Generisanje Postprocesora Kod Savremenih CADCAM Sistema

eljko Stamatovi Diplomski rad
ZADATAK DIPLOMSKOG RADA
GENERISANJE POSTPROCESORA
KOD KOMERCIJALNIH CAD/CAM SISTEMA
Problem izrade postprocesora za CNC maine alatke predstavlja veliki problem naroito u
onim proizvodnim sistemima u kojima je prisustvo vie razliitih tipova upravljakih jedinica.
Komercijalni CAD/CAM sistemi nude generatore postprocesora koji znatno olakavaju izradu
upravljakog programa za konkretnu CNC mainu.
Polazei od raspoloive verzije UNIGRAPHICS sistema, razraditi problem generisanja
postprocesora za specifine tipove maina. Radom obuhvatiti:
Analizu CAM modula Unigraphics sistema
Analizu generatora postprocesora
Detaljnu razradu aktivnosti za generisanje postprocesora
Generisanje postprocesora za izabranu CNC mainu
Eksperimentalnu verifikaciju postprocesora za izabranoj CNC maini.
Tehniku obradu izvriti prema standardima i tradiciji Mainskog fakulteta.
Beograd, 06.07.2006. godine

Predmetni nastavnik
Prof.dr. Pavao Bojani
1
SADRAJ
SADRAJ....................................................................................................................................... 1
ISTORIJAT I STRUKTURA NUMERIKI UPRAVLJANIH MAINA ALATKI ................. 4
UPRAVLJAKA JEDINICA .............................................................................................................. 6
GENERATOR PUTANJE ALATA POSTPROCESOR ........................................................... 8
PRIKAZ KONTROLNIH MENIJA ............................................................................................. 9
A Kontrolna stranica MAINA ........................................................................................................ 9
A.1 Opti parametri .......................................................................................................................................... 9
A.2 Opti parametri etvoroosnih i petoosnih NC glodalica ...............................................................................10
B Kontrolna stranica PROGRAM I PUTANJA ALATA................................................................12
B.1 Program .....................................................................................................................................................12
B.2 G kodovi....................................................................................................................................................22
B.3 M kodovi ...................................................................................................................................................22
B.4 Pregled rei................................................................................................................................................22
B.5 Redosled rei .............................................................................................................................................23
B.6 Namenske komande ...................................................................................................................................23
B.7 Povezivanje postprocesora .........................................................................................................................23
C Kontrolna stranica DEFINISANJE NC PODATAKA ...............................................................24
C.1 Blok ..........................................................................................................................................................24
C.2 Rei ...........................................................................................................................................................24
C.3 Format .......................................................................................................................................................25
C.4 Ostali elementi NC podataka ....................................................................................................................25
D Kontrolna stranica IZLAZNO PODEAVANJE .........................................................................26
E Kontrolna stranica PREGLED DOKUMENATA ..........................................................................27
Grupe rei i mom_promenljive .......................................................................................................................27
GLODANJE U RAVNI I GLODANJE UDUBLJENJA ......................................................... 28
GRANINA GEOMETRIJA .............................................................................................................29
OSNOVNE METODE OBRADE ..................................................................................................34
PRELAZ IZMEU PROLAZA ALATA .........................................................................................37
OBLASTI ZA OBRADU ................................................................................................................................38
KONTROLNA GEOMETRIJA I KONTROLNE TAKE ............................................................40
NIVOI OBRADE .................................................................................................................................42
ULAZ I IZLAZ ALATA U ZAHVAT...............................................................................................44
REZANJE .............................................................................................................................................50
PARAMETRI STRATEGIJE REZANJA ..........................................................................................................50
PARAMETRI DODATAKA OBRADE ..........................................................................................................52
PARAMETRI POVEZIVANJA PUTANJE ALATA ......................................................................................53
PARAMETRI ZA OBLASTI KOJE SE NE OBRAUJU ............................................................................54
PARAMETRI ZADRAVANJA .....................................................................................................................55
DUBINA REZANJA.............................................................................................................................56
KONTROLA BRZINE OBRADE NA UGLOVIMA ......................................................................58
GEOMETRIJA IZBEGAVANJA ......................................................................................................60
BRZINA OBRADE..............................................................................................................................64
VRSTE KRETANJA I ODGOVARAJUE BRZINE ........................................................................................64
2
MAINA ...............................................................................................................................................66
KOMANDE POETKA OPERACIJE .............................................................................................................67
KOMANDE ZAVRETKA OPERACIJE ........................................................................................................69
KOMANDE OPERACIJE ...............................................................................................................................69
PARAMETRI PRIKAZA PUTANJE ALATA ..................................................................................71
ZAKLJUAK .............................................................................................................................. 72
INDEKS POJMOVA NA ENGLESKOM JEZIKU ....................................................................... 74
LITERATURA ............................................................................................................................ 78
3
ISTORIJAT I STRUKTURA NUMERIKI

UPRAVLJANIH MAINA ALATKI
Prva ideja o izradi numeriki upravljanih maina alatki (NUMA) se javila daleke 1949. godine
na Masausetskom institutu za tehnologiju (MIT - Massachusetts Institute of Technology). Maina
je primala uputstva o radu preko buene papirne trake. Inenjeri su postavili problem: kako
napraviti mainski deo po napisanom programu na osnovu proraunate geometrije dela? Ubrzo
zatim se pojavila i prva NU maina alatka takoe na MIT-u 1952. godine. To je bila automatska
glodalica koja se sastojala od velikog broja elektronskih lampi. Napretkom i razvojem elektronike
upravljaki sistem NU maina alatki postaje manji po gabaritima i fleksibilniji u mogunostima
ostvarivanja zadatih kretanja. Dalja istraivanja se vre na zahtev vojne avio industrije Amerike i
ubrzo se pojavljuje prvi programski jezik za upravljanje mainama alatkama, APT programski jezik
(Automatically Programmed Tool Language). APT postaje svetski standard za programiranje
numeriki upravljanih maina alatki. Ugradnjom mikroraunara (1980. godine) u numeriku mainu
alatku omoguena je primena kompjuterskih programskih paketa pomou kojih se automatizuje
proces konstruisanja i mainske obrade delova. Na taj nain je omogueno paralelno upravljanje
procesima preko CAD okruenja (Computer Aided Design) i CAM modula (Computer Aided
Manufacturing) ime se poveavaju mogunosti obrade, iskorienje alata i resursa maine kao i
obrada kompleksih oblika i formi. Do tada su pomenute dve oblasti imale odvojene funkcije i
izvodile su se nezavisno jedna od druge, za razliku od danas kada su to meusobno integrisane
oblasti u procesu konstruisanja i proizvodnje.
Osnovna struktura numeriki upravljanih maina alatki se moe definisati sledeom emom:
Programsko upravljanje mainama alatkama je upravljanje po programu u alfa-numerikom

kodu sa nizom komandi zapisanih radi obezbeenja predviene funkcije radnih organa maine, a
koje odgovaraju i odnose se na geometriju i tehnologiju radnog dela. Sve sisteme numerikog
upravljanja moemo svrstati u nekoliko grupa:
I ) podela na osnovu tehnolokog zadatka:
- sistemi pozicionog upravljanja,
- sistemi konturnog upravljanja.
II ) podela u zavisnosti od povratne sprege:
- otvoreni NU sistemi,
- zatvoreni NU sistemi.
III ) u zavisnosti od primenjenog mernog elementa i pogonskog sistema pomonih kretanja:
- otvoreni sistemi,
- poluotvoreni sistemi,
- kvazizatvoreni sistemi,
- zatvoreni NU sistemi.
4
IV ) podela na osnovu broja upravljanih koordinatnih osa:

- dvo i dvoipoosne NU maine alatke,
- tro i troipoosne NU maine alatke,
- etvoroosne NU maine alatke,
- petoosne NUMA.
Sistem pozicionog upravljanja ostvaruje kretanja alata po takama i pomeranje alata se vri
saglasno predvienim pozicijama pre poetka obrade, dok se konturno upravljanje odvija po
putanji, konturi koja je predviena programom upravljanja. Brzina kretanja alata je po svom pravcu
uvek tangentna na putanju alata. Pored pomenuta dva naina, koristi se i kombinovano
upravljanje, gde se pojedine ose poziciono upravljaju, dok se za druge ose koristi konturno
upravljanje.
Otvoreni NU-sistemi imaju najee u primeni elektrokorani motor, preko koga se brojem
impulsa odreuje veliina pomeranja. Na tanost pomeranja utie sam elektrokorani motor i
prenosni mehanizam. Poluotvoreni merni sistemi pomeranje alata mere posredno preko ugaonog
pretvaraa koji je postavljen na zavojnom vretenu. Kvazizatvoreni merni sistemi takoe koriste
ugaoni merni element koji meri pomeranje preko zupaste letve i zupanika. Na tanost poloaja
radnog organa utie tanost mehanizma za merenje. Zatvoreni merni sistemi koriste linijski merni
element. Njihova tanost je velika jer su na taj nain obuhvaeni svi mehanizmi pogona za
pomono kretanje, ali su linijski merni elementi dosta skupi.
Prilikom definisanje jedne maine alatke, a isto tako i prilikom definisanje obrade jednog
mainskog dela potrebno je poi od koordinatnog sistema radnog predmeta (WCS), odnosno
koordinatnog sistema maine alatke (MCS). Usvojena je sledea konvencija o poloaju osa
koordinatnog sistema maine alatke:
Z-osa je paralelna osi glavnog vretena maine alatke i usmerena je od obradka ka alatu;
X-osa je horizontalna i usmerena je udesno gledajui od alata ka obradku;
Y-osa zajedno sa prethodne dve ose gradi desno orijentisani koordinatni sistem.
Kretanja alata se oznaavaju sa X, Y i Z; dok se kretanja obradka oznaavaju sa X' , Y' i Z'
slovima. Pored kretanja u tri osnovna koordinatna pravca, koriste se i kruna kretanja obradka,
odnosno radnog stola to je prisutniji sluaj. Kruna kretanja su pozitivna ako se obradak kree
suprotno alatu i oznaavaju se A, B i C slovima respektivno ako je obrtanje oko X, Y ili Z ose.
Hijerarhijski posmatrano postoje tri osnovne vrste upravljanja:
- konvencionalno upravljanje (NC Numerical Control), sa krutom strukturom, sve operacije
se izvode pomou odreenih blokova koji su predvieni za izvrenje pojedinih funkcija
- kompjuterski numeriko upravljanje (CNC Computer Numerical Control), sa strukturom
koja odgovara strukturi kompjutera i programima koji se mogu memorisati. Na radnom mestu je
mogue izvriti korekciju programa, gijagnozu greaka i izmenu bilo kog NC koda.
- direktno numeriko upravljanje (DNC Direct Numerical Control), gde se pomou jednog
kompjutera upravlja sa vie NU maina. Pored upravljanja obradom mogue je upravljati i alatom i
materijalom, odnosno transportom kao indirektnim procesima.
5
UPRAVLJAKA JEDINICA
Upravljaka jedinica obezbeuje upravljanje funkcijama koje su zadate programom

upravljanja. Ona preko interpolatora vri interpolaciju putanje izmeu dve zadate take. Najee
su u primeni kruna i linearna interpolacija, a kod novijih sistema i interpolacija po krivi NURBS
interpolacija. Zadatak interpolatora je da u intervalu zadatih koordinata izrauna vrednosti
meutaaka prema zadatoj funkciji prave ili krugu, odnosno funkciji krive to predstavlja unutranju
interpolaciju. Pored interpolacije upravljaka jedinica mora vriti i korekciju putanje alata, usled
troenja alata.
Polazna taka u izradi jednog programa za numeriku upravljanu mainu alatku je

konstruisanje 3D modela radnog predmeta, potom zadavanje tehnolokih parametara i generisanje
putanje alata. Prednosti korienja integrisanih CAD i CAM modula jednog programskog paketa su
veoma znaajne. Veina korisnika, verovatno uslovljena raznovrsnou velikog broja razliitih
kompjuterskih programa za konstruisanje (CAD programi), odnosno kompjuterskih programa za
generisanje taaka putanje alata (CAM programi) se koristi razliitim programskim paketima tako
da se konstruisanje izvodi u jednom programskom paketu, dok se generisanje putanje alata za NU
obradu izvodi u sasvim drugom programskom paketu. Samim tim se proces konstruisanja i
mainske obrade vie komplikuje, jer prilikom neizbenih izmena u konstrukciji jednog mainskog
dela, potrebno je posle izvrene izmene za isti deo ponovo od poetka potpuno kompletno kao i
prethodni put definisati alat, sve parametre obrade kojih nekada moe biti i preko dvadeset.
Naravno, da je vreme projektovanja u ovom sluaju vee.
Primenom CAD/CAM modula jednog istog programskog paketa vreme izmena je veoma
smanjeno. Asocijativnost geometrije iz CAD modula se prenosi na CAM modul, samim tim ako je
izvrena promena u geometriji mainskog dela koji se obrauje, potrebno je izviti samo ponovni
izbor promenjene geometrije, svi ostali parametri obrade koji su ve zadati se nasleuju, tj. ostaju
nepromenjeni i ponovno primenjeni. Nakon toga potrebno je izviti generisanje nove putanje alata,
a to je automatizovan proces od strane raunara.
Davne 1963. godine u kalifornijskom gradu Torrance, osnovana je softverska kompanija
UNITTED COMPUTING, a ve 1969. ista ta kompanija na trite plasira prvi komercijalni CAM
softver za slobodno korienje UNIAPT. Ugovorom iz 1973. godine kompanija kupuje od pionira
najranijih CAD/CAM softvera, kompanije MSC, ADAM softverski kod koji predstavlja osnovu novog
programskog paketa, UNI-GRAPHICS. Kroz tri godine izvrena je transformacija preduzea,
postojeu kompaniju preuzela je McDonnell Douglas korporacija, a softverski paket je dobio ime
UNIGRAPHICS, tako da CAD/CAM odeljenje postaje deo velike McAuto kompanije.
6
Prva 3D verzija Unigraphics paketa se pojavila 1980. godine, a osam godine kasnije
kompanija McDonnell Douglas (sada ve McDonnell Douglas System Integration) kupuje od Shape
Data kompanije koja se bavila proizvodnjom jezgra za solid-modeliranje tehnologiju PARASOLID.
John Mazzola, predsednik Unigraphics odeljenja u MDSI, je 1995. godine doneo strategijsku
odluku da Parasolid tehnologija postane otvorena prema tritu u skladu sa OEM uslovima i
propisima (Original Equipment Manufacturer). Parasolid je danas najvie primenjivani format u
kome se prikazuju 3D modeli, i zastupljen je u veini CAD/CAM/CAE programskih paketa. EDS
(Electronic Data System) je 1997. godina postala vlasnik Unigraphics odeljenja, sada je novi naziv
Unigraphics Solutions, koji se 2000. menja u UGS korporaciju.
U septembru 2001. dolazi do velike integracije UGS korporacije i kompanije SDRC
(Structural Dynamics Research Corporation) iji je osnovni programski paket I-DEAS, u novu
kompaniju PLM Solutions (Product Lifecycle Management) koja i danas egzistira i vodei je
proizvoa CAD/CAM/CAE softverskih paketa i softvera za analizu ponaanja materijala pomou
metode konanih elemenata. Dakle, danas je to UGS korporacija.
Posle dugih niza godina promena i danas prisutne tranzicije u naem okruenju, pre svega
mislim na podruje Zapadne Srbije, i u industriji nakon raspada velikih proizvodnih sistema dolazi
do jaanja manjih preduzea iji se obim proizvodnje sve vie poveava. Samim tim ta nova
preduzea su donedavno pripremu proizvodnje obavljala u velikim dravnim firmama, to je
poskupljivalo samu proizvodnju, odnosno proizvod kao krajnji produkt primenjene tehnologije.
Naravno da je primena nove tehnologije i proizvodnje pomou raunara postala realnost to stvara
potrebu za novim mainama sa numerikim upravljanjem. Kako je ulaganje u novu opremu i
maine za veinu velika ekonomska investicija, posee se za jeftinijim reenjem, tj kupovinom
polovnih maina sa numerikim upravljanjem. Svakako da takve maine nisu kao nove
preciznost u ostvarivanju zadatog poloaja, pozicioniranje i ponovljivost pozicije nisu
zadovaljavajue (nove NU maine imaju sledee karakteristike: tanost pozicioniranja je 5.1m,
dok je tanost ponovljivosti poloaja 2.5m, dok je tanost polovnih maina dobra ako iznosi
1015 m). Isto tako takve maine obino koriste ve zastarele upravljake jedinice koje nisu u
potpunosti kompatibilne sa danas primenjivim kompjuterskim programima za modeliranje i
projektovanje.
Sve te injenice su me opredelile da radim na prilagodjavanju ve napisanih programa
kojima se upravlja generisanjem taaka putanje alata, to predstavlja jeftiniju varijantu (cena
zamene postojee jedinice novom za Siemens upravljaki sistem je od 10.000-15.000).
Generator putanje alata, postprocesor, je program kojim se ve definisana putanja alata u CAM
modulu odgovarajueg CAD/CAM programa pretvara u NC kod razumljiv kontrolerima NU maine.
U prvom delu svog rada sam opisao mogunosti programa koji se koriste za promenu ve
napisanih generatora putanje alata ime se dobija novi generator putanje alata prilagodjen
odreenoj maini sa numerikim upravljanjem. Samo pisanje programa kojim se definie generator
putanje alata se obavlja programiranjem u TCL jeziku (Tool Command Language). Ovo je vie
programerski posao, i nije predmet mog diplomskog rada. Dakle, ja u opisati u daljem radu kako
se pomou programa UNIGRAPHICS POST BUILDER verzija 3.4.1 vri modifikovanje ve
postojeih komandi i izmena rei i blokova naredbi i tako stvara novi generator putanje alata sa
potpuno novim fajlovima. Osnovni fajl koji upravlja generisanjem putanje alata ima ekstenziju .pui i
koristi se u Unigraphics programu.
Izazov je sada vei. Kako proveriti da li se ispravno generie putanja alata kojom se obrauje
radni predmet? Drugi deo diplomskog rada se odnosi na korienje najee primenjivanih
operacija obrade materijala glodanjem na troosnim numeriki upravljanim mainama alatkama.
Dakle, prilikom definisanja putanje alata koristimo se modelovanom 3D geometrijom radnog
predmeta iz CAD programa. Definisanjem parametara alata, operacije i metoda obrade u CAM
modulu potpuno se odreuje putanja alata i tehnoloki parametri za mainu, jo prestoji samo
automatizovani proces, da se primenom izmenjenog generatora putanje alata odrede znaajne
take kretanja alata i parametri maine kojima se jednoznano definie proces obrade na maini.
7
GENERATOR PUTANJE ALATA POSTPROCESOR
Postprocesor je mehanizam koji konvertuje informacije putanje alata dobijene od CAM sistema
u format odreenog kontrolera maine za koji se vri formiranje postprocesora. Program za
kreiranje i ureivanje postprocesora pri softverskom paketu UNIGRAPHICS se naziva Post
Builder. Postprocesor sadri tri karakteristina fajla kojima se upravlja instrukcijama pri
konvertovanju CAM informacija. To su:
1) User Interface File (sa ekstenzijom .pui); ima zadatak definisanja postprocesora, odnosno
radnji koje izvrava postprocesor pri konvertovanju putanje alata. Ovaj fajl koristi samo
program za formiranje post-a, tj. Post Builder i svojim informacijama odreuje kako e se
zapisivati izlaz u .tcl fajl.
2) Definition File (.def ); koji opisuje statike karakteristike blokova i njihove dostupne liste
adresa i formata za odreeni kontroler maine. Format ovog fajla je specijalne sintakse.
Blok je linija u NC programu koji se alje NC kontroleru. Svaki blok sadri rei kojima se
opisuje naredba kontroleru. Primer jednog bloka: N0100 G01 X.1.234 Y1.234 F100. S1500
M03
3) Event Handler File (.tcl ), kontroler dogaaja, je fajl koji sadri TCL kodove, tj. procedure
koje odreuju ta sistem radi sa svakim dogaajem. Procedura odreuje kako sistem vri
generisanje izlaznih informacija, kao i potrebne blokove za generisanje izlaza.
Postprocesor takoe koristi ovaj fajl za formiranje NC koda. Fajl kontroler dogaaja moe
obraivati promenljive koje generator dogaaja (Event Generator) uitava pre formiranja
blokova. Generator dogaaja je mehanizam u NX CAM modulu koji proiruje informacije
putanje alata od NX opisa putanje alata dodavajui ih postprocesoru kao dogaaje ili
promenljive. TCL (Tool Command Language) je skriptovani jezik sa jednostavnim
instrukcijama i zadacima. TCL jezik se koristi zajedno sa Tk pristupom, kao alatom za
zadavanje komandi preko dugmia, traka za pomeranje sadraja i polja za potvrdu, ime se
vri programiranje TCL kodova.
Navedeni fajlovi se zajedno koriste za formiranje NC koda i potrebno je da budu zapisani u
istom direktorijumu. Generisanjem putanje alata u NX programu formira se CLSF (Cutter Location
Source File) dokumenat. Postprocesiranjem se vri prevoenje informacija iz CLSF-a u kod
maine, razumljiv za kontroler maine, ime se zaokruuje proces formiranja NC koda maine
zapisivanjem u CLF dokumenat .
Da bi se formirao novi generator putanje alata po pokretanju programa Post Builder potrebno
je uraditi sledee:
1) izabrati New File ikonu,

2) uneti ime za novi postprocesor ili koristiti predloeno ime,
3) uneti opis procesora,
4) zadati jedinice u kojima e se zapisivati izlaz (ini ili milimetri),
5) izabrati osnovni tip maine, ime se definiu osnovna kretanja i radnje opisane G i M
kodovima.
8
PRIKAZ KONTROLNIH MENIJA

A Kontrolna stranica MAINA (Machine Tool)
U prozoru maine mogue je vriti konfigurisanje kinematike maine. Mogu se definisati

granice i orijentacija ose alata glodala, tj. ice za sluaj obrade na erozimatu sa icom. Prozor je
podeljen na tri sekcije: opti parametri (General Parameters), etvrta osa (Fourth Axis) i peta osa
(Fifth Axis). Prva sekcija se pojavljuje za svaki tip maine, dok se druga sekcija odnosi na
odgovarajue etvoroosne i petoosne maine.
A.1 Opti parametri
1.1 Prikaz alata (Display Machine Tool) je mogue izvriti i tako videti orijentaciju ose alata.
Za etvoroosne i petoosne maine prikazuje se i oznaka obrtne ose (A, B ili C), kao i granice za
svaku obrtnu osu (opcija se ne odnosi na obradu erozimatom).
1.2 Izlazni parametri krunih putanja (Output Circular Record). Opcijom se regulie izlaz svih
krunica koji se zasniva na parametrima krunih kretanja, G2 ili G3. Yes ili No su opcije izbora.
1.3 Granica linearnih putanja osa (Linear Axis Travel Limit), provera granice kretanja pri
pozivu komande pb_cmd_check_travel_limits.tcl .
1.4 Poetna pozicija (Home Position), odreuje predloenu FROM poziciju ako nije ista
zadata u programu NX CAM modulu pri formiranju operacija obrade.
1.5 Minimalna rezolucija linearnog pomeranja (Linear Motion Resolution-Minimum), odreuje
minimalnu vrednost pomeranja za sve koordinate. Ovom opcijom se ne kontrolie format
koordinata.
1.6 Maksimalna brzina poprenog kretanja (Traversal Feed Rate-Maximum), vrednost brzog
hoda, koji se ostvaruje pri prelazu bez rezanja. Takoe sistem koristi ovu vrednost kao brzinu
linearnog kretanja koje se izvodi kao brzi hod.
1.7 Multiplikatori osa (Axis Multipliers) su opcije koje se odnose na definisanje izlaza za ose
struga. Programiranje prenika (Diameter Programming) je opcija kojom se prikazivanje prenika
vri sa X ili I reima. Normalno programiranje se odnosi na prikazivanje prenika kao radijusa, tako
da se ova vrednost mnoi sa dva pri aktiviranju ove opcije. Odraavanje X i Z ose (Mirror X/Z axis)
je opcija kojom se dozvoljava programiranje dela za obradu u etiri kvadranta i prikazivanje izlaza
u NC programu u prvom kvadrantu pri emu se koristi mnoenje sa -1 za X i I rei X-ose, odnosno
Z i K rei Z-ose.
1.8 Dra alata za strug (Turret) je opcija za definisanje jednog ili dva draa alata. Pri
definisanju dva draa oni moraju biti odvojeni fiksnim rastojanjem i ne mogu se kretati nezavisno.
Oba draa je potrebno imenovati (nazivi draa alata: prednji, zadnji, desni, levi, sa strane,
optereeni). Isto tako je potrebno definisati rastojanje izmeu njih sa X i Z udaljenjem drugog od
prvog draa.
1.9 Metod izlaza (Output Method) definie osnovni metod praenja alata. Mogue su dve
opcije: 1) praenje vrha alata (Tool Tip) oznaava da X i Z vrednosti u NC programu prikazuju
lokaciju vrha alata. Sistem postie ovaj nain praenja resetovanjem lokacije vrha alata pri svakoj
izmeni alata. Osnovni elementi za programiranje vrha alata su komande FROM na poetku
programa kojom se definie poetna pozicija draa, G92 blok sa svakom izmenom alata pri emu
se evidentira promena rastojanja vrha alata od draa i GOHOME komanda kojom se odreuje
povratak u poetnu poziciju draa; 2) praenje veze draa (Turret Reference) oznaava da X i Z
vrednosti predstavljaju lokaciju veze draa koja je slina metodi koju sistem koristi pri
programiranju glodalica.
1.10 Kontrola nagiba ice (Wire Tilt Control) su opcije kontrole gornjeg draa ice. Mogue
su dve opcije: angles, sistem proraunava nagib i vodi gornji dra relativno u odnosu na pravac
kretanja ovo je AGIE kontrola; coordinates, sistem proraunava koordinate gornjeg draa ice
relativno u odnosu na X i Y poziciju donjeg draa ice.
9
A.2 Opti parametri etvoro/peto-osnih NC glodalica
Parametri za etvoroosne glodalice se odnose i na petoosne glodalice.

