, srednjeronih i dugoronih
pomeranja izazvanih delovanjem spoljnih sila
i sopstvene teine objeka.
Osnovni problem koji navedena tehnologija
treba da rei je odreivanje odstupanja
projektovane vertikalne ose objekta od
vertikale u trenutku opaanja, odnosno da
se u trenutku opaanja znaju koordinate
instrumenta sa kojim se vri obeleavanje u
koordinatnom sistemu objekta. U nastavku je
prikazana metodologija koja se naziva
dinamicka metodologija obelezavanja, koja
reava taj osnovni problem.
 Koncept reenja dinamikog obeleavanja

Koncept dinamickog obeleavanja koji eksperti Leica predlau i

koriste kod obeleavanja karakteristinih taaka visokih
objekata, bazira se na primeni sistema koji se sastoji od
minimum 3 GNSS prijemnika, sa prizmom od 360 ispod antene
prijemnika, rasporeenih na platformi na kojoj se vri
obeleavanje, automatizovane totalne stanice (TS), ije se
koordinate odreuju presecanjem unazad od najmanje 3 GPS
ureaja i koja se koristi za polarno obeleavanje karakteristinih
taaka objekta na nivou platforme, kao i sistem veoma preciznih
inklinometara umreenih duz glavne ose objekta.
Inklinometarski senzori odreuju tana odstupanja vertikalne
osovine objekta po koordinatnim osama i koriste se za
korigovanje koordinata odreenih totalnom stanicom. Ukoliko
se objekat gradi sa vie segmenata platforme, na svakom
segmentu moraju postojati najmanje po 3 GPS/GNSS ureaja.
 TPS Automatizovana totalna stanica

