ISAK ASIMOV

KRAJ VENOSTI

1. TEHNIAR
Endru Harlan zakorai u kapsulu. Strane su joj bile savreno
okrugle i besprekorno su se uklapale u okomiti tunel sastavljen od
iroko razmaknutih preaga, koje su se stapale u nerazluivu izmaglicu
skoro dva metra iznad Harlanove glave. Harlan je podesio kontrolne
ureaje i pokrenuo polugu za polazak, koja je glatko skliznula.
Kapsula se nije micala.
Harlan to nije ni oekivao. Nije raunao ni sa kakvim pokretom: ni
gore ni dole, ni levo ni desno, ni napred ni nazad. Pa ipak, prostori
izmeu preaga spojili su se u sivkasto zalee koje se pod dodirom
inilo vrstim, mada zbog toga nije bilo nita manje nematerijalno.
Oseao je izvesnu munini u stomaku, slabanu (psihosomatsku?)
plimu vrtoglavice, to mu je govorilo da sve ono to kapsula sadri,
ukljuujui tu i njega samog, hrli nekuda kroz venost.
Ukrcao se u kapsulu u 575. veku, u operacionoj bazi koja mu je
dodeljena pre dve godine. Taj 575. vek predstavljao je najdalju taku
u vremenu do koje je ikada putovao. Sada se, meutim, kretao znatno
dalje, ak do 2456. veka.
Pod obinim okolnostima on bi se po svoj prilici osetio pomalo
izgubljen u ovom vremenskom bespuu. Njegov rodni vek nalazio se
znatno nie - tanije govorei, bilo je to 95. stolee. Taj vek bio je
strogo ogranien na atomsku energiju, pomalo sirov, sklon prirodnom
drvetu kao konstrukcionom materijalu; izvozio je u gotovo sva doba
izvesne tipove destilisanih tenosti za pie, a uvozio seme karanfilia.
Iako Harlan nije boravio u 95. veku od kako se podvrgao posebnim
pripremama i sa petnaest godina postao Pitomac, uvek bi iskusio
oseaj izgubljenosti kada bi se odve otisnuo od "kue". U 2456.
stoleu nalazie se bezmalo dve stotine etrdeset milenijuma od
trenutka roenja, a to je poprilina udaljenost ak i za tvrdokorne
Vene.
Pod obinim okolnostima, sve bi doista bilo tako.
Ali Harlan sada nije bio raspoloen da razmilja ni o emu drugom,
osim o injenici da su mu dokumenti bili teki u depu, a plan na srcu.
Bio je pomalo uplaen, pomalo napet, pomalo pometen.
Ruke su mu same, bez uea svesti prikladno zaustavile kapsulu u
odgovarajuem stoleu.
Bilo je neobino da se jedan Tehniar osea napeto i nervozno
zbog bilo ega. ta je ono to je Vaspita Jerou jedno rekao:
"Iznad svega, Tehniar mora da bude neosetljiv. Promena
Stvarnosti, koju on zapone, moe da utie na ivote ogromnog
mnotva od ak pedeset milijardi ljudi. Milion ili vie njih mogli bi da
pretrpe tako drastina preinaenja, da bi se posle toga morali smatrati
potpuno novim linostima. U takvim uslovima, svaka emocionalna
zagrejanost predstavlja oigledan hendikep."
Harlan je gotovo divljim pokretom glave odagnao seanje na
uiteljev opori glas. U ono vreme uopte nije pomiljao da e se
jednoga dana i sam nai u tom posebnom stanju. Ali oseanja su ga
konano ophrvala. Ne prema pedeset milijardi ljudi. ta je u Vremenu
on mario za pedeset milijardi ljudi? Bila ja vana samo jedna osoba.
Postao je svestan da kapsula miruje i, uz sasvim kratko oklevanje,
da bi pribrao misli, da bi doveo sebe u stanje hladne bezlinosti koje je
moralo da odlikuje jednog Tehniara, iziao je iz nje. Razume se,
kapsula koju je napustio nije bila ista ona u koju se ukrcao, u tom
smislu to se nije sastojala od istovetnih atoma. Obratio je na to isto
onoliko malo panje koliko bi to uinio i bilo koji drugi Veni.
Razbijanje glave oko tajanstvenosti puta kroz vreme, umesto njegovog
prihvatanja kao jednostavne injenice, predstavljalo je obeleje
Pitomaca i novopridolih u Venost.
Zastao je ponovo zaas kod beskrajno tankog zastora Ne-Prostora i
Ne-Vremena, koji ga je s jedne strane delio od Venosti, a s druge od
obinog Vremena.
Ovo e mu biti potpuno nov odeljak Venosti. Svakako, upoznao se
u glavnim crtama sa njim, poto je proitao ono to se moglo nai u
Vremenskom Priruniku. Meutim, nita nije bilo kadro da zameni
neposredno iskustvo, i on se pripravio za prvi ok prilagoavanja.
Podesio je kontrolne ureaje, to je bilo sasvim jednostavno
prilikom prelaska u Venost (a veoma sloeno kod prelaska u Vreme,
ali to se, sreom, dogaalo srazmerno znatno ree). Zakoraio je kroz
zastor i istog asa zasenila ga je bletavost. Automatski je podigao
ruku da bi zatitio oi.
Pred njim se nalazio samo jedan ovek. Harlan ga je u poetku
video kao kroz maglu.
"Ja sam socilolg Kantor Voj", ree ovek. "Pretpostavljam da ste vi
Tehniar Harlan."
Harlan klimnu i ree: "Sto mu Vremena! Kakva vam je ovo
dekoracija?"
Voj pogleda oko sebe i ree popustljivo: "Mislite na molekularne
filmove?"
"Svakako", ree Harlan. Prirunik ih je pominjao, ali u njemu nije
bilo ni rei o ovako luckastoj raskoi svetlosnih odseva."
Harlan je znao da mu je primedba na mestu. 2456. stolee bilo je
utemeljeno na materiji, kao i veina vekova, tako da je od samog
poetka imao pravo da oekuje da e se tu oseati kao kod kue. U
ovom Vremenu nije bilo ni traga krajnjoj pometnji (za sve koji su
roeni u dobima materije) energetskih vrtloenja iz razdoblja oko 300.
veka ili dinamici polja iz perioda oko 600. stolea. U 2456. veku
materija se koristila za sve, od zidova do hrane, to je zadovoljavalo
prosenu udobnost ivljenja Venih.
Meutim, postojala je materija i materija. lan nekog stolea
utemeljenog na energiji to verovatno ne bi shvatio. Njemu bi
celokupna materija izgledala kao skup manjih varijacija jedne teme
koja je nezgrapna, teka i varvarska. Ali Harlan, koji je poticao iz doba
materije, pravio je razliku izmeu drveta, metala (sa podelom na teak
i lak), plastike, silikata, betona, koe i tako dalje.
Ali materija koja se sastoji iskljuivo od ogledala!
Bio je to njegov prvi utisak iz 2456. veka. Svaka povrina
odraavala je i odbijala svetlost. Svuda je postojala opsena potpune
glatkoe; efekat molekularnog filma. A u tom neprestanom ponavljanju
odraza njegovog lika, sociologa Voja, svega to je mogao da vidi, u
pojedinostima i celini, u svim uglovima, vladala je pometnja. Pometnja
blistavosti i munina.
"ao mi je", ree Voj, "to je obiaj stolea, a u Odeljku koji mu je
dodeljen smatra se da je prikladno usvojiti ga gde god je to praktino.
Navii ete se s vremenom."
 Voj je brzo krenuo po pokretnim stopalima drugog Voja, koji se
naglavce pruao ispod poda, odgovarajui mu korak na korak.
Posegao je prema kontaktnom indikatoru i povukao ga niz uvojiti kliza
do polaznog poloaja.
Odrazi su se pritulili; spoljne svetlo se ugasilo. Harlan je osetio
kako se njegov svet ponovo uspostavio.
"Da li biste sada poli sa mnom?" upita Voj.
Harlan je krenuo za socilogom kroz prazne hodnike za koje je znao
da su do pre samo nekoliko trenutaka predstavljali arite vetakog
svetla i odraza; ili su rampom do jednog predvorja koje je vodilo u
radnu prostoriju.
Tokom tog kratkog puta nisu nikoga sreli. Harlanu je to izgledalo
tako obino i normalno, da bi bio iznenaen i gotovo okiran da je u
magnovenju spazio neku priliku kako urno promie. Nesumnjivo se
ve proula novost da jedan Tehniar dolazi. ak se i Voj drao na
odstojanju, i kada je Harlan sluajno rukom okrznuo njegov rukav,
ovaj se trgao kao oparen.
Harlana je pomalo zaudila izvesna gorina koju je osetio zbog
svega toga. Mislio je da je opna koju je satkao oko vlastite due deblja
i znatno otpornija. Ukoliko nije u pravu i ako se opna pohabala i
istanjila, onda je postojalo samo jedno objanjenje.
Nois!

Socilog Kantor Voj nagnuo se prema Tehniaru na nain koji je

odavao prijateljski stav, ali Harlan je automatski primetio da sede na
suprotnim krajevima due ose prilino velikog stola.
"Milo mi je to je jedan Tehniar vaeg ugleda pokazao zanimanje
za na mali problem ovde", ree Voj.
"Da", ree Harlan hladnom bezlinou, koja se mogla oekivati od
njega. "On ima izvesne zanimljive vidove." (Da li je bio dovoljno
bezlian? Njegove prave pobude sigurno su bile oigledne, a krivica
ispisana u grakama znoja na elu.)
Izvadio je iz unutranjeg depa foliju sa sadrajem projekta
Promena Stvarnosti. Bila je to kopija koja je poslana Svevremenskom
Veu pre mesec dana. Zahvaljujui svojoj povezanosti sa viim
Raunarom Tviselom (Tviselom, glavom i bradom) Harlan je bez
mnogo potekoa dobio ovaj posao. Pre no to je odmotao foliju,
pustivi da se rasprostre po ploi stola gde e je zadrati blago
paramagnetsko polje, Harlan je zastao za trenutak.
Molekularni film koji je prekrivao sto bio je priguen, ali ne i
iskljuen. Pokret ruke mu je privukao pogled i za as je izgledalo da ga
odraz njegovog vlastitog lica ozbiljno posmatra sa ploe stola. Imao je
trideset i dve godine, ali je izgledao stariji. Niko mu to nije morao rei.
Sva je prilika da su mu izdueno lice i tamne vee iznad jo tamnijih
oiju delimino davali namrgoen izraz lica i hladnu ravnodunost -
koji su se uklapali u karikaturu Tehniara, kako su ga zamiljali svi
Veni. Moda je on gajio samo lanu prestavu o sebi kao o Tehniaru.
Rasprostro je foliju po stolu i vratio se u neposrednu stvarnost.
"Ja nisam sociolog, gospodine."
Voj se osmehnu. "To zvui izvrsno. Kada neko u poetku ustvrdi
kako nije strunjak na nekom polju, onda to obino znai da e gotovo
odmah uslediti neko sasvim odreeno miljenje vezano za to polje."
"Ne", ree Harlan, "ne miljenje. Samo zahtev. Da li biste hteli da
bacite pogled na ovaj sadraj i da proverite da li ste moda negde
napravili neku malu greku."
Vojevo lice se istog trenutka smrklo. "Nadam se da nisam", ree.
Harlan je drao jednu ruku preko naslona stolice a drugu u krilu.
Nije smeo da dopusti da mu prsti mahinalno zadobuju. Nije smeo da
se ugrize za usnu. Nije smeo ni na koji nain da ispolji oseanja.
Od kada mu se celo ivotno usmerenje u toj meri promenilo,
stekao je uvid u prolazak sadrine projektovanih Promena Stvarnosti
kroz administrativni rvanj Svevremenskog Vea. Kao Tehniar lino
dodeljen Viem Raunaru Tviselu, mogao je to da podesi blagim
odstupanjem od profesionalne etike. Posebno od kada je Tvisel poeo
sve vie da posveuje panju svom najvanijem projektu. (Harlanove
nozdrve se rairie. Sada je neto malo znao o prirodi tog projekta.)
Harlan nije imao nikakvo jemstvo da e mu u dogledno vreme poi
za rukom da ustanovi za im traga. Kada je prvi put bacio pogled na
projektovanu Promenu Stvarnosti 2456 - 2781, Serijski broj V-5, bio je
gotovo sklon da poveruje da mu je enja sasvim osujetila mo
rasuivanja. itav dan je proveo u proveravanju jednaina i odnosa, sa
smuenom nesigurnou izmeanom sa rastuim uzbuenjem i gorkom
utehom da je bar bio upuen u elementarnu psiho-matematiku.
Sada je i Voj ispitao iste perforisane kartice, poluzauenim i
poluzabrinutim pogledom.
"Izgleda mi", ree, "kaem, izgleda mi da je ovo potpuno u redu."
"Posebno vam skreem panju", ree Harlan, "na osobenosti
udvaranja u drutvu sadanje Stvarnosti ovog veka. To spada u domen
sociologije, a ona je, ako se ne varam, vaa nadlenost. Zbog toga
sam i podesio da se im stignem, sretnem sa vama, a ne sa nekim
drugim."
 Voj je sada bio namrgoen. I dalje se ponaao utivo, premda sa
izvesnom primesom hladnoe u glasu. "Posmatrai dodeljeni naem
Odeljku veoma su kompetentni. Sasvim sam ubeen da su oni koji su
zadueni za ovaj projekat dali tane podatke. Imate li neki
protivdokaz?"
"Nikakav, socioloe Voj. Prihvatam njihove podatke. Moje sumnje
se odnose na kasniju razradu podataka. Zar nemate naizmenian
tenzorni kompleks u ovoj taki, ako su podaci o udvaranju valjano
uzeti u razmatranje?"
Voj je zurio u njega, a zatim mu se na licu pojavi izraz olakanja.
"Svakako, Tehniare, svakako, ali on se razreava u jednakost. Postoji
okuka malih razmera bez bonih pritoka. Nadam se da ete mi
oprostiti to se koristim ovim slikovitim jezikom umesto preciznim
matematikim izrazima."
"Sasvim je u redu", ree Harlan bezizraajnim glasom. "Nita vie
nisam strunjak za matematiku nego za sociologiju."
"Vrlo dobro. Naizmenini tenzorni kompleks koji ste pomenuli, ili
ravanje puta, kako ga mi nazivamo, nema nikakvog znaaja.
Razdvojeni ogranci se ponovo stiu i to je opet jedan put. Nije ak ni
bilo potrebe pomenuti to u naim preporukama."
"Ako vi tako kaete, gospodine, prikloniu se vaem pozvanijem
sudu. Meutim, tu je i dalje problem sa M.N.P."
Sociolog se trgao pri pomeni inicijala, to je Harlan znao da e se
dogoditi. M.N.P. - Minimum Neophodne Promene. Tu se Tehniar
nalazio na svom polju. Sociolog je mogao smatrati da je nedostupan
kritici niih bia u svemu to se odnosi na matematiku analizu
beskrajnih mogunosti Stvarnosti u vremenu, ali kada je bila re o
M.N.P., tu je Tehniar bio nadmoniji.
Mehaniko raunanje nije bilo dovoljno. Najvei Kompjutapleks koji
je ikada sagraen, opsluivan najumnijim i najiskusnijim Viim
Raunarom koji je ikada roen, bio je samo u stanju da oznai
podruje u kome bi se M.N.P. mogao pronai. Zatim bi na scenu
stupao Tehniar, koji bi, preletevi pogledom preko podataka, izabrao
neku odreenu taku na tom podruju. Dobar Tehniar veoma je retko
greio. Vrhunskom Tehniaru se to nikada nije dogaalo.
Harlanu se to nikada nije dogaalo.
"M.N.P., koji preporuuje va Odeljak", ree Harlan hladnim
jednolinim izgovorom standardnog meuvremenskog jezika, sa
preciznim slogovima, "zahteva uvoenje nesrenog sluaja u svemir i
trenutnu smrt na najuasniji nain desetak ili vie ljudi."
"Neizbeno", ree Voj slegnuvi ramenima.
"Nasuprot tome", ree Harlan, "ja smatram da se M.N.P. moe
svesti na puko premetanje jednog kontejnera sa police na policu.
Ovde!" Upro je dugim prstom. Njegov beli, odnegovani nokat kaiprsta
napravio je tanuan znak du jednog niza perforacija.
Voj je uzeo predlog u razmatranje sa nelagodnom ali beumnom
priljenou.
"Zar to ne menja situaciju", ree Harlan. "U odnosu na vae
nepromiljeno ravanje? Zar se na ovaj nain ne koristi ravanje
manjih mogunosti, pri emu se ono menja gotovo do izvesnosti, ne
vodi li to do..."
"...do bezmalo M..O-a", proaputa Voj.
"Tano, do Maksimalno eljenog Odgovora", ree Harlan.
Voj podie pogled sa izrazom lica koji se lomio izmeu jeda i
ljutnje. Harlan je odsutno primetio da mu je sagovornik imao malo
razmaknute gornje sekutie, to mu je davalo zeiji izgled koji se
nikako nije slagao s uzdranom snagom njegovih rei.
"Pretpostavljam", ree Voj, "da u biti pozvan na sasluanje pred
Sveveremensko Vee."
"Mislim da neete. Koliko sam ja upuen u stvar, Svevremensko
Vee ne zna o ovome. U najmanju ruku, projektovana Promena
Stvarnosti preputena mi je bez komentara." Nije objasnio re,
'preputena', niti mu je Voj to zatraio.
"Onda ste vi otkrili ovu greku?"
"Da."
"I niste o tome izvestili Svevremensko Vee?"
"Ne, nisam."
Voju se najpre oteo uzdah olakanja, a onda se ponovo pribrao.
"Zbog ega?"
"Samo bi mali broj ljudi mogao da izbegne tu greku. Pomislio sam
da u moi da je ispravim pre no to prouzrokuje tetu. To sam i
uinio. Zato onda dizati prainu?"
"Ovaj... hvala vam, Tehniare Harlan. Pokazali ste se kao pravi
prijatelj. Greka Odeljka, koja je, kao to ste rekli, praktino bila
neizbena ostavlia bi nepopravljivo rav utisak u izvetaju."
Napravio je kratku pauzu, a onda nastavio. "Razume se, ako se
uzmu u obzir preinaenja linosti koje e izazvati ova Promena
Stvarnosti, od male je vanosti prethodna smrt nekoliko ljudi."
Harlan je nepristrasno razmiljao o svemu: Voj nije izgledao odve
zahvalan. Kada malo bude promozgao o ovome, verovatno e mu se
jo manje dopasti to ga je raalovanja spasao jedan Tehniar. Kada
bih bio soociolog, on bi mi pruio ruku, ali sa Tehniarem ne eli da se
rukuje. Brani se, osuujui desetak ljudi na guenje, ali odbija da
dodirne jednog Tehniara.
Poto bi bilo fatalno ako bi dopustio da ova kivnost uzme maha,
Harlan je rekao bez oklevanja: "Nadam se da e mi va Odeljak u znak
zahvalnosti uiniti jednu malu uslugu."
"Uslugu?"
"U pitanju je Projektovanje ivota. Imam uz sebe sve neophodne
podatke. Takoe posedujem podatke za predloenu Promenu
Stvarnosti u 482. veku. elim da saznam uticaj ove Promene na
ustrojstvo verovatnosti odreene osobe."
"Nisam sasvim siguran", ree sociolog polako, "da sam vas
razumeo. Vi jamano imate mogunosti da to uradite i u vaem
vlastitom Odeljku?"
"Imam. Meutim, ono to preduzimam jeste istraivanje line
prirode, tako da ne elim da bude registrovano. Bilo bi teko izvesti to
u mom Odeljku bez...", rukom je napravio neodreen zakljuak
nezavrene reenice.
"Neete, dakle, da se to obavi zvaninim putem", ree Voj.
"elim da stvar ostane poverljiva. elim poverljiv odgovor."
"Ovaj... to se kosi sa pravilima. Ne mogu pristati na to."
Harlan se namrti. "Nita se vie ne kosi sa pravilima nego moj
propust da prijavim vau greku Svevremenskom Veu. Protiv toga
niste imali nita protiv. Ako emo dosledno potovati pravila u jednom
sluaju, onda to moramo uiniti i u drugom. Mislim da smo se
razumeli, zar ne?"
Pogled na Vojevo lice to mu je bespogovorno potvrdio. Sociolog
isprui ruku. "Mogu li da vidim dokumenta?"
Harlan odahnu. Preena je glavna prepreka. Radoznalo je
posmatrao sociologovu glavu nagnutu nad folijama koje je doneo.
Sociolog je samo jednom dao glasa od sebe: "Tako mu Vremena,
pa ovo je mala Promena Stvarnosti." Harlan je uluio priliku i odmah
reagovao. "Tako je. ta vie, sasvim mala stvar. Stvar je upravo u
tome. Nalazi se ispod kritine razlike i ja sam izabrao jednu osobu kao
ogledni sluaj. Naravno, ne bi bilo diplomatski izvesti to u naem
Odeljku sve dok ne budem sasvim siguran da sam u pravu."
Voj nije nita odgovorio i Harlan je zastao. Nema potrebe nastaviti
preko granice bezbednosti.
Voj ustade. "Dostaviu to jednom od mojih Projektanata ivota.
Stvar e ostati privatna. Vi shvatate, meutim, da ovo ne sme izgledati
kao presedan."
"Svakako."
"Ako nemate nita protiv, voleo bih da posmatram odvijanje
Promene Stvarnosti. Nadam se da ete nam uiniti ast linim
sprovoenjem u delo M.N.P.-a."
Harlan klimnu. "Preuzimam punu odgovornost."
Dva ekrana u sobi za gledanje bila su ukljuena kada su uli.
Inenjeri su ih ve fokusirali na tane koordinate u Prostoru i Vremenu,
a zatim su izili. Harlan i Voj bili su sami u blistavoj prostoriji.
(Podeenost molekularnog filma bila je primetna, pa ak i vie od toga,
ali Harlan je gledao na ekrane.)
Obe slike su bile nepomine. Mogle su da predstavljaju prizore
smrti, poto su prikazivale matematike trenutke Vremena.
Jedna slika bila je otrih, prirodnih boja; predoavala je strojarnicu
onoga to je Harlan znao da je eksperimentalni svemirski brod. Jedna
vrata stajala su pritvorena, a kroz procep koji je ostao nazirala se
sjajna osnova stuba od nekog crvenog, poluprovidnog materijala. Nije
se micala. Nita se nije pokretalo. Da se slika mogla toliko izotriti da
prikae zrnca praine u vazduhu, ni ona se ne bi pomerala.
Voj ree: "Dva asa i tredeset est minuta posle vienog trenutka
strojarnica e ostati prazna. U ovoj Stvarnosti, razume se."
"Znam", promrmlja Harlan. Navlaio je rukavice i ve je hitrim
pogledom pamtio poloaj kritinog kontejnera na polici, merei korake
do njega i procenjujui najpogodnije mesto gde bi ga prebacio. Za as
je upravio oi ka drugom ekranu.
Dok je mainska odaja, koja se nalazila u zoni oznaenoj kao
"sadanjost" u odnosu na Odeljak Venosti gde su se oni sad nalazili,
bila jasna i prirodnih boja, drugi prizor, koji je leao nakih dvadeset pet
stolea u budunosti, obavijao je plaviasti sjaj, kao to je to uvek
sluaj sa slikama "budunosti".
Bila je to svemirska luka. Duboko plavo nebo, plavo obojene
zgrade od golog metala na plavo-zelenom tlu. Plavi cilindar neobinog
izgleda sa ispupenim dnom stajao je u prvom planu; iza njega su se
nalazila jo dva takva. Sva tri su uzdizala rascepljene vrhove navie,
dok je rascep duboko ponirao u trup broda.
Harlan se namrti. "Prilino su udni."
"Eletkro-gravitacija", ree Voj. "Jedino je 248. stolee znalo za
elektro-gravitacioni svemirski let. Bez hemijskog pogona, bez
nukleonika. Estetski idealna naprava. teta to tu moramo da izvrimo
promenu. teta." Oi mu se upree u Harlana sa oiglednim
neodobravanjem.
 Harlanove usne se stisnue. Neodobravanje, naravno! Zato da ne?
On je Tehniar.
Meutim, iza svega je stajao najpre neki Posmatra, koji je
obzananio pojedinosti o odavanju drogi. Zatim je na scenu stupio neki
statistiar, koji je pokazao da su nedavne Promene poveale stepen
odavanja narkotiku sve dok ono nije dostiglo najvee razmere u
svekolikoj sadanjoj Stvarnosti oveka. Neki sociolog moda i sam Voj,
protumaio je to iz ugla psihijatrijskog profila drutva. Konano, neki
Raunar je razradio Promenu Stvarnosti, neophodnu da bi se smanjio
obim odavanja na bezbedan nivo, otkrivi pritom da, kao uzgredna
posledica, mora da nestane elektro-gravitacioni svemirski let. Desetak,
moda ak sto ljudi svih inova Venosti, imalo je prste umeane u to.
Ali onda, na kraju, nekom Tehniaru poput njega padalo je u
zadatak da sprovede stvar u delo. Sledei uputstva koja su mu drugi
pripremili, on je bio taj koji je morao da zapone stvarnu Promenu
Stvarnosti. Posle toga bi ga svi gledali sa oholim optuivanjem. Njihovi
pogledi bi govorili: ti si, a ne mi, unitio tu divnu stvar.
Zbog toga bi ga osuivali i izbegavali. Svalili bi krivicu sa svojih na
njegova plea i prezreli ga.
"Stvari" su bile ljudi, koji su se spram svemirskog broda inili mali,
ba kao to su Zemlja i drutvo na njoj uvek izgledali siuni u
poreenju sa fizikim razmerama kosmikog leta.
Ti ljudi bili su mnotva malih lutaka. Njihove siune ruke i noge
stajale su u podignutim, vetakim poloajima, uhvaene u smrznutom
trenu Vremena.
Voj slegnu ramenima.
Harlan je podeavao mali generator polja oko svog levog zgloba.
"Hajde da obavimo ovaj posao."
"Samo trenutak. Hou da stupim u vezu sa Projektantom ivota i
da vidim koliko e trajati njegov posao. I to treba da se obavi."
Ruke su mu se veto kretale po malom pokretnom ureaju za vezu
dok su mu ui pomno pratile raspored otkucaja koji su se vraali. (Jo
jedna osobenst ovog Odeljka Venosti, pomisli Harlan - zvuk se kodira
u otkucaje. Domilajto, ali napadno, kao molekularni filmovi.)
"Kae da nee trajati vie od tri asa", ree Voj konano. "Uzgred
budi reeno, dopada mu se ime osobe koja je posredi. Nois Lambent.
To je ena, zar ne?"
Harlan je osetio kako mu se grlo osuilo. "Jeste."
Vojeve usne se iskrivie u spori smeak. "Zvui zanimljivo. Voleo
bih da je upoznam; na nevieno. U ovom Odeljku ve mesecima nije
bilo ni jedne ene."
Harlan se nije odvaio da mu odgovori. Za as je upro pogled u
sociologa, a onda se naglo okrenuo.
Ako je u Venosti postojao neki nedostatak, onda je on bio vezan
za ene. Saznao je tu manu gotovo istog asa kada je prvi put stupio u
Venost, ali ju je lino iskusio tek onda kada je prvi put sreo Nois. Od
tog trenutka, nita ga vie nije moglo spreiti da krene putem na kome
e pogaziti zakletvu kao Veni i izneveriti sve ono u ta je verovao.
Zbog koga?
Zbog Nois.
Nije se stideo toga. Upravo ga je to i plailo. Nije se stideo toga.
Nije ga pekla krivica zbog sve veeg broja zloina koje je poinio i
kojima je ovo poslednje neetiko korienje poverljivog Projektovanja
ivota moglo da bude pridodato tek kao sitan greh.
 Pribegao bi i najgorem potezu kada bi bio prinuen na to.
Po prvi put, jedna osobena i nedvosmislena misao sinula mu je u
svesti. Iako ju je sa uasom odagnao od sebe, bilo mu je jasno da e
se ona, sada kada je jednom dola, neumitno vratiti.
Misao je bila sasvim jednostavna: ako bude morao, on e unititi
Venost.
Najgore je, meutim, bilo saznanje da raspolae moima da uini
tako neto.

2. POSMATRA
Harlan je stajao na ulazu u Vreme i razmiljo o sebi na nov nain.
Nekada je to bilo sasvim jednostavno. Postojale su takve stvari kao to
su ideali, ili bar parole, od kojih se i za koje se ivelo. Svaki stupanj u
ivotu Venog imao je svrhu. Kako su ono poinjala "Osnovna Naela"?
"ivot Venog moe se podeliti u etiri dela..."
Sve je to bilo na mestu, ali se sada za njega promenilo, a ono to
se jednom slomi ne moe se vie sastaviti.
Pa ipak, on je valjano proao kroz sva etiri dela ivota Venog.
Najpre je bilo razdoblje od petnaest godina, u kome on uopte nije bio
Veni, ve samo itelj Vremena. Samo ljudsko bie iz Vremena,
Vremenar, moglo je da postane Veni; bilo je nemogue roditi se kao
takav.
Kada mu je bilo petnaest godina izabran je paljivim procesom
eliminisanja i odabiranja, iju prirodu u to vreme nije razumeo. Bio je
odveden iza zastora Venosti posle poslednjeg tunog oprotaja sa
porodicom. (Jo tada mu je jasno stavljeno do znanja da se nikada
nee vratiti, ma ta se dogodilo. Tek mnogo kasnije dokuio je prave
razloge ove neumitnosti.)
Kada je uao u Venost, najpre je proveo deset godina u koli kao
Pitomac, a onda je diplomirao i preao u tree razdoblje, kao
Posmatra. Tek posle toga postao je Strunjak i Veni. etvrti i
poslednji deo ivota Venog: Vremenar, Pitomac Posmatra i
Strunjak.
On, Harlan, glatko je proao kroz sva etiri stupnja. Moglo se ak
rei i uspeno.
Jasno se seao trenutka kada se okonalo Pitomstvo, trenutka
kada su postali nezavisni lanovi Venosti, trenutka kada su, iako jo
Ne-Struni, dobili legalno zvanje "Venih".
Jasno se seao toga. Posle zavrene kole i okonanog Pitomstva,
stajao je sa jo petoricom, koji su proli kroz obuku sa njim, ruku
stisnutih na krstima, malo razmaknutih nogu, podignuta pogleda, i
sluao.
Vaspita Jarou sedeo je za pisaim stolom i govorio im. Harlan se
ivo seao Jaroua: mali, snaan ovek, rie i raupane kose, pegavih
podlaktica i sa pogledom gubitka u oima. (Nije bio redak taj pogled
gubitka u oima Venog - gubitka doma i korena, nedoputena i
nedopustiva enja za jednim stoleem koje nikada nee videti.)
Naravno, Harlan nije pamtio od rei do rei ono to je Jarou kazao,
ali sutina je ostala jasna.
Jarou je u osnovi rekao sledee: "Sada ete biti Posmatrai. To nije
visoko, uvaeno zvanje. Strunjaci gledaju na njega kao na posao za
deake. Moda i vi Veni - (hotimice je zastao posle te rei, da bi
svima pruio priliku da se isprse i osete ukus slave) - delite to
miljenje. Ako je tako, onda ste budale koje ne zasluuju da budu
Posmatrai.
Raunari ne bi imali ta da raunaju, Projektanti ivota ta da
projektuju, Sociolozi nikakvo drutvo da profiliu; kada ne bi bilo
Posmatraa, strunjaci bi ostali bez posla. Znam da ste to ve ranije
uli, ali elim da vam se to vrsto i jasno uree u pamet.
Upravo ete vi, momci, izlaziti u Vreme, pod najteim uslovima, da
biste dobavili injenice. Hladne, objektivne injenice, neobojene vaim
miljenjima i naklonostima, shvatate. Precizne injenice koje e se
uneti u maine za raunanje. Odreene injenice koje e omoguiti da
se uspostave socijalne jednaine. Ispravne injenice, koje e
predstavljati osnovu za Promenu Stvarnosti.
Upamtite i ovo: va rad u svojstvu Posmatraa nee biti ni kratak ni
lak. Upravo ete kao Posmatrai pribaviti sebi odlija. Ne ono to ste
nauili u koli, ve ono to ete uraditi kao Posmatrai odredie vau
Strunost, kao i koliko ete napredovati u njoj. Bie to va
postdiplomski kurs, Veni, a greka, ak i sasvim mala, odvee vas u
sektor Odravanja, bez obzira kako sada izgledaju blistavi vai
potencijali. To je sve."
Rukovao se ponaosob sa svakim od njih, a Harlan, ozbiljan,
predan, ponosan u uverenju da se najvee preimustvo u toj povlastici
to je Vean sastoji u preuzimanju odgovornosti za sreu svih ljudskih
bia koja su postojala ili e postojati pod okriljam Venosti, oseao je
duboko samopotovanje.
Harlanov prvi zdatak bio je neveliki i nalazio se pod punim
nadzorom, ali on je izbrusio svoje sposobnosti na tocilu iskustva u
desetak vekova, gde je izvrio desetak Promena Stvarnosti.
 Krajem pete godine u svojstvu Posmatraa, bio mu je dodeljen in
vieg i poslat je u 482. stolee. Prvi put je trebalo da radi bez nadzora,
i svest o ovoj injenici oduzela mu je malo od samopouzdanja kada se
javio Raunaru koji je upravljao tim Odeljkom.
Bio je to Raunar Pomonik Hob Find, ija su nabrana, sumnjiava
usta i namrgoene oi inili da mu lice izgleda smeno. Imao je
okrugao, baburast nos i dva vea baburasta obraza. Nedostajalo mu je
samo malo rumenila i neto sedih vlasi pa da bude slika i prilika svetog
Nikole iz primitivnog mita.
(Isto je tako mogao biti Boi-Bata ili Deda Mraz. Harlan je znao
sva tri imena. Sumnjao je da je za njih uo vie od jednog na sto
hiljada Venih. Harlan je uvao tajnu, srameljivo ponosan na ovu
arkanumsku upuenost. Od najranijih dana u koli kao hobi ga je
zaokupljala Primitivna istorija i u tome smeru mu je Vaspita Jarou
pruao potporu. Harlan je postao ljubitelj tih udnih, nastranih stolea
koja nisu leala samo pre poetka Venosti, u 27. veku, ve i pre
pronalaska Vremenskog Polja u 24. veku. Prilikom izuavanja koristio
je stare knjige i asopise. ak je i putovao do najranijih stolea
Venosti, kada bi za to dobio dozvolu, da konsultuje bolje izvore.
Tokom vie od petnaest godina uspeo je da sakupi zamanu vlastitu
biblioteku koja se gotovo cela sastojala od izdanja tampanih na
hartiji. Bile su tu knjige nekog oveka po imenu H. D. Vels, zatim
jednog drugog koji se zvao V.ekspir, zapravo nekakve dronjave
povesti. Najbolji je bio komplet povezanih izdanja nekih Primitivnih
nedeljnih novina, koji je zapremao zamaan prostor; zbog toga, kao i
zbog line naklonosti, on nije mogao odoleti da ga ne presnimi na
mikrofilm.
 Povremeno bi se gubio u svetu gde je ivot bio ivot, a smrt smrt;
gde je ovek odluke donosio neopozivo; gde se zlo nije moglo
preduprediti, niti dobro potpomoi, i gde je bitka kod Vaterloa, kada je
jednom bila izgubljena, ostajala zauvek izgubljena. uvao je ak i
odlomak nakog pesnikog dela u kome se tvrdilo da kada je ruka neto
zapisala, nita je vie ne moe nagnati da to otpie.
Posle toga bilo mu je teko i gotovo je doivljavao ok kada bi misli
ponovo upravio na Venost, na svet gde je Stvarnost bila neto
savitljivo i podlono promenama, neto to su ljudi poput njega mogli
da dre na dlanu i da prestrojavaju u bolje oblike.)
Slika svetog Nikole se rasprsla kada mu se Hob Find obratio na
ivahan, prozaian nain. "Moe poeti sutra sa rutinskim ispitivanjem
sadanje Stvarnosti. elim da to uradi valjano, temeljito i precizno. Ne
sme biti ni pomena o nekom nehatu. Tvoj prvi prostorno-vremenski
plan bie spreman sutra ujutro. Jasno?"
"Jasno, Raunare", ree Harlan. Istog asa je shvatio da on i
Raunar Pomonik Hob Find nee iveti ba u ljubavi; bilo mu je ao
zbog toga.
Narednog jutra, Harlan je dobio plan u vidu aroliko izbuene
kartice koja je izila iz kompjutapleksa. Upotrebio je depni dekoder da
je prevede na standardni meuvremenski jezik, iz predostronosti da
odmah na poetku ne poini neku majunu greku. Razume se, ve je
dostigao onaj nivo kada je neposredno mogao da ita perforacije.
Karta mu je pokazala gde i kada u svetu 482. stolea sme, a gde
ne sme da ide; ta moe, a ta ne moe da ini; ta mora izbegavati
po svaku cenu. Njegovo prisustvo treba da bude ogranieno samo na
ona mesta i vremena gde nee ugroziti Stvarnost.
 482. vek nije bio najudobniji za njega. On nije predstavljao strog i
konformistiki period, kakav je bio njegov vremenski zaviaj. Bilo je to
razoblje bez etike i naela sa kakvima se on srodio. Umesto toga,
odlikovala su ga hedonistika i materijalistika svojstva, a bilo je i ne
malo matrijarhalno. Posle veoma briljive provere dokumenata,
ustanovio je da je ovo jedina era u kojoj je dolo do procvata
ektogenskog raanja, a na njenom vrhuncu etrdeset posto ena svelo
je proces raanja na puko davanje oploenog jajaca u ovarijum.
Brakovi su sklapani i raskidani na uzajamni pristanak, a zakon ih nita
vie nije uvaavao nego kao lini dogovor bez obaveza. Naravno,
zajednica koja se obrazovala za odgoj dece briljivo je razlikovana od
socijalne funkcije braka i bila je utemeljena na isto eugeninim
naelima.
Harlan je smatrao da je ovo drutvo nezdravo na stotinu naina, pa
dakle, i da mu je potrebna promena Stvarnosti. Vie puta mu se
dogodilo da samo njegovo prisustvo u datom stoleu, kao oveka iz
drugog vremena, dovede do ravanja lokalne istorije. Ukoliko bi se
njegovo uznemirujue prisustvo moglo uiniti dovoljno uznemirujuim
na nekoj kljunoj taki, drugaiji ogranak mogunosti postao bi
stvaran, ogranak u kome bi se milioni pohotljivih ena preobratili u
prave majke istog srca. Nale bi se u drugoj Stvarnosti, sa svim
seanjima koja bi ila uz njih, i ne bi bile u stanju da kau, da sanjaju,
niti da zamisle da su ikada bile neto drugo.
Na alost, da bi se to uinilo, on je morao da izie izvan granica
prostorno-vremenskog plana, a to je bilo nezamislivo. ak i kada ne bi
bilo, nasumino zakoraenje izvan granica moglo je promeniti
Stvarnost na bezbroj naina. Stanje se moglo pogorati. Samo briljiva
analiza i proraunavanje bili su u stanju da ukau na valjanu prirodu
Promene Stvarnosti.
Kada bi se naao izvan, bez obzira na lina miljenja, Harlan je
ostajao posmatra, a idealni Posmatra predstavljao je samo
ustrojstvo nervnih vodova ulnih opaaja koji su bili povezani samo sa
mehanizmom za pisanje izvetaja. Izmeu opaaja i izvetaja nije
smelo da doe ni do kakvog uplitanja oseanja.
U ovom pogledu, Harlanovi izvetaji predstavljali su savrenstvo.
Raunar Pomonik Find pozvao ga je posle drugog nedeljnog
izvetaja.
"estitam, Posmatrau", ree glasom u kome nije bilo topline, "na
suvislosti i jasnoi tvojih izvetaja. Ali ta ti stvarno misli?"
Harlan je pokuao da izvrda odgovor, pribegavi jednom izrazu koji
je bio ispravan kao da je odvaljen sa debla njegovog rodnog 95.
stolea. On ree: "Nemam lino miljenje o ovom predmetu."
"Ma, hajde! Ti si iz 95. veka, a obojica dobro znamo ta to znai."
Harlan slegnu ramenima. "Da li vas bilo ta u mom izvetaju navodi
na pomisao da sam uznemiren?"
Bilo je to na samom rubu drskosti, i dobovanje Findovih
zatupastih nokata po ploi stola to je nedvosmisleno pokazalo.
"Odgovori na moje pitanje", ree Find.
"U sociolokom smislu, mnogi vidovi ovog stolea predstavljaju
krajnost", ree Harlan. "To su naglasile tri poslednje Promene
Stvarnosti. Smatram da se stvar mora ispraviti. Ekstremi nikada nisu
zdravi."
"Znai li to da si proveravao prole Stvarnosti ovog stolea?"
"Kao Posmatra, moram da proverim sve odnosne injenice."
 Bilo je to izvlaenje. Naravno, Harlan je imao pravo i dunost da
proveri te injenice. Find je to jamano znao. Promene Stvarnosti
neprestano su potresale svako stolee. Ma kako bila briljivo izvrena,
nikakva posmatranja nisu mogla dugo ostati na snazi bez ponovnog
proveravanja. Predstavljalo je uobiajen postupak u Venosti drati
svako stolee u hroninom stanju posmatranja. A da bi se ovo
posmatranje valjano izvrilo morale su se uzeti u obzir ne samo
injenice sadanje stvarnosti, ve i njihov odnos prema onima iz
prethodnih Stvarnosti.
Pa ipak, Harlanu je izgledalo oigledno da ovo zanimanje za
Posmatraevo miljenje ne predstavlja samo znak uljudnosti sa
Findove strane. Bio je to pre svega izraz neprijateljskog stava.
Jednom drugom prilikom, Find je kazao Harlanu (poto je banuo u
njegovu kancelariju da bi mu doneo vest): "Tvoji izvetaji stvorili su
veoma povoljan utisak u Sveveremenskom Veu."
Harlan je zastao, nesiguran, a zatim promrmljao: "Hvala."
"Svi se slau da si pokazao neuobiajen stepen prodornosti."
"inim najbolje to mogu."
Find ga iznenada upita: "Da li si ve upoznao Vieg Raunara
Tvisela?"
"Raunara Tvisela?", Harlanove oi se rairie. "Nisam, gospodine.
Zato pitate?"
"Izgleda da ga posebno zanima tvoj izvetaj." Findovi obrazi
mlohavo se opustie i on promeni temu. "Izgleda mi da si doao do
neke svoje filosofije, do nekakvog ugla vienja istorije."
Harlan se naao u tekom iskuenju. Tatina i opreznost uhvatile
su se ukotac i prva je odnela prevagu. "Izuavao sam primitivnu
istoriju, gospodine."
"Primitivnu istoriju? U koli?"
"Ne sasvim, Raunare. Vie na svoju ruku. To mi je... hobi. Kao
kada biste istoriju posmatrali kako stoji kao zamrznuta! Stolea
Venosti se ne mogu prouavati detaljno poto se uvek menjaju."
Uzbudio se pri pomisli na to. "Kao kada bismo uzeli niz slika iz neke
mikrofilmske knjige i svaku ponaosob podrobno ispitali. Videli bismo
mnogo toga to bi nam inae promaklo kada bismo jednostavno
prisustvovali projekciji filma. Mislim da mi to mnogo pomae u poslu."
Find ga je pogledao zaueno, malo rairio oi, a onda iziao bez
daljih pitanja.
Posle toga je u nekoliko navrata ponovo pokretao razgovor o
Primitivnoj istoriji, prihvatajui Harlanova nerada objanjenja bez
nekog znaajnijeg izraza na punakom licu.
Harlan nije bio naisto da li da ali zbog cele stvari ili da je prihvati
kao mogui nain da doe do unapreenja.
Odluio se za prvu alternativu kada mu je Find, mimoiavi se
jednoga dana sa njim u Hodniku A, iznenada rekao dovoljno glasno da
i ostali uju: "Sto mu Vremena, Harlane, zar se nikad ne smeje?"
Najednom mu je u svesti sevnula okantna pomisao da ga Find
mrzi. Ono to je oseao posle toga prema Findu bilo je veoma blisko
gnuanju.
Tri meseca eprkanja po 482. veku iscrplo je gotovo sve to je bilo
vredno u njemu, tako da se Harlan nije iznenadio kada je iznenada
dobio poziv iz Findovog ureda. Oekivao je promenu zadatka. Zavrni
rezime pripremio je pre vie dana. 482. stolee bilo je zainteresovano
da izvozi vie tekstila na bazi celuloze u vekove koji su oskudevali u
umama, kao to je 1174, ali nisu bili radi da za uzvrat prihvate
dimljenu ribu. Dugaka lista ovakvih stavki bila je prikladno sastavljena
i propraena odgovarajuim analizama.
Poneo je rezime sa sobom.
Ali nije bilo pomena o 492. veku. Umesto toga, Find ga je
predstavio smeuranom i naboranom malom oveku, retke sede kose i
patuljastog lica, na kome je tokom celog razgovora bio utisnu
neprekidni osmeh. Varirao je izmeu krajnosti, brinosti i
razdraganosti, ali nikada nije potpuno nestajao. Izmeu dva poutela
prsta drzao je zapaljenu cigaretu.
Bila je to prva cigareta koju je Harlan video i da nje nije bilo, on bi
znatno vie panje posvetio oveku, a manje cilindru koji se dimio, i
bio bi znatno pripremljeniji za Findovo predstavljanje.
Find ree: "Vii reunare Tviselu, ovo je Posmatra Endru Harlan."
Harlanove oi u oku skliznue sa cigarete malog oveka na
njegovo lice.
Vii Raunar Tvisel ree piskutavim glasom: "Kako si? To je, dakle,
mladi koji pie one izvrsne izvetaje."
Harlan je ostao bez rei. Laban Tvisel je bio legenda, ivi mit.
Laban Tvisel je bio ovek koga je morao na prvi pogled prepoznati.
Smatran je glavnim Raunarom u Venosti, to je drugim reima
znailo da je predstavljao najeminentnijeg ivog Venog. Bio je
predsednik Svevremenskog Vea. Izveo je vie Promena Stvarnosti od
bilo kog drugog oveka u istoriji Venosti. Bio je... Imao je...
Harlanov um je potpuno otkazao. Klimnuo je glavom uz tupavo
cerenje i nije rekao nita.
Tvisel stavi cigaretu meu usne, brzo povue dim i odbi ga. "Ostavi
nas, Find. elim da razgovaram sa momkom."
Find ustade, promrmlja neto i izie.
Tvisel ree: "Izgleda mi nervozan, mome. Nema razloga da
bude nervozan."
Bilo je okantno upuznati se sa Tviselom na ovaj nain. oveka
uvek dovede do pometnje saznanje da je neko koga je smatrao
dinom zapravo visok jedva metar i ezdeset. Da li se odista mozak
jednog genija mogao kriti iza ovog uvuenog, oelavelog ela? Da li je
to bila istanana intelitgencija ili samo dobro raspoloenje, to je
zrailo iz malih oiju koje su bile okruene hiljadama bora?
Harlan nije znao ta da misli. Cigareta kao da je zatamnjivala i ono
malo razuma to je mogao da pribere. Primetno se trgao kada je oblak
dima stigao do njega.
Tviselove oi se suzie, kao da pokuava da nazre kroz dimnu
izmaglicu i on ree sa uasnim naglaskom dijalekta iz desetog
milenijuma: "Hoe li se bolje oseati ako govorim tvojim dijalektom,
mome?"
Oseajui da se nalazi na samom rubu histerinog smeha, Harlan
oprezno progovori: "Sasvim dobro govorom standardni
meuvremenski jezik, gospodine." Rekao je to na meuvremenskom,
kojim su se on i ostali Veni u njegovom prisustvu koristili jo od prvih
meseci u Venosti.
"Svata", ree Tvisel oholo. "Briga me za meuvremenski. Moje
nareje iz desetog milenijuma vie je nego savreno."
Harlan se setio da je proteklo etrdesetak godina od kada je Tvisel
poslednji put govorio dijalektom iz lokalnog vremena.
Ali zadovoljivi se ovom konstatacijom, Tvisel ponovo pree na
meuvremenski i ostade pri njemu. On ree: "Ponudio bih ti cigaretu,
ali siguran sam da ne pui. Puenje nigde ne nailazi na odobravanje u
istoriji. U stvari, dobre cigarete se prozvode jedino u 72. veku, i moje
se posebno moraju uvoziti odatle. Imaj to na umu ako ikada postane
pua. Sve je to veoma tuno. Prole nedelje, zaustavio sam se na dva
dana u 123. veku. Tamo je puenje zabranjeno ak i u Odeljku
Venosti. Veni iz tog stolea pravi su konzervativci. Da sam zapalio
cigaretu, bilo bi to kao da im je nebo palo na glavu. Ponekad
razmiljam o tome da proraunam jednu veliku Promenu Stvarnosti
kojom bih potro sve nepuake tabue u svim vekovima; na alost,
jedna takva Promena Stvarnosti dovela bi do ratova u 58. stoleu,
odnosno do robovskog drutva u 1000. Uvek se neto isprei."
Harlan se najpre zbunio, a onda zabrinuo. Iza ove smuene
nehajnosti jamano se krilo neto.
Osetio je kako mu se knedla stee u grlu. "Smem li da vas pitam
zbog ega ste eleli da me vidite, gospodine?" upita Harlan.
"Dopadaju mi se tvoji izvetaji, mome."
U Harlanovim oima pojavilo se zapreteno svetlucanje, ali nije se
osmehnuo. Hvala, gospodine."
"Ima u njima neeg umetnikog. Obdaren si intuicijom. Osea se
jakim. Mislim da znam tvoje odgovarajue mesto u Venosti i doao
sam da ti ga ponudim."
Harlanu sinu u svesti: pa ovo je neverovatno!
Nastojao je da odagna iz glasa prizvuk trijumfa. "Ukazali ste mi
veliku ast, gospodine", ree.
im je Vii Raunar Tvisel zavrio cigaretu koju je puio, u ruci mu
se, nakim neprimetnim opsenarskim trikom, obrela druga, koju je
odmah zapalio. Izmeu dva dima, on ree: "Za ime vremena, mome,
govori kao da si na glumakoj probi. Velika ast, tru. Tandara-
mandara. Reci ta osea prostim jezikom. Milo ti je, zar ne?"
"Jeste, gospodine", ree Harlan oprezno.
"U redu, tako i treba. Kako bi ti se dopalo da bude Tehniar?"
"Tehniar!" uzviknu Harlan, poskoivi sa stolice.
"Sedi. Sedi. Izgleda mi iznenaen."
"Nisam oekivao da postanem Tehniar, Raunare Tvisel."
"Nisi", ree Tvisel suvo. "Izgleda da to niko nikada ne oekuje. Sve
drugo, samo to ne. Pa ipak, Tehniare je teko pronai i uvek vlada
potranja za njima. Nijedan Odeljak u Venosti ne smatra da ih ima
dovoljno."
"ini mi se da nisam ba najviniji za to."
"Hoe da kae da nisi vian poslovima koji obiluju neprilikama.
Sto mu Vremena, ako si ve predan Venosti, kao to verujem da jesi,
to ti nee smetati. Budale e te izbegavati, a ti e se oseati
igosanim. Ali navii e se na to. Nai e zadovoljenje u injenici da
si potreban i to veoma potreban. Meni lino."
"Vama, gospodine? Vama lino?"
"Tako je." Izvesna primesa razboritosti pojavila se u starevom
osmehu. "Ti nee biti samo obian Tehniar. Bie moj lini Tehniar.
Imae poseban status. Kako ti sve sada zvui?"
Harlan ree: "Ne znam, gospodine. Moda nisam pripravan za tako
neto."
Tvisel odluno odmahnu glavom. "Potreban si mi. Upravo si mi ti
potreban. Tvoji izvetaji su me uverili da raspolae ba onim to mi je
potrebno." Brzo je dobovao kaiprstom sa izbrazdanim noktom po
elu. "Ima dobra svedoanstva kao Pitomac; Odeljci za koje si
posmatrao dali su ti veoma povoljne preporuke. Konano, najprikladniji
je bio Findov izvetaj."
Harlan se iskreno zapanjio. "Izvetaj Raunara Finda je bio
povoljan?"
"Nisi to oekivao?"
"Ja... ovaj... ne znam."
"Pa mome, nisam rekao da je bio povoljan. Kazao sam prikladan.
U stvari, Findov izvetaj nije bio povoljan. Preporuio je da bude
udaljen sa svih dunosti koje su u vezi sa Promenama Stvarnosti. Bio
je miljenja da je najbezbednije ako te drimo u Odravanju."
Harlana obli rumenilo. "ta ga je nagnalo da tako misli,
gospodine?"
"Kako izgleda, ti ima hobi, mome. Zanima te Primitivna istorija,
a?" Napravio je irok pokret rukom u kojoj se nalazila cigareta;
zaboravivi u ljutnji da vodi rauna o disanju, Harlan je udahnuo oblak
dima i zagrcnuo se od kalja.
Tvisel je blagonaklono saekao da Posmatraa proe napad kalja,
a zatim ree: "Nije li tako?"
Harlan poe: "Raunar Find nema prava..."
"De, de. Kazao sam ti ta je bilo u izvetaju zato to to ide u prilog
svrsi za koju si mi najvema potreban. Zapravo, izvetaj je bio
poverljiv i ti mora zaboraviti da sam ti rekao ta pie u njemu.
Zauvek, mome."
"Ali ta ima ravo u tome ako se neko zanima za Primitivnu
istoriju?"
"Find smatra da tvoje zanimanje za nju ukazuje na snanu elju
za Vremenom. Ti me rezume, mome."
Harlan je shvatio. Bilo je nemogue ne pronii u znaenje ovog
psihijatrijskog izraza. Ba tog termina, pre svega ostalog. Za svakog
lana Venosti pretpostavljalo se da ima snaan nagon, tim snaniji to
je zvanino priguivan u svim svojim vidovima ispoljavanja, da se vrati,
ne neizostavno u vlastito Vreme, ve svejedno u koje konano Vreme;
da postane deo nekog stolea, umesto da ostane lutalica kroz sve
vekove. Naravno, kod veine Venih ovaj nagon ostajao je bezbedno
skriven u podsvesti."
"Ne mislim da je to posredi", ree Harlan.
"Ni ja. Naprotiv, smatram da ti je hobi zanimljiv i vredan. Kao to
rekoh, zato te i hou. elim da jednog Pitomca koga u ti dovesti
naui svemu to zna, kao da i sam to vie naui o Primitivnoj
istoriji. Uporedo sa tim, bie i moj lini Tehniar. Poee kroz
nekoliko dana. Da li ti odgovara?"
Odgovara? Da ima zvaninu dozvolu za uenje svega to se moglo
nai o danima pre Venosti? Da bude u linoj vezi sa najveim od svih
Venih? ak i neprijatna injenica o statusu Tehniara izgledala je
podnoljiva pod ovim uslovima.
Opreznost ga, meutim, nije sasvim napustila. On ree: "Ako je to
neophodno za dobrobit Venosti, gospodine..."
"Za dobrobit Venosti?" povika patuljasti Raunar sa iznenadnim
uzbuenjem. Tako je snano zavitlao od sebe opuak cigarete, da je
ak udario o dalji zid i rasprsnuo se u blesak iskrica. "Potreban si mi
samo za postojanje Venosti."
3. PITOMAC
Harlan je proveo vie nedelja u 575. veku pre no to se upoznao sa
Brinslijem eridanom Kuperom. Imao je vremena da se prilagodi novoj
sredini i antiseptinosti stakla i porcelana. Nauio je da nosi obeleje
Tehniara uz sasvim skroman zazor i da se obuzdava od
nepromiljenih koraka tako to bi oznaku ina krio prema nekom zidu
ili je zaklanjao nekakvim predmetom koji bi nosio.
Ovakvi potezi izazivali bi prezrivi osmeh kod ljudi koji bi se
najednom ohladili, kao da su podozrevali pokuaj zadobijanja njihovog
prijateljstva pod lanim izgovorom.
Vii Raunar Tvisel donosio mu je probleme svakoga dana. Harlan
bi ih prouavao i pisao analize u skicama koje bi zatim etiri puta bile
preraivane, ali je zavrnu verziju ipak nevoljno predavao.
Tvisel bi ih ocenio, klimnuo i rekao: "Dobro, dobro." Onda bi
starim, plavim oima brzo preao preko Harlana, a osmeh bi mu se
malo suzio kada bi kazao: "Proveriu ovu pretpostavku na
Kompjutapleksu."
Uvek je analize nazivao pretpostavkama. Nikada nita nije rekao
Harlanu o ishodu provere na Kompjutapleksu, a ni Harlan se nije
odvaio da upita. Pomalo ga je obeznaivala injenica to mu nikada
nije bilo naloeno da neku od svojih analiza sprovede u delo. Da li to
znai da ga kompjutapleks nije ni proveravao, da je izabrao pogrenu
taku za uvoenje Promene Stvarnosti, da nije bio dovoljno vian za
uoavanje Minimuma neophodne Promene u oznaenom sektoru? (Tek
poprilino kasnije postao je dovoljno spretan da glatko prevali preko
jezika skraenicu M.N.P.)
 Jednoga dana Tvisel je uao kod njega sa nekom smuenom
spodobom koja se nije usuivala da podigne pogled prema Harlanovim
oima.
Tvisel ree: "Tehniare Harlan, ovo je Pitomac B. . Kuper."
Harlan automatski ree: "Zdravo." Odmerio je ovekov izgled i nije
ba bio oaran. Momak je bio onii, neodreeno smeih oiju, malo
preglomaznih uiju i izgrienih noktiju.
Tvisel ree: "Ovo je mladi koga e poduavati u Primitivnoj
istoriji."
"Tako mi vremena!", ree Harlan, naprasno probuenog
zanimanja. "Zdravo! Umalo da zaboravim."
"Napravi raspored asova sa njim onako kako ti bude odgovaralo,
Harlane", ree Tvisel. "Ako bude mogao da odvoji po dva popodneva
nedeljno, mislim da bi to bilo dobro. Obuavaj ga vlastitom metodom.
Prepustiu to tebi. Ako ti budu bile potrebne mikrofilmske knjige ili
stara dokumenta, samo mi reci; ako postoje u Venosti, ili bilo kom
dostupnom delu Vremena, pribaviemo ih. ta kae, mome?"
Ponovo je izvukao zapaljenu cigaretu ni od kuda (kao to je uvek
izgledalo) i vazduh se ispunio dimom. Harlan se nakalja; na osnovu
krivljenja Pitomevih usta bilo je jasno da bi i on uinio isto samo kada
bi imao tri iste.
Kada je Tvisel iziao, Harlan ree: "Hajde, sedi." Oklevao je za
trenutak, a onda odluno dodao: "Sinko. Sedi, sinko. Moja kancelarija
nije velika, ali stoji ti na raspolaganju kad god smo zajedno."
Harlan je prosto goreo od nestrpljenja. Ovaj projekat bio je njegov!
Cela Primitivna istorija pripadala je samo njemu.
Pitomac podie pogled (stvarno po prvi put) i ree nesigurno: "Vi
ste Tehniar."
Harlanovo oduevljenje i zagrejanost namah su dobrim delom
splasnuli. "Pa ta s tim?"
"Nita", ree Pitomac. "Samo sam..."
"uo si kada me je Raunar Tvisel oslovio kao Tehniara, zar ne?"
"Jesam, gospodine."
"Zar misli da mu se to zapleo jezik? Zar je to tako neto ravo?
"Nije, gospodine."
"ta je to sa tvojim narejem?" obrecnu se Harlan grubo, ali se
istog asa postide zbog toga.
Kupera obli rumenilo. "Nisam ba najviniji u standardnom
meuvremenskom."
"Zbog ega? Koliko si dugo pitomac?"
"Manje od jedne godine, gospodine."
"Jedne godine? Koliko ti je godina, za ime Vremena?"
"Imam dvadeset etiri fizio-godine, gospodine."
Harlan se zablenu u mladia. "Pokuava li ti to da mi kae da su
te uzeli u Venost sa dvadeset tri godine?"
"Tako je, gospodine."
Harlan sede i poe da trlja ake. Pa to je nemogue. U Venost se
ulazilo sa petnaest ili esnaest godina. Ali ta je sad ovo? Da to moda
Tvisel nije izmislio neki novi test za njega.
"Sedi", ree mu on. "Hajde da ponemo. Puno ime i prezime, rodno
Vreme."
Pitomac promuca: "Brinsli eridan Kuper iz 78. stolea, gospodine."
Harlan se gotovo razneio. To je blizu. Samo sedamnaest vekova
pre njegovog rodnog doba. Bezmalo su vremenski susedi.
 "Da li te zanima Primitivna istorija?" upita.
"Raunar Tvisel mi je naloio da je uim. Ne znam mnogo o njoj."
"ta jo ui?"
"Matematiku. Vremenski inenjering. Tek stiem osnovna znanja. U
78. stoleu vrio sam opravke brzog-vaka."
Nije bilo svrhe raspitivati se o prirodi brzog-vaka. To je mogao biti
usisiva za prainu, raunska maina, molerski raspriva. Bilo ta.
Harlana nije posebno zanimalo.
"Zna li ma ta o istoriji?" upita. "O bilo kojoj istoriji?"
"Izuavao sam evropsku istoriju."
"Tvoja posebna politika jedinica, pretpostavljam."
"Roen sam u Evropi. Da. Naravno, poglavito nas ue modernoj
istoriji. Posle revolucije '54. godine; hou da kaem 7554. godine."
"U redu. Prvo to treba da uradi jeste da to zaboravi. Istorija
koju oni pokuavaju da predaju Vremenarima menja se sa svakom
Promenom Stvarnosti. Samo njima to jo nije jasno. U svakoj
Stvarnosti istorija koja postoji u isti mah je i jedina. Upravo se u tom
pogledu razlikuje Primitivna istorija. U tome je njena lepota. Ma ta
bilo ko od nas uinio, ona e uvek ostati onakva kakva jeste. Kolumbo
i Vaington, Musolini i Herford, svi oni postoje."
Kuper se jedva primetno osmehnu. Prevukao je malim prstom
preko gornje usne i Harlan je tada prvi put uoio ekinjasti trag koji je
ukazivao da Pitomac ima nameru da neguje brkove.
Kuper ree: "Ne mogu da se... naviknem, sve vreme od kad sam
ovde."
"Da se navikne, na ta?"
"Pa to, da sam pet stotina vekova od svog rodnog doba."
 "Pa i sa mnom je isti sluaj. Ja sam iz 95. stolea."
"To je neto drugo. Vi ste stariji od mene, ali sam u jednom
drugom smislu ja stariji od vas sedamnaest vekova. Mogao bih da vam
budem pra-pra-pra-pra i tako dalje pradeda."
"Pa ta s tim? Pretpostavimo i da jesi?"
"Ovaj, treba se navii na to." U Pitomevom glasu pojavio se traak
neeg buntovnog.
"Svima je potrebno izvesno vreme za to", ree Harlan grubo i poe
da pria o Primitivnima. Posle tri asa, on se duboko zaglibio u
objanjavanje razloga postojanja stolea pre prvog veka.
("Ali zar 1. stolee nije prvo?" pitao je Kuper alosno.)
Harlan je zavrio time to je pitomcu dao jednu knjigu, ne ba
najbolju, ali koja je mogla posluiti za poetak. "Dobie bolje tivo
kada malo budemo odmakli", ree.
Krajem nedelje Kuperovi brkovi postali su uoljiv taman estar, koji
ga je inio deset godina starijim i naglaavao mu nisko elo. Sve u
svemu, zakljuio je Harlan, brkovi ba nee biti neko poboljanje.
Kuper ree: "Zavrio sam vau knjigu."
"ta misli o njoj?"
"Na izvestan nain..." Usledila je duga pauza, a onda je Kuper
ponovo poeo. "Delovi poznijeg Primitivnog Vremena pomalo lie na
78. stolee. Nagnali su me da se u mislima vratim domu, znate.
Sanjario sam o eni."
Harlan prasnu: "O tvojoj eni?"
"Bio sam oenjen pre no to sam doao ovamo."
"Tako mu vremena! Da li su ti i enu doveli?"
Kuper odmahnu glavom. "Ne znam ak ni da li je promenjena u
proteklih godinu dana. Ako je to sluaj, onda mi ona zapravo vie nije
ena."
Harlan se pribrao. Svakako, ako je Pitomcu bilo dvadeset tri godine
kada je prebaen u Venost, sasvim je mogue da je bio oenjen.
Jedan presedan proisticao je iz drugog.
ta se ovde dogaa? Kada se ispravke jednom unesu u pravila,
bie to dugaak korak ka taki gde e sve poeti da se obruava u
bezoblian haos. Venost je bila odve tanano uravnoteena i sazdana
da bi podnela izmene.
U Harlanovim narednim reima osetila se oporost koja je moda
izazvana ozlojeenou zbog ugroavanja Venosti: "Nadam se da ne
namerava da se vrati u 78. stolee da to proveri."
Pitomac podie glavu, a pogled mu je bio vrst i postojan. "Ne."
Harlan se nelagodno promekolji. "Dobro. Ti nema porodice.
Nema nikoga. Ti si Veni, i izbrii iz seanja one koje si poznavao u
vremenu."
Kuperove usne se istanjie i naredne rei izgovori sa jakim
naglaskom. "Govorite kao Tehniar."
Harlanove pesnice se stisnue du strana stola. On ree hrapavim
glasom: "ta hoe da kae? Ja sam Tehniar i izvodim promene?
Branim ih i zahtevam da ih prihvati? Sluaj me dobro, malia: nisi
ovde ni godinu dana; jo estito ne ume da govori meuvremenski;
svi vi imate pogrene predstave o Vremenu i Stvarnosti, a uobraavate
da sve znate o Tehniarima i da imate pravo da ih opalite po zubima."
"ao mi je", ree Kuper brzo. "Nisam imao nameru da vas
uvredim."
"Ne, ne, ko bi uvredio jednog Tehniara? Ti samo slua ono to
ostali govore, zar ne? Oni kau: 'Hladan kao Tehniarevo srce', je l'
tako kau? Kau: 'Tehniar samo zevne i milijardu ljudi je promenjeno.'
Moda jo neto slino. ta imate na to da odgovorite, gospodine
Kuper? Da li biste se oseali pametnijim ako biste im se pridruili?
Tako biste postali veliki ovek? Veliki toak u rvnju Venosti?"
"Kaem da mi je ao."
"U redu. elim samo da zna da sam Tehniar manje od mesec
dana i da jo nisam lino izveo nijednu Promenu Stvarnosti. Nastavimo
sad sa poslom."
Vii Raunar Tvisel pozvao je narednog dana Endrua Harlana u
svoju kancelariju.
"Kako bi bilo da krene u jedan M.N.P., mome", upita ga.
Ponuda je ba dobro dola. Harlan je itavog jutra alio zbog
kukavikog poricanja linog sudelovanja u tehniarskom radu; zbog
onog detinjastog uzvika: "Nisam uinio nita loe, ne prekorevajte
me."
Time je samo priznavao da u poslu tehniara postoji neto ravo i
da je on neduan samo zbog toga to je sasvim kratko u ovoj igri, da
bi ve postao zloinac.
Radosno je doekao priliku da najzad raisti sa tim izvinjenjem.
Bie to gotovo pokajanje. Moi e da kae Kuperu: Da, zbog neega
to sam ja uinio mnogi milioni pojedinaca sada su druge osobe, ali to
je bilo neophodno, i ja sam ponosan to sam bio vinovnik Promene.
I tako, Harlan ree veselo: "Spreman sam, gospodine."
"Dobro. Dobro. Bie ti milo da zna, mome", (povukao je dim i vrh
cigarete se zaario) "da su se sve tvoje analize potvrdile kao veoma
tane."
 "Hvala, gospodine." (Sada su bile analize, pomisli Harlan, a ne vie
pretpostavke.)
"Nadaren si, mome. Dokazao si to. ekaju nas velike stvari.
Moemo poeti sa ovom: 223. stolee. Tvoja izjava da e jedno
zaglavljeno kvailo na kolima dovesti do neophodnog ravanja bez
neeljenih uzgrednih posledica besprekorno je tana. Hoe li da ga
zaglavi?"
"Hou, gospodine."
Bio je to pravi Harlanov debi u tehniarskom zvanju. Posle toga on
je bio neto vie, a ne samo ovek sa ruiasto-crvenom znakom.
Rukovao je Stvarnou. Malo je proeprkao po jednom mehanizmu u
toku nekoliko brzih minuta uzetih iz 223. stolea, to je za posledicu
imalo da jedan mladi ne stigne na predavanje iz mehanike kome je
nameravao da prisustvuje. Propustio je, shodno tome, priliku da se
uputi u tajne solarnog inenjeringa i pronalazak jednog savreno
jednostavnog ureaja bio je odloen za kljunih deset godina. Krajnji
ishod ovoga bilo je uklanjanje iz Stvarnosti jednog stranog rata u 224.
stoleu.
Zar to nije bilo dobro? ta mari ako su se menjale linosti? Nove
linosti nisu bile nita manje ljudske od ostalih i podjednako su
zavreivale da ive. Ako su neki ivoti i skraeni, znatno vie ih je
produeno i uinjeno srenijim. Jedno veliko knjievno ostvarenje,
spomenik ovekovom intelektu i oseajnosti, nije, dodue, napisano u
novoj Stvarnosti, ali nekoliko primeraka je sauvano u bibliotekama
Venosti, zar ne? Zauzvrat su nova stvaralaka dela ugledala svetlost
dana.
Pa ipak, naredne noi Harlan je probdeo mune besane asove, a
kada je konano iznuren zaspao, dogodilo mu se neto to se nije zbilo
ve godinama.
Sanjao je majku.
Bez obzira na svu traljavost ovakvog poetka, jedna fizio-godina
bila je dovoljna da Harlan postane poznat irom Venosti kao 'Tviselov
Tehniar'; zajedljiviji glasovi nazivali su ga jo 'udo od deteta' i
'Nepogreivi'.
Njegova veza sa Kuperom postala je gotovo prijatna. Nikada se
nisu sasvim zbliili. (Da je Kuper ak i smogao snage da naini prvi
korak u ovom pravcu, Harlan ne bi umeo da mu uzvrati.) No, bez
obzira na to, oni su zajedno uspeno radili, Kuperovo zanimanje za
primitivnu istoriju dostiglo je onu taku kada umalo nije nadmailo
Harlanovo.
Jednoga dana Harlan ree Kuperu: "uj, Kupere, da li bi mogao da
doe sutra, umesto danas. Trebalo je tokom ove nedelje da skoknem
negde oko 3000. stolea da proverim jedno posmatranje, a ovek koga
elim da vidim slobodan je ovog popodneva?"
Kuperove oi poudno se zacaklie: "Da li bih i ja mogao s vama?"
"eli li to?"
"Svakako. Nikada nisam bio u kapsuli, osim kada su me doveli
ovamo iz 78. stolea, ali ja tada nisam znao ta se dogaa."
Harlan je imao obiaj da koristi kapsulu u Tunelu C, koji je, po
nepisanom pravilu, celom svojom neizmernom duinom kroz vekove
bio rezervisan za Tehniare. Kuper nije ispoljio nikakvu uzdranost dok
ga je on vodio tamo. Bez oklevanja je zakoraio u kapsulu i seo na
zakrivljeni pervaz koji ju je potpuno okruivao.
Kada je Harlan, meutim, aktivirao polje i usmerio kapsulu na
kretanje uz Vreme, Kuperovo lice poprimilo je gotovo komian izraz
iznenaenja.
"Nita ne oseam", ree. "Da se moda neto nije pokvarilo?"
"Nita se nije pokvarilo. Nita ne osea zato to se zapravo i ne
kree. Otisnut si du vremenskog prostiranja kapsule. U stvari" -
Harlan je govorio pounim glasom - "u ovom trenutku ti i ja nismo
materija, bez obzira to tako izgleda. Stotinu ljudi moe da koristi istu
kapsulu, kreui se (ako se to tako moe nazvati) razliitim brzinama u
oba smera Vremena pri emu prolaze jedni kroz druge. Zakoni
normalnog svemira nisu vie na snazi u tunelima kapsula."
Kuperova usta se pomalo iskrivie i Harlan pomisli sa oseanjem
nelagodnosti: malia pohaa predavanja iz vremenskog inenjeringa i
sigurno je u ovo bolje upuen od mene. Zato ne zaepim gubicu i ne
prestanem da pravim budalu od sebe?
Utonuo je u tiinu i turobno pogledao Kupera. Mladievi brkovi
potpuno su izrasli tokom proteklih meseci. Stajali su povijeni,
uokvirujui mu usta na nain koji su Veni prozvali 'Malansonov okvir',
zato to je na jedinoj fotografiji za koju se znalo da je autentina slika
izumitelja Vremenskog polja (koja je uz to bila slaba i neotra) on imao
upravo takve brkove. Zbog toga je stekla izvesnu popularnost meu
Venima, premda je tek mali broj njih pokazivao prikladno uvaavanje
prema njoj.
Kuperove oi bile su upravljene na pokretne brojeve koji su
oznaavali prolazak stolea u odnosu na njih same. On ree: "Koja je
najdalja taka dokle ide kapsula?"
Harlan slegnu ramenima. "Nema kraja Venosti. Tunel se prua
zauvek."
 "Dokle si ti najdalje stigao?"
"Ovo sada bie najdalje. Doktor Tvisel je putovao ak do 50000.
stolea."
"Tako mi Vremena!", proaputa Kuper.
"Ali ni to nije nita. Neki Veni su otili ak iza 150000. veka."
"Kako je tamo?"
"Nikako", ree Harlan mrzovoljno. "Obilje ivota, ali nema ljudi.
ovek je nestao."
"Izumro? Iezao?"
"Mislim da to niko tano ne zna."
"Moe li se neto preduzeti da se to promeni?"
"Pa, vidi, posle 70.000. stolea...", poe Harlan, a onda naglo
prekide. "Oh, do Vremena s tim. Promenimo temu."
Ako je postojala ijedna stvar u vezi sa kojom su Veni bili gotovo
sujeverni, onda su to bila 'Skrivena Stolea', vreme izmeu 70.000. i
150.000. veka. Ta tema se sasvim retko pominjala. Samo zahvaljujui
svojoj bliskoj povezanosti sa Tviselom, Harlan je neto malo znao o toj
eri. Tabuu je doprinosila i injenica da Veni nisu mogli da uu u
Vreme nigde tokom svih tih hiljada stolea. Vrata izmeu Venosti i
Vremena bila su neprolazna. Zbog ega? Niko to nije znao.
Na osnovu nekih Tviselovih sluajnih opaski, Harlan je razabrao da
su preduzeti pokuaji da se izvri Promena Stvarnosti u stoleima koja
su neposredno prethodila 70.000. veku, ali bez odgovarajueg
posmatranja posle te granice malo se ta moglo uiniti.
Tvisel se jednom nasmejao i rekao: "Probiemo se tamo jednog
dana. U meuvremenu, sasvim nam je dovoljno i ovih 70.000 vekova
da vodimo rauna o njima."
 Nije zvualo sasvim ubedljivo.
"ta se dogaa sa Venou posle 150.000. stolea?" upita Kuper.
Harlan uzdahnu. Tema, oigledno nee biti promenjena. "Nita",
ree. "Odeljci postoje, ali nema ni traga Venima posle 70.000. veka.
Odeljci se pruaju dalje milionima stolea sve dok sav ivot ne
nestane, dok Sunce ne postane nova, i dalje. Nema kraja u Venosti.
Ona se zato i zove tako."
"Sunce, dakle, postaje nova?"
"Razume se. Venost ne bi mogla postojati kada se to ne bi
dogodilo. Nova Sol predstavlja na izvor energije. Zna li koliko je
energije potrebno da bi se uspostavilo Vremensko polje? Malansonovo
prvo polje prualo se s kraja na kraj dve sekunde i bilo je taman toliko
da sadri glavu ibice, ali da bi se ono obrazovalo bila je potrebna
itava dnevna proizvodnja nuklearne energetske centrale. Proteklo je
itavih sto godina dok se nije stvorilo kao vlat kose tanko Vremensko
polje, koje se prualo dovoljno daleko u budunost da se pripoji na
energetsko zraenje nove, to je omoguilo da se sazda novo polje u
koje je mogao da stane ovek."
Kuper uzdahnu. "Bilo bi znatno bolje da su me umesto u jednaine
i mehaniku polja upuivali u ove zanimljive stvari. Da sam iveo u
Malansonovo vreme..."
"Nita ne bi nauio. On je iveo u 24. stoleu, ali je Venost poela
tek u 27. veku. Pronai polje nije isto to i konstruisati Venost,
shvata? Ostatak 24. veka nije nasluivao znaaj Malansonovog
izuma."
"On je znai bio ispred svog vremena?"
"Po svoj prilici. On ne samo to je izmislio Vremensko polje, ve je i
opisao osnovne odnose koji omoguuju postojanje Venosti i
predviaju gotovo sve njene vidove, s izuzetkom Promene Stvarnosti.
No, i tu je bio sasvim blizu... ali ini mi se da stiemo, Kupere. Posle
tebe."
Izioe iz kapsule.

