TRGOVINSKI MENADMENT

NAUKA I VETINA

TEORIJA I PRAKSA

Trgovinski menadment kao nauka

Trgovinski menadment je nauka kao i svaka druga. Ona ima svoj cilj i metode istraivanja, svoja pravila i zakonitosti koje se
moraju uvaavati pri donoenju upravljakih odluka, kao najvanijeg segmenta trgovinskog menadmenta.

Trgovinski menadment je skup nauno oblikovanih saznanja i uoptavanja sa kojima se racionalno reaguje na promene u
okruenju.

Nauka o trgovinskom menadmentu ima zadatak da dijagnosticira, prati, sistematizuje i prouava zakonitosti obavljanja prometne
sfere i da iznalazi najefikasnije metode funkcionisanja prometne delatnosti.

Nauka o trgovinskom menadmentu ima tri bitne karakteristike:

Interdisciplinarnost -Trgovinski menadment je interdisciplinarna nauka. Ona ne daje gotove recepte za sve probleme trgovine i
upravljanja, jer univerzalnih reenja nema.

Mladost -Trgovinski menadment je jedna od najmlaih grana menadmenta. Nastao je onog trenutka kada se problemi
trgovinskih korporacija nisu mogli reavati primenom opte nauke o menadmentu.

Iterativan odnos sa drugim naukama - Trgovinski menadment je upuen na druge nauke. On koristi spoznaje i dostignua tih
nauka u ovladavanju zakonitostima upravljanja trgovinskim preduzeima

Trgovinski menadment kao vetina

Trgovinski menadment je nauka, ali je u isto vreme i vetina.

Teorija, ali i praksa menadmenta je ukazala i dokazala da se trgovinski menadment ne moe zasnivati samo na nauci. On je
praen i vetinom u sprovoenju naunih zakonitosti i strategijskih zamisli.

Praksa uspenosti velikih imena svetskog biznisa i drugih, pokazuje da su uspeni postali oni koji su imali vetinu i oseaj da
prepoznaju, osete i iskoriste ansu. Veoma mali broj uspenih nalazimo u kategoriji ljudi od nauke.

Trgovinski menadment kao teorija

Trgovinski menadment je nauka i vetina, ali je i teorija.

Teorija je neophodna svakoj delatnosti, pa i trgovinskom menadmentu. Ona na najbolji nain uoptava praksu menadmenta i
putem opisa praktinih reenja, oblikuje njihovu postojanost i nain izvravanja.

Teorija mora biti povezana sa praksom. Ukoliko se to ne ostvari, teorija je defektna, odnosno postaje utopija, odnosno fantazija. Pri
tome treba imati u vidu da praktinost nije osnovno ili objektivno merilo teorije.

Mnoge teorijski date i obrazloene ideje, nisu bile mogue u datom trenutku, ali su se vremenom, uz dodatna modifikovanja,
operacionalizovale.

Trgovinski menadment kao praksa

Trgovinski menadment opstaje zahvaljujui njegovoj praktinosti, odnosno operacionalizaciji. Ideje i odluke koje se ne
operacionalizuju, nemaju nikakve vrednosti. Neuspeni su oni koji donose brojne odluke, ali ih ne realizuju.

Iako je praktinost uslov opstanka svake organizacije, suvino insistiranje na praksi je najee kontraproduktivno.

Uspostavljanje ravnotee izmeu teorije i prakse u trgovinskom menadmentu se uspostavlja putem fenomena teorijska praksa.
Ona odraava potrebu sjedinjavanja teorijskih i praktinih reenja u jednu sferu.