Automatizovana totalna stanica

(TPS) predstavlja jednu od
glavnih komponenti u okviru
pomenutog koncepta
dinamikog obeleavanja. TPS
se mora redovno kalibrisati u
cilju svoenja greaka, na
minimum.
Sistem koji automatski
prepoznaje reflector/markicu Totalnom stanicom obezbeuju se merenja
mora se takoe kalibrisati u horizontalnih i vertikalnih pravaca i kosih
skladu sa uputstvima duina do taaka aktivne kontrolne mree u
cilju odreivanja definitivnog prostornog
proizvoaa. U procesu
poloaja stajalita/totalne stanice, koja su
obeleavanja karakteristinih prethodno odreenja GNSS merenjima.
pozicija na razliitim nivoima Podaci TPS-om se loguju na memorijskoj
objekta, koriste se prizme kao i kartici ili u internoj memoriji instrumenta, a
retro-tape targets, u tom cilju survey processing software - om se
elektronsko merenje duina transferuju u raunar i kombinuju sa
mora biti prethodno provereno i koorfinatama 360 reflektora.
verifikovano.
 GNSS
Uloga GNSS-a odnosi se na obezbeenje prostornog pozicioniranja TPS-a metodom
presecanja nazad, automatskim prepoznavanjem prizmi od 360, koje su stacionirane
ispod antene svakog GNSS prijemnika. GNSS antene i prijemnici permanentno primaju
signale od GNSS satelita, pri emu se mora obezbediti optika vidljivost izmeu antenna
prijemnika i satelita. Odgovornost geodetskog strunjaka odnosi se na pravilan izbor
pozicija na koje e se postaviti prijemnici da bi se zadovoljila dobra geometrija mree i
kako ne bi neke fizike prepreke dovele do reflekcije i difrakcije signala, to bi znatno
umanjilo tanost merenja. Kada su antene instalirane i prijemnici konektovani, geodetski
strunjak proces moe zapoeti na dva naina, u Real-Time ili Post-Processing modu.
Neophodno je pratiti konstelaciju satelita u cilju obezbeenje odgovarajueg GDOP
faktora. Dobra konstelacija satelita se moe lake obezbediti (GPS i GLONASS). Kada
budu sve GNSS antene i prijemnici operativni, startuje se sa opaanjem svih 360
reflektora, u dva poloaja durbina, pri emu ako su prisutne velike vibracije na
konstrukciji, potrebno je iskljuiti kompenzator totalne stanice.
Kada se koristi Post-Processing mode, prvo se transferuju GNSS podaci sa memorijskih
kartica i njima korespodentne datoteke podataka sa GNSS permanentnih stanica. Nakon
toga se procesiraju bazne linije izmeu GNSS permanentnih stanica i GNSS antena u
cilju odreivanja koordinata aktivne kontrolne mree, na koju su postavljeni 360
reflektori. GNSS merenja generisana u razliitim vremenskim serijama, filtriraju se
metodom regresione analize i dobijaju se definitivne koordinate taaka aktivne kontrolne
mree sa tanou od nekoliko milimetara. S obzirom da se GNSS merenja odnose na
WGS84 elipsoid kao vertikalni datum i WGS84 projekciju, mora se izviti 3D
transformacija u lokalni koordinatni sistem.
 Precizni inklinometar
Precizni inklinometar predstavlja ureaj koji
veoma precizno meri promenu nagiba
glavne osovine objekta u odnosu na
projektovanu vertikalu. Ovaj ureaj mora
biti instaliran i u funkciji vremena
kompletnog procesa izgradnje, kada je
objekat izloen neeljenim spoljnim
uticajima.
Uloga mu je da obezbedi i koriguje
projektovanu geometriju na svim nivoima
izgradnje. Inklinometar obezbeuje Kalibriu se u odnosu na kontrolnu
kalibracione vrednosti merenja u dva
pravca kako bi se osiguralo poklapanje mreu na svakoj etai vertikalnim
glavne ose objekta tokom izvoenja sa opaanjima. Serije merenja obezbeuju
projektovanom. Koordinate generisane srednje pomeranje du X i Y ose, pri
klasinim merenjima (horizontalni, emu se taj nagib u to vreme uzima u
vertikalni pravci i kose duine) sa
koordinatama dobijenim GNSS merenjima, obzir za sva budua oitavanja, tako da
takoe e biti aurirane i korigovane e izlazni rezultat sadravati pomeranje
uzimajui u obzir merenja nagiba koja se osovine tornja u odnosi na vertikalu.
odreuju preciznim inklinometrom. Kao to Podaci svih inklinacija senzora e biti
je prikazano na prethodnoj slici, vertikalni
laserski zraci koji prolaze kroz napravljene analizirani za isti vremenski period ili
rupe izmeu etaa slue za prenos visina na e se ektrapolovati linearnom
razliitim nivoima izgradnje, istovremeno e regresijom, na osnovu ega se ofseti
biti kalibrisani merenjima koja obezbeuju po X i Y osi glavne osovine zgrade
precizni inklinometri.
Precizni inklinometri koji su meusobno koriste u cilju korigovanja koordinata
umreeni, instaliraju se u centru jezgra zida take na kojoj je postavljena totalna
u zatitnoj kutiji, na svim nivoima izgradnje. stanica.
Inklinometrijski senzori koji su postavljeni na svakoj etai rade u kontinuitetu,
na osnovu ega se generiu informacije o preciznom kretanju zgrade.
Prednost ovog koncepta je da e geodetski strunjak moi da dobije precizne
pozicije na vrhu oplate bez potrebe za eksternim merenjima koja su veoma
teko izvodljiva na veim visinama.

Predloena lokacija za poziciju totalne stanice i GPS stubove na platformama

prilikom izgradnje CMA Core Wall.
 Koncept dinamikog obeleavanja prilikom praenja
izgradnje objekta CMA Tower u Riyadh-u