Harlan nikada ranije nije video da se Vii raunar Laban Tvisel

naljutio. Ljudi su oduvek govorili da je on nesposoban za bilo kakvo
oseanje, da predstavlja bezdunu okamenjenost Venosti i to do te
mere da je ak zaboravio taan broj veka iz koga vodi poreklo. Takoe
se govorkalo da mu je u nekom ranijem dobu srce atrofiralo, i da mu
je umesto njega ugraen mini kompjuter, slian modelu koji je uvek
nosio u depu od pantalona.
Tvisel nita nije preduzeo da opovrgne ova ogovaranja. U stvari,
smatralo se da i on sam veruje u njih.
Pre no to je Harlan ustuknuo pred talasom ljutnje koji ga je
zapljusnuo, imao je taman toliko vremena da se zaudi zbog injenice
da je Tvisel uopte sposoban za tako neto. Harlan se upitao da li bi se
Tvisel u nekom staloenijem naknadnom trenutku rasrdio, shvativi da
ga je njegovo mini-kompjutersko srce izdalo, prepustivi svoju
malenkost sainjenu od miia i zalistaka pogubnom dejstvu oseanja.
Tvisel ree svojim starim glasom koji je delimino zvuao
kriputavo: "Sto mu Vremena, mome, jesi li ti na elu Svevremenskog
Vea? Izdaje li ti ovde nareenja? Ko od nas dvojice odreuje ta
treba da se radi? Da li ti organizuje putovanja kapsulama u ovom
Odeljku? Treba li moda svi da traimo od tebe dozvolu?"
Prekidao je sam sebe povremenim uzvicima: "Odgovori mi!" Posle
ega je nastavljao da doliva bujicu pitanja u uskipeli kotli.
Konano ree: "Ako jo jednom prekorai svoja ovlaenja na ovaj
nain, premestiu te u odeljenje za opravku tunela i tamo e ostati
poprilino. Shvata li me?"
Bled i oigledno zbunjen, Harlan prozbori: "Nije mi reeno da
Pitomca Kupera ne smem da povedem u kapsulu."
Objanjenje nije delovalo umirujue. "Koje je izvinjenje dvostruko
negativno, mome? Nikada ti nije reeno da ga napije. Nije ti reeno
da ga oia do glave. Nije ti reeno da ga ne probode otrom
Tavovom krivuljom. Za ime Vremena, mome, ta ti je reeno da radi
sa njim?"
"Reeno mi je da ga poduavam u Primitivnoj istoriji."
"Pa onda radi to! Nemoj da ini nita vie sem toga."
Tvisel odbaci cigaretu i divljaki je zgazi nogom kao da je to lice
nekog doivotnog neprijatelja.
"eleo bih da istaknem, Raunare", ree Harlan, "da mnogi vekovi
u sadanjoj Stvarnosti prilino lie na neka posebna razdoblja
Primitivne istorije, u jednom ili vie pogleda. Hotimice sam ga izveo iz
ovih Vremena, naravno po briljivo pripremljenom prostorno-
vremenskom planu, na svojevrsno studijsko putovanje."
"ta? Sluaj, tikvane, zar ti ba nikada ne nae za shodno da
zatrai moju dozvolu? Nema govora o takvom neem. Samo ga ui
Primitivnoj istoriji. Nikakva studijska putovanja. Nikakvi laboratorijski
eksperimenti, nita. Sledei put e promeniti Stvarnost samo da bi mu
pokazao kako to izgleda."
Harlan prevue suvim jezikom preko suvih usana, promrmlja neto
u znak saglasnosti i najzad dobi dozvolu da se udalji.
 Bile su potrebne nedelje da mu se zalee povreena oseanja.

4. RAUNAR
Harlan je dve godine proveo u svojstvu Tehniara pre no to je
ponovo doao u 482. stolee, prvi put posle odlaska sa Tviselom. Nije
ga mogao prepoznati.
Ali nije se ono promenilo, ve on.
Dve godine tehniarskog staa znailo je mnogo stvari. S jedne
strane, postao je znatno samopouzdaniji. Nije vie morao da ui novi
jezik, da se privikava na novi stil odevanja i novi nain ivota sa
svakim novi projektom posmatranja. S druge strane, dolo je do
njegovog izvesnog izdvajanja. Gotovo je sasvim prenebregavao
drugarstvo koje je ujedinjavalo sve ostale Strunjake u Venosti.
Ali ponajvie je u njemu poraslo oseanje moi zbog zvanja
Tehniara. Drao je sudbinu miliona na vrhu prsta, a ako je zbog toga
morao biti usamljen, mogao je biti i ponosan.
Hladno je gledao u oveka iz Odeljenja za veze koji je sedeo za
stolom, na ulazu u 482. vek i najavio se odsenim slogovima: "Endru
Harlan, Tehniar, javlja se Raunaru Findu za privremeni zadatak u
482. stoleu." Nije se obazreo na hitar pogled sredovenog oveka,
koji mu je stajao nasuprot.
Neki ljudi su to nazivali 'tehniarski pogled': brzo, nevoljno,
kradomino pogledanje na ruiasto-crvenu epoletu Tehniara, posle
ega je sledio proraunat pokuaj da se oi vie ne uprave u tom
smeru.
Harlan baci pogled na ovekove epolete. Nije posredi bilo uto
znamenje Raunara, zeleno Projektanta ivota, plavo Sociologa, niti
belo Posmatraa. Uopte nije bila re o jednobojnom znaku
Strunjaka. Na beloj osnovi stajala je plava pruga. ovek je bio iz
Odeljenja za veze, pododeljka Odravanja i nije spadao u red
Strunjaka.
ak je i on upuivao 'tehniarski pogled'.
Harlan ree pomalo tuno: "No, ta je?"
Komunikator brzo uzvrati: "Zovem Raunara Finda, gospodine."
Harlan se seao 482. stolea kao solidnog i masivnog, ali sada je
izgledalo gotovo jadno.
Harlan se navikao na staklo i porcelan 575. veka, na njegov feti
istoe. Privikao se na svet beline i jasnoe, mestimino proaran
svetlim pastelima.
Gotovo su odvratno delovali teki, melemni vrtlozi 482. stolea,
njegove kaljave boje, podruja premazanog metala.
ak je i Find delovao drugaije, nekako manji nego u prirodnoj
veliini. Dve godine ranije, Posmatrau Harlanu svaka Findova kretnja
inila se zlokobnom i monom.
Sada, sa visokih i nedostupnih vrhova tehniarskog zvanja,
Raunar je izgledao patetian i izgubljen. Harlan ga je ugledao kako
prebira po svenjevima folija i priprema se da podigne pogled sa
izrazom nekoga ko poinje da smatra da je pustio posetioca da ga
eka taman onoliko vremena koliko je ovaj zasluio.
Find je poticao iz jednog energetskog veka oko 600. stolea.
Tvisel mu je skrenuo panju na to, i time su mnoge stvari bile
objanjene. Findovi nastupi zlovoljnosti lako su mogli predstavljati
ishod prirodne nesigurnosti jednog tekog oveka, naviknutog na
postojanost polja sila i nesrenog to mora da se petlja sa nezgrapnom
materijom. Njegov hod kao na vrhovima prstiju (Harlan se dobro seao
Findovog majeg nastupanja; esto mu se dogaalo da podigne
pogled sa stola i ugleda Finda kako zuri u njega, ne uvi uopte da
mu se ovaj pribliio) nije vie bio lukav i prepreden, ve pre zaplaen i
nevoljan nastup nekoga ko ivi u stalnom, premda nesvesnom, strahu
da e se pod slomiti pod njegovom teinom.
Harlan pomisli sa blagom popustljivou: ovek se veoma slabo
prilagodio Odeljku. Novi zadatak je verovatno jedina stvar koja mu
moe pomoi.
Find ree: "Zdravo, Tehniare Harlan."
"Zdravo, Raunare", uzvrati Harlan.
"Izgleda da je proteklo dve godine od kako...", poe Find.
"Dve fizio-godine", ispravi ga Harlan.
Find ga pogleda iznenaeno. "Dve fizio-godine, svakako."
U Venosti Vreme nije postojalo u obliku u kome je poimano u
spoljnom svetu, ali ljudska tela su starila i to je predstavljalo neizbenu
meru Vremena ak i u uslovima odsustva znaajnih fizikih pojava.
Vreme je proticalo u fiziolokom smislu, tako da je za jednu fizio-
godinu unutar Venosti ovek ostario tano onoliko koliko bi se to
dogodilo u obinoj godini Vremena.
Pa ipak, ak je i najpedantniji Veni samo sasvim retko pomiljao
na ovu razliku. Bilo je sasvim uobiajeno rei: 'Vidimo se sutra', ili:
'Nedostajali ste mi jue', ili: 'Videemo se naredne nedelje', kao da je
to sutra, jue i naredne nedelje postojalo i u nekom drugom, a ne
samo u fiziolokom smislu. Nagoni ljudi bili su uspokojeni na taj nain
to su delatnosti Venih ustrojene prema arbitrarnom danu od
dvadeset etiri "fizio-asa", sa sveanim uvaavanjem pojmova dana i
noi, danas i sutra.
Find ree: "Za vreme dve fizio-godine od kada si otiao, 482.
stolee postepeno je obuhvatala kriza. I to prilino neobina.
Delikatna. Gotovo bez presedana. Kao nikada ranije, u ovom asu su
nam potrebna precizna posmatranja."
"elite li da ja izvrim posmatranja?"
"Da. U izvesnom smislu, zahtevati da jedan Tehniar obavi posao
Posmatraa predstavlja samo traenje nadarenosti, ali tvoja prethodna
posmatranja bila su, u pogledu jasnoe i sticanja uvida, savrena. To
nam je ponovo potrebno. Uputiu te sada u neke pojedinosti..."
Ali nije bilo sueno da Harlan odmah sazna o kakvim je
pojedinostima re. Find je taman zaustio, ali u istom asu vrata su se
otvorila i Harlan ga vie uopte nije uo. Zabuljio se u osobu koja je
ula.
Nije tano da Harlan nikada ranije nije video devojku u Venosti.
Nikad je bila odve jaka re. Retko, to da, ali ne nikada.
Meutim, ovakva devojka! I to u Venosti!
Harlan je video mnogo ena prilikom prolaska kroz Vreme, ali u
Vremenu one su mu predstavljale samo objekte, poput zidova i
bridova, kolica i stolica, kuia i maia. Bile su injenice koje je valjalo
posmatrati.
Ali u Venosti devojka je predstavljala neto sasvim drugo I to
kakva devojka.
Na sebi je imala odeu u stilu viih klasa iz 482. stolea to je
znailo providnu bluzu uz ne mnogo drugih stvari iznad struka, i tanke
pantalone do kolena, ispod. Ove poslednje, premda nisu bile odve
prozrane, ipak su delikatno isticale bujne obline.
 Kosa joj je bila sjajno-tamna i dosezala je do ramena; usne su joj
bile tako naminkane, da je donja izgledala znatno naglaenija u
odnosu na gornju, to je stvaralo utisak prekomernog puenja. Kapci i
une koljke bili su obojeni bledo ruiastom bojom, dok je ostatak
njenog mladog (gotovo bebastog lica izgledao napadno mleno beo.
Biserna ogrlica sputala se s prevoja ramena, klatei se as na jednu,
a as na drugu stranu draesnih grudi, ka kojima je mamila pogled.
Sela je za jedan pisai sto u uglu Findove kancelarije, podigavi
samo jednom trepavice da sklizne brzim pogledom preko Harlanovog
lica.
Kada je Harlan ponovo postao svestan Findovog glasa, Raunar je
rekao: "Dobie sve to u slubenom izvetaju, a u meuvremenu stara
kancelarija i apartman stoje ti na raspolaganju."
Harlan se obreo izvan Findove kancelarije, uopte se ne seajui
kako je izaao. Verovatno je jednostavno proao kroz vrata.
Oseanje koje je najlake mogao da razabere u sebi bila je ljutnja.
Do Vremena, Findu se ovo ne sme dozvoliti. Pa to je ravo po moral.
Time se sve izvre ruglu...
Zastao je, stisnuo pesnice i olabavio vilice. Ba da vidimo! Bat
koraka otro mu je zazvuao u uima kada je odluno krenuo prema
oveku iz Odeljenja za veze, koji je i dalje sedeo za stolom.
Komunikator podie pogled, izbegavi da ga ukrsti sa Harlanovim,
a onda oprezno ree: "Da, gospodine?"
Harlan ree: "Neka ena sedi za stolom u kancelariji Raunara
Finda. Je li ona nova ovde?"
Mislio je da upita to kao uzgred. Nameravao je da postavi usputno,
ravnoduno pitanje. Ono je, meutim, zazvualo kao dva neusklaena
cimbala.
Pa ipak, Komunikatora je oblilo rumenilo. U pogledu mu se pojavio
izraz koji sve mukarce ini istomiljenicima. Njime je obuhvatio ak i
Tehniara, prikljuivi ga kao starog drugara. Komunikator ree:
"Mislite na ono mae? Op'la! Nije li graena kao nunik u polju sile,
ha?"
Harlan malo zamuca: "Odgovori na moje pitanje!"
Komunikator se zabulji i njegovo oduevljenje splasnu. On ree:
"Nova je. Ona je Vremenar."
"Kakav je njen posao?"
Na Komunikatorovom licu razvukao se spori smeak i on pogleda
Harlana ispod oka: "Postavljena je kao efova sekretarica. Zove se
Nois Lambent."
"U redu." Harlan se okrenu na peti i udalji.
Prvo posmatrako putovanje u 482. stolee usledilo je narednog
dana, ali je trajalo samo trideset minuta. Oigledno je posredi bio
orijentacioni put, sraunat da ga uvede u stvar. Drugog dana uao je
jedan i po as, a treega uopte nije.
Provodio je vreme proitavajui svoje prvobitne izvetaje, ponovo
se upuujui u svoje vlastito znanje, privikavajui se na jeziki sistem
tog doba i opet se prilagoavajui lokalnim obiajima.
Jedna Promena Stvarnosti ve je izvedena u 482. stoleu, ali je bila
sasvim mala. Neka politika klika naprosto je odstranjena iz
postojanja, ali u drutvu kao da nije bilo drugih preinaenja.
inei to sasvim nesvesno, poeo je da prebira po starim
izvetajima, traei neko obavetenje o aristokratiji. Jamano je izvrio
i takva posmatranja.
 Bilo je tako, ali ona su izgledala bezlina, kao sa udaljenosti. Podaci
su se odnosili na aristokratiju kao klasu, a ne na pojedince.
Razume se, prostorno-vremenski planovi nikada mu nisu traili, niti
doputali da iznutra posmatra aristokratiju. Pravi razlozi ovoga stajali
su izvan vidokruga jednog Posmatraa. Osetivi sada radoznalost
prema tome, rasrdio se na samoga sebe.
Tokom ta tri dana, etiri puta je opazio devojku Nois Lambent.
Prvom prilikom bio je svestan samo njene odee i ukrasa. Sada je
uoio da je visoka oko metar i sedamdeset, odnosno za pola glave nia
od njega, ali njena vitkost, uz uspravno i draesno dranje, stvarala je
utisak visokog stasa. Bila je starija nego to je prvobitno izgledala,
moda ve blizu tridesete, a svakako preko dvadeset pete.
Drala se tiho i povueno, osmehnuvi mu se jednom kada su se
mimoili u hodniku. Brzo je oborila pogled. Harlan se povukao u stranu
da je ne bi dodirnuo, a onda produio, sa oseanjem ljutnje. Krajem
treeg dana poeo je da podozreva da mu dunost Venog doputa
samo jedan smer delanja. Nema sumnje da je njen poloaj njoj samoj
bio udoban. Nema sumnje da je Find postupao prema slovu zakona.
Pa ipak, Findova indiskretnost u ovoj stvari, njegova nebrinost,
jamano je stajala u oprenosti sa duhom zakona, i neto se s tim u
vezi moralo preduzeti.
A onda je Harlanu palo na um da, uostalom, u itavoj Venosti
nema oveka koji mu se manje dopada od Finda. Olakavajue
okolnosti koje je pronaao za tog oveka samo nekoliko dana ranije
namah su iezle.
Ujutro etvrtog dana Harlan je zatraio i dobio doputenje da se
privatno vidi sa Findom. Uao je odlunim korakom u Raunarevu
kancelariju i, na vlastito iznenaenje, odmah preao na stvar.
"Raunare Find, predlaem da se gospoica Lambent vrati u Vreme."
Findove oi se suzie. Pokazao je glavom prema jednoj stolici,
postavio ukrtene ruke ispod mekog, okruglog podbratka i iscerio
prednje zube. "No, sedi. Sedi. Nalazi da je gospoica Lambent
nestruna? Nepodobna?"
"Ne mogu da kaem nita u pogledu nestrunosti i nepodobnosti,
Raunare. To zavisi od zaduenja koja joj se daju, a ja joj nisam dao
nijedno. Ali vama je sigurno jasno da ona ima rav uticaj na moral
Odeljka."
Find ga pogleda odsutno, kao da je njegov raunarski um
prosuivao apstraknosti koje su bile nedostupne obinom Venom. "Na
koji nain ona naruava moral, Tehniare?"
"Nema potrebe da to pitate", ree Harlan, dok mu se ljutnja
pojaavala. "Njena odea je egzibicionistika. Njena..."
"ekaj, ekaj! Stani malo, Harlane. Ti si bio Posmatra u ovom
dobu. Zna da ono to devojka oblai predstavlja uobiajen stil
odevanja za 482. stolee."
"U njenoj rodnoj sredini, u njenom kulturnom miljeu, ne bi imao
ta da primetim, premda bih ipak rekao da joj je odea preterana ak i
za 482. vek. Dopustiete mi da to prosudim. Ovde u Venosti osoba
poput nje svakako je neprilina."
Find lagano klimnu. Izgledalo je da se dobro zabavlja.
Harlan se ukoi.
Find ree: "Ona je ovde iz osobitog razloga. Obavlja jednu
sutinsku funkciju. To je samo privremeno. Pokuaj da se u
meuvremenu navikne na nju."
 Harlanove vilice zadrhtae. Uloio je protset i bio odbijen. Do
avola sa obzirima! Rei e ono to mu je na umu. "Mogu zamisliti ta
je 'sutinska funkcija' jedne ene. Ne moe se dopustiti da je drite
tako javno."
Okrenuo se, priguujui bes u sebi, i krenuo prema vratima.
Findov glas ga zaustavi.
"Tehniare", ree Find, "tvoja povezanost sa Tviselom mogla je da
ti stvori pogrenu predstavu o vlastitoj vanosti. Promeni stav!...U
meuvremenu, reci mi, Tehniare, da li si ikada imao - (oklevao je za
trenutak, kao da trai pravu re) - devojku?"
Stojei i dalje okrenut leima, Harlan je naveo citat glasom koji je
odavao pomnu i uvredljivu preciznost: "U interesu izbegavanja
emocionalnih zapetljavina sa Vremenom, Veni ne sme da se eni. U
interesu izbegavanja emocionalnih zapetlajvina sa porodicom, Veni ne
sme da ima decu."
Raunar ree zbunjeno: "Nisam te pitao o braku i deci."
Harlan nastavi da citira: "Privremena veza sa Vremenarima
doputena je tek posle molbe upuene Ministarstvu Svevremenskog
Vea za planiranje, kojom se trai odgovarajui ivotni projekat
dotinog Vremenara. Veze se posle toga mogu uspostaviti jedino u
saglasnosti sa zahtevima posebnog prostorno-vremenskog plana."
"Sasvim tako. Da li si ikada podneo molbu za privremenu vezu,
Tehniare?"
"Nisam, Raunare."
"Ima li nameru?"
"Nemam, Raunare."
"Moda bi trebalo. To bi ti sigurno proirilo vidike. Manje bi se
usredsreivao na pojedinosti enske odee i bio bi manje uzbuen
zbog njenih linih odnosa sa drugim Venim."
Harlan izie besan i bez rei.
Otkrio je da je praktino nemogue preduzimati gotovo
svakodnevna putovanja u 482. stolee (najdue neprekidno razdoblje
iznosilo je neto ispod dva asa).
Bio je uznemiren i znao je zato. Find! Find i njegov grub savet
vezan za odnose sa Vremenarima.
Ovakve veze su postojale. Svi su to znali. Venost je oduvek bila
svesna neophodnisti kompromisa sa ljudskim apetitima (za Harlana je
u ovoj reenici uvek postojalo neto odvratno), ali ogranienje
proisteklo iz izbora nalonica uinilo je da taj kompromis bude sve
drugo samo ne labav, sve drugo samo ne liberalan. A od onih kojima
je srea bila naklonjena da ostvare takav odnos, oekivalo se da u
najveoj meri budu diskretni, znatno vie nego to to nalau opta
uljudnost i uviavnost prema veini.
Meu niim klasama Venih, osobito meu pripadnicima odseka za
Odravanje, oduvek su se pronosile glasine (u isti mah pune nade i
ozlojeenosti) o enama dovedenim na vie ili manje stalnoj osnovi u
oigledne svrhe. Glasine su stalno ukazivale na Raunare i Projektante
ivota kao na grupe koje iz toga izvlae najveu korist. Samo su i
jedino oni bili u stanju da odlue koje su se ene mogle izdvojiti iz
Vremena po cenu opasnosti od znaajnih Promena Stvarnosti.
Manje senzacionalne (a stoga i manje privlane za zle jezike) bile
su prie o radnicima-Vremenarima koje je svaki Odeljak privremeno
zapoljavao (kada bi to dopustila prostorno-vremenska analiza) da
obavljaju grube poslove kuvanja, ienja i dirinenja.
 Ali Vremenar, i to kakav Vremenar, zaposlen kao 'sekretarica',
moglo je da znai samo da se Find otvoreno izruguje idealima koji su
omoguili postojanje Venosti.
Bez obzira na to to su takvo ivotno ustrojstvo praktini ljudi
Venosti potovali samo reda radi, nije bilo spora da je idealan Veni
posveen ovek koji ivi za misiju koju treba da izvri, za poboljanje
Stvarnosti i poveanje sveukupne ljudske sree. Harlanu se dopadala
pomisao da Venost lii na manastire iz Primitivnih vremena.
Sanjao je te noi da razgovara sa Tviselom o ovoj stvari, da Tvisel,
idealni Veni, deli njegovu uasnutost. Sanjao je o slomljenom i
raalovanom Findu. Sanjao je samog sebe sa utom raunarskom
epoletom, kako zavodi nov reim u 482. stolee, velikoduno
nareujui Findovo premetanje na nov poloaj u sektor za
Odravanje. Tvisel je sedeo uz njega, osmehujui se s divljenjem, dok
je on pripremao novi organizacioni plan, ist, uredan i skladan, a zatim
zamolio Nois Lambent da raspodeli kopije.
Ali Nois Lambent je bila naga, i Harlan se probudio, uzdrhtao i
postien.
Sreo se u hodniku jednog dana sa devojkom i povukao se u stranu,
oborenog pogleda da je propusti da proe.
Ali ona je zastala i zagledala se u njega tako da je bio prinuen da
podigne glavu i susretne se sa njenim pogledom. Sva je kiptela od
ivotnosti i Harlan je postao svestan njenog tananog mirisa.
Devojka ree: "Vi ste Tehniar Harlan, zar ne?"
Osetio je nagon da se obrecne na nju i da jednostavno proe, ali je
onda shvatio da, na kraju krajeva, sve ovo nije bila njena krivica. Osim
toga, ako bi sada proao pored nje, morao bi da je dodirne.
 I tako, samo je kratko klimnuo: "Jesam."
"ula sam da ste izvrstan strunjak za nae Vreme."
"Bio sam u njemu."
"Volela bih da jednom priamo o tome."
"Zauzet sam. Neu imati vremena."
"Ali gospodine Harlan, sigurna sam da moete nai malo vremena."
Osmehnula mu se.
Harlan prozbori oajnikim apatom: "Hoete li proi, molim vas. Ili
se sklonite u stranu da ja proem. Molim vas!"
Devojka krenu, lagano njiui bokovima, od ega su mu obrazi
zbunjeno buknuli vatrom.
Bio je ljut na nju to ga je zbunila, ljut na sebe to se zbunio, i
nadasve ljut, iz nekog neodreenog razloga, na Finda.
Find ga je pozvao krajem druge nedelje. Na njegovom stolu stajao
je sveanj perforisanih kartica iji su obim i sloenost odmah stavili do
znanja Harlanu da ga oekuje neto znatno vee od poluasovnog
izleta u vreme.
Find ree: "Sedi, Harlane, i baci pogled na ovu stvaricu. Ali ne
okom. Radije mainom."
Harlan podie ravnodune vee i paljivo umetnu sveanj u otvor
skenera na Findovom stolu. Tabak je polako prolazio kroz
unutranjost maine, pri emu je ustrojstvo perforacija bilo prevoeno
u rei koje su se pojavljivale na oblano-belom pravougaoniku koji je
predstavljao vizuelni dodatak.
Negde otprilike na polovini, Harlan munjevito isprui ruku i iskljui
skener. Tako je snano otrgnuo karticu da se njena otporna celuloidna
struktura pocepala.
 Find mirno ree: "Imam i drugi primerak."
Ali Harlan je drao istrgnut deo izmeu palca i kaiprsta kao da
moe da eksplodira. "Raunare Find, ovde je neka greka. Od mene
se svakako ne oekuje da koristim dom one ene kao bazu tokom
gotovo jednonedeljnog boravka u Vremenu."
Raunar nabra usta. "Zato da ne, ako su prostorno-vremenski
zahtevi takvi. Ukoliko postoji neki lini problem izmeu tebe i
gospoice Lam..."
"Ne postoji nikakav lini problem," prekide ga Harlan vatreno.
"Neto svakako postoji. U ovakvim okolnostima, dopustiu sebi da
objasnim neke vidove posmatrakog problema. Razume se, ovo bi
trebalo shvatiti kao presedan."
Harlan je nepomino sedeo. Razmiljao je ozbiljno i brzo. Obian
profesionalni ponos nagnao bi Harlana da prezre objanjenja.
Posmatra, ili, ta vie, Tehniar, obavljao je svoj posao bez pitanja.
Isto tako, jedan Raunar, obino ne bi ni pomislio da ponudi
objanjenje.
Ovde je, meutim, po sredi bilo neto neobino. Harlan se alio u
vezi sa devojkom, takozvanom sekretaricom. Find se bojao da bi ta
alba mogla stii do nekog vieg mesta. ('Krivica odlepra ako je ovek
ne predupredi', pomisli Harlan sa tmurnim zadovoljstvom, pokuavi
da se seti gde je proitao to reenicu.)
Findova strategija bila je, dakle, oigledna. Postavljajui Harlana u
enin dom, dobie priliku da pribegne protivoptubama ako stvar uzme
ozbiljnijeg maha. Harlanova vrednost kao svedoka protiv njega bila bi
time osujeena.
Find ree: "Kao to ti je poznato, razni vekovi su upueni u
postojanje Venosti. Oni znaju da mi nadgledamo meuvremensku
trgovinu. Smatraju da je to naa glavna funkcija, to je dobro. Takoe
su neodreeno svesni da mi postojimo i zato da bismo spreili
katastrofu unitenja oveanstva. To je pre sujeverje nego ita drugo,
ali je manje ili vie na mestu i takoe nije ravo. Obezbeujemo
pokolenja predstavom o masovnom oinskom starateljstvu i ulivamo
im izvesno oseanje sigurnosti. Sve ti je to jasno, zar ne?"
Harlan pomisli: smatra li me ovaj jo za Pitomca?
Ali ipak je kratko klimnuo.
Find nastavi: "Postoje, meutim, izvesne stvari koje oni ne smeju
saznati. Razume se, na prvo mesto dolazi nain na koji mi menjamo
Stvarnost, kada se to pokae neophodnim. Nesigurnost do koje bi
dovela svest o ovome bila bi pogubna. Stoga je neophodno da uvek
odstranjujemo Stvarnost i inioce koji bi ukazali na nau pravu
delatnost, i mi sa time nikada nismo imali neprilike.
Meutim, postoje i druga neeljena verovanja o Venosti, koja s
vremena na vreme iskrsnu u nekom stoleu. Obino, opasna verovanja
su ona koja se posebno koncentriu u vladajuim klasama datog doba;
klasama koje imaju najvie veza sa nama i koje, u isto vreme, u
najveoj meri utiu na formiranje onoga to se naziva javnim
mnenjem."
Find zastade, kao da je oekivao da e Harlan uputiti neku
primedbu ili postaviti neko pitanje. Ali Harlan je ostao nem.
Find produi: "Jo od Promene Stvarnosti u razdoblju 436-486.
stolea, Serijski Broj F-2, koja se odigrala pre otprilike godinu dana...
odnosno fizio-godinu... javili su se izvesni nagovetaji da se u
Stvarnosti javljaju takva neeljena verovanja. Ja sam doao do nekih
zakljuaka o prirodi tih verovanja i izloio sam ih Svevremenskom
Veu. Vee nije voljno da ih prihvati, s obzirom da oni zavise od
ostvarenja jednog preinaenja u proraunskom ustrojstvu izuzetno
male verovatnosti.
"Pre no to se neto preduzme prema mojim preporukama, oni
nalau potvrenje putem neposrednog posmatranja. U pitanju je
krajnje delikatan posao, i zato sam pozvao tebe, odnosno zato je
Raunar Tvisel dozvolio da bude pozvan. Druga stvar koju sam uinio
bilo je da izdvojim jednog lana sadanje aristokratije, koji smatra da
bi bilo uzbudljivo i napeto raditi u Venosti. Postavio sam je u ovu
kancelariju i drao pod pomnim nadzorom da bih video da li odgovara
svrsi..." Harlan pomisli: Pomno posmatranje! Nego kako!
Njegova ljutnja ponovo se upravila na Finda umesto na devojku.
Find je i dalje govorio. "Prema svim merilima, ona se pokazala
pogodnom. Sada emo je vratiti u njeno Vreme. Koristei njenu kuu
kao bazu, moi e da izuava drutveni ivot kruga kome ona
pripada. Sada shvata razlog zbog koga je devojka ovde i zato hou
da bude u njenom domu."
Harlan ree na gotovo otvoreno ironian nain: "Sasvim dobro
shvatam, nemajte brige."
"Onda e prihvatiti ovu misiju."
Harlan izie, oseajui kako mu neto plamti u grudima. Find ga
nee nadmudriti. Nee napraviti budalu od njega.
Bio je to jamano onaj plamen, odlunost da pokae Findu ko je
mudriji, to ga je, pri pomisli na predstojei izlet u 482. vek, nagnao
da iskusi nestrpljivu udnju, gotovo ustreptalost.
5. VREMENAR
Imanje Nois Lambent bilo je prilino izdvojeno, ali se sa njega bez
po muke moglo doi do jednog od najveih gradova stolea. Harlan je
dobro poznavao taj grad; znao ga je bolje od bilo kog tadanjeg
itelja. Tokom svojih istraivakih posmatranja ove stvarnosti obiao je
svaku gradsku etvrt i svaku deceniju u domenu Odeljka.
Poznavao je grad kako u Prostoru tako i u Vremenu. Mogao je da
to dvoje spoji u jedno i da ga sagleda kao ivi organizam koji raste i
razvija se, sa svim njegovim rasulima i obnovama, veseljima i
nevoljama. Sada se nalazio u jednoj datoj nedelji Vremena u gradu, u
trenutku odloenog oivljavanja njegovog sporog bivstvovanja
satkanog od elika i betona.
Tokom preliminarnih istraivanja sve vie i vie se usredsreivao na
"okolinjake", najvanije stanovnike grada, koji su, meutim, iveli
izvan njega, u prostranoj i relativnoj izdvojenosti.
482. vek spadao je u jedno od mnogih stolea u kojima
blagostanje nije bilo ravnomerno rasporeeno. Sociolozi su imali
jednainu za ovu pojavu (Harlan ju je video odtampanu, ali nije mu
bila sasvim jasna). Vaila je za bilo koji dati vek i obuhvatala je tri
odnosa, a u 482. stoleu ti odnosi ve su se pribliili granici
dopustivog. Sociolozi su zbog toga odmahivali glavama, i Harlan je uo
kako je jedan od njih jednom kazao da bi svako dalje remeenje
putem Promena Stvarnosti zahtevalo "najpodrobnija posmatranja".
Ovo je ponajpre imalo da bude upravljeno na nepovoljne odnose u
jednaini rasprostiranja blagostanja. To je znailo postojanje klase
dokoliara i razvoj privlanog naina ivljenja, koji je, u svom
najboljem vidu, podsticao kulturu i dobroinstvo. Sve dok je drugi kraj
ove skale ostajao na pristojnoj udaljenosti, sve dok klase dokoliara
nisu, uivajui vlastite povlastice, sasvim prenebregle svoje
odgovornosti, sve dok u njihovoj kulturi ne bi dolo do nekog oevidno
ravog prevrata, u Venosti je uvek postojala tenja da se zatvori
jedno oko zbog odstupanja od idealnog ustrojstva rasprostranjenosti
blagostanja i da se potrae druga, manje privlana nepoklapanja.
Harlan je poeo da to uvia i protiv svoje volje. Obino su njegovi
boravci preko noi u Vremenu bili ogranieni na hotele u siromanijim
etvrtima, gde je ovek sasvim lako mogao ostati anoniman, gde na
strance niko nije obraao panju i gde nita nije znailo jedno
prisustvo vie ili manje, pa, dakle, nije ni bilo razloga da poredak
Stvarnosti doivi neki vei poremeaj od pukog drhtanja. Kada ni to ne
bi bilo sasvim bezbedno, kada su postojali izgledi da drhtaj pree
kritinu taku i dovede do ruenja zamanijeg dela kule od karata
Stvarnosti, nije bilo neobino da se no provede pod nekom ivicom
izvan grada.
Tada bi najpre usledilo osmatranje raznih ivica da bi se videlo koju
najmanje mogu da uznemire farmeri, skitnice i psi lutalice tokom noi.
Ali sada, na drugom kraju skale, Harlan je spavao u postelji sa
povrinom od materije koja je bila proeta poljem, to je stvaralo
osobit preplet materije i energije dostupan samo najimunijim
slojevima tadanjeg drutva. U sveukupnom toku Vremena, ovo je bilo
ree od iste materije, ali ee od iste energije. U svakom sluaju,
leaj se saobraavao poloaju njegovog tela, postojan kada bi on
mirovao, a labav kada bi se pomerao ili okretao.
 Harlan je nevoljno priznao privlanost ovakvih stvari, poto je
prihvatao mudrost koja je nalagala da svaki Odeljak Venosti ivi na
srednjem nivou svog stolea, a ne na najudobnijem. Na taj nain se
mogla odrati veza sa problemima, "osetiti" vek, ne podleui odve
nekom velikom piostoveenju sa socijalnim sistemom.
Ba je lako, pomisli Harlan prve veeri, iveti sa aristokratima.
I, neposredno pre no to je utonuo u san, na um mu je pala Nois.
Sanjao je kako se nalazi u Svevremenskom Veu, drei pred
sobom sklopljene prste. Gledao je nadole prema malom, veoma
malom Findu, koji je uasnut sluao kako ga on alje u izgnanstvo iz
Venosti, uz neprekidno osmatranje jednog od nepoznatih stolea
daleko napred u budunosti. Sumorne rei o progonu dolazile su iz
samih Harlanovih usta, a odmah sa njegove desne strane sedela je
Nois Lambent. Najpre je nije opazio, ali mu onda pogled skliznu
nadesno i on poe da zamuckuje.
Zar je niko vie ne vidi? Ostali lanovi Vea postojano su gledali
preda se, sa izuzetkom Tvisela. On se okrenuo i osmehnuo Harlanu,
gledajui kroz devojku kao da nje nema tu.
Harlan je hteo da joj naredi da se udalji, ali mu rei vie nisu
izlazile iz usta. Pokuao je da odmahne prema devojci, ali ruka mu se
tromo podigla i ona se nije pomerila. Telo joj je bilo hladno.
Find se smejao... sve glasnije... i glasnije...
...i najednom je to postao smeh Nois Lambent.
Harlan otvori oi prema jarkoj sunevoj svetlosti i za trenutak se sa
uasom zagleda u devojku, pre no to se setio gde se njih dvoje
nalaze.
Ona ree: "Stenjali ste i udarali po jastuku. Da li ste moda neto
ravo sanjali?"
Harlan nije odgovorio.
Ona ree: "Kupatilo vam je spremno. Odea takoe. Sredila sam da
veeras prisustvujete jednoj sedeljci. Malo mi je neobino da se vratim
u obian ivot, poto sam toliko dugo boravila u Venosti."
Harlana je prilino dovodio u pometnju njen lak nain izraavanja u
bujicama rei. On ree: "Nadam se da im niste kazali ko sam ja."
"Svakako da nisam."
Svakako da nisam. Find bi se ve pobrinuo za tu stvaricu izvrivi
blagu psihoanalizu pod narkozom, da je to smatrao nepohodnim. ta,
meutim, ako je pomislio da to nije potrebno? Na kraju krajeva,
nalazila se pod njegovim "pomnim posmatranjem".
Ova pomisao ga je naljutila. On ree: "Voleo bih da mi to vie
omoguite da delam na svoju ruku."
Trenutak ili dva posmatrala ga je nesigurno, a onda je izila.
Harlan je tmurno obavio jutarnji ritual kupanja i odevanja. Nije
polagao velike nade da ga eka uzbudljivo vee. Predstojalo mu je da
to manje pria, da to manje dela i da to vie bude nemi posmatra.
Njegova prava funkcija ograniavala se na dva uha i dva oka. Ova ula
mu je sa zavrnim izvetajem povezivao um, koji, u idealnom sluaju,
nije imao nikakvu drugu funkciju.
Obino ga nije uznemiravalo to to, kao Posmatra, nije znao za
im traga. Jo kao Pitomac je nauio da Posmatra ne sme unapred
biti upuen u to koji se podaci ele i koji se zakljuci oekuju. Svest o
ovome, kazano mu je, izopaila bi njegovo sagledavanje ma koliko ono
nastojalo da bude svesno.
Ali pod ovim okolnostima neupuenost ga je razjarivala. Harlan je
ozbiljno podozrevao da, zapravo ne postoji nita za im bi se tragalo,
da je ovde samo zato da bi igrao u nekoj Findovoj smicalici. Izmeu
ovoga i Nois...
Besno je pogledao u vlastitu sliku, koju je trodimenzionalni
reflektor verno odraavao dve stope pred njim. Zveckava odea 482.
stolea, bez poruba i svetlih boja, inila je - pomislio je - da se osea
smenim.
Nois Lambent je uurbano dola do njega upravo u trenutku kada
je zavrio doruak koji mu je doneo jedan Mekano.
Prozborila je bez daha: "Sada je jun, Tehniare Harlane."
On se grubo obrecnu: "Izbegavajte ovde tu tutulu. Pa ta ako je
jun?"
"Ali bio je februar kada sam otila...", sumnjiavo je zastala, .".. na
ono mesto, a to se dogodilo pre samo mesec dana."
Harlan se namrgodi. "Koja je sada godina?"
"Oh, godina se slae."
"Jeste li sigurni?"
"Sasvim sigurna. Da se nije dogodila neka greka?" Imala je
uznemiravajui obiaj da stane tik uz njega dok razgovaraju, a njeno
blago vriskanje (to je pre predstavljalo osobenost stolea nego njene
linosti) stvaralo je utisak da je posredi sasvim mlada i prilino
bespomona osoba. Harlana to nije zaludelo. Uspeo je da izbegne
zamku.
"Nema nikakve greke. Dovedeni ste ovamo zato to je to
pogodnije. U stvari, u Vremenu, vi ste stalno bili ovde."
"Ali kako sam mogla?" I dalje je izgledala zaplaena. "Ne seam se
niega o tom razdoblju. Postoje li to dve mene?"
 Harlan se znatno vie naljutio nego to je imao razloga za to. Kako
je mogao da joj objasni postojanje mikro-promena do kojih dolazi
prilikom svakog operisanja sa Vremenom, koje bi moglo da preinai
pojedinane ivote bez nekih veih posledica po stolee kao celinu.
ak su i Veni ponekad zaboravljali na razlike izmeu mikro-promena
(sa malim "p") i Promena (sa velikim "P") koje su zamanije menjale
Stvarnost.
On ree: "Venost zna ta radi. Ne postavljajte pitanja." Kazao je
to ponosno, kao da je on lino Vii Raunar i kao da je sam odluio da
je jun odgovarajui trenutak, odnosno da se mikro-promena do koje je
dolo usled odstranjena tri meseca ne moe razviti u Promenu.
Ona ree: "Ali u tom sluaju, izgubila sam tri meseca ivota."
On uzdahnu. "Vae kretanje kroz Vreme nema nikakve veze sa
vaim fiziolokim dobom."
"Pa dobro, jesam li ili nisam?"
"ta, da li jeste ili niste?"
"Izgubila tri meseca."
"Do Vremena, eno. Objasnio sam vam to sam jednostavnije
umeo. Niste izgubili ni trenutak ivota. Uopte ne moete da izgubite."
Ona je ustuknula na njegov uzvik, a onda se, iznenada, zakikotala.
"Naglasak vam je veoma smean. Posebno kada se naljutite", ree.
On se namrgodi kada se devojka trgla. Kakav naglasak? Govorio je
nareje iz pedesetog milenijuma poednako dobro kao i bilo ko drugi
iz Odeljka. ak moda i bolje.
Glupaa!
Ponovo je stao prema Reflektoru i posmatrao svoj lik, koji mu je
uzvraao pogled, dok su mu se meu oima nabirale duboke bore.
 Ispravio ih je i pomislio: nisam lep. Oi su mi male, ui mi tre, a
brada mi je odve velika.
Nikada ranije nije posebno razmiljao o tome, ali sada mu je,
iznenada, palo na um da bi bilo prijatno biti lep.
Kasno te noi Harlan je dodao opaske razgovorima koje je prikupio,
dok mu je sve bilo jo svee u pameti.
Kao i uvek u ovakvim sluajevima, posluio se molekularnim
registratorom izraenim u 55. stoleu. Po obliku on je predstavljao
gladak i tanak cilindar, dugaak oko etiri ina, dok mu je promer
iznosio pola ina. Bio je obojen tamnom, ali neupadljivom smeom
bojom. Lako se mogao drati u maneti, depu ili podstavi, ve u
zavisnosti od stila odevanja; isto je tako mogao da visi sa pojasa,
dugmeta ili narukvice.
Ma gde da se drao ili nosio, posedovao je sposobnost da
registruje oko dvadeset miliona rei na svakom od tri molekularna
energetska nivoa. Sa jednim krajem cilindra povezanim sa
transliteratorom, koji je bio u rezonanci sa minijaturnom slualicom, a
drugim povezan putem polja sa malim mikrofonom u njegovim ustima,
bio je u stanju da istovremeno govori i slua.
Svaki zvuk koji je nastao tokom "sedeljke" sada se ponavljao u
njegovom uhu; dok je presluavao snimak, izgovarao je rei koje su
registrovane na drugom nivou, koordinisanom sa prvim, ali i razliitim
od njega. Na tom drugom nivou on je opisivao vlastite utiske, pridavao
je znaaj raznim momentima, ukazivao na povezanosti i odnose.
Konano, kada bi se posluio molekularnim registratorom za pisanje
izvetaja, dobijao bi ne samo puki snimak zvuka, ve rekonstrukciju
opremljenu komentarima.
 Nois Lambent ue u sobu, ne najavivi svoj dolazak ni na koji
nain.
Razljuen, Harlan skide slualicu i mikrofon, stavi ih uz molekularni
registrator, odloi celu aparaturu u malu kutiju i sa treskom je zatvori.
"Zato ste tako osorni prema meni?" upita Nois. Ruke i ramena bili
su joj obnaeni, a dugaak vrat joj se svetlucao u blago blistavoj
penastoj opni.
On ree: "Nisam osoran. Uopte nita ne oseam prema vama."
Tog trenutka je oseao da je ova izjava sasvim na mestu.
Ona ree: "Da li jo radite? Sigurno ste umorni."
"Ne mogu da radim ako ste vi ovde", uzvrati on zlovoljno.
"Ipak se ljutite na mene. Celo vee niste mi kazali ni re."
"Svima sam govorio to sam manje mogao. Nisam bio tamo da bih
priao." ekao je da ode.
Ali devojka ree: "Donela sam vam jo jedno pie. ini mi se da
vam se ono na sedeljci dopalo, a jedno nikada nije dovoljno. Naroito
ako nameravate da radite."
Primetio je malog Mekana iza nje, kako je skliznuo unutra na
glatkom polju sile.
Oskudno je obedovao te veeri, trpnuvi tek poneto od serviranih
jela, o kojima je podneo podrobni izvetaj prilikom prethodnih
posmatranja, ali i koja se (sa izuzetkom opitnih zalogajia) do sada
obuzdavao da okusi. I protiv svoje volje, naao je da mu se dopadaju.
I protiv svoje volje, uivao je u penuavom, svetlo-zelenom piu sa
ukusom peperminta (ne ba alkohol, ve pre neto drugo) koje je
trenutno bilo u modi. Ono nije postojalo u tom stoleu dve fizio-godine
ranije, dakle pre poslednje Promene Stvarnosti.
 Uzeo je drugu au sa Mekana, oporo klimnuvi glavom prema Nois
u znak zahvalnosti.
Zbog ega li je Promena Stvarnosti, koja praktino nije imala
nikakvog uticaja na fiziko ustrojstvo stolea, dovela do nastanka
novog pia? Tja, on nije Raunar, tako da nema svrhe da sebi
postavlja takva pitanja. Osim toga, ak ni najpodrobnije mogue
proraunavanje nije moglo odstraniti sve neizvesnosti, sve nasumine
posledice. Kada tako ne bi bilo, Posmatrai ne bi bili potrebni.
Ponovo su bili sami u kui, Nois i on. Mekanoi su bili na vrhuncu
popularnosti te dve decenije i uivae isti ugled jo desetak godina u
ovoj Stvarnosti, tako da nije bilo ljudske posluge.
Naravno, s obzirom na injenicu da je enski pripadnik vrste bio u
ekonomskom pogledu potpuno nezavisan kao i muki, kao i kadar da
ostvari materinstvo, ukoliko bi to eleo, bez neophodnosti fizike
trudnoe, nije postojalo nita "neprilino" u injenici da su se nalazili
sami, bar ne u oima 482. stolea.
Pa ipak, Harlan se osetio ugroenim.
Devojka se opruila i oslonila na lakat na jednoj sofi koja je stajala
naspram Harlana. Dezenirana prekrivka ulegla se pod njom kao da je
elela da je obgrli. Izula je svoje providne cipele koje je nosila i prsti
na nogama savijali su joj se i opruali u savitljivoj penastoj opni poput
mekanih apa neke bujne make.
Zatresla je glavom, i ma ta to bilo to joj je frizuru dralo u
uspravnom stanju iznad uiju u zamrenim pletenicama, istog asa je
izgubilo svoju mo. Kosa joj se rasu niz vrat, a naga ramena dobila su
mekaniju i glatkiju lepotu naspram crnih vlasi.
Ona promrmlja: "Koliko ti je godina?"
 Na ovo svakako nee odgovoriti. To je bilo lino pitanje i odgovor
je se ni malo nije ticao. Ono to je u tom asu mogao da kae sa
ljubaznom odlunou bilo je: da li bih mogao da nastavim svoj posao?
Umesto toga, zauo je samoga sebe kako uzvraa: "Trideset dve
godine." Razume se, mislio je fizio-godine.
Ona ree: "Mlaa sam od tebe. Meni je dvadeset est. Ali mislim da
neu zauvek izgledati mlaa od tebe. Smatram da se ti nee
promeniti ni kada ja budem starica. Zbog ega si se odluio za trideset
dve? Moe li to da promeni ako eli? Zar ne bi hteo da bude
mlai?"
"O emu ti to pria?" Harlan protrlja elo da bi razbistrio um.
Devojka ree blago: "Ti e iveti zauvek. Ti si Veni."
Da li je to bilo pitanje ili iskaz.
On ree: "Ti si luda. Mi starimo i umiremo kao i svi drugi."
"Meni moe da kae", ree ona. Glas joj je bio nizak i laskav.
Jezik pedesetog milenijuma, koji je on uvek drao za opor i neprijatan,
ispostavio se na kraju kao milozvuan. Ili su mu moda pun stomak i
namirisan vazduh otupeli sluh?
Ona ree: "Moe da vidi sva Vremena, da obie sva mesta.
Tako sam elela da radim u Venosti. Veoma dugo sam ekala da mi
to dopuste. Pomislila sam da e moda i mene uvrstiti u Vene, ali
tada sam otkrila da su oni samo mukarci. Neki od njih nisu uopte
hteli da razgovaraju sa mnom, zato to sam ena. Ni ti nisi hteo da
razgovara sa mnom."
"Svi smo mi zauzeti", promrmlja Harlan, borei se da sauva neto
to se jedino moglo opisati kao otupljena pribranost.
"Ja sam bio veoma zauzet."
 "Ali zato nema vie ena u Venosti?"
Harlan se nije usuivao da objasni. ta je mogao rei? Da se
lanovi Venosti odabiraju beskrajno briljivo, s obzirom na dva uslova
koja moraju biti ispunjena. Prvi, moraju da budu kvalifikovani za
posao; drugi, njihovo povlaenje iz Vremena ne sme da ima tetne
posledice po Stvarnost.
Stvarnost! Tu re nije smeo da pomene ni pod kakvim okolnostima.
Osetio je kako mu se vrtoglavica pojaava i on za trenutak zatvori oi
da bi je predupredio.
Koliko je samo izvrsnih izgleda ostalo neostvareno u Vremenu zato
to bi njihovo premetanje u Venost znailo ne-roenje deteta, ne-
smrt ena ili mukaraca, ne-brak, ne-zbivanja, ne-okolnosti koje bi
savile Stvarnost u pravcu to ga Svevremensko Vee nije moglo
dopustiti.
Da li joj je bilo ta od toga mogao rei? Svakako da nije. Zar joj je
mogao rei da ene gotovo nikad nisu bile pogodne za Venost, jer, iz
nekog razloga koji on nije razumeo (Raunari moda jesu, ali on nije),
postojala je desetostruko do stostruko vea verovatnoa da e njihovo
uklanjanje iz Vremena dovesti do izvitoperenja Stvarnosti, nego to bi
to bilo u sluaju uklanjanja mukaraca.
(Sve misli su mu se preplele u glavi, izgubljene i uskomeane,
nadovezujui se jedna na drugu u lancu slobodnih asocijacija, to je
imalo neobine, gotovo groteskne, ali ne sasvim neprijatne ishode.
Nois mu se sada pribliila, osmehujui se.)
uo je njen glas poput naleta vetra: "Oh, vi Veni. Tako ste
tajanstveni. Ne elite ni sa kim nita da delite. Uini me Venom."
Glas joj se pretvorio u zvuk koji se nije rastakao u zasebne rei, u
delikatno modulirani zvuk koji mu se upijao u um.
Hteo je, udeo je da joj kae: nema ale sa Venou, damo. Mi
radimo! Na zadatak je da izradimo projekat za sveukupno Vreme od
poetka Venosti do asa kada Zemlja opusti, i mi pokuavamo da
predvidimo sve beskrajne mogunosti svega, "onoga to bi moglo biti",
da razaberemo koje bi to "to bi moglo biti" bilo bolje od onoga to
jeste. Da odluimo gde u Vremenu da napravimo neku siunu
promenu kojom bismo ono to jeste preokrenuli u "ono to bi moglo
biti", a kada to postane novo jeste, onda se dajemo u potragu za
novim "to bi moglo biti", i to tako ide zauvek, zauvek, jo od onog
trena kada je Viktor Malanson otkrio Vremensko polje u 24. stoleu,
duboko u prolosti, u primitivnom 24. stoleu, ime je omogueno
poinjanje Venosti u 27. veku, taj tajanstveni Malanson koga niko ne
zna ali koji je utemeljio Venost, stvarno, i novo "to bi moglo biti",
zauvek, zauvek, zauvek...
Zatresao je glavom, ali se kovitlac misli i dalje okretao u sve
neobinijim i neravnomernijim prekidima i skokovima, sve dok se
konano nije rasprsnuo u iznenadni blesak svetlosti koji je potrajao
samo jednu blistavu sekundu, a zatim zgasno.
Taj trenutak ga je povratio. Posegao je za njim, ali ovaj je ve
nestao.
Pepermintsko pie?
Nois se jo vie primakla, ali on joj nije mogao sasvim jasno
razabrati lice. Oseao je njenu kosu na obrazima, topli i blagi pritisak
njenog daha. Morao je da ustukne, ali - udno, udno - otkrio je da to
ne eli.
"Kada bih postala Vena...", prodahtala mu je gotovo u uho
premda on gotovo nije uo rei od lupanja vlastitog srca. Usne su joj
bile vlane i rastavljene. "Zar ne bi voleo?"
Nije znao ta ona misli, ali mu najednom to i nije bilo vano.
Izgledalo je kao da plamti. Ispruio je ruku napred, trapavo i pipajui.
Ona se nije opirala, ve se stopila i sjedinila sa njim.
Sve se to zbilo kao u snu, kao da se dogaa nekom drugom.
Ni izdaleka nije bilo tako odvratno kao to je on oduvek razmiljao
da mora biti. Otkrovenje da to uopte nije odvratno delovalo je na
njega snagom oka.
ak i posle svega, dok se ona nadnosila nad njim potpuno mekih
oiju i blago se osmehujui, naao je da mora da posegne i pomiluje je
po vlanoj kosi sa blagom i ustreptalom radou.
Sada je u njegovim oima izgledala potpuno razliito. Nije bila
ena, ak ni linost uopte. Najednom je postala jedan vid njega
samoga. Na neki neobian i neoekivan nain, bila je deo njega
samoga.
Prostorno-vremenski plan nita nije govorio o ovome, ali Harlan se
nije oseao nimalo krivim. Samo je pomisao na Finda snano
uskomeala oseanja u Harlanovim grudima. Ali to nije bila krivica.
Uopte ne.
Bilo je to zadovoljenje, ak trijumf!
Harlan nije mogao da spava u postelji. Vrtoglavica je nestala, ali tu
je i dalje bila neobina injenica da po prvi put otkako je postao
odrastao ovek jedna ena deli sa njim krevet.
uo je njen blagi dah, a u ultra-priguenom sjaju na koji je bilo
svedeno unutranje svetlo zidova i tavanice video joj je telo kao puku
sen uz sebe.
 Trebalo je samo da isprui ruku pa da oseti toplinu i mekou
njenog tela, ali se on na to nije odvaivao iz straha da je ne probudi iz
nekog sna. Bilo je to kao da devojka sanja za njih oboje, kao da sanja
sebe, i njega i sve to se zbilo, i kao da bi buenjem sve to bilo
prognano u nepostojanje.
Bila je to pomisao koja kao da je predstavljala deo onih drugih,
udnih, neobinih misli koje je iskusio pre nego...
Te misli koje su mu nahrupile izmeu smisla i besmisla, bile su
sasvim strane. Pokuao je da ih ponovo prizove, ali bez uspeha. Ali
onda mu je iznenada postalo veoma vano da ih prizove. Jer, iako se
nije mogao setiti pojedinosti, palo mu je na um da je za jedan tren
neto shvatio.
Nije bio siguran ta je to neto, ali postojala je nestvarna jasnoa
polusna, kada je najednom oivelo neto vie od smrtnog oka i uma.
Poeo je da se brine. Zato ne moe da se seti? Tako mnogo mu je
stajalo na dohvat ruke.
Za trenutak je ak i usnula devojka pored njega nestala u zaleu
njegovih misli.
Mislio je: ako sledim nit... razmiljao sam o Stvarnosti i Venosti...
tako je, o Malansonu i Pitomcu!
Zastao je tu. Zato Pitomac? Zato Kuper? Nije mislio o njemu.
Ali ako nije, zato mu je sada pao na um Brinsli eridan Kuper.
Namrtio se! Koja je istina povezivala sve ovo? ta je to to
pokuava da pronae? Zbog ega je bio tako siguran da se neto
moralo pronai?
Harlana je prola jeza, jer posle ovih pitanja kao da je poeo da se
pomalja udaljeni sjaj ranijeg bljeska na obzorju njegovog uma i on
samo to nije dokuio tajnu.
Zadrao je dah, nije potencirao stvar. Neka sama doe.
Neka sama doe.
I u spokoju noi, ve tako jedinstveno znaajne noi u njegovom
ivotu, sinulo mu je objanjenje i tumaenje dogaaja koje on, u bilo
kom pribranijem i normalnijem asu, ni za trnutak ne bi prihvatio.
Pustio je da misao proklija i da se rascveta, pustio ju je da raste,
sve dok nije uvideo da ona objanjava stotinu udnih momenata, koji
bi inae, jednostavno ostali - udni.
Morao je da to ispita i proveri u Venosti, ali u srcu je ve bio
ubeen da zna uasnu tajnu koju nije imao nameru da sazna.
Tajnu koja je obuhvatala svekoliku Venost!