2.1 Konfiguracijom obrtnih osa (Rotary Axis Configuration) se definiu ravni rotacije
(obrtanja) i oznaka za odgovarajuu osu. Pristup dijalogu se moe izvriti i iz oznake za etvrtu i za
petu osu iz liste optih parametara. Promenom ravni obrtanja za odreenu osu menja se i oznaka
za tu osu. Isto tako ravan obrtanja za etvrtu osu mora biti razliita od ravni obrtanja pete ose. Pri
konfigurisanju pete ose sa duplom glavom sa B-osom (u ravni ZX) koja je prikaena za C-osu (u
ravni XY), mora se definisati etvrta osa kao B-osa (u ravni ZX) i peta osa kao C-osa (u ravni XY).
Prikaz alata za ovu konfiguraciju nije dostupan, ali je izlaz u NC programu taan. Ogranienje
postoji da C-osa (u ravni XY) osa ne moe biti etvrta osa petoosne maine. Opcijom 4th Axis
Rotary Center to 5th Axis Rotary Center se definie 3D rastojanje izmeu centara osa. Ovo
rastojanje je obino jednako nuli. Za duple obrtne petoosne maine, ovaj vektor predstavlja
rastojanje izmeu vektora osa, dok za petoosne maine sa duplom glavom, ovo rastojanje je
rastojanje izmeu glavnih taaka osa. Program ovu vrednost koriguje tako da postprocesor moe
uneti tano rastojanje izmeu koordinatnog sistema maine (MCS - Machine Coordinate System) u
NX programu i koordinatnog sistema alata (Machine Tool Coordinate System).
2.2 Definisanje centra etvrte ose u odnosu na centar maine (Machine Zero to Rotary Axis
Center). Najea vrednost rastojanja je 0 (0,0,0). Za maine sa pet osa, vrednost rastojanja je
rastojanje izmeu centara osa (4th Axis Rotary Center to 5th Axis Rotary Center).
2.3 Rezolucija obrtnog kretanja (Rotary Motion Resolution) se definie u stepenima i
najee se koristi vrednost od 0.001 stepen.
2.4 Maksimalna brzina obrtanja osa (Maximum Rotary Feed Rate) se definie u stepenima
po minuti. Ako za vreme kombinovanog linearnog i obrtnog kretanja, vrednost obrtnog kretanja
prekorai maksimalni broj obrtanja (u stepenima po minuti), postprocesor smanjuje brzinu tako da
se nee dogoditi prekoraenje ove vrednosti.
2.5 Glavno rastojanje (Pivot Distance) je rastojanje od glavne take nagnute ose do merne
take vretena. Vrednost se mora zadati i za etvrtu i za petu osu i moe biti negativna.
2.6 Ugaono rastojanje (Angular Offset) se koristi kada je osa alata odreena vektorom z-ose
(0,0,1) pod uglom u odnosu na poziciju etvrte ose. Sistemu je potrebno ovo rastojanje za neke
maine sa obrtnim stolom. Obino se koristi vrednost od -90.
2.7 Rotacija ose (Axis Rotation) definie da li e se ili ne etvrta osa okretati saglasno pravilu
desne ruke, to odgovara opciji Normal. U suprotnom koristi se opcija Reverse, tako ako se
prikae na izlazu zapis B90, a oekivao se zapis B-90, potrebno je koristiti opciju Reverse.
2.8 Smer obrtanja ose (Axis Direction) definie smer obrtanja obrtnog stola, tj. u smeru
kretanja kazaljki na satu ili u suprotnom smeru od prethodnog. Opcija Magnitude Determines
Direction oznaava da sistem koristi algebarski znak za odreivanje smera okretanja, tj. ugaonu
poziciju stola. Na primer, B-90 i B90 su razliite pozicije obrtne ose i meusobno se razlikuju za
180. Rotacija za vei ugao je uvek u smeru kretanja kazaljke na satu, a rotacija za manji ugao je
suprotno od prethodno definisanog kretanja. Granice obrtanja u ovom sluaju su od -9999 do
9999. Pri opciji Sign Determines Direction, znak minus definie obrtanje u suprotnom smeru od
smera kretanja kazaljki na satu. Pozicije oznaene sa B-90 i B90 je ista pozicija na obrtnom stolu.
Granice obrtanja su od 0 do 360.
2.9 Granice obrtanja ose (Axis Limits) odreuju minimalne i maksimalne uglove koji se mogu
programirati za osu. Sistem meri opseg rotacije kao preeni put od minimalnog ugla do
maksimalnog ugla u smeru kretanja kazaljke na satu. Ako obrtna osa ima rotaciju od 40 preenog
puta, mogu se podesiti sledee vrednosti: 20 i za minimum i maksimum, odnosno 340 za
minimum i 20 za maksimum.
2.10 Upozorenje pri povredi granice obrtanja ose (Axis Limit Violation Handling) odreuje
kako e se postprocesor ponaati kada sistem dosegne do granice obrtanja. Postoje dve opcije:
1) upozorenje (Warning) postprocesor prikazuje poruku u fajlu upozorenja, ali ne preduzima
akcije da se ispravi povreda granice obrtanja ose,
2) odmicanje i ponovno zauzimanje poloaja (Retract/Re-Engage) znai da postprocesor radi
sledee:
- povlaenje u sigurnosni cilindar ili sferu,
- ponovno zauzimanje poloaja obrtne ose u poziciju koja je okviru granice ako je to mogue,
- ponovni pristup na rastojanje koje je korisnik definisao iznad obradka,
10
- zauzimanje prethodne pozicije,

- kretanje u programiranu krajnju taku.
Promena rastojanja za povlaenje i ponovno pristupanje se obavlja posebnom komandom
PB_CMD_init_rotary promenom sledeih veliina:
set mom_kin_retract_plane 10.0
set mom_kin_retract_distance 10.0
set mom_kin_retract_type PLANE ; DISTANCE or PLANE
set mom_kin_reengage_distance .20
gde su:
mom_kin_reengage_distance definie taku zauzimanja poloaja iznad obradka
set mom_kin_retract_type odreuje metod kojim se izraunava taka zauzimanja poloaja za
ponovni pristup. Opcija DISTANCE znai da e povlaenje uvek biti na fiksnom rastojanju du ose
glavnog vretena bez obzira na tip maine, PLANE oznaava da e povlaenje biti do sfere, ravni ili
cilindra u zavisnosti od tipa maine.
2.11 Linearizacija tolerancije (Default Linearization Tolerance) odstupanja od prave linije
moe se koristiti i pri oba obrtna kretanja i linernom kretanju. Kombinacija obrtnog i linearnog
kretanja prozrokuje kretanje koje odstupa od eljene prave linije kretanja. Da bi se putanja alata
odrala unutar tolerancije, sistem deli putanju alata na pokrete koji su u oblasti tolerancije.
Aktiviranje linearizacije tolerancije za etvoro/peto-osne maine se vri sa post komandom
LINTOL, korienjem opcije zadavanja teksta od strane korisnika u dijalogu kontrole maine u NX
programu pri formiranju operacije. Sintaksa ove komande je: LINTOL/ [ON|OFF|n] , gde vrednost n
implicitno ukljuuje linearizaciju i predstavlja vrednost tolerancije.
2.12 Inkrement obrtanja (This Rotary Axis Can Be Incremental) je opcija kojom se definie
da se izlaz za eljenu osu moe poveavati. Podeavanje se vri u dijalogu kontrole maine NX
programa komandom SET/MODE,INCR. Takoe je potrebno ukljuiti ovu komandu i u operaciju.
2.13 Samouvrivanje obrtne ose (Rotary Axis Auto Clamping) je dodatna opcija koja se
moe definisati samo preko kontrole maine u NX programu i kao takva ne postoji u Post Builder
programu. Komanda aktiviranja je CLAMP/AUTO, ON. Mogu se uvrstiti i etvrta i peta osa za sve
dogaaje kretanja i rotacije koje je definisao korisnik preko NX programa. Izlazi u NC programu su:
M10 uvrena etvrta osa
M11 raspregnuta etvrta osa
M12 uvrena peta osa
M13 raspregnuta peta osa.
2.14 Zakljuavanje ose (Lock/Axis) je takoe dodatna opcija i koristi se u osnovi da se izlaz
prikae u polarnim koordinatama i definie se samo u NX programu komandom SET/LOCK.
Zakljuavanjem etvrte ose primorava se postprocesor da prorauna preostale ose kako bi odredio
poziciju alata. Ova opcija se moe koristiti samo onda kada je osa alata upravna na ravan etvrte
ose, tj. kada je osa alata odreena sledeim vektorima (0,0,1) ili (0,0,-1) za XY ravan, (0,1,0) ili
(0,-1,0) za ZX ravan, i (1,0,0) ili (-1,0,0) za YZ ravan etvrte ose. Zakljuavanje pete ose se moe
izvriti samo kada je alat upravan na ravan pete ose.
11
B Kontrolna stranica PROGRAM I PUTANJA ALATA

(Program & Tool Path)
U kontrolnoj stranici program i putanja alata odreuje se NC izlaz za zadate dogaaje i

komande koje su generisane sa NX generatorom dogaaja. Kartice pod ovom opcijom slue za
kontrolu sadraja, formata i redosleda izlaza za NC kod.
B.1 Program
Program za gradjenje fajlova kojima se vri obrada CAM informacija, Post Builder, deli desni
deo prozora na pet sekvenci kojima se kontrolie taan izlaz koji je potreban sistemu za datu
sekvencu. Potrebne su funkcije, kao to su ponovni stop kod i kraj programa, na poetku i na kraju
NC programa, kao i funkcije (sekvenca izmena alata, pokretanje i iskljuivanje okretanja vretena,
ukljuivanje i iskljuivanje sredstva za hladjenje, dodeljivanje udaljenja alata i druge) samo na
poetku ili na kraju operacija, i funkcije koje kontroliu preostale dogaaje kao to su linearna i
kruna kretanja itd.
Markeri: svaka sekvenca sadri obojene oznake-markere, na levoj strani desnog prozora.
Markeri predstavljaju dogaaje koji postoje u putanji alata. Kada se dogaaji pojave u putanji alata
u toku postprocesiranja odreuje se NC blok koji sistem proizvodi. Markeri su fiksni i ne mogu se
menjati, ve se samo mogu proirivati prikazivanjem novih rei ili saimati uklanjanjem dodaljenih
rei. Prilikom izbora opcija Display Combined N/C Code Blocks, sistem prikazuje blokove u
kombinovanom modu, pri emu se moe uvideti kako sistem kombinuje blokove.
Dodavanje blokova: da bi se blok dodao, potrebno je izabrati eljeni tip bloka iz padajue
liste blokova, pritisnuti na dugme Add Block i preneti miem blok na marker kome se dodeljuje
blok. Dalje umetanje blokova se vri na isti nain, s tim da se mesto bloka odreuje senkom koja
se pojavlje ispod, iznad ili oko celog postojeeg bloka ime je odreeno i mesto novog bloka. Ako
je senka oko celog bloka, novi blok se pojavljuje u istoj liniji kao i postojei blok.
Kopiranje blokova: mogue je vriti kopiranje i postavljanje blokova sa drugim markerima iste
sekvence. Ovo je korisno pri pravljenju dogaaja prve i auto izmene alata koji imaju isti izlazni kod.
Da bi se blok kopirao desnim tasterom mia kliknuti i izabrati Copy As. Na ovaj nain se pravi
kopija bloka koristei opciju referentnog bloka ili koristei opciju pravljenja novog bloka ime se
kreira novi blok sa ureenjem novog bloka bez izmena originalnog bloka. Opcija referentnog bloka
znai da samo jedna kopija blokova egzistira i bilo koja promena se reflektuje i na kopiju i na
original. Postavljanje bloka se vri istom tehnikom kao i dodavanje bloka. Takoe je mogue
kopirati sve blokove jednog markera desnim klikom na marker.
Brisanje blokova: se vri prevlaenjem na ikonu kante ya smee ili izborom bloka desnim
tasterom i opcije Delete. Kada se iz padajue liste oznai opcija New Block i aktiviranjem dugmeta
Add Block, novi blok se postavlja na eljeno mesto ve opisanim nainom, s tim da se otvara novi
dijalog pod imenom Block: ime bloka (ime upisati u oznaeno polje), u kome se vri dodavanje
adresa rei i teksta.
Operator poruka: kreiranje bloka sa specijalnim tekstualnim porukama za operatora.
Prikazuje se dijalog u koji se unosi tekstualna poruka sa automatskim postavljanjem poetnog i
krajnjeg znaka za poruku. Tekst moe sadrati bilo koju vaeu mom promenljivu kao i bilo kakav
tekst. MOM_komande : iz liste je potrebno izabrati eljeni blok koji je ve kreiran za izvrenje
zadate funkcije. MOM_set_seq_off komanda iskljuuje sve sekvence. Ovaj blok se moe postaviti
unutar bilo koje sekvence da izvri njenu prethodno definisanu funkciju.
Namenska komanda: umetanje sopstvene TCL procedure unutar postprocesora koji se
gradi.
Postojei blok: u padajuoj listi se i nalaze blokovi koji se ve koriste u procesoru koji se
gradi, tako da se mogu izabrati i postaviti u bilo koju sekvencu.
12
1.1 Sekvenca poetka programa (Program Start Sequence) sadri samo jedan marker,
marker poetka programa. Dodavanjem blokova odreuje se ta e se deavati, tj. koje e radnje
sistem izvriti kada sa dogaaj poetka programa desi u putanji alata. Dogaaj poetka programa
se deava pre bilo kog drugog dogaaja koji je kontrolisan.
1.2 Sekvenca poetka operacije (Operation Start Sequence) definie blokove koji se
odnose na poetak svake operacije. Svaka operacija ima prvu izmenu alata, automatsku izmenu
alata, runu izmenu alata ili je bez izmene alata. Mogua su etiri scenarija za markere koji se
pojavljuju na poetku svake operacije.
1.2.1 Poetak putanje (Starth of Path). Sistem u poetku generie i nastavlja da gradi ovaj
dogaaj kada je postprocesor u operaciji. Ovaj dogaaj se deava bez obzira da li je izvrena
izmena alata.
1.2.2 Iz pozicije (From Move) je dogaaj koji se deava samo ako je programirana komanda
FROM u operaciji.
1.2.3 Prvi alat (First Tool) je dogaaj koji se deava samo pri prvoj izmeni alata u programu i
koristan je kada se alat ve nalazi u vretenu i eli se kontrolisati kao poseban dogaaj. Ako za
marker nije pridodat blok sa prvom izmenom alata, izlaz je automatska izmena alata.
1.2.4 Automatska izmena alata (Automatic Tool Change). Dogaaj se deava samo kada
operacija sadri izmenu alata. Sistem pokree izmenu alata samo onda kada je alat razliit izmeu
tekue i prethodne operacije. Ovaj dogaaj nije u vezi sa postprocesorskom komandom
LOAD/TOOL, jer se deava pre nego to sistem napravi pomenutu komandu. Ne moe se koristiti
bilo kakav podatak iz komande LOAD/TOOL sa ovim dogaajem.
1.2.5 Runa izmena alata (Manual Tool Change) je dogaaj koji se deava samo pri runoj
izmeni alata.
1.2.6 Poetni pokret (Initial Move): sistem generie ovaj dogaaj samo ako operacija sadri
izmenu alata, tako da se kreira dogaaj ako ne postoji poziciniranje nakon izmene alata. Sistem
pokree sve dogaaje definisane od strane korisnika pre poetnog ili prvog pokreta. Ovaj dogaaj
je najbolje mesto za kontrolu podataka pokrenutih od strane korisnika.
1.2.7 Prvi pokret (First Move) se deava samo ako ne postoji izmena alata u operaciji. Svaka
operacija sadri prvi pokret ili poetni pokret. Ovi dogaaji dozvoljavaju da se kombinuju blokovi
pre, sa ili posle bloka prvog pokreta.
1.2.8 Pokret pribliavanja (Approach Move): ovaj dogaaj se deava ako operacija sadri
kretnju prilaza. Takoe, sistem samo proizvodi dogaaje pridruene ovom dogaaju ako operacija
sadri pokret odmicanja (Engage Move).
1.2.9 Pokret odmicanja (Engage Move): ovaj dogaaj se deava ako operacija sadri kretnju
odmicanja.
1.2.10 Prvi rez (First Cut): dogaaj se deava pre poetka obrade.
1.2.11 Poetak prolaza (Start of Pass): dogaaj se deava na poetku svakog grubog ili
zavrnog prolaza na erozimatu sa icom. Koristi se za dodatne informacije o snazi, ukljuivanju
tenosti, itd, a ti postupci su razliiti za svaki prolaz.
1.2.12 Pokret kompenzacije rezanja (Cutcom Move): ako je kompenzacija rezanja aktivirana,
ovaj dogaaj se deava nakon dogaaja poetka prolaza.
1.2.13 Pokret uvoenja ice (Lead in Move) se deava kada se zada uvoenje ice, pre
poetka rezanja pri obradi erozimatom.
1.3 Sekvenca putanje alata (Tool Path)