Integracija raznovrsnih metoda merenja opisanih u prethodnim

poglavljima (GNSS/total station/precise inclinometer) planirana je
i za potrebe kontrole projektovane geometrije objekta CMA Tower
u Riyadhu.
Dva GPS prijemnika e biti postavljena na vrhu SBG zgrade, 1400
m udaljene od tornja, u cilju prikupljanja GPS/GNSS podataka koji
e bitu uskladiteni u glavnom kompjuteru i putem specijalnog
softvera (GNSS Spider) i SBG mree e biti direktno transferovani
na gradilite. etiri GPS/GNSS prijemnika sa krunim reflektorima
e biti fiksirani na krajevima platformi sa koje se vri obeleavanje
karakterinih konstruktivnih elemenata. Preciznim inklinometrima
sraunae se odstupanja vertikalne osovine objekta po
koordinatnim osama za potrebe korekcije koordinata odreenih
totalnom stanicom, sa koje se vri obeleavanje karakteristinih
taaka.
 Na osnovu dosadanjih uspeno realizovanih objekata, kao to je
Burj Dubai Tower, prilikom ije izgradnje je korien koncept
dinamikog obeleavanja i kontrole projektovane geometrije,
integrisani sistemi prostornog pozicioniranja predstavljaju trend u
savremenom graenju specifinih vrsta konstrukcija. Kombinacija
GPS/GNSS merenja sa klasinim merenjima koja generie
automatizovana totalna stanica, i uzimanjem u obzir podataka koje
obezbeuju precizni inklinometri, predstavlja garanciju
obezbeenja kvaliteta obeleavanja i kontrole geometrije razliitih
konstruktivnih elemenata prilikom izgradnje visokih konstrukcija.
Uspena realizacija izgradnje ovakvih objekata, podrazumeva
interdisciplinarni pristup geodetskih strunjaka, graditelja,
statiara i svih ostalih koji na bilo koji nain participiraju u njima.
Kvalitet realizovanog objekta ocenjuje se parametrima koji
nedvosmisleno ukazuju da li su ostvarene osnovne postavke
projekta i da li je projekat izveden u granicama ukupne tolerancije
gradnje. Precizno prostorno pozicioniranje konstruktivnih
elemenata predstavlja veoma vaen element celokupnog izvoenja
radova prilikom izgradnje visokih konstrukcija. U korak sa tim idu i
savremene tehnologije koje su ovde prezentirane, a koje su
planirane da se koriste prilikom izgradnje objekta kao to je CMA
Tower u Riyadh-u u Saudijskoj Arabiji.
 FAKULTET TEHNIKIH NAUKA, NOVI SAD
INENJERSKA GEODEZIJA 3

PRIMENA INFRARED TERMALNIH

KAMERA U INENJERSTVU

Prof. dr Toa Ninkov, dipl.in.geod.

Doc. dr. Zoran Sui, dipl.in.geod.
 POETAK INDUSTRIJSKE PRIMENE INFRARED TERMOGRAFIJE
SREDINOM EZDESETIH GODINA (PRIMENA U SVIM SFERAMA LJUDSKE
DELATNOSTI)

ENERGETSKA EFIKASNOST I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

TEORIJA ODRIVOG RAZVOJA
DIJAGNOSTIKA STANJA INDUSTRIJSKIH SISTEMA
DOPUNA POSTOJEIM TEHNOLOGIJAMA PRIKUPLJANJA PROSTORNIH
PODATAKA
BEZKONTAKTNA METODA SA ASPEKTOM OUVANJA IVOTNE SREDINE
DETEKCIJA NEVIDLJIVOG INFRACRVENOG (TOPLOTNOG)
SPEKTRA ZRAENJA KOJE EMITUJE NEKI OBJEKAT I
PREVOENJE TOG ZRAENJA U VIDLJIVU SLIKU (TERMOGRAM)

Postupak prikupljanja podataka

SNIMANJE TERMOGRAMA
ANALIZA TERMOGRAMA
Infrared termografija i njena primena u
urbanim sredinama

Infrared termografija kao

nedestruktivna metoda
obezbeuje veliki broj
inenjerskih podataka o
konstruktivnim detaljima
graevinskih objekata i
znaajnim karakteristikama
objekata vezanih za
energetska stanja i gubitke ikagonou
energije u zavisnosti od
spoljnih uslova.
Termografija je tehnologija korienja
ureaja za proizvodnju infrared
snimaka na kojima se detektuje
emitovanje termalne energije svakog
objekta.
Termalna ili infrared energija je deo
elektromagnetnog spektra
nevidljivog za ljudsko oko a koji se
vezuje za izvor.

Za razliku od vidljive svetlosti, u Visoke temperaturefasada objekata

infrared svetu svaki objekat sa
temperaturom iznad apsolutne nule
emituje energiju.
na infraredsnimku semanifestuju
tamnijom bojom veigubici
Iako nije oekivano visok, odreeni
stepen gubitaka energije je prisutan
kroz temelje objekata.
Infrared termografija i fasade objekata (2)
Glavni problemi:

y Prekomerno troenje energije dogubitka

ili oteenja izolacije ili prekomerni
gubitak vazduha du termalnih
perimetara.
y Oteenja izazvana vlagom
y Oteenja izazvana ledom
y Neadekvatno izvoenje radova ili greke
uprojektu
y Raslojavanje materijala fasade
Infrared Termografija i fasade (3)

Kada su odgovarajui uslovi, mogue

je locirati nedostatak ili oteenost
izolacije, kao to je sluaj na
prikazanom slabo izolovanom
prostoruiznadvrata.
Lociranje gubitaka toplog vazduha
Preterani protok vazduha
uzrokuje 50% veu potronju
energije.