6. PROJEKTANT IVOTA
Prolo je mesec dana fizio-vremena od te noi u 482. stoleu, kada
su mu mnoge stvari postale jasne. Sada se nalazio, ukoliko bi se
raunalo obinim vremenom, gotovo dve hiljade vekova u budunosti
Nois Lambent i nastojao je da meavinom podmiivanja i laskanja
dokui ta ju je oekivalo u jednoj novoj Stvarnosti.
Bilo je to gore od neetinosti, ali on vie nije mario. U toku fizio-
meseca koji je upravo proao on je u sopstvenim oima postao
zloinac. Nije bilo naina da se ova injenica zataka. Nee biti nita
vei zloinac ako svom saldu doda jedan novi zloin, a time je mogao
mnogo da dobije.
U sklopu svog prestupnikog manevrisanja (nije preduzeo nikakav
napor da izabere neki blai izraz), sada se obreo pred barijerom u
2456. veku. Ulazak u Vreme bio je znatno sloeniji od pukog prolaza
izmeu Venosti i tunela kapsule. Da bi se ulo u Vreme bilo je
potrebno veoma paljivo podesiti koordinate koje fiksiraju eljeno
podruje na povrini Zemlje, kao i izabrati eljeni trenutak Vremena u
okviru stolea. No, uprkos unutranjoj napetosti, Harlan je rukovao
kontrolnim ureajima lakim i brzim samopouzdanjem oveka koji ima
mnogo iskustva i nadarenosti.
Harlan se obreo u strojarnici koju je najpre video na ekranu u
Venosti. U ovom fizio-trenutku sociolog Voj bezbedno sedi pred
video-ekranom, posmatrajui Tehniarev zahvat koji treba da usledi.
Harlan se nije urio. Prostorija e ostati prazna narednih sto
pedeset est minuta. Sigurnosti radi, prostorno-vremenski plan
doputao mu je samo sto deset minuta, ostavljajui preostalih
etrdeset est kao uobiajenu etrdeset postotnu "marginu." Margina
je postojala za sluaj nude, ali od Tehniara se nije oekivalo da se
osloni na nju. Onaj ko bi ulazio u marginu ne bi dugo ostajao
Strunjak.
Harlan je, meutim, imao nameru da iskoristi samo dva od
raspoloivih sto deset minuta. Nosei na runom zglobu generator
polja, koji ga je okruivao aurom fizio-vremena (tako rei, isparenjem
Venosti), titei ga od svih uticaja Promene Stvarnosti, napravio je
jedan korak prema zidu, podigao mali kontejner sa mesta na kome je
stajao na jednoj polici i prebacio ga na briljivo odabranu taku na
donjoj polici.
Uradivi to, ponovo je uao u Venost na nain koji mu je izgledao
isto tako prozaian kao i prolazak kroz neka obina vrata. Da ga je
posmatrao neki Vremenar, uinilo bi mu se da je Harlan jednostavno
iezao.
Mali kontejner stajao je tamo gde ga je on postavio. Njegova uloga
u istoriji sveta nije bila neposredna. Mnogo asova kasnije, jedna ruka
e posegnuti za njim na starom mestu ali ga nee nai. Protei e jo
pola asa pre no to on bude otkriven, ali u meuvremenu jedno polje
sile je oslabilo i jedan ovek je izgubio pribranost. Jedna odluka koja
ne bi bila doneta u prethodnoj Stvarnosti, sada je donesena u ljutnji.
Jedan sastanak se nije odigrao; jedan ovek koji bi umro iveo je
godinu dana due, pod drugim okolnostima; jedan drugi, koji bi iveo,
umro je neto ranije.
Talasanje je nastavilo da se iri, dostigavi svoju najviu taku
2481. stolea, koje se nalazilo dvadeset pet vekova posle zahvata.
Snaga Promene Stvarnosti posle toga je opadala. Teoretiari su isticali
da nigde u beskrajnoj budunosti ta promena nee postati ravna nuli,
ali pedeset stolea posle zahvata ona se vie nije mogla otkriti ni
najtananijim raunanjima, a to je bila praktina granica.
Razume se, nijedno ljudsko bie u Vremenu nije moglo posedovati
svest o odvijanju Promena Stvarnosti. Um se preinaavao isto kao i
materija, a samo su Veni bili u stanju da stoje postrani od svega toga
i da vide Promene.
Sociolog Voj netremice je posmatrao plaviast prizor iz 2481. veka,
gde je do pre nekoliko trenutaka vladala ivost prometne svemirske
luke. Jedva da je podigao pogled kada je Harlan uao. Jedva da je
promrmljao neto to je moglo predstavljati pozdrav.
Promena je odista izbrisala svemirsku luku. Njenog sjaja je nestalo;
zgrade koje su sada tamo stajale, nisu vie bile velike tvorevine kao
pre. Jedan kosmiki brod bio je preputen ri. Nisu se videli ljudi. Nije
bilo nikakvog pokreta.
Harlan je dopustio sebi mali osmeh, koji je zatitrao na as, a onda
nestao. Sa M..O. je sve bilo u redu. Maksimalno eljeni Odgovor. I
zbio se odmah. Promena se nije nuno odigravala u samom trenutku
Tehniarevog zahvata. Ako su prorauni koji su stajali iza zahvata bili
aljkavi, mogli su proi asovi ili dani pre no to bi se Promena stvarno
dogodila (raunajui, naravno, po fizio-vremenu). Tek kada bi svi
stepeni slobode iezli, mogla je uslediti Promena. Dok je postojao i
najmanji matematiki izgled za alternativni tok razvoja, nije bilo ni
pomena o Promeni.
Harlan se diio time to, kada on prorauna neki M.N.P. i kada
lino izvede dotini zahvat, stepeni slobode odmah nestaju i Promena
se trenutno odigrava.
Voj ree tiho: "Bilo je veoma lepo."
Reenica je uvredila Harlanove ui i kao da je okrnjila lepotu
njegove predstave. "Ne bih zaalio", ree on, "da sam svemirsko
putovanje sasvim izbrisao iz Stvarnosti."
"Ne?", upita Voj.
"Od kakve je ono koristi? Nikada ne traje vie od milenijuma ili dva.
Ljudi se umore. Vraaju se kui i kolonije polako izumiru. A onda,
posle etiri ili pet milenijuma, odnosno posle etrdeset ili pedeset,
ponovo okuaju sreu i jo jednom pretrpe neuspeh. To je samo
traenje ljudskog otroumlja i napora."
Voj ree suvo: "Vi ste filozof."
Harlana obli rumenilo. On pomisli: kakve ima svrhe priati bilo
kome od njih? Naglo je promenio temu i kazao ljutito: "ta je sa
Projektantom ivota?"
 "ta, ta je sa njim?"
"Hoete li da vidite kako stoje stvari? Trebalo bi da je do sada
neto uradio."
Sociolog pree pogledom neodobravanja preko njegovog lica, kao
da kae: ba ste nestrpljivi, a? Zatim ree glasno: "Poimo i uverimo
se."
Na ploici na vratima kancelarije bilo je napisano Neron Faruk; ime
je privuklo Harlanovo oko i um zbog izvesne slinosti sa dvojcom
vladara na Sredozemlju u toku Primitivnih vremena. (Nedeljni
razgovori sa Kuperom doveli su njegovo zanimanje za Primitivnu
istoriju do nivoa grozniavosti.)
ovek, meutim, nije liio ni na jednog vladara, kako ih se Harlan
seao. Bio je mrav gotovo kao le, dok mu je koa bila zategnuta
preko orlovskog nosa. Prsti su mu bili dugi, a zglobovi vornovati.
Milujui svoj mali sumator, liio je na Smrt koja premerava duu na
terazijama.
Harlan je poudno gledao prema sumatoru. Bilo je to srce i krv
Projektovanja ivota, koa i kosti, ile, miii i sve ostalo. Opskrbite ga
podacima neke line istorije, kao i jednainama Promene Stvarnosti;
uinite to, i on e se kikotati sa bestidnim veseljem neodreeno dugo
vremena, od jednog minuta do jednog dana, a zatim e izbaciti
mogue alternativne ivote date osobe (u novoj Stvarnosti), pri emu
e svaki imati jasno oznaenu vrednost verovatnoe.
Sociolog Voj predstavio je Harlana. Faruk je bacio neprikriveno
ozlovoljen pogled na Tehniarevu epoletu, klimnuo i saekao razvoj
dogaaja.
Harlan upita: "Da li je ve gotov Projekat ivota mlade dame?"
 "Nije. Obavestiu vas kada bude gotov." Faruk je spadao u one
Vene koji su prezirali Tehniare, ne prezajui pritom ni od otvorene
neuljudnosti.
Voj ree: "Polako Projektante ivota."
Farukove obrve bile su toliko svetle da se gotovo nisu videle. To je
poveavalo slinost njegovog lica sa lobanjom. Zakolutao je oima u
onome to je trebalo da predstavlja one duplje, a zatim ree: "Jesu li
uniteni svemirski brodovi?"
Voj klimnu glavom: "Skraeni za stolee."
Farukove usne blago se iskrivie i uobliie jednu re.
Harlan prekrsti ruke i poe da posmatra Projektanta ivota koji je
skrenuo pogled u konanom porazu.
Harlan pomisli: on zna da je ovo i njegova krivica.
Faruk se obrati Voju: "uj, dok si jo ovde, ta, do Vremena, da
uradimo sa zahtevima za serum protiv raka? Mi nismo jedino stolee
sa tim serumom. Zato nama stiu sve molbe?"
"Svi drugi vekovi su isto tako zatrpani molbama. Zna to dobro."
"Onda treba sasvim da prestanu sa slanjem molbi."
"Kako da ih nagovorimo na to?"
"Lako. Neka Svevremensko Vee prestane da ih prima."
"Ali ja nemam uticaja u Svevremenskom Veu."
"Zato ima uticaja na Starog."
Harlan je sluao razgovor samo jednim uhom, bez pravog
zanimanja. On mu je bar sluio da skrene misli na nevane stvari to
dalje od kikotavog sumatora. Znao je da je 'Stari', u stvari, Raunar
koji upravlja Odeljkom.
"Govorio sam sa Starim", ree Sociolog, "a on je govorio s Veem."
 "Nije nego! On je to samo prosledio kroz rutinski postupak. Za to
se valja boriti. U pitanju je osnovna politika."
"Svevremensko Vee nije ba najraspoloenije ovih dana da
razmatra promene u osnovnoj politici. Zna kakve se glasine pronose."
"Svakako. Trenutno rade na neem velikom. Kad god hoe neto
da izvrdaju, uvek pone da se uka da Vee priprema neku veliku
stvar."
(Da je Harlan mogao da smogne snage, tog asa bi se sigurno
nasmejao.)
Faruk je razmiljao nekoliko trenutaka, a zatim prasnu: "Veini ljudi
nije jasno da serum protiv raka nije isto to i sadnice ili motori polja.
Znam da svaka mladica omorike mora da bude nadgledana zbog
nepovoljnog uticaja na Stvarnost, ali kada je re o serumu protiv raka
uvek je po sredi ljudski ivot, a to je stotinu puta sloenije.
Shvata! Pomisli koliko ljudi godinje umire od raka u svakom
stoleu koje nema serume protiv raka, ove ili one vrste. Jasno ti je
koliko pacijenata eli da umre. I tako, vlade Vremenara u svakom
stoleu neprestano prosleuju molbe do Venosti sa sledeim
sadrajem: 'Molimo vas, lepo vas molimo, poaljite nam sedamdeset
pet hiljada ampula seruma za kritino obolele ljude koji su od
apsolutno vitalne vanosti za kulture; u prilogu videti biografske
podatke.'"
Voj brzo klimnu: "Znam. Znam."
Ali Faruk nije odustajao od svoje ogorenosti. "I tako, proita
biografske podatke i stvarno uvidi da je svaki ovek heroj. Svaki od
tih pojedinaca predstavlja nenadoknadiv gubitak za svoj svet. A onda
malo proradi sve to. I vidi ta bi se dogodilo sa Stvarnou ukoliko bi
svaki ovek iveo, ili, do sto mu Vremena, ako bi ivele razliite
kombinacije ljudi.
Prolog meseca obradio sam pet stotina sedamdeset sluajeva
raka. Ispostavilo se da samo sedamnaest, ponavljam ti sedamnaest
Projekata ivota ne dovodi do neeljenih Promena Stvarnosti. Pomisli
samo, nije bio ni jedan jedini sluaj mogue eljene Promene
Stvarnosti, ali Vee nalae da samo neutralni sluajevi dobiju serum.
Humanost, zna. I tako, ovog meseca e samo sedamnaest pojedinaca
biti izleeno u odabranim zemljama.
I ta se potom dogaa? Da li su stolea srena? Ni govora.
Izleimo jednog oveka, a deset iz iste zemlje i istog Vremena ne. Svi
onda kau: zato ba tog jednog? Moda su ljudi koje izostavljamo
boljih karakternih osobina, moda su oni omiljeni filantropi rumenih
obraza, dok onaj jedan koga smo izleili, moda utira svoju staru
majku po celoj etvrti kad god napravi predah u prebijanju dece. Oni
ne znaju nita o promenama Stvarnosti i mi im to ne moemo rei.
Samo emo sebi natovariti nevolje na vrat, Voje, dok
Svevremensko Vee ne odlui da razmotri sve molbe i odobri samo
one iji je ishod poeljna Promena Stvarnosti. To je sve. Ili e od
njihovog izleenja oveanstvo imati neke koristi, ili je stvar otpisana.
Pusti to to e neko rei: 'Pa, to ne moe da naudi.'"
Na sociologovom licu stajao je izraz blagog bola dok je sluao;
konano, on ree: "A ako bi ti bolovao od raka..."
"Glupa ti je primedba, Voje. Da li na tome temeljimo odluke? U tom
sluaju ne bi bilo Promena Stvarnosti. To uvek staje glave nekog
ubogog siromaha, zar ne? Zamisli da si ti taj siromah, ha!
I jo neto. Seti se samo da je uvek kada izvrimo Promenu
Stvarnosti sve tee pronai narednu koja bi bila dobra. Svake fizio-
godine poveavaju se izgledi da e nasumice izvrena Promena ispasti
loija. To znai da emo srazmerno leiti sve manje ljudi. Konano
emo doi do toga da leimo samo jednog oveka godinje, ubrajajui
tu i neutralne sluajeve. Upamti to."
Harlan je sasvim izgubio interesovanje. Ovakvo spopadanje bilo je
sastavni deo posla. Psiholozi i sociolozi, u svojim retkim introvertnim
izuavanjima Venosti, nazivali su to identifikacija. Ljudi su se
poistoveivali sa stoleem sa kojim su bili profesionalno vezani.
Nedoumice veka odve esto su postajale i njihove vlastite nedoumice.
Venost se borila protiv avola identifikacije to je bolje umela.
Niko nije mogao da radi u Odeljku koji bi bio blii od dva stolea
njegovom rodnom veku, to je trebalo da osujeti poistoveenje.
Prilikom izbora prednosti su davane stoleima ije su se kulture
znaajno razlikovale od matinih kultura Venih. (Harlanu na um
padoe Find i 482. vek.) tavie, odredina mesta bi se pomerala im
reakcije nekog pojedinca ponu da izazivaju podozrenje. (Harlan ne bi
dao ni zrno piljivog boba iz 50. stolea za Farukove izglede da ostane
na istom odreditu due od najvie jo jedne fizio-godine.)
Pa ipak, ljudi su se poistoveivali iz prostodune udnje za domom
u Vremenu (elja za Vremenom; svima je bila poznata). Iz nekog
razloga, ovo je posebno dolazilo do izraaja u vekovima sa svemirskim
putovanjem. To je bilo neto to je trebalo ispitati i to bi bilo ispitano
da nije hronine nevoljnosti Venosti da preduzme introspekciju.
Pre samo mesec dana Harlan bi prezreo Faruka kao bunog
sentimentalistu, razdraljivog klipana koji je olakavao bol zbog
injenice da je u novoj Stvarnosti elektro-gravitistika gubila na zamahu
na taj nain to je hulio one iz drugih stolea koji su eleli serum protiv
raka.
Mogao je ak i podneti izvetaj o njemu. To mu je dunost
nalagala. U ovekove reakcije oigledno se vie nije moglo imati
poverenja.
Ali sada vie nije bio kadar za tako neto. ak se u njemu javila i
neka naklonost prema oveku. Njegov vlastiti zloin bio je nesravnjivo
vei.
Kako je lako bilo skrenuti tok misli ponovo prema Nois!
Konano je utonuo u san one noi; uveliko je bio dan kada se
probudio, a svetlost je prosijavala kroz prozrane zidove, to je u
njemu stvorilo utisak da se probudio na oblaku u maglovitom
jutarnjem nebu.
Nois se osmehivala pored njega. "Blagi boe, nije te lako
probuditi."
Harlanova prva refleksna kretnja bila je posezanje za posteljnim
rubljem, ali nije bilo ni traga od njega. A onda mu se seanje vratilo i
on se uplje upiljio u nju, dok mu je lice oblilo rumenilo. Kako bi
trebalo da se osea zbog toga?
Ali onda mu neto drugo sinu u glavi i on se naglo uspravi u sedei
poloaj. "Nije valjda ve prolo jedan? Za ime Vremena!"
"Tek je jedanaest. Ima vremena da na miru dorukuje."
"Hvala", promrmlja on.
"Slavine na tuu su podeene i odea ti je spremna."
ta je mogao da kae? "Hvala", promrmlja jo jednom.
Izbegavao je da je pogleda u oi za vreme obeda. Sedela je
naspram njega, ali nije jela, sa bradom uvaljenom u jedan dlan, gusto
zaeljanom kosom na jednu stranu i preterano dugakim
trepavicama.
Pratila je svaki pokret koji je napravio, dok je on drao oborene oi,
nastojei da iskusi gorki stid koji je znao da treba da oseti.
Ona ree: "Kuda ide u jedan?"
"Na aerobal", pomrlja on. "Imam kartu."
"Danas je utakmica odluke. Propustila sam celu sezonu one
mesece, sea se. Ko e pobediti, Endru?"
Osetio se neobino slabim pri pomenu svog imena. Odreno je
odmahnuo glavom.
"Ali sigurna sam da zna. Nadgledao si celo to razdoblje, zar ne?"
Pravo govorei, trebalo je da ponovi bezbojan i hladan negativan
odgovor, ali umesto toga slabano je poeo da objanjava: "Prostor i
Vreme koje valja pokriti veoma su veliki. Ne mogu da znam i takve
sitnice kao to su rezultati utakmica."
"Oh, nije to po sredi, nego ti ne eli da mi kae."
Harlan nije nita rekao na to. Zabio je naroiti noi u malu, sonu
voku i podigao je prema usnama.
Trenutak kasnije, Nois ree: "Da li si video ta se dogaa ovde u
susedstvu pre no to si doao?"
"Ne u pojedinostima, N...nois." (Na silu je procedio njeno ume kroz
usne.)
Devojka ree tiho: "Zar nas nisi video? Zar neprestano nisi znao
da..."
Harlan zamuca: "Ne, ne, ne mogu da vidim samoga sebe. Ja nisam
u Stvar... ja nisam ovde dok ne doem. Ne mogu ti objasniti." Bio je
dvostruko uzrujan. Prvo, to ona uopte razgovara o tome. Drugo, to
umalo nije uleteo u stupicu i kazao 'Stvarnost', najzabranjeniju od svih
rei u ophoenju sa Vremenarima.
Ona podie obrve i oi joj se zaokruglie i postadoe malo
zauene. "Stidi li se?"
"Ono to smo uradili nije bilo na mestu."
"Zato?" U 482. stoleu njeno pitanje zvualo je savreno
bezazleno. "Zar to Venima nije doputeno?" Gotovo da je postojao
prizvuk neeg aljivog u njenom pitanju, kao da ga je upitala da li je
Venima doputeno da jedu.
"Izbegavaj tu re", ree Harlan. "Uzgred, dozvoljeno nam je, na
izvestan nain."
"Pa, onda, ne mora nita da im kae. Ja im neu rei."
Obila je sto i sela mu u krilo, odgurnuvi mali posluavnik sa puta
blagim i gipkim pokretom boka.
Za trenutak je ustuknuo, podigavi ruke u gest koji je mogao
znaiti nameru da je odgurne od sebe. Ali nije uspeo.
Ona se nagnu i poljubi ga u usta; nita vie nije izgledalo
sramotno. Nita, to se ticalo Nios i njega.
Nije bio siguran kada je prvi put poeo da radi neto to, u etikom
smislu, jedan Posmatra nije imao prava da ini. Moda kada se dao u
razmiljanje o prirodi problema koji se odnosio na sadanju Stvarnost,
kao i o Promeni Stvarnosti koja je bila planirana.
Venost nisu zanimali ektogeneza, matrijarhat ili osipanje morala u
stoleu. Sve se to nije razlikovalo od stanja u prethodnoj Stvarnosti, i
Svevremensko Vee je to tada posmatralo sa ravnodunou. Find je
rekao da je posredi neto veoma tanano.
Promena je onda trebalo da bude veoma tanana i da obuhvati
grupu koju je on posmatrao. Sve je izgledalo tako oigledno.
Ona bi obuhvatila aristokratiju, imune, vie klase, batinike
sistema.
Ono to ga je zabrinjavalo bila je injenica da bi time gotovo
sigurno bila obuhvaena i Nois.
Tokom preostala tri dana, koja je iziskivala njegova karta zapao je
u tmuran oblak koji je ak prituljivao radost u drutvu Nois.
Ona mu ree: "ta se dogaa? Izgleda sasvim drugaije nego u
Ve... nego na onom mestu. Uopte nisi imao tako kruto dranje. Kao
da si postao zabrinut. Je li to zbog toga to mora da se vrati?"
Harlan ree: "Delimino."
"Mora li?"
"Moram."
"Zar e se neko uzbuditi ako malo zakasni?"
Harlan se gotovo osmehnuo na ovo. "Ne bi im se dopalo da
zakasnim", ree, ali zbog toga nita manje enjivo nije pomislio na
dvodnevnu marginu koju mu je doputao plan.
Podesio je upravljaki mehanizam muzikog instrumenta koji je
stvarao blage i sloene tonove iz vlastite utrobe, nasumice prebirui po
notama i akordima; nasuminost je odnostila prevagu u korist prijatnih
kombinacija posredstvom zamrenih matematikih formula. Muzika je
na taj nain u istoj meri bila neponovljiva kao to je i snena pahulja i
u njoj vie nije mogla izostati lepota.
Kroz hipnozu zvuka Harlan je netremice gledao Nois, dok su mu se
misli prisno svijale oko nje. ta bi ona bila u novoj podeli uloga?
Prodavaica ribe, radnica u fabrici, majka estoro debele, rune,
bolesne dece? Ma ta da postane, nee se seati Harlana. On nee biti
deo njenog ivota u novoj Stvarnosti. I ma ta ona tada bila, vie nee
biti Nois.
On nije naprosto voleo samo devojku. (udno, po prvi put je u
mislima upotrebio re "voleti" a ak nije ni zastao da preispita tu
neobinost i da joj se zaudi.) Voleo je kompleks inilaca: njen izbor
odee, njen hod, njen nain govora, njene trikove u izraavanju. etvrt
stolea ivota i iskustva u jedno datoj Stvarnosti bilo je utroeno da bi
se to proizvelo. Ona nije bila njegova Nois u prethodnoj Stvarnosti od
pre jedne fizio-godine. Ona nee biti njegova Nois u narednoj
Stvarnosti.
Ta druga Nois moda bi mogla biti bolja u izvesnim pogledima, ali
on je sasvim pouzdano znao jednu stvar. eleo je ovu Nois ovde, ba
tu koju vidi u ovom trenutku, ovu iz sadanje Stvarnosti. Ako je ona i
imala mana, on je i njih eleo.
ta da radi?
Nekoliko stvari palo mu je na pamet, ali su sve do jedne bile
ilegalne. Jedna od njih sugerisala mu je da naui prirodu Promene i da
jamano utvrdi kakve e ona posledice imati po Nois. Na kraju krajeva,
nije bilo sigurno da...
Mukla tiina trgla je Harlana iz sanjarenja. Ponovo se obreo u
kancelariji Projektanta ivota. Sociolog Voj posmatrao ga je krajikom
oka. Farukova mrtvaka glava bila je nagnuta ka njemu.
Tiina je bila napeta.
Bio je potreban samo trenutak da mu sine objanjenje. Samo
trenutak. Sumator je prestao sa svojim unutranjim kikotanjem.
Harlan poskoi. "Imate li odgovor, Projektantu ivota?"
Faruk spusti pogled na kartice koje je drao u ruci. "Imam
Svakako. Ba neobino."
"Mogu li da pogledam?" Harlan isprui ruku. Primetno je
podrhtavala.
"Nema nita da se vidi. U tome je i neobinost."
"Kako to mislite, nita?" Harlan se upilji u Faruka oima koje
najednom poee da ga peku, sve dok se tamo gde je Faruk stajao
nije pojavila samo jedna visoka, tanka mrlja.
Prozaian glas Projektanta ivota zazvuao je tanko. "Dama ne
postoji u novoj Stvarnosti. Ali nije dolo do pomeranja linosti. Ona je
naprosto odstranjena i to je sve. Nestala. Proverio sam alternative sve
do verovatnoe od 0,0001. Nigde je nema. U stvari" - on podie ruku i
protrlja obraz dugakim, mravim prstima - "uz kombinaciju inilaca
koje ste mi dali uopte mi nije jasno kako se ona uklapa u staru
Stvarnost."
Harlan ga gotovo nije uo. "Ali... ali Promena je bila tako mala."
"Znam. udna kombinacija inilaca. Evo, hoete li da pogledate
kartice?"
Harlan ih neosetljivo stee meu akama. Nois nestala? Nois ne
postoji? Kako je to mogue?
Osetio je ruku na ramenu i Vojev glas mu zabruja u uhu.
"Da vam nije pozlilo, Tehniaru?" Ruka se odmah povukla, kao da
je ve zaalio zbog ovog neobazrivog kontakta sa telom Tehniara.
Harlan proguta knedlu i s naporom pribra izraz lica. "Sasvim mi je
dobro. Da li biste me odveli do kapsule?"
Ne sme ispoljiti oseanja. Mora da se ponaa kao da je ovo upravo
i oekivao, kao da je posredi puko akademsko istraivanje. Mora
prikriti injenicu da ga je nepostojanje Nois u novoj Stvarnosti gotovo
fiziki preplavio plimom istog oduevljenja, neizdrive radosti.

7. PREDIGRA ZA ZLOIN
Harlan zakorai u kapsulu u 2.456. stoleu, a zatim se osvrnu
unazad da bi se uverio da je barijera koja razdvaja tunel od Venosti
odista besprekorna; sociolog Voj nije ga posmatrao. Tokom poslednjih
nedelja to mu je prelo u naviku i postalo automatska kretnja; uvek bi
bacio brz pogled preko ramena kako bi proverio da li se neko nalazi iza
njega u tunelu kapsule.
A onda, iako se ve nalazio u dalekom 2.456. veku, Harlan podesi
komandne ureaje kapsule za dalje kretanje u budunost. Posmatrao
je kako se brojevi poveavaju na temporometru. Iako su se kretali
zamrljanom brzinom, imae prilino vremena za razmiljanje.
Kako su nalazi Projektanta ivota menjali stvari! Kako se promenila
sama priroda njegovog zloina!
A sve je to zavisilo od Finda. Reenica je poela da ga proganja
svojom smenom rimom, a njeni teki otkucaji vrtoglavo su mu kruili
lobanjom. Zavisilo je od Finda, zavisilo je od Finda...

Harlan je izbegavao svaku linu vezu sa Findom po svom povratku

u Venost, posle dana provedenih sa Nois u 482. stoleu. Kao to se
Venost zaklopila oko njega, tako je bilo i sa krivicom. Pregaena
zakletva slube, koja je izgledala beznaajna u 482. veku, predstavljala
je neto ogromno u Venosti.
Poslao je izvetaj bezlinim vazdunim kanalom, a zatim otiao u
privatno prebivalite. Morao je razmisliti o svemu, dobiti na vremenu
kako bi razmotrio novo usmerenje u sebi i navikao se na njega.
Ali Find mu to nije dopustio. Manje od jednog asa poto je
izvetaj kodiran u odgovarajuem pravcu i ubaen u kanal on je stupio
u vezu sa Harlanom.
Raunareva slika gledala ga je sa video ploe. Njegov glas ree:
"Oekivao sam da e biti u kancelariji." Neprevodivo slikovanje: "It
hinged on Finge" - prim.prev.
Harlan ree: "Dostavio sam izvetaj, gospodine. Sasvim je svejedno
gde ekam na novi zadatak."
"Je li?" Find razvi smotuljak folije koji je drao u ruci podie je i
brzo prelete pogledom po rasporedu njenih perforacija.
"Mislim da nije ba potpun", nastavi on. "Mogu li te posetiti u tvom
apartmanu?"
Harlan je oklevao za trenutak. ovek mu je bio pretpostavljeni, a
odbiti njegov samopoziv u ovom asu moglo bi se shvatiti kao
odricanje poslunosti. Time bi se samo obznanila njegova krivica,
izgledalo je, a jo ranjiva i bolna savest nije mu se odvaivala da to
dopusti.
"Biete dobrodoli, Raunare", ree on kruto.

Findova glatka mekoa unela je neprikladnu crtu epikurejstva u

Harlanovo ugaono prebivalite. Harlanov rodni 95. vek ispoljavao je
tenju ka spartanstvu u pogledu kunog nametaja i Harlan nije
sasvim izgubio naklonost ka ovom stilu. Cevkaste metalne stolice bile
su obloene tankim daicama koje su vetaki bile tako iarane da
stvaraju privid drveta (premda ne odve uspeno). U jednom uglu
prostorije stajao je mali komad nametaja koji je u jo veoj meri
odstupao od obiaja lokalnog vremena.
Gotovo odmah je pao Findu u oi.
Raunar ga dodirnu kratkim i debelim prstom, kao da eli da ispita
od ega je sastavljen. "Koji je ovo materijal?"
"Drvo gospodine", ree Harlan.
"Originalno drvo? Pravo drvo? Zapanjujue! Ako se ne varam u
tvom rodnom veku se koristi drvo?"
"Tako je."
"Shvatam. U pravilima se nita ne protivi tome, Tehniare" -
otresao je prst kojim je dodirnuo predmet o boni av nogavice svojih
pantalona - "ali ne znam da li je preporuljivo dopustiti da kultura
rodnog vremena ima takav uticaj. Pravi Veni se prilagoava svakom
tipu kulture u kojoj se nalazi. Sumnjam, na primer, da sam obedovao
iz energetskog posua vie od dva puta u pet godina." Uzdahnuo je.
"Dodue, oduvek mi se inilo neisto dopustiti da hrana dodirne
materiju. Ali ja ne poputam ni za dlaku. Ne poputam."
Pogled mu se ponovo vratio na drveni predmet, ali sada je obe
ruke drao iza lea. "ta je to? Kakva mu je svrha?"
"To je polica za knjige", ree Harlan. Neto ga je teralo da upita
Finda kako se sada osea kada su mu ruke vrsto sklopljene na
krstima. Ne bi li smatrao istijim da su mu odea, pa ak i vlastito telo,
sazdani od istih i neoskrnavljenih energetskih polja?
Findove vee se podigoe. "Polica za knjige. Onda su oni predmeti
koji se nalaze na njoj knjige. Je li tako?"
"Tako je gospodine."
"Autentini primerci?"
"U celosti Raunare. Nabavio sam ih u 24. stoleu. Neke koje drim
ovde potiu ak iz 20. veka. Ako... ako imate nameru da ih malo
pregledate, molim vas da budete paljivi. Stranice su restaurisane i
impregnirane, ali to nisu folije. Zahtevaju veoma briljivo rukovanje."
"Neu ih dodirnuti. Tako neto mi uopte ne pada na pamet. Na
njima je originalna praina iz 20. stolea, pretpostavljam. Prave
knjige!" On se nasmeja. "Stranice su od celuloze, zar ne? Mislim da si
to kazao."
Harlan klimnu. "Celuloza koja je modifikovana postupkom
impregnacije, da bi joj se poveao vek trajanja. Da." Otvorio je usta da
bi duboko uzdahnuo, primoravajui se da ostane miran. Bilo je smeno
da se poistoveti sa ovim knjigama, da prebacivanje upueno njima
oseti kao prebacivanje sebi.
"Usuujem se da kaem", ree Find, ne menjajui temu, "da se
sveukupna sadrina ovih knjiga moe smestiti na dva metra filma i
uskladititi u vrh prsta. ta, zapravo, knjige sadre?"
Harlan ree: "U pitanju su povezani primerci novinskih asopisa iz
20. veka."
"Ti si ih itao?"
Harlan ree ponosno: "Ovde je nekoliko svezaka iz ukupne zbirke
koju posedujem. Nijedna biblioteka u Venosti nema iste primerke."
"Ah, da. Tvoj hobi. Seam se da si mi jednom priao o tvom
zanimanju za Primitivna vremena. udi me da ti je Vaspita dozvolio
da ispolji interesovanje za takve stvari. Potpuno traenje energije."
Harlanove usne se suzie. Shvatio je da sagovornik pokuava da ga
hotimice naljuti i izbaci iz koloseka staloenog rasuivanja. Ako je
zbilja tako, ne sme mu dopustiti da ostvari svoj naum.
Harlan ree pribranim glasom: "ini mi se da ste doli povodom
mog izvetaja."
"Jeste, zbog toga." Raunar se osvrnu oko sebe, izabra jednu
stolicu i obazrivo sede. "Izvetaj nije potpun, kao to sam rekao preko
komunikatora."
"U kom smislu, gospodine?" (Mirno! Mirno!)
Na Findovom licu pojavi se nervozan trzaj osmeha. "ta se zbilo a
to nisi pomenuo, Harlane?"
"Nita gospodine." Iako je to rekao odluno, crte lica su ga
izdavale.
"Hajde, Tehniare. Proveo si odreeno razdoblje vremena u
drutvu mlade dame. Naime, pod uslovom da si postupao u
saglasnosti sa prostorno-vremenskim planom. Nadam se da je to bio
sluaj, zar ne?"
Krivica je u toj meri poela da pritiska Harlana da ak nije mogao
ni da uzvrati na ovaj otvoreni napad na njegovu profesionalnu svest.
Jedino je bio u stanju da prozbori: "Razume se da sam postupao."
"I ta se dogodilo? Nije bilo nikakvih privatnih odnosa sa tom
enom?"
"Nita to bi bilo od znaaja", ree Harlan suvim usnama.
"To je smeno. Uz tvoj uzrast i tvoje iskustvo ne moram ti skretati
panju da nije na jednom Posmatrau da proceni ta je od znaaja a
ta nije."
Find je otro motrio Harlana. Oi su mu bile znatno prodornije i
nestrpljivije nego to je priliilo blagom tonu ispitivanja.
Harlan je to dobro uoio i nije se dao zavarati Findovim mekim
glasom, ali odanost dunosti je preovladala u njemu. Posmatra mora
o svemu podneti izvetaj. Posmatra je sam ulno-opaajni pseudopod
koga je Venost gurnula u Vreme. On iskua svoju okolinu, a zatim
biva povuen. Prilikom vrenja svoje funkcije, Posmatra nema vlastitu
individualnost on nije stvarno ovek.
Gotovo automatski, Harlan je poeo da pria o zbivanjima koja je
izostavio iz izvetaja. Uinio je to sa izvebanim seanjem Posmatraa,
navodei razgovore od rei do rei, rekonstruiui boju glasa i izraz
lica. Govorio je s ljubavlju, poto je, priajui, ponovo doivljavao
proivljeno; pri tom je umalo smetnuo s uma da ga Findovo
ispitivanje, udrueno sa njegovim pomirljivim oseanjem dunost, vodi
ka priznanju krivice.
Tek kada se pribliio krajnjem ishodu tog prvog dugog razgovora
poeo je da muca, a opna njegove posmatrake objektivnosti pokazala
je naprsline.
Ruka koju je Find iznenada podigao i Raunarev otar, prek glas
potedeli su ga daljih pojedinosti. "Hvala. Dovoljno je. Zaustio si da
kae da si vodio ljubav sa tom enom."
Harlana obuze srdba. Ono to je Find kazao bila je doslovna
istina, ali ju je boja njegovog glasa uinila bludnom, prostom i, to je
najgore, beznaajnom. Ma ta drugo da jeste ili da bi mogla biti, ona
nije beznaajna.
Harlan je imao objanjenje za Findov stav, za njegovo pomno
unakrsno ispitivanje, za naprasno prekidanje verbalnog izvetaja na
karakteristinom mestu. Find je bio ljubomoran! Harlan se mogao
zakleti da je to sasvim oigledno. Preoteo mu je devojku koju je ovaj
nameravao da ima samo za sebe.
Harlan je iskusio oseanje trijumfa u tome i naao je da je ono
slatko. Po prvi put u ivotu upoznao je jedan smer koji mu je znaio
vie od bestrasnog zadovoljenja Venosti. Pothranjivae Findovu
ljubomoru zato to e Nois Lambent zauvek biti njegova.
U ovom raspoloenju iznenadne razdraganosti izrekao je jedan
zahtev koji je prvobitno planirao da postavi tek posle diskretnih etiri ili
pet dana ekanja.
On ree: "Imam nameru da zatraim dozvolu za uspostavljanje
veze sa jednom osobom iz Vremena."
Find kao da se trgao iz odsutnosti. "Sa Nois Lambent,
pretpostavljam."
"Tako je, gospodine. Poto ste vi Raunar-upravnik u ovom
Odeljku, morae da ide preko vas..."
Harlan je eleo da stvar ide ba preko Finda. Da bi ga nagnao da
pati. Ako hoe devojku za sebe, neka mu to kae i Harlan je mogao
insistirati na doputenju da sama Nois izabere izmeu njih dvojice.
Gotovo se osmehnuo pri pomisli na to. Nadao se da e do ovoga doi.
Bio bi to konani trijumf.
Pod normalnim okolnostima, naravno, jedan Tehniar nije imao
osnova za nadu da e uspeti u ovakvom neem, kada protiv sebe ima
elje Raunara, ali Harlan je bio siguran da moe raunati na Tviselovu
podrku, a Find je ipak bio sitna riba u poreenju sa Viim
Raunarom.
Meutim, Find je izgledao spokojan. "Kako izgleda", ree on, "ti si
ve ilegalno imao devojku."
Harlana obli rumenilo i on pree u labavuu odbranu. "Prostorno-
vremenski plan nalagao je da zajedno ostanemo sami. S obzirom da
nita od onoga to se dogodilo nije posebno zabranjeno, ne oseam se
krivim."
 To je bila la, i po Findovom poluveselom izrazu lica moglo se
zakljuiti da on to zna.
"Predstoji Promena Stvarnosti", ree on.
"U tom sluaju", uzvrati Harlan, "ja u preinaiti svoju molbu u
zahtev za vezu sa gospoicom Lambent u novoj Stvarnosti."
"Ne mislim da e to biti osobito mudro. Kako moe unapred biti
siguran? ta ako u novoj Stvarnosti ona bude udata ili promenjena? U
stvari, mogu ti rei sledee: u novoj Stvarnosti ona te nee hteti. Ona
te nee hteti."
Harlan uzdrhta: "Vi nita ne znate o tome."
"Oh? Misli li da je ta vaa velika ljubav neto to predstavlja samo
stvar veze izmeu dve due? Misli li da e ona preiveti sve spoljne
promene? Bie da si itao mnogo romana iz Vremena."
Harlan je bio nagnan na indiskretnost. "Ne verujem vam."
Find ree hladno: "Molim?"
"Laete", prozbori Harlan, ne marei uopte ta govori.
"Ljubomorni ste. Sve govori tome u prilog. Ljubomorni ste. Imali
ste svoje planove sa Nois, ali devojka je izabrala mene."
Find ree: "Shvata li..."
"Shvatam vrlo dobro. Nisam budala. Moda nisam Raunar, ali
nisam ni neznalica. Kaete da me ona nee hteti u novoj Stvarnosti.
Otkud to znate? Ovog trenutka nemate pojma kako e izgledati nova
Stvarnost. ak ne znate ni da li e morati da bude nove Stvarnosti.
Tek to ste primili moj izvetaj. On se mora analizirati pre no to se
pristupi izraunavanju Promene Stvarnosti, ak i ako izostavimo
traenje odobrenja. Prema tome kada se pretvarate da znate prirodu
Promene, vi laete."
 Postojalo je vie naina na koje je Find mogao odgovoriti.
Harlanov rasplamsali um bio je svestan mnogih. Nije ni pokuao da
izabere neki meu njima. Find je mogao istupiti obuzet srdbom;
mogao je pozvati nekog pripadnika Obezbeenja i staviti Harlana u
pritvor zbog neposlunosti; mogao se raestiti i razdrati se isto tako
ljutito kao i Harlan; mogao je zatraiti neposrednu vezu sa Tviselom i
podneti formalnu albu; mogao je... mogao je...
Ali Find nije preduzeo nita od svega toga.
On blago ree: "Sedi, Harlane. Hajde da popriamo o ovome."
Zato to je odgovor bio potpuno neoekivan, Harlanove vilice se
opustie i on pometeno sede. Njegova odlunost poe da otkazuje. ta
li je sad ovo?
"Sea se, naravno", ree Find, "da sam ti kazao da se na
problem sa 482. stoleem odnosi na neeljeni stav jednog dela
Vremenara sadanje Stvarnosti prema Venosti. Sea se toga, zar
ne?" Govorio je glasom u kome se osealo blago podstrekavanje
uitelja prema pomalo zaostalom ueniku; pa ipak, Harlanu se inilo da
razabire u njegovom oku svojevrstan opori sjaj.
Harlan ree: "Svakako."
"Takoe se sea da sam ti ispriao da Svevremensko Vee nije
ba voljno da prihvati moju analizu situacije, ukoliko ne bi bila
potvrena posebnim posmatranjem. Zar ti to ne kae da sam ve
izraunao neophodnu Promenu Stvarnosti?"
"Ako moja posmatranja predstavljaju potvrdu, zar ne?"
"Tako je."
"I bie potrebno vreme da se ona valjano podvrgnu analizi."
"Svata. Tvoj izvetaj ne znai nita. Potvrda lei u onom to si mi
maloas usmeno saoptio."
"Ne shvatam vas."
"Pazi, Harlane, sad u ti objasniti ta nije u redu sa 482. stoleem.
Meu viim klasama ovog veka, osobito meu enama, uvreilo se
uverenje da su Veni odista veni, u doslovnom smislu svog imena;
da, naime, oni zauvek ive... Sto mu Vremena ovee, pa Nois
Lambent ti je sama to rekla. Pre samo dvadeset minuta ponovio si mi
njene rei."
Harlan je tupo zurio u Finda. Seao se blagog i umilnog Noisinog
naglaska kada se nagnula k njemu i upravila svoje ljupke, tamne oi
prema njegovim: "Ti ivi zauvek. Ti si Veni."
Find je nastavio: "Samo po sebi, takvo verovanje je ravo ali ne
odve ravo. Ono moe dovesti do neprilika, moe poveati tekoe
Odeljka, ali raunanje bi pokazalo da bi Promena bila potrebna samo u
manjini sluajeva. Pa ipak, ako je Promena poeljna, nije li oigledo da
su itelji stolea koji se, povrh svega moraju najvie promeniti sa
Promenom, upravo oni koji su podloni sujeverju. Drugim reima,
enski pripadnici aristokratije. Nois."
"Moda je tako, ali rizikovau", ree Harlan.
"Uopte nema izgleda. Zar misli da su tvoja privlanost i arm
nagnali tananu aristokratkinju da padne u naruje jednog nevanog
Tehniara? Ma hajde, Harlane, budi malo objektivan."
Harlanove usne ostae nepomine. Nita nije rekao.
Find nastavi: "Zar ne uvia koje su dodatno sujeverje ti ljudi
prikljuili svom uverenju u stvarni veni ivot Venih? Sto mu
Vremena, Harlane! Veina ena veruje da e prisnost sa Venim
omoguiti smrtnoj eni (kakvima one sebe smatraju) da zauvek ivi!"
 Harlan se pokolebao. Ponovo je jasno uo Noisin glas: 'Ukoliko bih
postala Vena...'
A zatim njeni poljupci.
Find je nastavio. "Teko se moglo poverovati u postojanje
ovakvog sujeverja. Nije imalo presedana. Nalazilo se na podruju
sluajne pogreke, tako da traganje po proraunima za prethodne
Promene nije dalo nikakve podatke koji bi se na neki nain odnosili na
njega. Svevremensko Vee htelo je vrste dokaze, neposredno
potkrepljenje. Izabrao sam gospoicu Lambent kao dobar primerak
njene klase. Izabrao sam tebe kao drugog subjekta..."
Harlan skoi na noge. "Izabrali ste mene? Kao subjekta?"
"ao mi je", re Find kruto, "ali to je bilo neophodno. Bio si veoma
dobar subjekat."
Harlan je piljio u njega.
Find je bio toliko uviavan da se malo povije pred ovim nemim
pogledom. On ree: "Zar ne shvata? Ne, izgleda da ti jo nije jasno.
Sluaj, Harlane, ti si ledeni proizvod Venosti. ene ne bi udostojio ni
pogleda. ene i sve to je u vezi s njima smatra neetikim. Ne, ima
jedna bolja re. Smatra ih grenim. Taj stav ispoljava celo tvoje bie,
a tvoj seksepil ima privlanu mo za ene kao i skua mrtva mesec
dana. Ali ovde je posredi aroban, mazan proizvod hedonistike
kulture, ena koja te je vatreno zavela prilikom vae prve zajednike
veeri, doslovce te molei da ti se baci u zagrljaj. Zar ne razume da je
to smeno, nemogue, osim ako... pa, osim ako nije potvrda onoga za
ime tragamo."
Harlan se borio da doe do rei. "Kaete da se ona podala..."
"Zato taj izraz? Nema nieg sramotnog u vezi sa seksom u ovom
stoleu. Jedina neobinost sastoji se u tome to je izabrala tebe kao
partnera, a to je uinila zarad venog ivota. Nema nikakve sumnje."
I Harlan, uzdignutih ruku, zgrenih aka, bez ikakve razumne
pomisli u svesti i samo sa jednom iracionalnom, da ugui i zadavi
Finda, baci se napred.
Find naglo ustuknu. Munjevitim i uzdrhtalim pokretom izvukao je
blaster. "Ne dodiruj me! Nazad!"
Harlan je sauvao taman toliko razboritosti da se uzdri od
zapoetog napada. Kosa mu je bila raupana. Koulja mu je bila
nakvaena od znoja. Dah mu je zvidao kroz stisnute nozdrve.
Find prozbori drhtavo: "Kao to vidi, poznajem te vrlo dobro;
pomislio sam da bi mogao nasilno da reaguje. Upozoravam te da u
pucati ako budem primoran."
Harlan ree: "Izlazite."
"I hou. Ali najpre uj! Zbog napada na Raunara mogao bi biti
raalovan, ali zaboravimo na to. Razumee, meutim, da te nisam
slagao. Nois Lambent iz nove Stvarnosti, ma ta bila ili ne bila, nee
vie podlegati tom sujeverju. Glavni cilj Promene bie da se potre to
sujeverje. A bez njega, Harlane" - glas mu je gotovo postao reanje -
"kako bi jedna ena Noisinog kova poelela nekog slinog tebi?"
Zdepasti Raunar unatrake se povue do vrata Harlanovog
prebivalita, drei i dalje podignuti blaster.
Zastao je na ulazu da kae, glasom koji je zraio svojevrsnim
tmurnim veseljem: "Naravno, kada bi je sada imao, Harlane, kada bi je
sada imao, mogao bi da uiva u njoj. Mogao bi sauvati vau vezu i
ozvaniiti je. Sve bi to bilo tako, kad bi je sada imao. Ali Promena e
brzo uslediti, Harlane, a posle toga vie je nee imati. Kakva teta to
sada ne traje, ak ni u Venosti, a, Harlane?"
Harlan ga vie nije gledao. Find je na kraju odneo pobedu; izlazio
je prezrivog pogleda kao gospodar situacije. Harlan je prazno zurio u
vlastite none prste, a kada je podigao pogled, Finda je nestalo,
premda nije bio u stanju da kae da li se to zbilo pre pet sekundi ili pre
petnaest minuta.
asovi su komarno prolazili i Harlan je oseao kako pada u
tamnicu vlastitog uma. Sve to je Find kazao bilo je tako istinito, tako
providno istinito. Harlanova posmatraka svest mogla se jo jednom
osvrnuti na odnos izmeu njega i Nois, na taj kratki, neobini odnos, i
on se pojavio u drugaijoj svetlosti.
Nije posredi sluaj trenutne zaluenosti. Kako je mogao i da
pomisli na tako neto? Zaluenost kod oveka njegovog kova?
Svakako da ne. Oi mu se ispunie suzama i on se oseti
postienim. Bilo je sasvim oigledno da je cela veza predstavljala ishod
hladnog prorauna! Devojka je raspolagala neporecivim fizikim
draima, ali pri tom nije imala nikakvih etikih naela koja bi je spreila
da se ne poslui njima. Ona se dakle, posluila njima i sa svim tim
Endru Harlan kao linost nije imao nikakve veze. On je jednostavno
predstavljao njeno izvitopereno vienje Venosti, kao i onoga to je
ona znaila.
Hrlanovi prsti automatski pomilovae knjige koje su leale na maloj
polici. On uze jednu i nasumice je otvori.
Slova su mu se meusobno pretapala. Blede boje ilustracija bile su
samo rune, beznaajne mrlje.
Zbog ega je Find preduzeo napor da mu to sve kae? U
najstroem smislu, on to nije trebalo da uradi. Jedan Posmatra ili bilo
ko drugi u toj ulozi, nije smeo biti upuen u ciljeve koji se postiu
posredstvom njegovog posmatranja. To ga je veoma udaljavalo od
idealnog poloaja objektivnog, ne-ljudskog orua.
Naravno, to je bilo sraunato da ga slomi, da mu se podlo i
ljubomorno revanira!
Harlan je vukao prstima po otvorenoj stranici asopisa. Uhvatio je
sebe kako zuri u napadno crvenu sliku nekog vozila za kretanje po tlu,
slinog vozilima karakteristinim za 45., 182., 590. i 984. stolee, kao i
za pozna Primitivna Vremena. Bio je to poprilino opti tip sa motorom
sa unutranjim sagorevanjem. U Primitivnom dobu naftni derivati
predstavljali su izvor energije, a prirodna guma obavijala je tokove.
Razume se, to vie nije bio sluaj u potonjim vekovima.
Harlan je skrenuo panju Kuperu na to. Jedva da mu je pomenuo
neto o tome, ali sada mu se um, u tenji da okrene lea nesrenoj
sadanjosti, vratio tom trenutku. Otre, nepovezane slike ispunile su
Harlana bolom.
"Ovakvi reklamni oglasi", kazao je on, "govore vam vie o
Primitivnim vremenima nego takozvani novinski lanci u istom
asopisu. Novinski lanci pretpostavljaju temeljno poznavanje sveta na
koji se odnose. U njima se koriste izrazi za koje autori nisu oseali
potrebu da ih objanjavaju. ta je 'loptica za golf', na primer?"
Kuper je spremno izjavio da nema pojma.
Harlan je nastavio didaktinim glasom, koji teko da je mogao
izbei u takvim prilikama. "Moe se zakljuiti da je posredi nekakva
kuglica, na osnovu prirode izvesnih opaski koje su povodom nje
nainjene. Znamo da je ona koriena u jednoj igri, samo zbog toga
to je pomenuta u rubrici sa zaglavljem 'Sport'. ak se, dalje, moe
naslutiti da je udarana dugim tapom, i da je cilj igre bio uterati lopticu
u rupu u zemlji. Ali zato se muiti sa zakljuivanjem i nasluivanjem?
Pogledaj ovaj reklamni oglas! Njegova jedina svrha jeste da se italac
nagna da kupi lopticu, pri emu nam je prikazan jedan izvrsni snimak u
krupnom planu ovog objekta sa useenom krikom da bi nam se
pokazao njen sastav."
Kuper, koji je poticao iz doba kome reklamni oglasi nisu bili u toj
meri brojni kao u poslednjim stoleima Primitvnih Vremena, teko da
je mogao imati uvaavanja za to. On ree: "Nije li neukusno kako su ti
ljudi sami sebi pevali slavopojke? Ko bi jo bio toliko lud da poveruje
nekome ko hvali vlastite proizvode? Da li bi on priznao i nedostatke?
Da li bi mogao da se uzdri od preterivanja?"
Harlan, iji je rodni vek bio osrednje plodan u reklamnom
oglaavanju, podie smrknute vee i samo ree: "Morae to da
prihvati. Takav je bio njihov nain ivota, a mi se ne meamo u nain
ivota nijedne kulture, sve dok on ozbiljno ne ugrozi oveanstvo kao
celinu."
Harlanov um ponovo skliznu na trenutnu situaciju i on se opet obre
u sadanjosti, posmatrajui gromoglasno napadan oglas u novinskom
asopisu. A onda mu neto iznenada pade na pamet: da li je misao
koja mu je upravo prostrujala sveu odista beznaajna? Ili je moda
nabasao na zaobilazni put koji je vodio iz tame, a u susret Nois?
Reklamni oglasi! Sredstvo da se voda natera na vlastiti mlin. Da li
je proizvoa vozila za kretanje po tlu mario da li data osoba osea
izvornu ili samoniklu elju za njegovim proizvodom? Ukoliko bi se
kandidat (to je bila prava re) mogao vetakim putem ubediti ili
nagovoriti da osea upravo tu elju kao i da dela prema njoj, zar to ne
bi bilo podjednako dobro?
Zato je onda mario da li ga Nois voli iz strasti ili iz rauna? Neka
oni samo budu dovoljno dugo zajedno, i ona e se ve navii da ga
voli. On e je nagnati da ga voli; na kraju krajeva, bila je vana ljubav,
a ne pobude koje su stajale iza nje. Zaalio je sada to stvarno nije
proitao neke romane iz Vremena koje je Find prezrivo pomenuo.
Harlanove pesnice se stisnue kada mu neto iznenada pade na
um. Ako je ona dola k njemu, k Harlanu, po besmrtnost, to je samo
moglo znaiti da jo nije zadovoljila potranju za tim darom. Prethodno
nije mogla voditi ljubav ni sa jednim Venim. Iz toga je, dalje,
proisticalo da je njena veza sa Findom bila odista ograniena samo na
odnos sekretarice i efa. U suprotnom za ta bi joj Harlan mogao biti
potreban?
Pa ipak, Find je sigurno probao... sigurno pokuao... (Harlan nije
mogao da zavri tu reenicu ak ni u tajnosti vlastitog uma). Find je
bio u prilici da proveri postojanje praznoverja na sopstvenoj linosti.
Jamano mu nije promakla pomisao o Nois kao o stalno prisutnom
iskuenju. Onda ga je ona sigurno odbila.
Bio je prinuen da upotrebi Harlana i Harlan je uspeo. Upravo je
zbog toga Find pribegao ljubomornom revanu, stavivi Harlana na
muke saznanjem da su pobude Nois bile praktine, i da on nikada ne
bi mogao da je ima u drugaijim okolnostima.
Meutim, Nois je odbila Finda ak i po cenu venog ivota, a
prihvatila Harlana. Izbor joj je stajao na raspolaganju i ona se
opredelila za Harlana. Prema tome, nije posredi bio samo raun.
Oseanja su ipak igrala izvesnu ulogu.
Harlanove misli bile su uskomeane i prepletene, postajui svakim
trenom sve vatrenije.
Morao je da je ima i to smesta. Pre svake Promene Stvarnosti. ta
bee ono to mu je Find kazao sa podsmehom: 'Sada' ne traje, ak ni
u Venosti.
Da li je stvarno tako? Da li je?
Harlan je tano znao ta mu valja initi. Findovo ljutito
podrugivanje dovelo ga je u stanje svesti u kome je bio spreman na
zloin, a Raunarev zavrni zajedljiv smeh uputio ga je u prirodu dela
koje mora poiniti.
Posle toga nije vie asio ni asa. Uzbuen i gotovo radostan
izaao je iz stana, bezmalo treim korakom, da izvri najvei zloin
protiv Venosti.

