sisa

ti si sisa, kaze ona,

cmizdris kad ti se ne javim,
zovem te a ti si uleman vinom.

ja sam beba, kazem, a i ne shvatam

kako moze iko da zivi bez mene.

o gospode, zar ti stvarno tako mislis?

kaze ona.

da, kazem.

bog te, ti si stvarno nemoguc, gori si

od mekog bebinog dupeta!

popusi mi da mozda zaboravim, pomozi mi

da zaboravim.

gori si od mekog bebinog dupeta!

osetljiv sam, znam, ali

kako moze iko da zivi bez mene?

prekinula je.

eto, pomislio sam, postoje dve

koje mogu da zive bez mene.
mozda ih ima dve hiljade, dva miliona,
dve milijarde, dva miliona milijardi.

kakava depresivna misao!

otisao sam u spavacu sobu, legao i

gledao u plfon.
sta sad, mislio sam, mogu da drkam, mogu
da gledam tv
a tu je i samoubistvo.

vec sam dvaput drkao tog dana

pa su mi preostale samo dve stvari
a posto sam gori od mekog bebinog dupeta
ukljucio sam tv.