Problemi mogu biti jednostavni

ilakoreivi,kaotosuoteena
vrata pod dejstvom vremena ili
sloenikaoproputanjevazduha
kroz vovovodne instalacije u
unutranjemzidu.
 Putanje protoka vazduha

Poglednaunutranjizid Poglednaspoljanjizid
kodprozora kodprozora
Novi objekti
Sve grede i izolacije su
jasno vidljive u ovoj
poslovnojzgradi.

Razlike gubitka toplote na

ovom objektu su rezultat
razliitog protoka vazduha
napojedinimdelovima.
 Uticaj vlage ili kondezacije
y U okviru graevinskog
projekta je neophodno Identifikovano
predvideti stroije termalne curenjesakrovai
uslove, jer vlaga moe da du zida
izazovemnogoproblema.
y Voda moe upasti kroz malu
pukotinu ali je u tom sluaju
zarobljena izmeu relativno
nepropusnih graevinskih
materijala.
y Odgovarajue tehnike izrade
obino obino moraju
predvidetizaptivanjevazduhai
usporavanje vlage, da bi se
nagomilana vlaga zadrala
unutarzidova.
Detekcija uzroka curenja na krovovima

Krovnocurenjenaziduplafona

Nasuprotnojstranizidai
nakrajevima
Detekcija gubitaka na fasadama

Uprikazanomsluajuinfracrvenaslikaprikazujevlaneoblasti
izazida.
Vinyl Siding

Identfikovanizid Oteenauzrokovana Kontaminacija

kojigubitoplotu vodom gljivicamaitruljenjem
CMU

Obojenibetonskizidobjekta Trakeispunjenemalteromnaodreenim
intervalima
y PRIMENAIRTERMOGRAFIJEUPOVEANJUENERGETSKE
EFIKASNOSTIOBJEKATA(REKONSTRUKCIJAFASADA)
y Termalnepromeneindicirajugubitaktoplote

Gubitak toplote
GENERISANJETERMOGRAMAfasade
14.9 C 6.8 C

14
6

12
5

10
4

8 3

6 2

4 1

3.0 0.4

DETEKCIJA POVRINA SA ODSTUPANJEM TEMPERATURNOG POLJA

ODREIVANJE VREDNOSTI TEMPERATURE U ODABRANIM TAKAMA
Primenatermovizijskihsenzorauotkrivanjuaritazbog
loeizolacije(levo),prodiranjevodenaravnomkrovu
(desno)
ANALIZATERMOGRAMAfasadeuciljupoveanja
energetskeefikasnostiobjekata

Prozorinadrugomspratu(novougraeniprozori)su
toplijiza2Codprozoranatreemspratu
Detekcija gubitaka preko krovova
Detekcija energetskih gubitaka preko krovova
omoguava izradu optimalnih projekata sanacije
kojom se smanjuju gubici, pri emu se smanjuju i
trokovi rekonstrukcije.
Studije detekcije energetskih gubitaka pokazuju da
preko 50% svih krovova mogu biti popravljeni uz
troak koji se vrlo brzo nadoknauje utedama na
energetskim gubicima.
Problemi na detekciji lokacije energetskih gubitaka
i pronalaenje optimalnog reenja rehabilitacije
krova se reavaju multidisciplinarnim pristupom
analizi podataka sadranih na infrared snimku
(Infrared snimatelj, graevinski inzenjer,
arhitekta,).
Krov

Ovajkrovnedajegubitak
toplote(nemacurenja).