8. ZLOIN
Niko ga nita nije pitao. Niko ga nije zaustavio. Bila je to prednost
koja je proisticala iz drutvene izdvojenosti Tehniara. Preko tunelskog
kanala doao je do vrata za Vreme i podesio kontrolne ureaje.
Naravno, postojali su izgledi da e se neko zatei ovde, vrei dunost,
i da e se zapitati zato se vrata nalaze u upotrebi. Oklevao je za as,
a zatim odluio da otisne svoj ig na registratoru. Vrata sa igom nee
upadati u oi, dok e ona bez iga, koja se nalaze u upotrebi, lako
privui panju.
Razume se, nije iskljueno da e upravo Find nabasati na ta vrata.
Ali morao je da prihvati taj rizik.
Nois je bila u istom poloaju u kome ju je ostavio. Prolo je mnogo
tunih asova (fizio-asova) od kako je Harlan otiao iz 482. stolea u
samotnu Venost, ali sada se vratio u isto Vreme, uz razliku od svega
nekoliko sekundi, iz koga je krenuo. Nije se pomerila ak ni vlas kose
na Noisinoj glavi.
Izgledala je zaueno. "Jesi li zaboravio neto, Endru?"
Harlan je pogleda poudno, ali nije napravio nikakav pokret da je
dodirne. Seao se Findovih rei, nije se usudio da rizikuje odbijanje.
"Mora uraditi ono to ti kaem", ree on prigueno.
"Ali onda sigurno neto nije u redu. Samo to si otiao. Pa ovog
minuta si otiao."
"Ne brini", ree Harlan. To je bilo sve to je mogao uraditi, da bi
izbegao da je uzme za ruku i pone umirivati. Umesto toga, glas mu je
zvuao grubo. Kao da ga je neki demon nagonio da je kinji. Zato se
vratio u prvom pogodnom asu? Sam ju je uznemirio ovim gotovo
trenutnim povratkom posle odlaska.
(U stvari, znao je odgovor na ovo pitanje. Imao je dvodnevnu
dodatnu marginu koju mu je doputao prostorno vremenski plan.
Ranije je ovo dodatno razdoblje bilo bezbednije i prualo je poslednju
priliku za otkrie. Postojala je prirodna tenja da se ono to vie
pomeri u prolost. Premda je i to bio nerazuman rizik. Lako se moglo
dogoditi da je pogreio u raunu i uao u Vreme pre no to je iziao iz
njega, mnogo fizio-asova ranije. ta bi se onda dogodilo? Bilo je to
jedno od prvih pravila koje je nauio kao Posmatra: osoba koja
zauzima dva mesta u istom Vremenu izlae se riziku da sretne samu
sebe.
U svakom sluaju, to je bilo neto to je trebalo izbei. Zato?
Harlan je znao da ne eli da sretne samoga sebe. Nije hteo da pogleda
u oi jednom drugom i ranijem (ili kasnijem) Harlanu. Osim toga, javio
bi se paradoks, a ta bee, ono to je Tvisel imao obiaj da kae?
'Nema paradoksa u Vremenu, ali samo zbog toga to Vreme hotimice
izbegava paradokse.'
Dok je Harlan grozniavo razmiljao o svemu tome, Nois ga je sve
vreme posmatrala svojim velikim, sjajnim oima.
Zatim mu prie, poloi hladne ake na njegove vrele obraze i tiho
ree: "U nevolji si."
Harlanu je njen pogled izgledao mio i ljubak. Ali kako je to
mogue? Imala je ono to je elela. ta li je jo drugo mogla da bude?
On je uhvati za zglobove i prozbori hrapavim glasom: "Da li bi pola sa
mnom. Sada? Ne postavljajui nikakva pitanja? inei tano ono to ti
kaem?"
"Moram li?" upita ona.
"Mora, Nois. Veoma je vano."
"Onda u poi." Rekla je to prozainim glasom, kao da su joj ovakvi
zahtevi upuivani svakodnevno i kao da ih je uvek ispunjavala.
Na pragu kapsule Nois je oklevala za trenutak, a zatim zakorai
unutra.
Harlan ree: "Idemo niz Vreme, Nois."
"To znai u budunost, zar ne?"
Kapsula je ve blago brujala kada je ona ula u nju; tek to je sela,
kad Harlan blagim dodirom neopazice ukljui kontak na svom laktu.
Nije ispoljila nikakve znake munine na poetku te neopisive
senzacije 'kretanja' kroz Vreme. On se pobojao da e se to dogoditi.
Sedela je mirno, tako lepa i spokojna, da ga je proimala bol dok ju
je posmatrao; sada mu je bilo sasvim svejedno to je, neovlaeno
povevi jednog Vremenara u Venost, nainio ozbiljan prestup.
Ona ree: "Da li ovaj brojanik pokazuje godine, Endru?"
 "Vekove."
"Hoe da kae da smo hiljadu godina u budunosti? Ve?"
"Tako je."
"Ne oseam se tako."
"Znam."
Ona se osvrnu oko sebe. "Ali kako se kreemo?"
"Ne znam, Nois."
"Ne zna?"
"Postoji mnogo stvari u vezi sa Venou koje je teko razumeti."
Brojevi na temporometru su se smenjivali. Poeli su da se kreu
sve bre i bre, sve dok se nisu stopili u nerazluivu mrlju. Harlan je
laktom pomerio polugu za poveanje brzine do kraja. Odliv energije
mogao je izazvati izvesno iznenaenje u centrali, ali on je sumnjao u
to. Niko ga nije ekao u Venosti kada se vratio sa Nois, a time je
devet desetina bitke bilo dobijeno. Sada je jedino bilo potrebno
prebaciti je na neko bezbedno mesto.
Harlan ponovo pogleda devojku. "Veni ne znaju sve."
"A ja nisam ni Vena", promrmlja ona. "Znam tako malo."
Harlanovo bilo se ubrza. Jo nije Vena? Ali Find je kazao..
Ostavi sad to, molio je samoga sebe. Ostavi sad to. Ona je pola sa
tobom. Ona ti se osmehuje. ta vie hoe?
Ali ipak je progovorio. "Misli da Veni ive zauvek, zar ne?"
"Pa, zovu ih Venim, zna, i svi kau da su zbilja takvi." Vedro mu
se osmehnula. "Ali ipak nisu, zar ne?"
"Ti, dakle, ne uvia to?"
"Ne, poto sam malo vremena provela u Venosti. Ljudi se ne
ponaaju kao da e zauvek iveti, a ovde ima ak i staraca."
 "Pa ipak, one noi, kazala si mi da ja ivim zauvek."
Primakla mu se blie na seditu, i dalje se osmehujui. "Pomislila
sam: Ko zna?"
Ne mogavi da odagna napetost iz glasa, on ree: "Kako Vremenar
postaje Veni?"
Osmeha nestade sa njenog lica; da li je to bila samo njegova
uobrazilja, ili su joj se obrazi zbilja malo zarumeneli. Ona ree: "Zato
pita?"
"Da bih otkrio."
"Smeno", ree ona. "Radije ne bih o tome." Oborila je pogled na
ljupke prste, sa noktima koji su se bezbojno presijavali na priguenoj
svetlosti tunela kapsule. Harlanu nepovezano pade na um da bi se na
nekom veernjem skupu, uz neto malo blage ultraljubiaste svetlosti
sa zidne iluminacije ovi nokti presijavali ljubiasto zalenom bojom ili
raskonim grimizom, ve u zavisnosti od ugla pod kojim bi drala ake.
Neka veta devojka, poput Nois, mogla bi da izazove niz preliva i stvori
utisak da svaka pojedinana boja odraava po neko od njenih
raspoloenja. Plava bezazlenost, svetlo-uta smeh, ljubiasta tugu, a
skerletna strast.
On upita: "Zato si vodila ljubav sa mnom?"
Ona zabaci glavu unazad i pogleda ga bledog, ozbiljnog lica. "Ako
ve hoe da zna, jedan od razloga bila je teorija da devojka moe na
taj nain postati Vena. Ne bih imala nita protiv da ivim zauvek."
"ini mi se da si kazala da ne veruje u to."
"Ne verujem, ali nita mi nije smetalo da to i lino iskuam.
Naroito..."
Promatrao ju je strogim pogledom, nalazei utoite od ozleenosti
i razoaranja u ledenom izrazu lica koji je zraio neodobravanje sa
moralistikih visina njegovog rodnog veka. "Dakle?"
"Naroito to sam to ionako elela."
"Da vodi ljubav sa mnom?"
"Da."
"Zato sa mnom?"
"Zato to mi se dopada. Zato to si bio smean."
"Smean!"
"Dobro, udan, ako ti se to vie svia. Uvek si se upirao iz petnih
ila da me ne primeti, ali si me ipak primeivao. Nastojao si da me
mrzi, ali sam mogla videti da me eli. Bilo mi te je malo ao, mislim."
"Zbog ega ti je bilo ao mene?" Osetio je kako mu obrazi plamte.
"Pa zato to si sam sebi stvorio toliko neprilika, elei me. Ali to je
tako jednostavno. Treba samo da pita devojku. Nita lake nego
sklopiti poznanstvo. Zato patiti?"
Harlan klimnu. Moral iz 482. stolea! "Samo pitaj devojku",
promrmlja on. "Ba prosto. Nita vie nije potrebno."
"Naravno, devojka mora biti raspoloena. Ona to uglavnom i jeste,
ako nije zauzeta na drugoj strani. Zato da ne? Sve je sasvim
jednostavno."
Sada je bio red na Harlana da obori pogled. Svakako, to je zbilja
bilo jednostavno. I nieg ravog u tome nije bilo. Bar ne u 482.
stoleu. Ko bi u Venosti to bolje znao? Bio bi budala, krajnja i
neizreciva budala, kada bi je sada pitao o ranijim vezama. Bilo bi to
isto kao kada bi upitao neku devojku iz svog rodnog veka da li je ikada
obedovala u prisustvu mukarca i kako se usudila da uradi tako neto.
Umesto toga, on ree snudeno: "A ta sad misli o meni?"
 "Da si veoma zgodan", ree ona tiho, "i da ako se ikada opusti...
Osmehni se, molim te."
"emu da se osmehnem, Nois?"
"Molim te. elim da vidim da li e ti se obrazi pravilno naborati. Da
vidimo." Stavila je prste na uglove njegovih usana i povukla ih unazad.
On iznenaeno tre glavu; nije mogao da obuzda osmeh.
"Vidi. Obrazi ti se ak nisu ni naborali. Gotovo si lep. Uz dovoljno
vebe... treba da stoji pred ogledalom, da se osmehuje i da
namiguje... kladim se da bi stvarno mogao da bude lep."
Ali osmeh koji se tek bio zaeo, nestade.
Nois ree: "U nevolji smo, zar ne?"
"Da, tako je, Nois. U velikoj nevolji."
"Zbog onoga to smo uinili? Ti i ja? One Veeri?"
"Ne sasvim."
"Bila je to moja krivica, zna. Kazau im to, ako eli."
"Nikada", ree Harlan veoma energino. "Nema se zbog ega
oseati krivom. Nisi uinila nita, nita, to bi te okrivilo. Neto drugo
je posredi."
Nois nelagodno pogleda na temporometar. "Gde smo? Ne mogu da
razaberem brojeve."
"Kada smo?", automatski je ispravi Harlan. On uspori i stolea
postae razaznatljiva.
Njene divne oi se rairie, a trepavice joj se uzdignue spram
beline koe. "Je li to tano?"
Harlan baci letimian pogled na indikator. Brojanik je pokazivao
72.000. stolee. "Siguran sam da jeste."
"Ali kuda idemo?"
 "Kada idemo. to dalje niz Vreme", ree on namrgoeno. "to dalje
to bolje. Tamo gde nas nee nai."
Posmatrali su u tiini kako se brojevi mnoe. U tiini je Harlan
neprestano ponavljao u sebi da je devojka neduna pred Findovim
optubama. Iskreno je priznala da su one delimino na mestu, ali je,
nita manje iskreno, ukazala i na prisustvo znatno prisnije privlanosti.
On podie pogled kada je Nois promenila poloaj. Pomerila se na
svoju stranu kapsule, a zatim odlunim pokretom, zaustavila dalje
kretanje uz veoma neprijatno vremensko usporavanje.
Harlan proguta knedlu i zatvori oi, saekavi da ga munina
proe. Konano ree: "ta je bilo?"
Izgledalo je da joj nije dobro i ona za trenutak nita nije
odgovorila. A onda ree: "Ne elim dalje da idem. Brojevi su tako
visoki."
Na temporometru je stajalo: 111.394.
On ree: "Dovoljno je."
Zatim polako isprui ruku napred: "Hajde Nois. Ovde e ti neko
vreme biti dom."
Koraali su hodnicima poput dece, drei se za ruke. Svetla du
glavnih puteva bila su ukljuena, a zatamnjene prostorije bi zasvetlele
pri kontaktnom dodiru. Vazduh je bio sve i imao je izvesnu
pokretljivost koja je, iako se nije osealo strujanje, ipak ukazivala na
postojanje ventilacije.
Nois proaputa: "Zar ovde nema nikoga?"
"Nikoga", uzvrati Harlan. Pokuao je da to kae odluno i glasno.
Hteo je da odagna zle ini zbog ulaska u 'Zabranjena Stolea', ali mu
je glas bio tek neto malo jai od apata.
 ak nije bio siguran ni kako da nazove ovu daleku budunost.
Bilo bi smeno pominjati je kao jedan-jedan-jedan-tri-devet-etiri.
Trebalo je rei jednostavno i neodreeno: "Sto hiljada."
Bilo je budalasto razbijati glavu o tom problemu, ali sada kada je
uzbuenje zbog samog bekstva minulo, osetio se samim u jednom
podruju Venosti gde ljudska noga ranije nije kroila i to mu se nije
dopalo. Stideo se, ak se dvostruko stideo, zbog prisustva Nois,
injenice da je slabana zebnja u njemu predstavljala slabanu zebnju
slabanog straha.
Nois ree: "Tako je isto. Nema ni traga od praine."
"Samoienje", uzvrati Harlan. Uz napor koji kao da mu je pokidao
sve glasne ice, povisio je glas gotovo do normalnog nivoa. "Ali ovde
nema nikoga, hiljadama vekova u prolost ili budunosti."
Izgledalo je da Nois to prihvata. "A sve je tako pripravno. Proli
smo pored skladita sa hranom i bibliotekom sa filmovima. Jesi li
video?"
"Video sam ih. Oh, izvrsno je opremljeno. Izvrsno su opremljeni.
Svi Odeljci."
"Ali zbog ega, ako niko nikad ne dolazi ovamo?"
"Logino je", ree Harlan. Razgovor o tome pomalo je odagnao
zebnju. Ako glasno bude govorio o onome to je ve znao u
apstraktnom obliku, to e celu stvar prizemniti, spustiti je na prozaian
nivo. On ree: "U ranoj istoriji Venosti, u jednom od vekova u tri
stotinutom stoleu izmislili su duplikator mase. Shvata li na ta
mislim? Postavljanjem rezonantnog polja, energija se moe pretvarati
u materiju, pri emu subatomske estice zauzimaju tano isti raspored,
s obzirom na zahteve naela neodreenosti, kao i u modelu koji se
koristi? Ishod je potpuno istovetna kopija.
Mi smo u Venosti rekvirirali taj ureaj za nae vlastite ciljeve. U to
vreme bilo je napravljeno svega est ili sedam stotina Odeljaka.
Naravno, postojali su planovi za proirivanje. 'Deset novih Odeljaka
svake fizio-godine' bila je krilatica tog doba. Duplikatori mase su sve to
uinili nepotrebnim. Napravili smo jedan novi Odeljak i snabdeli ga
hranom, energetskom centralom, vodom i svim najboljim automatskim
spravama; zatim smo stavili mainu u pogon i duplirali taj Odeljak na
svako stolee du cele Venosti. U stvari, ja ne znam tano koliko se
ona prua... milione vekova, verovatno."
"I svi su slini ovome, Endru?"
"Potpuno istovetni. Kako se venost iri, mi je naprosto
ispunjavamo, prilagoavajui konstrukciju razliitim modama koje su
trenutno na snazi u pojedinim stoleima. Nevolje iskrsavaju jedino
kada naiemo na vek okrenut energiji. Mi... ovaj, jo nismo stigli do
ovog Odeljka." (Nije bilo nikakve svrhe rei joj da Veni ne mogu da
uu u Vreme ovde u Skrivenim stoleima. To je bilo potpuno
svejedno.)
On baci pogled na nju i uini mu se da je u nedoumici.
urno ree: "Nema nikakvog rasipnitva zbog pravljenja Odeljaka.
Za to je potrebna samo energija i nita vie, a uz novu kao..."
Ona ge prekide: "Ne, ne seam se."
"ega se ne sea?"
"Kae da je duplikator pronaen tokom tristotih stolea. Mi ga
nemamo u 482. veku. Ne seam se da sam videla ita o njemu u
istoriji."
Harlan se zamislio. Iako joj je nedostajalo samo dva ina da
dostigne njegovu visinu, on se najednom oseti din u poreenju sa
njom. Bila je jo dete, beba, a on polubog Venosti koji je mora
poduavati i paljivo voditi ka istini.
On ree: "Nois, duo, hajde da naemo neko mesto da sednemo
malo... moram ti neto objasniti."
Koncepcija o promenljivoj Stvarnosti, Stvarnosti koja nije fiksirana,
vena i nepreinaljiva, nije bilo neto to se tek povrno moglo nekom
saoptiti.
U gluvo doba razdoblja sna, ponekad, Harlan bi se setio ranih dana
svog pitomstva i grevitih napora da se rastane od svog stolea i
Vremena.
Prosenom Pitomcu bilo je potrebno est meseci da naui celu
istinu, da otkrije kako vie nikada ne moe otii kui u sasvim
doslovnom smislu. U tome ga nije spreavao samo zakon Venosti, ve
neumitna injenica da dom kakav je on poznavao moda uopte vie
ne postoji, pa ak i da nikada nije postojao.
Ovo saznanje razliito je delovalo na Pitomce. Harlan se seao kako
je lice Bonkija Latureta pobledelo i izbeilo se onog dana kada je
Vaspita Jerou konano izneo pravu sliku o Stvarnosti.
Niko od Pitomaca nije nita okusio te noi. Zbili su se zajedno u
potrazi za izvesnom fizikom toplotom, svi izuzev Latureta, koji je
iezao. Bilo je mnogo pritvornog smeha i jadnih ala.
Neko ree glasom koji je zvuao uzdrhtalo i nesigurno: "Mislim da
nikada nisam imao majku. Ako bih se vratio u 95. stolee, oni bi mi
kazali: 'Ko si ti? Mi te ne poznajemo. Uopte te se ne seamo. Ti ne
postoji.'"
Pomalo su se osmehnuli i klimali glavama, usamljeni deaci koji
nisu imali nita drugo osim Venosti.
Nali su Latureta u vreme spavanja; bio je u dubokom snu i teko
je disao. Na unutranjem delu lakatnog zgloba imao je blago crvenilo
od uboda injekcije; na sreu, to je bilo odmah primeeno.
Pozvan je Jerou i za trenutak je izgledalo kao da je jedan Pitomac
izgubljen, ali konano je ipak povraen svesti. Nedelju dana kasnije
ponovo je sedeo u svojoj klupi. Pa ipak, znamenje te zle noi zauvek
se utisnulo u njegovu linost i Harlan ga je uvek primeivao kada ga je
posle toga viao.
A sada je stajao pred zadatkom da objasni Stvarnost Nois
Lambent, devojci ne mnogo starijoj od onih Pitomaca - i to da joj
objasni namah i u potpunosti. Morao je to da uini. Nije imao nikakav
izbor. Morala je tano biti upoznata sa onim to ju je ekalo i tano
znati ta treba da radi radi.
Kazao joj je. Jeli su konzervisano meso, smrznuto voe i mleko na
dugakom stolu za konferencije predvienom za dvanaest osoba, kada
je poeo da pria.
Uinio je to to je blae mogao, ali teko da je oseao potrebu za
blagou. Brzo je shvatala svaku koncepciju i pre no to je stigao do
polovine, na svoje veliko iznenaenje je ustanovio da devojka ne
reaguje ravo. Nije se plaila. Nije ispoljila oseaj gubitka. Jedino je
izgledala ljuta.
Ljutnja joj je stigla do lica i preplavila ga jarkom ruiastom bojom,
pri emu su joj ionako tamne oi izgledale jo tamnije.
"Ali to je zloin", ree ona. "Ko su Veni da to sebi dopuste?"
"To se preduzima za dobrobit ovenstva", ree Harlan. Naravno,
ona to nije mogla stvarno razumeti. Osetio je aljenje prema
vremenski uslovljenom nainu miljenja Vremenara.
"Je li? Pretpostavljam da je zato uklonjen i duplikator mase."
"Jo imamo kopije. Ne brini se zbog toga. Sauvali smo ga."
"Sauvali ste ga! Ali ta je sa nama? Mi smo u 482. veku takoe
mogli da ga imamo." Napravila je kratku kretnju sa dve stisnute
pesnice.
"Ne bi vam doneo nita dobro. uj, ne uzbuuj se, duo; sluaj
me!" Gotovo mahnitim gestom (morae da naui kako prirodno da je
dodirne, ne inei pokrete koji e smeteno nagoniti na odbijanje) on je
uze za ruke i vrsto ih stisnu.
Devojka je za trenutak pokuala da ih oslobodi, a zatim se opusti.
ak se malo i nasmejala. "Oh, samo ti nastavi i ne budi tako krut. Ni
za ta te ne prekorevam."
"Nikoga ne sme prekorevati. Nema potrebe za prekorevanjem.
Uinili smo ono to se moralo uiniti. Taj duplikator mase predstavlja
klasian sluaj. Uio sam ga u koli. Kao to se duplira masa, tako se
mogu duplirati i ljudi. Problemi koji tu nastaju veoma su sloeni."
"Ne stoji li do samog drutva da rei svoje probleme?"
"Stoji, ali mi smo to drutvo prouavali irom celog Vremena i ono
nije reilo problem na zadovoljavajui nain. Imaj u vidu da ovaj
propust utie ne samo na dato drutvo, ve i na sva potonja. U stvari,
uopte ne postoji zadovoljavajue reenje za problem duplikatora
mase. Posredi je, jednostavno, jedna od onih stvari, poput atomskih
ratova i sanjarija, koje se ne smeju dopustiti. Razvoji nikada nisu
zadovoljavajui."
"Zato si tako siguran?"
"Mi imamo maine za raunanje, Nois; kompjutaplekse koji su
znatno bolji od svih proizvedenih u pojedinanim Stvarnostima. Oni
izraunavaju mogue Stvarnosti i odreuju poeljnost svake od njih u
mnotvu od hiljada i hiljada varijanti."
"Maine!" ree ona sa prezirom.
Harlan se namrgodi, a zatim urno nastavi. "Nemoj biti takva.
Naravno, mrsko ti je da prihvati da ivot nije tako postojan kao to si
zamiljala. Ti i svet u kome si ivela moda ste bili samo puki prisenak
verovatnoe pre godinu dana, ali ta mari? Ti poseduje potpuno
seanje, bez obzira da li ono potie od verovatnosti ili ne, nije li tako?
Sea se vlastitog detinjstva i svojih roditelja, zar ne?"
"Svakako."
"Onda je to kao da si stvarno ivela. Nije li tako? Mislim jesi li ili
nisi?"
"Ne znam. Morau da razmislim o tome. ta ako je to sutra ponovo
svet iz sna, ili prisenak, ili kako ga ve zove?"
"Onda e postojati nova Stvarnost i nova ti sa novim seanjima.
Izgledae kao da se ba nita nije dogodilo, sem to e se ukupan zbir
ljudske sree ponovo poveati."
"Nekako mi ne zvui ubedljivo."
"Na kraju krajeva", ree Harlan urno, "tebi se sada nita nee
dogoditi. Postojae nova Stvarnost, ali ti si u Venosti. Nee se
promeniti."
"Ali ti kae da je to svejedno", ree Nois sumorno. "Zato samo
srljati u nepriliku?"
Harlan je osetio kako ga proima talas topline. "Zato to te elim
ovakvu kakva jesi. Ba takvu. Neu da se promeni. Ni na koji nain."
Umalo nije izlanuo istinu da ona ne bi nikada, bez posredstva
sujeverja o Venima i venom ivotu, osetila naklonost prema njemu.
Malo se namrtivi, ona se osvrnu oko sebe i ree: "Znai li to da
u morati ovde zauvek da ostanem? Bilo bi... samotno."
"Ne, ne. Ni govora", ree on ustro, stegnuvi tako snano njene
ruke da se ona zgrila. "Ustanoviu ta e biti u novoj Stvarnosti 482.
stolea i vratie se preruena, takorei. Ja u voditi rauna o tebi.
Zatraiu dozvolu za formalnu vezu i pobrinuu se da ostane
bezbedna i u narednim Promenama. Ja sam Tehniar i to dobar, tako
da se razumem u Promene." Namrgoeno je dodao: "Osim toga, znam
i nekoliko drugih stvari..." Tu je zastao.
Nois ree: "Da li je sve to doputeno? Mislim, sme li da povede
ljude u Venost i da ih potedih Promena? To mi ne zvui ba pravo,
na osnovu onoga to si mi prethodno kazao."
Za trenutak Harlan se stresao i osetio zebnju u ogromnoj praznini
hiljada vekova koji su ga okruivali u pravcu prolosti i budunosti. Za
trenutak se osetio odseenim ak i od Venosti koja mu je bila jedini
dom i jedina vera, dvostruko izgnan iz Vremena i Venosti; uz njega je
ostala samo ena zbog koje je sve to napustio.
Duboko uveren u ono to govori, on ree: "Ne, to je zloin. To je
izuzetno veliki zloin i ja ga se veoma stidim. Ali ponovo bih ga poinio
ako bih morao, i to ne jednom, ve bezbroj puta."
"Zbog mene, Endru? Zbog mene?"
Nije podigao pogled ususret njenom. "Ne, Nois, zbog samog sebe.
Ne bih mogao podneti da te izgubim."
Ona ree: "A ako nas uhvate..."
Harlan je znao odgovor. Znao je odgovor od onog asa kada je
prodro do dna vlastite due, leei u postelji u 492. veku, dok je Nois
spavala pored njega. Ali sve do sada nije se usuivao da pomisli na
surovu istinu.
On ree: "Nikoga se ne bojim. Raspolaem nainima da se zatitim.
Oni i ne slute koliko ja znam."

9. MEUIGRA
Bacivi pogled unazad, bilo je to idilino razdoblje koje je usledilo.
Stotinu stvari se zbilo tih fizio-nedelja i sve su se nerazmrsivo preplele
u Harlanovom seanju, to je kasnije uslovilo da mu to vreme uzgleda
znatno due nego to je, u stvari, trajalo. Svakako, ono je bilo idilino
prevashodno zbog asova koje je mogao provesti sa Nois i to je sve
ostalo bacilo u zasenak.
Taka jedan: u 482. stoleu on je polako spakovao line stvari;
odeu i filmove, a ponajpre omiljene komplete novinskih asopisa iz
Primitivnih vremena kojima je neno rukovao. Briljivo je nadgledao
njihov povratak u stalnu bazu u 575. veku.
Find je stigao upravo u asu kada su ljudi iz Odravanja
utovarivali poslednji paket u teretnu kapsulu.
Birajui rei sa nepogreivim oseajem za banalnost, Find ree:
"Vidim naputa nas." Osmeh mu je bio irok, ali su mu usne bile
gotovo zatvorene, tako da se videla samo tanuna traka zuba. Drao
je ruke stisnute na leima, dok mu je telo stajalo nagnuto napred,
oslonjeno na prednji deo stopala.
Harlan nije pogledao pretpostavljenog. On promrmlja jednolino:
"Da, gospodine."
Find ree: "Izvestiu Vieg Raunara Tvisela da si na potpuno
zadovoljavajui nain izvrio svoju Posmatraku Dunost u 482.
stoleu."
Harlan nije mogao da iscedi iz sebe ni najobiniji izraz zahvalnosti.
Nastavio je da uti.
Find produi glasom koji je najednom postao znatno nii: "Za sada
neu nita izvestiti o tvom nedavnom pokuaju da me napadne." Iako
je zadrao osmeh i blag pogled, osetilo se da je to izgovorio uivajui u
svirepom zadovoljstvu.
Harlan ga otro pogleda i ree: "Kako hoete, Raunaru."
Taka dva: opet se smestio u 575. vek.
Gotovo je odmah sreo Tvisela. Osetio je da mu je drago to
ponovo vidi to malo telo sa naboranim i patuljastim licem. ak mu je
bilo milo to opet vidi beli cilinder, koji se puio izmeu dva poutela
prsta, da bi s vremena na vreme brzo bivao prinoen Tviselovim
usnama.
Harlan ree: "Raunaru."
Izlazei iz svoje kancelarije, Tvisel je za trenutak prazno pogledao
prema Harlanu, ne prepoznavi ga. Lice mu je izgledalo iscrpljeno, a u
oima mu se video zamor.
On ree: "Ah, Tehniare Harlan. Obavio si svoj posao u 482.
veku?"
"Jesam, gospodine."
Tviselov komentar bio je neobian. On baci pogled na svoj
asovnik, koji je, poput svih asovnika u Venosti, bio podeen za fizio-
vreme, pokazujui sate i broj dana, i ree: "Tako i treba, mladiu, tako
i treba. Izvrsno. Izvrsno."
Harlan oseti kako ga neto stee oko srca. U vreme kada je
poslednji put video Tvisela, verovatno ne bi razabrao smisao ove
opaske. Sada mu se inilo da je shvatio. Tvisel je bio umoran, inae je
sva prilika da ne bi govorio tako neposredno o sutini stvari. Ili je
moda Raunar smatrao da je primedba dovoljno tajanstvena, tako da
se oseao bezbednim bez obzira to je ona pogaala samu sutinu
stvari.
Govorei to je nehajnije mogao kako ne bi stvorio utisak da ono
to kae ima bilo kakve veze sa prethodnom Tviselovom reenicom,
Harlan upita: "Kako je moj Pitomac?"
"Dobro, dobro", uzvrati Tvisel, glasom koji je zvuao poluodsutno.
Povukao je brz dim iz sve krae duvanske cevi, zatim ga isto tako hitro
otpuhnuo i urno udaljio.
Taka tri: Pitomac.
Izgledao je stariji. Kao da se oseao znatno zrelijim kada je ispruio
ruku i rekao: "Drago mi je to si se vratio, Harlane."
A moda je stvar bila u tome to je namesto onog Kupera, koga je
Harlan bio svestan samo kao uenika, sada pred njim stajao neko ko
je bio vie nego Pitomac. Ovoga puta je ostavljao utisak dinovskog
instrumenta u rukama Venih. Naravno, nije mogao a da ne poraste i
u Harlanovim oima.
Harlan je pokuavao da to ne pokae. Nalazili su se u Harlanovom
prebivalitu i Tehniar je uivao u kremastim porcelanskim povrinama
oko sebe, srean to se najzad oslobodio kitnajstog vaarita iz 482.
stolea. Ma koliko nastojao da dovede u vezu mahniti barok iz 482.
veka sa Nois, uvek je ispadalo da ga je povezivao sa Findom. Nois ga
je podseala na ruiasti, satenski sumrak i, udno, na golu
jednostavnost Odeljaka iz Skrivenih Stolea.
 Progovorio je urno, kao da je goreo od elje da prikrije svoje
opasne misli. "Pa, Kuperu, ta su radili sa tobom dok sam bio
odsutan?"
Kuper se nasmeja, provue nadmeno jedan prst kroz povijene
brkove i ree: "I dalje matematiku. Stalno matematiku."
"Je li? Mora biti da sada radi ve prilino sloene stvari."
"Prilino sloene."
"Pa, kako ide?"
"Za sada je podnoljivo. Ide prilino lako, zna. Volim je. Ali sada
nas stvarno preoptereuju."
Harlan klimnu i oseti izvesno zadovoljstvo. On ree: "Matrice
vremenskog polja i te stvari?"
Kuperovi obrazi se zarumenee kada se okrenu prema naslaganim
sveskama na polici za knjige. On ree: "Vratimo se Primitivnom dobu.
Pitao bih te neto."
"O emu?"
"O gradskom ivotu u 23. veku. Naroito u Los Anelesu."
"To je zanimljiv grad. Zar ti se ne ini?"
"ini mi se, ali prebacimo se onda u 21. stolee. On je bio na
vrhuncu u 21. veku."
"Oh, pokuajmo sa 23."
Harlan ree: "Pa, dobro, to da ne?"
Lice mu je bilo bezizraajno, ali da se bezizraajnost mogla skinuti,
ispod nje bi se pojavila natmurenost. Njegova velika, intuitivna slutnja
bila je vie nego slutnja. Sve se tako skladno uklapalo.
Taka etiri: traganje. Dvostruko traganje.
Najpre za samoga sebe. Svakoga dana, uagrenih oiju, pogledao
je izvetaje na Tviselovom stolu. Izvetaji su se odnosili na razliite
Promene Stvarnosti koje su bile predviene ili predloene. Kopije su
rutinski stizale do Tvisela, poto je on bio lan Svevremenskog Vea, i
Harlan je znao da mu nijedna nee promai. U prvom redu, tragao je
za narednom promenom u 482. stoleu. Zatim je red dolazio na bilo
koju drugu Promenu sa nekakvim nedostatkom, nesavrenstvom,
odstupanjem od potpune tanosti, koju bi on mogao da uoi svojim
izvebanim i nadareni okom.
U nastroem smislu te rei, on nije bio ovlaen da pretura po
izvetajima, ali Tvisel se tih dana retko nalazio u kancelariji, a niko
drugi nije imao tri iste da se petlja u posao Raunarevog linog
Tehniara.
Bio je to jedan deo njegovih traganja. Drugi se zbivao u biblioteci
Odeljka iz 575. stolea.
Po prvi put je zakoraio malo izvan onog ogranka biblioteke na koji
je obino bila usredsreena sva njegova panja. U prolosti je, naime,
poseivao ogranak za Primitivnu istoriju (koji je, dodue, bio sasvim
skroman, tako da je najvei deo referenci i izvornog materijala morao
da se doprema iz razdoblja koja su znatno ispod treeg milenijuma, to
je, naravno, jedino i bilo prirodno). U jo veoj meri on je pretresao
police posveene Promeni Stvarnosti, njenoj teoriji, tehnici i istoriji;
bila je to izvrsna zbirka (najbolja u Venosti, izvan samog Sredinjeg
ogranka, zahvaljujui Tviselu) u koju se on u celosti uputio.
Sada je radoznalo tumarao meu drugim filmskim policama. Po
prvi put je Posmatrao (sa velikim slovom "P") police posveene samom
575. stoleu; njegovu geografiju, koja je malo varirala od Stvarnosti do
Stvarnosti, istoriju, ije su promene bile vee, kao i sociologiju, sa jo
obimnijim preinaenjima. Ovo nisu bile knjige ili izvetaji koje su o
stoleu pisali Veni iz redova Posmatraa i Raunara (njih je dobro
poznavao), ve dela potekla od Vremenara.
Bilo je tu knjievnih ostvarenja iz 575. stolea, to je u njemu
probudilo seanje na vatrene rasprave za koje je uo da su voene
oko naizmeninih Promena. Hoe li se ovo remekdelo preinaiti ili
nee? Ako hoe, kako? Kako su prole Promene uticale na umetnika
dela?
Ostajalo je otvoreno pitanje da li je uopte mogue postii visok
stepen saglasnosti o umetnosti. Moe li se ona svesti na koliinske
parametre koji jedini pogoduju za mehaniko vrednovanje u raunskim
mainama?
Jedan Raunar po imenu August Senor bio je Tviselov glavni
protivnik po ovom pitanju. Podstaknut Tviselovom vatrenom osudom
protivnika i njegovih shvatanja, Harlan je proitao nekoliko Senorovih
radova i naao da su zapanjujui.
Senor je postavio jedno otvoreno i, prema Harlanu, uznemiravajue
pitanje: moe li nova Stvarnost da sadri linost koja bi bila analogna
linosti nekog oveka povuenog u Venost iz prethodne Stvarnosti?
Zatim je analizovao mogunost da jedan Veni sretne svog parnjaka u
Vremenu, znajui to ili ne, i razmiljao je o ishodima u oba sluaja. (To
se veoma pribliavalo jednom od najsnanijih strahova Venosti;
Harlana je proela jeza i on je urno i nelagodno prelistao raspravu.)
Naravno, nairoko je bilo rei o knjievnosti i umetnosti u razliitim
tipovima i klasifikacijama Promena Stvarnosti.
Ali Tvisel se uopte nije slagao sa miljenjem takmaca.
"Ako se vrednost umetnosti mogla izraunati", viknuo bi na Sonora,
"kakve onda svrhe ima raspravljati o njoj?"
Harlan je znao da Tviselovo gledite deli velika veina lanova
Svevremenskog Vea.
Pa ipak, stojei sada pred policama posveenim romanima Enrika
Linkoleva, koji je obino opisivan kao izvrsni pisac iz 575. stolea, u
Harlanu su poele da se zainju sumnje. Izbrojao je petnaest razliitih
zbirki "sabranih dela", koje su sve, nesumnjivo, uzete iz razliitih
Stvarnosti. Svaka se u po neem razlikovala, bio je siguran u to. Jedna
zbirka bila je, na primer, uoljivo manja od ostalih. Piui analize o
ovim meurazlikama iz perspektive sociolokog zalea svake
Stvarnosti, najmanje stotinu ljudi steklo je zvanje Sociologa.
Harlan je preao u krilo biblioteke koje je bilo posveeno
sredstvima i ureajima iz raznih 575. stolea. Znao je da su mnogi
meu njima eliminisani u Vremenu, ostajui nedirnuti, kao proizvod
ljudskog genija, jedino u Venosti. ovek je morao da bude zatien
od svog vlastitog, odve bujnog tehnikog uma. Ovo, pre svega
drugog. Ne proe nijedna fizio-godina, a da negde u Vremenu
nuklearna tehnologija ne doe do ruba opasnosti tako da mora biti
odstranjena.
Vratio se do dela biblioteke sa policama punim knjiga o matematici
i matematikoj istoriji. Prebirao je prstima po pojedinanim naslovima i
posle izvesnog razmiljanja izvadio je nekoliko i zapisao da ih uzima.
Taka pet: Nois.
Bio je to odista znaajan deo meuigre i u celosti idilian.
U slobodnim asovima, kada ne bi bilo Kupera, kada bi obino
obedovao u osami, itao u osami, spavao u osami i u osami ekao na
naredni dan - odlazio bi do kapsule.
 Iz sveg srca je bio blagorodan zbog drutvenog poloaja Tehniara.
Bio je zahvalan, vie nego to je ikada verovao da je mogue, zbog
naina na koji su ga svi izbegavali.
Niko ga nije zapitao ima li prava da bude u kapsuli, nikog nije bilo
briga da li e je upraviti prema prolosti ili budunosti. Nikakve
radoznale oi nisu ga sledile, nikakve predusretljive ruke nisu se
ponudile da mu pomognu, nikakva brbljiva usta nisu o tome razglabala
sa njim.
Mogao je da ide kuda i kada mu se prohte.
Nois ree: "Promenio si se, Endru. Nebesa, promenio si se."
On je pogleda nasmeeno. "Kako, Nois?"
"Osmehuje se, zar ne? To je jedan od naina. Zar se nikad ne
pogleda u ogledalo i vidi kako se osmehuje?"
"Bojim se toga. Sugurno bih rekao: ne mogu da budem tako
srean. Bolestan sam. Siao sam s uma. Zatvoren sam u jednom azilu,
ivim u snovima na javi, a nisam svestan toga."
Nois se nagnu prema njemu i utinu ga. "Osea li neto?"
On privue njenu glavu k sebi, i uroni u meku, crnu kosu.
Kada su se razdvojili, ona zadihano ree: "I tamo si se promenio.
Uz to si postao i veoma dobar."
"Dobio sam dobrog uitelja", poe Harlan, ali se naglo zaustavi,
pobojavi se da bi to moglo da bude uzrok nezadovoljstva ako ona
pomisli na mnoge koji su mogli imati koristi od tako dobrog uitelja.
Ali njen smeh pokazao je da joj nita slino nije palo na pamet.
Obedovali su, a ona je izgledala svilasto glatka i toplo mekana u odei
koju joj je on doneo.
Pratila je njegov pogled i blago prevukla prstima po suknji, podiui
je malo na mestima gde joj je neno obavijala bokove. "Volela bih da
to nisi uinio, Endru. Stvarno bih volela."
"Nema nikakve opasnosti", ree on nehajno.
"Ima opasnosti. Ne budi nerazuman. Sasvim sam zadovoljna i sa
ovim ovde dok... dok ti ne sredi stvari."
"Zato ne bi imala vlastitu odeu i inuve?"
"Zato to sve to nije vredno tvog odlaska u moju kuu u Vremenu i
mogunosti da bude uhvaen. Osim toga, ta ako oni izvre Promenu
dok si ti tamo?"
Sa oseanjem nelagodnosti preao je preko toga. "Nee mi nita
biti." Zatim je ivlje dodao: "Runi generator dri me u fizio-vremenu,
tako da Promena ne moe imati uticaja na mene, shvata?"
Nois uzdahnu. "Ne, ne shvatam. Mislim da nikada neu biti u stanju
da sve to razumem."
"Ali nema nieg tekog u tome." I Harlan je objanjavao i
objanjavao veoma ivo, a Nois je sluala uagrenih oiju koje nikad
nisu sasvim otkrivale da li zbilja osea zanimanje, ili se samo zabavlja,
ili, moda, pomalo i jedno i drugo.
Bio je to veliki dodatak Harlanovom ivotu. Postojao je neko s kim
je mogao da pria, s kim je raspravljao o ivotu, o svojim delanjima i
mislima. Izgledalo je kao da je ona deo njega samog, ali deo koji je
dovoljno razdvojen, tako da zahteva ophoenje na nivou govora, a ne
misli. Bila je dovoljno razdvojen deo da moe sama nepredvidljivo da
odgovara na osnovu nezavisnih misaonih procesa. udno, pomisli
Harlan, kako neko moe posmatrati jednu takvu drutvenu pojavu kao
to je brak, pritom ispustiti iz vida ovako vitalnu istinu o njemu. Da li je
mogao da predskae, na primer, da e kasnije trenutke strasti najree
dovoditi u vezu sa idilom?
Ona se privi uz njegovu ruku i ree: "Kako ide sa tvojom
matematikom?
Harlan ree: "Da li bi je malo pogledala?"
"Nemoj mi rei da je nosa okolo sa sobom?"
"Zato da ne? Vonja kapsulom traje poprilino. Nema svrhe traiti
to vreme, zna."
On se odvoji od nje, izvadi mali vjuer iz depa, stavi unutra film i
vedro se nasmeja kada ga je ona prinela oima.
Odmahnuvi glavom, ona mu vrati vjuer. "Nikada nisam videla
toliku zapetljanciju. Volela bih da mogu da itam tvoj standardni
meuvremenski."
"U stvari", ree Harlan, "pretean deo zapetljancije koju si
pomenula uopte nije na meuvrememskom; to su matematike
oznake."
"Ali ti ih razume, zar ne?"
Harlan je mrzeo da uradi bilo ta to bi razoaralo iskreno divljenje
u njenim oima, ali bio je primoran da kae: "Ne u meri u kojoj bih to
eleo. Pa ipak, dovoljno sam se upoznao sa matematikom da dobijem
ono to hou. Ne moram sve razumeti, da bih bio u stanju da vidim
rupu u zidu koja je dovoljno velika da se kroz nju gurne teretna
kapsula."
On hitnu vjuer u vazduh, uhvati ga lakim pokretom ruke i stavi ga
na jedan stoi.
Noisine oi poudno su ga pratile i najednom neto sinu u
Harlanovoj svesti.
On ree: "Sto mu vremena! Pa ti ne moe time da ita
meuvremenski!
"Ne, naravno da ne mogu."
"Onda ti je biblioteka u ovom Odeljku sasvim neupotrebljiva. To mi
uopte nije palo na pamet. Mora imati vlastite filmove iz 482.
stolea."
Ona brzo ree: "Ne. Ne elim nijedan."
On ree: "Imae ih."
"Na asnu re, ne elim ih. Glupo je rizikovati..."
"Imae ih!" ponovi on.
Poslednji put je stajao pred materijalnom granicom koja je
razdvajala Venost od Noisinog doma u 482. stoleu. Nameravao je da
mu jo proli put bude poslednji. Promena je neposredno predstojala i
tu injenicu on nije pomenuo Nois iz pristojnosti i obzira koje bi imao i
prema oseanjima ma koga drugog, ak i ako se ostavi po strani
njegova ljubav prema devojci.
Pa ipak, nije bilo teko doneti odluku da krene na ovo dodatno
putovanje. Delimino je posredi bilo epurenje, elja da se istakne
pred Nois i da joj donese mikrofilmske knjige iz lavlje eljusti; isto
tako, u pitanju je bila i arka elja (kako bee ona Primitivna izreka?)
da osmudi bradu panskome kralju, ako se tako neto uopte moglo
odnositi na osavog Finda.
Osim toga, ovako e mu se pruiti jo jedna prilika da iskusi
jezovito privlanu atmosferu uklete kue.
Ve je to jednom osetio, kada je oprezno uao u nju tokom
dodatnog razdoblja koje mu je doputao prostorno-vremenski plan.
Osetio je to dok je tumarao kroz prostorije, skupljajui odeu, male
objets d'art, neobine kontejnere i ureaje sa Noisinog toaletnog
stoia.
Nad pukim fizikim odsustvom zvukova nadnosila se zloslutna tiina
uklete Stvarnosti. Harlan nije mogao ni na koji naina da predvidi njen
analogon u novoj Stvarnosti. Ovde se mogla nalaziti neka vila u
predgrau ili nekakva zgrada u gradskoj ulici. Ali moglo je i da ne bude
niega ve samo divlje ipraje koje bi zamenilo ureen teren na kome
je sada stajao. Moglo je, meutim, ostati i potpuno nepromenjeno.
Isto tako (Harlan se oprezno latio te misli), ovde je mogao da stanuje
neki Noisin parnjak, premda, naravno, i nije morao.
Za Harlana, kua je ve bila avet, preuranjeni duh koji je otpoeo
sa lutanjima pre no to je odista umro. A poto mu je kua, ovakva
kakva je bila, mnogo znaila, osetio je da mu nije pravo to e nestati i
bilo mu je ao zbog toga.
Nekada bi tek jednom na pet putovanja neki um naruio tiinu
tokom njegovih pretraivanja. Ovoga puta nalazio se u ostavi i bio je
zahvalan to je tehnologija ove Stvarnosti i ovog stolea izbacila iz
mode polugu i tako reila taj problem. Seao se da je prebirao meu
konzervama sa pripremljenom hranom i da je upravo odluio da je
uzeo dovoljno za jedno putovanje; Nois e biti drago da malo promeni
zdravu ali nekalorinu dijetu, na koju je bila osuena u praznom
Odeljku, sopstvenim dijetalnim obrocima. ak se glasno nasmejao pri
pomisli da je jo nedavno smatrao njenu dijetu ak dekadentnom.
Jo nije prestao da se smeje kada je jasno zauo kako je neto
palo. Sledio se!
Zvuk je dopro odnekud iza njega i u trenutku zapanjenosti tokom
koga se nije pomerio sa mesta najpre mu je pala na pamet manja
opasnost, da je to, naime, neki provalnik, a onda vea, da je posredi
neki Veni koji vri istraivanja.
Ali provalnik nije mogao biti. itavo razdoblje prostorno-
vremenskog plana, dodatni period i sve ostalo, precizno je bilo
proeljano i izabrano meu drugim slinim razdobljima Vremena, s
obzirom na odsustvo oteavajuih inilaca. Sa druge strane, on je
izvrio jednu mikro-promenu (moda ne ba sasvim mikro) odvodei
Nois u Venost.
Srce mu je stalo u grlu, ali je ipak skupio hrabrosti da se okrene.
Uinilo mu se da su se vrata iza njega upravo zatvorila prevalivi
poslednji milimetar koji je nedostajao da se izravnaju sa nivoom zida.
Odoleo je iskuenju da otvori ta vrata i da pretrai kuu. Sa
stvarima za Nois vratio se u Venost i saekao dva puna dana da vidi
posledice pre no to se ponovo otisne u budunost. Ali nita se nije
dogodilo i on je konano zaboravio na dogaaj.
Ali sada, dok je podeavao kontrole da poslednji put ue u Vreme,
to mu je ponovo palo na um. Ili je moda bio rtva pomisli na
Promenu koja samo to se nije odigrala. Vrativi se kasnije u seanju
na taj trenutak, osetio je da je neto od toga dvoga izazvalo da
pogreno podesi kontrolne ureaje. Nije znao ta je tree moglo da
bude.
Ovo pogreno podeavanje nije bilo uoljivo. Ono je izabralo pravu
prostoriju i Harlan je direktno uao u Noisinu biblioteku.
Sada je ve i sam postao dovoljno dekadentan da bi ostao sasvim
ravnoduan pred umetnou kojom su bile izraene filmske kasete.
Napisi naslova preplitali su se u zapetljanom filigranu to ih je inilo
privlanim ali i gotovo neitkim. Bio je to trijumf estetike nad
svrsishodnou.
 Harlan nasumice uze nekoliko kaseta sa police; ekalo ga je
iznenaenje. Naslov jedne glasio je "Socijalna i ekonomska istorija
naih vremena."
Bio je to deo Noisinog ivota o kome je on malo razmiljao. Ona
svakako nije bila glupa, ali mu nikada nije palo na pamet da je
zanimaju ovakve stvari. Neto ga je teralo da malo pregleda "Socijalnu
i ekonomsku istoriju", ali ipak to nije uinio. Lako e je nai u biblioteci
Odeljka za 482. stolee ako to bude poeleo. Find je nasumnjivo pre
vie meseci opeljeio biblioteke ove Stvarnosti u korist dokumentacije
Venosti.
Odloio je film na stranu, preao pogledom preko ostalih i izabrao
nekoliko proznih dela i dva-tri ostvarenja koja su predstavljala lako
nauno tivo. Dodao je tome i dva depna vjuera, a zatim sve lepo
spakovao u ranac.
Upravo tog trena ponovo je zauo zvuk u kui. Ovoga puta nije bilo
nikakve greke. Nije bio posredi kratki zvuk neodreenog porekla. Bio
je to smeh, smeh nekog oveka. Nije, dakle, bio sam u kui.
Uopte nije bio svestan da mu je ranac ispao. U toj prvoj
unezverenoj sekundi nita drugo mu nije palo na um osim da je
uhvaen u stupicu!