Dogaaji kontrole maine (Machine Control) kontroliu radnje kao to su ukljuivanje
sredstva za hlaenje, obrtanja vretena (glodanje i struganje) i slino. Ovim dogaajima se mogu
promeniti naini prikazivanja izlaznih informacija (npr. inkrement, veliina koordinata po apsolutnoj
vrednosti, jedinice u kojima se izraava brzina kretanja).
Sistem moe predati informacije kontrole maine u postprocesor na dva naina:
1) pomou parametarskih podataka, informacije koje su zadate kao parametri operacije i
dostupni su na startu operacije. Ti parametri obuhvataju korake i brzine kretanja, podatke koji su
zadati pomou alata, ili bilo koji parametri rezanja, kao to su tolerancije i slino. Ovakav nain
zadavanja kontrole maine se odvije preko TCL jezika i programa Post Builder.
2) takoe se mogu koristiti dogaaji koje korisnik stvara (UDEs-User Defined Events, mogu
se sresti i pod imenom post komande) u kojima se dodaju informacije kontrole maine u
13
postprocesor. Dogaaji koje korisnik zadaje na poetku post programa, prvi put se javljaju nakon
poetka operacije po redosledu odreenim markerima prilikom njihovog zadavanja. Sistem
prikazuje dogaaje koje je korisnik zadao sa alatom, metodom obrade, nosaem alata ili bilo kojim
drugim ureajem pre dogaaja poetka operacije. Korisno je sakupiti sve podatke o brzini, smeru
okretanja vretena, statusu hladjenja, duini kompenzacije, broju alata, i zajedno ih prikazati za
formiranje NC programa kao deo sekvence poetka operacije. Dogaaji koje korisnik definie se
obavljaju u NX programu u aplikaciji Manufacturing prilikom formiranja operacija, komandom
xxx_control, gde je xxx vrsta obrade (glodanje-mill, struganje-lathe, obrada erozimatom sa icom-
edm).
Dogaaji koji definiu kontrolu maine:
1.3.1 Izmena alata pri obradi na glodalici/strugu (Tool Change), dijalogom se definiu
parametri funkcije izmene alata. Promena blokova ovog dogaaja se moe izvriti dodavanjem,
ureenjem ili brisanjem rei unutar blokova izmene alata u dogaaju automatske izmene sekvence
poetka operacije.
M-kod; se moe koristiti u vie blokova po elji i promenom vrednosti na jednom mestu
korienja, sve druge vrednosti ovog koda se takoe menjaju; polje izmene alata definie M-kod
koji se koristi da oznai dra alata. To je najee M06 kod. M-kodovi za drae alata na strugu,
najee imaju sledee oznake: za primarni dra M21, a za sekundarni M22 (Primary/Secundary
Turret).
T-kod; definisanje kako e sistem formatirati broj alata i broj duine ofseta. Mogue su tri
opcije pri obradi na glodalici i etiri opcije za obradu na strugu: T01 (samo broj alata), T0102 (broj
alata i broj duine ofseta), T0201/T1102 (broj duine ofseta i broja alata za glodalicu, odnosno
oznaka draa, broj alata i broj duine ofseta za strug), T11 (oznaka draa i broj alata za strug).
Broj alata (Tool Number) minimum se odnosi na najmanji broj alata koje maina koristi, a
maksimum na maksimalni broj alata koje maina koristi. T-kod sadri opcije kojima se odreuju
oznake alata u izlaznom NC programu koji sa nalaze u primarnom, odnosno sekundarnom drau
(Primary Secondary Turret Index).
Time uneti vreme izmene za svaku izmenu alata.
Retract Z postition zadati z-poziciju za uvlaenje alata pri svakoj izmeni alata. Sistem
koristi ovu vrednost pri konfigurisanju podsekvenci izmene radne ravni. Na ovaj nain postprocesor
prepoznaje lokaciju alata.
1.3.2 Kompenzacija duine (Lenght Compansation) je blok koji sistem prikazuje kao izlaz
kada je zadat dogaaj od strane korisnika SET/ADJUST,n. Ovaj dogaaj se moe koristiti kao izlaz
kompenzacije duine kao dela sekvence poetka operacije. Za glodanje uvek se korist kod G43, ali
se on moe promeniti ako je to potrebno. Takoe se moe zadati minimalni i maksimalni broj
registra za ofset duine.
1.3.3 Podeavanje naina rada (Set Mode) je blok za definisanje G kodova za inkrementalni
ili apsolutni izlaz, koji odreuju nain zapisivanja koordinata. U veini sluajeva se radi po
apsolutnom modu (G90), mada se i koristi inkrementni kod (G91). Ako se ne zada ni jedan niti
drugi izlaz, sistem podrazumeva oba moda i izlazni kodovi su sa G90, odnosno G91 sa nainom
zapisivanja koordinata.
1.3.4 Brzina obrtanja glavnog vretena (Spindle RPM), u broju obrtaja po minuti. Blokom se
definie poetak obrtanja glavnog vretena (glodalica i strug). Za strug komandna re je G97.
Definisanjem M koda odreuje se smer obrtanja ( u smeru kazaljke na satu CW, i suprotno CCW).
Takoe se moe podesiti minimalni i maksimalni broj obrtaja glavnog vretena. Preporuljivo je pri
formiranju izlaznog NC koda ukljuiti informacije o obrtanju glavnog vretena u sekvenci poetka
operacije sa dogaajem izmene alata ili poetnog kretanja. U ovom bloku se mogu odrediti opsezi
regulisanja brojeva obrtaja glavnog vretena i na koji nain maina odreuje te opsege. Opsezi
obrtanja glavnog vretena se ne smeju preklapati. Mogue su sledee opcije:
1) None ovo je opcija za maine koje automatski odreuju opseg regulisanja brojeva
obrtaja, dakle za maine sa jednim opsegom regulisanja ili sa runim regulisanjem brojeva obrtaja.
2) Poseban M kod (Separate M code) zadaje se M kod koji sistem koristi za svaki opseg
obrtanja glavnog vretena. M kod se menja u zavisnosti od opsega za koji je programiran. Za svaki
opseg se definiu minimalna i maksimalna vrednost obrtanja glavnog vretena.
3) Opseg obrtanja sa M kodom (Range Code with M Code). Izlaz je kod opsega obrtanja sa
kodom smera obrtanja glavnog vretena. Tako se sa opsegom oznake 1 i smerom obrtanja u smeru
14
kretanja kazaljki na satu (M03), formira izlaz M13 ( kod opsega*10+smer obrtanja glavnog
vretena).
4) Opseg obrtanja sa S kodom (High/Low Range with S Code). Izlaz je kod opsega obrtanja
sa kodom brzine obrtanja glavnog vretena. Dozvoljena su samo dva opsega brzina obrtanja
glavnog vretena: S opseg 1 i brzinom vretena 100 o/min, S kod je S100, odnosno S opseg 2 i
brzinom vretena 500 o/min, S kod je S500.
1.3.5 Obrtanje glavnog vretena sa konstantnom brzinom na povrini obrade (Spindle CSS-
Constant Surface Speed). Definisanjem blokova mogue je kontrolisati da se vreteno obre
konstantnom brzinom pri obradi. Takoe se moe podesiti maksimalni broj obrtaja glavnog vretena
u toku obrade sa konstantnom brzinom. Kontroler izraunava poveanje ili smanjenje broja obrtaja
po minuti i na taj nain odrava programiranu brzinu na povrini obrade. Ova obrada ima oznaku
SMM (Surface Meters per Minute). Obino su potrebna dva bloka za ukljuivanje SMM obrade
kojom se definie konstantna brzina obrade na povrini. Jedan od tih blokova je G92 S9999 blok,
kojim se podeava maksimalan broj obrtaja koji je dozvoljen za datu operaciju. Ako se eli da se
definisanje ovog maksimalnog broja uprosti, potrebno je pomeriti ovaj blok u sekvencu poetka
programa. Drugi blok je G96 S M03, kojim se odreuje stvarna brzina poetka SMM naina
obrade. Ako su podaci o brzini obrtanja vretena odreeni u NX programu u toku definisanja
operacija obrade, onda nije potreban dogaaj kojim se definie brzina obrtanja vretena. Sistem
prima podatke o brzini obrtanja vretena kao informacije operacije. Kodovi koji se koriste su:
Constant Surface Code 96, Maximum RPM Code 92 i Code to cancel SMM 93.
1.3.6 Iskljuivanje glavnog vretena (Spindle Off) je blok kojim se definie iskljuivanje
obrtanja glavnog vretena i moe se dodati u sekvencu kraja operacije. Takoe, se ista komanda
moe postaviti u dogaaje koje definie korisnik, SPINDLE/OFF. Izlaz iskljuivanja obrtanja
vretena je kod M05.
1.3.7 Ukljuivanje sredstva za hladjenje (Coolant On). Sistem kao izlazni kod prikazuje u
zavisnosti od dogaaja koji korisnik definie sledee vrednosti COOLNT/ON M08,
COOLNT/FLOOD M08, COOLNT/MIST M07 ili COOLNT/TAP M08. Ako se dogaaj kojim
korisnik ukljuuje sredstvo za hlaenje nalazi u poetku operacije, onda e se dogaaj ukljuivanja
sredstva za hlaenje pojaviti nakon dogaaja izmene alata u sekvenci definisanoj markerima. U
ovom sluaju se kao izlaz za ovaj kod koristi poetni pokret. Ako je dogaaj kojim korisnik
ukljuuje sredstvo za hlaenje dodeljen objektu podeavanja (npr. alatu, drau alata i slino),
dogaaj ukljuivanja sredstva za hlaenje se pojavljuje pre poetka operacije i podaci o sredstvu
za hlaenje su dostupni za itavu operaciju.
1.3.8 Iskljuivanje sredstva za hlaenje (Coolant Off) se moe definisati kao dogaaj pri
formiranju operacije (UDE) ili dodavanjem M09 bloka sekvenci kraja operacije.
1.3.9 Brzine kretanja (Feedrates) za glodanje se odnose na definisanje izlazne brzine
kretanja za tri ose glodalice. U prvom polju MMPM (milimetara u minuti) se zadaje G kod koji
odreuje vrstu izlaza za obradu glodanjem. Za glodalice sa tri ose ovaj G kod se ne prikazuje na
izlazu postprocesiranja, a ako je potrebno da se prikae, re definisanja (G93 format izlaza je
inverzno vreme i izraunava se po formuli brzina/rastojanje, G94 format izlaza je u jedinicama
brzine po minuti ili u stepenim po minuti za obrtne stolove glodalica , G95 format izlaza je u
jedinicama po broju obrtaja) se mora postaviti u svaki blok koji definie kretanje. Takoe je mogue
odrediti format prikazivanja, minimalne i maksimalne vrednosti: feed, feed_DPM (brzina izraena u
stepenima u minuti), feed_FRN ( feedrate number broj brzine, odnosno broj kojim se prikazuje
brzina, izraunava se po formuli FRN=K*MMPM/Rastojanje: gde je K-faktor regulisanja i najee
je jednak 1; MMPM-broj obrtaja izraen u milimetrima po minuti; Rastojanje rastojanje kretanja u
kordinatama maine kao X,Y,i Z kretanje ukljuujui i rotaciono kretanje za etvoro/peto-osne
glodalice; ili koordinatama dela kao X, Y i Z kretanje bez kretanja ose alata), feed_MMPM
(milimetara u minuti), feed_MMPR (milimetara po broju obrtaja), feed_INV (je format za inverzno
vreme koje se regulie samo dogaajem koji korisnik formulie komandom SET/MODE,INVERS.
Ovaj format se iskljuuje komandom SET/MODE,OFF). Kreiranje novih formata je dozvoljeno i bie
objanjeno kasnije u delu Definisanje N/C podataka. Ako maina podrava samo nain izlaza
MMPM, onda e postprocesor automatski konvertovati u ovaj format sve druge formate.
1) Brzina kretanja za etvoro/peto-osne glodalice. Pored linernog kretanja prisutno je i
rotaciono kretanje obrtnih glava i stolova. Kodovi G93 i G94 su zastupljeni u svim blokovima koji
opisuju kretanje za etvoro/peto-osne glodalice. Ako ovi kodovi nisu potrebni mogu se ukloniti iz
15
svih blokova kretanja ili ih je mogue iskljuiti u Word Sequencing dijalogu. Moe se zadati bilo
koja kombinacija brzina bilo da je linearno, kruno, brzo pozicioniranje ili kretanje rezanja.
2) Brzine kretanja za obradu na strugu sa dve ose imaju iste G-kodove kao i pri definisanju
glodalice sa tri ose. Isto tako nain formatiranja, minimalna i maskimalna vrednost se definie na
isti nain kao i kod glodalice sa tri ose.
3) Brzina kretanja kod erozimata se definie zadavanjem minimalne i maksimalne brzine koje
su doputene na erozimatu. Kod veine erozimata nije potrebno formirati brzinu rezanja na
izlaznom NC programu.
1.3.10 Ukljuivanje kompenzacije rezanja (Cutcom On) se definie zadavanjem G koda za
kompenzaciju rezanja u levo (G41) ili u desno (G42) od putanje alata, minimalne i maksimalne
vrednosti za registar kopenzacije i kod ravni (G17 za XY ravan, G18 za ZX ravan i G19 za YZ) koji
sistem prikazuje kao izlaz. Za prikazivanje kodova kompenzacije koriste se dva metoda: ako se
izabere predloeni metod, sistem prikazuje kod odmah u odvojenim blokovima; drugi nain je
korienjem dijaloga pri formiranju postprocesora pri emu se definiu parametri G kodova. Da bi
se koristio drugi nain potrebno je izbrisati sve rei iz ovog dogaaja i proveriti da se iste takve rei
nalaze u bloku linearnog kretanja. Ovi kodovi su modalni (pomoni) i prikazuju se samo jednom u
izlaznom NC kodu. Dakle, ako se izbriu kodovi komprenzacije rezanja iz dijaloga Cutcom on,
samo blok sa linearnim kretanjem prikazuje kodove kompenzacije rezanja. Pored pomenutih
blokova pri definisanju kompenzacije rezanja koristi se i blok koji definie kompenzaciju radijusa
alata (D01).
1.3.11 Iskljuivanje kompenzacije rezanja (Cutcom Off) je blok sa jednim izlaznim kodom,
G40. Ako su potrebni dodatni G40 kodovi za izlaz, oni se mogu dodati u odgovarajue sekvence
kako bi obezbedili da kompenzacije rezanja nije aktivna.
1.3.12 Privremeno zaustavljanje obrade (Delay) je dogaaj kojim se vri odlaganje obrade.
Mogu se definisati G-kodovi za vreme odlaganja obrade koje je odreeno sekundama ili obrtajima
glavnog vretena. Izlazni mod se moe podesiti na: samo za sekunde, samo za broj obrtaja i
zavisno od brzine (ovaj mod koristi G-kod u formatu sekundi kada je brzina u formatu milimetara
po minuti i G-kod u formatu broja obrtaja kada je brzina u formatu milimetara po broju obrtaja).
1.3.13 Opcioni stop kod (Opstop) je komanda koja prouzrokuje da se alat zaustavi samo
kada je ukljuen opcioni bira na konzoli maine. Izlaz je tipa M1. Nakon izvrenja ove komande
potrebno je ponovno ukljuiti obrtanje glavnog vretena i sredstvo za hladjenje da bi se nastavila
obrada.
1.3.14 Format pomonih kodova (Auxfun), zadaju format adresa rei za pomone funkcije
(M-kod) koje ne mogu biti prikazane na izlazu drugim postprocesorskim komandama. Vrednost
bloka je M oznaka. Uslovi u postprecesoru se nee promeniti sa Auxfun komandom, postprocesor
e preuzeti kodove i uslove sa ranijim dejstvom ali ih nee ponovo postaviti.
1.3.15 Format pripremnih kodova (Prefun), zadaju format adresa rei za pripremne funkcije
(G-kod) koje ne mogu biti prikazane na izlazu drugim postprocesorskim komandama. Postprocesor
e zadrati prethodne uslove nakon Prefun komande, iako ona menja status maine.
Nije preporuljivo koristiti Auxfun i Prefun komande za izlazne funkcije koje su dodeljene drugim
komandama koje definiu izlaz.
1.3.16 Optereenje alata (Load Tool) nije kontrolisano i ovom komandom se podrava
legalnost operacije. Svi potrebni podaci za izmenu alata su dostupni u dogaaju izmene alata i
dogaaju koji korisnik definie u programu NX, pri formiranju operacije i odreivanju koji e se alat
i dra alata koristiti. Ako je potrebno kontrolisati upravo taj dogaaj, to se postie ovim blokom.
1.3.17 Zaustavljanje operacije (Stop) je dogaaj koji se kontrolie blokom M00.
Sledei dogaaji se odnose na obradu erozimatom sa icom:

1.3.18 Namotavanje ice (Thread Wire) je dogaaj koji sistem prepoznaje kao komandu
LOAD/WIRE. Kao izlaz se najvie koristi M20 kod, mada se upotrebljavaju M22, M23 (Mitsubishi
upravljaka jedinica), M60 (Fanuc UJ) ili M63 (Agie UJ) kodovi.
1.3.19 Poetak rezanja icom (Cut Wire) je dogaaj odreen komandom UNLOAD/WIRE.
Izlaz je M21 kod mada se mogu koristiti i drugi kodovi.
1.3.20 Pozicioniranje draa ice (Wire Guides) je dogaaj na poetku operacije kojim se
zadaje tana pozicija donjeg i gornjeg draa ice komandom SET/UPPER,z1,LOWER,z2. Z1 i z2
su brojevi koji definiu gornju i donju poziciju.
16
1.3.21 Odlaganje radnje (Delay) je dogaaj koji doputa odlaganje odreene radnje maine i
moe se definisati u sekundama t, ili brojevima obrtaja u minuti (REV,n) koji se konvertuju u vreme
pomou formule t = REV*60/RPM. REV je broj obrtaja koji odlau radnju maine odreen brojem
n. RPM je trenutni broj obrtaja maine u minuti.
1.3.22 Brzina obrade (Feed Rate) se na erozimat maini definie minimalnom i
maksimalnom vrednou. Medjutim, brzinu obrade na veini erozimata nije potrebno unositi putem
NC koda, jer se ona definie manuelno.
1.3.23 Ukljuivanje i iskljuivanje tenosti (Flushing On/Off) se vri komandom FLUSH/ON,
odnosno FLUSH/OFF, kodovi su M80 i M81.
1.3.24 Ukljuivanje i iskljuivanje elektrine energije maine (Power On/Off) se definie
izlaznim kodovima M84 i M85.
Dogaaji koji definiu kretanja:

Kretanje (Motion), alata se definie dogaajima na osnovu kojih postprocesor kontrolie
GOTO zapise u putanji alata. Mogu se generisati vie razliitih tipova kretanja, od kojih je izvrena
podela na osnovne podtipove kretanja: brzo kretanja (Rapid Move), pravolinijsko kretanje (Linear
Move) ili kruno kretanje (Circular Move). Dogaaj brzog kretanja se definie kao kretanje koje
sadri brzinu ija je vrednost pri formiranju operacije jednaka nuli. U brza kretanja se ubrajaju
sledea kretanja: uvlaenje alata (Retract), pribliavanje (Approach), odmicanje (Departure),
povratak (Return), brzo kretanje (Rapid) i popreni prelaz (Traversal). Ako neko od ovih kretanja
ima vrednost brzine razliitu od nule, u tom sluaju se to kretanje smatra linearnim kretanjem i
brzina takvog kretanja je jednaka brzini linearnog kretanja. Vrednost brzine brzog hoda se moe
zadati pri formiranju operacije, u suprotnom sistem proizvoljno odreuje to brzinu. Isto tako sistem
koristi dogaaje linearnog kretanja za sva kretanja u kojima se vri obrada materijala: obrada
(Cut), odmicanje (Engage), prvi rez (First Cut) i kretanje prelaza (Stepover). Kruno kretanje se
odnosi na dogaaje kretanja koji se odvijaju po krunim putanjama. Nekoliko dogaaja koje
definie korisnik (npr. GOHOME i RETRACT dogaaji) takoe generiu kretanja koja se svrstavaju
u brza kretanja. Kretanja se izmeu ostalog opisuju i sledeim kodovima: S, M03, M08, G41, G17
i D-kodom. Sistem prikazuje kodove na izlazu samo pri promeni vrednosti podataka koje opisuju.
Tako se na primer ukljuivanje sredstva za hlaenje (M08-kod) moe postaviti pre poetka
operacije, tj. pre G01-koda to je i pouzdanije, mada se isti dogaaj moe postaviti i sa
dogaajima linearnog kretanja sa oznakom opcionog korienja.
1.3.25 Brzo kretanje (Rapid Move) se definie kao dogaaj kretanja koje sadri brzinu ija je
vrednost jednaka nuli. Ovaj dogaaj kontrolie sve tipove kretanja koja ne pripadaju kretanjima
rezanja. Kada se zadaje izlaz za brza kretanja mogui su izlazi za sve tri linearne ose u isto vreme
ili se moe aktivirati promena radne ravni. Ako je ova promena aktivirana (Work Plane Change),
post e intervenisati ako je eljena GOTO pozicija via ili nia od tekue radne ravni, tako da ako
je poloaj alata vii od tekue radne ravni, post e podeliti blok pokreta na dva pokreta, prvi du
ose vretena (obino je to Z-osa) i drugi u radnoj ravni (najee je X i Y-osa). Ako je poloaj alata
nii, post e podeliti blok kretanja na pokret u radnoj ravni i pokret du ose vretena. Promena
radne ravni vri se i du X i Y-ose. Pojedine maine zahtevaju specijalne kodove za brzo kretanje.
Na primer ako je potreban R-kod za brzo kretanje, potrebno je uvesti ovaj blok u post kao re sa R
znakom, dodati re u blok brzog kretanja i promeniti vrednost G-koda na vrednost 1 ime se G-kod
odreuje samo za linearna kretanja. Promena vrednosti G-koda se moe izvriti u dijalogu za
podeavanje brzog kretanja ili u tablici svih G-kodova.
1.3.26 Linearno kretanje (Linaer Move) se opisuje G-kodom i potrebnim koordinatama. Pored
ovog osnovnog koda mogue je dodati dodatne blokove kojima se definie izlaz za brzinu (F-kod)
ili ukljuivanje sredstva za hlaenje (M08).
1.3.27 Kruno kretanje (Circular Move) se takoe definie G-kodom i odgovarajuim smerom
tako da sistem prikazuje izlaz kao kruni blok. Da se uz svaki blok koji opisuje kruno kretanje na
izlazu NC programa prikazuje G02 ili G03-kod potrebno je ukljuiti opciju forsiranog prikaza (Force
Output). Ova opcija se moe odnositi na bilo koju re u programu za kreiranje i ureivanje
postprocesora.
Zapis krune putanje se moe podesiti na dva naina:
1) format pun krug (Full Circle), pri emu je izlaz kruni blok definisan celom krunicom od 360 i
vektrom poloaja centra kruga;
17
2) format kvadranta (Quadrant), pri emu se dobijaju u izlazu etiri bloka od po 90 odreena sa
etiri karakteristine take (ove take odreuju kvadrant) i u njima se definiu vektori poloaja
centra kruga.
Primer izlaznog NC koda na erozimatu sa icom za obradu cilindrine povrine radijusa R=25mm
izlaz je u formatu punog kruga izlaz je u formatu kvadranta
... ...
N0030 G01 X27.500 Y0 N0030 G01 X27.500 Y0
N0040 G42 X25.000 N0040 G42 X25.000
N0050 G03 I25.000 J0 N0050 G03 X0 Y25.000 I25.000 J0
N0060 G01 X26.250 N0060 X-25.000 Y0 I0 J25.000
N0070 X27.500 N0070 X0 Y-25.000 I-25.000 J0
N0080 M21 N0080 X25.000 Y0 I0 J-25.000
N0090 G00 X30.000 N0090 G01 X26.250
N0100 X27.500
N0110 M21
N0120 G00 X30.000
Takoe je mogue odrediti minimalni i maksimalni radijus koji se moe procesirati, tako da
ako je krug radijusa izvan ovih granica kretanje e se procesirati kao linaerno. Pri obradi glodanjem
mogue je odrediti ravan u kojoj e se vriti obrada za kruno kretanje ( XY, YZ, ZX ili sve tri ravni).
Definisanje centra krunice u zavisnosti od take poetka krunice (ova take je odreena mestom
poetka obrade) se moe izvriti preko vektora:
1) vektorom koji je odreen poetkom krunice pravcem do centra (Vector Arc Start to Center)
2) vektorom koji je odreen centrom krunice pravcem do take poetka krunice (Vector Center
to Arc)
3) vektorom bez oznake smera (Unsigned Vector Arc Start to Center), u prethodnom primeru pri
izlazu formata kvadranta ovakav zapis ne bi sadrao oznake (-) za I,J koordinate vektora.
4) vektorom ije su koordinate apsolutne koordinate maine ime se automatski definie radijus
krunice, tako da krunica mora prolaziti kroz taku poetka krunice koja je definisana u
prethodnoj GOTO komandi, (Vector Absolute Arc Center).
Dogaaji kojima se definie obrada cilindrinih otvora

Ciklusi obrade cilindrinih otvora (Canned Cycles) definiu sve parametre neophodne za
formatiranje ciklusa obrade cilindrinih otvora. Zajednikim parametrima se odreuju parametri
koje se odnose na svaki ciklus. Jednom definisani prilaz otvoru, brzina i odmicanje od otvora se
dodeljuju svim ciklusima obrade cilindrinih otvora i odreujui globalnu podeenost koja se
reprezentuje u NC programu sa G79 kodom u svakoj reenici programa gde postoji ciklusna
obrada. Prikazivanje G79 koda globalne podeenosti ciklusne obrade za odreenu vrstu obrade
se kontrolie aktiviranjem opcije prigaloavanja (Customise), tako da ta obrada postaje nezavisna.
Ureenjem i definisanjem G-kodova mogu se kontrolisati ponaanje alata na izlazu pri buenju
otvora komandom zadravanja u odreenoj poziciji (Dwell).
1.3.28 Poetak ciklusa (Cycle Start). Veina ciklusa obrade cilindrinih otvora se definiu i
izvravaju jednim blokom, npr. G81 X Y Z R F, to prouzrokuje da e rupa biti buena na lokaciji
XY. Meutim, neki kontroleri maina zahtevaju i blok definisanja i blok izvravanja operacije kao
nezavisne blokove: primer G81 Z R F, kao blok definisanja i G79 X Y kao blok poetka operacije.
1.3.29 Brzo u (Rapid To) je parametar koji odreuje kako ciklus obrade cilindrinih otvora
kontrolie RAPTO parametar koji definie rastojanje do sigurnosne pozicije alata du ose alata,
odnosno rastojanje primicanja. Mogue su sledee opcije:
1) None je opcija pri runoj kontroli ciklusa obrade cilindrinih otvora.
2) R je najee koriena podeenost parametra RAPTO u ciklusima obrade cilindrinih otvora.
Postprocesor dodaje rastojanja do sigurnosne pozije du ose alata od pozicije vrha otvora.
3) Brzi prelaz i R (Rapid Traverse & R) maina izvrava brzo poziciniranje u taku iznad otvora i
potom izvodi ciklus obrade otvora. Ova opcija deli ciklus na vie blokova.
4) Brzo (Rapid) je opcija koja se koristi za maine koje ne prihvataju re R u ciklusima obrade
otvora. Postprocesor mora pozicionirati alat u XY poziciju i za Z iznad otvora do sigurnosne ravni.
18
1.3.30 Naputanje pozicije (Retract To) je parametar kojim se definie kako ciklus obrade
otvora kontrolie RTRCTO parametar kojim se odreuje pozicija alata po zavretku ciklusa obrade
cilindrinih otvora. Alat naputa obradu u pravcu svoje ose. Ako ovaj parametar nije zadat, koristi
se vrednost RAPTO parametra kao rastojanje za naputanje obrade. Mogue su sledee opcije:
1) None sistem ignorie parametar RTRCTO i preuzima vrednost od parametra RAPTO
2) K je izlaz sa K-kodom koji koriste pojedine maine
3) G98/G99 ukljuuje ove kodove u svaki blok ciklusa. Fanuc kontroleri koriste ovu opciju da
odrede da li e se alat povui do R ravni ili u poslednju Z-poziciju koja ostvarena pre zapoinjanja
ciklusa obrade otvora. Parametar RTRCTO, MANUAL ima za izlaz G99 kod, a za parametar
RTRCTO, AUTO izlaz je G98 kod.
4) Brzo povlaenje (Rapid Spindle) prouzrokuje da postprocesor prikazuje brzo kretanja du ose
alata nakon svakog ciklusa do pozicije odmicanja.
5) Kraj ciklusa potom brzo povlaenje (Cycle Off then Rapid Spindle) je takva podeenost kojom
se prekidaju svi ciklusi obrade otvora i potom vri brzo kretanje du ose alata do pozicije
odmicanja.
1.3.31 Dubina otvora (Feed To) je parametar kojim se zadaje kako se konfigurie dubina
otvora pri ciklusnoj obradi. Vrednost parametra se meri od vrha otvora do dna otvora du ose
obrtanja vretena. U veini sluajeva ciklusne obrade parametar dubine otvora je Z re, a izraz koji
se najee koristi je mom_cycle_feed_to_pos(2) = mom_pos(2)+mom_cycle_feed_to. Kontroleri
maina koriste i druge izraze za definisanje dubine otvora:
1) apsolutna dubina $mom_cycle_feed_to_pos(2)
2) relativna dubina merena od ravni vrha otvora $mom_cycle_feed_to
3) relativna dubina merena od sigurnosne ravni $mom_cycle_feed_to-$mom_cycle_rapid_to
4) pozitivna relativna dubina merena od ravni vrha otvora abs($mom_cycle_feed_to)
5) poz. relativna dubina od sigurnosne ravni abs($mom_cycle_feed_to-$mom_cycle_rapid_to)
1.3.32 Kontrola prikaza ravni obrade (Cycle Plane Control) opcijom se definie izlaz ravni
(G17 za XY ravan, G18 za ZX ravan i G19 za YZ) pri ciklusima obrade cilindrinih otvora.
1.3.33 Dopunski parametri ciklusne obrade otvora (Additional Cycle Parameters). Svaki tip
ciklusne obrade cilindrinih otvora se moe podesiti tako da na izlazu NC programa sadri
dopunske rei. Tako na primer, obrada dubokih otvora moe sadrati dopunske zahteve kao to su
korak ili relativni korak obrade. Ovi parametri moraju biti zadati u ciklusu obrade otvora za rei koje
su dostupne. Iz padajueg menija se mogu izabrati sledee adrese:
odlaganje ciklusa (Cycle Delay) kljuna re je DWELL, a vreme odlaganja ciklusa se
izraava u sekundima
korak ciklusa (Cycle_step) je korak#1 u dijalogu parametara ciklusa
korak ciklusa 1 (Cycle_step1) je korak#2 u dijalogu parametara ciklusa .
Naravno drugi naini zadavanja dopunskih rei je pomou dogaaja koje korisnik definie u
operacijima ili pri definisanju alata koristei mom-promenljive.
1.3.34 Kraj ciklusa (Cycles Off) je dogaaj kojim se odreuje kakav e biti izlaz zavretka
ciklusa u NC programu.
1.3.35 Promena prikaza ravni obrade (Cycle Plane Change) se dogaa kada je sledea
pozicija alata via od prethodne, relativno u odnosu na osu obrtanja. Sistem koristi ovaj marker da
prikae izlaznu kretnju, ako je potrebno i ako se eli, u poziciju vie ravni pre poetka izvrenja
sledeeg ciklusa. Isto tako se moe pridruiti i post komanda koja se definie sledeom mom-
promenljivom: mom_cycle_clearance_pos ime se odreuje pozicija po X, Y i Z.
1.3.36 Ciklusi obrade cilindrinih otvora (Cycles). Nazivi ciklusa se vezuju za dogaaje koji
se mogu dogoditi pri pojavi odgovarajuih mom-promenljivih. Svaki dogaaj moe sadrati sebi
karakteristine rei i post komande. Spisak ciklusa sa odgovarajuom promenljivom prikazan je u
sledeoj tabeli.
1) Ciklusno buenje (Drill) se izvodi sledeim sekvencama obrade: brz prelaz do sigurnosne ravni,
buenje zadatom brzinom i korakom do odreene dubine i brz povratak u sigurnosnu ravan.
2) Ciklusno buenje sa zadravanjem (Drill Dwell) se izvodi brzim prelazom do sigurnosne ravni,
buenjem zadatom brzinom i korakom do odreene dubine, zadravanjem na dnu rupe i brzim
hodom povratak do sigurnosne ravni.
3) Ciklusno buenje sa relativnim prodiranjem (Drill Deep) se izvodi brzim prelazom do sigurnosne
ravni, buenje zadatom brzinom sa relativnim korakom do odreene dubine, brz povratak do
sigurnosne ravni zbog ienja alata od strugotine, ponovno buenje poveavajui dubinu i
19
sprovodei ienje alata od strugotine dok se ne dostigne konana dubina buenja, i na kraju brz
povratak u sigurnosnu poziciju.
4) Ciklusno buenje sa zadravanjem zbog ienja alata od strugotine (Drill Break Chip) se odvija
po sledeim sekvencama: brz prelaz do sigurnosne ravni, buenje zadatom brzinom i korakom do
odreene dubine, zadravanje alata na toj poziciji odreeno vreme ili delimino izvlaenje alata,
ponovno buenje poveavajui dubinu i sprovodei ienje alata od strugotine na isti nain dok se
ne dostigne konana dubina buenja, i na kraju ciklusa brz povratak u sigurnosnu poziciju.
naziv ciklusa mom - promenljiva G-kod