Skeniranjem krova utvrdila se

izvesnazasienost,odnosnokrvov
ne gubi toplotu zbog dva sloja
parnihpodlogaispodkrova.
Krov

Identifikacijakritinihmesta
Krov

Prokinjavanjeuzrokovano
neodgovarajuimcevnimnosaima
Krov

Identifikovanocurenjenaivicikrova
TERMALNA INSPEKCIJA KROVNOG INTERIJERA
METALNI KROVOVI
U ovoj prostoriji je
prikazan tipian
primer loe cirkulacije
vazduha.
Obratiti panju na
topao vazduh na vrhu
prostorije i hladne
podove
 TABI1800 predstavlja termalni
irokopojasni laser koji nudi nove
tehnologije koji unapreuju detektor
osetljivosti, omoguavajui
korisnicima da identifikuju
temperaturne razlike od desetod dela
stepena.Korienjemovogsenzorase
mogu kartirati veoma velike povrine
umalomvremenskomintervalu.
Koristi se za detekciju podzemnih
tunela, kartiranje cevovoda, koridora,
detekciju gubitka toplote i za mnoge
druge primene gde su prisutne male
temperaturnerazlike.
ApplicationsforTABI1800
detectionofundergroundtunnels,pipelinemapping,corridormapping,heat
losssurveys,andmanyotherapplicationswherethereareeventhe
subtlesttemperaturedifferences.
TheTABI1800isanewbreedofhighresolutionairbornethermalmapper.It
combinesthefollowingclassleadingcharacteristicsinabroadbandthermal
imagingpackagethatcan'tbematched:
Features
Theindustry'swidestachievablepixelresolutionrange(10cmto1.25mpossible
withtypicalunpressurizedfixedwingaircraft;~2cmresolutionusinga
helicopter);
Highthermalresolvingpower(0.05degreesCelsius);
Wideimagingarray(1800pixels);
Ourtrademarkhighperformancecustomopticswhicharetrulydiffraction
limitedwithsubpixelopticalspotsizeforsuperbfocus;and
Simplifiedinstallationasthecontroller,digitalrecordingsystem,andprecision
GPS/IMUareallbuiltintothesensorhead.
 TABI-1800 SPECIFICATIONS

ACROSSTRACKPIXELS 1800 5%
FIELDOFVIEW 40 2%
IFOV 0.023 (0.405mrad)
NEDT <0.05 C
SPECTRALRANGE Midwave Infrared(3,700 4,800nm)
NUMBEROFSPECTRALBANDS One(1)
COOLING Stirling CycleCooler
THERMALREFERENCE Internalblackbodymeasurements
collectedoneveryflightline
THERMALDRIFT Minimal
DYNAMICRANGE 14bit
DATARATE(MB/SEC) 3.38
FRAMERATE 80fps
OPTICALDISTORTION <0.05%
STANDARDTEMPERATUREMEASUREMENT 20to150C
RANGE
Topliobjektinijansetamneboje
Prikaz infraredortofoto karte u
koordinatnom sistemu ortofoto
planova urbanih zona
omogucavaju:
prostornu integraciju entiteta
termalnog snimaka sa
entitetima istog prostora
klasifikaciju entiteta po
stepenu zagrejanosti
generisanje izotermi vazduha
linije iste temperature
izrada baze energetski
znacajnih podataka o
entitetima prostora
obuhvaenih snimkom
 MULTISENZORSISTEMIZAPRIKUPLJANJE
PROSTORNIHPODATAKA

Laser scanner Riegl LMS-Q560

IR kamera AIM 640 QMW (640 x 512 pixel)

Video kamera
GPS
IMU
Hard disk za skladitenje podataka
 Prenospodataka,sinhronizacijaikontrolneputanjeumultisenzorsistemuza
prikupljanjeprostornihpodataka
(FGANFOMResearchInstituteforOptronicsand PatternRecognition,Ettlingen,

Germany)
 Trend istraivanja - Razvijanje tehnika sihronizacije vie vozila u
pokretu, pri emu vozila moraju biti opremljena sa inercijalnim
navigacionim sistemom u cilju dobijanja poloaja i orjentacije svih
senzora a sinhronizacija izmeu njih bi se uspostavljala beinim
putem.
PRIKUPLJANJEPODATAKA
y LIDARUKOMBINACIJISAIRKAMEROM
y SATELITSKISNIMCISAIR/NIR SENZORIMA

OBJEKTNOORJENTISANABAZAPROSTORNIHPODATAKA

y PROSTORNIPODACI+IRSLIKA=GEOKODIRANAIRSLIKA
 Povezivanje i analiza 2D slika generisanih IR
kamerom sa geometrijomobjekta
 REZULTATINTEGRISANOGSISTEMAPRIKUPLJANJA
PODATAKA GIS
Kao rezultat integrisanog prikupljanja raznovrsnih
prostornih podataka posredstvom razliitih senzora
(multisenzorski sistemiakvizicijepodataka GPS+Laser
scanner+IRcamera+videokamera)moesekreirati GIS
model energetske efikasnosti elemenata urbanih
sredina koji sadri podatke o prostornim entitetima i
njihovim atributima, kao osnova za izradu energetkih
pasoasvakogobjektapojedinano.