10. U KLOPCI
Najednom je sve izgledalo neizbeno. Najsurovija dramatska
ironija. Uao je u Vreme poslednji put, povukao Finda za nos
poslednji put, poneo krag na vodu poslednji put. I ba onda je trebalo
da bude uhvaen.
 Da li se to Find nasmejao?
Ko bi ga drugi pratio dovde, vrebao u potaji, ekao u narednoj sobi
i grohotom se nasmejao?
Onda sve je bilo izgubljeno, zar ne? I upravo zato to je tog
munog trenutka bio siguran da je sve izgubljeno, nije mu se dogodilo
da ponovo potri niti da pokua jo jednom da utekne u Venost.
Suoio bi se sa Findom.
Ubio bi ga, ako bi to bilo neophodno.
Harlan krenu ka vratima iza kojih je dopro smeh, krenu ka njima
mekim, odlunim korakom ubice sa predumiljajem. Iskljuio je signal
za automatsko otvaranje vrata i gurnuo ih rukom. Dva ina. Tri.
Pokretala su se bez ikakvog uma.
ovek u susednoj prostoriji stajao je okrenut leima. Prilika je
izgledala odve visoka da bi to bio Find i ta injenica prostruja
Harlanovom uskomeanom sveu, zadravi ga da ne poe dalje.
A onda, kao da je ukoenost koja je okamenila oba oveka polako
poela da poputa; onaj drugi stade da se okree, in po in.
Ali Harlan nije saekao da napravi pun polukrug. Profil nepoznatog
jo se nije sasvim ocrtao, kada se Harlan, obuzdavajui iznenadni izliv
uasa poslednjim deliem moralne snage, naglo povue sa vrata.
Beumno ih je zatvorio njihov mehanizam, a ne on.
Harlan obeznanjeno ustuknu. Disanje mu se pretvorilo u estoku
borbu sa atmosferom, u gutanje i izbacivanje vazduha, dok mu je srce
mahnito tuklo kao da se upiralo iz petnih ila da pobegne iz tela.
Find, Tvisel, pa ni itavo Vee ne bi bili u stanju da ga u tolikoj
meri unezvere. To to ga je prestravilo nije to bio strah od neeg
fizikog. Pre je to bila nagonska munina zbog prirode dogaaja koji
mu se zbio.
Sakupio je u hrpu mnotvo mikrofilmskih knjiga i nekako mu je
polo za rukom, posle dva bezuspena pokuaja, da ponovo uspostavi
vrata Venosti. Mehanikim pokretima nogu zakoraio je kroz njih.
Nekako je uspeo da stigne do 575. stolea, a zatim i do svog
prebivalita. Ve oprobano i provereno, njegovo zvanje Tehniara
ponovo ga je spasilo. Nekoliko Venih koje je sreo, automatski su se
okrenuli u stranu, gledajui negde preko njegove glave.
Bila je to srena okolnost, poto je on oseao da nije u stanju da
odagna sa lica samrtnu grimasu koja mu se uvreila, niti da povrati
malo rumenila. Ali oni ga nisu pogledali i Harlan je bio zahvalan
Vremenu, Venosti ili ma kojoj drugoj suaji koja je prela nit sudbine
za to.
Nije sasvim prepoznao drugog oveka u Noisinoj kui po njegovom
izgledu, pa ipak sa uasnom izvesnou znao je o kojoj je osobi re.
Po prvi put kada je Harlan zauo um u kui, on, Harlan, glasno se
smejao, a um koji je prekinuo njegov smeh potekao je od pada nekog
tekog predmeta u susednoj prostoriji. Sledei put, neko se nasmejao
u susednoj prostoriji, a on, Harlan, ispustio je ranac sa mikrofilmskim
knjigama. Prvi put, on, Harlan, okrenuo se i spazio vrata kako se
zatvaraju. Drugi put, on, Harlan, zatvorio je vrata kada je neznanac
poeo da se okree.
Sreo je samoga sebe!
U isto Vreme i gotovo na istom mestu on i njegovo prethodno ja,
starije nekoliko fizio-dana, umalo se nisu nali licem u lice. Pogreno je
podesio kontrole, izabravi trenutak u Vremenu koji je ve ranije
iskoristio, i tako je on, Harlan, video samoga sebe, Harlana.
 Danima posle toga obavljao je svoje poslove sa senkom uasa na
licu. Proklinjao je sebe zbog kukaviluka, ali to mu nije pomoglo.
Zapravo, od tog trenutka stvari su krenule loe. Mogao je upraviti
svoju ljutnju na Velikog Delitelja. Kljuni trenutak bio je onaj as kada
je podesio kontrole vrata za ulazak u 482. stolee po poslednji put, pri
emu mu se nekako negde potkrala neka glupa greka. Od tada je sve
polo nizbrdo, nizbrdo.
Promena Stvarnosti u 482. veku zbila se u toku tog razdoblja
potitenosti i samo ga pojaala. U protekle dve nedelje uzeo je tri
predloene Promene Stvarnosti, koje su sadrale manje nedostatke,
opredelio se za jednu meu njima, ali nikako nije mogao da se da na
posao.
Izabrao je Promenu Stvarnosti 2 456-2 781, V-5, iz vie razloga. Od
sve tri ona se nalazila najdalje u budunosti. Pogreka je bila siuna,
ali je bila znaajna u pogledu ljudskih ivota. Bio je, dakle, potreban
samo brzi put u 2 456. stolee da bi se utvrdila priroda Noisinog
parnjaka u novoj Stvarnosti, uz pomo male ucene.
Ali izneverila ga je obeshrabrenost nedavnog iskustva. Vie mu nije
izgledalo tako jednostavno da se diskretno poslui pretnjom
razoblienja. A i kada otkrije prirodu Noisinog parnjaka, ta onda? Da
je vrati na mesto nadniarke, krojaice, radnice ili ta ve bude?
Svakako, ali ta u tom sluaju uraditi sa samim pranjakom? Sa muem
koga bi ova mogla imati? Sa porodicom? Sa decom?
O ovome ranije uopte nije razmiljao. Izbegavao je da se
optereuje time. "O tom potom ..."
Ali sada mu nita drugo nije padalo na pamet.
Potuljeno je leao u svojoj sobi, mrzei samoga sebe, kada ga je
Tvisel pozvao umornim glasom koji je zvuao ispitivaki i pomalo
zaueno.
"Harlane, da nisi bolestan? Kuper mi ree da nisi odrao nekoliko
asova sa njim."
Harlan se svim silama trudio da mu se nevolja u kojoj se nalazio ne
vidi na licu. "Ne, Raunare Tvisel. Malo sam umoran."
"U redu, to se uvaava, mome." A onda mu se, kao i uvek, osmeh
pribliio onoj taki kada samo to nije nestao. "Jesi li uo da je 482.
stolee promenjeno?"
"Jesam", ree Harlan kratko.
"Find me je pozvao", ree Tvisel, "i zamolio me da ti kaem da je
Promena u potpunosti uspela."
Harlan slegnu ramenima, a zatim se seti da ga Tvisel pomno
posmatra sa komunikacionog ekrana. Osetio se nelagodno i ree: "Da,
Raunaru?"
"Nita", ree Tvisel; moda je posredi bilo breme godina koje mu je
pritiskalo plea, ali glas mu je zazvuao neobino tuno. "Uinilo mi se
da da si neto hteo da kae."
"Ne", ree Harlan. "Ne elim nita da kaem."
"Dobro, onda emo se videti sutra u Raunarskoj Sali, mome.
Imam mnogo toga da ti kaem."
"Da, gospodine", ree Harlan. Nastavio je jo minutima da zuri u
ekran poto se on zatamnio.
Ovo je gotovo zvualo kao pretnja. Find je pozvao Tvisela je li?
ta li je rekao to Tvisel nije pomenuo?
Ali upravo mu je jedna takva spoljna pretnja i bila potrebna. Boriti
se sa klonulou duha bilo je kao stajati na ivom pesku i udarati po
njemu tapom. Ali boriti se protiv Finda bilo je neto sasvim drugo.
Harlan se setio oruja koje mu je stajalo na raspolaganju i po prvi put
posle mnogo dana povratio mu se deli samopouzdanja.
Izgledalo je kao da su se jedna vrata zatvorila, a druga otvorila.
Harlan je postao u podjednakoj meri grozniavo aktivan, kao to je
prethodno bio katatonian. Otisnuo se do 2 456. stolea i potinio
sociologa Voja svojoj volji.
Uinio je to besprekorno. Dobio je podatke koji su mu bili potrebni.
I vie od toga. Znatno vie.
Odvanost se isplatila, naizgled. U njegovom radnom Vremenu
postojala je izreka koja je glasila: "vrsto stegni koprivu i ona e
postati prut kojim e tui svoje neprijatelje."
Ukratko reeno, Nois nije imala parnjaka u novoj Stvarnosti.
Uopte, nikakvog parnjaka. Mogla je zauzeti svoj poloaj u novom
drutvu na najneprikriveniji i najprikladniji mogui nain, ba kao to je
mogla i ostati u Venosti. Nije bilo razloga da mu se ne odobri veza,
osim zbog krajnje teorijske injenice da je prekrio zakon - ali on je
vrlo dobro znao kako da pobije taj argument.
I tako je pohitao u budunost da saopti Nois veliku novost, da se
opije nesluenim uspehom poto je proveo nekoliko uasnih dana u
ubeenju da je sve propalo.
U tom trenutku kapsula se zaustavila.
Nije usporila kretanje; naprosto se zaustavila. Da se njeno kretanje
odvijalo u bilo kojoj od tri dimenzije prostora, ovako naglo
zaustavljanje razmrskalo bi kapsulu, pretvorivi njen metal u masu
usijanog eleza, a Harlana u gomilu slomljenih kostiju i vlano,
zgnjeeno meso.
 Ovako, meutim, samo mu se munina udvostruila i proeo ga je
unutranji bol.
Kada je ponovo mogao da vidi, doteturao se do temporometra i
mutnim pogledom zabuljio se u njega. Ureaj je pokazivao 100.000.
vek.
To ga je malo ispunilo zebnjom. Broj je bio odve okrugao.
Grozniavo se okrenuo prema kontrolnoj tabli. ta se dogodilo?
Ponovo je osetio zebnju, poto je ovde sve bilo kako treba. Nita
nije pomerilo upravljaku polugu. Postojano je stajala na sektoru za
vonju u budunost. Nije bilo nikakvog kratkog spoja. Svi pokazateljski
brojanici nalazili su se na crnom pojasu bezbednosti. Nije dolo do
nestanka energije. Tanune igle koje su oznaavale neprestani utroak
mega-megakulona energije beumno su govorile da se snaga troi
uobiajenom stopom.
ta je, u tom sluaju, zaustavilo kapsulu?
Polako i uz primetnu nevoljnost, Harlan je dodirnuo upravljaku
polugu, obavio ruku oko nje. Gurnuo ju je prema neutralnom poloaju,
i igla na merau energije pade na nulu.
Pokrenuo je upravljaku polugu, unazad, u suprotnom pravcu. Igla
na merau energije ponovo je poskoila i ovoga puta temporometar
poe da klizi nadole, du linije stolea.
Nadole... nadole... 99.983... 99.972... 99.959...
Harlan jo jednom pomeri polugu. Ovoga puta nagore. Lagano.
Sasvim lagano.
Vekovi su poeli da se niu: 99.985... 99.993... 99.997 ... 99.998...
99.999... 100.000...
Tras! Ni korak iza 100.111 veka. Energija Nove Sol beumno je
troena u nepojmljivim koliinama bez ikakvog rezultata.
Ponovo se vratio nadole, sada neto dalje. Zaurlao je nagore. Tras!
Zubi su mu bili stisnuti, usne uvuene, dah hrapav. Oseao se kao
uhapenik koji se krvavo baca o reetke zatvora.
Kada se najzad zaustavio, posle desetak novih uzaludnih pokuaja,
kapsula je nepomino stajala na 100.000. stoleu. Tu i ni makac dalje.
Promenie kapsule! (Ali nije bilo mnogo nade u ovoj pomisli.)
U pustoj tiini 100.000. veka Endru Harlan iziao je iz jedne
kapsule i nasumice izabrao novi kapsulski tunel.
Minut kasnije, drei upravljaku polugu u aci, zurio je u brojanik
sa cifrom 100.000, shvativi da mu ni ovde nema prolaza.
Obuzeo ga je bes! Sada! U ovaj as! Kada su okolnosti tako
neoekivano poele da idu njemu u prilog - zar je sad morala da se
dogodi ova nesrea? Prokletstvo trenutka kada je pogreno podesio
kontrolne ureaje za ulazak u 482. vek jo ga je pratilo.
Mahnito je cimnuo polugu nadole, vrsto je pritisnuo na maksimum
i tu je zadrao. Bar je u jednom smeru sada bio slobodan, slobodan da
uini ono to mu se ushte. Uz Nois odseenu iza barijere i izvan
njegovog domaaja, ta su mu jo mogli uiniti? ega se jo imao
bojati?
Odvezao se do 575. stolea i iskoio iz kapsule, uz nehajno
prenebregavanje onoga to ga je okruivalo, to nikada ranije nije
iskusio. Uputio se prema biblioteci Odeljka, ne obraajui se nikome
niti primeujui bilo koga. Uzeo je ono to je hteo, ne osvrnuvi se da
vidi da li ga neko posmatra. ta mu je to znailo?
A onda natrag u kapsulu i ponovo nadole. Znao je tano ta mu
valja initi. Bacio je u prolazu pogled na veliki asovnik, koji je merio
standardno fizio-Vreme, brojei dane i razdvajajui tri potpuno jednaka
radna vremena fizio-dana. Find je sada u svom privatnom prebivalitu
i utoliko bolje.
Harlan se oseao kao da ima visoku temperaturu kada je stigao u
482. stolee. Usta su mu bila suva i pamuasta. Prsa su ga bolela. Ali
oseao je teko oblije oruja pod kouljom i vrsto ga je laktom drao
uz bok; jedino je ova senzacija bila vana.
Pomonik Raunar Hob Find podie pogled prema Harlanu i
iznenaenost u njegovim oima polako ustupi mesto zabrinutosti.
Harlan ga je krae vreme motrio u tiini, ekajui da zabrinutost
naraste i da se pretvori u strah. Lagano je kruio, prolazei izmeu
Finda i komunikacionog ekrana.
Find je bio delimino razodeven, nag do pojasa. Gotovo da nije
imao malja na prsima, a grudi su mu bile zadihane i gotovo enske.
Zdepast stomak prelazio mu je preko opasaa.
Izgleda neugledno, pomisli zadovoljno Harlan, neugledno i
neukusno. Utoliko bolje.
Zavukao je desnu ruku u koulju i vrsto je stegao oko drke
oruja.
Harlan ree: "Niko me nije video, Finde, tako da ne mora gledati
prema vratima. Niko nee doi. Mora shvatiti, Finde, da ima posla
sa Tehniarem. Zna li ta to znai?"
Glas mu je zvuao promuklo. Ljutio se to se u Findovim oima
nije video strah, ve samo zabrinutost. Raunar je ak dohvatio
koulju i bez rei poeo da je oblai.
Harlan nastavi: "Zna li pogodnosti koje uiva Tehniar, Fine?
Nikada to nisi bio, tako da ne moe da ih ceni. Ovaj poloaj
pretpostavlja da niko ne motri kuda ide ili ta radi. Svi skreu pogled
u stranu i upinju se iz petnih ila da te ne primete, tako da im to na
kraju i polazi za rukom. Ja mogu, na primer, otii do biblioteke
Odeljka, Finde, i sam se posluiti bilo ime zanimljivim; za to vreme,
bibliotekar e biti sav zadubljen u dokumentaciju i nita pod milim
bogom nee videti. Isto tako, mogu da idem prebivalinim hodnicima
482. stolea i svi prolaznici sklanjae mi se sa puta, zaklinjui se
kasnije da nisu videli nikoga. To je potpuno automatska reakcija. Kao
to vidi, u prilici sam da uinim ta mi se ushte, mogu da idem kuda
zaelim. Mogu da odem u privatni apartman Pomonika Raunara
Odeljka i da ga uperenim orujem nateram da mi kae istinu bez
bojazni da e me neko spreiti u tome.
Find progovori po prvi put: "ta to dri u ruci?"
"Oruje" ree Harlan i izvadi ga iz koulje. "Prepoznaje li ga?" Cev
se blago presijavala i zavravala glatkim metalnim ispupenjem.
"Ako me ubije...", poe Find.
"Neu te ubiti", ree Harlan. "Prilikom naeg poslednjeg susreta ti
si imao blaster. Ovo nije blaster. Posredi je izum iz jedne od prolih
Stvarnosti 575. stolea. Moda ti nije poznat. Odstranjen je iz
Stvarnosti. Odve je neprijatan. Moe da ubije, ali pri manjoj energiji
aktivira centar za bol u nervnom sistemu i paralizuje. Zove se, ili se
zvao, neuronski bi. U ispravnom je stanju i dobro je napunjen.
Isprobao sam ga na prstu." Od podie ruku sa ukoenim malim
prstom. "Bilo je veoma neprijatno."
Find se sav uzmuvao. "ta je sve ovo, za ime Vremena?"
"Postoji nekakva blokada preko kapsulskog kanala kod 100.000.
stolea. elim da se ona ukloni."
 "Blokada preko tunela?"
"Ne trudi se da izgleda iznenaen. Jue si razgovarao sa Tviselom.
Danas je tamo blokada. Hou da znam ta si kazao Tviselu. Hou da
znam ta je uinjeno i ta e biti uinjeno. Do Vremena, Raunare, ako
mi ne bude kazao, upotrebiu ovaj bi. Samo me stavi na probu, ako
sumnja."
"Sluaj ti...", Find poe pomalo da zamuckuje i pojavie se prvi
znaci straha, kao i svojevrsna oajnika slutnja.
"...ako ba eli istinu, evo ti je. Znamo za tebe i Nois."
Harlanove oi zatreptae. "ta je sa mnom i sa Nois?"
Find ree: "Zar si mislio da e proi neprimeeno?" Raunar nije
skidao pogled sa neuronskog bia i elo je poelo da mu se oroava.
"Do Vremena, zar si se stvarno nadao da neemo motriti na tebe poto
si ispoljio onakva oseanja posle razdoblja Posmatranja, posle onoga
ta si radio za vreme razdoblja posmatranja? Zasluio bih da budem
raalovan kao Raunar da sam to propustio. Znamo da si doveo Nois u
Venost. Znali smo to od poetka. Hteo si istinu. To ti je istina."
U tom trenutku Harlan je poeo da prezire vlastitu glupost. "Znali
ste?"
"Jesmo. Znali smo da si je odveo u Skrivena Stolea. Znali smo
svaki put kada si uao u 482. stolee da bi je snabdeo raznim
stvaricama; pravio si se lud, sasvim zaboravivi na Zakletvu koju si
dao kao Veni."
"Zato me onda niste zaustavili?" Harlan je kuao sam talog
vlastitog ponienja.
"eli li i dalje istinu?" Findove oi sevnue; izgledalo je da mu
hrabrost raste istom merom kojom je Harlan tonuo u osujeenost.
 "Nastavi."
"Onda ti moram rei da te ja od samog poetka nisam smatrao
pravim Venim. Povran Posmatra, moda, i Tehniar koji otaljava
posao. Ali ne Veni. Kada sam te doveo ovamo na ovaj poslednji
posao, bilo je to da bih otvorio oi Tviselu, koji te ceni iz nekih
nepoznatih razloga. Nisam ispitivao samo drutvo linosti devojke,
Nois. Ispitivao sam i tebe, i ti si pao na tom ispitu, ba kao to sam i
oekivao. A sada spusti to oruje, taj bi, ili ta je ve, i gubi se
odavde."
"A onda si doao u moje vlastito prebivalite", ree Harlan
zadihano, upirui se iz petnih ila da zadri dostojanstvo, ali oseao je
da mu ono izmie kao da su mu um i duh ukoeni i neosetljivi poput
malog prsta na levoj ruci koji je oinuo biem, "da bi me podbo da
uradim ono to sam uinio."
"Tako je, svakako. Ako ba hoe tano da zna, ja sam te
namamio. Kazao sam ti sutu istinu, da e moi da zadri Nois samo
u tada postojeoj stvarnosti. Izabrao si da dela ne kao Veni, ve kao
cmizdravi balavac. To sam i oekivao."
"Uinio bih to sada ponovo", ree Harlan osorno, "a poto je sve
poznato, i sam vidi da nemam ta da izgubim." Uperio je bi prema
Findovom debelom struku i izgovorio kroz stisnute usne i stegnute
zube: "ta se dogodilo sa Nois?"
"Nemam pojma."
"Ne pravi se lud. ta se dogodilo sa Nois?"
"Kaem ti, ne znam."
Harlanova pesnica stee se oko bia; glas mu je bio nizak. "Najpre
nogu. To e te dobro zaboleti."
 "Za ime Vremena, sluaj! ekaj!"
"U redu, ta joj se dogodilo?"
"Ne, uj. Do ovog asa posredi je samo prekraj discipline.
Stvarnost nije bila uplivisana. Proverio sam to. Gubljenje ina je sve
to te eka. Ako me ubije, meutim, ili rani u nameri da me ubije,
bie to napad na pretpostavljenog. Za to sledi smrtna kazna."
Harlan se osmehnuo nitavnosti pretnje. U svetlosti onoga to se
ve dogodilo smrt e ponuditi izlaz iz kripca koji u pogledu konanosti
i jednostavnosti nije imao premca.
Find je oigledno pogreno protumaio pobudu smeka. On urno
ree: "Nemoj misliti da u Venosti nema smrtne kazne zato to nikada
nisi uo o njoj. Mi znamo za nju; mi Raunari. tavie, pogubljenja su
ve izvoena, takoe. Sve je jednostavno. U svakoj Stvarnosti postoji
mnotvo fatalnih nesrenih sluajeva u kojima tela ostaju
neidentifikovana. Rakete eksplodiraju usred leta, putniki avioni padaju
u okean ili se pretvaraju u prah o planinske grebene. Ubijeni se moe
staviti u neko od tih prevoznih sredstava nekoliko minuta ili sekundi
pre kraha. Da li je ovako neto dostojno tebe?"
Harlan se promekolji i ree: "Ako pokuava da se izbavi ne vredi
ti. I uj me dobro: ne bojim se kazne. ta vie, vrsto nameravam da
dobijem Nois. elim je sada. Ona ne postoji u trenutnoj Stvarnosti.
Nema parnjaka. Nita se ne protivi tome da uspostavimo formalnu
vezu."
"Protiv pravila je da Tehniar..."
"Pustimo da to odlui Svevremensko Vee", ree Harlan; oholost
mu se konano probi do povrine. "Nimalo se ne bojim nepovoljne
odluke, ba kao ni toga da te ubijem. Ja nisam obian Tehniar."
 "Hoe da kae, zato to si Tviselov Tehniar?" Na Findovom
okruglom, oznojanom licu pojavio se udan pogled koji je mogao da
predstavlja mrnju, trijumf ili i jedno i drugo.
Harlan ree: "Iz razloga koji su znatno vaniji od toga. A sada...
Sa tmurnom odlunou, stavio je prst na aktivator oruja.
Find kriknu: "Onda idi u Vee. Svevremensko Vee; oni znaju. Ako
si tako znaajan..." On zavri, izgubivi dah.
Nekoliko trenutaka Harlanov prst neodluno se kolebao. "ta?"
"Zar misli da bih preduzeo jednostranu akciju u ovakvom sluaju?
Izvestio sam Vee o celom incidentu, prikljuivi to Promeni Stvarnosti.
Evo! Evo duplikata."
"Stani, ne mrdaj!"
Ali Find je prenebregao nareenje. Munjevito, kao da ga goni sam
avo, u jednom skoku naao se kod arhive. Prstima jedne ruke
odabrao je kodiranu kombinaciju dokumenta koji je eleo, dok ga je
prstima druge gurnuo u prorez. Srebrni jezik trake iskliznuo je iz stola;
raspored taaka na njoj mogao se razabrati i golim okom.
"eli li u zvunom obliku?", upita Find, i ne ekajui odgovor stavi
je u zvuni transformator.
Harlan je sleeno sluao. Bilo je kristalno jasno. Find je podneo
potpuni izvetaj. Detaljno je opisao svaki Harlanov pokret u tunelima
kapsula. Nije propustio nita ega se Harlan seao do trenutka
pravljenja izvetaja.
Find povika kada se izvetaj okonao: "Hajde, idi sada u Vee. Ja
nisam postavio blokadu u Vremenu. Ne bih to umeo da uradim. Ali
nemoj misliti da oni nisu u toku stvari. Kazao si da sam ja jue
razgovarao sa Tviselom. U pravu si. Ali nisam ja njega zvao; on je
pozvao mene. No, samo idi; pitaj Tvisela! Reci im kako si vaan
Tehniar. A ako hoe da me prethodno ubije, uini to i do Vremena
sa tobom!"
Harlan je jasno razabrao iskreno likovanje u Raunarevom glasu.
Tog trenutka se dovoljno oseao pobednikom da poveruje kako bi ga
ak i neuronski bi doveo do tanjeg kraja batine.
Zato? Da li je Harlanov slom odista bio tako drag njegovom srcu?
Da li je ljubomora koju je oseao zbog Nois stvarno predstavljala tako
sveproimajuu strast?
Harlan jedva da je uobliio ova pitanja u vlastitom umu, kada mu
se najednom cela stvar, Find i sve ostalo, uini krajnje beznaajnim.
Stavio je u dep oruje, brzo je mugnuo kroz vrata i uputio se ka
najbliem kapsulskom tunelu.
Znai da je iza svega stajalo Vee ili Tvisel. Nije se bojao ni prvog
ni drugog, ba kao ni oboje uzetih zajedno.
Sa svakim prolim danom poslednjeg neverovatnog meseca on je
postajao sve ubeeniji u vlastitu neophodnost. Vee, ak i samo
Svevremensko Vee, nee imati drugog izbora do da trampi jednu
devojku za postojanje cele Venosti.

11. PUN KRUG

Obrevi se u 575. stoleu, Tehniar Endru Harlan doiveo je
neprijatno iznenaenje: stigao je u vreme none smene. Fizioasovi su
neopazice protekli za vreme njegovog besomunog jurcanja
kapsulskim tunelima. Prazno se upiljio u zatamnjene hodnike,
mestimino primeujui znake proreene none smene na poslu.
 Ali kako je i dalje bio obuzet besom, Harlan nije zastao da bi traio
vreme u beskorisnom posmatranju. Krenuo je prema linim
prebivalitima. Nai e Tviselov stan na Nivou Raunara, ba kao to je
naao i Findov, a isto se tako malo plaio da e biti primeen ili
zaustavljen.
I dalje je vrsto pritiskao laktom neuronski bi kada se zaustavio
pred Tviselovim vratima (ploica sa imenom na njima saoptavala je
ovu injenicu jasnim, ukraenim napisom).
Harlan je naglo aktivirao ulazni signal koji je radio na principu
sirene. Napravio je stalni kontakt vlanim dlanom i pustio da zvuk
postane neprekidan. Nejasno ga je uo iz unutranjosti stana.
Lako koraanje zaulo se iza njega, ali on nimalo nije obratio
panju, uveren da e se ovek, ma ko bio, napraviti da ga ne
primeuje. (Oh, ruiasto-crvena epoleta Tehniara!)
Ali bat koraka je prestao i glas ree: "Tehniar Harlan?"
Harlan se okrenu. Bio je to neki Nii Raunar, relativno nov u ovom
Odeljku. Harlan je besneo u sebi. Ovde nije bilo ba isto kao u 482.
stoleu. U 575. veku on nije predstavljao samo pukog Tehniara, ve
Tviselovog Tehniara, i mlai Raunari, u nastojanju da steknu
naklonost velikog Tvisela, ispoljavali su izvestan minimum
civilizovanosti prema njegovom Tehniaru.
Raunar ree: "elite li da vidite Vieg Raunara Tvisela?
Harlan se uzvrpolji i ree: "Da, gospodine." (Budala! ta on misli,
zato bi neko stajao pred neijim vratima i drao ukljuen signal? Da
uhvati kapsulu?)
"Bojim se da neete moi", ree Raunar.
"Dovoljno je vano da ga probudim", uzvrati Harlan.
 "Moda", ree Raunar, "ali on je odsutan. Trenutno nije u 575.
stoleu."
"Pa gde je onda?" upita Harlan nestrpljivo.
Raunarev pogled pretvorio se u oholo odmeravanje. "Ne bih
znao."
Harlan ree: "Ali ja imam vaan sastanak rano ujutro."
"Vi imate", ree Raunar; Harlan se naao u nedoumici kako da
objasni njegov veseli pogled pri ovoj pomisli.
Raunar nastavi, sada se ak osmehujui: "Malo ste poranili, zar
ne?"
"Ali moram da ga vidim."
"Siguran sam da e biti ovde ujutro." Osmeh se rairio.
"Ali...
Raunar je poao pored Harlana, paljivo izbegavajui svaki dodir,
ak i odeom.
Harlanove pesnice se stisnue, a onda opustie. Bespomono je
gledao za Raunarem, a onda, samo zbog toga to nije imao ta drugo
da uradi, krenu lagano ka sopstvenom prebivalitu, gotovo nesvestan
okoline.
Harlan je spavao nemirno. Kazao je samome sebi da mu je san
potreban. Nastojao je iz sve snage da se opusti, ali, naravno, to mu
nije polo za rukom. Razdoblje sna pretvorilo se u niz jalovih misli.
Najpre je dola Nois.
Nee se usuditi da joj uine nita naao, pomisli on grozniavo. Ne
mogu je vratiti natrag u Vreme bez prethodnih izraunavanja posledica
po Stvarnost, a to bi trajalo danima, moda nedeljama. Alternativa je
bila da joj urade ono ime je Find njemu zapretio; da je stave u
arite neke katastrofe u kojoj rtve nee biti identifikovane.
Ali ovo nije uzeo odve ozbiljno u obzir. Nita nije nagonilo na tako
drastinu akciju. Nee rizikovati Harlanovo nezadovoljstvo zbog toga.
(U tiini zatamnjene spavae sobe i u fazi polusna, kada stvari dobijaju
neobino uveane razmere u mislima, Harlan nije naao nita
groteskno u vlastitom uverenju da se Svevremensko Vee nee
odvaiti da rizikuje nezadovoljstvo jednog Tehniara.)
Naravno, postojali su naini na koje se mogla iskoristiti jedna ena
u zarobljenitvu. Divna ena iz hedonistike Stvarnosti..
Harlan je odluno odbijao od sebe ovu posmiao kad god bi se
vratila. Ona je istovremeno postala verovatnija i neverovanija od smrti,
ali on nee imati nita od toga dvoga.
Pomislio je na Tvisela.
Stari je bio izvan 575. stolea. Gde li se samo deo za vreme asova
koje je trebalo da provede u snu? Starcima je potrebno spavanje.
Harlan je bio siguran da zna odgovor. U veu su se odravala
savetovanja. O Harlanu. O Nois. O tome ta uiniti sa jednim
neophodnim Tehniarem koga se niko nije usuivao da dodirne.
Harlanove usne se uvukoe. Ako je Find izvestio Tvisela o
sinonjem napadu, to nee imati nikakvog uticaja na njhovo
razmatranje. Teko da je to moglo dalje pogorati njegove zloine.
Time se svakako nije smanjivala njegova neophodnost.
Harlan ak nije ni bio siguran da e ga Find prijaviti. Priznanje da
je bio prinuen da se u strahu pokunji pred jednim Tehniarem dovelo
bi Pomonika Raunara u smenu situaciju i Find e verovatno eleti
to da izbegne.
Harlan pomisli o Tehniarima kao o grupi, to je u poslednje vreme
retko inio. Sam njegov prilino osoben poloaj kao Tviselovog oveka
i kao poluvaspitaa drao ga je odve po strani od ostalih Tehniara.
Ali Tehniarima je u svakom sluaju nedostajala solidarnost. Zbog
ega li je tako?
Da li je stvarno morao da, prolazei kroz 482. i 575. stolee, samo
retko via druge Tehniare i jo ree popria sa njima? Zar je ak i
meusobno trebalo da se izbegavaju? Da li su stvarno morali da se
ponaaju kao da prihvataju status u koji ih je nagnalo sujeverje
drugih?
U mislima je ve naterao Vee na kapitulaciju, bar u pogledu Nois,
a sada je izlagao dalje zahteve. Tehniarima se ima dopustiti vlastita
organizacija, redovni susreti, vie prijateljstva, vee uvaavanje od
strane ostalih.
Na kraju mu je sinula pomisao o samome sebi kao o junakom
drutvenom revolucionaru uz koga se nalazi Nois; istog asa konano
je utonuo u san bez snova...
Probudio ga je ulazni signal. aputao mu je sa promuklim
nestrpljenjem. Sabrao je misli do onog stepena kada je bio u stanju da
pogleda na mali asovnik pored postelje, a zatim zastenja u sebi.
Blago Vreme Posle svega to je prespavao.
Uspeo je da dosegne do pravog dugmeta sa kreveta i vizirski
kvadrat visoko na vratima postade providan. Nije prepoznao lice ali ma
ko to bio, zraio je autoritetom.
Otvorio je vrata i unutra zakorai ovek sa narandastom epoletom
Administratora.
"Tehniar Endru Harlan?"
"Da, Administratore? elite neto od mene?"
 Administatora kao da ni na koji nain nije pomela otra ratobornost
pitanja. On ree: "Vi imate sastanak sa Viim Raunarom Tviselom?"
"Pa?
"Ovde sam da bih vas obavestio da ste zakasnili."
Harlan se zabulji u njega. "ta je sve ovo? Vi niste iz 575. stolea,
zar ne?"
"Moja baza je u 222. veku", ree ovek hladno. "Pomonik Raunar
Arbut Lem. Zaduen sam za organizaciju i nastojim da izbegavam
nepotrebna uzbuenja u smislu da izbegavam zvanina obavetavanja
preko komunikacione mree."
"Kakva organizacija? Kakva uzbuenja? ta sve ovo znai? Sluajte,
i ranije sam imao razgovore sa Tviselom. On je moj pretpostavljeni.
Nema tu nikakvih uzbuenja."
Senka iznenaenja prostruja za trenutak preko Administratorovog
lica, koje je do tog asa bilo sraunato bezizraajno. "Niste
obaveteni?"
"O emu?"
"Pa, podkomitet Svevremenskog Vea zaseda ovde u 575. stoleu.
Kako sam obaveten, ta vest je saoptena ovde pre vie asova"
"I oni ele mene da vide?" Istog asa kada je to pitao, Harlan
pomisli: svakako da hoe da me vide. Zbog ega bi inae zasedali?
Postao mu je jasan i veseo izraz lica Nieg Raunara pred
Tviselovim stanom noas. Raunar je znao za predvieni sastanak
komiteta i uveseljavala ga je pomisao da Tehniar oekuje da u
takvom asu vidi Tvisela. Ba zabavno, pomisli Harlan sa gorinom.
Administrator ree: "Ja samo izvravam nareenja. Ne znam nita
vie." A onda dodade, i dalje iznenaeno: "Nita niste uli o tome?"
 "Tehniari", ree Harlan sarkastino, "vode izdvojen ivot."
Petorica osim Tvisela! Svi Vii Raunari, to znai da nijedan nije
manje od trideset pet godina Veni.
est nedelja ranije Harlan bi se osetio izuzetno poastvovan da
sedi za rukom sa takvom grupom, a jezik bi mu bio zavezan pred
odgovornou i moi koju oni predstavljaju. Izgledali bi mu kao u
dvostrukoj prirodnoj veliini.
Ali sada su mu bili protivnici, tavie, sudije. Nije imao vremena da
se oseti impresioniranim. Morao je da isplanira strategiju.
Moda ne znaju da je on upoznat s tim da su se doepali Nois. To
sigurno ne znaju, osim ako im Find nije ispriao o svom poslednjem
susretu sa Harlanom. Sada, meutim, kada su se stvari razbistrile,
postao je uvereniji nego ikada ranije da Find nije ovek koji e javno
obnarodovati da ga je zaplaio i uvredio jedan Tehniar.
Bilo je, dakle, preporuljivo da se Harlan za sada osloni na ovu
moguu prednost i da pusti da oni povuku prvi potez, da izreknu prvu
reenicu kojom e otpoeti borba.
Njima kao da se nije urilo. Spokojno su ga posmatrali preko
skromnog obeda, kao da on predstavlja zanimljiv primerak koji su po
ravni sile rasprostrli blagi odbojnici. Harlan im je oajniki uzvraao
pogled.
Poznavao ih je sve po uvenju i po trimenzionalnim reprodukcijama
u fizio-mesenim orijentacionim filmovima. Ovi filmovi su koordinirali
razvoje kroz razliite Odeljke Venosti i svi Veni su bili obavezni da ih
gledaju, poev od Posmatraa pa navie.
August Senor, koji je bio potpuno elav (nije ak imao ni trepavice i
obrve), najvema je privukao Harlanovu panju. Pre svega, zbog
udnog izgleda tih tamnih, promatrakih oiju spram bezdlakih vea i
ela koje je, uivo izgledalo znatno vee nego posredstvom
trimenziona. Drugo, zato to je znao o ranijim sukobima miljenja
izmeu Senora i Tvisela. Konano, zato to se Senor nije ograniio
samo da posmatra Harlana, ve je poeo da mu postavlja pitanja
otrim glasom.
Na najvei broj njegovih prvih pitanja nije se moglo odgovoriti. Bilo
je to, na primer: "ta je u vama pobudilo zanimanje za Primitivna
Vremena mladiu?, ili: "Smatrate li da se to izuavanje isplati,
mladiu?"
Konano se zavalio u stolicu, odloio paljivo pribor za jelo i tanjir i
blago prepleo debele prste pred sobom. (Nije bilo malja na njegovoj
nadlanici, primetio je Harlan.)
Senor ree: "Postoji neto to sam oduvek eleo da znam. Moda
mi vi moete pomoi."
Tu smo, dakle, pomisli Harlan. Poinje.
On ree: "Ako budem u stanju, gospodine."
"Neki meu nama ovde u Venosti... neu da kaem svi, pa ak ni
veina" _ on baci brz pogled na Tviselovo umorno lice, dok se ostali
primaknue da bolje uju _ "ali neki, u svakom sluaju, zanimaju se za
filosofiju Vremena. Verovatno pogaate ta imam na umu."
"Paradokse putovanja kroz Vreme, gospodine?"
"Pa, ako insistirate na melodramskom tonu, tako je. Ali to nije sve,
razume se. Postoji problem prave prirode Stvarnosti, problem ouvanja
mase-energije u toku Promene Stvarnosti, i tako dalje. Kada mi u
Venosti razmatramo ove stvari, nae vienje uslovljeno je
upoznatou sa injenicom o putovanju kroz Vreme. Vaa bia iz
Primitivne ere, meutim, nita nisu znala o vremenskom kretanju.
Kakav je bio njihov pogled na ceo ovaj problem?
Tviselov apat rezlegao se celom duinom stola: "Pauina!"
Ali Senor je to preuo. On ree: "Da li biste odgovorili na moje
pitanje, Tehniaru?"
Harlan ree: "Primitivni doslovce nisu ni pomiljali na putovanje
kroz Vreme, Raunaru."
"Nisu ga smatrali moguim?"
"Verujem da je tako."
"ak nisu ni razmiljali o tome?"
"Pa", poe Harlan nesigurno, "mislim da je bilo izvesnih
razmiljanja u nekim tipovima eskapistike literature. Nisam ba dobro
upuen, ali ini mi se da je esta tema bila ovek koji se vraa u
Vreme da ubije svog dedu kao dete."
Senor je izgledao oduevljen. "Izvrsno! Izvrsno!" U svakom sluaju,
time je izraen jedan od kljunih paradoksa putovanja kroz Vreme, ako
se poe od pretpostavke o nepromenljivoj Stvarnosti, zar ne? Usudio
bih se da kaem da nai Primitivni preci nisu drugaije ni zamiljali
Stvarnost osim kao nepromenljivu? Jesam li u pravu?"
Harlan nije odmah odgovorio. Nije mu bilo jasno na ta je bio
upravljen ovaj razgovor, niti koji su bili Senorovi skriveni ciljevi. To ga
je nerviralo. On ree: "Ne znam dovoljno da bih vam sa izvesnou
odgovorio, gospodine. Verujem da je moglo biti razmiljanja o
alternativnim tokovima Vremena ili ravnima postojanja. Ne znam."
Senor isturi donju usnu. "Siguran sam da greite. Moda vas je
zavelo unoenje vlastitog znanja u razne nedoumice sa kojima ste se
sretali. Ne, bez stvarnog iskustva putovanja kroz Vreme, filosofske
zamrenosti Stvarnosti bile bi sasvim izvan moi poimanja ljudskog
uma. Na primer, zato stvarnost poseduje inerciju? Svi znamo da je to
sluaj. Svako preinaenje u svom toku mora dostii odreenu veliinu
pre no to doe do Promene, prave Promene. ak i u tom sluaju,
Stvarnost ispoljava tenju da se vrati u prvobitni poloaj.
Primera radi, zamislimo jednu Promenu ovde u 575. stoleu.
Stvarnost e se promeniti, pri emu e se posledice poveavati do
moda 600. veka. On e se moda promeniti, ali e dalji uticaji sve
vie slabiti do, recimo, 650. stolea. Posle toga, Stvarnost e ostati
nepromenjena. Svi znamo za to, ali da li iko od nas zna zato je tako?
Intuitivno razmiljanje ukazuje da e se posledice Promene Stvarnosti
neogranieno poveavati kroz vekove, ali ipak nije tako.
Uzmimo drugi primer. Kako sam obaveten, Tehniar Harlan je
vanredno umean u odabiranju tanog Minimuma Neophodne
Promene za svaku situaciju. Opkladio bih se da on nije u stanju da
objasni kako vri izbor.
Procenimo, u svetlosti ovoga, koliko su Primitivni morali bili
bespomoni. Brinuo ih je ovek koji ubija sopstvenog dedu zato to
nisu razumeli istinu o Stvarnosti. Uzmimo jedan drugi sluaj, koji je
verovatniji i lake se moe analizovati: zamislimo oveka koji tokom
putovanja kroz Vreme sretne samoga sebe...
Harlan otro ree: "ta je sa ovekom koji sretne samoga sebe?
Sama injenica da je Harlan upao u re jednom Raunaru
predstavljala je krenje manira. Ton njegovog glasa poveavao je ovo
krenja do skandaloznih razmera i sve se oi prekorno upravie ka
Tehniaru.
Senor proisti grlo, ali produi da govori odmerenim glasom oveka
odlunog da bude ljubazan uprkos gotovo nepremostivim tekoama.
On ree, nastavljajui prekinutu reenicu i tako izbegavajui da
neposredno odgovori na pitanje koje mu je neutivo postavljeno: "I
etiri podele u koje takav jedan in moe zapasti. Nazovimo ranijeg
oveka u fizio-vremenu 'A', a onog kasnijeg 'B'. U prvoj podeli, 'A' i 'B'
mogu da se meusobno ne vide, pa prema tome ne mogu uiniti nita
to bi bilo od znaajnijeg uzajamnog uticaja. U tom sluaju, oni se nisu
stvarno sreli i ovu mogunost moemo odbaciti kao trivijalnu
Zatim, 'B', kasnija osoba, moe videti 'A', dok 'A' ne vidi 'B'. Ni ovde
ne treba oekivati nikakve ozbiljne posledice Videvi 'A', 'B' ga zapravo
vidi u poloaju i u aktivnosti koje ve zna, tako da tu nema nieg
novog.
Trea i etvrta mogunost su da 'A' vidi 'B', dok 'B' ne vidi 'A',
odnosno da se 'A' i 'B' meusobno vide. U oba sluaja kljuni momenat
sastoji se u tome to je 'A' video 'B'; ovek na ranijem stupnju svog
fiziolokog postojanja vidi sebe na kasnijem stupnju. Obratite panju
na to da on na ovaj nain saznaje da e biti iv u prividnom dobu 'B'.
Zna da e iveti dovoljno dugo da izvri akciju kojoj je prisustvovao.
Sada taj ovek, koji poznaje vlastitu budunost do najsitnije
pojedinosti, moe da dela prema tom saznanju, pa, dakle, i da
promeni sopstvenu budunost. Odavde sledi da se Stvarnost mora
promeniti do te mere da ne dopusti da se 'A' i 'B' sretnu, ili, u
najgorem sluaju, da sprei da "A" vidi 'B'. Stoga, poto se u Stvarnost
ne moe otkriti nita to je uinjeno ne-Stvarno, 'A' nikada nije sreo
'B'. Prema tome, pri svakom prividnom paradoksu putovanja kroz
Vreme, Stvarnost se uvek menja da bi izbegla paradoks i tako
dolazimo do zakljuka da uopte nema paradoksa pri putovanju kroz
Vreme, niti ih moe biti."
Senor je izgledao sasvim zadovoljan sobom i izlaganjem koje je
odrao, ali tada ustade Tvisel.
"Bojim se, gospodo, da smo u vremenskoj stisci."
Znatno pre nego to bi Harlan pomislio, ruak je bio gotov.
Petorica lanova potkomiteta krenue jedan za drugim, klimnuvi mu
glavama, sa izrazom lica ljudi ija je umerena radoznalost zadovoljena.
Samo je Senor klimanju glave dodao i ispruenu ruku, zajedno sa
hrapavim pozdravom: "Do vienja, mladiu."
Uskomeanih oseanja, Harlan ih je posmatrao kako odlaze. ta je
bila svrha ovog ruka? A, povrh svega, emu pozivanje na paradoks
oveka koji sree samoga sebe? Niko nije pomenuo Nois. Da li su se
onda okupili samo zato da ga proue? Da ga osmotre od glave do
pete, a zatim prepuste Tviselovom sudu?
Tvisel se vratio stolu, sa koga su ve bili pospremljeni hrana i
pribor za jelo. Sada je bio sam sa Harlanom; gotovo kao da je hteo da
podvue simbolinost ove okolnosti, on stavi novu cigaretu meu
prste.
"A sada na posao, Haralne", ree on. "eka nas mnogo stvari"
Ali Harlan nije hteo, nije mogao vie da eka. On ree suvim
glasom: "Pre no to bilo ta uinimo, moram neto da kaem."
Tvisel je izgledao iznenaen. Koa na licu naborala mu se oko
upalih oiju i on zamiljeno pritisnu uareni kraj svoje cigarete.
"Tako mi Vremena", ree on, "govori ako eli, ali najpre sedi, sedi,
mome."
Tehniar Endru Harlan nije seo. On poe da koraa du stola i da
sipa reenice koje nije uspevao da obuzda od kljuanja i da ih uini
suvinim. Oronula i okrugla glava Vieg Raunara Labana Tvisela
okretala se levo-desno, kako je pratio nervozno koraanje sagovornika.
Harlan ree: "Ve nedeljama izuavam filmove o istoriji
matematike. Knjige iz veeg broja stvarnosti 575. stolea. Stvarnosti
mnogo ne znae. Matematika se ne menja. Takoe se ne menja
poredak njenog razvoja. Bez obzira na to koliko se Stvarnosti
preinaavale, istorija matematike uvek ostaje ista. Matematiari se
menjaju; razni ljudi dolaze do otkria, ali krajnji ishodi... U svakom
sluaju, mnogo sam toga nabio u glavu. Kako vam se to ini?
Tvisel se namrti i ree: "Neobino interesovanje za jednog
Tehniara"
"Ali ja nisam samo Tehniar", ree Harlan. "Vi to znate."
"Nastavi", ree Tvisel, bacivi pogled na hronometar koji je nosio.
Prsti koji su drali cigaretu igrali su se njome sa neuobiajenom
nervozom.
Harlan nastavi: "Postojao je ovek po imenu Viktor Malanson koji je
iveo u 24. stoleu. Bio je to deo Primitivne ere, kao to znate. Ono po
emu je najvema poznat, jeste injenica da je on prvi uspeno sazdao
Vremensko Polje. To u isti mah znai da je on takoe izumeo Venost,
poto je Venost samo jedno dinovsko Vremensko Polje koje spaja
kratkim spojem obino Vreme i koje je poteeno ogranienja obinog
Vremena."
"Sve si to nauio kao Pitomac, mome."
"Da, ali nisam nauio da Viktor Malanson nikako nije mogao
pronai Vremensko Polje u 24. stoleu. Niti je to bio u stanju ma ko
drugi. Tada nije postojala matematika osnova za to. Fundamentalne
Lefevrove jednaine nisu postojale; one nisu mogle da postoje do
istraivanja Jana Verdera u 27. veku."
Ako je postojao neki znak po kome se moglo zakljuiti da je Vieg
Raunara Tvisela obuzelo potpuno zaprepaenje, onda je to bilo kada
bi mu ispala cigareta. Sada mu je odista ispala. ak je i osmeha
nestalo sa njegovog lica.
On ree: "Jesi li nauio Lefevrove jednaine, mome?"
"Nisam. Niti kaem da ih razumem. Ali one su neophodne za
Vremensko Polje. To sam shvatio. A one nisu otkrivene do 27. veka.
To mi je takoe poznato."
Tvisel se sae da dohvati cigaretu i sumnjiavo je pogleda. "ta
ako je Malanson nabasao na Vremensko Poje sasvim nesvestan
matematikih dokaza? ta ako je posredi bilo isto empirijsko otkrie.
Postojalo je mnogo takvih sluajeva."
"Mislio sam i na to. Ali poto je Polje pronaeno, bila su potrebna
tri stolea da bi se razradilo ono to je njime obuhvaeno, a po isteku
tog vremena nije postojao nijedan nain na koji bi Malansonovo Polje
moglo biti poboljano. To nije mogla biti samo puka podudarnost. Na
stotinu naina, Malansonov projekat pokazuje da se on morao koristiti
Lefevrovim jednainama. Ako ih je on znao ili ako je sam doao do njih
nezavisno od Verdera, to je nemogue, zato to nije kazao."
Tvisel ree: "Neprestano govori kao matematiar. Ko ti je sve to
rekao?"
"Video sam filmove."
"Samo to?"
"I razmiljao sam."
"Bez podrobne upuenosti u viu matematiku? Pomno sam te
posmatrao godinama, mome, i uopte nisam primetio tu osobitu
nadarenost kod tebe. Nastavi."
"Venost nikada ne bi mogla biti uspostavljena bez Malansonovog
otkria Vremenskog Polja. Malanson to nikada ne bi mogao izvesti,
sem ukoliko nije znao matematiku koja je postojala tek u njegovoj
budunosti. To je prva stvar. U meuvremenu, ovde u Venosti u
ovom trenutku postoji jedan Pitomac koji je uvren u Vene protivno
svim pravilima, poto je preao starosnu granicu, a uz to je i oenjen.
Vi ga poduavate matematici i Primitivnoj sociologiji. To je druga
stvar"
"Pa?
"Jasno je da imate nameru da ga nekako poaljete natrag u
Vreme, na onu stranu poetne granice Venosti, u 24. stolee. elite
da Pitomac Kuper bude taj koji e Malansona uputiti u Lefevrove
jednaine. Jasno vam je u tom sluaju", dodade Harlan sa napetom
strau, "da mi moj poloaj strunjaka za Primitivna vremena i svest o
tom poloaju obezbeuju poseban tretman. Krajnje poseban tretman."
"Do sto Vremena!", promrmlja Tvisel.
"Tako je, zar ne? Napravili smo pun krug, uz moju pomo. Bez
nje..." Ostavio je reenicu nezavrenu.
"Sasvim si se pribliio istini", ree Tvisel. "Pa ipak, zekleo bih se da
nije bilo niega to bi ukazalo..." Dao se u razmiljanje u kome ni
Harlan niti spoljni svet nisu igrali nikakvu ulogu.
Harlan ree brzo: "Samo sam se pribliio istini? Pa to je suta
istina." Ne bi umeo da objasni zato je bio tako siguran u sutinu
onoga to je kazao, ak i nezavisno od injenice to je oajniki eleo
da ba tako bude.
Tvisel ree: "Ne, ne, to nije prava istina. Pitomac Kuper ne ide u
24. stolee da bi uputio u neto Malansona."
"Ne verujem vam."
"Ali mora. Mora shvatiti vanost ovoga. elim da sarauje u
preostalom delu projekta. Shvati, Harlane, situacija znatno vie
predstavlja pun krug nego to zamilja. Znatno vie. Pitomac Brinsli
erdan Kuper nije niko drugi do Vikor Malanson lino."