1. Buenje Drill mom_cycle_drill_move G81
Buenje sa zadravanjem
2. Drill Dwell mom_cycle_drill_dwell_move G82
na kraju buenja
Buenje sa relativnim
3. Drill Deep mom_cycle_drill_deep_move G83
prodiranjem
Buenje sa zadravanjem
Drill Break
4. i ienjem alata od mom_cycle_drill_break_chip_move G73
Chip
strugotine
5. Urezivanje navoja Tap mom_cycle_tap_move G84
6. Proirivanje Bore mom_cycle_bore _move G85
Proirivanje sa
7. Bore Drag mom_cycle_bore_drag_move G86
izvlaenjem
8. Proirivanje bez izvlaenja Bore Nodrag mom_cycle_bore_nodrag_move G76
Manuelno kontrolisano
9. Bore Manual mom_cycle_bore_manual_move G88
proirivanje
Proirivanje sa
10. Bore Dwell mom_cycle_bore_dwell_move G89
zadravanjem
Zaustavljanje vretena,
11. pozicioniranje i Bore Back mom_cycle_bore_back_move G87
proirivanje
Proirivanje sa manuelno
Bore Manual mom-
12. konrolisanim G89
Dwell _cycle_bore_manual_dwell_move
zadravanjem
5) Ciklusno urezivanja navoja (Tap) se izvodi sledeim sekvencama: brz prelaz do sigurnosne
ravni, urezivanje definisanom brzinom i korakom obrade, zaustavljanje i ukljuivanje okretanja
vretena u suprotnom smeru, brz povratak u sigurnosnu poziciju brzinom i korakom urezivanja
navoja.
6) Ciklusno proirivanje (Bore) se definie brzim prelazom do sigurnosne ravni, proirivanje
zadatom brzinom i korakom obrade i brz povratak u sigurnosnu poziciju kontrolisanom brzinom.
7) Ciklusno proirivanje sa izvlaenjem (Bore Drag) je ciklus obrade otvora sa sledeim tipinim
sekvencama: brz prelaz do sigurnosne ravni, proirivanje definisanom brzinom i korakom obrade,
zaustavljanje vretena i izvlaenje alata iz otvora brzim hodom do sigurnosne pozicije.
8) Ciklusno proirivanje bez izvlaenja (Bore Nodrag) je vrsta proirivanja koja se sastoji iz
sledeih sekvenci: brz prelaz do sigurnosne ravni, proirivanje definisanom brzinom i korakom
obrade, zaustavljanje vretena i njegova orijentacija, pomeranja normalno na osu alata i u pravcu
orijentacije vretena dalje od zida otvora, brzo izvlaenje iz otvora do sigurnosne ravni.
9) Ciklusno manuelno kontrolisano proirivanje (Bore Manual) se definie brzim prelazom do
sigurnosne ravni proirivanjem zadatom brzinom i korakom obrade, zaustavljanje obrtanja vretena
i zaustavljanje programa omoguavajui da operater na maini kontrolie izvlaenje vretena i alata
iz otvora.
10) Ciklusno proirivanje sa zadravanjem (Bore Dwell) se sastoji iz sledeih sekvenci: brz prelaz
do sigurnosne ravni, proirivanje definisanom brzinom i korakom obrade, zaustavljanje na dnu
otvora i brz povratak u sigurnosnu poziciju.
11) Ciklusno zaustavljanje vretena, pozicioniranje i proirivanje (Bore Back) se sastoji iz sledeih
sekvenci: brz prelaz do sigurnosne ravni, zaustavljanje i orijentisanje vretena, pomeranje alata
20
normalno na osu alata i u pravcu orijentacije vretena, brzo dostizanje dubine rupe, pomeranje alata
do radnog dela, ukljuivanje okretanja vretena i povratak nazad do sigurnosne ravni definisanom
brzinom i korakom obrade.
12) Ciklusno manuelno kontrolisano proirivanje sa zadravanjem (Bore Manual Dwell) se sastoji
iz sledeih sekvenci: brz prelaz do sigurnosne ravni, proirivanje definisanom brzinom i korakom
obrade, zaustavljanje na dnu otvora, zaustavljanje obrtanja vretena i zaustavljanje programa pri
emu operater na maini kontrolie izvlaenje vretena sa alatom iz otvora.
Simulacija ciklusne obrade cilindrinih otvora

Neke maine nemaju mogunost ciklusne obrade cilindrinih otvora, meutim ovakva obrada
se moe simulirati i prikazati u izlaznom NC programu sa linearnim i brzim kretanjima. Potrebno je
izvriti sledee akcije:
1) Pod kontrolnim menijem Program & Tool Path izabrati karticu Custom Command i opciju
umetanja komande Import, selektovati pb_cmd_simulated_cycles.tcl TCL skript fajl
2) U istom kontrolnom meniju pod karticom Program izabrati sekvencu putanje alata (Tool Path) i
dogaaje ciklusne obrade i u okviru zajednikih parametara za svaki ciklus koji se eli simulirati
aktivirati opciju prilagoavanja (Customize) koja se nalazi ispred imena ciklusa
3) Za svaki ciklus koji se eli simulirati potrebno je izbrisati sve rei iz markera za odgovarajui
ciklus
4) Iz padajue liste rei koje se mogu upotrebiti za definisanje dogaaja u prozoru dogaaja
odgovarajueg ciklusa, potrebno je izabrati komandu koja odgovara dogaaju ciklusa, na primer za
ciklus buenja oblik komande je PB_CMD_sim_cycle_drill_move i dodati izabranu re
Sistem generie sve simulirane cikluse obrade otvora du ose vretena. Za etvoro/peto-osne
glodalice sa glavom vretena koja je nagnuta pod uglom, sistem izvrava cikluse obrade otvora u
pravcu ose alata. Sva kretanja se prikazuju posredstvom PB_CMD linearnih kretanja. Oznaka
PB_CMD se odnosi na sve namenske komande.
1.4 Sekvenca zavretka operacije (Operation End Sequence) slui za zadavanje
blokova kojima se definie kraj svake operacije. Komande zavretka operacije su povratak u
sigurnosnu poziciju alata, iskljuivanje obrtanja vretena i sredstva za hlaenje i druge. Potrebno je
obratiti panju pri formiranju postprocesora da li se izmena alata vri u toku neke operacije ili se
kontrolie na kraju operacije ako to zahteva sledea operacija. Dogaaji zavetka operacije su:
1.4.1 Kretnja odmicanja (Retract Move) dogaaj koji se samo pojavljuje ako je zadata taka
odmicanja u toku formiranja operacije u NX programu. Pri formiranju bloka za ovaj marker, sistem
e samo prikazivati izlaz koji je odreen tim blokom ako je programirana kretnja odmicanja u
operaciji.
1.4.2 Kretnja povratka (Return Move) je dogaaj koji se samo pojavljuje ako je zadata taka
povratka u toku formiranja operacije u NX programu. Pri formiranju bloka za ovaj marker, sistem e
samo prikazivati izlaz koji je odreen tim blokom samo ako je programirana kretnja povratka u
operaciji.
1.4.3 Pokret izvlaenja ice (Lead Out Move) se deava kada se definie uvoenje i
izvlaenje ice pri formiranju operacije za obradu na erozimatu.
1.4.4 Kraj prolaza (End of Pass) je dogaaj koji se pojavljuje pri kraju svakog prolaza grube
ili zavrne obrade na erozimatu sa icom.
1.4.5 Kretnja u poetnu poziciju (Gohome Move) je takoe dogaaj koji se samo pojavljuje
ako je zadata taka poetne pozicije u toku formiranja operacije u NX programu.
1.4.6 Kraj putanje alata (End of Path) je dogaaj kraja svake operacije.
Prva dva dogaaja kraja operacije su karakteristina za obrade na glodalici i strugu, dogaaji 3 i 4
se odnose na erozimat sa icom, dok se poslednja dva dogaaja deavaju na svim mainama.
1.5 Sekvenca zavretka programa (Program End Sequence) sadri samo jedan marker
i odnosi se na svaki NC program. Dodavanjem blokova odreuje se kod kojim e se zavriti
program. Najee se koristi kod M02, M21 ili G45, to zavisi od tipa maine.
21
B.2 G kodovi
Kartica G kodova (G Codes) dozvoljava zadavanje G-kodova koji se koriste u toku

postprocesiranja za kontrolu razliitih funkcija maine. Promena G-kodova u ovoj listi se primenjuje
u celom programu za formiranje postprocesora. Svaka grupa maina (glodalice, strugovi, erozimati
sa icom) sadri svoje specifine G-kodove. Primer promene G-koda je opisan pod takom 1.3.25
jer maina zahteva R-kod za brzo kretanje.
B.3 M kodovi
Kartica M kodova (M Codes) isto tako prikazuje sve M-kodove koji se koriste u toku postpro-
cesiranja za kontrolu funkcija maina. Promena kodova u ovoj listi se primenjuje u celom programu
za formiranje postprocesora.
B.4 Pregled rei
Pregled rei (Word Summary) se koristi za definisanje izlaznih karakteristika sa svaku re

koji postprocesor prikazuje u izlaznom NC programu. U ovoj kartici se vri promena formata rei.
Promena formata jedne rei se reflektuje na sve rei istog formata. Ako se eli promeniti izlazni
format samo jedne rei, to se moe izvriti na stranici definisanja NC podataka (NC Data
Definitions) u kartici rei (Word). U kartici pregleda rei nalaze se sledea polja:
4.1 Polje adresa (Address) koje sadri sistemska imena rei. Ovo ime je isto ime kao i na
stranici definisanja NC podataka i oznaeno je kolonom Word.
4.2 Polje koda (Leader/Code) doputa promenu glavne rei koja prethodi numerikim
vrednostima. Kod moe imati bilo koju oznaku engleskog alfabeta ili je bez oznake.
4.3 Tip podataka (Data Type) moe biti ili numeriki ili tekstualni. Obino je NC kod numeriki
tip podataka. Zadavanje tekstualnog tipa podataka se vri kada kod ne moe biti formatiran
direktno kao broj u adresi rei i vrednost kao veina NC kodova. Primer tekstualnog formatiranja:
ako je potreban G84.1 kod za urezivanje navoja, moe se podesiti re G-kretanja kao tekstualni
format i promeniti G-kod za urezivanje navoja u kartici G-kodova u G84.1, a ostale G-kodove
ostaviti nepromenjene.
4.4 Znak + (Plus) se moe dodati numerikim vrednostima za sve pozitivne brojeve, tako
da izlazni format koordinata je: X+12.456. Ako su numerike vrednosti negativne znak minus e
biti uvek ispred brojne vrednost.
4.5 Vodea nula (Lead Zero) je opcija kojom se ukljuuje da li e izlazni format sadrati nule
u NC programu u celobrojnoj vrednosti numerike vrednosti, tako ako je broj cifara koje opisuju
celobrojnu vrednost 5, a vrednost koordinate 25, izlazni NC kod sa ukljuenom opcijom
prikazivanja vodeih nula imae sledei prikaz: X00025.0
4.6 Celobrojni deo (Integer) kontrolie sa koliko e se cifara prikazivati celobrojna vrednost.
Ako numeriki podatak prelazi postavljeni format, prikazuje se greka.
4.7 Decimalni deo (Decimal) je opcija koja kontrolie da li e numeriki podaci imati u svom
formatu decimalnu taku. Ako je za pojedine maine potrebno prikazati format koordinata bez
decimalne take, osim ove opcije mora se aktivirati opcija prikazivanja vodeih nula (Output
Leading Zero) ili prikazivanja krajnjih nula (Output Trailing Zero).
4.8 Broj decimala (Fraction) odreuje koliko e se u izlaznom formatu prikazivati decimala.
4.9 Krajnja nula (Trail Zero) opcija definie da li e se prikazivati krajnje nule u sluaju da
numerika vrednost sadri manji broj decimalnih mesta nego to je to odreeno brojem decimala.
Za broj decimala 5 i vrednost koordinate 25.23, format ima sledei prikaz: X25.23000.
22
B.5 Redosled rei
Niz rei (Word Sequencing) se koristi za definisanje redosleda po kome e sistem prikazivati
u izlaznom NC programu sve rei u postprocesoru. Sistem primenjuje relativni redosled prikazi-
vanja rei u ovom dijalogu kroz ceo postprocesor. Na primer, ako se zamene rei X i Y, ova
zamena se istovremeno reflektuje u svim blokovim svih dogaaja postprocesora. Status izlaznog
prikaza rei moe biti aktivan ili pasivan, to se moe regulisati klikom na odgovarajuu re.
Plavom bojom su oznaene pasivne rei, a crvenom bojom aktivne rei. Promena mesta rei se
vri jednostavnim premetanjem jedne rei na mesto druge rei koja e biti oznaena tamno
plavim okvirom. Postavljanje rei izmeu druge dve rei se takoe vri premetanjem na mesto
koje e biti oznaeno vertikalnom crtom tamno plave boje. Na ovaj nain re se moe postaviti na
poetku ili kraju reda.
B.6 Namenske komande
Namenska, prilagoena komanda (Custom Command) je Tcl procedura koja se moe

postaviti u bilo koji dogaaj u postprocesoru. Ukljuivanjem provere sintakse umetanje namenskih
komandi je olakano, tako da sistem nee dozvoliti kreiranje Tcl procedure koja nije sintaksno
tana. Ukljuivanje provere namenskih komandi se izvodi u meniju Options programa Post Builder.
Dopunske namenske komande mogu biti umetnute u postprocesor iz direktorijuma namenskih
komandi (X:\Program Files\.....\NX\POSTBUILD\pblib\custom_comand). Ime namenske procedure
uvek ima prefiks PB_CMD. Tcl procedura koju sistem moe izvriti iz bilo kog markera ili dogaaja
sadri prvi red sledee sintakse: proc PB_CMD_name_of_proc{}{, gde je name_of_proc ime
procedure ( npr. pause, set cycle plane...) i poslednji red sa zavretkom }. Sistem izvrava
proceduru u sekvenci gde je kreirana. Kreiranje sopstvene namenske komande na osnovu
postojeih Tcl procedura se moe izvoditi opcijom Export, tako da izabrane procedure formiraju tcl.
dokument koji se kasnije moe umetati u novi postprocesor na opisani nain. Izbor namenskih
komandi se izvodi duplim klikom na ime komande. Pisanje i promena namenskih komandi se vri
po pravilima Tcl (Tool Command Language) jezika.
B.7 Povezivanje postprocesora
Tekui postprocesor se moe povezati sa ve izgraenim postprocesorima. Ukljuivanjem

opcije povezivanja drugih postprocesora omoguuje se ili iskljuuje ova funkcija tako da se moe
kreirati postprocesor za svaku glavu sa alatom ili dra alata koji imaju podran mod viestruke
kinematike sa razliitim osama obrtanja vretena. Povezani postprocesori se formiraju za obradne
centre sa vie od dve ose obrtanja i razliitom kombinacijom kinematike.
Dodavanjem imena draa ili nosaa alata u pregledu alata navigatora operacija programa
NX Manufacturing upuuje se sistem da koristi dodeljena imena za definisanje koje e
postprocesor koristiti. Odreivanje koji dra ili nosa alata sa pridruenim postprocesorom e
sistem koristiti definie se postavljanjem odgovarajuih operacija pod entitet nosaa, tako da nosa
predstavlja nadreeni lan u odnosu na operaciju u kojoj se koristi. Postprocesor prilagoava
glavno ime (Head) u listi povezivanja sa imenom nosaa alata i potom uitava pridrueni post i
koristi novi postprocesor sve dok je povezani postprocesor uitan. Prilikom uitavanja povezanih
postprocesora mogue je definisati blokove ili namenske komande kojima e zapoinjati ili se
zavravati povezani postprocesori. Prilikom korienja vie postprocesora sistem e ignorisati sve
poetke i zavretke programa povezanih postprocesora, ali e se ti podaci koristiti iz glavnog
postprocesora.
23
C Kontrolna stranica DEFINISANJE NC PODATAKA

( N/C Data Definitions)
Na dva naina se moe izvriti pregled postprocesora koji se formira: jedan nain je kroz
pregled kontrolne stranice Program i Putanja Alata gde su prikazani dogaaji koji se deavaju
unutar programa i izlazni blokovi koji su rezultat tih dogaaja. Sekcija definisanja NC podataka
prikazuje blokove, rei i formate zapisa u formatu koji e biti zapisan u datoteci definisanja
(Definition File) postprocesora. Ovaj drugi nain pregleda postprocesora moe se koristiti za
ureivanje i kreiranje blokova i rei koje e sistem koristiti za izlazni prikaz u sekvencama i
dogaajima.
C.1 Blok
Pored ve opisanog ureivanja i kreiranja blokova u prilikom definisanja sekvenci i dogaaja

koji definiu putanju alata, isti postupak se moe vriti i u ovom delu programa. Kreiranje bloka
prevlaenjem praznog bloka i njegovim postavljanjem u sekvencu i dogaaj pri emu se vri
dodavanje potrebnih rei koje opisuju dogaaj je ve opisano U delu definisanja NC podataka
kreiranje novih blokova se vri kopiranjem postojeeg bloka i po potrebi se vri promena imena
upravo kreiranog bloka. Potom se mogu dodavati ili uklanjati neophodne rei za opisivanje
dogaaja. Ovakvim nainom kreiranja blokova ne mogu se postavljati namenske komande. Pored
umetanja postojeih rei, moe se postaviti i tekst u eljeni blok tako da se dopunjuju informacije
potrebne maini.
C.2 Rei
Ureivanje karakteristika rei je najlake vriti na stranici definisanja NC podataka. Re je

sastavljena od adrese poetka, broja ili teksta kojim se opisuje vrednost i dopunska oznaka koja se
moe dodati vrednosti rei i moe sadrati bilo koji alfanumeriki znak. Adresa poetka je obino
veliko slovo (G, M, X i slino), mada moe biti i viestruki znak (R2, PS....). Dopunska oznaka se u
veini sluajeva ne koristi, ve je potrebna za neke kontrole koje zahtevaju posebne formate.
Format koji e re koristiti se definie iz liste postojeih formata, ijim se preureenjem mogu
definisati novi formati rei. Ako je potreban potpuno razliit format, pri emu se ne eli promeniti
jedan od postojeih formata, potrebno je kreirati novi format u sekciji Format na stranici definisanja
NC podataka. Modalnost se odnosi na prikazivanje vrednosti rei u NC programu. Ako je opcija
Modal iskljuena (No) izlazni prikaz vrednosti rei se prikazuje u svakom NC bloku iako se
vrednost rei ne menja. Ako je opcija ukljuena (Yes), to je podeenost za veinu rei, izlazni
prikaz vrednosti rei se ne prikazuje u narednim blokovima ako je nepromenjen. Prekoraenje
zadate minimalne i maksimalne vrednosti odreene rei prouzrokuje sledee postupke:
1) zaokruivanje vrednosti (Truncate Value) je opcija kojom sistem prikazuje upozoravajui
dokument na izlaznom NC programu, i nastavlja korienje minimalne ili maksimalne vrednosti,
2) upozorenje (Warn User), samo se upozorava korisnik da je dolo do povrede granica vrednosti,
3) prekid procesa (Abort Process) uz prikazivanje izvetaja o greci.
Za definisanje rei koriste se izrazi, koji su odreeni sadrajem dogaaja. Ista re koriena u
razliitim dogaajima moe imati razliite izraze koji definiu izlaz. Tako na primer, M-re moe
imati vrednost sistemski kod 1 (Opstop komanda) ili vrednost 0 (Stop komanda). Izrazi ne mogu
biti napisani na stranici definisanja NC podataka, jer se samo definiu statike karakteristike rei.
Odrednice su rei koje odreuju drugu re i mogu se samo dodati prilikom ureivanja rei
unutar dogaaja ili sekvenci poetka ili starta programa, odnosno operacije. Odrednice (Modifiers)
pripadaju dogaaju ili sekvenci, a ne bloku ili rei. Pristup dijalogu odrednica se vri prilikom
definisanja dogaaja ili sekvenci, pri emu se bira promena elementa korienjem razliitih ve
definisanih sadraja za odreeni kod, ili korienje korisniki definisanih izraza. Odrednice se
24
odnose na isti kod (npr. M-kod) i nalaze se u pomonom meniju. Rei koriste sistemske promenlji-
ve koje su dodeljene za svaku funkciju ve definisanih kodova. Za stop-kod (M02) koji je definisan
moe se zadati vrednost rei izborom iz liste korisniki definisanih izraza. Izraz moe biti bilo koji
pravilan Tcl izraz. Kao vrednost moe se uneti broj, tekst ili mom_promenljiva. Ako je potrebna re
M10, uneti kao tekst cifre 10 u izraz, to je vaei izraz. Isto tako se moe uneti tekst spindle, to je
novoformirana re Mspindle za M-kod. Sve mom_promenljive moraju zapoinjati znakom ($) ili e
ih sistem smatrati kao literalni tekst.
Ako je re definisana kao opciona re (Optional), sistem e prikazivati vrednost te rei samo
ako je programiran korisniki definisan dogaaj u NX programu. Na primer, ako je definisan blok sa
reju koja ukljuuje sredstvo za hlaenje i ako se ne izvri programiranje korisniki definisanog
dogaaja u NX programu za ukljuivanje sredstva za hlaenje, sistem nee podesiti podatke za
hlaenje u izlaznom NC programu ako je ukljuena funkcija Optional jer taj dogaaj ne postoji i ne
prikazuje se nikakva re o tom dogaaju. U suprotnom, kada nije ukljuena osobina opcionog
prikazivanja izlazni program bi sadrao re o ukljuivanju sredstva za hlaenje.
Neprikazivanje razmaka izmeu rei je korisno pri formiranju CLS izlaznog dokumenta.
Opcija forsiranog prikaza (Force Output) omoguava da se prikae forsirani izlaz rei samo unutar
tekueg bloka. Pri standardnoj podeenosti sve rei su modalne, tj. njihovi izlazi se prikazuju samo
pri promenama vrednosti. Ovakva podeenost se kontrolie upotrebom opcije forsiranog prikaza
na primer prilikom T-koda ili M06 koda za svaku izmenu alata, kada je potrebno prikazati navedene
kodove.
C.3 Format
Ureivanje i kreiranje formata kojima e se prikazivati izlazne vrednosti u NC programu se

moe izvesti pored ve opisane promene u sklopu kontrolne stranice (B.4 Word Summary) i
prilikom definisanja NC podataka. U sastavu programa za formiranje postprocesora se ve nalaze
standardni formati koji se mogu promeniti ili na osnovu kojih se mogu definisati novi formati rei.
Pri kreiranju novih formata vri se kopiranje ve postojeeg formata koji preimenovanjem postaje
novi format. Potom se vri promena tipa podataka i parametara prikazivanje izlaznih vrednosti u
NC programu to je ve opisano u delu B.4 Pregled rei.
C.4 Ostali elementi NC podataka
Broj sekvence (Sequence Number) dijalogom se regulie kako e se prikazivati broj

sekvence NC programa, odnosno broj kojim poinje NC kod, vrednost poveanja i maksimalna
vrednost koja se koristi za broj sekvence. Specijalni znaci se upotrebljavaju u sluaju poruka
operateru (Message Start/End), razmaka izmeu rei (Word Separator) i na kraju bloka (End of
Block). OPSKIP opcijom (Operational Skip) se zadaje znak komande operativnog prelaska koja
kada je aktivna prikazuje u NC programu na poetku ili kraju bloka oznaku / koja je najvie u
upotrebi. Kraj bloka se moe prikazivati jednim od znakova interpunkcije, proizvoljnim tekstom ili
oznakom za novi red (\012) to prouzrokuje NC program sa praznim redom izmeu redova
blokova.
25
D Kontrolna stranica IZLAZNO PODEAVANJE