Efikasno sagledavanje aktuelnog stanja objekata, kao i

donoenje znaajnih zakljuaka kada je re o
masovnijim kampanjama sanacije objekata.
Mogunost praenja promena na energetskim gubicima
po zavretku sanacije.
 FAKULTET TEHNIKIH NAUKA, NOVI SAD
INENJERSKA GEODEZIJA 3

INSAR TEHNOLOGIJA I NJENA PRIMENA U

INENJERSKOJ GEODEZIJI

Prof. dr Toa Ninkov, dipl.i.geod.

Doc. dr Zoran Sui, dipl.in.geod.
Princip radarske interferometrije
Radarska metoda se zasniva na primeni takozvanih aktivnih senzora i
predstavlja jednu od savremenijih tehnika za prikupljanje prostornih
podataka.
Osnovna prednost prikupljanja podataka ovom metodom jeste nezavisnost od
vremenskih uslova i dnevnog svetla. Trenutno su prisutne sledee tehnologije
radarskog prikupljanja podataka:

SAR (Syntetic Aperture Radar) radar sa sintetikom blendom,

InSAR (Interferometric Syntetic Aperture Radar) SAR
interferometrija, tj. interferometrijski radar sa sintetikom
blendom,
PS-InSAR (napredna verzija konvencionalne InSAR tehnike
koja reava probleme vremenske i geometrijske dekorelacije).
 Princip radarske interferometrije
SAR je tehnika daljinske detekcije
u kojoj se mikrotalasni signali
emituju od senzora ka predmetnoj
povrini, reflektuju se od nje i
vraaju ka senzoru. Princip Z
merenja je slian tehnologiji
laserskog skeniranja, pri emu se
ovde koriste zraenja iz dela
elektromagnetnog spektra sa
duim talasnim duinama, jedan

ra
zo
izvor zraenja emituje Y

en
X

as
mikrotalasne signale a prijemnik rast
ojan

rij
sa antenom registruje signale koji je
to
jek
se reflektuju od povrine. Na
tra