12. POETAK VENOSTI

Harlan je bio ubeen da Tvisel u ovom trenutku ne moe rei nita
to bi ga iznenadilo. Ali nije bio u pravu.
On ree: "Malanson. On..."
Popuivi do kraja cigaretu, Tvisel izvadi drugu i ree: "Da,
Malanson. Hoe li kratak pregled Malansonovog ivota? Evo ga.
Roen je u 78. stoleu, proveo je neko vreme u Venosti, i umro u 24.
veku."
Tvisel blago poloi svoju malu ruku na Harlanov lakat, a na
patuljastom licu razvue se uobiajeni smeak: "De, de, mome, fizio-
vreme prolazi ak i za nas i ni mi sami nismo vlastiti gospodari ovog
dana. Da li bi poao do moje kancelarije?"
On krenu i Harlan poe za njim, ne sasvim svestan vrata koja se
otvaraju i pokretnih rampi.
Dovodio je u vezu ovo novo obavetenje sa sopstvenim problemom
i planom delanja. Kada je minuo prvi trenutak pometenosti, odlunost
mu se vratila. Na kraju krajeva, ovo nita ne menja stvar izuzev to
njegov znaaj po Venost ini jo oitiji, njegovu vrednost veu,
zahteve znatno izglednije da e biti ispunjeni i izvesnost da e mu Nois
biti vraena daleko jau.
Nois.
Sto mu Vremena, ne smeju joj uiniti nita naao. Izgledala mu je
kao jedini stvarni deo njegovog ivota. Spram nje je itava Venost
postajala samo magliasta sanjarija, nimalo vredna truda.
Kada se obreo u kancelariji Raunara Tvisela, nije se moga tano
setiti kako je stigao ovamo iz sale za ruavanje. Iako se osvrnuo oko
sebe i pokuao da doara opipljivost kancelarije, po masivnosti onoga
to je sadrala, ona mu je i dalje izgledala kao deo sna koji je nadiveo
vlastitu svrsishodnost.
Tviselova kancelarija bila je ista, dugaka prostorija porcelanske
aseptinosti. Jedan zid bio je prenatrpan od poda do tavanice i od
jednog do drugog bonog zida raunarskim mikrojedinicama, koje su,
uzete zajedno, sainjavale najvei privatni operativni kopjutapleks u
Venosti, odnosno jedan od najveih uopte. Na naspramnom zidu
stajali su naslagani referencijalni filmovi. Ono to je u sredini preostalo
od prostorije, jedva ako je bilo neto vie od hodnika, zakrenog
stolom, dvema stolicama, opremom za snimanje i projektovanje i
jednim neobinim predmetom koji je Harlanu izgledao nepoznat i ija
se svrha nije mogla naslutiti sve dok Tvisle nije na njemu zgnjeio
ostatak svoje cigarete.
Ona je beumno blesnula i Tvisele stvori drugu u ruci na svoj
uobiajeni voleban nain.
Harlan pomisli: - A sada na stvar.
On poe, malo preglasno i malo pregrubo: "Postoji jedna devojka u
482. veku..."
Tvisel se namrgodi i brzo odmahnu rukom, kao da urno odagnava
od sebe neto neprijatno. "Znam, znam. Nee joj biti nita, kao ni tebi.
Sve e biti u redu. Ja u se pobrinuti o tome"
"Hoete da kaete..."
"Kaem ti da znam celu stvar. Ako te je to zabrinjavalo, neka te
vie ne mori."
Harlan je zaueno piljio u starca. Je li to sve? Iako je sve vreme
imao na umu ogromnost njegove moi, nije oekivao njeno ovako
jasno ispoljavanje.
Ali Tvisel je opet progovorio.
"Ispriau ti celu priu", poe on glasom koji je gotovo odgovarao
tonu obraanja nekom Pitomcu-novajliji. "Nisam mislio da e ovo biti
potrebno, i moda jo nije, ali to zasluuje tvoje samostalno
istraivanje i upuenost u stvar."
Podsmeljivo je pogledao Harlana i rekao: "Zna, jo ne mogu
sasvim da poverujem da si do svega doao samo na svoju ruku..."
Zatim je nastavio.
"ovek koga najvei deo Venosti poznaje kao Vikora Malansona,
ostavio je posle smrti dokument o vlastitom ivotu. To nije bio ba
dnevnik, niti biografija. Pre bi se mogao nazvati vodiem, ostavljenim
u zavetanje Venima, za koje je znao da e jednom postojati. Bio je
zatvoren u kapsulu Vremenskog zastoja, koju su mogli otvoriti jedino
Raunari Venosti; ona je, dakle, ostala nedirnuta tri stolea posle
Malansonove smrti, sve dok Venost nije ustanovljena i dok je Vii
Raunar Henri Vadsmen, prvi veliki Veni, nije otvorio. U strogoj
bezbednosti, dokument je tada bio dostavljen nizu Viih Raunara, sve
dok nije stigao i do mene. Dobio je naziv 'Malansonovi memoari'.
U Memoarima se pria o jednom oveku po imenu Brinsli eridan
Kuper, koji je roen u 78. stoleu, regrutovan kao Pitomac u Venost
sa dvadeset tri godine, bio oenjen neto malo preko godinu dana, ali
nije imao dece.
Poto je uao u Venost, Kuper je poeo da dobija asove iz
matematike od Raunara po imenu Oaban Tvisel, kao i iz Primitivne
sociologije od Tehniara po imenu Endru Harlan. Poto je stekao
valjanu osnovu u obe discipline, kao i u vremenskom inenjeringu,
vraen je u 24. stolee da uputi jednog Primitivnog naunika po imenu
Vikor Malanson u izvesne neophodne tehnike
Stigavi u 24. vek, on je najpre preduzeo spor proces
prilagoavanja drutvu. U ovom pogledu obilato se koristio uputstvima
Tehniara Harlana i podrobnim savetima Raunara Tvisela, koji su
posedovali pronicljiv uvid u probleme sa kojim se suoavao.
Poto su protekle dve godine, Kuper je otkrio Vikora Malansona,
izvesnog ekscentrinog samotnjaka u kalifornijskom zaleu, bez
rodbine i prijatelja, ali obdarenog odvanim i nekonvencionalnim
umom. Kuper je postepeno sklopio prijateljstvo sa njim, jo
postepenije privikao oveka na pomisao da je sreo putnika iz
budunosti i latio se da ga poduava matematici koju je ovaj morao da
zna.
Kako je vreme prolazilo, Kuper je usvajao navike svog uenika,
nauio je da se sam brine o sebi uz pomo nezgrapnog dizel-
elektrinog generatora i inih elektrinih ureaja, to ih je oslobaalo
zavisnosti od dovoda energije.
Ali napredovanje je sporo ilo i Kuper je ustanovio da nije ba
najizvrsniji uitelj. Malanson je postao mrzovoljan i neraspoloen za
saradnju, a onda je jednoga dana poginuo, sasvim naprasno, prilikom
pada u neki kanjon divljeg, planinskog kraja u kome je iveo. Posle
vie nedelja provedenih u oajavanju, sa razvalinom vlastitog ivotnog
dela, a, verovatno, i cele Venosti pred oima, Kuper se odluio na
jedini preostali korak. On nije izvestio o Malansonovoj smrti. Umesto
toga, na osnovu materijala koji je imao pri ruci, polako se sam dao na
sazdavanje Vremenskog Polja.
Pojedinosti nisu vane. Konano je uspeo, posle itave planine
tekoa i improvizacija, i odneo generator u Kalifornijski tehnoloki
institut, ba kao to se godinama pre toga nadao da e Malanson
uiniti.
Pria ti je poznata iz vlastitog izuavanja. Zna da su ga najpre
doekali sa nevericom i odbijanje, da su ga zatim drali pod
prismotrom, da je pobegao i umalo izgubio generator, zna o pomoi
koju je dobio u nekom ekspres restoranu od jednog oveka ije ime
nije upamtio, ali koji je sada jedan od junaka Venosti, o konanom
demonstriranju pred profesorom Zimbalistom pri emu je jedan beli
mi iao napred i nazad kroz vreme. Neu te time gnjaviti.
Kuper se u svim tim zbivanjima koristio imenom Vikora Malansona
zato to mu je to davalo zalee i inilo ga stvarnim izdankom 24.
stolea. Telo pravog Malansona nikada nije pronaeno.
U preostalom toku ivota on se starao o svom generatoru i
saraivao je sa naunim institutom u pravljenju nove naprave. Nije se
usuivao da uradi vie od toga. Nije ih mogao uputiti u Lefevrove
jednaine, a da pri tom ne predoi tri stolea matematikog razvoja
koja je tek trebalo da dou. Nije mogao, nije se usuivao da nagovesti
svoje pravo poreklo. Nije se odvaio da uini nita vie nego to bi
pravi Vikor Malanson, prema njegovom miljenju, uinio.
 Ljudi koji su radili sa njim bili su pometeni pred saznanjem da
imaju posla sa ovekom koji tako blistavo obavlja stvari, ali nije u
stanju da objasni njihove razloge. I on je, sa svoje strane, bio
pometen zato to je predvideo, ne mogavi pri tome ni na koji nain
da ga ubrza, delo koje e dovesti, korak po korak, do klasinog
eksperimenta Jana Verdera, kao i kako e na osnovu toga veliki
Antoan Lefevr izraditi osnovne jedanaine Stvarnosti. Konano,
predvideo je i podizanje samog zdanja Venosti.
Tek pred kraj svog dugog ivota, posmatrajui jednom zalazak
sunca na Tihom okeanu (ovaj prizor je podrobno opisan u
'Memoarima'), Kuper je najzad doao do velikog saznanja da je on
Vikor Malanson; ne njegova zamena, ve ovek lino. Ime je moglo da
ne bude njegovo, ali ovek koga je istorija nazivala Malansonom
stvarno je bio Brinsli eridan Kuper.
Podstaknut ovom milju, kao i svim onim to je ona
podrazumevala, kao i u elji da se proces ustanovljenja Venosti na
neki nain ubrza, potpomogne i uini sigurnijim, on je napisao
'Memoare' i stavio ih u jednu cev Vremenskog zastoja u trpezariji svoje
kue.
I tako je krug bio zatvoren. Kuper-Malansonove pobude za pisanje
'Memoara' bile su, naravno, prenebregnute. Kuper mora proiveti svoj
ivot tano onako kao to ga je proiveo. Primitivna Stvarnost ne
doputa nikakve Promene. U ovom trenutku fizio-vremena Kuper
kakvog ga ti poznaje nesvestan je onoga to lei pred njim. On veruje
da mu jedino predstoji da podui Malansona, a zatim da se vrati.
Nastavie da veruje u to sve dok ga godine ne uvere u suprotno i dok
ne sedne da napie 'Memoare'.
 Svrha kruga u Vremenu jeste utemeljenje saznanja o putovanju
kroz Vreme i o prirodi Stvarnosti, sazdavanje Venosti, ispred njenog
prirodnog Vremena. Preputeno samome sebi, oveanstvo ne bi
dokuilo istinu o Vremenu pre no to bi njegovi tehnoloki napreci u
drugim pravcima neizbeno doveli do samoubistva rase."
Harlan je pomno sluao, opinjen vizijom monog kruga u
Vremenu, koji se zatvara sam oko sebe i preseca Venost delom
njenog toka.
On upita: "Onda ste vi neprestano znali sve to ete uiniti, sve to
u ja uiniti, sve to sam uinio."
Tvisel, koji se, izgleda, zaneo u vlastito prianje prie, zurei
praznim pogledom kroz plaviastu izmaglicu duvanskog dima, polako
se vratio u stvarnosti. Njegove stare, mudre oi upravie se na Harlana
i on ree prekorno: "Ne, svakako da ne. Proteklo je vie decenija fizio-
vremena izmeu Kuperovog boravka u Venosti i trenutka kada je
napisao, 'Memoare'. Mogao se setiti samo onoliko koliko je sam
doiveo i samo onga to je sam doiveo. Trebalo bi da razume to."
Tvisel uzdahnu i provue vornovat prst kroz prugu dima koja se
uzdizala, prekidajui je u mala, uskovitlana vrtloja. "Samo je od sebe
ovako ispalo. Prvo, ja sam pronaen i doveden u Venost. Kada sam,
u odreeno fizio-vreme, postao Vii Raunar, urueni su mi 'Memoari' i
uveden sam u stvar. Bio sam opisan kao deo cele stvari, pa sam i
uveden u nju. Ponovo u odreeno fizio-vreme ti si se pojavio u
menjanju Stvarnosti (pomno smo motrili tvoje ranije parnjake), a zatim
i Kuper.
Doao sam do pojedinosti na osnovu zdravog razuma i sluei se
kompjutapleksom. Kako smo samo dali briljiva uputstva vaspitau
Jarouu da ne bi odao nijednu od znaajnih tajni! Kako je briljivo on,
sa svoje strane, podsticao tvoje zanimanje za Primitivna vremena!
Kako smo pomno morali paziti da Kuper ne naui neto to se na
osnovu 'Memoara' znalo da nije nauio!" Tvisel se tuno osmehnu.
"Senor se zabavlja ovakvim stvaricama. On to naziva obrnut sled
uzorka i posledice. Znajui posledicu, moe se podesiti uzorak. Na svu
sreu, ja nisam predilac pauine kao Senor
Bilo mi je milo, mome, kada sam ustanovio da si izvrstan
Posmatra i Tehniar. U 'Memoarima' se to nije pominjalo, poto Kuper
nije imao prilike da te posmatra na poslu niti da te proceni. To mi se
ba dopalo. Mogao sam te iskoristiti za jedan obiniji zadatak, koji je
tvoju glavnu dunost trebalo da uini neupadljivijom. ak se i tvoje
nedavno svraanje kod Raunara Finda uklapalo. Kuper je pomenuo
razdoblje tvog odsustva tokom koga se njegovo izuavanje
matematike toliko izotrilo da je udeo za tvojim povratkom. Jednom si
me, ipak, uplaio."
Harlan brzo izusti: "Mislite, onda kada sam poveo Kupera da se
provoza kapsulom."
"Kako si pogodio?", upita Tvisel.
"Bio je to jedini put kada ste se stvarno naljutili na mene. Sada mi
je jasno da se to protivilo neumu u Malansonovim 'Memoarima'.
"Ne sasvim. Stvar je, naime, u tome to u 'Memoarima' uopte nije
bilo rei o kapsulama. Izgledalo mi je da izbegavanje da se pomene
tako osobit vid Venosti moe samo znaiti da je on u tome imao malo
iskustva. Stoga sam i odluio da ga dri podalje od kapsula, to vie
mogu. injenica da si ga ti u jednoj poveo nagore veoma me je
uznemirila, ali posle toga nita se nije dogodilo. Stvari su nastavile da
teku svojim tokom, to znai da je sve u redu."
Stari Raunar prevue lagano jednom rukom preko druge,
posmatrajui mladog Tehniara pogledom koji je predstavljao
meavinu iznenaenja i radoznalosti. "I ti si to sve ovo vreme
podozrevao. To me naprosto zapanjuje. Zakleo bih se da ni visoki,
uvebani Raunar ne bi bio u stanju da doe do ispravnog zakljuka
samo na osnovu podataka kojima si ti raspolagao. Sasvim je
neprirodno da to otkrije jedan Tehniar." On se nae napred i blago
potapa Harlana po kolenu. "U Malansonovim 'Memoarima' nema ni
pomena o tvom ivotu posle Kuperovog odlaska, razume se."
"Shvatam, gospodine", ree Harlan.
"Tada emo biti slobodni, da tako kaem, da radimo ono to nam
se ushte. Ispoljio si iznenaujuu nadarenost, koja se ne sme traiti.
Mislim da te eka neto vee od Tehniara. Za sada ti nita ne
obeavam, ali pretpostavljam da ti je jasno da zvanje Raunara nije
neostvariva mogunost."
Harlan je sa lakoom uspeo da zadri bezizraajan izgled lica.
Godinama je to vebao.
On pomisli: - Dodatni mito.
Ali nita se nije smelo prepustiti nagaanjima. Njegove
pretpostavke, neobuzdane i bez potpore u poetku, do kojih je doao
u trenutku lucidnosti tokom jedne veoma neobine i podsticajne noi,
postale su razlone kao ishod nekog neposrednog traganja u biblioteci.
Konano, sada kada mu je Tvisel ispriao celu priu, one su se
pretvorile u izvesnost. Meutim, postojalo je odstupanje u jednom
pogledu. Kuper je bio Malanson.
To je, dodue, poboljalo njegov poloaj, ali jedna greka mogla je
znaiti da ima i drugih. Nita ne sme prepustiti sluaju. Treba biti
naisto! Biti siguran!
On ree ravnim, gotovo uzgrednim tonom: "Sada kada znam istinu,
odgovornost mi se ini velika."
"Zaista?
"U kojoj je meri situacija krhka? Zamislimo da se neto
neoekivano dogodi i da ja propustim jedan as kada je trebalo Kupera
da nauim neem veoma vanom."
"Ne razumem te."
(Da li se to Harlanu samo priinilo, ili je iskrica uzbune zasvetlila u
tim starim, umornim oima?)
"Mislim, moe li se krug prekinuti? Pretpostavimo ovaj sluaj. Ako
me neki neoekivani udarac u glavu izbaci iz koloseka u vreme kada u
'Memoarima' jasno stoji da sam zdravo i dobro, te tako doe do
raspada cele sheme? Ili ako ja, iz nekog razloga, hotimice odluim da
odstupim od 'Memoara'.
"Ali odakle ti sada sve to?"
"Sasvim je logino pomisliti na tu mogunost. ini mi se da
neopreznom ili voljnom akcijom mogu da prekinem krug, i onda ta?
Unitenje Venosti? Izgleda tako. A ako je tako..." dodade Harlan
staloeno, "...trebalo je da budem obaveten kako bih vodio rauna o
tome da ne uinim nita neodgovarajue. Premda mislim da bi do toga
dolo samo pod krajnje neobinim okolnostima."
Tvisel se nasmeja, ali taj smeh je odjeknuo lano i prazno u
Harlanovim uima. "To je isto akademsko pitanje, mladiu. Nita se
od toga nee gododiti, poto se nije dogodilo. Pun krug nee se
prekinuti."
 "Mogao bi", ree Harlan. "Devojka iz 482. stolea..."
"Ona je bezbedna", ree Tvisel, nestrpljivo ustajui. "Nema kraja
ovakvim razgovorima, a meni je sasvim dovoljno logikih preskakanja
od strane preostalog potkomiteta koji je zaduen za projekat. U
meuvremenu, moram ti jo rei ono to sam te prvobitno pozvao da
uje, a fizio-vreme prolazi. Da li bi poao sa mnom?"
Harlan je bio zadovoljan. Situacija je bila jasna, a njegova mo
nesumnjiva. Tvisel je znao da je Harlanu od volje da kae: "Ne elim
vie da imam bilo ta sa Kuperom." Tvisel je znao da Harlan u svakom
trenutku moe unititi Venost, saoptivi Kuperu vaan podatak o
"Memoarima."
Harlan je savreno jasno izloio svoju pretnju u odnosu na
bezbednost Nois, a Tviselov izraz kada je kroz nakaljavanje
promrmljao: "Ona je bezbedna", pokazivao je da mu je jasna priroda
pretnje.
Harlan ustade i krenu za Tviselom.
Harlan nikada ranije nije bio u prostoriji u koju su sada uli. Bila je
velika i izgledalo je da su zbog nje srueni mnogi pregradni zidovi. U
nju se ulazilo kroz uzan hodnik koji je blokirala zatitna sila; prepreka
se uklonila tek posle dovoljno duge pauze tokom koje je automatska
mainerija temeljito osmotrila Tviselovo lice.
Najvei deo prostorije zauzimala je jedna kugla koja je sezala
gotovo do tavanice. Jedna vrata su bila otvorena, pokazujui etiri
mala stepenika koja su vodila do dobro osvetljene platforme u
unutranjosti.
Iznutra su dopirali glasovi i upravo u trenutku kada je Harlan
gledao, u otvoru se pojavie noge i sioe niz stepenice. Prvi je bio
Senor iz Svevremenskog Vea, a za njim je stupao jedan od Raunara
iz grupe za rukom.
Tviselu se ovo nije dopalo. Glas mu je, meutim, ostao staloen:
"Je li potkomitet jo tu?"
Samo smo nas dvojica", ree Senor nehajno. "Rajs i ja. Imamo
divan instrument ovde. Po nivou sloenosti odgovara svemisrkom
brodu."
Rajs je bio zdepast ovek sa zbunjenim pogledom oveka koji je
navikao da bude u pravu, ali se uvek na neobjanjiv nain ispostavljalo
da nije. Protrljao je svoj baburast nos i rekao: "Senor odskora ne
prestaje da pria o svemirskom letu."
Senorova elava glava zacakli se na svetlosti. "Stvar je sasvim ne
mestu, Tvisele", ree on. "Problem se moe ovako postaviti: da li je
svemirsko putovanje pozitivan ili negativan inilac u proraunima
Stvarnosti?"
"Pitanje je neodgovarajue", uzvrati Tvisel nestrpljivo. "Koji tip
svemirskog putovanja, u kom drutvu, pod kakvim okolnostima?
"De, de, dobro. O svemirskom letu se neto sigurno i apstraktno
moe rei."
"Samo to da je samoograniavajui, da iscrpljuje samog sebe i
odumire."
"Onda je beskoristan", ree Senor zadovoljno, "a kao takav
predstavlja negativan inilac. Potpuno se slae sa mojim gleditem"
"Ako nemate nita protiv", ree Tvisel, "Kuper e uskoro biti ovde.
Bie nam potrebna ista dvorana."
"Na svaki nain." Senor uhvati Rajsa pod ruku i povede ga napolje.
Glas mu je jasno odzvanjao dok su se udaljavali: "U periodinim
razmacima, moj Rajse, celokupna mentalna snaga oveanstva
usredsreuje se na svemirsko putovanje, koje je po prirodi stvari
osueno na frustrirajui kraj. Da nisam siguran da ti ovo izgleda
oigledno, postavio bih matrice. Dok je um usredsreen na svemir,
dolazi do zanemarivanja pravog zemaljskog razvoja. Upravo
pripremam tezu koju u podneti Veu sa preporukom da se promene
Stvarnosti kako bi se odstranile sve ere sa svemirskim putovanjima,
kao neto to se samo po sebi razume"
Rajsov visoki glas zabruja: "Ali ne moe biti tako drastian.
Svemirsko putovanje predstavlja dragocen sigurnosni ventil u nekim
civilizacijama. Uzmi, na primer Stvarnost 54 iz 290. stolea, koja mi
pade na pamet prva. Tamo..."
Glasovi zamukoe i Tvisel ree: "udan ovek, taj Senor. U
intelektualnom pogledu vredi koliko dvojica drugih od nas, ali mu se
vrednost smanjuje zbog skokovitih oduevljavanja."
Harlan ree: "Smatrate li da je u pravu? U vezi sa svemirskim
putovanjima, mislim."
"Sumnjam. Imali bismo bolju priliku da to prosudimo kada bi Senor
stvarno podneo tezu koju je pomenuo. Ali on to nee uiniti. Pre no
to je zavri, zagrejae se za neku novu stvar i odbaciti staru. Ali
svejedno..." On okrznu dlanom kuglu koja zvonko odjeknu, a zatim
povue ruku da bi izvadio cigaretu koja mu je stajala u uglu usana.
"Moe li da pogodi ta je ovo, Tehniare?", upita on.
Harlan ree: "Lii na ogromnu kapsulu."
"Tano. U pravu si. Pogodio si. Hajedmo unutra."
Harlan krenu za Tviselom u kuglu. Bila je dovoljno velika da u nju
stanu etvoro ili petoro ljudi, ali u unutranjosti nije bilo niega. Pod je
bio gladak, a zakrivljene zidove prekidala su dva prozora. To je bilo
sve.
"Zar nema kontrolnih ureaja?", upita Harlan.
"Kontrole su daljinske", ree Tvisel. On prevue rukom preko
glatkog zida i dodade: "Dvostruki zidovi. U celokupnoj meuzidnoj
zapremini nalazi se samostalno Vremensko Polje. Ovaj ureaj
predstavlja kapsulu koja nije ograniena na kapsulske tunele, ve
moe da ode iza donjeg terminusa Venosti. Njeno projektovanje i
izgradnja bili su omogueni zahvaljujui dragocenim napomenama u
Malansonovim 'Memoarima'. Poi sa mnom."
Kontrolna soba predstavljala je izdvojen ugao velike prostorije.
Harlan zakorai unutra i tmurno se zagleda u ogromne sabirne ipke.
Tvisel ree: "Moe li me uti, mome?"
Harlan se tre i pogleda oko sebe. Nije opazio da Tvisel nije krenuo
za njim unutra. Automatski je priao prozoru i Tvisel mu mahnu.
Harlan ree: "ujem vas, gospodine. elite li da iziem?"
"Uopte ne. Zakljuan si unutra."
Harlan skoi ka vratima, dok mu se stomakom poee iriti hladni,
vlani grevi. Tvisel je bio u pravu, ali ta se to, do Vremena, dogaa?
Tvisel ree: "Bie ti milo da uje, mome, da vie ne nosi breme
odgovornosti. Morile su te brige zbog te odgovornosti; postavljao si
pronicljiva pitanja u vezi sa njom; uveren sam da znam ta si mislio.
Ovo nee biti tvoja odgovornost, ve samo moja. Na alost, moramo
te imati u kontrolnoj sobi, poto u 'Memoarima' stoji da si bio tu i da si
upravljao kontrolnim ureajima. Ba tako pie u Malansonovoj prii.
Kuper e te videti kroz prozor i time e sve biti sreeno.
tavie, zamoliu te da da poslednji kontakt prema uputstvima
koja e dobiti od mene. Ako sluajno oseti da je ak i to velika
odgovornost, slobodno se opusti. Drugi kontak paralelan sa tvojim stoji
u pripravnosti. Ako ti ne bi, iz ma kog razloga, bio u stanju da ukljui
kontakt, to e biti uinjeno sa ovim drugim. Dalje, iskljuiu radio-vezu
sa kontrolnom sobom. Ne mora se, dakle, bojati da e neki nehotian
uzvik sa tvoje strane prekinuti krug."
Harlan je bespomono zurio sa prozora.
Tvisel nastavi: "Kuper e biti ovde svakog asa, a njegovo
putovanje u Primitivna vremena poinje kroz dva fizio-sata. Posle toga,
mome, projekat e biti gotov, a ti i ja slobodni."
Harlan je unezvereno tonuo u kovitlac probuenih komara. Da li
ga je Tvisel obmanuo? Da li je sve to je uinio bilo sraunato na to da
se Harlan na miru dovede i zakljua u kontrolnu sobu? Shvativi da
Harlan zna vlastitu vanost, on je improvizovao avolskom
prepredenou, odvlaei mu panju razgovorima, opijajui mu
oseanja reima, vodei ga polako ovamo, dovevi ga naizad ovde, sve
dok nije kucnuo as da ga zakljua unutra
Ta brza i laka predaja u vezi sa Nois! Nita joj se nee dogoditi,
rekao Tvisel. Sve e biti u redu.
Kako je mogao poverovati u to! Ako nisu nameravali da je povrede,
niti da je dodirnu, emu onda vremenska barijera preko kapsulskih
putanja u 100.000. stoleu? Samo ova injenica bila je dovoljna da
potpuno oda Tviselovu obmanu.
Ali zato to je on (budala) hteo da veruje, dopustio je da ga
zavezanih oiju vode tokom poslednjih fizio-asova, da ga namame u
prostoriju koju e zakljuati i gde vie nije bio potreban ak ni za
poslednji kontakt.
 Jednim jedinim potezom oduzeli su mu kljunu ulogu. Aduti u
njegovim rukama glatko su bili proigrani u sitne karte i sada je zauvek
izgubio Nois. Uopte ga nije onespokojavalo kakva ga kazna eka.
Izgubio je Nois zauvek.
Nije mu padalo ni na kraj pameti da se okonanje projekta nalazi
tako blizu. Naravno, upravo je to i omoguilo njegov poraz.
Tviselov glas mrano je zazvuao: "Sada emo te iskljuiti mome."
Harlan je ostao sam, bespomoan, beskoristan...

13. IZA GRANICE PROLOSTI

Brinsli Kuper ue u prostoriju. Uzbuenje je oblilo njegov malo lice
rumenilom i uinilo ga gotovo mladalakim, bez obzira na velike
Malansonove brkove koji su mu uokviravali gornju usnu.
(Harlan ga je mogao videti kroz prozor i jasno uti preko lokalne
radio veze. On gorko pomisli: - Malansonovi brkovi! Pa naravno!
Kuper krenu prema Tviselu. "Sve do sada nisu hteli da me puste
unutra, Raunaru."
"Sasvim na mestu", uzvrati Tvisel. "Postupaju prema dobijenim
uputstvima."
"Dolo je vreme, zar ne? Izii u napolje?"
"Gotovo je kucnuo as."
"Ali vratiu se? Ponovo u videti Venost"? Uprkos tome to je
Kuper zauzeo odluno dranje, u glasu mu se ipak oseao prizvuk
nesigurnosti.
(U kontrolnoj sobi Harlan poe estoko da udara stisnutim akama
po ojaanom staklu prozora, pokuavajui da se nekako probije
napolje i da vikne: "Prekinite! Prihvatite moje uslove, ili u..." Ali kakve
je to svrhe imalo?)
Kuper se osvrnu po prostoriji, naizgled nesvestan da se Tvisel
uzdrao od odgovora na njegovo pitanje. Pogled mu pade na prozor
kontrolne sobe i on ugleda Harlana.
Kuper uzbueno mahnu rukom. "Tehniare Harlan! Iziite napolje.
elim da se rukujem sa vama pre no to odem."
Tvisel se umea. "Ne sada, mome, ne sada. On je za kontrolnim
ureajima."
Kuper ree: "Oh? Znate, ne izgleda mi ba sasvim u redu."
Tvisel ree - "Kazao sam mu o pravoj prirodi projekta. Bojim se da
bi to svakoga izbacilo iz koloseka."
Kuper ree: "Tako mi Vremena, u pravu ste! Ja ve nedeljam znam
o tome, ali jo se nisam privikao." U njegovom smehu pojavilo se
neto to je bilo samo korak do histerinosti. "Nikako da mi ue u
glavu da je ovo predstava u kojoj sam ja glavni glumac. Ja... pomalo
se bojim."
"Ne mogu ti nita prebaciti zbog toga."
"U pitanju je, uglavnom, moj stomak, znate. Mislim da je to
najuznemireniji deo mene."
Tvisel ree: "To je sasvim prirodno, ali ve e proi. U
meuvremenu, odreeno je vreme tvog polaska po standardnom
meuvremenskom, a ima jo poprilino stvari u koje treba da bude
upuen. Na primer, jo nisi imao prilike da vidi kapsulu koju e
koristiti."
Tokom naredna dva asa Harlan je uo svaku re koju su izgovorili,
bez obzira na to da li ih je video ili ne. Tvisel je priao Kuperu na
udno napet nain i Harlan je znao uzrok tome. Kuper je upravo
primao one podatke koje e pomenuti u Malansonovim 'Memoarima'.
(Pun krug. Pun krug. A Harlan nema nikakvog naina da prekine taj
krug jednim poslednjim, izazovnim, samsonovskim ruenjem hrama. U
krug, u krug, vrti se krug. U krug, u krug se vrti.)
"Obine kapsule", uo je Tvisela kako objanjava, "i guraju se i
vuku, ako moemo da upotrebimo ove izraze u sluaju
meuvremenskih sila. Prilikom putovanja iz stolea 'X' u stolee 'Y' u
okviru Venosti, uvek postoje poetna taka sa energetskim nabojem i
zavrna taka sa energetskim nabojem.
Ovde, meutim, imamo kapsulu ija je samo poetna, ali ne i
odredina taka sa energetskim nabojem. Ona se, dakle, moe samo
gurati, ali ne i vui. Iz tog razloga, mora koristiti energiju koja je za
nekoliko redova veliine snanija od one koju koriste obine kapsule. U
tu svrhu, celom duinom puteva kapsule moraju se postaviti naroite
jedinice za prenos energije, koje treba da obezbeuju dovoljnu
koncentraciju pogonske snage iz Nove Sol."
"Ova specijalna kapsula, njeni kontrolni ureaji i dobavljanje
energije predstavljaju sloeno ustrojstvo. Fizio-decenijama smo
proeljavali prole Stvarnosti, tragajui za naroitim ureajima i
naroitim tehnikama. Trinaesta Stvarnost 222. stolea bila je kljuna.
U njoj je usavren Vremenski presor, bez koga ova kapsula ne bi
mogla da bude napravljena. Trinaesta Stvarnost 222. Stolea."
Izgovorio je to veoma jasno i razgovetno.
(Harlan pomisli: - Upamti ovo Kuperu! Upamti trinaestu Stvarnost
222. stolea, kako bi mogao da je pomene u Malansonovim
'Memoarima', kako bi, zatim, Veni znali gde da je trae, kako bi,
potom, mogli da ti kau ta da upamti, kako bi ti, opet, to mogao da
pomene... U krug, u krug, vrti se krug...)
Tvisel ree: "Kapsula jo nije testirana iza granice prolosti,
naravno, ali ona je bila na mnogobrojnim putovanjima unutar
Venosti. Uvereni smo da nee biti nikakvih ravih posledica."
"Pa, njih i ne moe biti, zar ne?", ree Kuper. "Mislim, ja sam stigao
tamo, poto bez toga Malansonu ne bi polo za rukom da sazda polje,
a on je uspeo u tome."
Tvisel ree: "Tano. Stie e na jedno zatieno i izdvojeno mesto
u retko naseljenom jugozapadnom podruju Sjedinjenih Amelikih
Drava..."
"Amerikih", ispravi ga Kuper.
"Amerikih, dobro. Bie to 24. stolee; ili, da ga odredim do drugog
decimala, 23,l7. vek. Pretpostavljam da to moemo nazvati i 2317.
godinom, ako elimo. Kao to vidi, kapsula je velika, zapravo znatno
vea nego to ti je potrebno. Upravo se snabdeva hranom, vodom i
sredstvima za zatitu i odbranu. Dobie podrobna uputstva koja e,
razume se, biti pojmljiva samo tebi. Moram ti jo jednom naglasiti da
e ti prvi zadatak biti da se obezbedi da te neko od tamonjih itelja
ne otkrije dok ne bude spreman za njih. Imae energetske kopae
pomou kojih e se moi dobro zakopati u planinu i napraviti
skrovite. Morae brzo da ukloni sadrinu kapsule. Ona e biti tako
skladitena da ti to olaka."
(Harlan pomisli: - Ponovi! Ponovi! Sve mu je to sigurno ve reeno,
ali valja ponoviti ono to e ui u 'Memoare'. U krug, krug...)
Tvisel ree: "Morae sve da istovari za petnaest minuta. Posle
toga, kapsula e se automatski vrtiti na polaznu taku, nosei sve
alatke koje su odve savrene za to stolee. Daemo ti njihov spisak.
Kada se kapsula vrati, bie preputen samome sebi"
Kuper ree: "Zar kapsula mora da se vrati tako brzo?"
Tvisel ree: "Brzi povratak poveava verovatnou uspeha."
(Harlan pomisli: - Kapsula se mora vratiti posle petnaest minuta
zato to se vratila posle petnaest minuta. U krug, u...)
Tvisel urno nastavi: "Ne moemo pokuati da krivotvorimo njihovo
sredstvo razmene ili bilo koju hartiju od vrednosti. Dobie zlato u
obliku malih grumenova. Objasnie njegovo poreklo prema
podrobnim uputstvima koja su ti data. Imae lokalnu odeu koju e
nositi, ili bar takvu odeu koja moe proi kao lokalna."
"U redu", ree Kuper.
"A sad, upamti. Krei se polako. Neka potraje nedeljama, ako
treba. Mora se duhovno saiveti sa tom erom. Uputstva Tehniara
Harlana predstavljaju dobru osnovu, ali ona nisu dovoljna. Imae
beini prijemnik napravljen na naelima korienim u 24. stoleu, koji
e ti omoguiti da bude u toku lokalnih zbivanja i, to je jo vanije,
da naui taan izgovor i naglasak jezika tog vremena. Uradi to
temeljito. Siguran sam da je Harlanovo poznavanje engleskog jezika
izvrsno, ali nita ne moe zameniti lokalni izgovor nauen na licu
mesta."
Kuper ree: "ta ako ne stignem na pravo mesto? Mislim, ne u
23,l7. vek?"
"Naravno, i o tome mora voditi dobro rauna. Ali sve e biti u
redu. Bie u redu"
(Harlan pomisli: - Bie u redu zato to je bilo u redu. U krug...
Izgleda da Kuper nije izgledao odve ubeen, poto Tvisel dodade:
"Briljivo je odreena tanost ine take. Imao sam nameru da ti
objasnim metod koji smo koristili i mislim da je sada prilika za to. Osim
toga, time u omoguiti Harlanu da bolje razume kontrolne ureaje."
(Harlan se iznenada odvoji od prozora i upravi pogled prema
kontrolnim ureajima. Jedan deli zastora oajanja poe da se die.
ta ako...)
Tvisel je i dalje upuivao Kupera brinim i prenaglaeno preciznim
tonom uitelja; jednim delom svog uma Harlan je jo sluao ovo
predavanje.
Tvisel ree: "Oigledno je bio ozbiljan problem odrediti koliko je
duboko poslat jedan predmet u Primitivnu eru, posle primene datog
energetskog potiska. Najneposredniji metod bio bi poslati oveka u
prolost ovom kapsulom, koristei pri tom precizno graduirane nivoe
potiska. Da bi se to uinilo, meutim, moralo se raunati sa izvesnim
protokom vremena u svakom sluaju, dok bi ovek odreivao stolee
do drugog decimala na osnovu astronomskih osmatranja ili putem
dobijanja odgovarajuih podatka radio-vezom. To bi bilo sporo, a i
opasno, poto bi oveka mogli otkriti lokalni itelji, to bi verovatno
imalo katastrofalne posledice po na projekat.
ta smo preduzeli umesto toga? Poslali smo u prolost poznatu
masu radioaktivnog izotopa, niobiuma 94, koji se raspada emisijom
beta-estica do stabilnog izotopa, molibdena 94. Poluvreme ovog
procesa raspadanja iznosi bezmalo tano pet stotina vekova. Prvobitna
snaga zraenja mase je poznata. Ova snaga opada sa vremenom u
saglasnosti sa jednostavnom relacijom iz proste kinetike, to doputa
da se meri visokom preciznou.
Kada kapsula stigne na odredite u Primitivna vremena, dolazi do
zakopavanja ampule sa izotopom u planinu i kapsula se vraa u
Venost. U trenutku fizio-vremena kada se ampula zakopa, ona se
simultano pojavljuje u svim buduim Vremenima, postajui
progresivno starija. Na mestu zakopavanja u 575. stoleu (u stvarnom
Vremenu, a ne u Venosti) neko od Tehniara otkriva ampulu po
zraenju i donosi je ovamo.
Na osnovu merenja snage njenog zraenja ustanovljava se vreme
koje je ona provela u planini, to omoguuje odreenje do dva
decimalna mesta stolea do koga je kapsula putovala. Desetine
ampula je tako vraeno u prolost razliitim nivoima potiska, na
osnovu ega je utvrena kalibraciona krivulja. Valjanost ove krivulje
ispitana je pomou krivulja ampula koje nisu poslate do Primitivnih
vremena, ve samo do ranih stolea Venosti, gde je mogao da se
ostvari i neposredan uvid u stanje stvari.
Razume se, bilo je i neuspeha. Prvih nekoliko ampula bilo je
izgubljeno sve dok nismo shvatili da moramo uzeti u obzir i ne odve
velike geoloke promene izmeu pozne Primitivne ere i 575. veka.
Zatim, tri sledee ampule nikada se nisu pojavile u 575. stoleu. Sva je
prilika da neto nije bilo u redu sa mehanizmom za smetanje, tako da
su one bile zakopane odve duboko u planinu da bi kasnije mogle biti
otkrivene. Prekinuli smo sa eksperimentima kada je nivo zraenja
postao tako visok da smo se pobojali da bi neki itelj Primitivnog doba
mogao nabasati na kapsulu i zapitati se kakav se to radioaktivni
artefakt nalazi na tom podruju. Ali do tada smo ve sasvim dovoljno
saznali za sve vrste potreba i postali sigurni da moemo poslati oveka
u bilo koji eljeni stoti deo nekog stolea iz Primitivnih vremena.
Jasno ti je sve ovo, Kupere, zar ne?"
 Kuper ree: "Savreno, Raunaru Tvisel. Ve sam video
kalibracionu krivulju, ali onda mi nije bila jasna njena svrha. Sada je
potpuno razumem."
Harlanovo zanimanje odjenom se umnogostruilo. On baci pogled
na merni luk koji je obeleavao stolea. Blistavi luk bio je napravljen
od porculana na metalu, a fine linije delile su ga na vekove,
deicivekove i centivekove. Kroz linije urezane u porculan slabano je
prosijavao srebrnast metal, inei ih uoljivijim. Brojke su bile isto tako
fino uraene; pognuvi se malo, Harlan je mogao razabrati stolea od
l7. do 27. Iglica je stajala na podeoku 23,l7 stolea.
Ve je imao prilike da vidi sline merae vremena i gotovo
automatski je posegao za polugom kojom se kontrolisao potisak. Ali
ona nije htela da se pomeri sa fiksiranog poloaja. Iglica je ostala
nepomina.
Gotovo je poskoio kada mu se Tviselov glas najednom obratio.
"Tehniare Harlan!"
On uzviknu: "Da, Raunaru", a onda se seti da ga spolja ne mogu
uti. Priao je prozoru i klimnuo glavom.
Gotovo kao da se ukljuio u Harlanov tok misli, Tvisel ree: "Mera
vremena podeen je za potisak do 23,l7. stolea. Nisu potrebna
nikakva dodatna podeavanja. Tvoj jedini zadatak jeste da ukljui
dovod energije u odgovarajuem trenutku fizio-vremena. Desno od
meraa nalazi se hronometar. Klimni glavom ako ga vidi."
Harlan klimnu.
"On e doi do nule odbrojavanjem unazad. Kada bude minus
petnaest sekundi, spoj kontaktne take. To je jednostavno, shvata li?"
Harlan ponovo potvrdno mahnu glavom.
 Tvisel nastavi: "Sinhronizovanost nije odve vana. Moe da da
kontakt u minus etrnaest, minus trinaest, ili ak minus pet sekundi,
ali, molim te, uloi sve napore da to uini pre minus deset sekunde,
radi svake bezbednosti. Kada jednom bude ukljuio kontakt,
sinhronizovani prenosnik sile uinie ostalo: postarae se da zavrni
energetski potisak usledi tano u nultom trenutku. Jasno?"
Harlan jo jednom klimnu. Shvatio je i vie nego to je Tvisel
kazao. Ako on ne bude spojio kontaktne take do minus deset, to e
biti uinjeno spolja.
Harlan sumorno posmisli: - Nee biti potrebe za spoljnjom
intervencijom.
Tvisel ree: "Preostalo nam je jo trideset fizio-minuta. Kuper i ja
emo otii da proverimo zalihe."
Oni izioe. Vrata se zatvorie za njima i Harlan ostade sam sa
kontrolom potiska, meraem vremena, koji se ve lagano kretao
unazad ka nuli, i vrstom odlunou da uini ono to je moralo biti
uinjeno.
Harlan se okrenu od prozora. Zavukao je ruku u dep i dopola
izvukao neuronski bi koji je jo imao uz sebe. Sve ovo vreme nije se
odvajao od njega. Ruka mu malo zadrhta.
U svesti mu sinu jedna ranija pomisao: - samsonovsko ruenje
hrama.
Negde na rubu pameti on se zapita sa oseanjem odvratnosti: -
Koliko je Venih ikada ulo za Samsona? Koliko njih zna kako je on
umro?
Preostalo je jo samo dvadeset pet minuta. Nije bio siguran koliko
e operacija potrajati. Nije ak bio ni siguran da li e uopte moi da
se izvede.
Ali kakav je izbor imao? Vlani prsti mu gotovo ispustie oruje pre
no to je uspeo da oslobodi drku.
Radio je brzo i sav se uneo u posao. Od svih vidova onoga to je
naumio, mogunost njegovog sopstvenog prelaska u stanje
nepostojanja najmanje mu je zaokupljala um i uopte ga nije
onespokojavala.
U minus jedan minut Harlan je stao uz kontrolne ureaje.
On otupelo pomisli: - Poslednji minut ivota?
Nita drugo nije video u sobi osim pomeranja unazad crvene iglice
koja je obeleavala prolaenje sekundi.
Minus trideset sekundi.
Na um mu iznenada pade: - Nee boleti. To nije smrt.
Pokuao je da misli samo na Nois.
Minus petnaest sekundi.
Nois.
Harlanova leva ruka okrenu prekida ka kontaku. Samo polako
Minus dvanaest sekundi.
Kontakt.
Stvar sada preuzima prenosnik sile. Potisak e uslediti u nultom
asu. Harlan je imao vremena samo za jo jednu, poslednju operaciju.
Samsonsko ruenje!
Desna ruka mu se pomeri. Nije pogledao prema svojoj desnoj ruci.
Minus pet sekundi.
Nois.
Desna ruka mu se po... NULA... krenu ponovo, sva u gru. Uopte
je nije pogledao.
 Je li ovo nepostojanje?
Ne jo. Ovo jo nije nepostojanje.
Harlan pogleda kroz prozor. Nije se micao. Vreme je proticalo, ali
on je bio nesvestan njegovog protoka.
Prostorija je bila prazna. Tamo gde je stajala dinovska zatvorena
kapsula sada nije bilo niega. Metalni blokovi koji su sluili kao njena
osnova zjapili su prazno, uznosei svoju ogromnu snagu spram
vazduha.
Tvisel, neobino mali i patuljast u prostoriji koja je postala
iekujua peina, predstavljao je, dok je nervozno stupao napred,
jedinu stvar koja se kretala.
Harlan ga je za trenutak pratio pogledom, a zatim odustade.
Istog trena, bez ikakvog zvuka ili pokreta, kapsula se obrela na
mestu sa koga je krenula. Njen prelazak iz prolog vremena u vreme
sadanje teko da je poremetio i jedan jedini molekul vazduha.
Ogromnost kapsule zaklanjala je Tvisela Harlanovom pogledu, ali
ovaj onda izie iza nje i ue u Tehniarevo vidno polje. Gotovo je
trao.
Pokret ruke bio je dovoljan da se aktivira mehanizam koji je
otvarao vrata kontrolne sobe. On pohrli unutra, uzvikujui s bezmalo
lirskim uzbuenjem. "Gotovo je. Gotovo je. Zatvorili smo krug." Nije
imao daha da nastavi.
Harlan nita nije odgovorio.
Tvisel pogleda kroz prozor, oslonivi ruke o staklo. Harlan opazi na
njima starake pege i vide da blago podrhtavaju. Izgledalo je kao da
mu um vie nema sposobnosti niti snage da razlui vano od
beznaajnog, ve se krajnje nasumino usredsreivao na pojedine
stvari.
Sa oseanjem umora on pomisli: - ta to sada mari? ta uopte
sada mari?
Tvisel ree (Harlan ga je jedva uo): "Rei u ti sada da sam bio
znatno zabrinutiji nego to sam se usuivao da priznam. Senor je
jednom prilikom kazao da je cela ova stvar nemogua. Tvrdio je da se
neto mora dogoditi to e je osujetiti... ta je?"
Okrenuo se na Harlanov neobian grohot.
Harlan odmahnu glavom, pravei se da se zagrcnuo. "Nita."
Tvisel se zadovolji odgovorom i ponovo se okrenu prema prozoru.
Bilo je nejasno da li se obraa Harlanu ili govori u vazduh. inilo se da
se brinost, koja se u njemu taloila godinama, najzad izliva u rei.
"Senor je bio sumnjiav", ree on. "Razmiljali smo i raspravljali sa
njim o svemu. Koristili smo se matematikom i pozivali se na rezultate
pokolenja istraivaa koji su nam prethodili u fizio-vremnu Venosti.
On je sve to stavio na stranu i izloio svoje sluaj, navodei paradoks
oveka koji sree samoga sebe. uo si ga kako pria o tome. To mu je
omiljena tema.
Mi znamo vlastitu budunost, kazao je Senor. Ja, Tvisel, znam, na
primer, da u doiveti, bez obzira na injenicu to sam ve prilino
star, da Kuper pree granicu prolosti. Znam i druge pojedinosti
vlastite budunosti, stvari koje u initi.
Nemogue, uzvratio bi on. Stvarnost se mora menjati da bi
korigovala tvoje znanje, ak i po cenu da to znai da se krug nikada
nee zatovoriti i da Venost nikada nee biti uspostavljena.
Zbog ega je to tvrdio, ne znam. Moda je iskreno verovao u to,
moda je za njega to bila intelektualna igra, moda je jedino eleo da
okira nas ostale jednim nepopularnim gleditem. U svakom sluaju,
projekat je nastavio da se odvija i neka mesta iz 'Memoara' su se
ostvarila. Nali smo Kupera, na primer, u stoleu i Stvarnosti o kojima
je bilo rei u Malansonovoj prii. Senorova teza bila je samim tim
oborena, ali on za to nije mario. Ubrzo se zainteresovao za neto
drugo.
Pa ipak, pa ipak", on se blago nasmeja uz primetnu crtu
pometenosti i pusti da mu cigareta neopaeno dogori gotovo do samih
prstiju, "zna, nikada mi nije bilo sasvim lako pri dui. Neto se moglo
dogoditi. Stvarnost u kojoj je bila uspostavljena Venost mogla se
promeniti na neki nain, kako bi predupredila ono to je Senor nazivao
paradoks. U toj novoj Stvarnosti Venost naprosto ne bi postojala.
Ponekad, u tami razdoblja predvienog za spavanje, kada mi san nije
dolazio na oi, gotovo da sam samoga sebe uspevao da ubedim da je
odista tako... ali sada je sve gotovo i ja uviam da sam bio senilna
budala."
Harlan progovori priguenim glasom: "Raunar Senor bio je pravu."
Tvisel se uzvrpolji. "ta?"
"Projekat je pretrpeo neuspeh." Harlanov um izlazio je iz senke
(zato, i u ta, nije bio siguran). "Krug nije potpun."
"O emu to pria?" Tviselove stare ruke iznenaujue snano
uhvatie Harlana za ramena. "Bolestan si, mome."
"Nisam bolestan. Sit sam svega. Vas. Samoga sebe. Nisam
bolestan. Mera. Pogledajte sami."
"Mera?" Igla na merau stajala je na 27. stoleu, sasvim na
desnom kraju brojanika. "ta se dogodilo?" Radost je iezla s
njegovog lica, a na njeno mesto uvreio se uas.
 Harlan postade oporiji: "Istopio sam mehanizam za blokiranje i
oslobodio kontrolne ureaje potiska."
"Kako si mogao..."
"Imao sam neuronski bi. Provalio sam ga i iskoristio njegov mikro-
energetski izvor u jednom blesku, kao let-lampu. Evo ta je preostalo."
On unu nogom malu gomilu delia metala u jednom uglu.
Tvisel je nije pogledao. "Dvadeset sedmo stolee? Hoe da kae
da je Kuper u 27. stoleu..."
"Ne znam gde je on", ree Harlan tupim glasom. "Pomerio sam
polugu pogona nadole, znatno dublje u prolost od 24. veka. Ne znam
gde. Nisam gledao. Zatim sam je vratio. I dalje nisam gledao."
Tvisel se upilji u njega, beskrvnog lica, neprirodno ute boje, sa
donjom usnom koja je podrhtavala.
"Ne znam gde je on sada", ree Harlan. "Izgubljen je negde u
Privitivnim vremenima. Krug je prekinut. Pomislio sam da e sve biti
okonano kada sam preduzeo taj korak. U nultom asu. Smeno.
Izgleda da emo morati da ekamo. Doi e trenutak u fizio-vremenu
kada e Kuper shvatiti da se nalazi u pogrenom stoleu i kada e
uiniti neto protivno 'Memoarima', kada e..." On zastade, a zatim
prasnu u estok, kripav smeh. "Zar to nije svejedno? Stvar je
odloena dok Kuper konano ne prekine krug. Ne postoji nain da ga
spreimo. Minuti, asovi, dani. Zar nije svejedno. Kada odlaganje
istekne, vie nee biti Venosti. ujete li me? Bie to svretak
Venosti."