(Output Settings)
Informacije o vremenu rada, listi alata, imenu dela koji se obrauje, imenu postprocesora i
imenu korisnika sadrana su u posebnom izlaznom dokumentu. Dokument sa listom osnovnih
informacija koje su ve pomenute, moe sadrati i NC program, kao i upozorenja i informacije o
apsolutnim pozicijama ose alata. Prikazivanje osnovnih elemenata u izlaznom dokumentu se
kontrolie izborom imena elementa. Izlazni dokument kao tekstualni dokument ima ekstenziju .lpt,
ali se taj atribut dokumenta moe promeniti po potrebi.
Generisanje virtuelnog NC kontrolera koji zajedno sa instrukcijama o alatu (Machine Tool
Driver) oponaa kretanje alata tokom obrade u grafikom prikazu se izvodi aktiviranjem opcije
Generate Virtual NC Controller. VNC dokument se kreira u istom direktorijumu gde i post
dokumenti sledeeg oblika: ime posta_vnc.tcl . Generisani VNC dokument moe biti podreen u
odnosu na glavni VNC dokument koji se zadaje.
Ostali kontrolni elementi izlaza se odnose na ekstenziju dokumenta sa NC programom,
standardna ekstenzija je .ptp koja se moe promeniti po potrebi.
Aktiviranjem opcije generisanja grupnog izlaza, definie se da postprocesor kontrolie grupe
operacija ije se organizovanje izvodi NX programom, tako da se formira vie NC programa za deo
koji se obrauje u jednoj sesiji. Jedan izlazni dokument sadri vie programa za svaku operaciju
koja je izabrana kao zasebna celina. Programi nisu fiziki odvojeni, ve poinje nova numeracija N-
kodova. Ako je opcija iskljuena, sistem podrazumeva svaku grupu kao jedan program tako da se
dobija jedan kompletan NC program.
Poruke upozorenja se prikazuju u dokumentu imenom post dokumenta sa dodatkom warning
i ekstenzijom .out u istom direktorijumu gde se nalazi izlazni NC program. Poruke upozorenja se
aktiviraju opcijom Output Warning Messages.
Poruke o grekama su veoma detaljne i mogu se koristiti pri otklanjanju neispravnosti u radu
postprocesora koji se formira. Opciju Display Verbose Error Messages koristiti samo pri proveri
rada postprocesora, jer se znatno produava vreme izrade NC programa.
Pregled i analiza postprocesora pomae pri pregledu dogaaja definisanih u postprocesoru.
Ukljuivanje programa analize se vri opcijom Activate Review Tool. Proces analize poveava
vreme pri formiranju NC programa. Sistem prikazuje pregled u tri kolone: prva kolona sadri sve
dogaaje koje je kreirao generator dogaaja; srednja kolona prikazuje sve promenljive koje su
kreirane i obavljaju se u postprocesoru u toku dogaaja; trea kolona prikazuje listu NC izlaza koju
je postprocesor generisao. Ako se izabere bilo koji dogaaj iz prve kolone, sistem prikazuje sve
podatke generisane u toku izabranog dogaaja u treoj koloni i listu promenljivih za taj dogaaj u
drugoj koloni. Na ovaj nain se mogu prouiti sve promenljive i njihove vrednosti kreirane u NX
programu pri definisanju dogaaja koje korisnik zadaje.
26
E Kontrolna stranica PREGLED DOKUMENATA

(Files Preview)
Pri pregledu dokumenata mogue je videti izvorni kod koji sistem upisuje u dokument
definisanja postprocesora (Definition File) gde su prikazani naini definisanja formata, rei i blokovi
koji se koriste; i dokument kontrole dogaaja (Event Handler File) sa svim dogaajima i njihovim
kodovima. U pregledu dokumenata nisu mogue izmene.
Grupe rei i mom_promenljive
Grupe rei se odnose na jednu re koja opisuje isti dogaaj, ali se taj dogaaj moe izvriti
na razliite naine, odnosno odnositi na razliite pozicije. Mom-promenljive (mom_variables) su
promenljive koje gradi osnovna funkcija programa NX CAM modula. Ova funkcija se odnosi na
upravljanje formiranja izlaznih podataka (Manufacturing Output Manager) potrebnih za vrenje
obrade jednog dela. Velika slova MOM oznaavaju ime kontrolera dogaaja (MOM_linear_move),
dok mala slova mom oznaavaju promenljivu koja se koristi (mom_feed_rate).
27
GLODANJE U RAVNI (PLANAR MILLING)

GLODANJE UDUBLJENJA (CAVITY MILLING)
Glodanje u ravni je takvo glodanje pri emu se kreira putanja alata kojom alat uklanja
materijal u ravanskim slojevima. Najee se koristi kao gruba obrada, pri pripremi za finu obradu.
Glodanje udubljenja (Cavity Milling) i glodanje u ravni (Planar Milling) su identine operacije pri
kojima se materijal uklanja u slojevima koji su ortogonalni u odnosu na osu alata. Meutim, ova
dva tipa glodanja se razlikuju u metodu definisanja materijala koji se uklanja obradom:
za glodanje u ravni se koriste granice za definisanje materijala obradka,
za glodanje udubljenja se koriste granice, povrine, krive i tela za definisanje
materijala obradka.
Glodanjem u ravni se obrauju delovi sa vertikalnim zidovima i ravanskim ostrvima koja su
normalna na osu alata, dok se obradom glodanja udubljenja obrauju delovi sa zakoenim
zidovima (zidovi su nagnuti pod nekim uglom u odnosu na vetikalu) i konturama na donjim
povrinama obrade.
Materijal koji se uklanja prilikom obrade definie se razlikom materijala pripremka (Blank
Boundary) i materijala dela (Part Boundary). Mada definisanje geometrije pripremka moe biti
izvreno kao geometrija koju alat dodiruje (TANTO specifikacija), alat nee tano tangirati materijal
pripremka. Ako se tako neto dogodi, alat e prolaziti kroz prazan prostor u prvom prolazu i
materijal nee biti uklonjen sve do prvog prelaza (Stepover) ovo je ablon obrade praenja
periferije materijala. U ovom sluaju potrebno je ukljuiti opciju ienja zidova i ostrva materijala
pri definisanju parametara obrade ime se obezbeuje da alat savlada svako ostrvo neobraenog
materijala neostavljajui materijal.
28
GRANINA GEOMETRIJA
Granicu obrade odreuju oblasti kojima se ograniavaju pokreti rezanja. Ove oblasti mogu
biti definisane pojedinanom granicom koja lokalizuje alat ili kombinacijom granica pri emu obe
granice mogu lokalizovati i iskljuiti alat. Korienje, ponaanje i raspoloivost granica je razliito u
zavisnosti od modula obrade u kojem se koriste. Krive, ivice dela i take koje se koriste pri
formiranju granica ne moraju biti u jednoj ravni, ali rezultujue granice uvek lee u jednoj ravni.
Izabrana geometrija se projektuje na ravan granice du vektora koji je upravan na ravan granice.
Krive i ivice radnog komada ne moraju initi zatvorenu konturu da bi postale granice obrade jer se
nakon njihovog projektovanja na ravan granice u sluaju izbora opcije zatvorene granice kreira
zatvorena granica izduivanjem i/ili skraivanjem segmenata koji ine granicu. Ravan granice
moe definisati korisnik ili e sistem automatski izvriti njeno kreiranje na osnovu izabrane dve
krive ili ivice dela, odnosno tri take. Ako nije mogue automatsko kreiranje ravni granice koristi se
XY ravan kao ravan granice.
Poetna taka (Start Point) svake granice je oznaena malim krugom koji se pojavljuje na kraju
prvoizabranog segmenta najblie lokaciji kursora pri prvom oznaavanju elementa granice. Ova
taka odreuje gde alat zapoinje obradu. Promenu poetne take je mogue izmeniti u dijalogu
Avoidance izabranog tipa obrade.
Vrste granica obrade:
Granica radnog komada (Part Boundary)
Granice obrade odreuju zapreminu koja se obrauje i materijal koji se uklanja. Granica lokalizuje
alat koji obrauje radni komad, dok se dubina obrade definie postojanjem ravni dna radnog
komada, tj. ravni poda (Floor Plane).
Granica pripremka (Blank Boundary)
Granica pripremka zajedno sa granicom radnog komada odreuje zapreminu materijala koji se
uklanju u toku obrade. Zapremina materijala koji se uklanja moe biti definisana jednom granicom
pripremka i sa vie granica radnog komada.
Granice provere (Check Boundary)
Ove granice se koriste kao dodatak pri obradi radnog komada za definisanje oblasti koje alat mora
izbei u toku obrade. Granina geometrija definie oblasti obradka koje se ne smeju povrediti
tokom obrade kao to se to na primer moe uiniti sa pomonim priborom prilikom stezanja.
Oblasti koje granina geometrija zahvata se nee obraivati. Zadavanjem vrednosti graninog
dodatka (Check Stock Value) definie se rastojanje na kom se alat pozicionira od granine
geometrije. Kada alat prepozna graninu geometriju, izvrie se obrada oko te granine geometrije
ili e se alat povui u zavisnosti od statusa parametara rezanja (Follow Check).
Granice ograniavanja obrade (Trim Boundary)
Ove granice se koriste u kombinaciji sa zadatom granicom radnog dela da bi se izbegla obrada
pojedinih delova radnog komada koji su definisani granicama ograniavanja obrade. Mogu se
definisati oblasti rezanja koje se iskljuuju iz obrade zadavanjem strane obrade tj. unutar ili spolja
zatvorenih granica, odnosno levo ili desno za otvorene granice. Takoe se moe zadati vrednost
dodatka za doterivanja obrade (Trim Stock Value) kojim se definie rastojanje na kom e se alat
pozicionirati u odnosu na geometriju doterivanja obrade. Prilikom zadavanja geometrije doterivanja
uvek se primenju ON tip pozicioniranja alata, ne moe se koristiti TANTO tip pozicioniranja alata.
Geometrija donjeg sloja obrade (Floor Geometry)
Svi nivoi obrade su paralelni sa ravni donjeg sloja obrade. Ponovnim definisanjem ove geometrije,
automatski se zamenjuje postojea geometrija donjeg nivoa obrade. Alat mora dopreti do donjeg
sloja obrade, u suprotnom se prikazuje greka obrade. Ako se ne zada donji sloj obrade, sistem
koristi XY ravan koordinatnog sistema maine kao donji sloj obrade.
Granice koje se zadaju mogu biti privremene ili trajne. Trajne granice se definiu van modula
mainske obrade (Manufacturing) pomou padajueg menija Tools i opcije Boundary, ili u okviru
modula mainske obrade koristei opciju kreiranja trajnih granica u dijalogu ureenja granica.
Jednom kreirane trajne granice se neprekidno prikazuju na ekranu i mogu se koristiti u bilo kom
delu modula mainske obrade koji zahteva granice kao geometriju. Privremene granice se kreiraju
unutar samog modula za pojedine operacije obrade i prikazuju se samo u okviru procesa kreiranja
operacije za koju su definisane.
29
Prednost definisanja trajnih granica je u tome to jednom kreirane mogu se koristiti u vie operacija
to je posebno korisno prilikom definisanja granica kompleksnih povrina. Prednosti privremenih
granica je to su asocijativne sa nadreenom geometrijom od koje su kreirane, mogu se ureivati,
menjati dodatak obrade, korak obrade i vrednost tolerancija za pojedine lanove granice. Kao
takve one se mogu koristiti i za kreiranje trajnih granica izborom opcije Create Permanent
Boundary. Privremene granice se mogu kreirati od trajnih granica, s tim da se brisanjem trajnih
granica ne menja status privremenih granica, one ostaju nepromenjene i asocijativne se
geometrijom od koje su nastale.
Prilikom kreiranja granica moe se odrediti na koji nain e se pozicionirati alat u odnosu na
granicu, odnosno da li e se koristiti ON ili TANTO pozicioniranje alata. Definisanjem ravni granice
(Boundary Plane) odreuje se ravan na koju e se projektovati izabrana geometrija kojom se
definiu granice, odnosno polazna ravan obrade za izabranu granicu. Ukoliko se definisanje
granica vri izborom odreene povrine mogue je kontrolisati koje se unutranje ivice kao
elementi izabrane povine koriste za kreiranje granice, a koje ne.
Ignorisanje rupa i otvora (Ignore Holes) opcija kojom se sistemu saoptava da ignorie rupe i
otvore izabrane povine. Ako je opcija iskljuena, sistem kreira granice na izabranoj povrini oko
svake rupe, odnosno otvora.
Ignorisanje ostrva obrade (Ignore Island) ako je opcija iskljuena sistem kreira granice na
izabranoj povrini ako svakog ostrva obrade.
Ignorisanje ostrva obrade i rupa, odnosno otvora je veoma korisno jer se smanjuje vreme
procesiranja, posebno ako se koriste kompleksni modeli. Mnogi modeli mogu sadrati rupe i ostrva
obrade koji nisu znaajni pri formiranju putanje alata.
Ignorisanje obrade oborenih ivica (Ignore Chamfers) kontrolom ignorisanja obrade oborenih ivica
kao i zaobljenih ivica se takoe moe ukljuiti ime se postie da se pomenuta geometrija ignorie
prilikom formiranja granica obrade za izabranu povrinu.
30
Ogranienja opcije ignorisanja geometrije pri izboru odreene povrine za obradu prilikom
definisanja granica obrade:
1) izabrana povrina mora biti ravanska;
2) oborene ivice ne smeju sadrati rupe ili otvore;
3) povrine koje su susedne oborenoj ivici moraju biti upravne na izabranu povrinu (kada je
ukljuena opcija ignorisanja obrade oborenih ivica);
4) ne mogu se koristiti viestruko oborene ivice, odnosno ignorisae se samo povrine
oborene ivice koja je susedna izabranoj ravnoj povrini.
Konveksne/konkavne ivice (Convex/Concave Edges) opcija konveksne, odnosno konkavne ivice
omoguava kontrolu pozicije alata za lanove granice obrade koji se formiraju od konveksnih
odnosno konkavnih ivica. Izborom opcije ON ili TANTO, definie se da svi lanovi granice koji su
formirani od konveksnih/konkavnih ivica imaju istu poziciju alata.
Namenski podaci o granicama: Sa namenskim podacima se mogu podesiti vrednosti
dodataka obrade, ofseta, brzine rezanja, pozicije alata, dogaaji kontrole maine (post komande),
tolerancije, rastojanje od izabrane granice ili pojedinanog lana granice. Tako npr. pri obradi
kompleksnog dela moe se zadati vei dodatak za obradu samo na odreenim mestima gde
postoji sumnja da e doi do greaka pri obradi.
Definisanje parametara granica (dodatak za obradu - Stock, ofset -Offset, brzina obrade -Cut feed
rate, pozicija alata -Tool position, dogaaji kontrole maine -Machine control events, tolerancija-
Tolerance, rastojanje od granice-Blank distance.) se moe izvriti na etiri naina, tj. nivoa:
1) prilikom definisanja operacije,
2) prilikom definisanja geometrijske grupe,
3) kada se vri zadavanje granica u globalu,
4) prilikom definisanja elemenata koji ine granicu.
Zadavanje parametara se moe odnositi na bilo koji lan granice ili na celu granicu. Definisanje
dodataka obrade, brzine obrade i tolerancije je mogue na nivou operacije, prilikom izbora trajnih
granica ili prilikom ureenja ve izabranih granica i na nivou izbora ili ureenja privremenih
granica. Zadavanje pozicije alata i kontrole dogaaja maine mogue je na nivou definisanja
lanova granice. Ofset se moe zadati prilikom dodeljivanja geometrijskih grupa.
Namenski parametri definisani na nivou lanova granice imaju prednost u odnosu na bilo
koje parametre koji su definisani na drugim nivoima. Isto tako namenski parametri koji su definisani
na nivou granice imaju prednost u odnosu na parametre definisane na nivou operacije. U toku
generisanja putanje alata, ukupno rastojanje mereno od alata do granice je zbir dodatka obrade i
vrednosti ofseta.
Dodatak za obradu predstavlja rastojanje od alata do granice obrade. Sledea pravila opisuju
osnovna naela prilikom formiranja putanje alata u odnosu na poziciju alata i dodeljeni dodatak za
obradu:
31
1) Sistem ignorie vrednost dodatka obrade ako je pozicija alata ON. Meutim, ovo se ne
dogaa kada se definie namenski dodatak za obradu za pojedine lanove granice.
2) Za lanove granice sa TANTO obradom vrednost ofseta je jednaka kombinovanoj
vrednosti dodatka i poluprenika radijusa alata.
3) Za lanove granice sa ON obradom, vrednost ofseta je jednaka namenskoj vrednosti
dodatka za taj lan.
Sve dok se pozicija alata i vrednost dodatka obrade mogu menjati izmeu segmenata putanje
alata koji odgovaraju spojenim segmentima granice, sistemu mogu zatrebati vrednosti ofseta i
dodatka obrade da bi reio kako e biti generisana putanja alata u presecima segmenata. Ovi
uslovi generisanja putanje alata se mogu definisati prilikom zadavanja parametara kontrole uglova
putanje alata definisanjem konveksnih uglova (Convex Corners). U sledeoj tabeli su prikazani
sluajevi ON i TANTO pozicioniranja alata pri generisanju putanje alata koji se mogu pojaviti u
preseku dva segmenta putanje alata i pravila koja sistem primenjuje pri reavanju tih sluajeva.
PRAVILA FORMIRANJA SEGMENATA PUTANJE ALATA

uslov preklapanja pravilo primer
preklapanje segmenata
putanje alata na konkavnim
razliiti naini pozicioniranja
uglovima, odnosno umetanje
alata, tj. ON ili TANTO pozicija
novog lunog segmenata u
alata
putanju alata oko konveksnog
ugla
umetanje novog lunog

preklapanje je previe udaljeno
segmenta oko konveksnog
od granica obrade
ugla
preklapanje je previe udaljeno

od granice obrade, ista je vri se skraivanje ugla
vrednost dodataka obrade
Ofset je dodatak za obradu i predstavlja rastojanje od alata do granice obrade na nivou

definisanja geometrijske grupe.
Brzina obrade se moe uneti prilikom formiranja granica obrade. Ako je prisutan luk kao
segment obrade na uglu, brzina rezanja na tom segmentu (luku) je jednaka brzini rezanja koja je
koriena za prethodni lan granice, tj. Segment granice.
Pozicija alata odreuje kako e se alat pozicionirati prilikom pribliavanja granici, tj. ovom
opcijom se zadaje da li e se primeniti ON ili TANTO pozicioniranje alata.
Dogaaji kontrole maine daju specijalne instrukcije maini i alatu unutar putanje alata. Oni se
mogu zadati na poetku ili na kraju putanje alata ili i na poetku i na kraju putanje alata.
Tolerancija podrazumeva se zadavanje vrednosti INTOL i OUTTOL paramerata. INTOL je
maksimalno dozvoljeno odstupanje unutar (levo od) granice. OUTTOL je maskimalno dozvoljeno
odstupanje van (desno od) granice. Prednost dodeljivanja dveju razliitih vrednosti je ta to se
mogu zadati nejednaki opsezi granica obrade.
Kreiranje sledee granice (Create Next Boundary) je opcija kojom se kreira sledei lan u nizu
pri emu se formira granica. Opcija je dostupna pri metodi Curve/Edge definisanja granice.
32
Slaganje, kombinovanje granica (Combining Boundaries) Prilikom glodanja u ravni, granice dela,
pripremka, provere i geometrija doterivanja se crtaju odvojeno, tako se grade svi ti oblici posebno
(horizontalno rastojanje je odmaknuto od ovih oblika rezanja). Potom se slau svi ti sigurnosni
oblici zajedno da bi se pronaao sigurnosni oblik gde se alat moe pozicionirati na sigurnom
odstojanju od radnog komada pre poetka obrade.
33
OSNOVNE METODE OBRADE (CUT METHOD)
Prilikom definisanja operacje koriste se standardni abloni kojima se definie obrada radnog
komada. Kretanja alata se izvode po zadatim granicama obrade u saglasnosti sa definisanim
pozicioniranjem alata (ON ili TANTO pozicioniranje alata) i u zavisnosti od izabranog ablona
mogu biti u koncentrisanim putanjama, pratei konturu radnog komada ili po tano definisanim
putanjama.
Osnovni metodi obrade:
1) Cik-cak (Zig-Zag) ovim ablonom obrade kreiraju se sekvence paralelnih linijskih prolaza
kojima se vri obrada u suprotnom pravcu dok se prelazi sa jedne na drugu stranu radnog
komada. Na ovaj nain se maksimizira broj prolaza rezanja omoguavajui alatu da kontinualno
bude u kontaktu sa materijalom obradka u toku prelaza sa jednog pravca kretanja na drugi. Ako
poetna taka obrade nije definisana, obrada e zapoeti to je mogue blie spoljanjoj granici
obrade.
2) Cik (Zig) kreira se serija linearnih prolaza u jednom pravcu obrade. Na ovaj nain se
odrava doslednost primene pravca obrade (u suprotnom smeru od smera obimne brzine alata
(Climb) ili u istom smeru sa smerom obimne brzine alata (Conventional)) i izvodi obradu izmeu
uzastopnih prolaza bez obzira na zadati metod ulaza alata u zahvat (Engage). Alat ulazi u prvi
zahvat u poetnoj taki i kree se do krajnje take prvog zahvata, potom se odmie i prelazi
ponovo do poetne take sledeeg zahvata i poinje obradu u istom pravcu kao i u prethodnom
zahvatu.
34
3) Cik sa konturom (Zig with Contour) kreira se cik ablon obrade koji prati konture regiona
obrade izmeu uzastopnih cik prolaza. Na ovaj nain se dosledno kontrolie pravac obrade.
Putanja alata je definisana na osnovu cik prolaza du ivice regiona obrade.
4) Praenje oblika periferije radnog komada (Follow Periphery) je ablon obrade koji
formira sekvence koncetrinih putanja pratei konture periferije regiona obrade. Kada se prolazi
alata preklapaju sa unutranjim oblicima regiona obrade dolazi do stapanja u jedan prolaz koji se
potom kopira do sledeeg prolaza. Svi prolazi unutar regiona obrade su zatvorene forme. Kada
alat prati oblik radnog komada maskimizira se broj prolaza pri emu alat ostaje kontinualno u
dodiru sa materijalom obradka. Pravac kretanja alata u odnosu na periferiju moe biti ka
unutranjosti ili ka spoljanjosti.
5) Praenje forme radnog komada (Follow Part) na osnovu celokupne geometrije radnog
komada formira se jednak broj (kada je mogue) prolaza alata. Dakle, ovim se garantuje da e alat
vriti obradu du cele geometrije obradka i tako eliminisati potrebu za prolazima ienja oko
ostrva koja se ne obrauju.
35
6) Profilni metod obrade (Profile) kreira se jedan ili zadati broj prolaza rezanja kako bi se
obradili zidovi radnog komada. Mogu se obraivati i otvoreni i zatvoreni regioni obrade. Za
zatvorene regione obrade profilni prolaz e se formirati na isti nain kao i pri formiranju prolaza
alata metoda obrade praenje forme radnog komada.
7) Standardna putanja alata (Standard Drive) je jedan vid profilne putanje alata koja
omoguava alatu da se kree du granica tano onako kako je definisano i na taj nain eliminie
automatsku funkciju podeavanja koja egzistira u ablonu generisanja profilnih putanja. Svaki oblik
je obraen po putanjama nezavisno od drugog oblika. Oblik putanje odreuju postavljene granice.
Operacije meusobnog dodavanja izmeu oblika putanja pojedinih prolaza alata se ne primenjuju.
8) Cikloidna putanja (Trochoidal) je ablon kojim se stvaraju zatvorene putanje kojima se
kontrolie putanja alata i osigurava obrada prilikom preklapanja alata u prolazima na povrini koja
se obrauje. Na ovaj nain se eliminiu neeljeni regioni obrade koji postoje izmeu ostrva obrade
i obradka u toku ulaska alata u zahvat, u otrim uglovima i uzanim povrinama. Alat vri obradu u
malim zatvorenim krunim kretanjima istovremeno se kreui linearno i na taj nain se formira slika
cikloide.
36
PRELAZ IZMEU PROLAZA ALATA (STEPOVER)
Prelaz izmeu prolaza alata (Stepover) je rastojanje izmeu dva uzastopna prolaza alata.
Prelaz se moe zadati kao konstantna vrednost ili kao promenljiva vrednost.
1) Konstantna vrednost (Constant) zadaje se fiksno rastojanje izmeu susednih prolaza