osnovu izmerenog vremena, ut

im
odreuje se rastojanje do povrine
az

od koje se reflektuje mnotvo

signala koje karakterie njihova
amplituda i faza. tr a
ka
Princip radarske interferometrije
Snimanje povrine terena kod SAR sistema vri se bono u odnosu na
trajektoriju kretanja senzora, pri emu se kao proizvod snimanja dobija
dvodimenzionalna slika snimljenog podruja visoke rezolucije. Jedna
dimenzija se odnosi na azimut (pravac trajektorije senzora) a druga na
rastojanje (pravac upravan na trajektoriju senzora).
Osnovne jedinice (elije) slike su pikseli, koji oznaavaju stepen refleksije
mikrotalasnih signala od povrine terena. Svaki piksel nosi informaciju o
amplitudi i fazi mikrotalasnog signala koji se reflektuje od te male oblasti
zemljine povrine koju reprezentuje piksel, tako da se na osnovu
amplitude identifikuje struktura povrine terena (stene, vegetacija,
zgrade).
Amplituda vie zavisi od konfiguracije terena (hrapavosti) nego od
hemijske strukture. Kada su u pitanju stene i elementi urbanih sredina,
radi se o visokim amplitudama, dok glatke i ravne povrine (vodeni
baseni) pokazuju niske amplitude. Kada se uzme u obzir da se kod
snimanja povrine terena SAR sistemom mere kosa rastojanja od senzora
do povrine terena, uloga interferometrije je upravo u transformaciji ovih
podataka u odgovarajuu projekciju.
SAR interferometrija
Satelitska radarska interferometrija InSAR ima primenu u merenju
deformacija od poetka devedestih godina prolog veka. Ova tehnologija se
zasniva na snimanju povrine terena sa dva SAR senzora sa dve vrlo bliske
orbite u razliitim vremenskim trenucima, pri emu se generiu slike visoke
rezolucije, a na osnovu stereo-para se kreira digitalni model visina za potrebe
detektovanja pomeranja terena u visinskom smislu. Dakle, za svaku taku na
snimljenoj povrini terena dobijaju se razliite vrednosti rastojanja sa dva
SAR senzora, tako da isti pikseli za dve slike imaju iste vrednosti amplitude a
razliite vrednosti faze. Radar satelita (npr. ERA1/2, ENVISAT) emituje
monohromatski signal. Mali deo energije signala se rasipa prilikom refleksije
od povrine terena i natrag dolazi do radarske antene sa odreenim
zakanjenjem.
Vremensko kanjenje se izraava kao fazno pomeranje izmeu originalnog i
rasutog signala. Nakon 35 dana, C kanal satelita ENVISAT prelazi isti region
snimanja, pri emu se dobija druga radarska slika zemljine povrine. Ako je
dolo do pomeranja povrine terena usled tektonskih ili drugih uticaja, faza
druge slike e biti razliita.
Primena ove metode je naroito efikasna na podrujima na kojima nije
mogue prikupiti podatke na drugaiji nain.
Primena InSAR-a u geodinamici
Kada se radi o ERS satelitima, radarska talasna duina iznosi
5.6 cm, to implicira tanost odreivanja pomeranja od pola
centimetra, ime je primena InSAR metode u geodinamikim
merenjima na velikim povrinama sasvim opravdana. InSAR
jeste veoma efikasna tehnika za merenje deformacija na
povrini Zemlje, meutim panja se mora posvetiti
vremenskoj i geometrijskoj dekorelaciji, kao i atmosferskim
smetnjama koje mogu u odreenoj meri ugroziti tanost
rezultata.
Kao primer smanjivanja vremenske dekorelacije prilikom
snimanja povri terena izmeu dve vremenske epohe, navodi
se satelitska SAR misija ERS1-2 sa dva integrisana satelita
(eng. European remote sensing satellite, ERS).
ERS 1 i ERS 2
Evropska svemirska agencija je odluila da povee dva sistema
ERS 1 i ERS 2 da rade u tandem misiji od 16. avgusta 1995. do
sredine maja 1996. godine, pri emu su ove dve platforme
funkcionisale u geometrijski vrlo bliskim orbitama sa vremenskim
intervalom od samo 24 sata, dakle ERS 2 generie snimke jedan
dan nakon ERS 1 satelita. Veliki broj stereo-parova snimaka
generisanih iz ove tandem misije se i danas veoma esto koriste u
istraivanjima. Prednost dve slike koje su generisane sa orbita koje
se vrlo malo razlikuju, rezultira stvaranjem relacije izmeu
inteferograma (fazna razlika izmeu dve slike) i visina povrine
terena. Generisanje interferograma se izvodi sistemom piksel po
piksel, tako da se amplituda na interferogramu dobija mnoenjem
amplitude piksela prve slike sa amplitudom korespondentnog
piksela na drugoj slici, dok podatak na interferogramu oznaava
vrednost razllike faza izmeu prve i druge slike (Evropska
svemirska agencija, februar 2007).
 Odreivanje komponente pomeranja terena
Rastojanja izmeu dva SAR senzora,
obino se radi o vrednostima koje se
kreu u rasponu od 10 do 500 m.
Neophodno je obezbediti da se dve
slike generiu sa vrlo slinih orbita u
geometrijskom smislu.
InSAR metoda koja naroito ima
primenu u preciznom odreivanju
deformacija tla i objekata u rasponu
talasne duine radara, naziva se
diferencijalna interferometrija (D-
InSAR). U tom sluaju, generiu se
najmanje tri SAR slike, pri emu se na
osnovu njih uporeuju dva generisana
interferograma, a finalni produkt
predstavlja diferencijalni
interferogram. Ako vrednosti razlika
faza na dva interferograma nisu iste,
znai da je dolo do deformacije
snimljene povrine terena izmeu
datih vremenskih epoha snimanja.
Odreivanje komponente pomeranja terena
Tokom procesa interferometrijske analize, uzimaju se u obzir
sledei parametri:

Ugao snimanja,
Geometrijska baza,
Vremenska baza (generisanje slika sa dva SAR sistema),
Vreme akvizicije podataka,
Ocena koherentnosti (ocena rasipanja mikrotalasnog signala
koji se reflektuje od povrine terena i vraa do antene
prijemnika u okviru SAR sistema),
Meteoroloki uslovi.
 InSAR obrada
D-InSAR se moe uspeno primeniti za merenje deformacija Zemljine povrine
usled delovanja aktivnih vulkana (Amelung et al., 2000), koseizmikih pomeranja
(Simons et al., 2002), post-seizmikih pomeranja (Pollitz et al., 2001), rudarstvu i
podzemnoj eksploataciji (Amelung et al., 1999).