14. PRETHODNI ZLOIN

"Zato? Zato?"
 Tvisel bespomono skrenu pogled sa meraa na Tehniara, dok su
mu oi odraavale zbunjenu osujeenost glasa.
Harlan podie glavu. Imao je da kae samo jednu re: "Nois!"
Tvisel ree: "ena koju si doveo u Venost?"
Harlan se gorko osmehnu, ne uzvrativi nita.
Tvisel ree: "Kakve veze ona ima sa ovim? Sto mu Vremena, ne
razumem, mome."
"ta ima tu da se razume?" Harlana proe tuga. "Zato se pravite
da ne znate? Ja imam jednu enu. Bio sam srean, ba kao i ona.
Nikome nismo smetali. Ona nije postojala u novoj Stvarnosti. Kako
smo mogli bilo kome da naudimo?"
Tvisel je uzalud pokuao da ga prekine.
Harlan povika: "Ali u Venosti postoje pravila, zar ne? Poznajem ih
sva. Za veze su potrebne dozvole; za veze su potrebna izraunavanja,
za veze je potreban status; veze predstavljaju avolski zapetljanu
stvar. ta ste naumili sa Nois kada se sve ovo zavri? Mesto u raketi
koja se sunovraa u propast? Ili znatno udobniji poloaj zajednike
nalonice vrlih Raunara? Sada vam vie nikakvi planovi ne padaju na
pamet, pretpostavljam."
Zavrio je gotovo oajnikim glasom i Tvisel hitro prie
komunikatoru. Ureaj je oigledno povratio funkciju odailjaa.
Raunar je vikao u njega sve dok nije dobio odgovor. Onda ree:
"Govori Tvisel. Niko ne sme biti puten ovamo. Niko. Niko. Jasno?...
Onda se pobrini za to. Ovo vai i za lanove Svevremenskog Vea.
Naroito za njih."
Ponovo se okrenuo prema Harlanu i rekao neodreeno: "Uinie to
zato to sam star, zato to predstavljam vieg lana Vea i zato to
misle da sam udljiv i udak. Pokorie mi se zato to sam udljiv i
udak." Za trenutak je utonuo u tiinu vlastitih misli. Onda ree: "Misli
li i ti da sam udak?" Hitro je okrenuo ka Harlanu svoje lice, koje je za
tren liilo na majmunsko, sa puno oiljaka.
Harlan pomisli: - Blago Vreme, pa ovaj ovek je poludeo. Od oka
je enuo pameu.
On ustuknu jedan korak; nagonski ga je uasnula pomisao da se
nalazi u stupici sa jednim ludakom. A onda odahnu. ak i kao lud,
ovek nije bio snaan, a i samo ludilo uskoro e se okonati
Uskoro? Zato ne odmah? Zato odlagati svretak Venosti?
Tvisel ree (nije drao cigaretu meu prstima; ruke mu nisu
preduzele nikakav pokret da uzmu jednu) tihim, ulagujuim glasom:
"Nisi mi odgovorio. Misli li da sam udak? Pretpostavljam da misli.
Odve veliki udak da bi mi to kazao. Da si mislio o meni kao o
prijatelju, a ne kao o nastranom starkelji, otvoreno bi mi izneo sve
svoje sumnje. Onda ne bi preduzeo jedan ovakav korak."
Harlan se namrti. ovek je mislio da je on, Harlan, poludeo. U
tome je stvar!
On ree ljutito: "Taj korak je bio dobar. Sasvim sam pri zdravoj
pameti."
Tvisel ree: "Kazao sam ti da devojka nije ni u kakvoj opasnosti"
"Bio sam budala to sam to i za as poverovao. Bio sam budala to
sam verovao da e Vee biti pravino prema jednom Tehniaru."
"Ko ti je kazao da Vee bilo ta zna o ovome?"
"Find je bio upuen u stvari; poslao je Veu izvetaj o tome."
"A kako ti to zna?"
"Iscedio sam to iz Finda pred uperenim neuronskim biem. Kad
bi pone da fijue, nita mu ne moe odoleti."
"Je li to bio isti bi kojim si uinio ovo?" Tvisel pokaza na mera sa
grudvicom istopljenog metala koja je nakrivljeno stajala iznad ploe
brojanika.
"Jeste."
"Ba vredan bi", promrmlja Tvisel, a zatim otro dodade: "Zna li
zato je Find prosledio stvar Veu umesto da je sam sredi?"
"Zato to me je mrzeo i eleo da bude siguran da sam sasvim
izgubio status. eleo je Nois."
Tvisel ree: "Naivan si. Da je eleo devojku, sasvim lako je mogao
da sredi vezu. Jedan Tehniar ne bi mu predstavljao smetnju u tome.
Taj ovek je mrzeo mene, mome." (I dalje nije bilo cigarete. Izgledao
je udno bez nje, a pouteli prst kojim je pokazao na sebe kada je
izgovorio poslednju zamenicu inio se gotovo neprilino ogoljen.)
"Vas?
"Postoji neto to se zove politika Vea, mome. Ne postaju svi
Raunari lanovi Vea. Ali Find je to prieljkivao. On je ambiciozan i
hteo je taj status po svaku cenu. No, ja sam mu se usprotivio, zato to
ga smatram emocionalno neuravnoteenim. Blago vreme, ni u snu mi
nije padalo na pamet koliko sam bio u pravu... Sluaj, mome. On je
znao da si ti pod mojim okriljem. Video je kada sam te povukao sa
posmatrakog posla i naimenovao te za visokog Tehniara. Video je
kako marljivo radi za mene. Kako bi bolje mogao da mi zaskoi i potre
moj uticaj? Ako bi dokazao da je moj omiljeni Tehniar kriv za neki
uasan zloin protiv Venosti, to bi se odrazilo i na mene. Verovatno
bih bio prinuen da dam ostavku na lanstvo u Svevremenskom Veu,
a ta misli, ko bi onda bio logini kandidat za upranjeno mesto?"
 Prazne ruke mu se pokrenue ka usnama, ali poto se nita nije
dogodilo, on zaueno baci pogled na prostor izmeu prsta i palca.
Harlan pomisli: - Nije pribran koliko nastoji da stvori utisak. Ne
moe ni biti. Ali zato ba sada brblja o svim tim besmislicama? Pa
Venost se nalazi pred okonanjem.
To ga ponovo vrati agoninoj stvarnosti: - Ali zato se onda ve ne
okonava? Ba sada!
Tvisel ree: "Kada sam ti nedavno dopustio da ode do Finda, bio
sam vie nego uveren da predstoji neka opasnost. Ali u Malansonovim
'Memoarima' pie da si bio odsutan poslednji mesec, a nije postojao
nikakav drugi prirodni razlog tvog odlaska. Ali Find je odigrao
pogrean potez."
"U kom smislu?", upita Harlan iznureno. Bilo mu je, zapravo,
svejedno, ali Tvisel nije zatvarao usta, tako da je bilo lake uzeti udela
u tome nego pokuati da se preuje ono to je Raunar priao.
Tvisel ree: "Find je naslovio svoj izvetaj sa: "In re
neprofesionalno vladanje Tehniara Endrua Harlana." Bio je to
savestan Veni, shvata, hladan, nepristrasan, staloen. Prepustio je
Veu da ono iskali svoj bes na meni. Na alost po njega samoga, on
nije bio upuen u tvoj stvarni znaaj. Nije znao da se svi izvetaji koji
se odnose na tebe automatski prsleuju meni, osim ako njihova
vrhunska vanost nije jasno naznaena u naslovu."
"Nikada mi nita niste priali o tome?"
"Kako sam mogao? Bojao sam se da preduzmem bilo ta to bi te
pomelo, sada kada je projekat bio suoen sa krizom. Pruio sam ti
svaku priliku da mi izloi svoje probleme."
Svaku priliku? Harlanova usta se iskrivie u neverici, ali onda mu na
um pade Tviselovo umorno lice na komunikatoru i njegovo pitanje da li
ima neto da mu kae. To je bilo jue. Jo jue.
Harlan zatrese glavom i pogleda u stranu.
Tvisel ree tiho: "Odmah mi je bilo jasno da te je on hotimice
nagnao na taj... taj brzopleti korak."
Harlan podie pogled. "Znate za to?"
"Zar te to iznenauje? Znao sam da mi Find radi o glavi. To mi je
ve poodavno poznato. Ja sam ve star, mome. Upuen sam u te
stvari. Ali postoje naini na koje se moe doskoiti sumnjiavom
Raunaru. Ima izvesnih zatitnih sredstava, dobavljenih iz Vremena,
koja se ne nahode po muzejima. Postoje takva koja su poznata jedino
Veu."
Harlan gorko pomisli na blokadu preko 100.000. stolea.
"Na osnovu izvetaja, kao i onoga to sam nezavisno saznao, nije
bilo teko razabrati ta se moralo dogoditi."
Harlan iznenada upita: "Pretpostavljam da je Find podozrevao da
ga uhodite?"
"Moda i jeste. To me ne bi iznenadilo."
Harlanu se vratie u seanju rani dani sa Findom, kada je Tvisel
prvi put ispoljio neobino zanimanje za mladog Posmatraa. Find
nita nije znao o projektu Malanson, tako da ga je kopkalo to Tviselovo
interesovanje. "Da li si se ve upoznao sa Viim Raunarem Tviselom?"
upitao ga je jednom; prisetivi se sada toga, Harlan se takoe setio
tona otre nelagodnosti u ovekovom glasu. Bie da je Find jo onda
posumnjao da je Harlan Tviselov potkaziva. Njegovo neprijateljstvo i
mrnja tada su sigurno i uhvatili korena.
Tvisel poe da govori: "Da si odmah doao k meni..."
 "Doao k vama?" povika Harlan. "A ta je sa Veem?"
"Jedino ja znam od celog Vea!"
"Nikada im niste kazali?" Harlan je pokuao da bude podsmeljiv.
"Nikada."
Harlan oseti kako podrhtava. Odea mu je oteavala disanje Hoe li
se ovaj komar produiti u nedogled. Budalasto, bezvezno brbljanje!
emu? Zato?
Zato se Venost ne okonava? Zato ih ne prekrije isti mir ne-
Stvarnosti? Blago Vreme, ta nije bilo u redu?
Tvisel ree: "Zar mi ne veruje?"
Harlan povika: "Zato da vam verujem? Oni su me dobro osmotrili,
zar ne? Za vreme ruka. Zato bi to uinili da nisu znali za izvetaj?
Doli su da vide udan fenomen koji je prekrio zakone Venosti, ali
koji nije smeo da bude dodirnut jo jedan dan. Jo jedan dan, a onda
e projekat biti gotov. Doli su da me se siti nagledaju za sutra koje su
iekivali."
"Mladiu moj, nema ni pomena o tome. Hteli su da te vide jedino
zbog toga to su ljudi. I lanovi Vea su ljudi. Nisu mogli da
prisustvuju inu slanja kapsule, zato to ih Malansonovi 'Memoari' nisu
predviali na popritu zbivanja. Takoe nisu mogli da razgovaraju sa
Kuperom, zato to 'Memoari' nisu ni to predviali. Pa ipak, eleli su bar
neto. Blago Vreme, mome, zar ti nije jasno da su hteli bar neto. Ti
si bio jedini koga su mogli dobiti, tako da su te pozvali da te malo
osmotre."
"Ne verujem vam."
"To je istina."
Harlan ree: "Je li? A dok smo obedovali, Venik Senor priao je o
oveku koji sree samoga sebe. Oigledno je znao za moje ilegalno
putovanje u 482. stolee, kao i to da sam tamo gotovo sreo samog
sebe. Na taj nain me je akao, lukavo likujui na moj raun."
Tvisel ree: "Senor? Brine te Senor? Kada bi samo znao kako je on
patetina spodoba. Roen je u 803. stoleu, u jednoj od maloborjnih
kultura u kojima je ljudsko telo hotimice bivalo unakazivano da bi se
zadovoljili estetski zahtevi doba. Jo kao sasvim mlad lien je kose i
malja.
A zna li kakvog to uticaja ima na ovekovo reproduktivno naslee.
Siguran sam da zna. Unakaenost podvaja ljude od predaka i
potomaka. itelji 803. veka nimalo nisu opasni kao Veni; oni se
veoma razlikuju od nas ostalih. Samo ih je nekoliko izabrano. Senor je
jedini iz svog stolea ko je ikada postao lan Vea.
Zar ne shvata kako sve to utie na njega? Uveren sam da ti je
jasno do kakve nesigurnosti to dovodi. Da li ti je ikada palo na pamet
da bi jedan Venik mogao biti nesigurna osoba? Senor mora sluati
rasprave vezane za ukinue njegove Stvarnosti, zbog same osobenosti
koja ga ini tako podozrivim meu nama. A ako se ona stvarno ukine,
on e ostati jedan od nekolicine u svim pokolenjima koji je tako
unakaen. Jednom e se to i dogoditi.
Naao je utoite u filosofiji. Uiva u tome da vodi glavnu re u
raspravama, da hotimice potee nepopularna ili neprihvatljiva gledita.
Takav sluaj je i paradoks sa ovekom koji sree samoga sebe. Kazao
sam ti da je iskoristio to da bi predskazao krah projekta, ime je hteo
da razgnevi nas, Venike, a ne tebe. Nema to nikakve veze sa tobom.
Ba Nikakve!
Tvisel se prilino uzrujao, strasno se unevi u ono to je priao, kao
da je zaboravio gde se nalazi i smetnuo s uma krizu sa kojom su bili
suoeni; ponovo je postao teko pokretan patuljak hitrih gestova koga
je Harlan dobro poznavao. ak je izvukao cigaretu iz depa na rukavu i
toliko je vrteo meu prstima da se od trenja gotovo upalila.
Ali onda se zaustavio, okrenuo se i ponovo pogledao Harlana,
vraajui se kroz mnotvo vlastitih rei do onoga to je Tehniar
poslednje kazao, kao da ga do tog trenutka nije dobro uo.
On ree: "ta hoe time da kae, gotovo si samoga sebe sreo?"
Harlan mu kratko uzvrati: "Vi to niste znali?"
"Nisam."
Usledilo je nekoliko trenutaka tiine koji su Harlanu bili dobrodoli
kao nasuni hleb.
Tvisel ree: "Tako, dakle? Pa ta i da si se sreo?"
"Ali nisam."
Tvisel preu odgovor. "Uvek ima mesta za nepredviene varijacije.
Uz beskonaan broj Stvarnosti ne moe biti ni govora o determinizmu.
Pretpostavimo da je u Malansonovoj Stvarnosti, prethodnom krugu
ciklusa..."
"Krugovi se veito ponavljaju?" upita Harlan, uz ono malo uenja
to je jo preostalo u njemu.
"Zar si mislio da postoje samo dva kruga? Zar si mislio da je dva
aroban broj? U pitanju je beskrajno okretanje kruga u beskrajnom
fizio-vremenu. Isto kao to moe vui olovkom po obimu kruga
beskrajan broj puta, ali da pri tom ipak ostane u okviru konanog
prostora. U prethodnom okretu kruga ti se nisi sreo. Ovoga puta,
statistika nesigurnost stvari omoguila ti je da sretne samoga sebe.
Stvarnost se mora promeniti da bi te spreila da se sretne, a u novoj
Stvarnosti ti nisi poslao Kupera natrag u 24. stolee, ve..."
Harlan povika: "O emu vi to priate? Na ta ciljate? Sve je
uinjeno. Pustite me na miru! Pustite me na miru!"
"elim da zna da si ravo postupio. elim da shvati da si uinio
lou stvar."
"Nisam. A i da jesam, ve je uinjeno."
"Ali stvar je u tome to nije. Sasluaj me samo malo." Tvisel je
poeo da se ulaguje, gotovo da cvili oajnikom blagou. "Imae
svoju devojku. Obeao sam ti to. I dalje ti obeavam. Nee joj nita
biti uinjeno. Ni tebi nee nita biti uinjeno. Obeavam ti to. Lino ti
jemim za to."
Harlan ga pogleda razrogaenih oiju. "Ali sada je kasno. emu sve
to?"
"Jo nije kasno. Stvari nisu nepopravljive. Uz tvoju pomo jo
moemo uspeti. Mora mi pomoi. Mora shvatiti da si postupio ravo.
Pokuavam da ti to objasnim. Mora da raini ono to si poinio."
Harlan prevue suvim jezikom preko suvih usana i pomisli: - On je
lud. Um mu nije u stanju da prihvati istinu... ili, zna li Vee vie?
Zna li? Zna li? Moe li preokrenuti presudu Promena? Mogu li
zaustaviti Vreme ili ga okrenuti u suprotnom smeru?
On ree: "Zakljuali ste me u kontrolnu sobu i mislili da sam
bespomoan, dok sve nije prolo."
"Kazao si da se boji kako se neto loe moe dogoditi sa tobom;
da moda nee biti u stanju da nastavi sa izvrenjem svog dela
projekta."
"To je trebalo da bude pretnja."
"Shvatio sam je doslovno. Oprosti mi. Potrebna mi je tvoja pomo."
 Tu smo, dakle. Harlanova pomo bila je neophodna. Je li on
poludeo? Je li Harlan poludeo? Ima li ludilo nekog smisla? U stvari, ima
li bilo ta nekog smisla?
Veu je bila potrebna njegova pomo. Za tu pomo oni su bili
spremni da mu sve obeaju. Nois. Poloaj Raunara. ta mu sve ne bi
obeali? A kada im on prui pomo, ta e dobiti? Nee i po drugi put
napraviti budalu od sebe.
"Ne!" ree on
"Dobie Nois."
"Hoete da kaete da e Vee biti voljno da prekri zakone
Venosti, kada opasnost jednom bude prebroena? Ne verujem to." Ali
kako se opasnost uopte moe preboroditi, upitao se jedan zdrav deli
njegove svesti. ta je sve ovo?
"Vee nikada nee saznati."
"Hoete li vi biti spremni da prekrite zakon? Vi ste idealan Veni.
Kada opasnost proe, ponovo ete se pokoravati zakonima. Ne moete
drugaije postupiti."
Tvisela obli rumenilo irom obraza. Sa starog lica sasvim je nestalo
prepredenosti i snage. Preostala je samo neka neobina tuga.
"Odrau re koju sam ti dao i prekriu zakon", ree Tvisel, "iz
razloga o kome ti nita ne sluti. Ne znam koliko nam je vremena
preostalo do ieznua Venosti. Moda mnogo asova; moda mnogo
meseci. Ali ve sam proerdao toliko vremena, nastojei da te
urazumim, da u utroiti jo malo. Sasluaj me, molim te."
Harlan je oklevao. A onda, iz ubeenja da je i tako sve uzaludno,
kao i iz ma ega drugog, on umorno ree: "Sluam vas."
"Pria se (poe Tvisel) da sam roen kao starac, da sam sisao na
mikrokompjutapleksu, da drim runi kompjuter u posebnom depu
pidame dok spavam, da mi je mozak sainjen od malih energetskih
releja u beskrajnim paralelnim vezama i da svako zrnce moje krvi
predstavlja mikroskopski prostorno-vremenski plan koji plovi u ulju za
kompjutere.
Sva ta govorkanja sluajno dopiru i do mene i mislim da bih
pomalo mogao biti ponosan na njih. Moda i sam poinjem malo da
verujem u njih. Moda je to budalasto od jednog starca, ali ivot je
tako neto laki.
Da li te to iznenauje? Da mi je potrebno neto to e mi olakati
ivot? Ja, Vii Raunar Tvisel, vii lan Svevremenskog Vea?
Moda upravo zbog toga puim. Je li ti to ikada palo na pamet?
Moram imati razlog, shvata? Venost je u osnovi drutvo nepuaa,
ba kao i najvei deo Vremena. esto sam razmiljao o tome. Ponekad
mi se uini da je to zavera protiv Venosti. Neto to je trebalo da
zameni jednu veu zaveru koja je pretrpela krah...
Ne, sve je u redu. Nee mi nita biti od malo suza. Ne pretvaram
se, veruj mi. Stvar je u tome to odavno nisam pomiljao na to. Nije
ba prijatno.
Posredi je jedna ena, naravno, kao i u tvom sluaju. Nije u pitanju
samo puka podudarnost. Ako malo promozga o svemu, videe da je
to gotovo nunost. Veni, koji mora da proda prirodna zadovoljstva
porodinog ivota za pregrt perforacija na foliji, zreo je za zarazu. To
je jedan od razlog to Venost mora da preduzima mere
predostronosti. Ali isto tako, to je i razlog to su Veni tako domiljati
u izigravanju tih mera s vremena na vreme.
Seam se svoje ene. Moda je budalasto to to inim. Ne mogu
nieg drugog da se spomenem iz tog fizio-vremena. Moje stare kolege
sada su samo imena u dokumentacionim knjigama; Promene koje sam
nedgledao... sve izuzev jedne... predstavljaju samo stavke u
jedinicama seanja kompjutapleksa. Nje se, meutim, seam veoma
dobro. Moda ti to moe da razume.
Dugo sam ekao da mi se odobri zahtev za vezu; ona mi je
dodeljena tek kada sam stekao status Nieg Raunara. Bila je devojka
upravo iz ovog, 575. stolea. Razume se, nisam je video pre no to mi
je bila dodeljena. Bila je pametna i mila. Ne lepotica, pa ak ni
lepukasta, ali u to vreme, iako sam bio mlad (da, bio sam i ja mlad,
bez obzira na govorkanja), ni ja ba nisam bio na glasu po svom
izgledu. Bili smo kao stvoreni jedno za drugo po temperamentu, ona i
ja, i da sam bio ovek iz Vremena, bio bih ponosan da mi ona bude
ena. Kazao sam joj to mnogo puta. Verujem da joj je bilo milo. Znam
da je to bila istina. Nisu te sree ba svi Veni, koji moraju da uzmu
ene onako kako im to prorauni dopuste.
Naravno, u toj posebnoj Stvarnosti ona je trebalo da umre kao
mlada, a nijedna od njenih parnjaka nije pogodovala za vezu. U
poetku sam to primio filosofski. Na kraju krajeva, upravo joj je njen
kratki ivotni vek omoguio da ivi sa mnom bez tetnih posledica po
Stvarnost.
Sada se stidim toga to mi je bilo milo zbog injenice da nju eka
kratak ivot. Ali to je bilo samo u poetku. Samo u poetku.
Poseivao sam je kad god bi mi to dopustio prostorno-vremenski
plan. Nastojao sam da iskoristim svaki minut, preskaui obroke i
spavanje kad je bilo neophodno, odlaui besramno redovne poslove
kad god sam mogao. Njena ljupkost nadmaila je sva moja oekivanja
i ja sam bio do uiju zaljubljen.
Ono to je poelo kao zadovoljenje emocionalnih i fiziki potreba,
pretvorilo se u neto znatno vee. Njena neposredno predstojea smrt
prestala je da bude konvencija, a postala je velika nesrea. Izradio
sam njen Projekat ivota. Nisam to uinio preko odelenja za
Projektovanje ivota, ve sam stvar sam obavio. Pretpostavljam da te
to iznenauje. Bio je to prestup, ali nitavan u poreenju sa zloinima
koje sam potom poinio.
"Da, ja, Laban Tvisel. Vii Raunar Tvisel."
Tri zasebna puta doao je i proao trenutak u fizio-vremenu kada
je neki moj jednostavan potez mogao preinaiti njenu linu Stvarnost.
Svakako, dobro sam znao da Vee nikada ne bi odobrilo neku takvu
lino motivisanu Promenu. Pa ipak, poeo sam da se oseam lino
odgovoran za njenu smrt. To je uticalo na moje potonje pobude,
razume.
Ostala je u drugom stanju. Nisam nita preduzeo da to
predupredim, iako je trebalo. Izradio sam njen Projekat ivota,
preobrazivi ga tako da ukljui odnos sa mnom; znao sam da trudnoa
predstavlja veoma verovatnu posledicu. Kao to ti je poznato, ili
moda nije, ene iz Vremena povremeno ostaju u drugom stanju sa
Venima, bez obzira na mere predostronosti. To nije izuzetan sluaj.
Meutim, kako Veni ne smeju da imaju decu, takve trudnoe se
prekidaju bezbolno i bezbedno. Postoji vie metoda.
Projekat ivota koji sam izradio ukazao je na to da e ona umreti
pre poroaja, tako da nisam preduzeo nikakve korake. Tokom
trudnoe bila je srena i ja nisam eleo da joj to uskratim. Mogao sam
samo da tupo zurim i da pokuavam da se smekam kada bi mi priala
da osea novi ivot kako se budi u njoj.
Ali onda se neto dogodilo. Imala je prevremeni proaj...
Ne udim se to me tako gleda. Jeste, dobio sam dete. Moje
pravo pravcato dete. Verovatno ne postoji nijedan drugi Veni koji to
moe rei. To je bilo vie od puke pogreke. Bila je to ozbiljna izdaja,
ali ono najgore tek je trebalo da doe.
Nisam to oekivao. Raanje i problemi koji idu uz to predstavljali
su vid ivota sa kojim sam ja imao malo iskustva.
Panino sam proverio Projekat ivota i pronaao odista ivo dete u
jednom alternativnom reenju, sa ravanjem niske verovatnoe koje
sam prevideo. Profesionalni Projektant ivota to ne bi prevideo i ja
sam pogreio to sam se previe uzdao u vlastite sposobnosti.
Ali ta sada initi?
Nisam mogao ubiti dete. Majci je prostalo jo dve nedelje ivota.
Pustiu dete da ivi sa njom do tog asa, pomislio sam. Dve nedelje
sree ne predstavlja tako prekomeran poklon da se ne bi mogao
priutiti.
Majka je umrla, kao to je predvieno, odnosno na nain na koji je
predvieno. Svaki trenutak koji mi je dozvoljavao prostorno-vremenski
plan proveo sam sedei u njenoj sobi, dok je iz mene progovarala tuga
koja je bivala sve jaa tokom vie od jedne godine ekanja na smrt
zbog pune svesti o njenom pribliavanju. U naruju sam drao svog i
njenog sina.
Jeste, pustio sam ga da ivi. Zato tako vie? Zar mi prebacuje
zbog toga?
Nema pojam ta to znai drati u naruju siuan atom vlastitog
ivota. Moda odista imam kompjutapleks umesto nerava i prostorno-
vremenske planove umesto krvotoka, ali iskusio sam to oseanje.
Pustio sam ga da ivi. Poinio sam i taj zloin. Prepustio sam ga
brizi jedne prigodne organizacije i navraao sam kad god sam mogao
(u strogim vremenskim razmacima, koji su bili usklaeni sa fizio-
vremenom) da izvrim neophodne uplate i posmatram deaka kako
raste.
Dve godine su tako protekle. Povremeno sam proveravao deakov
Projekat ivota (u meuvremenu sam se navikao da krim to pravilo i
bilo mi je milo to sam ustanovljavao da nema nikakvih znakova
tetnih posledica po tada vaeu Stvarnost, na nivoima verovatnoe
iznad 0,0001. Deak je prohodao i poeo da izgovara prve rei. Nisu
ga nauili da me zove 'tata'. Ne znam ta su itelji Vremena iz te
institucije za brigu o deci mislil o meni. Jednostavno su primali novac i
nita nisu govorili.
A onda, kada su prole dve godine, pred Svevremensko Ve
iznesena je neophodnost Promene koja je jednim delom obuhvatala i
575. stolee. Poto sam tu skoro bio promovisan u Pomonika
Raunara, meni je stavljeno u dunost da to sprovedem u delo. Bila je
to prva Promena koju je trebalo da sam nadgledam.
Bio sam ponosan, naravno, ali i ispunjen zebnjom. Moj sin bio je
uljez u Stvarnosti. Teko se moglo oekivati da e on imati parnjake.
Pomisao na njegov prelazak u nepostojanje ispunjavala me je tugom.
Poeo sam da radim na Promeni i laskao sam samome sebi da
obavljam ist posao. Moj prvi posao. Ali podlegao sam iskuenju.
Podlegao sam tim lake to je za mene sada zapoinjala jedna stara
pria. Bio sam okoreli zloinac, neko ko se saiveo sa zloinom. Izradio
sam novi Projekat ivota za svog sina u okvirima nove Stvarnosti,
siguran u krajnji ishod.
Ali onda, naredna dvadeset etiri asa, ne okusivi nita niti
trenuvi okom, probdeo sam sedei u svojoj kancelariji, borei sa sa
zavrenim Projektom ivota i lijui suze na njega u oajnikom
nastojanju da pronaem greku.
Ali greke nije bilo.
Sledeeg dana, odloio sam izdavanje reenja za Promenu da bih
izradio prostorno-vremenski plan, koristei grube metode priblinih
odreenja (na kraju krajeva, ta Stvarnost nije trebalo dugo da traje), i
uao sam u Vreme u taki koja se nalazila vie od trideset godina posle
roenja mog deteta.
Bilo mu je trideset etiri godine, ba kao i meni. Predstavio sam se
kao daleki roak, koristei pri tom dobro poznavanje prodice njegove
majke. Nije nita znao o svom ocu, niti se seao mojih poseta dok je
jo bio mali.
Radio je kao aeronautiki inenjer. Njegovo 575. stolee umeno je
ovladalo sa desetak tipova putovanja vazduhom (kao to je to sluaj i
sa trenutnom Stvarnou) i moj sin predstavljao je sreenog i
uspenog lana svog drutva. Bio je oenjen jednom vatreno
zaljubljenom devojkom, ali nije imao dece. Takoe, devojka se nee
udavati u Stvarnosti u kojoj je moj sin trebalo da ne postoji. Znao sam
to od poetka. Znao sam da nee biti tetnih posledica po Stvarnost. U
suprotnom, moda ne bih imao srca da pustim momka da ivi. Ipak
nisam sasvim bez obzira.
Proveo sam taj dan sa sinom. Ophodio sam se prema njemu
formalno, ljubazno sam se osmehivao, hladno sam se oprostio kad je
to nalagao prostorno-vremenski plan. Ali u zaleu svega toga gutao
sam i upijao oima svaku kretnju, ispunjavajui se njime, nastojei da
bar jedan dan ivim nesvestan neposredno predstojee Stvarnosti
(mereo fizio-vremenom) u kojoj on vie nee postojati.
Kako sam samo udeo da i suprugu posetim poslednji put, tokom
onog dela Vremena u kome je ona ivela, ali ve sam iskoristio svaku
sekundu koja mi je stajala na raspolaganju. ak se nisam usudio ni da
uem u Vreme da bih je kriom video.
Vratio sam se u Venost i proveo poslednju uasnu no uzaludno
se borei protiv onoga to je bilo neumitno. Narednog jutra prosledio
sam na nadleno mesto proraune zajedno sa preporukama za
Promenu."
Tviselov glas priguio se do apata, a onda je zamukao. Sedeo je
oputenih ramena, oiju uprtih u pod izmeu kolena i prstima koje je
naizmenino preplitao i razdvajao.
ekajui uzaludno da starac nastavi sa priom. Harlan proisti grlo.
Poeo je da saaljeva oveka pred sobom, da ga saaljeva uprkos
mnogim zloinima koje je ovaj imao na dui. A onda ree: "Je li to
sve?"
Tvisel proaputa: "Ne, najgore tek dolazi... Postojao je parnjak
mog sina. U novoj Stvarnosti on je predstavljao paraplegiara od
etvrte godine. etrdeset dve godine u postelji, pod okolnostima koje
mi nisu doputale da mu pomognem tehnikama za regeneraciju nerava
iz 900. stolea, pa ak ni da mu obezbedim bezbolno skonanje.
Ta nova Stvarnost jo postoji. Moj sin je i dalje tamo, u
odgovarajuem delu stolea. Ja sam mu to uinio. Moj um i moj
kompjutapleks su mu podarili taj novi ivot, ba kao i moja re kojom
je nareeno izvrenje Promene. Poinio sam vie zloina za njega i
njegovu majku, pa ipak, oduvek mi se inilo da ovaj poslednji in,
izveden sasvim u saglanosti sa zakletvom koju sam dao kao Veni,
predstavlja moj najvei zloin."
Nije imalo ta da se kae i Harlan nita nije kazao.
Tvisel ree: "Sada ti je jasno zato imam razumevanja za tvoj
sluaj, zbog ega sam spreman da ti dopustim da ima svoju devojku.
To nee nauditi Venosti, a na izvestan nain predstavljae iskupljenje
za moj zloin."
I Harlan mu je poverovao. Naglo je promenio miljenje i poverovao
mu!
Harlan se spusti na kolena i podie stisnute pesnice do sleponica.
Savio je glavu i poeo polako da je klati kako ga je proimao mahniti
oaj.
Odagnao je Venost i izgubio Nois: premda je, da nije preduzeo
samsonovsko ruenje, mogao potedeti prvu i zadrati drugu.

15. TRAGANJE KROZ PRIMITIVNA VREMENA

Tvisel je tresao Harlana za ramena. Starev glas urno je dozivao
njegovo ime.
"Harlane! Harlane! Za ime Vremena, ovee!"
Harlan je polako dolazio k sebi. "ta da radimo?"
"Svakako ne ovo. Ne treba oajavati. Sluaj me dobro: zaboravi na
tvoje tehniarsko vienje Venosti i sagledaj je oima jednog
Raunara. Ovo gledite je znatno savrenije. Kada preinai neto u
Vremenu i dovede do Promene Stvarnosti, ta Promena moe uslediti
trenutno. Zato je tako?"
 Harlan ree drhtavim glasom: "Zato to preinaenje neizostavno
dovodi do Promene?"
"Da li? Zar nije mogue vratiti se i opozvati preinaenje?
"Pretpostavljam da jeste. Dodue, ja to nikada nisam uinio. Niti
iko drugi za koga sam uo."
"Razume se. Kako nema namere da se opozove preinaenje, ono
se sprovodi po planu. Ali ovde je u pitanju neto drugo.
Nenameravano preinaenje. Poslao si Kupera u pogreno stolee, a
sada sam ja vrsto odluio da opozovem to preinaenje i da vratim
Kupera natrag."
"Za ime Vremena, kako?"
"Jo nisam siguran, ali mora postojati nain. Kada ne bi bilo naina,
preinaenje bi bilo neopozivo; Promena bi usledila istog trenutka. Ali
Promene nije bilo. I dalje se nalazimo u Stvarnosti Malansonovih
'Memoara'. To znai da je preinaenje opozivo i da e se opozvati."
"ta?" Harlanov komar poe da se iri i kovitla, postajui sve
tamniji i obuhvatniji.
"Mora da postoji neki nain da se krug ponovo spoji u Vremenu, a
naa sposobnost da pronaemo taj nain jamano predstavlja veoma
visoku verovatnou. Sve dok naa Stvarnost postoji, moemo biti
sigurni da irenje spada u domen visoke verovatnoe. Ako u nekom
trenutku ti ili ja donesemo pogrenu odluku, ako verovatnoa
zatvaranja kruga padne ispod neke kljune veliine, Venost e nestati.
Shvata li?"
Harlan nije bio sasvim uveren u to. ak se nije ni ozbiljnije
napregao da shvati. Lagano se podigao na noge i oteturao do jedne
stolice.
 "Mislite da moemo vratiti Kupera..."
"Da, a zatim ga poslati na pravo mesto. Treba ga uhvatiti u asu
kada izlazi iz kapsule, a sve to mu se moe dogoditi to je da stigne na
svoje tano odredite u 24. vek nekoliko fizio-asova stariji; u
najgorem sluaju fizio-dana. Naravno, i to e biti preinaenje, ali
zanemarljivo. Stvarnost e uzdrhtati, mome, ali se nee raspasti."
"Ali kako da ga se doepamo?"
"Znamo da postoji nain, inae Venost ne bi postojala ovog
trenutka. Upravo zbog tog naina si mi toliko potreban, zato sam se
toliko upirao da te ponovo pridobijem na moju stranu. Ti si strunjak
za Primitivna vremena. Reci mi."
"Ne mogu", proguna Harlan.
"Moe", navaljivao je Tvisel.
Najednom vie nije bilo ni traga oronulosti ili umoru u strevom
glasu. Oi su mu iskriile sjajem borbe i mahao je cigaretom kao
kopljem. ak je i Harlanu, ija su ula bila omamljena tugom, ovek
izgledao kao neko ko uiva, stvarno uiva, sada kada je ponovo stupio
u boj.
"Moemo rekonstruisati dogaaj", ree Tvisel. "Evo kontrole
potiska. Ti stoji pored nje i eka na signal. On usledi. Ukljuuje
kontakt i istog asa povlai energetsku polugu nadole. Ali koliko
nadole?"
"Ne znam, kazao sam vam. Ne znam."
"Ti ne zna, ali znaju tvoji miii. Stani tamo i ponovo se lati
kontrolnih ureaja. Priberi se. Uhvati ih. eka na signal. Mrzi me.
Mrzi Vee. Mrzi Venost. Srce ti udi za Nois. Vrati se u taj trenutak.
Oseti ono to si onda oseao. Sada u ponovo staviti hronometar u
pokret. Dau ti jedan minut, mome, da prizove u seanju oseanja i
da ih ponovo nagna u talamus. Kada se priblii nulti as, neka ti
desna ruka pokrene kontrole kao to je i prethodno uinila. A onda,
odmakni ruke od poluge. Ne vraaj je nazad. Jesi li spreman?
"Nisam siguran da u moi."
"Nisi siguran... sto mu Vremena, nema drugi izbor. Postoji li jo
neki nain na koji ponovo moe doi do devojke?"
Nije bilo drugog naina. Harlan s naporom prie kontrolnim
ureajima i u istom asu opet ga preplavie oseanja. Nije morao da ih
priziva. Ponavljanje fizikih kretnji vratilo ih je u stvarnost. Crvena igla
na asovniku poe da se kree.
On otupelo pomisli: - Poslednji minut ivota?
Minus trideset sekundi.
Na um mu iznenada pade: - Nee boleti. To nije smrt.
Pokuao je da misli samo na Nois. Minus petnaest sekundi.
Nois.
Harlanova leva ruka okrenu kontaktni prekida nadole.
Minus dvanaest sekundi.
Kontakt.
Desna ruka mu se pomeri.
Minus pet sekundi.
Nois.
Desna ruka mu se po... NULA... krenu ponovo, sva u gru.
On odskoi ustranu, sav zadihan.
Tvisel se priblii i baci pogled na brojanik. "Dvadeseto stolee",
ree on. "Devetnaest - tri - osam, tanije govorei."
Harlan promuca zaguenim glasom: "Ne znam. Pokuao sam da
osetim isto to i pre, ali sada je bilo drugaije. Znao sam ta radim i u
tome je bila razlika."
Tvisel ree: "Znam, znam. Moda je sve ovo pogreno. To je samo
priblino odreenje." Zastao je za trenutak, raunajui neto na
pamet; zatim je dopola izvukao depni raunar iz futrole, ali ga je
odmah vratio ne posluivi se njime. "Do Vremena sa decimalnim
mestima. Recimo da verovatnoa iznosi 0,9 da si ga poslao u drugu
etvrtinu dvadesetog stolea. Negde izmeu 19,25 i 19,50. Je li tako?"
"Ne znam."
"Jedno je oigledno. On je bistar momak, inteligentan, domiljat,
zar ti se ne ini?"
"Pa, on je Malanson."
"Tano. Pitao se da li e se ovo ravo okonati. Jedna od njegovih
poslednjih reenica bila je: 'ta ako ne stignem na pravo mesto?'
Sea se?"
"Pa?" Harlan nije imao pojma kuda ovo vodi.
"On je, dakle, mentalno pripravljen da se nae na pogrenom
mestu u Vremenu. Neto e uiniti. Pokuae da se domogne nas.
Pokuae da ostavi tragove za nas. Sea se, jedan deo svog ivota on
je bio Veni. To je veoma vano." Tvisel ispusti kolut dima, provue
prst kroz njega i saeka da se obmota i raspline. "Svestan je
mogunsoti komuniciranja kroz Vreme. Malo je verovatno da e se
pomiriti sa milju da je izolovan u Vremenu. Znae da mi tragamo za
njim."
Harlan ree: "Bez kapsula i bez postojanja Venosti u 20. stoleu,
kako bi mogao da stupi u vezu sa nama?"
"Sa tobom, Tehniare, sa tobom. Koristi jedninu. Ti si na strunjak
za Primitivna vremena. Ti si poduavao Kupera o Primitivnoj eri. Samo
se od tebe moe oekivati da bude u stanju da pronae njegove
tragove."
"Kakve tragove, Raunaru?"
Tviselovo lukavo, staro lice podie se prema Harlanu, dok su mu se
bore izvijale. "Namera je bila da se Kuper ostavi u Primitivnom dobu.
On nije zatien poljem fizio-vremena koje bi ga obavijalo. itav
njegov ivot utkan je u zdanje Vremena i tako e ostati dok ti i ja ne
opozovemo preinaenje. Isto je tako utkan u zdanje Vremena svaki
artefakat, znak ili poruka koje je on mogao ostaviti za nas. Sigurno
postoje posebni izvori koje si ti koristio u prouavanju 20. stolea.
Dokumenta, arhive, filmovi, artefakta, referencijalne knjige. Mislim na
originalne izvore, koji potiu iz samog Vremena."
"Postoje."
"I on ih je prouavao sa tobom?"
"Jeste."
"Ima li neka posebna referenca kojoj si naroito poklanjao panju,
takva za koju je on znao da spada u tvoje omiljene stvari, tako da bi ti
odmah prepoznao u njoj neto to se odnosi na njega?"
"Jasno mi je na ta ciljate, naravno", ree Harlan. Za trenutak se
udubio u misli.
"Dakle?", upita Tvisel pomalo nestrpljivo.
Harlan ree: "Moji novinski asopisi, gotovo sigurno. Novinski
asopisi predstavljali su tipian fenomen ranog 20. veka. Ja imam
gotovo sve primerke jednoga od njih u rasponu od samog poetka 20.
stolea, pa sve do duboko u 22. vek."
"Dobro. ta misli, postoji li neki nain na koji bi Kuper mogao
iskoristiti taj tvoj novinski asopis da nam posredstvom njega dostavi
poruku? Upamti, on e znati da e ti itati tu periodinu tampu, da si
dobro upoznat sa njom, da je dri u malom prstu."
"Ne znam", Harlan odmahnu glavnom. "asopis je stvarao vetaki
stil. Bio je pre selektivan nego svatarski i prilino nepredvidljiv. Bilo bi
teko, pa ak i nemogue raunati na to da e tamo biti objavljeno
neto to biste eleli da se objavi. Kuper nije mogao tek tako da stvori
vest i da bude siguran da e se ona pojaviti. ak i kada bi mu polo za
rukom da postane lan redakcije, to je krajnje neverovatno, nita mu
ne bi jemilo da e ba ono to je napisao neizmenjeno proi
urednike redakture. Ne verujem, Raunaru."
Tvisel ree: "Za ime Vremena, razmisli. Usredsredi se na taj
novinski asopis. Zamisli da si u 20. veku i da si na Kuperovom mestu,
uz njegovo obrazovanje i vaspitanje. Ti si poduavao momka, Harlane.
Ti si oblikovao njegov nain miljenja. ta bi, dakle, on uinio? Kako bi
ubacio neto u asopis, neto to bi tano odrazilo ono to on eli?"
Harlanove oi se rairie. "Reklamni oglas!"
"ta?
"Reklamni oglas. Plaena vest koja se morala tampati tano onako
kako je naruena. Kuper i ja smo povremeno raspravljali o tome"
"Ah, da. Te stvari imaju i u l86. stoleu", ree Tvisel.
"To se razlikuje od 20. veka. Tada je reklamno oglaavanje bilo na
vrhuncu. Kulturni milje..."
"Dobro, taj reklamni oglas", prekide ga Tvisel urno, "kakav bi
mogao da bude?"
"Voleo bih da znam."
Tvisel se zagledao u zaareni kraj svoje cigarete, kao da tamo trai
nadahnue. "On ne moe nita da kae neposredno. Ne moe da kae:
'Ovde Kuper iz 78. stolea, nasukan u 20. veku, zovem Venost...'"
"Zato to mislite?"
"Nemogue! Dati obavetenje u 20. stoleu, za koje znamo da ga
tadanji itelji ne bi dali, bilo bi isto tako pogubno po Malansonov krug
kao i neki pogrean potez s nae strane. Kako mi jo postojimo ovde,
on sigurno nije uradio nita slino tokom celog svog ivota u sadanjoj
Stvarnosti Primitivnih vremena."
"Osim toga", ree Harlan, odustajui od razmiljanja o krunom
zakljuivanju koje je Tviselu zadavalo tako malo glavobolje, "sasvim je
neverovatno da e novinski asopis pristati da objavi neto to mu
izgleda ludo ili to ne moe da razume. Posumnjao bi na neku obmanu
ili nekakvu ilegalnu rabotu i nipoto ne bi eleo da bude upetljan u to.
Kuper, dakle, nije mogao koristiti standardni meuvremenski za
poruku."
"To e morati da bude neto tananao", ree Tvisel. "Sigurno e
pribei nekom posrednom nainu. Morae da sastavi takav reklamni
oglas koji e izgledati savreno normalan ljudima iz Primitivnog doba.
Savreno normalan! Ali to treba da bude i oigledno za nas, jednom
kada budemo znali za im tragamo. Veoma oigledno. Oigledno na
prvi pogled, kako bi se razabralo meu nebrojenim obinim stvarima.
ta misli, Harlane, koliko bi veliki mogao da bude taj oglas? Da li su
oni bili skupi?"
"Prilino skupi, ako se ne varam."
"A Kuper e tek morati da prikupi novac. Osim toga, kako ne bi
privukao neeljenu panju, ta suma nee smeti da bude velika. ta
misli, Harlane, koliki bi mogao da bude oglas?"
 Harlan rairi ruke. "Pola stupca."
"Stubac?
"Bili su to tampani asopisi, znate. Na hartiji sa tekstovima koji su
slagani u stupce."
"Ah, da, izgleda da ja uvek povezujem ono to je pisano sa
filmom... Dobro, sada imamo jo jedno priblinije odreenje. Moramo
tragati za polustubanim reklamnim oglasom koji e, praktino na prvi
pogled, staviti do znanja da ovek koji stoji iza njega potie iz nekog
drugog veka (negde iz budunosti, svakako), ali i koji predstavlja tako
normalan oglas da nijedan ovek iz 20. stolea nee u njemu videti
nita sumnjivo."
Harlan ree: "ta ako ga ne naemo?"
"Nai e ga. Venost postoji, zar ne? Sve dok je to sluaj,
nalazimo se na pravom tragu. Reci mi, moe li se setiti nekog takvog
reklamnog oglasa u tvom radu sa Kuperom? Bilo ta to ti se makar i
na trenutak uinilo udno, neobino, neprilino, pomalo pogreno?"
"Ne"
"Ne mora mi odgovoriti tako brzo. Razmisli dobro pet minuta"
"Nema svrhe. U vreme kada sam sa Kuperom prouavao novinske
asopise, on nije bio u 20. stoleu."
"Molim te, mome. Muni malo glavom. Slanje Kupera u 20. vek
dovelo je do preinaenja. Ali nema Promene; to nije, dakle, neopozivo
preinaenje. Meutim, ipak su se javile neke promene sa malim "p", ili
mikropromene, kako se obino nazivaju u proraunavanjima. U
trenutku kada je Kuper bio poslat u 20. stolee, reklamni oglas pojavio
se u odgovarajuem broju tog asopisa. Tvoja sopstvena Stvarnost se
mikropromenila, u smislu da sada moe videti stranicu sa reklamnim
oglasom, a ne bez njega, kao to je to bio sluaj u prethodnoj
Stvarnosti. Shvata li?"
Harlana je gotovo u istoj meri zapanjila lakoa kojom je Tvisel krio
sebi put kroz dunglu temporalne logike, kao i smi 'paradoksi'
Vremena. On odmahnu glavom: "Ne seam se nieg slinog"
"Dobro, gde onda dri komplete tih periodninih izdanja?"
"Imao sam naroitu biblioteku postavljenu na Drugom Nivou,
koristei Kuperovo prvenstvo."
"Vrlo dobro", ree Tvisel. "Hajdemo tamo. Smesta!"
Harlan je gledao Tvisela kako radoznalo posmatra stare, povezane
komplete u biblioteci, a zatim ih vadi jednog po jendog. Bili su tako
stari da je krhka hartija morala biti uvana posebnim metodama i
pucketali su pod Tviselovim nedovoljno blagim rukovanjem. Harlan se
trgnuo. U nekom zgodnijem asu on bi naredio Tviselu da se udalji od
knjiga, bez obzira na to to je ovaj Vii Raunar.
Starac je prelistavao pucketave stranice i beumno izgovarao
arhaine rei. "Ovo je, dakle, taj engleski o kome lingvisti uvek priaju,
zar ne?" upita on, uprevi prstom na jednu stranicu.
"Da, engleski", promrmlja Harlan.
Tvisel vrati komplet na policu. "Teko i nezgrapno."
Harlan slegnu ramenima. Velika veina stolea Venosti
predstavljala je vizuelne ere. Meutim, tampa i hartija nisu bile
sasvim nepoznate.
On ree: "Knjige ne zahtevaju investiranja u tehnologiju, kao to je
to sluaj sa filmom."
Tvisel prevue rukom preko ela. "Tako je. Nego, da ponemo?
On izvadi nov komplet sa police, nasumce ga otvori na jednom
mestu i paljivo se zagleda u stranicu.
Harlan pomisli. Smatra li ovaj ovek da e tek tako nabasati na
pravo reenje?
Pomisao je bila na mestu, jer Tvisel, sretvi se sa Harlanovim
iznenaenim pogledom, pocrvene i odloi knjigu.
Harlan uze prvi komplet iz 19,25 centiveka i poe od poetka da
lista stranice. Pokretali su mu se samo desna ruka i oi. Ostatak tela
bio je nepomian i obuzet panjom.
U razmacima koji su mu se inili dugi potput eona, Harlan je
ustajao, gunajui, i posezao za novim kompletom. U takvim prilikama
popio bi kafu, pojeo sendvi ili se malo odmorio.
Harlan ree sumorno: "Nema potreba da budete ovde."
Tvisel ree: "Smetam ti?"
"Ne."
"Onda u ostati", promrmlja Tvisel. Povremeno bi prilazio policama
sa knjigama, bespomono posmatrajui bone strane korica. Iskrice sa
njegovih besnih cigareta oprljivale su mu vrhove prstiju, ali on se nije
obazirao na to.
Jedan fizio-dan se okonao.
San je bio slab i proreen. Ujutro, izmeu dva kompleta, Tvisel je
zastao pred poslednjim gutljajem kafe i rekao: "Pitam se zato se
nisam odrekao zvanja Raunara posle onoga sa... zna"
Harlan klimnu.
"Hteo sam to", nastavi starac. "Hteo sam to. Fizio-mesecima
oajniki sam se nadao da mi se nikakva Promena nee ispreiti.
Postao sam preterano osetljiv zbog toga. Poeo sam se pitati da li su
Promene uopte na mestu. udno kako su oseanja kadra da te
prevare.
Ti poznaje Primitivnu istoriju, Harlane. Zna kakva je ona bila.
Njena Stvarnost slepo je tekla linijom najvee verovatnoe. Ako je ta
najvea verovatnoa nalagala neku boletinu svetske
rasprostranjenosti, deset stolea ropske ekonomije, krah tehnologije ili
ak... da vidimo ta je stvarno ravo... ak atomski rat, ako je tada
uopte bio mogu, onda se to, sto mu Vremena, i dogaalo. Nita ga
nije moglo spreiti.
Ali tamo gde postoji Venost, takve stvari se spreavaju. Posle 28.
stolea, ovako neto vie se ne dogaa. Blago Vreme, podigli smo
nau Stvarnost do nivoa blagostanja koji je daleko iznad i najsmelijih
snova Primitivnih vremena; do nivoa koji bi, bez upliva Venosti, odista
predstavljao veoma nisku verovatnou."
Harlan postieno pomisli: - ta on to pokuava? Da me natera da
priljenije prionem na posao? Pa, ve dajem sve od sebe.
Tvisel re: "Ako sada propustimo priliku, Venost e nestati,
verovatno tokom celog fizio-vremena. A onda, u jednoj ogromnoj
Promeni, sva Stvarnost e se pretvoriti u najveu verovatnou koja,
siguran sam u to, vodi ka atomskom ratu i kraju oveka."
Harlan ree: "Bie bolje da preem na sledei komplet."

Prilikom sledee pauze Tvisel ree bespomono: "Ovde ima uasno

mnogo posla. Postoji li neki bri nain?"
Harlan ree: "Ako ga znate, kaite ga. Kako se meni ini, moramo
posebno pregledati svaku stranicu. I dobro osmotriti svaki njen deo.
Kako bih to izvodio bre?"
Metodino, on okrenu stranicu.
 "Napisi ve poinju da mi igraju pred oima, to znai da je vreme
za spavanje."
Okonao se drugi fizio-dan.
U 10,22 asova, po standardnom fizio-vremenu, treeg fizio-dana
istraivanja, Harlan se zagleda u jednu stranicu sa bezglasnim
uenjem i ree: "Evo ga!"
Znaenje iskaza nije doprlo do Tviselove svesti. On upita: "ta?"
Harlan podie pogled i lice mu se izvi u grimasu zapanjenosti.
"Znate, uopte nisam verovao. Sto mu Vremena, uopte nisam stvarno
verovao dok ste vi pravili sve one kombinacije sa novinskim asopisima
i reklamnim oglasima."
Tvisel je najzad shvatio ta se dogodilo: "Pronaao si!"
On posegnu za kompletom koji je Harlan drao, hotevi da ga
zgrabi drhtavim prstima.
Harlan ga tre izvan starevog dohvata i zatvori ga sa treskom.
"Samo trentuak. Neete ga nai ak i ako vam pokaem stranicu."
"ta to radi?" vrisnu Tvisel. "Izgubio si ga."
"Nisam ga izgubio. Znam gde se nalazi. Ali najpre..."
"ta najpre?"
Harlan ree: "Postoji jedna stvar, Raunaru Tvisel. Kaete da mogu
da imam Nois. Dovedite mi je, onda. Dajte da je vidim."
Tvisel se upilji u Harlana, dok mu je retka, seda kosa stajala u
neredu. "ali se?"
"Ne", ree Harlan otro, "ne alim se. Uveravali ste me da ete
srediti stvari... Da li se vi alite? Nois i ja biemo zajedno. Obeali ste
to."
"Jesam. To je dogovoreno."
 "Onda je dovedite ivu, zdravu i u dobrom stanju."
"Ali ne razumem te. Pa, ja je ne drim. Niko je ne dri. Ona je i
dalje u dalekoj budunosti, tamo gde je Find izvestio da se nalazi.
Niko joj nita nije uinio. Sto mu Vremena, kazao sam ti da je
bezbedna."
Harlan je gledao starca, dok je napetost rasla u njemu. Onda ree
prigueno: "Pravite igru rei. U redu, ona se nalazi u dalekoj
budunosti, ali ta ja imam od toga? Skinite barijeru s 100.000,
stolea..."
"Da skinem, ta?"
"Barijeru! Kapsula ne moe da je proe."
"Nikada to nisi pomenuo ranije", ree Tvisel ustro.
"Nisam?" upita Harlan, vidno iznenaen. Zar nije? esto je
razmiljao o tome. Zar nikada nije prozborio ni re o barijeri? Nije
mogao dobro da se seti. Ali onda je odluio da ne poputa.
On ree: "U redu. Kaem vam sada. Skinite je."
"Ali tako neto je nemogue. Barijera protiv kapsule? Vremenska
barijera?"
"Hoete da kaete da je vi niste postavili?"
"Nismo. Do Vremena, kunem se."
"Onda... onda..." Harlan je osetio kako mu krv nestaje iz lica.
"Onda je to Vee uinilo. Saznali su o svemu i preduzeli su korake
nezavisno od vas i... i tako mi svih Vremena i Stvarnosti, mogu da se
slikaju sa svojim oglasom, sa Kuperom, s Malansonom i sa Venou.
Nee imati nita od svega toga. Ba nita"
"ekaj. ekaj." Tvisel oajniki povue Harlana za lakat. "Saberi se,
mome. Razmisli malo, razmisli. Vee nije postavilo nikakvu barijeru."
 "Ali ona je tamo."
"Oni nisu mogli da postave takvu barijeru. Niko to nije mogao. To
je teorijski nemogue."
"Ali vi ne znate sve. Ona je tamo."
"Znam vie od bilo kog drugog u Veu i tako neto nije mogue"
"Ali barijera je tamo."
"Ako je stvarno tamo..."
I Harlan je u dovoljnoj meri postao svestan svoje okoline da bi
shvatio da se u Tviselovim oima pojavio prisenak poniznog straha;
straha koji nije postojao ni onog asa kada je starac doznao o
Kuperovom slanju na pogreno mesto i o predstojeem svretku
Venosti.

16. SKRIVENA STOLEA

Endru Harlan posmatrao je ljude na radu odsutnim pogledom. Oni
su se ljubazno pravili da ga ne primeuju zato to je on Tehniar. Bili
su to obini ljudi iz sektora za Odravanje. Ali u svemu ovom jadu, dok
ih je gledao, osetio je kako im zavidi.
Bilo je to pomono osoblje iz Odelenja meuvremenskog
transporta, u zagasito smeim uniformama, dok su im na ramenima
stajale epolete sa crvenom strelom dvostruke glave na crnom zaleu.
Koristili su sloenu opremu polja sile prilikom isprobavanja motora
kapsule, kao i stepena hiperslobode du kapsulskih puteva. Harlan je
pretpostavljao da oni raspolau sa malo teorijskog znanja o
vremenskom inenjeringu, ali bilo je oigledno da su praktino izvrsno
upueni u stvar.
 Harlan nije mnogo nauio o Odravanju kada je bio Pitomac.
Odnosno, tanije govorei, nije ba osobito ni udeo da mnogo naui.
Pitomci koji nisu polagali ispite vraani su u sektor za Odravanje.
'Nespecijalizovana profesija' (kako je glasio blai izraz) predstavljala je
oznaku neke pogreke i prosean Pitomac automatski je izbegavao tu
temu.
Ali sada, dok je posmatrao ljude iz Odravanja kako rade, oni su se
Harlanu uinili tihi, nenapeti, delatni i razlono sreni.
Zato da ne? Brojano su nadmaivali Strunjake, 'prave Vene', u
odnosu deset prema jedan. Imali su vlastito drutvo, prebivaline
nivoe posveene samo njima, sopstvena zadovoljstva. Rad im je bio
ogranien na odreen broj asova u toku fizio-dana i u njihovom
sluaju nije postojao drutveni pritisak koji bi ih obavezivao da svoje
slobodne aktivnosti podrede profesiji. Za razliku od Strunjaka, oni su
imali vremena da se posevete knjievnosti i filmskim dramatizacijama
pokupljenim iz razliitih Stvarnosti.
Sve je to uslovljavalo da imaju i znatno celovitije linosti. ivot
Strunjaka bio je tei i naporniji, vetaki u poreenju sa lakim i
jednostavnim ivotom ljudi iz Odravanja.
Odravanje je predstavljalo temelj Venosti. udno kako mu ova
jednostavna pomisao nije ranije pala na pamet. Oni su nadzirali
unoenje hrane i vode iz Vremena, odstranjivanje otpadaka,
funkcionisanje energetskih centrala. Vodili su rauna da celokupna
mainerija Venosti radi kao podmazana. Ako bi se dogodilo da svi
Strunjaci naprasno umru, ljudi iz Odravanja bili su u stanju da
obezbede beskrajno funkcionisanje Venosti. Ali kada bi nestalo
Odravanja, Strunjaci bi bili prinueni da napuste Venost za nekoliko
dana ili bi doiveli prilino jadan kraj.
Da li je osoblje iz Odravanja patilo zato to provodi ivot bez
domova, ena i dece? Da li je bezbednost od siromatva, bolesti i
Promena Stvarnosti predstavljala dovoljnu protivvrednost? Harlan je
osetio kako se u njemu pale plamici drutvenog reformatora.
Vii Raunar Tvisel prekinu Harlanov tok misli, banuvi gotovo
trei; izgledao je jo unezvereniji nego jedan as ranije, kada je
otiao, dok su ljudi iz Odravanja ve otpoeli sa poslom.
Harlan pomisli: - Kako mu to uspeva? Pa on je ve u godinama.
Tvisel pogleda oko sebe ptijom ivahnou, kada se ljudi
automatski uspravie sa panjom punom potovanja.
On ree: "ta je sa kapsulskim putevima?"
Jedan od ljudi odgovori: "Sve je u redu, ser. Putevi su isti, a polja
u mrei."
"Jeste li sve proverili?"
"Jesmo, ser. Ili smo u budunost sve dok ima odelenjskih stanica."
"Onda se udaljite," ree Tvisel.
Nije bilo nikakve sumnje u pogledu ovog grubog naina otputanja
potinjenih. Oni se naklonie s potovanjem, okrenue i ivahno
udaljie.
Tvisel i Harlan ostali su sami u kapsulskim putevima.
Tvisel se okrenu prema njemu. "Ostae ovde. Molim te."
Harlan odmahnu glavom. "Moram i ja da poem."
Tvisel ree: "Mora me shvatiti. Ako se meni neto dogodi, ti i dalje
zna kako da nae Kupera. Ako se tebi neto dogodi, ta moemo da
uradimo sami ja, bilo koji drugi Veni ili neka kombinacija Venih?"
Harlan ponovo odmahnu glavom.
 Tvisel stavi cigaretu meu usne. "Senor je sumnjiav. Tokom
poslednja dva fizio-dana zvao me je vie puta. eli da zna zato se
izdvajam. Kada bude otkrio da sam naredio celokupan remont
mainerije kapsulskih puteva... Moram da poem sada, Harlane. Ne
mogu da odlaem."
"Ni ja ne elim odlaganje. Spreman sam."
"I dalje uporno hoe da ide?"
"Ako nema barijere, nee biti nikakve opasnosti. ak i ako je ima,
ve sam bio tamo i vratio se. ega se plaite Raunaru?"
"Neu da rizikujem nita to ne moram."
"Onda se posluite logikom, Raunaru. Donesite odluku da i ja
poem sa vama. Ako Venost i dalje postoji posle toga, onda to znai
da se krug jo moe zatvoriti. To znai da emo opstati. Ako je odluka
pogrena, onda e Venost prei u nepostojanje, ali to e se dogoditi i
ako ja ne poem, zato to bez Nois ja neu ni prstom mrdnuti da
vratim Kupera. Kunem se u to."
Tvisel ree: "Ja u ti je dovesti."
"Ako je to tako jednostavno i bezbedno, nita nee smetati ako i ja
poem sa vama."
Tvisela je ovo oklevanje oigledno pritiskalo kao mora. On konano
proguna: "U redu, poi i ti!"
I Venost je opstala.

Tviselov unezveren pogled nije nestao kada su uli u kapsulu.

Bacio je pogled na brojke temporometra koje su se brzo smenjivale.
ak je i skalerski broja, koji je merio u jedinicama kilostolea i koji su
ljudi iz odranja podesili za ovu posebnu svrhu, otkucavao u
razmacima od jednog minuta.
On ree: "Nije trebalo da poe."
Harlan slegnu ramenima. "Zato da ne?"
"To me uznemirava. Nema nikakvog suvislog razloga. Nazovi to
mojim starim sujeverjem. ini me nemirnim."
Spojio je ruke i drao ih vrsto priljubljene.
Harlan ree: "Ne razumem vas."
Tvisel je izgledao veoma raspoloen za priu, kao da je time eleo
da izgna nekog mentalnog demona iz sebe. On ree: "Moda e imati
uvaavanja prema ovome. Ti si strunjak za Primitivna vremena. Koliko
je dugo ovek postojao u Primitivnoj eri?"
Harlan ree: "Deset hiljada vekova. Petnaest hiljada, moda"
"Jeste. Poevi kao svojevrsno primitivno majmunoliko bie i
zavrivi kao homo sapiens, zar ne?"
"To je opte poznata stvar. Tako je."
"Onda mora biti i opte poznato da evolucija nastavlja svoj tok
prilino brzim ritmom. Petnaest hiljada vekova od majmuna do homo
sapiensa."
"Pa?"
"Pa, ja potiem negde iz 30.000. stolea..."
(Harlan nije mogao da se ne trgne. Nikada nita nije znao o
Tviselovom rodnom dobu, niti je poznavao nekoga ko je to znao).
"Ja sam iz jednog veka oko 30.000. stolea", ree Tvisel ponovo,
"a ti si iz 95. veka. Vreme koje lei izmeu naih roenja dvostruko je
vee od ukupne duine vremena ovekovog postojanja u Primitivnom
dobu, pa ipak, ima li neke razlike meu nama? Ja sam roen sa etiri
zuba manje od tebe i bez slepog creva. Fizioloke razlike se tu
okonavaju. Na metabolizam je gotovo istovetan. Najvea razlika je u
tome to tvoje telo moe da sintetie steroidni nukleus, dok moje to
nije u stanju, tako da mi je za ishranu potreban holesterol, a tebi nije.
Mogao sam imati porod sa enom iz 575. stolea. Vidi kako se vrsta
ne menja sa vremenom."
Harlana ovo nije zadivilo. Nikada se nije bavio ispitivanjem
osnovnog identiteta oveka kroz vekove. Bila je to jedna od onih stvari
sa kojima se ivi i koje se prihvataju zdravo za gotovo. On ree:
"Postojali su sluajevi vrsta koje su ivele neizmenjene tokom miliona
stolea.
Njih nema mnogo, dodue. Ali zato stoji injenica da se prestanak
ljudske evolucije podudara sa razvojem Venosti. Samo podudara? O
ovom problemu se nije mnogo razmiljalo, uz svega nekoliko izuzetaka
kao to je Senor, a ja nikada nisam bio Senor. Nisam verovao da su
takva razmiljanja na mestu. Ako se neto ne moe proveriti
kompjutapleksom, nema svrhe da jedan Raunar na to gubi vreme. Pa
ipak, kada sam bio mlai, ponekad mi je padalo na pamet..."
"ta?" Harlan pomisli: - Ovo je neto to u svakom sluaju vredi
uti.
"Ponekad sam razmiljao o Venosti kakva je bila onda kada je
osnovana. Pruala se svega nekoliko stolea, tokom tridesetih i
etrdesetih, i njena funkcija poglavito je bila trgovina. Zanimala se za
poumljavanje goleti, za prebacivanje humusa, svee vode, finih
hemikalija. Bili su to jednostavni dani.
Ali onda smo otkrili Promene Stvarnosti. Vii Raunar Henri
Vadsmen spreio je jedan rat, na dramatian nain sa kojim smo se svi
saiveli, uklanjajui sigurnosnu konicu sa povrinskog vozila jednog
kongresmena. Posle toga, Venost je sve vie i vie premetala svoje
teite sa trgovine na Promenu Stvarnosti. Zato?"
Harlan ree: "Oigledan razlog. Poboljanje oveanstva."
"Da. Da. U normalnim vremenima i ja tako mislim. Ali priam ti o
komarima koje preivljavam. ta ako je postojao jedan drugi razlog,
neizraen, nesvestan? ovek koji je u stanju da putuje neodreeno
daleko u budunost ima priliku da sretne drugog oveka koji je od
njega razvijeniji kao i on od majmuna. Zato da ne?"
"Moda. Ali ljudi su ljudi..."
"...ak i u 70.000. stoleu. Da, znam. A imaju li nae Promene
Stvarnosti nekakve veze sa tim? Mi odstranjujemo neobinosti. ak je i
Senorov rodni vek, sa svojim stvorenjima bez kose, pod stalnim
preispitivanje, a to je jo prilino bezazleno. Moda smo iz najasnijih,
iz najiskrenijih pobuda osujetili ovekovu evoluciju zato to ne elimo
da sretnemo superljude."
Jo nije kresnula varnica. Harlan ree: "Pa dobro, ako je ve tako.
Zar je to vano?"
"Ali ta ako superovek ipak postoji, u daljoj budunosti no to mi
moemo da dopremo? Naa kontrola prua se samo do 70.000.
stolea. Posle toga poinju Skrivena Stolea! Zato su ona skrivena?
Zato to razvijeniji ljudi ne ele da imaju nita sa nama i ograuju nas
od svog vremena? Zato im doputamo da ostanu skriveni? Zato to
neemo da imamo posla sa njima, a poto je propao na prvi pokuaj
da uemo tamo, mi ak odbijamo da preduzmemo jo neki pokuaj?
Ne kaem da je to svestan razlog, ali svestan ili nesvestan, to je
razlog."
"Ba lepo", ree Harlan namrgoeno. "Oni su izvan naeg dometa,
a mi smo izvan njihovog. ivi i pusti druge da ive."
Tvisela je pogodila poslednja reenica. "ivi i pusti druge da ive.
Ali mi se ne drimo toga. Mi pravimo Promene. Promene se prostiru
samo nekoliko stolea pre no to vremenska inercija ne nagna njihove
uticaje da se prigue. Sea se da je Senor, dok smo bili za rukom,
izloio to kao jedan od nerenih problema Vremena. Kazao je, zapravo,
da je sve to stvar statistike. Neke Promene utiu na vie stolea od
drugih promena. Teorijski, nije ogranien broj vekova na koje se moe
uticati odgovarajuom Promenom; sto stolea, hiljadu, sto hiljada.
Razvijeni ljudi iz Skrivenih Stolea to sigurno znaju. Pretpostavimo da
ih uznemirava mogunost da ih jednoga dana neka Promena moe
stii sve do 200.000. veka."
"Beskorisno je brinuti o takvim stvarima", primeti Harlan sa izrazom
oveka koji ima mnogo pree brige.
"Ali zamislimo", nastavi Tvisel apatom, "da su oni mirni sve dok mi
ostavljamo prazne Odeljke Skrivenih Stolea. To bi znailo da mi
nemamo napadake namere. Pretpostavimo sada da se ovo primirje, ili
kako ve hoe da ga nazove, prekri i da se pojavi neko ko je
utemeljio stalno uporite negde posle 70.000. stolea. Oni bi mogli
pomisliti da to znai prethodnicu neke velike invazije? Oni mogu da
nas ograde od svog Vremena, to ukazuje na to da im je nauka znatno
razvijenija od nae. U tom smislu bi mogli preduzeti i korak dalje i
uiniti ono to nama izgleda nemogue: postaviti barijeru preko
kapsulskih puteva, kako bi nas odsekli..."
Harlan iznenada skoi na noge, obuzet uasom: "Oni imaju Nois?"
"Ne znam. To je samo razmiljanje. Moda uopte nema barijere.
Moda neto nije bilo u redu sa tvojom kapsulom..."
 "Postojala je barijera!" viknu Harlan. "Kakvo bi moglo biti drugo
objanjenje? Zato mi to niste ranije rekli?"
"Nisam verovao u to", proguna Tvisel. "Jo ne verujem. Nije
trebalo da ti kaem ni re o ovim luckastim snovima. Moja vlastita
strahovanja... pitanje Kupera... sve... Ali saekaj jo nekoliko minuta."
Upravio je prstom prema temporometru. Skaler je pokazivao da se
nalaze izmeu 95.000. i 96.000. stolea.
Tviselove ruke posegnue za kontrolama i usporie kapsulu. Proao
je 99.000. vek. Skalerovo kretanje se zaustavilo. Mogla su se razabrati
pojedinana stolea.
99.726. - 99.727. - 99.728. -
"ta emo uiniti?" promrmlja Harlan.
Tvisel odmahnu glavnom na nain koji je reito govorio o strpljenju
i nadi, ali moda i o bespomonosti.
99.851. - 99.852. - 99.853. -
Harlan se ukrutio, pripravan na udar u barijeru, dok mu je u glavi
sevnula oajnika pomisao: - Da li e ouvanje Venosti biti jedini
nain da se nae vreme za borbu sa biima Skrivenih Stolea? Kako se
inae ponovo domoi Nois? Odjuriti natrag, natrag do 575. stolea, i
raditi kao lud do..
99.938. - 99.939. - 99.940. -
Harlan zadra dah. Tvisel ponovo uspori kapsulu, pustivi je gotovo
da mili. Savreno je reagovala na kontrole.
"Ne, sada, sada", ree Harlan apatom, nesvestan da je uopte
napravio neki zvuk.
99.998. - 99.999. - 100.000. - 100.001. - 100.002. -
Brojevi su nastavili da se penju i dva oveka su posmatrala njihov
rast u nepominoj tiini.
Onda Tvisel povika: "Nema barijere!"
"Ali bila je tu! Bila je tu!", uzvrati Harlan, a zatim dodade kao u
agoniji: "Moda su je se doepali i barijera im vie nije potrebna."