alata. Ako zadato rastojanje izmeu dva prolaza ne deli oblast obrade podjednako, sistem
preraunava i smanjuje rastojanje izmeu prolaza kako bi sauvao konstantnost.
2) Visina neravnina (Scallop) obezbeuje se fiksno rastojanje susednih prolaza alata
zadavanjem visine neravnina (to je visina materijala koji ostaje izmeu dva prolaza alata).
Vrednost prelaza izmeu prolaza moe varirati u zavisnosti od oblika granica obrade. Da bi se alat
sauvao od visokog optereenja prilikom uklanjanja materijala, maksimalno rastojanje prelaza je
ogranieno na dve treine od prenika alata.
3) Prenik alata (Tool Diameter) omoguava postavljanje fiksnog rastojanja izmeu
susednih prolaza zadavanjem procentualne vrednosti prenika alata. Ako zadata vrednost ne deli
oblast obrade podjednako, sistem preraunava i smanjuje rastojanje izmeu prolaza kako bi
sauvao konstantnost rastojanja.
4) Promenljivo rastojanje izmeu prolaza alata (Variable) obezbeuje da alat uvek vri
obradu tangentno u odnosu na granice koje su paralelne. Zadavajui oblast prilagoavanja
odreuje se vrednost rastojanja prelaza izmeu prolaza. Sistem proraunava minimalni broj
prelaza kojima e se obezbediti da alat uvek bude u dodiru sa zidovima obradka i na taj nain
izbei pojavu neobraenih zidova.
37
Dodatni prolazi (Additional Passes) je opcija za profilni ili standardni metod obrade kojom se
omoguava postepeno uklanjanje materijala u viestrukim prolazima. Na ovaj nain se poveava
broj prolaza du granica obrade.
Ugao nagiba (Steep Angle) Nagib radnog komada u bilo kojoj taki je odreen uglom izmeu
ose alata i normale na povrinu. Oblast nagiba je oblast gde je strmost dela vea od zadatog ugla
nagiba. Kada je opcija ugla nagiba ukljuena, samo oblasti radnog komada sa nagibom veim ili
jednakim od zadatog ugla nagiba e biti obraivane, odnosno kada pomenuta opcija nije aktivna,
radni komad e se obraivati na osnovu definisane geometrije radnog dela. Definisanjem ugla
nagiba kontrolie se obrada nagnutih povrina.
Rastojanje spajanja (Merge Distance) je rastojanje pomou koga se eliminie mali diskontinuiteti
ili neeljeni zazori u putanji alata kada se spajaju razdvojena kretanja alata. Ovi diskontinuiteti se
pojavljuju kada se alat odmie od povrine obradka i ponekad prozrokuju zazore izmeu povrina
ili male varijacije u nagibu kada je nagib povrine radnog komada veoma bliska zadatom uglu
nagiba. Vrednost rastojanja spajanja odreuje koliko e alat obuhvatiti krajnje take pri spajanju
pokreta kretanja alata u putanji alata.
Minimalna duina obrade (Minimum Cut Length) omoguava da se eliminiu kratki segmenti koji
se mogu pojaviti na izolovanim oblastima radnog komada, tako da se pokreti obrade koji su manji
od zadate vrednosti nee generisati u putanji alata.
OBLASTI ZA OBRADU
To su oblasti koje na svakom nivou obrade alat moe vriti obradu bez povrede oblasti koje se
ne obrauju. U pojedinim sluajevima oblasti obrade se dele na vie podoblasti pri emu su
meusobno povezane prelazima (ostrva koja se ne obrauju) na kojima bi alat povredio geometriju
gotovog dela. Ako je definisana geometrija pripremka, procesor sistema e pripremiti za obradu
samo geometriju unutar te geometrije pripremka. Pri takvoj analizi geometrije od strane procesora,
mogue su sledee varijante regiona obrade:
1. Otvoren region (Open Region), kreira se otvorena oblast obrade i za razliku od sredinjeg
regiona geometrija pripremka ne uestvuje u kreiranju regiona.
2. Zatvoren region (Closed Region), kreira se zatvorena oblast obrade.
3. Povrinski region (Facing Region), je tip zatvorenog regiona gde geometrija pripremka
kreira periferiju ograniene oblasti i geometrija dela pripada unutar te ograniene oblasti, tj.
ako se obrauje deo oblika kvadra, onda je pripremak kvadar vee dimenzije po z-osi od
gotovog dela.
4. Sredini region (Core Region) je tip zatvorenog regiona u kome geometrija pripremka kreira
periferiju ograniena oblasti i geometrija dela pripada unutar te ograniene oblasti. Alat e
uklanjati materijal pripremka oko geometrije dela (ovo je tipian primer skidanje materijala
oko ostrva koje se ne obrauje).
38
5. Udubljeni region (Cavity Region) je takoe tip zatvorenog regiona koji kreira geometrija
dela. Ovaj tip regiona moe sadrati ostrva. Alat e uklanjati materijal unutar geometrije
dela.
Zbog toga to operacije obrade udubljenja (Cavity Milling) ne mogu proiriti povrine iza njihovih
ivica, vano je prilikom obrade sredinih regiona koje kreiraju geometrija pripremka i geometrija
dela na svakom nivou obrade precizno definisati oblasti u kojima e materijal biti uklonjen.
6. otvoreni region sa strane (Open Sided Region) je tip zatvorenog regiona pri emu segmenti
geometrije koji su definisani geometrijom dela ne smeju biti povreeni u toku obrade.
U toku generisanja putanje alata pri obimnom glodanju (Planar Milling), kada je osa alata normalna
na povrinu dela, osa alata je definisana relativno na normalu donje ravni i koordinatnog sistema
maine (MCS):
ako je z-osa MCS upravna na donju ravan, onda je osa alata normala donje ravni,
ako z-osa MCS nije upravna na donju ravan, onda je osa alata normala na donju ravan i to
je mogue blie poravnanju sa z-osom MCS,
Ako postoje vie od jedne oblasti obrade koje se obrauju, postoje dva redosleda kako e te
oblasti biti obraene kao njihovi uzastopni nivoi obrade:
uklanjanje svih regiona obrade na jednom nivou obrade pre prelaska na sledei nivo
obrade
uklanjanje svake oblasti obrade na najnii nivo obrade pre pomeranja na sledei nivo
obrade.
39
KONTROLNA GEOMETRIJA (CONTROL GEOMETRY) I

KONTROLNE TAKE (CONTROL POINTS)
Opcijom kontrolne geometrije mogue je zadati kontrolne take koje odreuju mesta gde alat
poinje obradu (Engage) i poziciju donje ravni obrade kao najnieg nivoa obrade.
Points ovim takama se zadaju pozicije alata pre poetka obrade koje omoguavaju alatu da se
spusti du svoje ose u prazninu gde moe zapoeti obradu depa ili zadavanje oblasti rezanja
poetnih taaka koje odreuju blizinu poetka obrade i prelaze alata. Oba metoda omoguavaju
zadavanje vrednosti dubine koja odreuje koji nivo obrade koriste te take. Kontrolne take je
mogue zadati na sledea dva naina.
Pre-Drill Engage Points (samo pri izradi depova) ove take dozvoljavaju zadavanje mesta gde
alat poinje obradu (Engage) unutar prethodno izbuenih rupa ili drugih praznina u materijalu
pripremka. Definisane take se projektuju du ose alata do sigurnosne ravni gde e se izvriti
pozicioniranje alata. Potom se alat sputa du svoje ose unutar praznine gde se zatim kree
direktno do poetne take koju je postprocesor odredio na svakom nivou obrade. Ako se zada vie
taaka buenja (Pre-Drill Points), taka koja je najblia taki koju je procesor odredio kao poetnu
taku za taj nivo obrade se koristi kao taka pre zapoinjanja buenja. Ove take procesor koristi
samo kada se alat sputa do nivoa obrade unutar zadate dubine. Kada se dostigne zadata dubina,
procesor izostavlja zadate take i koristi poetnu taku koju je odredio. Take buenja (Pre-Drill
Engage Points) su aktivne kada je metod za poetak obrade (Engage Method) podean na
automatsku opciju.
Take poetka obrade (Cut Region Start Points) definisanje pozicije ulaska alata u zahvat i
pravca prelaza alata u toku obrade (Stepover) zadavanjem namenskih (Custom) ili od sistema
predloenih kontrolnih taaka (Default). Namenske take omoguavaju definisanje blizine na kojoj
se alat pribliava zidu na svakoj oblasti obrade (Cut Region), dok sistem, tj. opcija Default
(standardna ili automatska opcija izbora) odreuje poetne take automatski.
Za namenski zadate kontrolne take regiona obrade nije neophodno definisanje precizne pozije na
kojoj alat poinje zahvat, ali se zato definie oblast u kojoj alat poinje obradu. Sistem odreuje
tanu poziciju za svaku oblast obrade na osnovu namenskih lokacija poetne take, zadatog
metoda obrade i oblika oblasti obrade. Ove take takoe odreuju mesto prelaza izmeu prolaza
za Follow Periphery i Follow Part metod obrade kada je opcija spajanja regiona obrade (Region
Connection) iskljuena. Kada je opcija spajanja regiona obrade ukljuena, procesor pronalazi
opcioni nain da spoji prolaze dok se vri obrada jednog regiona.
Opcije dijaloga Control Geometry
Pre-Drill Engage Points
Active oznaava da e izabrane take alat koristiti pri ulasku u materijal
Display omoguava da se prikau kontrolne take sa pridruenim brojevima
Edit zadavanje i brisanje kontrolnih taaka, ali nije mogue pomeranje zadatih taaka ili promena
statusa postojeih taaka. Zadata taka se mora izbrisati pa potom zadati nova.
Append poetno dodavanje taaka.
Remove brisanje zadatih taaka.
Point/Arc zadavanje kontrolnih taaka na postojeim takama ili u centru postojeeg luka.
Cursor korienje kursora za oznaavanje pozicije take koja se zadaje na XY ravni WCS.
Generic Point korienje konstruktora taaka za definisanje taaka.
Depth unoenje vrednosti dubine kojom se odreuje oblast nivoa obrade koji koristi kontrolne
take. Unosom dovoljno velike vrednosti za dubinu ili ostavljanjem ove vrednosti jednakoj nuli,
omoguava se sigurna primena kontrolnih taaka na svim nivoima obrade. Sistem meri dubinu du
ose alata od najvie ravni koja je kao takva definisana, odnosno od najvie ravni dela ili pripremka.
Podeavanje dubine je potrebno izvriti pre zadavanja kontrolnih taaka, u suprotnom vrednost
dubine se nee odnositi na kontrolne take. Vrednost dubine se ne moe menjati za postojee
take, ve se te take moraju izbrisati, pa zadati nova promenjena vrednost dubine, pa tek onda
zadati nove take.
Reselect odbacivanje svih prethodno definisanih taaka i mogunost izbora novih kontrolnih
taaka.
40
Information pregled svih zadatih kontrolnih taaka i njihovih pridruenih brojeva.

Display oznaavanje svih kontrolnih taaka.
Cut Region Start Points
Active, Display funkcije iste namene kao prethodno opisani identini nazivi
Edit ova opcija funkcionie na isti nain kao gore opisana istoimena opcija, s dve nove
mogunosti:
Upper/Lower Depth definiu oblast nivoa obrade. Samo na nivoe obrade u okviru ove oblasti se
odnose kontrolne take oblasti rezanja. Ako su vrednosti za Upper (gornja) i Lower (donja) dubinu
jednake nuli, tada se kontrolne take odnose na sve nivoe obrade. Zadavanje vrednosti se mora
obaviti pre definisanja kontrolnih taaka. Vrednosti se mere du ose alata od najvie/najnie ravni
dela ili pripremka.
Default automatsko zadavanje poetnih taaka oblasti rezanja kada je opcija Active iskljuena.
Standard poetna taka oblasti rezanja se postavlja to je blie mogue poetnoj taki granice
oblasti rezanja. Oblik granice, metod rezanja i pozicija ostrva obrade i depova mogu uticati koliko
blizu sistem postavlja poetne take.
Automatic obezbeuje da alat preskoi ili ue u zahvat obrade dela na mestu koje je najblie
mestu napustanja materijala ime se uspostavlja oblast rezanja.
41
NIVOI OBRADE (CUT LEVELS)
Definisanje ravni rezanja se moe izvriti za tzv. 2D horizontalne Cavity i Zlevel Milling
operacije gde se rezanje potpuno zavrava na prethodnom nivou pre prelaska na sledei nivo
obrade. Ravni rezanja odreuju koliko duboko alat prodire u materijal pri obradi.
Odreivanje najvieg i najnieg nivoa obrade se odreuje na osnovu oznaene geometrije. Najvii
nivo obrade je istovremeno najvia ravan dela, pripremka ili oblasti rezanja. Najnii nivo obrade je
definisana donja ravan (Floor Plane) dela ili pripremka. Nivoi obrade se prikazuju simbolima
oznaavanja ravni pravougli trouglovi, bez izraunavanja dodatka za dno obradka. Kada se
putanja alata generie, nivoi obrade se prilagoavaju zadatom dodatku obrade dna obradka prema
gornjem nivou obrade. Vei trouglovi oznaavaju najvii, najnii i kritine nivoe obrade (to su nivoi
obrade odreeni povrinama na radnom komadu), dok mali trouglovi oznaavaju odreene dubine
rezanja.
Generisanje zona obrade kojima su odreeni nivoi obrade, mogue je izviti na tri naina:
1) autogenerisanjem, nivoi obrade se postavljaju u ravni sa horizontalnim ravnim povrinama.
Sistem detektuje nove horizontalne povri na delu i postavlja odgovarajue kritine nivoe obrade;
2) korisnik sam definie nivoe obrade pokazujui na donju ravan svake nove zone obrade;
3) pojedinano postavljanje zona obrade se zasniva na geometriji obradka i pripremka. Mogue je
samo ispravka gornjeg i donjeg nivoa obrade, ne moe se vriti pomeranje jednog nivoa preko
drugog nivoa obrade, odnosno oba takva nivoa obrade e se premestiti na novi nivo obrade.
Promena tipa definisanja oblasti nivoa obrade ima razliite efekte u zavisnosti od toga koji je
prethodni tip definisanja nivoa obrade korien (poruka upozorenja da e postojei nivoi obrade biti
izbrisani, izuzev najvieg i najnieg nivoa obrade, se prikazuju samo ako se menjaju nivoi obrade
koje je korisnik definisao).
Sledea tabela prikazuje efekte promena:
novodefinisani tip korisnik definie

autogenerisanje pojedinani tip
prethodno definisani tip zone obrade
briu se postojei
nivoi obrade (bez
zadravaju se
upozorenja) i
autogenerisanje postojei nivoi
generiu se nove
obrade
pojedinani zone
obrade
upozorenje pre upozorenje pre

brisanja postojeih brisanja postojeih
korisnik definie zone
nivoa, potom se nivoa, potom se
obrade
generiu novi nivoi generie nova zona
obrade obrade
brisanje postojeih
nivoa (bez zadravaju se
pojedinani tip upozorenja), potom se postojei nivoi
generiu novi nivoi obrade
obrade
Dodavanje nove zone obrade se vri aktiviranjem komande Insert a Range, izborom take,
povrine i unosom vrednosti za dubinu kojom se odreuje donja ravan nove zone obrade. Merenje
rastojanja na kojem se postavlja nova zona obrade se moe kontrolisati padajuom listom:
42
Measured from (ako je izabrana taka i povrina za novu zonu obrade, onda ovo merenje nema
efekta). Mogue su sledee opcije:
Top Level referentna ravan merenja je najvii nivo, nivo prvog zahvata,
Range Top dubina nove zone se meri od vrha trenutno oznaene zone obrade,
Range Bottom dubina nove zone se meri od dna trenutno oznaene zone obrade,
WCS Origin referentna dubina se meri od koordiatnog poetka radnog koordinatnog sistema.
Na sledeim slikama je prikazano kako sistem dodeljuje novu oblast rezanja (Auto Generate).
Zona 1 je postojea zona rezanja, nova zona rezanja 2 je formirana izborom povrine 3. Sistem
koristi najviu poziciju izabrane povine za definisanje dubine zone rezanja 2. Na osnovu dubine
rezanja (Depth per Cut), izabrane povrine 3 i postojee zone obrade 1, definiu se novi nivoi
obrade zone obrade 2. Na slici levo nova zona je kreirana od donjeg nivoa zone 1 ka ravni 3, dok
je na slici desno nova zona obrade kreirana od najvieg nivoa 4 zone obrade 1, s tim da je broj
nivoa obrade zone 1 smanjen.
Modifikovanje tekue oznaane zone obrade se izvodi pomeranjem donjeg nivoa obrade
postojee zone obrade du ose alata unoenjem nove vrednosti za dubinu zone, odnosno izborom
nove take ili povrine kojima se odreuje donji nivo obrade, odnosno pomeranjem vertikalnog
klizaa. Donji nivo obrade se moe pomeriti na bilo koji nivo unutar zapremine koja se obrauje
rezanjem.
Global Depth per Cut je vrednost za novu zonu obrade i predstavlja maksimalnu dubinu rezanja.
Kada korisnik sam definie nove zone obrade ova dubina se dodaje svim zonama obrade ako one
imaju istu poetnu vrednost. U suprotnom, sistem postavlja pitanje za dodeljivanje nove vrednosti
svim zonama obrade.
Cut Only at Range Bottoms ukljuivanjem ove opcije obrada se vri samo po najniem nivou
zone obrade, pri emu se ignoriu ostali nivoi obrade.
Top Off Critical Depths opcija pri definisanju pojedinane
zone obrade i koristi se prilikom obrade kritine dubine
(horizontalne povrine) odmah nakon prvog rezanja koji je
ispod tih povrina.
Range Depth ova vrednost odreuje donju ravan nove
zone obrade merenjem rastojanje od zadate reference
(Measured From padajui meni). Moe se koristiti pozitivna
i negativna vrednost.
Local Depth per Cut se ne odnosi na maksimalnu dubinu
obrade u pojedinanoj zoni obrade. Zadavanjem razliitih
vrednosti dubina za svaku zonu obrade, kreiraju se nivoi
obrade koji e uklanjati vie, odnosno manje materijala u
razliitim zonama obrade. Za zonu obrade 1 vrednost
lokalne dubine rezanja (A) je vea nego za zonu 2 (B) gde
je potrebna preciznija obrada po radijusu zaobljenja.
43
ULAZ I IZLAZ ALATA U ZAHVAT (ENGAGE and RETRACT)
Definisanje pogodnog kretanja alata pri ulasku i izlasku iz zahvata, ime se izbegava
neeljeno optereenje alata i oteenje dela je veoma znaajno i doprinosi utedi u troenju alata i
resursa maine, odnosno skraivanju vremena obrade.
Zavrni prolazi (Cutting-Finish Passes) uvek koriste automatski ulaz i izlaz u zahvat.
Korieni termini:
Activation Range rastojanje od zidova dela gde se pokreti prelaza (stepover) konvertuju u ulazni
zahvat, tj. u pokret ulaza u zahvat.
Initial Engage prvi ulaz u zahvat u operaciji
Internal Engage pokret koji je na rastojanju od lokacije obrade i koji omoguava alatu da se
pomeri na drugu lokaciju obrade
Last Retract poslednji pokret izlaza iz zahvata u operaciji.
Transfer Move pokret du sigurnosne ravni (ili prethodne ravni rezanja) u poziciju gde e alat
ponovno ui u zahvat na drugoj lokaciji radnog komada.
Ulaz u zahvat (Engage Move) moe se sastojati od nekoliko posebnih kretanja alata. Npr. poetak
je iz From pozicije, u poetnu taku, potom u taku ulaza u zahvat iznad radnog komada, potom
ulaz do nivoa obrade i konano ulaz do zida dela koji se obrauje.
Automatski metod definisanja ulaznih i izlaznih pokreta generie kretanje alata koji se bazira na
uslovima obrade, geometrije dela, i razliitih parametara koji se podeavaju. Kada metod
definisanja ulazno-izlaznih pokreta nije automatski preciznije se definie putanja alata.
1. Method manuelno definisanje pokreta ulaza i izlaza alat u zahvat obrade

Sigurnosno odstojanje (Clearance Distance) koliko daleko e alat biti od povrine radnog
komada kada se pomera u novu oblast rezanja i kada ulazi u zahvat.
Horizontal je maksimalno odstojanje koje e alat dostii u toku pomeranja i pokreta pribliavanja
(Approach). Poluprenik alata se dodaje ovoj vrednosti pri odreivanju poetka pokreta ulaza u
zahvat. Ako se koristi vrednost jednaka 0, alat nee ulaziti u zahvat van oblasti rezanja. Da bi
ispunio ovaj zahtev, procesor se pomera od kraja svakog reza nazad do poetka reza. Zbog toga
se ulaz u zahvat obavlja sa oblasti rezanja (ne iz ravni koja je pored/iznad obradka na sigurnom
odstojanju od obradka) to u nekim sluajevima prouzrokuje da e alat dodirivati obradak i kada se
to ne eli.
Vertical je odstojanje iznad obradka sa koga alat poinje ulaz u zahvat i meri se du vektora
normale povrine koja se obrauje. Ovo sigurnosno odstojanje takoe oznaava odstojanje iznad
ravni rezanja na kome e se alat zaustaviti posle pokreta pribliavanja i zapoeti pokret ulaza u
zahvat.
Minimum omoguava podeavanje odstojanja prilikom ienja donje ravni obrade na poetku
i/ili kraju operacije kada se ne koristi sigurnosna ravan (Clearance Plane). Ova opcija se koristi
samo za poetni pokret ulaza u zahvat, krajnji pokret izlaza iz zahvata, ili u oba prethodno
pomenuta pokreta. Ne koristi se pri spajanju razlliitih segmenata putanje alata.
Pre-Drill kreiraju se i uvaju take ulaza u zahvat u privremenom fajlu tako da one kasnije mogu
koristiti pri definisanju PTP (Point-To-Point) operacija buenja. PTP operacije dozvoljavaju
kreiranje rupa pre buenja (Pre-Drilled Holes) koje e omoguiti alatu u narednim operacijama
glodanja da ulaze u zahvat du zadate ose alata (ili automatski zadate ose) bez uklanjanja
materijala. Ovo je neophodno za glodala koji ne mogu direktno da prodru u materijal. Ove take se
odreuju automatski ili na osnovu pokreta ose alata prilikom ulaza u zahvat. Ne mogu se definisati
runo generisanjem ili jednostavnim unosom koordinata.
Take ulaza u zahvat se mogu definisati za jedan ili vie nivoa obrade. Kreiranje taaka za svaki
nivo obrade ponekad moe rezultirati prekomernim brojem taaka za prethodno buenje (Pre-Drill),
to dalje prozrokuje dodatna optereenja alata i maine. Izborom opcije Bottom Regions smanjuje
se broj taaka za prethodno buenje generisanih za vie nivoa obrade.
Initial Engage Method metode za prvi ulaz u zahvat:
Automatic sistem proraunava pokret ulaza na osnovu parametara podeenih u opciji Automatic
Engage/Retract;
Vector pokret ulaza se zadaje pravcem vektora i rastojanjem koje definie vrednost duine;
Vector Plane vektor definie pravac, dok ravan definie sistem;
44
Ang Ang Plane dva ugla odreuju pravac pokreta ulaza u zahvat, dok ravan definie taku
poetka ulaza alata u zahvat;
Ang Ang Dist dva ugla odreuju pravac vektora i odstojanje odreuje duinu;
Tool Axis podeava vektor u liniji sa tekuom osom alata i omoguava definisanje odstojanja za
pokret ulaza u zahvat;
Point dozvoljava ulaz u zahvat iz zadate take;
None; u ovom sluaju se nee generisati taka ulaza alata u zahvat. Ako je taka prethodno
definisana (kao From, Start ili GOTO taka u post komandi) ona e se koristiti ako prva taka
obrade.
Internal Engage Move odnosi se na kontrolu pokreta ulaza u zahvat u toku operacije. Mogue
opcije su ve objanjenje.
Transfer Method omoguava zadavanje nivoa do kog e se alat odmai pre narednih pokreta
prelaska na sledei region obrade. Alat e se prvo pomeriti iz tekue pozicije do zadate ravni.
Moe se zadati brzina transverzalnog pomeranja (Traversal Feed Rate) i tako ubrzati pomeranje
alata po horizontali. Ova brzina se koristi kada se izvodi ienje ostrva obrade i zidova dela na
rastojanju jednakom ili veem od horizontalnog odstojanja (Horizontal Clearance).
Sigurnosna ravan (Clearance Plane) alat se pomera do sigurnosne ravni koja mora biti normalna
na osu alata. Ako sigurnosna ravan nije definisana, koristi se podrazumevana sigurnosna ravan
koja je odreena sigurnosnom geometrijom ili najviom ravni obrade. Za obimno ravansko
glodanje podrazumevana sigurnosna ravan je odreena definisanim gornjim nivom obrade (gornja
povrina obradka ili pripremka) ili sa graninom geometrijom koja je najvia, plus dvostruko
sigurnosno vertikalno rastojanje. Za glodanje udubljenja podrazumevana sigurnosna ravan je
definisana najviom ravni obrade (gornja povrina obradka ili pripremka plus zadato prazno
rastojanje), graninom geometrijom koja je najvia ili najviim nivoom koji operater definie, plus
dvostruko sigurnosno vertikalno rastojanje.
Prethodna ravan (Previous Plane) to je ravan po kojoj se alat kree nakon podizanja sa
prethodnog nivoa obrade prelazei na novu oblast rezanja. Ako se nova pozicija pri horizontalnom
pomeranju alata nalazi iznad prethodne ravni obrade, tada se koristi sigurnosna ravan za
horizontalno premetanje alata.
45
Premetanje alata izmeu dve oblasti obrade koje su povezane i nalaze se na istom nivou obrade,
alat se pomera iznad prethodne obrade (prvi rez) za vrednost vertikalnog odstojanja.
Najvia ravan (Blank Plane) prouzrokuje da se alat pomera du ravni koja je definisana gornjim
nivoom materijala koji e biti uklonjen i plus vrednost vertikalnog odstojanja. Ipak ako pokret
premetanja spaja tekuu poziciju alata i poziciju koja se nalazi iznad, poetak sledeeg ulaska
alata u zahvat je naruen od obradka i oblika provere tako da e alat izai iz zahvata i pomeriti se
du sigurnosne ravni. Pri obimnom glodanju, najvia ravan obradka je najvia ravan zadate
geometrije i pripremka. Za glodanje udubljenja to je ravan najvieg nivoa obrade.
Direktno premetanje alata (Direct) ova opcija prouzrokuje da se alat pomera direktno po pravoj
liniji iz tekue pozicije do poetka ulaska u zahvat ili do take poetka obrade ako pokret ulaska u
zahvat nije definisan. Ovo znai, da se alat nee podii do npr. sigurnosne ili prethodne ravni, ve
e po pravoj liniji koja je nagnuta u odnosu na ravan nivoa obrade zauzeti novi poloaj.
Retract Method se u potpunosti na isti nain definie kao i metod ulaska alata u zahvat, s tom
izmenom da se u ovom sluaju radi o zavretku obrade za jedna zahvat.
Tool Run-Off opcijom se regulie kako e alat vriti povratni hod pri izvoenju Zig-Zag obrade.
Ako je opcija aktivirana alat e izlaziti iz materijala u potpunosti nakon zavetka svakog pokreta u
jednom smeru, ime se preklapaju poloaji alata na izlasku i osigurava novi ulaz u zahvat u
povratku. Alat u potpunosti naputa materijal. U suprotnom kada ova opcija nije ukljuena,
smanjuje se putanja alata.
2. Automatic je automatsko podeavanje prvog ulaska u prvi zahvat operacije, poslednjeg izlaza
iz poslednjeg zahvata operacije i meu ulaske i meu izlaske alata u toku operacije. Sistem
automatski izraunava delove putanje alata koji se odnose na ulaz u zahvat, odnosno izlaz iz
zahvata na osnovu uslova operacije, geometrije dela i paramerata koji se zadaju. Ovaj nain e
uvek generisati pokret ulaska alata u zahvat kada se vri obrada du granica dela, koristii
operacije Follow Periphery, Follow Part, Profile ili Standardne tipove operacija glodanja, odnosno
pri zavrnim obradama Zig, Zig-Zag ili Zig sa konturnim tipovima obrade.
46
Ramp Type zadavanje kako e se alat sputati u materijal pri ulasku u zahvat. Ovo sputanje se
deava samo onda kada alat ne moe da pronae slobodan prostor za ulaz u zahvat i samo pri
izradi depova. Ponaanje alata pri sputanju zavisi od tipa obrade, odnosno da li se radi o
unutranjoj ili spoljanjoj obradi, uglu sputanja.
On Lines sputanje se izvodi samo du pravolinijskih putanja alata pri rezanju. Pri korienju
takvih tipova obrade kod kojih ne postoji podrazumevana sigurnosna oblast ( Follow Part, Follow
Pocket ili Profile - prva grupa obrade, kada nisu definisane sigurnosne oblasti obrade), ulaz alata u
zahvat e pratiti unutranje ili spoljanje prolaze rezanja u zavisnosti da li je prelaz alata sa jednog
na drugi zahvat unutranji ili spoljanji. Pri ovim tipovima obrade je korisno koristiti opciju On Lines
jer se izbegava sputanje du zidova obradka, iji normalni popreni presek u odnosu na osu alata
sadri krive linije (slika levo).
Kada se koriste Zig, Zig-Zag ili Zig with Contour (druga grupa obrade) tipovi obrade, ulazna
putanja alata prati linearne prolaze rezanja, koji se nalaze van zidova obradka sve dok se alat ne
spusti do potrebnog nivoa obrade gde se zapoinje obrada. (slika desno).
On Shape sputanje du svih prolaza rezanja bez obzira na oblik rezanja. Kada se koristi sa
Follow Part, Follow Pocket ili Profile tipovima obrade, pri emu nisu definisani sigurnosne oblasti
obrade, ulazna putanja prati unutranje ili spoljanje prolaze rezanja.
Ova opcija se ponaa isto kao i opcija On Lines pri korienju Zig, Zig-Zag ili Zig with Contour
tipova obrade.
47
Helical sputanje po zavojnici se izvodi sa 10% preklapanja sa prenikom alata kako bi se