Interferogram sadri topografiju terena plus deformaciju izmeu dve akvizicije podataka.
Takozvana diferencijalna faza sadri informacije o promeni u pravcu posmatranja ili u
pravcu pogleda antene. Tanost detektovanih pomeranja koja se moe postii
diferencijalnom interferometrijom je u rasponu manjem od talasne duine radarskog
signala, a kree se od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara.
PS-InSAR
PS-InSAR (eng. persistent scatterer)
predstavlja nadogradnju konvencionalne
InSAR tehnike u smislu reavanja
standardnih problema kod InSAR-a
vezano za vremensku i geometrijsku
dekorelaciju, pri emu se atmosferski
uticaji mogu filtrirati. PS-InSAR tehnika
omoguava sistematsko praenje
pomeranja objekata i urbanih zona, sa
odreivanjem godinjih brzina pomeranja
sa tanou od nekoliko milimetara.
Ta tehnika koristi dugoperiodini niz
radarskih slika za potrebe otkrivanja
potencijalnih deformacija na odreenom
podruju zemljine povrine. Dakle,
postie se milimetarska tanost
posredstvom fazno stabilnih radarskih
meta sa visokom prostornom rezolucijom.
PS-InSAR reflektori
PS-InSAR
Primena ove tehnologije dobija na znaaju u urbanim sredinama zbog same
gustine i mogunosti pronalaenja prirodnih reflektora, meutim u slabo
naseljenim podrujima je vrlo teko identifikovati koherentne radarske mete.
U tom sluaju se koriste specijalno kreirani reflektori (prethodni slajd).
Podaci generisani PSInSAR tehnologijom odnose se na skup taaka odreene
gustine, u zavisnosti od forme i pokrivenosti povrine.
Korienjem 3D modela, veoma efikasno se moe identifikovati mesto za PS
metu na odabranom objektu. U kombinaciji sa fasadnom teksturom objekta,
primenom terestrike fotogrametrije i kosih snimaka iz vazduha, izbor PS
mete se precizno moe identifikovati, ime e PS-InSAR analiza doprineti
poboljanju razumevanja interdisciplinarnog naunog pristupa u
geodinamici. PS-InSAR merenja predstavljaju diferencijalna merenja u
odnosu na referentnu radarsku metu (sa poznatim koordinatama) i
korespodentnu referentnu epohu.
PS-InSAR
Kombinacijom kretanja satelita (po svojoj orbiti) i kretanja Zemlje oko
svoje ose, mogue je snimiti podruje od interesa kroz dve geometrije koje
se odnose na: uzlazni mod, kada se satelit kree po svojoj orbiti od juga
prema severu i osvetljava podruje od interesa od zapada ka istoku i silazni
mod, kada se kree od severa prema jugu i osvetljava podruje od interesa
u pravcu od istoka prema zapadu.
Kada su na raspolaganju uzlazni i silazni set podataka, komponente
pomeranja je mogue identifikovati i u horizontalnom i u vertikalnom
smeru. Iako PS analiza ocenjuje deformacije na prethodno odabranim
lokacijama, nije jednostavno prostorno interpretirati ovu deformaciju,
uzevi u obzir princip funkcionisanja PS-InSAR sistema. Prethodno je
potrebno sve koriene radarske mete klasifikovati na osnovu njihovih
topografskih karakteristika, pri emu se u analizu ukljuuju i fizike
osobine u ispitivanom podruju deformacija. Lokalne deformacije se mogu
oekivati u blizini vetakih prostornih formi kao to su objekti
infrastrukture, putevi, pruge, mostovi, itd.
PS-InSAR

Rezultati PS InSAR pomeranja ERS 1/2 za podruje severne panije, gde su oekivana tektonska pomeranja oko
1 mm/god, za period od 1992. do 2005. godine. Referentna taka je oznaena crnom zvezdicom. U oznaenim
delovima (beli pravougaonik) izraene su najvee brzine pomeranja (Sousa, J., J. et al., 2009)