111.394.
Harlan jurnu iz kapsule i odmah povika: "Nois! Nois!"
Odjek se odbijao o zidove praznog Odeljka, muklo se skraujui.
Iziavi znatno pribraniji, Tvisel pozva mladia: "ekaj, Harlane."
Ali bilo je uzaludno. Harlan je trei hitao hodnicima ka onom delu
Odeljka gde je improvizovao svojevrstan dom.
Nejasno mu je sinula pomisao o mogunosti da sretne nekog od
Tviselovih 'razvijenijih ljudi' i koa mu se zaas najeila, ali onda je sve
ostalo bilo potisnuto pred neodlonom neophodnou da pronae Nois.
"Nois."
I tada, najednom, tako brzo da ju je stegao u naruje jo pre no
to je uopte bio siguran da ju je video, ona je bila tu, uz njega, njene
ruke su ga grlile i stiskale, obraz joj je stajao na njegovom ramenu, a
crna kosa blago ga je milovala po bradi.
"Endru?" ree ona, glasom koji je bio priguen zbog pritiska
njegovog tela. "Gde si bio? Prolazili su dani, a ja sam se plaila."
Harlan je odvoji na duinu ruke od sebe, zagledavi se u nju sa
izrazom poudne ukruenosti. "Jesi li dobro?"
"Dobro sam. Mislila sam da ti se neto dogodilo. Mislila sam..." Ona
naglo prekide, dok joj se oima pojavio izraz uasa, i samo promuca:
"Endru!"
Harlan se okrenu.
 Bio je to samo Tvisel, koji je teko disao.
Nois je povratila samopouzdanje na osnovu Harlanog izraza lica.
Ona ree pribranijim glasom: "Poznaje li ga, Endru? Je li sve u redu?"
Harlan ree: "U redu je. Ovo je moj pretpostavljeni, Vii Raunar
Laban Tvisel. On zna za tebe."
"Vii Raunar?" ustuknu Nois.
Tvisel se polako priblii. "Pomoi u vam, dete moje. Pomoi u
vam oboma. Tehniar ima moje obeanje, ako samo veruje u njega."
"Izvinjavam se, Raunaru", ree Harlan kruto i ne jo sasvim
pokajniki.
"Oproteno ti je", uzvrati Tvisel. On prui ruku i uze nevoljnu
devojinu. "Reci mi, devojko, je li ti bilo dobro ovde?"
"Brinula sam se."
"Ovde nije bilo nikoga od kada je Harlan poslednji put otiao?
"Ne... nikoga, gospodine."
"Ba nikoga? Nita?"
Ona odamhnu glavnom. Njene crne oi potraie Harlanove. "Zato
pitate?"
"Nita, devojko. Budalasta mora. Hodi, vratiemo te u 575. vek."
Dok se kapsula vraala, Endru Harlan je postepeno uranjao u
nemirnu i sve dublju tiinu. Nije podigao pogled kada su proli
100.000. stolee, kreui se uz Vreme, a Tviselu se oteo oigledan
uzdah olakanja, kao da je oekivao da e im neko osujetiti povratak.
Gotovo da se nije pomerio kada je Noisina ruka skliznula u
njegovu, a nain na koji je uzvratio na pritisak njenih prstiju bio je
bezmalo mehaniki.
 Nois je spavala u susednoj prostoriji i Tviselov nemir je konano
dosegao vrhunac poudne snage.
"Reklamni oglas, mome! Dobio si tvoju enu. Moj deo pogodbe je
ispunjen."
U tiini i jo odsutan, Harlan je okretao stranice kompleta na stolu.
Konano je naao pravo mesto.
"Sasvim je jednostavno", ree on, "Ali pie na engleskom. Proitau
vam, a onda u vam prevesti."
Bio je to mali oglas u gornjem levom uglu stranice pod brojem 30.
Spram jednog neobinog crtea koji je stajao u zaleu, ispisane su
neukraene rei tampanim slovima:

AKO ELITE
TANA I ISCRPNA
OBAVETENJA O
MARKETINGU

Ispod je malim slovima bilo dopisano: 'Obratite se na reklamnu

agenciju Investments, P.O. Box l4, Denver, Kolorado'.
Tvisel je pomno sasluao Harlanov prevod, ali je oigledno ostao
razoaran. On ree: "Kakva je to rabota? ta im sve to znai?"
"Posrednika reklamna agencija", ree Harlan nestrpljivo. "Deo
sistema kojim je privatan kapital ulagan u posao. Ali nije tu klju cele
stvari. Zar ne vidite crte preko koga je otisnut tekst?"
"Vidim. Atomska peurka posle eksplozije megatonske bombe. Tu
je da bi privukla panju. ta je sa njom?"
Harlan prasnu: "Sto mu Vremena, Raunare, ta je sa vama?
Pogledajte datum izlaska ovog broja asopisa."
On pokaza prstom na zaglavlje, malo levo pored broja stranice.
Pisalo je 28. mart 1932.
Harlan ree: "Ovome nije potreban prevod. Brojevi odgovaraju
onima koji se koriste u standardnom meuvremenskom i lako se
moete uveriti da je ovo 19,32 stolee. Zar ne znate da u to vreme
nijedan ivi ovek nije video atomsku peurku? Niko je nije mogao
tako verno reprodukovati, osim..."
"Stani, ekaj. To je samo obian crte", ree Tvisel, nastojei da
sauva ravnoteu. "Nije iskljueno da samo sluajno podsea na
atomsku peurku."
"Sluajno? Da li biste ponovo bacili pogled na napis?"
Harlan prevue prstima po redovima: "Ako elite... Tana i
iscrpna... Obavetenja o ... Marketingu. Poetna slova obrazuju te
ATOM, to je i na engleskom znailo isto. Je li i to sluaj? Ni govora.
Zar ne shvatate, Raunaru, kako se ovaj reklamni oglas uklapa u
uslove koje ste vi sami postavili. Odmah mi je pao u oi. Kuper je znao
da e se to dogoditi, zbog istog anahronizma. U isto vreme, ono
nema drugog znaenja izuzev doslovnog, ba nikakvo drugo znaenje
ni za kog oveka iz 19,32 stolea.
To je, dakle, Kuper. Ovo je njegova poruka. Imamo datum najblie
nedelje u centiveku. Imamo potansku adresu. Jedino je potrebno otii
po njega, a samo sam ja dovoljno upuen u Primitivnu eru da uspem u
tome."
"I otii e, zar ne?" Na Tviselovom licu pojavio se izraz olakanja i
sree.
"Otii u... pod jednim uslovom."
 Iznenadan obrt oseanja namrtio je Tviselov lice. "Ponovo uslovi?"
"Isti uslov. Ne dodajem nove. Nois mora biti bezbedna. Ona mora
poi sa mnom. Neu je ostaviti ovde."
"I dalje mi ne veruje? Na koji sam te nain izneverio? ta je to to
te jo uznemirava?"
"Samo jedna stvar, Raunaru", ree Harlan sveano. "Samo jedna
stvar. Preko 100.000. stolea stajala je barijera. Zbog ega? Eto to me
uznemirava!"

17. KRUG SE ZATVARA

Nije prestajalo da ga uznemirava. Polako mu se razotkrivalo u
svesti kako su proticali dani priprema. Uvreilo se izmeu njega i
Tvisela; onda izmeu njega i Nois. Kada je doao dan odlaska, samo je
izdaleka bio svestan te injenice.
Bio je u stanju da pokae tek maglovito zanimanje kada se Tvisel
vratio sa zasedanja potkomiteta Vea. Harlan upita: "Kako je bilo?"
Tvisel uzvrati umornim glasom: "Ne bi se moglo rei da je ovo bio
ba najprijatniji razgovor koji sam vodio."
Harlan je ve bio spreman da stvar okona na toj primedbi, ali
posle trenutnog utanja on proguna: "Pretpostavljam da nita niste
kazali o..."
"Nisam, nisam", usledio je razdraljiv odgovor. "Nisam rekao ni rei
o devojci, niti o tvom udelu u upuivanju Kupera na pogreno mesto.
Bila je to zlosrena greka, mehaniki kvar. Uzeo sam punu
odgovornost na sebe."
Harlanova savest, optereena kao i uvek, nala je povoda da
ponovo neto prebaci sebi. On ree: "To nee izii dobro po vas."
 "ta mogu da uine? Moraju ekati da se izvri ispravka, pre no to
dobiju priliku da mi neto uine. Ako ne uspemo, svi emo biti izvan
upliva dobra i zla. Ako, pak, uspemo, verovatno e me sam uspeh
zatiti. U suprotnom..." Starac slegnu ramenima. "Nameravam da se
povuem iz aktivnog uestovanja u poslovima Venosti posle toga, u
svakom sluaju." Poeo je da prevre cigaretu po prstima i ugasio ju je
pre no to je do pola dogorela.
On uzdahnu. "Radije ih ne bi uplitao u sve ovo, ali u suprotnom ne
bi bilo naina da se upotrebi specijalna kapsula za novo putovanje iza
granice prolosti."
Harlan se okrenu. Misli su mu se stalno vraale istim tokovima, koji
su ve danima iskljuivali sve ostalo. Tek nejasno je uo Tviselovu
narednu primedbu, ali tek kada ju je starac ponovio, on se tre i ree:
"Izvinite?"
"Kaem, je li tvoja ena spremna, mome? Da li joj je jasno ta
treba da radi?"
"Spremna je. Kazao sam joj sve."
"Kako je to primila?"
"ta?... Oh, da, ovaj, kao to sam i oekivao. Ne boji se."
"Ima manje od tri fizio-dana sada."
"Znam."
To je bilo sve za trenutak i Harlan je ponovo bio ostavljen sam sa
svojim mislima i neprijatnom sveu o onome to mora da uini.

Kada je zavren utovar u kapsulu, a kontrole podeene, Harlan i

Nois preduzeli su poslednju promenu odee, oblaei kostime koji su
priblino odgovarali nonji gradskih podruja ranog 20. veka.
 Nois je promenila Harlanov predlog u pogledu haljina, u saglasnosti
sa nekim nagonskim oseanjima za koje je izjavila da ih samo ene
imaju u stvarima odevanja i estetike. U potpunosti se opredelila za
modele u reklamnim oglasima odgovarajuih kompleta novinskih
asopisa i potanko je pregledala brojeve dobavljene iz desetak
razliitih stolea.
Povremeno bi upitala Harlana: "ta misli o ovome?"
On bi slegao ramenima: "Ako je posredi instinktivno znanje,
preputam tebi izbor."
"To je rav znak, Endru", uzvrationa lakoom koja nije zvuala ba
uverljivo. "Odve si popustljiv. ta se dogaa sa tobom? Vie ne lii
na sebe. Ve danima."
"Sve je u redu sa mnom", ree Harlan jednolinim glasom.
Kada ih je Tvisel prvi put video u kostimima itelja 20. stolea, nije
mogao odoleti iskuenju da se malo ne naali na taj raun. "Sto mu
Vremena", ree on, "kakvi runi kostimi iz Primitivne ere, ali i kako ne
uspevaju da prikriju tvoju lepotu moja... moja draga."
Nois mu se toplo osmehnu; Harlan koji je stajao tu u nepominoj
tiini morao je priznati da iz njegove ve rom zakrene sklonosti ka
galantnosti ponekad izbija i malo istine. Odea koju je Nois nosila nije
je isticala, kao to bi trebalo. minka joj je bila ograniena na
nepojmljive premaze bojom po usnama i obrazima, a postojao je i
ruan ukras na liniji obrva. Njena divna kosa (to je bilo ponajgore od
svega) nemilosrdno je bila odseena. Pa ipak, bez obzira na sve to,
ona je i dalje izgledala lepa.
Harlan se ve polako privikavao na svoj neudobni pojas, na tesnu
odeu koja ga je stezala ispod pazuha i na pregibima udova, kao i na
jednolino oskudevanje u bojama na svom grubo obojenom odelu.
Oblaiti neobine kostime da bi se uklopilo u dato stolee predstavljalo
je ve staru priu za njega.
Tvisel ree: "Ono to sam hteo da uradim bilo je da instaliram
rune kontrole u unutranjosti kapsule, kao to smo se dogovorili, ali
izgleda da nema naina za to. Inenjeri jednostavno moraju imati izvor
energije koji je dovoljno velik da bi se upravljalo vremenskim
kretanjem, a tako neto ne postoji izvan Venosti. Sve to se moe
postii jeste temporalni pritisak za vreme boravka u Primitivnoj eri.
Meutim, ipak imam ruicu za povratak."
Poveo ih je u kapsulu, probijajui se kroz naslagane zalihe, i
pokazao na upadljivu metalnu ruku koja je sada naruavala glatkou
unutranjeg zida kapsule.
"Cela mainerija je svedena na obian prekida", ree on. "Umesto
da se automatski vrati u Venost, kapsula e neogranieno dugo ostati
u Primitivnoj eri. Meutim, kada se pomeri ova poluga, vratiete se
natrag. Tada e sve biti stvar od nekoliko sekundi i, nadam se, zavrno
putovanje..."
"Drugo putovanje?" upita Nois iznenada.
Harlan ree: "Nisam ti objasnio. Vidi, ovo prvo putovanje ima
samo za cilj da se tano utvrdi vreme Kuperovog dolaska. Ne znamo
koliko je vremena proteklo izmeu trenutka kada je stigao i kada je
objavio oglas. Doi emo do njega posredstvom adrese koja je
navedena u oglasu i, ako je mogue, saznaemo taan minut njegovog
dolaska, odnosno to moemo priblinije. Onda emo se vratiti do tog
asa plus petnaest minuta, kako bismo dopustili da kapsula ode od
Kupera."
 Tvisel se umea: "Kapsula ne moe biti na istom mestu i u isto
vreme u dva razliita fizio-vremena, zna." Pokuao je da se osmehne.
Izgledalo je da je Nois prihvatila objanjenje. "Shvatam", ree ona,
ne odve sigurno.
Tvisel se ponovo obrati Nois: "Dovoenje Kupera u trenutku
njegovog dolaska opozvae sve mikropromene. Reklamni oglas sa
atomskom bombom ponovo e nestati i Kuper e jedino biti svestan da
se kapsula, poto je nestala kao to mu je reeno da e se dogoditi,
neobjanjivo opet pojavila. Uopte nee znati da je bio u pogrenom
stoleu i to mu niko nee kazati. Rei emo mu da smo zaboravili da
mu damo neko veoma vano uputstvo (moraemo izmisliti neto
ubedljivo) i jedino se moemo nadati da e on celu stvar smatrati
dovoljno nevanom, tako da nee pomenuti prilikom pisanja 'Memoara'
da je dva puta slat u prolost.
Nois podie otre vee. "To je veoma zapetljano."
"Jeste. Na alost." On protrlja ruke i pogleda Nois i Harlana kao da
pothranjuje neku unutranju sumnju. Zatim se uspravi, izvadi novu
cigaretu i ak mu poe za rukom da prida glasu izvesnu notu veselosti:
"A sada, mome, sreno." Tvisel se kratko rukovao sa Harlanom,
klimnuo glavom Nois i iziao iz kapsule.
"Kreemo li sada?" upita Nois Harlana kada su ostali sami.
"Kroz nekoliko minuta", ree Harlan.
Pogledao je iskosa Nois. Ona ga je posmatrala, smeei se bez
straha. Za trenutak mu je duh odgovorio na taj zov. Ali to su oseanja,
a ne razum, prekori on sebe; nagon, a ne pamet. Odvratio je pogled.

Putovanje je bilo nita, ili gotovo nita; nije se razlikovalo od

obine vonje kapsulom. Uz put se javilo neko unutranje trenje koje
je moglo biti i isto psihosomatskog porekla. Jedva ako se i osetilo.
A onda su stigli u Primitivnu eru i izili u krevit, samotni svet
obasjan sjajem popodnevnog sunca. Duvao je blag vetar, koji je bio
malo prohladan. A svuda unaokolo vladala je tiina.
Gole stene bile su razbacane na sve strane i izgledale su mone,
obojene tamnim prelivima duge koji su odraavali jedinjenja gvoa,
bakra i hroma. Ogromnost tog predela bez ljudi i, nadasve, bez ivota,
uinila je da se Harlan osea siuan i kao izgubljen. Venost, koja nije
pripadala svetu materije, nije imala sunce, a vazduh je u nju uvoen
spolja. Seanja na mesto gde je roen bila su izbledela. Prilikom
Posmatranja razliitih stolea imao je posla sa ljudima i njihovim
gradovima. Nikada ranije nije iskusio neto ovako.
Nois ga dodirnu za lakat.
"Endru, hladno mi je."
On se tre i okrenu prema njoj.
Ona dodade: "Zar nismo postavili Radijant?"
On ree: "Jesmo. U Kuperovu peinu."
"Zna li gde je to?"
"Ba ovde", uzvrati on kratko.
Nije sumnjao u to. 'Memoari' su tano odredili mesto i najpre
Kuper, a sada i on, doli su do njega.
Nije nimalo bio sumnjiav u pogledu tanog stizanja na odredite u
putovanju kroz vreme, jo od doba pitomstva. Setio se kako je onda
jednom prilikom kazao, ozbiljno pogledavi vaspitaa Jeroua: "Ali
Zemlja se okree oko Sunca, Sunce se vrti oko galaktikog sredita, a i
Galaksija se okree. Ako poete sa neke take na Zemlji i otisnete se
sto godina u prolost, nai ete se u praznom prostoru, zato to e
Zemlji biti potrebno sto godina da stigne u tu taku." Bilo je to jo
vreme kada je o stoleu govorio kao o 'sto godina'.
Vaspita Jerou skresao mu je u brk: "Ne odvajaj Vreme od
prostora. Kreui se kroz Vreme, ti se kree zajedno sa Zemljom. Ili
moda misli da ptica koja leti vazduhom otprhne u svemir zato to
Zemlja juri oko Sunca brzinom od osamnaest milja u sekundi, te tako
naprosto nestane pod njom?"
Riskantno je zakljuivati po analogiji, ali Harlan je docnije dobio
znatno pouzdaniji dokaz, tako da je sada, posle putovanja u Prititivnu
eru koje je gotovo bilo bez presedana, mogao biti sasvim spokojan i da
se ni malo ne iznenadi to se otvor u peini naao tano na mestu gde
je to bilo predvieno.
Uklonio je kamuflau od gomile kamenja i stenja i uao u peinu.
Belim snopom lampe probio je tamu gotovo kao otricom skalpela.
Pretraio je zidove, tavanicu, pod, svaku stopu.
Stojei odmah uz njega, Nois proaputa: "ta trai?"
On ree: "Neto. Bilo ta."
Najzad je naao to neto, bilo ta, na zadnjem kraju peine u
obliku pljosnatog kamena koji je poklapao zelenkaste listove poput
pritiskaa za hartiju.
Harlan odbaci kamen i prevue palcem po bonoj strani listova.
"ta je to?" upita Nois.
"Banknote. Sredstvo razmene. Novac."
"Jesi li znao da su ovde?"
"Nisam nita znao. Samo sam se nadao."
Bio je to nain korienja Tviselove preokrenute logike, odreivanje
uzroka po posledici. Venost postoji, to znai da je i Kuper doneo
ispravne odluke. Uz pretpostavku da e reklamni oglas uputiti Harlana
u tano Vreme, peina je predstavljala oigledno dodatno
komunikaciono sredstvo.
Pa ipak, ovo je bilo bolje nego to se on usuivao da se nada. Ne
samo jednom tokom priprema za putovanje u Primitivnu eru Harlan je
pomiljao da bi odlazak u grad samo sa golim zlatom izazvalo
podozrenje i usporilo delanje.
Kuperu je to, dodue, polo za rukom, ali on je imao vremena.
Harlan je odmerio u ruci sveanj novanica. Bilo mu je potrebno
poprilino vremena da sakupi ovoliko. Momak je dobro obavio posao,
ba dobro.
I krug se zatvarao.
Zalihe su bile prebaene u peinu pri sve izrazitijem rumenilu
zapadnog sunca. Kapsulu su prevukli difuznom odraavajuom opnom
koja e je uiniti nevidljivom za svakog izuzev za onoga ko bi se iz
blizine zagledao, a za takav sluaj Harlanu je stajao na raspolaganju
blaster. Radijant je bio postavljen u peinu, a svetiljku su uglavili u
jedan rascep, tako da su obezbedili svetlost i toplotu.
Napolju je vladala prohladna martovska no.
Nois se zamiljeno zagleda u glatku, paraboloidnu unutranjost
Radijanta koji se polako okretao. Ona ree: "Endru, kakvi su ti
planovi?"
"Sutra ujutro", ree on, "otii u do najblieg grada. Znam gde se
nalazi... odnosno gde bi trebalo da bude." (U mislima je odagnao
svaku sumnju u ovom pogledu. Nee biti nikakvih problema u
pronalaenju grada. Tviselova logika ponovo.)
 "I ja u poi sa tobom, zar ne?"
On odmahnu glavom. "Ne zna jezik; osim toga, nee biti nimalo
lako stii donde."
Nois je izgledala neobino arhaino sa kratkom kosom i iznenada
ljutnja u njenim oima nagnala je Harlana da nelagodno skrene
pogled.
Ona ree: "Ja nisam budala, Endru. Gotovo uopte ne razgovara
sa mnom. Uopte me ne gleda. ta sve to znai? Da te ne spopada
moral iz tvog rodnog veka? Osea li da si izdao Venost, pa sada
okrivljuje mene zbog toga? Osea li da sam te podmitila? ta je,
zaboga?"
On ree: "Ne zna ta oseam."
Ona ree: "Onda mi ti to kai. Nita lake od toga. Nee ti se
ukazati bolja prilika od ove. Osea li ljubav? Prema meni? Da li ne
moe ili ne eli da me iskoristi kao ispataoca za druge? Zato si me
doveo ovamo? Reci mi. Zato me nisi ostavio Venosti kada sam ti
ovde beskorisna i kada izgleda da ne moe da me vie podnosi?"
Harlan ree: "Postoji opasnost."
"Oh, ma nemoj."
"Vie nego opasnost. U pitanju je komar. Mora Raunara Tvisela",
ree Harlan. "Za vreme naeg poslednjeg paninog odlaska u Skrivena
Stolea, on mi je ispriao o zebnjama koje ima s njima u vezi.
Razmiljao je o mogunosti postojanja razvijenijeg varijeteta oveka,
novoj vrsti, moda superljudi, koji se kriju u dalekoj budunosti,
ogradivi se od svih naih uticaja i osujeujui nae uplivisanje na
Stvarnost. Mislio je da su oni podigli barijeru preko 100.000. stolea. A
onda smo nali tebe i Raunar Tvisel je digao ruke od svojih komara.
Poverovao je da nije bilo nikakve barijere. Usredsredio se na
neposredniji problem spasavanja Venosti.
Ali kao to vidi, njegova mora obuzela je mene. Ja sam iskusio tu
barijeru, tako da sigurno znam da je postojala. Nije je podigao niko od
Venih, poto je Tvisel kazao da je tako neto teorijski nemogue.
Moda teorije o Venosti nisu dovoljno usavrene. Barijera je bila
tamo. Neko ju je postavio. Ili neto.
Razume se", nastavi on zamiljeno, "Tvisel je u neemu pogreio.
Oseao je da ovek mora da evoluira, ali nije tako. Paleontologija nije
ulazila u osobito polje interesovanja Venih, ali su se njome zanimali
ljudi iz poznih Primitivnih vremena, tako da sam i ja neto ieprkao o
njoj. Znam samo ovoliko: vrste se razvijaju da bi osujetile pritisak nove
sredine. U postojanoj sredini data vrsta bi mogla ostati nepromenjena
milionima vekova. Primitivni ovek brzo je evoluirao zato to je
njegova sredina bila okrutna i promenljiva. Ali oveanstvo je jednom
nauilo da stvara vlastitu sredinu i uinilo ju je prijatnom i postojanom,
i ovek je prestao da evoluira."
"Ne znam o emu govori", ree Nois glasom koji nije zvuao
nimalo smirenije, "niti si kazao bilo ta o nama, a ja elim o tome da
priamo."
Harlanu je polo za rukom da spolja ostane pribran. On ree: "ta
e onda barijera preko 100.000. stolea? Kakvoj je svrsi sluila? Sa
tobom je sve u redu. Kakav je drugi smisao mogla da ima? Upitao sam
se: ta se dogodilo zbog njenog prisustva, to se ne bi dogodilo da nje
nije bilo?"
Zastao je, gledajui svoje nezgrapne i teke izme od prirodne
koe. Pomislio je da bi se oseao udobnije ako bi ih izuo preko noi, ali
ne sada, ne sada...
On ree: "Mogao je postojati samo jedan odgovor na ovo pitanje.
Postojanje barijere nagnalo me je da se vratim u prolost, da se
doepam neuronskog bia i napadnem Finda. Navelo me je na
pomisao da stavim na kocku Venost da bih te ponovo dobio, a kada
budem video da mi to nee poi za rukom i da je unitim. Shvata li?"
Nois ga je posmatrala meavinom uasa i neverice. "Misli li da su
ljudi iz daleke budunosti eleli da uradi sve to? Da su ba to
planirali?"
"Tako je. Ne gledaj me tako. Jeste! Zar ne shvata kako sve to
menja? Dok delam po vlastitoj volji, voen samo svojim razlozima, sve
posledice idu meni na duu, materijalne i duhovne. Ali biti obmanut,
biti prevaren od strane ljudi koji upravljaju i manipuliu mojim
oseanjima kao da sam kompjutapleks u koji je dovoljno samo ubaciti
prikladno perforisanu karticu..."
Harlanu je iznenada postalo jasno da vie i on naglo prekide.
Saekao je da proe nekoliko trenutaka, a onda nastavi. "To je
nemogue prihvatiti. Morau da rainim ono to sam uinio kao
marioneta. A kada rainim, moi u ponovo da se smirim."
I hoe... moda. Oseao je kako ga obuzima plima bezlinog
trijumfa, nevezanog za linu tragediju koja se pruala ispred i iza. Krug
se zatvarao!
Noisina ruka krenu napred, kao da je elela da uhvati njegovu,
ukoenu i nepopustljivu.
Harlan se povue, odbijajui njenu naklonost. On ree: "Sve je to
bilo pripremljeno. Moj susret sa tobom. Sve. Ustrojstvo mojih oseanja
podvrgnuto je analizi. Oigledno. Akcija i reakcija. Pritisni to dugme i
taj ovek e uiniti to i to. Pritisni ovo dugme i uinie neto drugo."
Harlan je govorio s naporom, negde iz dubina stida. Odmahnuo je
glavom, pokuavajui da otrese uas sa nje kao to bi pas otresao
vodu, a zatim nastavi: "Postoji jedna stvar koju nisam odmah
razumeo. Kako sam uspeo da pogodim da e Kuper biti poslat u
Primitivnu eru? Bilo je krajnje neverovatno da se tako neto pogodi.
Nisam imao nikakvu osnovu. Tvisel to nije shvatio. Vie puta se upitao
kako sam to mogao uraditi sa tako malo znanja iz matematike.
Pa ipak, pogodio sam. Prvi put se to dogodilo one... one noi. Ti si
spavala, ali ja nisam. Oseao sam da postoji neto to moram
upamtiti; neka opaska, neka misao, neto to mi je prostrujalo kroz
svest u uzbuenju i razdraganosti te noi. Kad sam podrobnije
razmislio, celokupan znaaj Kupera blesnuo mi je pred oima, a
zajedno s tim javila mi se i pomisao da sam u prilici da unitim
Venost. Kasnije sam izvrio proveravanja u istoriji matematike, ali to
nije stvarno bilo potrebno. Ve sam znao. Bio sam siguran u to. Kako?
Kako?"
Nois ga je netrmice posmatrala. Nije vie pokuavala da ga
dodirne. "Hoe da kae da su ljudi iz Skrivenih Stolea i to sredili?
Sve su ti to ulili u glavu, a zatim manipulisali tobom?"
"Tako je. Tako je. Ali jo nisu zavrili. I dalje ih eka posao. Krug
se moda zatvara, ali jo nije zatvoren."
"Ali kako sada mogu bilo ta da uine? Pa oni nisu ovde s nama?
"Nisu?" Rekao je to upljim glasom od koga je Nois prebledela.
"Nevidljive superstvari?" proaputa ona.
"Ne superstvari. Ne nevidljive. Rekao sam ti da ovek nee
evoluirati dok kontrolie svoju sredinu. Bia iz Skrivenih Stolea
predstavljaju homo sapiensa. Sasvim obine ljude."
"Onda svakako nisu ovde."
Harlan tuno ree: "Ti si ovde, Nois."
"Jesam. I ti si. I niko vie."
"Ti i ja", sloi se Harlan. "Niko vie. ena iz Skrivenih stolea i ja...
Ne pretvaraj se vie, Nois. Molim te."
Posmatrala ga je sa uasom u oima. "ta to govori, Endru?"
"Ono to moram rei. ta si priala one noi, kada si mi dala
pepermintsko pie? Govorila si mi. Tvoj tihi glas... tihe rei... Nisam
uo nita, ne svesno, ali pamtim kako mi je tvoj neni glas aputao. O
emu? O putovanju Kupera u prolost; samsonsko ruenje Venosti.
Jesam li u pravu?."
"ak i ne znam ta samsonsko ruenje znai."
"Sasvim lako moe pogoditi, Nois. Reci mi, kada si ula u 482.
stolee, koga si zamenila? Ili si se jednostavno... ubacila? Imam tvoj
Projekat ivota koji je izradio jedan strunjak u 2.456. stoleu. U novoj
Stvarnosti ti uopte ne postoji. Nema parnjaka. udno za tako malu
Promenu, ali ne i nemogue. A onda je Projektant ivota kazao neto
to sam ja, dodue, uo uima, ali ne i umom. udno da sam se toga
uopte setio. Moda mi je jo tada neto zazvonilo u pameti, ali sam
odve bio zaluen tobom da bih uo. On je kazao: 'Uz kombinaciju
inilaca koju ste mi dali, nije mi sasvim jasno kako se ona uopte
uklapala u staru Stvarnost'.
Bio je u pravu. Ti tamo nisi pripadala. Bila si osvaja iz daleke
budunosti, koji je manipulisao mnome i Findom, ispunjavajui svoje
planove."
Nois ree ustro: "Endru..."
 "Sve se uklapalo, da sam samo umeo da sagledam. Mikrofilmska
knjiga u tvojoj kui pod naslovom 'Drutvena i ekonomska istorija'.
Iznenadila me je kada sam je prvi put video. Bila ti je potrebna, zar
ne, da ti prui uputstva kako da to bolje odgovara tipinoj eni
stolea? Jo neto. Sea se naeg prvog putovanja u Skrivena
Stolea? Zaustavila si kapsulu u 111.294. veku. Zaustavila si je sasvim
glatko, bez ikakvog cimanja. Gde si nauila da upravlja kapsulama?
Da si ono to je izgledalo da jesi, bila bi to tvoja prva vonja kapsulom.
Zbog ega, onda, ba 111.394? Je li to tvoj rodni vek?"
Ona ree tiho: "Zbog ega si me doveo u Primitivnu eru, Endru?"
On najednom povika: "Da zatitim Venost. Ne mogu da kaem
kakvu bi tamo tetu nanela. Ali ovde si bespomona, zato to znam
sve o tebi. Priznaj da je sve ono to sam kazao istina! Priznaj!"
On skoi u napadu besa i podie ruku. Ali ona nije ustuknula. Bila
je sasvim mirna. Izgledalo je kao da je izvajana u toplom, prelepom
vosku. Harlan nije zavrio kretnju.
On ree: "Priznaj!"
Ona ree: "Zar si i dalje nesiguran, posle tolikog kombinovanja?
ta ti znai da li u ja priznati ili neu?"
Harlan je oseao kako estina kipti u njemu. "Priznaj, kako me
nita ne bi titilo. Ba nita."
"Da te titi?"
"Jeste. Imam uz sebe blaster i ne preostaje mi nita drugo nego da
te ubijem."
18. POETAK BESKONANOSTI
Harlan je oseao u sebi nesigurnost od koje ga je podilazila jeza,
neodlunost koja ga je ophrvavala. U ruci je drao blaster. Oruje je
bilo upereno u Nois.
Ali zato ona ne govori nita? Zbog ega uporno ostaje u tom
nepominom stavu?
Kako moe da je ovako ubije?
Ali kako moe da je ne ubije?
On ree hrapavim glasom: "Dakle?"
Ona se pokrenula, ali samo da bi prste preplela u krilu, da bi
izgledala oputenija, jo vie po strani. Kada je progovorila, glas joj
vie gotovo da nije zvuao kao govor ljudskog bia. Pred uperenom
cevi blastera, taj glas je stekao izvesnu sigurnost i zadobio gotovo
mitsko svojstvo bezline snage.
Ona ree: "Ne moe poeleti da me ubije samo da bi zatitio
Venost. Da je to ono to si stvarno hteo, mogao si me onesvestiti,
vrsto me vezati i prikovati negde u svojoj peini, a onda u zoru
krenuti na put. Mogao si isto tako zamoliti Raunara Tvisela da me dri
zatvorenu u nekoj samici za vreme tvog odsustva u Primitivnom dobu.
Takoe, mogao si se odluiti da me povede sa sobom sutra ujutro, pa
me ostaviti negde u ovoj pustoi. Kada bi te zadovoljilo samo puko
ubistvo, bilo bi to zato to misli da sam te izdala, da sam te najpre
zavela kako bih kasnije mogla da te navedem na veleizdaju. Bilo bi to
ubistvo iz povreenog ponosa, a uopte ne odmazda, u ta ti uverava
samoga sebe."
Harlan ree, sa grom na licu: "Dolazi li iz Skrivenih Stolea? Reci
mi."
 Nois ree: "Dolazim. Hoe li sada da puca?"
Harlanov prst zadrhta na kontaktnom okidau blastera. Pa ipak,
oklevao je. Neto iracionalno u njemu i dalje ju je branilo, ukazivalo na
ostatke njegove izneverene ljubavi i enje. Da li ona oajava to je
odbacuje? Da li moda hotimice trai smrt, laui. Da li se predaje
bezumnom heroizmu roenom iz oaja, zato to on sumnja u nju?
Ne.
Moda je to tako u mikrofilmskim knjigama sladunjave knjievne
tradicije 289. stolea, ali ne i kada je u pitanju devojka kao to je Nois.
Ona nije spadala u osobe koje e doekati smrt od ruke pritvornog
ljubavnika uz radostan mazohizam slomljenog, ranjenog ljiljana.
Osim toga, ona je prezrivo poricala njegovu kadrost da je ubije iz
bilo kog razloga. Da li je raunala sa privlanou za koju je znala da i
sada deluje na njega, uverena da e ga ona onesposobiti, da e ga
ispuniti slabou i stidom?
Ovo je gotovo pogodilo sr stvari. Prst mu malo vre prionu za
kontaktni oroz.
Nois ponovo poe da govori. "eka. Znai li to da oekuje da
ponem da se branim?"
"Kako da se brani?" Harlan je pokuao da to kae prezrivo, ali je
ipak sa radou doekao ovaj obrt. Odlagao je trenutak kada e morati
da pogleda na pogoeno telo, na okrvavljene i unakaene ostatke tela,
svestan pri tom da je ono to je uinjeno njegovoj lepoj Nois, uinjeno
njegovom rukom.
Naao je opravdanje za ovo odlaganje. Grozniavo je pomislio: -
Neka govori. Neka to vie ispria o Skrivenim Stoleima. Tako e
Venost biti bolje zatiena.
 Ovo je unelo vrstu odlunost u njegovo delanje i on ju je za
trenutak pogledao gotovo isto tako mirnim licem kao to je ona
gledala njega.
Nois kao da mu je itala misli. Ona ree: "eli da sazna neto o
Skrivenim Stoleima? Ako e to biti odbrana, nita lake. Hoe li, na
primer, da zna zato na Zemlji nema ljudi posle 150.000. stolea? Da
li te to zanima?"
Harlan nije imao nameru da moli da mu se neto obznani, niti da
kupuje to. On je drao blaster. Veoma mu je bilo stalo da ne ispolji
nikakvu slabost.
On ree: "Govori!" Lice mu je oblilo rumenilo na njen smeak koji
je predstavljao prvi odgovor na njegov uzvik.
Ona ree: "U trenutku fizio-vremena, pre no to je Venost otila
daleko u budunost, pre no to je stigla i do 10.000. stolea, mi iz
naeg veka... a bio si u pravu, to je 111.394. stolee... saznali smo za
njeno postojanje. Kao to vidi, i mi smo bili kadri za putovanje kroz
Vreme, ali ono se temeljilo na potpuno razliitim naelima od vaih i mi
smo vie voleli da posmatramo Vreme, nego pokretnu masu. Osim
toga, imali smo posla iskljuivo sa vlastitom prolou.
Posredno smo otkrili Venost. Prvo smo doli do rauna Stvarnosti i
pomou njega ispitali nau vlastitu Stvarnost. Iznenadili smo se kada
smo ustanovili da ivimo u Stvarnosti prilino niske verovatnoe. Bilo je
to ozbiljno pitanje. Otkud tako neverovatna Stvarnost?... Izgleda
odsutan, Endru. Da li te ovo uopte zanima?"
Harlan je uo kako mu je izgovorila ime onom prisnom nenou
kao u minulim nedeljama. Sada je to trebalo da ga uvredi, da ga
naljuti zbog cinine neiskrenosti. Ali ipak, nije.
 On ree u oajanju: "Hajde, ispriaj, pa da zavrimo sa tim, eno."
Pokuao je da postavi protivteu njenom toplom 'Endru' hladnom
srditou svoga 'eno', ali Nois se samo ponovo osmehnula, bledog
lica.
Ona ree: "Krenuli smo u potragu unazad kroz Vreme i naili na
Venost koja je rasla. Gotovo odmah nam je postalo oigledno da je u
jednoj taki fizio-vremena (i mi imamo tu koncepciju, ali pod drugim
nazivom), postojala druga Stvarnost. Tu drugu Stvarnost, ija je
verovatnoa najvia, mi nazivamo Osnovnim Stanjem. Osnovno Stanje
nekada je obavijalo i nas, ili u najmanju ruku nae parnjake. Sve
vreme nismo mogli da kaemo kakva je priroda Osnovnog Stanja. To
je bilo izvan nae mogunosti saznanja.
Znali smo, meutim, da je neka Promena koju je zapoela Venost
u dalekoj prolosti dovela, putem delovanja statistikog sluaja, do
preinaenja Osnovnog Stanja celim putem uz Vreme, sve do naeg
stolea i dalje. Odluili smo da ustanovimo prirodu Osnovnog Stanja,
sa namerom da raistimo zlo, ako je to zlo bilo. Najpre smo obezbedili
karantinsku eru koju vi nazivate Skrivena Stolea, izolujui Vene
poev od 70.000. stolea u prolosti. Ovaj izolacioni oklop proputao je
tek zanemarljivo mali postotak izazvanih promena. On nije
predstavljao potpunu bezbednost, ali nam je dao u vremenu.
Zatim smo uinili neto to nam naa kultura i etika obino nisu
doputali. Ispitali smo sopstvenu budunost. Saznali smo kakva je
sudbina oveka u Stvarnosti koja trenutno postoji, kako bismo to mogli
uporediti sa Osnovnim Stanjem. Negde iza 125.000. stolea,
oveanstvo je odgonetnulo tajnu meuzvezdanog pogona. ovek je
nauio kako da ostvari Skok kroz hipersvemir. Ljudi su konano mogli
da dosegnu zvezde."
Harlan je sa sve veom panjom sluao njene odmerene rei.
Koliko li je istine bilo u njima? Koliko je sve to bio sraunati pokuaj da
ga obmane? Probao je da odagna ini govorei, prekinuvi glatki tok
njenih reenica. On ree:
"A kada su jednom bili u stanju da se vinu do zvezda, oni su to i
uinili i napustili Zemlju. Neki od nas su to naslutili."
"Onda ste pogreno naslutili. ovek je pokuao da napusti
Zemlju. Na alost, mi nismo sami u Galaksiji. Postoje druge zvezde
sa drugim planetama, zna. Postoje i druge inteligentne rase. Niko, bar
u naoj Galaksiji, nije star kao oveanstvo, ali tokom 125.000.
stolea, koliko je ovek ostao na Zemlji, mlai umovi su uloili sve
snage i prevazili nas, izradivi meuzvezdani pogon koji im je
omoguio da kolonizuju Galaksiju.
Kada su ljudi krenuli u svemir, tamo su ih ekala upozorenja.
Zauzeto! Zabranjen prolaz! oveanstvo je povuklo svoje istraivake
izvidnice i ostalo na matinom svetu. Ali sada je znalo ta predstavlja
Zemlja: zatvor koji okruuje beskrajna sloboda... I oveanstvo je
izumrlo!
Harlan ree: "Tek tako, izumrlo. Besmislica."
"Ljudi nisu tek tako izumrli. Za to je bilo potrebno na hiljade
stolea. Postojali su usponi i padovi, ali posmatrano u celini, dolo je
do gubitka svrhe, oseanja uzaludnosti, beznadenosti, koje se nije
moglo prevazii. Konano je usledilo zavrno opadanje stope
prirataja, to je na kraju dovelo do ieznua. Sve je to uinila tvoja
Venost."
Harlan je sada mogao da brani Venost, tim snanije i
prekomernije to ju je nedugo pre toga tako otro napadao. On ree:
"Pustite nas u Skrivena Stolea i mi emo to ispraviti. Jo nije kasno da
u tim vekovima ostvarimo najvea dobra do kojih moemo dopreti."
"Najvea dobra?" upita Nois bezlinim tonom, koji je reenici pridao
izvestan podrugivaki prizvuk. "ta je to? To vam serviraju vae
maine. Vai kompjutapleksi. Ali ko podeava maine i govori im ta da
mere na terazijama? Maine ne reavaju probleme tako to ih
sagledavaju bolje od ljudi, ve samo bre. Samo bre! ta je onda to
to Veni smatraju dobrim? Ja u ti rei. Bezbednost i sigurnost.
Umerenost. Nikakva nastranost. Nikakav rizik bez potpune izvestnosti
u odgovarajui uzvraaj."
Halan proguta knedlu. Najednom mu svom silinom izbie na
povrinu seanja Tviselove rei u kapsuli, dok je priao o razvijenijim
ljudima Skrivenih Stolea. On je kazao: 'Mi odstranjujemo neobino'.
I zar nije bilo tako?
"Pa", ree Nois, "izgleda da se premilja. Razmisli dobro o tome. U
Stvarnosti koja sada postoji, zbog ega ovek neprestano pokuava da
preduzme svemirsko putovanja i stalno ne uspeva u tome? Sigurno je
da svaka era sa svemirskim letenjem zna za prethodne neuspehe.
Zato onda pokuavati iznova?"
Harlan ree: "Nisam podrobnije prouavao taj problem." Ali sa
oseanjem nelagodnosti pomislio je na kolonije na Marsu, koje su
stalno nanovo osnivane, ali je ishod uvek bio porazan. Pala mu je na
um udna privlanost svemirskog putovanja, koja je oduvek delovala
na sve, pa ak i na Vene. Ponovo je uo sociologa Kanora Voja iz
2.456. stolea kako uzdie zbog gubitka elektrogravitacionog
kosmikog pogona u jednom veku i kako enjivo kae: 'Bio je veoma
lep'. I Projektant ivota Neron Faruk, koji se gorko zakleo prilikom
njegovog nestanka i dao se u blaenje naina na koji Venost postupa
sa serumom protiv raka, kako bi olakao tegobu.
Da li je postojalo neto to bi se moglo nazvati nagonska enja od
strane razumnih bia da se ire napolje, da dosegnu zvezde, da ostave
iza sebe zatvor gravitacije? Da li je to nagonilo oveka da na desetine
puta preduzima meuplanentni let, nagonilo ga da se stalno iznova
otiskuje ka mrtvim svetovima Sunevog sistema, meu kojima je
jedino Zemlja bila pogodna za ivot; da li je to bila odsudna pogreka,
saznanje da je neumitan povratak u matinu tamnicu, koja je dovodila
do rasula protiv koga se Venost zauvek borila? Harlan pomisli na
odavanje drogi u tim istim jalovim stoleima elektrogravitacije.
Nois ree: "Ispravljajui nesree Stvarnosti, Venost odstranjuje i
trijumfe. Tek kada se nae na velikim iskuenjima oveanstvo
najuspenije dosee svoje najvie uzlete. Upravo iz opasnosti i
nemirne nesigurnosti potie sila koja nagoni ljudski rod ka novim i
uzvienijim poduhvatima. Moe li to razumeti? Moe li shvatiti da
odvraanjem od ponora i bede koji spopadaju oveka Venost
spreava ljude da pronau vlastita opora, ali i bolja reenja, prava
reenja koja nastaju iz savladavanja potekoa, a ne iz njihovog
izbegavanja?"
Harlan poe nepopustljivo: "Najvee dobro najveeg broja..."
Nois ga prekide. "Pretpostavimo da Venost nikada nije bila
osnovana"
"Pa ta?"
"Rei u ti ta bi se dogodilo. Inenjeri koji su se bavili vremenskim
inenjeringom posvetili bi se umesto toga nukleonici. Ne bi bilo
Venosti, ali zato bismo imali meuzvezdani pogon. ovek bi stigao do
zvezda sto hiljada stolea pre nego u ovoj Stvarnosti. Zvezde bi onda
bile osvojene i ljudski rod bi se rasprostro po Galaksiji. Mi bismo bili
prvi."
"I ta bi se time dobilo?" upita Harlan tvrdoglavo. "Da li bismo bili
sreniji?"
"Na koga to misli kad kae 'mi'? ovek ne bi bio samo jedan svet,
ve milion svetova, milijardu svetova. Imali bismo beskonanost u
rukama. Svaki svet posedovao bi vlastiti raspon stolea, vlastite
vrednosti, priliku da se d u potragu za sreom, na sopstveni nain,
mnogo dobara, beskrajna raznovrsnost... To je Osnovno Stanje
oveanstva."
"Ti samo nagaa", ree Harlan, ljut na samoga sebe zato to je
osetio privlanost slike koju mu je ona predoila. "Otkud ti zna ta bi
se dogodilo?"
Nois ree: "Smeje se neznanju Vremenara, koji su svesni
postojanja samo jedne Stvarnosti. Mi se smejemo neznanju Venih koji
smatraju da ima mnogo Stvarnosti, ali da samo jedna postoji u jedno
vreme."
"Kakva je sad to besmislica?"
"Mi ne proraunavamo alternativne Stvarnosti. Mi ih posmatramo.
Mi ih gledamo u njihovom stanju ne-Stvarnosti."
"Vrsta avetinjske zemlje-nedoije, gde se ono-to-bi-moglo biti igra
sa ta-bi-bilo-kad-bi."
"Nema potrebe za sarkazmom. Upravo je tako."
"A kako to izvodite?"
Nois zastade, a onda ree: "Kako da ti to objasnim, Endru?
Obuena sam da razumem neke stvari bez pravog shvatanja njihovih
naela, ba kao i ti. Moe li mi objasniti nain rada kompjutapleksa?
Pa ipak, ti pouzadno zna da on postoji i da radi."
Harlana obli rumenilo. "Dobro, pa ta?"
Nois ree: "Nauili smo da posmatramo Stvarnosti i ustanovili smo
da je Osnovno Stanje upravo onakvo kakvo sam ti opisala. Takoe
smo otkrili promenu koja je unitila Osnovno Stanje. Nije to bila neka
od Promena koju je Venostzapoela. U pitanju je osnivanje same
Venosti... gola injenica njenog postojanja. Svaki sistem poput
Venosti, koji doputa ljudima da odaberu vlastitu budunost, okonao
bi se izborom bezbednosti i osrednjatva, a u takvoj Stvarnosti zvezde
se nalaze izvan domaaja. Samo postojanje Venosti automatski
odstranjuje mogunost Galaktikog carstva. Da bi se ono uspostavilo,
mora se ukloniti Venost.
Broj Stvarnosti je beskonaan. Broj bilo koje potklase Stvarnosti
takoe je beskonaan. Na primer, broj Stvarnosti koje sadre Venost
beskonaan je, broj u kojima Venost ne postoji isto je tako
beskonaan, broj u kojima Venost postoji, ali je odstranjena, takoe
je beskonaan. Moji sunarodnici su izabrali meu bezbrojnim grupama
jednu koja je ukljuivala mene.
Ja nemam nikakve veze sa tim. Obuili su me za dodeljeni zadatak,
ba kao to ste Tvisel i ti obuili Kupera za njegovu dunost. Ali broj
Stvarnosti u kojima sam ja bila agent u unitavanju Venosti isto je
tako beskonaan. Ponuen mi je izbor izmeu pet Stvarnosti koje su
izgledale ponajmanje sloene. Odabrala sam ovu, poto si se u ovom
sistemu Stvarnosti javljao ti."
Harlan upita: "Zato si to uinila?"
 Nois skrenu pogled. "Zato to sam te zavolela, zna. Zavolela sam
te znatno pre no to sam te srela."
Harlan je bio uzdrman. Kazala je to na krajnje iskren nain. On
pomisli s muninom: - Dobro glumi...
Zatim ree: "Pa to je smeno."
"Misli? Prouila sam Stvarnosti koje su mi stajale na raspolaganju.
Prouila sam Stvarnost u kojoj sam se vratila do 482. stolea, srela
najpre Finda, a zatim tebe. Onu u kojoj si doao k meni i voleo me, u
kojoj si me poveo u Venost i u daleku budunost mog vlastitog
stolea, u kojoj si poslao Kupera na pogreno mesto i u kojoj smo se
nas dvoje, zajedno, vratili u Primitivnu eru. Ostali smo da ivimo u
Primitivnim vremenima do kraja ivota. Videla sam na zajedniki
ivot, on je bio srean i ja sam te volela. Kao to vidi, nije nimalo
smeno. Izabrala sam ovu alternativu, kako bi naa ljubav mogla biti
prava."
Harlan ree: "Sve je to lano. Lano! Kako moe oekivati da ti
verujem?" On zastade, a zatim iznenada ree: "ekaj! Kae da si sve
ovo znala unapred? Sve to e se dogoditi?"
"Jeste."
"Onda nema sumnje da lae. Inae bi znala da e se nai ovde
sa mnom sa uperenim blasterom. Znala bi da nee uspeti. ta ima
na ovo da kae?"
Ona lagano uzdahnu. "Kazala sam ti da postoji beskonaan broj
bilo koje potklase Stvarnosti. Ma kako se pomno usredsredili na neku
datu Stvarnost, ona uvek predstavlja beskonaan broj veoma slinih
Stvarnosti. Postoje mutna mesta. to se pomnije usredsreujemo, to
su ona jasnija, ali se savrena otrina nikada ne dobija. to je manje
mutno, nia je verovatnoa da e sluajna varijacija pokvariti ishod, ali
ta verovatnoa se nikada ne sputa do nule. Jedna mutna taka i u
naem sluaju je poremetila stvari."
"Koja?"
"Trebalo je da se vrati u daleku budunost, poto je uklonjena
barijera preko 100.000. stolea, i ti si to odista uinio. Ali trebalo je da
se vrati sm. Upravo zbog toga sam za trenutak bila toliko zapanjena,
kada sam videla Raunara Tvisela sa tobom."
Harlan se ponovo naao u neprilici. Kako je ona samo veto
uklapala stvari!
Nois ree: "Bila bih jo vie zapanjena da sam u potpunosti shvatila
znaaj tog preinaenja. Da si doao sam, odveo bi me u Primitivnu
eru, kao to si i uinio. I tada bi, za ljubav ljudskog roda, za ljubav
mene, digao ruke od Kupera. Tvoj krug bio bi prekinut, Venost bi se
okonala, a na zajedniki ivot mogao bi bezbedno da otpone.
Ali ti si doao sa Tviselom, to je predstavljalo sluajnu varijaciju.
Dok ste dolazili, priao ti je o svojim razmiljanjima o Skrivenim
Stoleima i naveo te na jedan pravac zakljuivanja koji se zavrio
dovoenjem u sumnju moje iskrene pobude. Zavrio se blasterom
meu nama... Eto, Endru, to je moja pria. Sada moe povui okida.
Nita te nee spreiti."
Harlanu je poela da trne ruka od vrstog stezanja blastera. On ga
oamueno premesti u drugu ruku. Zar nije bilo nikakve pukotine u
njenoj prii? Gde se dela odlunost koju je trebalo da mu ulije
saznanje da je ona bie iz Skrivenih Stolea? Vie nego ikada ranije
razdirao ga je unutranji sukob, a zora se pribliavala.
On ree: "emu dva napora da se okona Venost? Zato se
Venost nije mogla zavriti jednom za svagda kada sam poslao Kupera
u 20. stolee? Sve bi se onda prekinulo i ne bi bilo ove agonije
neizvesnosti."
"Zato to", ree Nois, "nije dovoljno okonati ovu Venost. Moramo
da dovedemo verovatnou ustanovljenja bilo koje vrste Venosti to
blie moemo nuli. Zato i postoji neto to nam preostaje da uradimo
ovde u Primitivnim vremenima. Jedna mala, siuna Promena. Ti zna
ta je to Minimum Neophodne Promene. U naem sluaju, to je jedno
pismo koje treba poslati na poluostrvo zvano Italija, u ovom 20.
stoleu. Sada je 19,32. vek. Ako poaljem to pismo, kroz nekoliko
centivekova jedan ovek e u Italiji poeti eksperimente sa
neutronskim bombardovanjem uranijuma."
Harlan oseti kako ga obuzima uas. "Usudie se da menja
Primitivnu istoriju?"
"Da. To nam je cilj. U novoj, zavrnoj Stvarnosti, prva nuklearna
eksplozija odigrae se ne u 30. stoleu, ve u 19,45.veku"
"Ali jesi li svesna opasnosti? Da li uopte moe proceniti
opasnosti?"
"Svesni smo opasnosti. Videli smo mnotvo ishodnih Stvarnosti.
Postoji verovatnoa - ne izvesnost, razume se - da e Zemlja zavriti
sa snanom radioaktivnom korom, ali pre toga...
"Misli li da e to neto moi da nadoknadi?"
"Galaktiko carstvo? Aktuelno pojaavanje Osnovnog Stanja."
"I ti optuuje Vene zbog meanja..."
"Optuujemo ih to su se bezbroj puta uplitali, kako bi bezbedno
zadrali oveanstvo na matinom svetu koji je tamnica. Mi emo se
umeati jednom, samo jednom, kako bismo ga pre vremena usmerili
ka nuklearnoj fizici, tako da nikada, nikada, ne osnuje Venost."
"Ne", ree Harlan u oajanju. "Mora biti Venosti."
"Ako to izabere. Na tebi je da odlui. Ako eli da psihopate
upravljaju budunou sveta..."
"Psihopate", prasnu Harlan.
"Zar nisu? Ti ih poznaje. Razmisli!"
Harlan je zurio u nju sa izazom prekomernog uasa, ali nije mogao
da ne razmisli. Na um su mu pali Pitomci kako saznaju istinu o
Stvarnosti, a zatim Pitomac Laturet kako pokuava da izvri
samoubistvo zbog toga. Laturet je preiveo taj incident i postao Veni,
ali kakve je to oiljke ostavilo na njegovoj linosti niko nije mogao rei;
no, uprkos tome, on je ipak donosio odluke o alternativnim
stvarnostima.
Pomislio je o kastinskom sistemu u Venosti, o abnormalnom ivotu
koji je pretvarao oseaj krivice u ljutnju i mrnju prema Tehniarima.
Pomislio je o Raunarima koji se bore meusobno, Findu koji spletkari
protiv Tvisela i o Tviselu koji uhodi Finda. Pao mu je na um Senor koji
se bori protiv svoje elave glave na taj nain to se bori protiv Venih.
Pomislio je o sebi samome.
A onda mu se u svesti pojavi Tvisel, veliki Tvisel, koji takoe kri
zakone Venosti.
Uinilo mu se da je oduvek znao da je Venost sve to. Zbog ega bi
drugog, inae, bio onako spreman da je uniti? Pa ipak, on to sebi
nikada nije sasvim priznavao; nikada se nije otvoreno suoio s tim, sve
do ovog iznenadnog trenutka.
I pred oima mu stade Venost, kristalno jasno, kao ponor sve
dubljih psihoza, kao izopaen jaz nastranih pobuda, kao hrpa
oajnikih ivota grubo izbaenih iz koloteine.
On se tupo upilji u Nois.
Devojka ree tiho: "Shvata li? Hodi sa mnom do izlaza iz peine,
Endru."
On krenu za njom, kao opinjen, zapanjen celovitou
novosteenog pogleda na svet. Blaster najzad skliznu sa linije koja je
povezivala njegovu ruku i Noisino srce.
Bledi prsti zore sivili su nebo, a velika kapsula ispred peine
predstavljala je tamnu senku spram tog bledila. Njeni obrisi bili su
zatamnjeni i prigueni zbog opne kojom je bila optoena.
Nois ree: "Ovo je Zemlja. Ne veni i jedini dom oveanstva, ve
samo puko polazite beskonane pustolovine. Sve to treba, to je da
donese odluku. Izbor stoji do tebe. Ti, ja i sve ono to se nalazi u
peini biemo zatieni fizio-vremenskim poljem od Promene. Kuper e
nestati zajedno sa svojim oglasom; otii e i Venost, zajedno sa
Stvarnou mog stolea, ali zato emo ostati mi da imamo unuke,
preunuke i daleke potomke koji e dosegnuti zvezde."
Okrenuo se da je pogleda i ona mu se osmehnula. Bila je to ona
stara Nois i srce mu ponovo zakuca bre na onaj stari nain.
Uopte nije bio svestan da je doneo odluku, sve dok sivilo
najednom nije preplavilo celo nebo, a truplo kapsule nestalo sa
njegovog zalea.
S tim inom nestanka, znao je, dok mu je Nois lagano padala u
zagrljaj, usledio je i svretak, zavrni svretak Venosti...
...i poetak Beskonanosti.