osigurao ulaz alata u zahvat u sluajevima kada procesor ne moe na osnovu ulaznih podataka o
obradi pronai slobodan ulaz do unutranje ravni obrade, tj. kada je obradak pun materijal. Koristi
se pri prvoj grupi tipova obrade, dok se ne moe primeniti za drugu grupu tipova obrade.
Ramp Angle je ugao pod kojim alat ulazi u materijal pri izvoenju sputanja u zahvat sa
prethodno navedenim tipovima sputanja alata i meri se u ravni koja je upravna povrini obrade.
Ugao sputanja odreuje poetnu lokaciju alata, sve dok alat mora biti u blizini poetne pozicije
prvog reza pri sputanju na nivo obrade. Opseg ugla je od 0 do 90. Sputanje alata poinje u taki
preseka ugla sputanja i zadatog vertikalnog odstojanja. Sputanje alata se nee desiti ako je
oblast koja se obrauje manja od poluprenika alata.
Minimum Ramp Length-Diameter zadavanje minimalne duine ili prenika sputanja. Kada se
izvodi sputanje alata koji je ekscentrian (glodalo sa umetnutim reznim ivicama) potrebno je
podesiti opciju minimalnog prenika sputanja ime se osigurava da mala ostrva obrade ili stubovi
materijala ostanu neobraeni.
48
Ako je oblast rezanja suvie mala tako da ne postoji dovoljno prostora za minimalni prenik
zavojnice ili minimalnu duinu sputanja, ta oblast obrade se izostavlja i prikazuje poruka
upozorenja za promenu parametara ulaza alata u zahvat ili korienje razliitih alata.
Helical Diameter zadavanje maksimalnog prenika sputanja za ulaz u zahvat po zavojnici.
Sistem prvo generie sputanje du zavojnice na osnovu zadatog prenika zavojnice. Ako oblast
sputanja alata nije dovoljno prostrana za zadati prenik zavojnice, automatski se smanjuje prenik
zavojnice kako bi bilo mogue izvriti sputanje du zavojnice. Smanjivanje prenika zavojnice se
vri sve do vrednosti minimalnog prenika sputanja (Minimum Ramp Length-Diameter). Ako i pri
ovoj vrednosti oblast sputanja ne zadovoljava uslove sputanje alata, sputanje alata po zavojnici
se ne moe izvesti.
Automatic Type zadavanje tipa ulaska/izlaska iz zahvata

Linear generie se prava linija ulaska u zahvat, odnosno izlaska iz zahvata. Izlaz iz zahvata se
izvodi do sigurnosne ravni koja je prethodno definisana.
Circular generie se pokret ulasku u zahvat du krunog luka. Pri ulazu alata u zahvat brzina
koja se koristi je brzina ulaza u zahvat, a pri izlazu alata iz zahvata ako je odgovarajua brzina
jednaka nuli, koristi se brzina obrade. Kruni izlazi su suprotni krunim ulazima, smanjuju
mogunost nastajanja neeljenih oteenja obradka.
Arc Radius poluprenik putanje alata prilikom ulaska/izlaska alata u zahvat pri automatskom
ulasku/izlasku alata u zahvat.
Activation Range vrednost koja definie maksimalno odstojanje od granica pri linearnom ili
krunom ulasku u zahvat (izlasku iz zahvata). Ako je putanja alata u ovoj oblasti sistem e
konvertovati pokret prelaza u pokret ulaska u zahvat, odnosno izlaska iz zahvata.
Overlap Distance obezbeuje potpuno ienje zaostalog materijala u takama gde se pojavljuje
automatski ulaz/izlaz alata u/iz zahvat/a. Vrednost koja se zadaje predstavlja ukupni prelaz koji alat
izvede bez obzira da li se koristi ili ne automatski ulaz ili izlaz u zahvat.
Retract Clearance je odstojanje na koje se alat podie iznad ravni rezanja pri automatskom
linijskom pokretu izlaza iz zahvata. Ako se ova vrednost ne zada i ako je izabrani tip izlaska iz
zahvata linearan, nee se izvriti primena izlaza alata iz zahvata.
49
REZANJE (CUTTING)
Parametri rezanja variraju od izabranog tipa i podtipa obrade, kao i metoda obrade. ablon
po kome se vri obrada takoe utie da parametri rezanja nisu npr. isti za standardnu putanju, ili
obradu povrine koja je nagnuta pod uglom u odnosu na ravan dna radnog predmeta.
PARAMETRI STRATEGIJE REZANJA ( STRATEGY)
Redosled rezanja (Cut Order) zadavanje kako e se alat kretati prilikom obrade regiona sa vie
nivoa obrade. Mogue su dve opcije:
1. Prvo se vri obrada na jednom nivou, pa zatim sputanje alata na sledei nivo (Level
First), to je korisno pri obradi gde postoje tanki zidovi.
2. Pri obradi po dubini (Depth First), prvo se vri obrada jednog udubljenja do ravni dna, pa
zatim se prelazi na drugo i sledea udubljenja.
Pravac obrade (Cut Direction) pravac obrade se moe zadati na etiri osnovna naina i
kombinovano. Sistem proraunava pravac obrade na osnovu pravca izabranih granica obrade i
pravca okretanja glavnog vretena u skladu sa ostalim parametrima obrade. Mogui pravci kretanja
u odnosu na izabranu granicu su: u suprotnom smeru od smera obimne brzine alata (Climb), u
istom smeru sa smerom obimne brzine alata (Conventional), u pravcu koji je odreen redosledom
izbora granica (Forward), suprotno od pravca koji je odreen redosledom izbora granica obrade
(Reverse) i kombinovano (Mixed). Kombinovanim metodom pravca kretanja alata, zajedno sa
izborom direktnog sputanja alata na sledei nivo obrade, se smanjuje vreme potrebno za obradu.
Pravac obrade depova (Pocket Direction) je mogunost da alat zapone obradu na periferiji i
zavri obradu u centru obradka (Inward), i suprotno (Outward). Ovim procesom obezbeuje se
izrada depova eliminisanjem potrebe za prethodnim buenjem rupa, odnosno smanjenje
nagomilavanja strugotine.
50
ienje zidova (Wall Cleanup) uklanjaju se zaostaci obrade koji se pojavljuju du zidova
obradka kada se koristi cik ili cik-cak ablon obrade. Ovo se postie umetanjem profilnog prolaza
nakon zavetka obrade svakog nivoa.
Ugao obrade (Cut Angle) odreuje se ugao rotacije paralelnih linija pri ablonu obrade po
paralelnim linijama. Ugao rotacije se meri u odnosu na X-osu radnog koordinatnog sistema.
Izborom automatske opcije sistem odreuje ugao obrade za svaki region obrade. Izborom opcije
najdue linije (Longest Line), sistem postavlja ugao obrade koji je paralelan najduem segmentu
spoljne granice obrade (ovu opciju koristiti samo ako granica obrade sadri linijske segmente). Ako
periferijska granica obrade ne sadre linijski segment, sistem vri pretragu za najduim linijskim
segmentom unutranjih granica.
Potpuna obrada ostrva (Island Cleanup) obezbeivanje da zaostali materijal ne ostaje oko ostrva
obrade. Svaki region obrade sadri potpun prolaz oko svakog ostrva obrade kako bi se uklonio
zaostali materijal.
Produenje oblasti obrade (Cut Area Extension) tangentno produenje putanje alata za otvorene
depove obrade (sve do geometrije pripremka) i eliminisanje neobraenih ivica. Ako je gornja
ravan iznad oblasti obrade, tada se oblast obrade produuje vertikalno do gornje ravni pripremka.
Za obradu je izabran jedan dep, ukljuivanjem opcije produenja oblasti obrade, nivoi obrade se
produuju i putanja alata prelazi izvan obradka.
Rastojanje preko mera pripremka (Blank Distance) je parametar koji omugaava definisanje
konstantnog rastojanja kojim se proiruje putanja alata i preko granica pripremka, ime se
ponitava vrednost parametra za granicu pripremka (Blank Boundary). Rastojanje preko mera
pripremka je korisno kada se obrauje radni komad sa konstantnim uklanjanjem veoma tankog
sloja materijala na periferiji obradka.
51
PARAMETRI DODATAKA OBRADE (STOCK)
Dodatak za obradu (Stock) je koliina materijala koja e ostati na radnom komadu nakon
izvrene obrade u odnosu na izabranu geometriju obrade. Dodatak za obradu se moe odnositi na
ravan dna obradka, unutranje ili spoljanje zidove. Parametri koji definiu dodatak se mogu uneti
prilikom definisanja granica, za celu grupu granica obrade ili za pojedine lanove.
Dodatak donje ravni obrade (Final Floor Stock) se odnosi i na gornje ravni ostrva obrade. Ovaj
dodatak se moe dodeliti samo ravanskim povrinama.
Dodatak radnog komada (Part Stock) dodeljuje se unutranjim i/ili spoljanjim zidovima radnog
komada koji su upravni na donju ravan obrade.
Dodatak za obradu strane (Part Side Stock) je koliina materijala koja ostaje na zidovima radnog
komada i meri se normalno u odnosu na osu alata (horizontalno) na svakom nivou obrade.
Dodeljuje se svim povrinama bez obzira da li su ravanske, vetikalne ili pod nekim uglom u odnosu
na donju ravan obrade.
Dodatak donje ravni obrade radnog komada (Part Floor Stock) je koliina materijala koja ostaje
na donjoj ravni obrade i meri se du ose alata (vertikalno). Dodeljuje se samo ravanskim
povrinama obradka pri definisanju nivoa obrade i upravan je osi alata (na ravanskim povrinama
iji su vektori normala paralelni osi alata).
Dodatak pripremka (Blank Stock) je rastojanje na kome se pozicionira alat u odnosu na
definisanu geometriju pripremka sa TANTO uslovom pozicioniranja alata.
Rastojanje pripremka (Blank Distance) je rastojanje koje se dodeljuje granicama obradka ili
geometriji obradka kako bi se dobile dimenzije pripremka. Ovo rastojanje slui za formiranje
dimenzija pripremka i dodeljuje se zatvorenim granicama obradka za definisanje operacija
ravanskog glodanja, dok se za operacije glodanja udubljenja rastojanje pripremka dodeljuje
celokupnoj geometriji obradka.
Dodatak za proveru i geometriju ograniavanja obrade (Check, Trim Stock) su rastojanja na
kojima se pozicionira alata u odnosu na definisane granice geometrije provere i geometrije pomou
koje se ograniava obrada na pojedine oblasti. Ukoliko pomenuta geometrija nije definisana,
vrednosti parametara dodataka se nee primenjivati i ako su zadati.
Tolerancije (Intol/Outtol) su maksimalna rastojanja u okviru kojih alat moe odstupati u odnosu
na eljenu putanju. Tolerancijom se definie dozvoljena oblast odstupanja od povrine obradka.
Manje vrednosti preciznija obrada, poveava se vreme procesiranja zbog poveanog broja
koraka pri definisanju putanje alata. Intol tolerancija definie oblast u koju alat moe maksimalno
prodreti u odnosu na povrinu radnog komada, dok Outtol tolerancija odreuje oblast koju alat ne
sme napustiti kada idealno ne dodiruje povrinu obradka.
52
PARAMETRI POVEZIVANJA PUTANJE ALATA (CONNECTIONS)
Parametri povezivanja putanje alata definiu pomeranja izmeu kretanja kojima se obavlja rezanje.
Rasporeivanje regiona obrade (Region Sequencing) odreivanje kojim redosledom e se
obraivati pojedine oblasti obrade. Mogue su sledee opcije redosleda obrade:
1) Standardni redosled obrade (Standard) procesoru se omoguava da odredi redosled
obrade. Sistem generalno koristi redosled po kome su kreirane granice obrade prilikom izbora
krivih ili ivica obradka ili redosled po kom su izabrane povrine obradka prilikom kreiranja granica
obrade. Meutim, nije uvek ovakav redosled, posebno ako se sistem oblasti obrade prilikom
generisanja putanje izdeli ili pridrui i na taj nain se izgube informacije o redosledu kreiranja
granica obrade. Kada se primenjuje obrada na vie nivoa, koristi se isti redosled obrade na svim
nivoima kao na prvom nivou obrade.
2) Optimizovani redosled obrade (Optimize) se bazira na racionalizaciji i ekonomisanju
vremena obrade. Procesor odreuje redosled obrade koji odgovara najmanjim povratnim
hodovima i najkraim prelazima izmeu regiona obrade. Kada se vri obrada vie nivoa koristei
opciju redosleda obrade po nivoima (Level First), oblasti obrade na prvom nivou se obrauju po
redosledu odreenom funkcijom optimizacije vremena, dok se sledei nivo obrade potom obrauju
po suprotnom redosledu ime se smanjuje vreme potrebno za prelazak na mesto poetka obrade
odreeno prvim nivoom obrade. Ovakav redosled se nastavlja sve do poslednjeg nivoa obrade.
3) Redosled obrade po prethodno zadatim takama (Follow Start/Predrill Points) prethodno
zadate take se odreuje na osnovu redosleda zadavanja (manuelno) ili automatski aktiviranjem
funkcije kontrolne geometrije. Ako su take definisane za svaki nivo obrade, procesor tano prati
redosled zadavanja tih taaka i po tom redosledu generie putanju alata. Ako take nisu definisane
za svaki region obrade, procesor pronalazi sekvence regiona koji se obrauju i spaja ih po
najoptimalnijem redosledu pravim linijama kako bi se smanjilo vreme obrade.
Povezivanje regiona obrade (Region Connection) je opcija ijom sa aktivacijom u toku
generisanja putanje alata, ako je mogue zbog ostrva obrade koja se ne obrauju, kanala ili
lebova ili drugih inilaca opstrukcije generisanja to jednostavnije putanje alata, generiu prolazi
kojima se spajaju podregioni obrade unutar regiona obrade na odreenom nivou obrade.
Podregioni obrade su povezani izlaskom alata iz jednog regiona obrade i ponovnim ulaskom alata
na sledei podnivo obrade. Opcija povezivanje regiona obrade odreuje nain prelaza alata
izmeu podregiona obrade meusobno ih spajajui. Procesor optimizuje korak prelaza izmeu
prolaza po redosledu kako bi ostvario putanju alata bez duplih prolaza i podizanja alata od radnog
predmeta ako je to mogue. Upravo zbog ovoga, poetne take regiona obrade mogu biti
ignorisane kada se prolazi regiona obrade dele na unutranje prolaze alata. Povezanost regiona
obrade i kompleksnost dela koji se obrauje utiu na vreme procesiranja putanje alata.
Kada je opcija povezivanja regiona iskljuena, procesor odreuje kako e se putanja alata
preklapati, pri emu se oblast preklapanja smatra regionom obrade to poveava vreme obrade.
Dakle, povezivanjem regiona obrade pokuava se nametnuti procesoru da prilikom generisanja
putanje alata konstantno postavlja alat u zahvatu sa radnim komadom, i tako minimizujui broj
povrataka i ulazaka alata u zahvat. Dok je opcija povezivanja regiona iskljuena, obezbeuje se
generisanje putanje alata bez nepotrebnih preklapanja prolaza alata.
Praenje geometrije provere (Follow Check) odreuje se kako e se alat ponaati u blizini
geometrije provere. Ako je opcija ukljuena, alat e se kretati oko geometrije provere, u suprotnom
kada je opcija iskljuena, alat e se povui iz zahvata i koristiti kretanje po zadatim parametrima
geometrije izbegavanja.
Otvoreni prolazi (Open Passes) omoguavanje odravanja pravca rezanja ili alternativnog pravca
rezanja koji se koristi pri prelazu izmeu regiona obrade koji nisu spojeni. Otvoreni prolazi se
formiraju kada se prolaz preklapa sa geometrijom pripremka odreenog regiona obrade.
Poslednji prolaz (Finish Pass) je poslednji prolaz koji alat naini nakon kompletiranja obrade
rezanja u jednoj operaciji. U ovom prolazu alat pravi profilni prolaz oko granice i svih ostrva obrade
i generie se samo na nivou donje ravni obrade. Prilikom obrade depova potrebno je koristiti
opciju zavrnog dodatka obrade (Finish Stock) u unetu vrednost za taj prolaz.
Maksimalni prelaz rezanja (Max Cut Traverse) definie najdue rastojanje koje alat prelazi du
obradka kada nije u zahvatu rezanja. Kada je potrebno spojiti razliite oblasti obrade, ako je ovo
53
rastojanje manje od zadatog, alat e se kretati du obradka. Ako je potrebno rastojanje prelaza
vee od zadatog, sistem e koristiti tekui metod prelaza izmeu regiona obrade za izlazak iz
zahvata, prei na novi region obrade i ui na sledeu lokaciju. Mogue su dve opcije zadavanja
maksimalnog rastojanja prelaza: preko prenika alata, izraeno u procentima; odnosno
konkretnom vrednou.
PARAMETRI ZA OBLASTI KOJE SE NE OBRAUJU (UNCUT)
Oblasti koje se ne obrauju (Uncut Regions) je opcija kojom se identifikuju granice obrade.
Materijal koji ostaje neobraen (jer alat nema dovoljan prostor za prilaz) se moe identifikovati sa
granicama obrade iz geometrije radnog komada ili geometrije provere. Sve granice regiona koji se
ne obrauju su zatvorene granice sa TANTO pozicioniranjem alata i mogu se izabrati kao
geometrija pripremka u narednim zavrnim operacijama kako bi se oistio preostali materijal. Da
bi se kreirale granice regiona koje se ne obrauju prethodnom obradom, potrebno je aktivirati
opciju automatskog kreiranja granica.
Definisanje geometrije za zavrnu operaciju je jednostavno: prethodno definisana operacija
se kopira i postavlja kao zavrna operacija, zatim uklanja originalna geometrija pripremka ako
postoji i potom klikne na oblasti koje nisu prethodno obraene (mod izbora granica podesiti na
vrednost Boundary).
Rastojanje preklapanja (Overlap Distance) ovo rastojanje se dodaje na granice obrade
proirivajui granicu obrade po normali do regiona obrade, osim na podrujima gde bi to
proirivanje granice prouzrokovalo da alat narui geometriju radnog komada.
Automatsko kreiranje granica (Auto Save Boundary) omoguava automatsko kreiranje trajnih
granica za sve neobraene oblasti na svim nivoima obrade dok se ne obradi ravan dna obradka
kao poslednji nivo obrade. Granice e biti prikazane na nivou granica radnog komada na kom se
stvaraju neobraene oblasti. Ako je vie takvih nivoa sa novonastalim granicama neobraenih
oblasti, prikaz granica neobraenih oblasti e biti na najniem nivou. Ne postoji mogunost
imenovanja automatski kreiranih granica imena su automatska i poinju sa B1, B2 ...
Snimanje 2D prikaza radnog procesa (Save 2D InProcesWorkpiece) se koristi za identifikovanje
preostalog materijala usled prolaska alata veeg prenika u uglovima gde ostaju neobraene
oblasti, tako da se te neobraene oblasti lake identifikuju i koriste u sledeim operacijama obrade
sa alatom manjeg prenika. Na ovaj nain se smanjuje vreme pripreme operacija obrade. Kada je
opcija snimanja 2D prikaza radnog procesa ukljuena:
1) nova operacija izgleda kao prethodna operacija sa istom geometrijom i koristi se kao
geometrija doterivanja u tekuoj operaciji i sadri kretanja obrade alata. Koristei tako sauvanu
geometriju, dalje se vri obrada materijala novostvorenih kontura obino su to neobraeni
konveksni uglovi.
2) kada je putanja alata generisana, oblasti u koje alat nije mogao dopreti usled prevelikog
prenika alata, su sauvane kao 2D radni prikaz.
54
PARAMETRI ZADRAVANJA (CONTAINMENT)
Parametri zadravanja omoguavaju procesoru da prepozna geometriju pripremka kada ona

nije eksplicitno definisana kod pripremaka sa udubljenjima (glodanje udubljenja). Spoljanje ivice
se koriste odreivanje geometrije radnog komada i generesinje putanje na svakom nivou obrade
pozicionirajui alat du ivice i potom udaljavajui alat van ivice radnog komada za vrednost
poluprenika alata opcija spoljanje ivice (Exterior Edges). Kada se koristi opcija silueta
(Silhouette) radnog komada koje su suprotne spoljanjim ivicama i mogu sadrati geometriju tela,
alat se pozicionira du silueta geometrije radnog komada i potom udaljava spolja za vrednost
poluprenika alata. Siluete se mogu zamisliti kako senke radnog komada projektovanog du ose
alata. Kada se koristi opcija definisanja putanje alata sa tolerancijom obrade, procesor koristi
putanje na donjoj ravni obrade definisane geometrije radnog komada kao skup najbolje moguih
ureenih oblika. Ovi oblici se projektuju du ose alata na svakom nivou obrade i koristie se u
procesu generisanja regiona obrade kao ureeni geometrijski oblici.
Korienje draa alata (Used Tool Holder) Definisanje draa alata je odreeno cilindrom
ili konusom parametara koji odreuju alat. Ovom definicijom alata se obezbeuje da ne doe do
kolizije draa alata i radnog komada, odnosno pomonog pribora. Pri definisanju alata, poeljno je
detaljnije definisanje draa alata i aktiviranjem ove opcije u potpunosti se osigurava od neeljenih
kolizija alata i obradka. Oblasti u kojima je detektovana pomenuta kolizija se nee obraivati i u
narednim operacijama je potrebno uzeti u obzir alat i dra alata sa manjim prenikom.
Korienje dvodimenzionog radnog prostora (Used 2D Workpiece) je opcija koja se moe
koristiti u kombinaciji sa ili odvojeno od opcije korienja draa alata. Ukljuivanje ove opcije za
posledicu ima da sistem pretrauje prethodnu operaciju iste geometrijske grupe i otkriva eventulne
kolizije alata i draa alata sa radnim komadom ili pomonim priborom. Ako je kolizija pronaena,
koristi se geometrija izbegavanja iz prethodne operacije za tekuu operaciju.
Referentni alat (Reference Tool) se koristi kada se eli obraditi preostali materijal koji je
ostao iz prethodne operacije. Preostali materijal se moe nalaziti izmeu zidova obradka usled
veeg poluprenika alata. Referentni alat je tipini alat koji se prethodno koristio za grubu obradu.
Sistem preraunava ostatak materijala koji je ostao iza zadatog referentnog alata i potom definie
oblasti rezanja za tekuu operaciju. Da bi se koristila opcija referentnog alata, mora se kao
referentni alat koristiti alat veeg prenika od prenika alata tekue operacije. Rastojanje
preklapanja (Overlap Distance) omoguava produenje irine oblasti definisane referentnim alatom
du tangenti na povrine koje se obrauju. Rastojanje preklapanja moe maksimalno iznositi kao
vrednost poluprenika alata.
55
DUBINA REZANJA (CUT DEPTHS)
Dubina rezanja omoguava da se odrede nivoi obrade pri izvoenju operacija koje sadre
vie razliitih ili istih dubina rezanja. Dubine rezanja mogu biti definisane vrhovima ostrva obrade,
najniom ravni obrade i unosom vrednosti u odgovarajua polja. Parametri dubina rezanja se samo
dodeljuju ako je osa alata normalna na donju povrinu obrade (Floor), ili je granica dela paralelna
donjoj povrini obrade. Ako osa alata nije normalna na donju povrinu obrade, onda e putanja
alata biti generisana samo na donjoj povrini obrade (ako je tip podeen na opciju Floor Only).
Type zadavanje metoda kojim se definie dubina obrade.
User Defined korisnik definie vrednosti dubine.
Floor Only generie se zasebni nivo obrade na donjoj ravni obrade tzv. dno obrade.
Floor & Island Tops generie se jedan nivo obrade na donjoj ravni dela koji prati putanju ienja
na vrhu svakog ostrva obrade. Putanje ienja su ograniene gornjom povrinom svakog ostrva i
ne prelaze van granica ostrva. Pri ovom tipu zadavanja dubina ne dolazi do nepotrebnog
preklapanja putanja alata pri ienju materijala na razliitim nivoima obradka.
Levels At Island Tops generie se ravanski nivo obrade na vrhu svakog ostrva pratei jedan nivo
obrade na donjoj ravni obrade. Suprotno od putanja ienja koje ne vre obradu van granica
ostrva, nivoi obrade generiu putanju alata koja potpuno uklanja sav materijal pripremka unutar
svakog ravanskog nivoa. U ovom sluaju (za razliku od prethodnog) dolazi do preklapanja putanja
alata na razliitim nivoima obrade.
Fixed Depth generiu se viestruki nivoi obrade sa konstantnom dubinom rezanja. Maksimum
polje se koristi za zadavanje dubine rezanja.
Svi gore navedeni tipovi koriste neke ili sve od sledeih opcija definisanja dubine rezanja:
Maximum/Minimum definie se najvea/najmanja dubina rezanja za svaki nivo obrade koji se
pojavljuje posle poetnog nivoa i pre zavrnog nivoa obrade. Na ovaj nain se definie oblast
dubina rezanja u okviru koje se kree vrednost dubine rezanja. Sistem kreira jednake dubine
rezanja to je mogue blie maksimalno zadatoj dubini rezanja. Vrhovi ostrva obrade koji pripadaju
unutar oblasti dubina e odrediti nivoe obrade. Vrhovi ostrva koji ne pripadaju unutar oblasti dubina
rezanja nee odreivati nivoe obrade, ali mogu biti obraeni prilikom ienja materijala koristei
Top Off Islands opciju.
Ako je maksimum jednak nuli (0.00), sistem e generisati jedan nivo obrade na donjoj ravni obrade
bez obzira na druge parametre dubine rezanja (ovo pravilo se ne odnosi na Top Off Island i Final
opcije).
Inital definisanje dubine rezanja za prvi nivo obrade pri postojanju vie nivoa obrade. Ova
vrednost se meri od ravni geometrije pripremka (ako pripremak nije definisan, od najvie granine
ravni dela) i nezavisna je od maksimalne i minimalne vrednosti.
Final definisanje dubine razanja za krajnji nivo obrade pri postojanju vie nivoa obrade. Ova
vrednost se meri od donje ravni obrade. Ako je vrednost Final vea od 0.00, sistem generie na
kraju dva nivoa obrade; jedan na Final rastojanju iznad donje ravni obrade i drugi na donjoj ravni
obrade.
Maximum mora biti vrednost vea od nule (0.00) da bi se pri User Defined tipu zadavanja dubine
rezanja moglo generisati vie nivoa obrade.
Incremental Side Stock dodaje vrednost dodatka na stranu svakom dolazeem nivou obrade pri
viestrukim nivoima obrade. Na ovaj nain se strane zidova odavaju na zazoru od alata, i
optereenja alata slabe jer se materijal uklanja u slojevima ija je debljina upravo vrednost
inkrementalnog dodatka strane (Incremental Side Stock).
Top Off Islands ako je ova opcija ukljuena, sistem e generisati odvojene putanje alata na vrhu
svakog ostrva obrade tako da procesor nee moi poeti ienje vrha ostrva koje se nalazi na
nivou ispod nivoa obrade na kojem se trenutno izvodi obrada. Ovaj sluaj se pojavljuje kada je
minimalna dubina (Minimum) vea nego rastojanje izmeu vrha ostrva obrade i prethodnog nivoa
obrade, to prouzrokuje da sledei nivo obrade bude obraen ispod vrha ostrva obrade.
Kada se ova opcija koristi pri Follow Periphery ili Follow Part ablonu obrade, sistem e uvek
generisati putanju alata koja prati periferiju sa spojenim oblastima obrade. Ako je metod obrade
Zig, Zig Zag ili Zig With Contour, vrhovi ostrva obrade e uvek biti oieni sa Zig Zag putanjom
alata. Profilni ili Standardni tipovi obrade ne podrazumevaju prolaze ienja.
56
Procesor e pronai bezbednu taku za uvoenje alata spolja na ostrvo obrade na njegovu najviu
povinu bez povrede bilo kog zida bez obzira koji se metod obrade bude koristio.
U sluaju da je gornja povrina ostrva obrade obraena zavrnom obradom, ovaj parametar nee
imati uticaja na rezultujuu putanju alata. ak i kada je opcija Top Off Islands ukljuena, sistem e
generisati samo odvojene putanje za ienje materijala sa vrha ostrva obrade ako je to
neophodno.
57
KONTROLA BRZINE OBRADE NA UGLOVIMA

(CORNER and FEEDRATE CONTROL)
Opcije kontole brzine obrade u uglovima spreavaju da alat nepotrebno izdubi obradak na
mestima konveksnih ili konkavnih uglova. Upravo putanja alata na uglovima zavisi od parametara
koji se podeavaju u ovom dijalogu. Moe se kontrolisati da li e se u putanju alata umetnuti otar
zaokret ili kruni luk.
Za konkavne uglove, mogue je kontrolisati kretanja alata kako bi se dobili finiji prelazi
izmeu unutranjih delova zidova obradka pri emu se automatski generie geometrija ugla
(zaobljenje-Fillet) koja je neznatno vea od poluprenika alata.
Za konveksne uglove, alat prelazi zidove obradka preko produenih segmenata ili
valjanjem oko ugla. Ako se oznai da se susedni segmenti putanje alata dodiruju pri otrom
zaokretu alata i da se segmenti ne mogu sei, ovakvoj putanji alata e biti dodeljen kruni luk.
Koristei manju brzinu u jednom ili vie koraka, alat pri nailasku na ugao obezbeuje finije prelaze
izmeu zidova. Kada alat napusti ugao vraa se na vrednost prethodne brzine rezanja. Brzina se
rauna za centar alata. U nekim sluajevima zaobljenje se ne moe formirati, kao na primer ako se
odredi radijus zaobljenja vei nego to je radijus ugla na delu. Primarne opcije kontrole izrade
uglova su zaobljenje i usporenje i obino se podeavaju zajedno. Obe vrednosti se dodeljuju svim
uglovima du graninih zidova koji su unutar odreene oblasti minimalnog i maksimalnog ugla. Svi
kruni segmenti se procesiraju kao mali linijski segmenti putanje alata. Ponekad se usporenje
pojavljuje i na segmentima na kojima se alat pribliava uglu.
Convex Corner kontrola izrade konveksnih uglova se odnosi samo na operacije ravanskog
glodanja (Planar Milling) i sve prolaze profilisanja ukljuujui ienje zidova i zavrne prolaze bez
obzira na tip primenjene operacije, pri emu se dodaju kruni lukovi i produuju tangente na
konveksnim uglovima. Mogue su dve opcije:
Add Arcs sistem zadrava kontakt alata sa materijalom umeui kruni luk koji je jednak
polupreniku alata u putanju alata. Vrh ugla postaje centar krunog luka.
Extend Tangents sistem formira ugao produujui tangente uglova, prouzrokujui time da alat
naputa granicu na uglovima u toku operacije izrade depa. Opcija sa produenjem tangenti se
vri samo na prolazima obrade kada se alat kree du zidova i ne treba je primenjivati na prolaze
obrade kada je alat udaljen od zidova obradka, jer se u tom sluaju vri dodavanje potrebnog
krunog luka.
Circular feed Rate Compensation podeavanje brzine alata na svim krunim segmentima kako bi
se zadrala vrednost brzina obrade na ivici alata, a ne na centru alata za koju se i rauna. Ova
brzina se poveava kada alat vri obradu oko spoljanjih konveksnih uglova obradka, i smanjuje se
kada alat vri obradu unutar konkavnih uglova, ime se dobijaju povine finije obrade, smanjuje
ansa da alat prodre unutar granica dela ili skrene dalje od materijala, odnosno lake se odvodi
strugotina iz zone rezanja. Vrednosti maksimalnog i minimalnog faktora kompenzacije krune
58
brzine ograniavaju veliinu poveanja/smanjena brzine mnoei se sa trenutnom brzinom du

krunog luka.
Fillets dodavanje krunih lukova prolazima alata na uglovima koji lee unutar oblasti zadatog
minimalnog i maksimalnog ugla. Dostupne opcije zadavanja zaobljenja zavise od tipa rezanja.
None/Off zaobljenja se ne dodaju prolazima rezanja.
On Wall/On dodaje zaobljenja samo na uglovima sa spoljanjim prolazima.
U polje Fillet Radius je potrebno uneti vrednost radijusa zaobljenja.
All Passes dodaju se zaobljenja na uglovima i za spoljanje i za unutranje prolaze, kao i uglove
koji se formiraju izmeu prolaza rezanja i prelaza u toku rezanja. Ovim se eliminiu otrine za celu
putanju alata. Dodavanjem zaobljenja je korisno kada se obrauje tvrd materijal ili kada se vri
obrada velikim brzinama rezanja. Uglovi prouzrokuju nagle promene pravca kretanja alata, to se
moe ogledati u nagomilavanju optereenja na alatu i maini.
Slowdowns podeavanje duine trajanja usporenja brzine alata, poetne lokacije i brzine
usporenja alata. Mogue je podesiti sledee faktore:
Length odreivanje rastojanja du kojeg e se alat kretati usporeno zadavajui jednu od dve
opcije:
Previous Tool oznaava da je duina usporenja odreena prenikom alata koji je prethodno
korien ili bilo kojim prenikom alata iz polja Tool Diameter. Usporenje poinje i zavrava se na
takama kontakta prenika alata i geometrije dela.
Percent Tool oznaava da je duina usporenja odreena procentom prenika alata koji se
trenutno koristi. Usporenje poinje i zavrava se na takama kontakta prenika alata i geometrije
dela.
Slowdown% - odreuje najmanju brzinu u toku usporenja u procentima od tekue brzine rezanja.
Na primer, ako je tekua brzina 10m po minuti, a usporenje podeeno na 10%, alat e se usporiti
do brzine od 1m po minuti, pa potom ubrzati na prvobitnu vrednost brzine kretanja.
Number Of Steps podeavanje isprekidanosti usporenja. Vei broj, usporenje je preciznije - bez
prekida. Smanjenje brzine se izraunava: (100% - slowdown%) / NumberOfSteps.
Broj ubzanja je priblino jednak polovini broja usporenja. Alat bre ubrzava, nego to usporava.
Corner Angle definisanje najmanjeg i najveeg ugla u okvira koga se ukljuuju zaobljenja i
usporenja. Manja vrednost za minimum prouzrokuje manji ili otriji ugao kada se koriste opcije
zaobljenja i usporenja, dok vea vrednost za maksimum prouzrokuje vei ili iri ugao. Minimalni i
maksimalni ugao se dodeljuje kada se koristi opcija kompenzacije brzine rezanja na krunim
segmentima.
59
GEOMETRIJA IZBEGAVANJA (AVOIDANCE)
Zadavanje i aktiviranje geometrije (take, linije ili simboli) koja se koristi za pokrete koji ne
spadaju u obradu rezanjem, odnosno pre ili nakon izlaska alata iz obrade. (Fixed i Variable
Contour tipovi glodanja ne koriste ovu opciju, ve opcije pokreta kada alat nije u zahvatu -
Noncutting moves). Ova geometrija je pomo pri definisanju sigurnosnog kretanja alata pre i posle
zahvata obrade i izbegavanja kolizije izmeu alata i obradka, odnosno pomonog pribora. Mogue
je podesiti sledee znaajne take: From Point, Start Point, Return Point i Gohome Point, kao i
aksijalnu i radijalnu sigurnosnu ravan.
Pomeranje alata iz poetne take (Start Point) do take gde alat ulazi u zahvat (Engage
Point) kao i kretanje alata od take povratka (Return Point) do take kraja zahvata (Gohome Point)
je uvek direktno kretanje. Samo ako nije definisana taka poetka i taka povratka, tada je
celokupno kretanja alata direktno kretanje kretanje alata po pravoj liniji.
1-taka From Point

2-poetna taka (Start Point)
3-taka povratka (Return Point)
4-taka Go Home Point
5-radijalna sigurnosna ravan
6-aksijalna sigurnosna ravan
Specify izbor metoda defnisanja take. Sistem prikazuje status aktiviranja -Active.
Omit izostavljanje kretanja alata ka ili od geometrija za izbegavanje, sve dok se ponovo ne
aktivira opcijom ponovnog aktiviranja (Reinstate). Sistem prikazuje status deaktiviranja -Inactive.
Reinstate ponovno aktiviranje izostavljanog kretanja.
Verify verifikacija lokacije geometrije u odnosu na koordinatni poetak prikazivanjem
odgovarajuih koordinata taaka.
Redisplay Point ponovni prikaz geometrije za izbegavanje.
Tool Axis zadavanje vektora kojim se definie poloaj ose alata na lokacijama taaka geometrije
za izbegavanje. Ako se vektor ose alata ne definie na ovaj nain, sistem automatski dodeljuje
standardni poloaj 0,0,1.
From point definie poetnu lokaciju alata na poetku novog segmenta putanje alata. Ne
prouzrokuje kretanje alata i prikazuje se na izlazu kao prvi pristup putanji alata kao FROM
komanda. Stoga, bilo koja druga post komanda e slediti FROM komandu. Kako From Point
oznaava poziciju alata pre prve komande kretanja alata, to je referenta taka za sve sledee
pokrete alata. Ako se ne zada From Point, sledea prva GOTO taka se oznaava kao From taka
u CL fajlu.
Sledee korienje From Point ustanovljava novu referentu poziciju (bez kretanja), to moe
dovesti do nepreciznosti izrade dela zbog toga to e sledei skup izlaznih taaka imati razliite
reference od prethodnog. Pri zadavanju From Point pozicije potrebno je zadati i poloaj ose alata,
u suprotnom osi alata se dodeljuje predloena vrednost 0,0,1 koordinatnog sistema maine (MCS).
60
Start Point je lokacija pozicije alata u putanji rezanja gde poinje sekvenca putanje koja se moe
koristiti za izbegavanje geometrije obradka ili komponenata pomonog pribora. Ako je definisana
From Point taka, alat e brzim kretanjem iz te pozicije doi do poetne take (Start Point). Ako je
definisana sigurnosna ravan, alat e brzim kretanjem doi do te ravni, iznad poetne take, potom
e se takoe brzim kretanjem spustiti do poetne take. Alat se potom pomera, brzinom
pribliavanja (Approach Feed Rate), na poetak ulaska alata u zahvat (Engage Move) ako je taj
pokret definisan ili direktno u zahvat, tj. u reznu putanju.
Za Planar i Cavity operacije glodanja, poetna taka se mora nalaziti iznad definisane sigurnosne
ravni koju sistem definie ili sigurnosne ravni koju korisnik definie kao rastojanje koje je vee ili
jednako vertikalnom sigurnosnom rastojanju (Vertical Clearance Distance) u automatskom dijalogu
Engage/Retract.
Poetna taka na izlazu se prikazuje GOTO komandom sa brzim hodom nakon FROM komande i
post komandi i pre prvog pokreta ulaska alata u zahvat (Engage Move). Pokret od poetne take
do prvog pokreta ulaska alata u zahvat na izlazu ima brzinu pribliavanja (Approach Feed Rate).
Return Point je lokacija pozicije alata koja se koristi za kontrolu pozicije alata pri njegovom
odmicanju od obradka na kraju sekvence rezanja. Nakon to alat doe u poslednju taku rezne
putanje, ili na kraj pokreta odmicanja (Retract Move) ako je definisan, alat se pravolinijski podie
do sigurnosne ravni, potom zauzima poloaj povratka (Return Point). Ova dva pokreta imaju brzinu
koja se definie kao povratna brzina (Return Feed Rate).
Ako sigurnosna ravan nije definisana, alat e se direktno vratiti u taku povratka. Ako je sigurnosna
ravan definisana za ovu sekvencu obrade, taka povratka treba da se nalazi iznad sigurnosne
ravni. Ovo se moe koristiti za izbegavanje geometrije obradka ili komponenata pomonog pribora
izmeu operacija rezanja. Pri zadavanju Return Point pozicije potrebno je zadati u poloaj ose
alata, mogue su dve opcije: retain last, zadrava prethodni poloaj ose alata, i predloena
vrednost 0,0,1 koordinatnog sistema maine (MCS).
Gohome Point je krajnja pozicija alata. From point se esto koristi kao ova pozicija. Gohome
pozicija za izlaz ima GOHOME komandu kao krajnji pristup putanji alata i uvek se smatra kao brzo
kretanja, tj. brzi hod. Koristei podopcije pri zadavanju From take mogue je postaviti i Gohome
taku na istu lokaciju i tada se na ekranu pojavljuje simbol FR:GH.
Clearance Plane odreuje sigurnosno rastojanje za kretanje alata pre i nakon operacije i u toku
bilo koje programirane prepreke. Ova ravan se moe definisati kao asocijativna i neasocijativna sa
modelom geometrije. Mogui su sledei statusi: None - sigurnosna ravan jo nije definisana,
Active, odnosno Inactive su statusi koji nam govore da li e se sigurnosna ravan uvrstiti u tekuu
putanju alata.
Ako je sigurnosna ravan postavljena, sistem generie brzi hod do nje pre pokreta ulasku u zahvat
na poetku operacije i alat se odmie (Retract) do sigurnosne ravni na kraju operacije.
Za PTP operacije (Point To Point), ova ravan se moe koristiti za pokrete izbegavanja izmeu CL
taaka putanje alata.
Pri korienju opcije Verify, X,Y i Z vrednosti predstavljaju radne koordinate take sigurnosne
ravni, dok I, J i K vrednosti predstavljaju radne koordinate jedininog vektora normalnog na ravan.
Korienje podopcije Start And End omoguava definisanje:
Start And End sistem generie pokret do sigurnosne ravni na poetku i na kraju putanje alata.
Start Only na poetku putanje alata se generie pokret do sigurnosne ravni, a na kraju putanje
alat se odmie koristei zadati metod odmicanja. Ako taj metod nije zadat, alat ostaje na povrini
obradka.
End Only sistem generie pokret do sigurnosne ravni na kraju putanje alata, na poetku putanje
alat se pribliava koristei zadati metod uvoenja u zahvat (Engage), a ako taj metod nije zadat
koristi se prva kretnja rezanja.
Start Only, Min Clear At End sistem generie pokret do sigurnosne ravni na poetku putanje
alata. Na kraju, alat se odmie du ose alata na rastojanju koje je jednako minimalnoj sigurnosnoj
vrednosti zadatoj u opciji za Stock pri definisanju operacije. Za konturnu obradu povrina (Surface
Contouring) koristi se granini zazor (Check Clearance) kao minimalni zazor.
End Only, Min Clear At Start - sistem generie pokret do sigurnosne ravni na kraju putanje alata.
Na poetku, alat se odmie du ose alata na rastojanju koje je jednako minimalnoj sigurnosnoj
vrednosti zadatoj u opciji za Stock pri definisanju operacije. Za konturnu obradu povrina (Surface
Contouring) koristi se granini zazor (Check Clearance) kao minimalni zazor.
61
Lower Limit Plane definie donju granicu rezanja i kretanja alata bez rezanja. Normalni vektor
definie gornju stranu ravni i treba da bude u pravcu draa alata. Kada alat varira u poloajima,
donja granina ravan pokuava da pozicionira donju stranu (stranu ravni suprotnu normalnom
vektoru). Mogue su sledee podopcije:
Warning Only GOTO pokreti se nee promeniti i mogue su povrede donje granine ravni, ali e
se upozorenje prikazati u putanji alata i CLS fajlu.
Normal To Plane upozorenje je prikazano i alat povreuje GOTO pokrete koji su projektovani na
donju graninu ravan, u pravcu normale na donju graninu ravan. Kretnje alata koje vre povrede
su izostavljene.
Along Tool Axis upozorenje je prikazano i alat povreuje GOTO pokrete koji su projektovani na
donju graninu ravan, u pravcu du osa alata u GOTO takama. Kretnje alata koje vre povrede su
izostavljene. Ovo omoguava alatu da prati konturu dela po takama preseka izmeu dela i donje
granine ravni.
Limit Only ako je taka ispod donje granine ravni, ona e biti ignorisana, izostavljena. Ako se
taka nalazi na donjoj graninoj ravni, i FEDTO prouzrokuje povrede, FEDTO je podeeno da
dostigne donju graninu ravan (ova opcija se odnosi na PTP obradu).
Redisplay Avoidance Geometry je metod koji se koristi za ponovni prikaz aktivnih simbola taaka
i ravni na povrini dela. Ovom opcijom se takoe prikazuje tekui referentni koordinatni sistem
(RCS).
Na sledeim slikama su prikazane pojedine opcije moguih kretanja alata kada se koristi
geometrija za izbegavanje kolizija pri kretanju alata.
62
63
BRZINA OBRADE (FEED RATES)
Sistem sam preporuuje optimalne brzine i korake obrade za pojedinane operacije na

osnovu zadatog materijala dela, materijala alata i metode obrade, dubine kao i drugih parametara
obrade. etiri baze podataka koje i administrator moe odravati sadre podatke za materijale
dela, materijale alata, metode obrade i brzine. Dok se pri definisanju grupe metoda obrade mogu
zadati vrednosti i brzine obrade, u dijalogu Feeds and Speeds se ti parametri mogu podesiti za
pojedinane operacije, ime se naslee pri definisanju grupe metode obrade ovih parametara
ponitava.
Reset from Table kada se jednom zadaju materijal obrade, materijal alata, metod rezanja i
parametri dubine razanja, dugmetom Reset from Table se dobijaju preporuene vrednosti
parametara brzine obrade na povrini obradka i brzine po zubu glodala. Ove vrednosti se mogu
koristiti za izraunavanje brzine obrtanja glavnog vretena i nekih brzina rezanja u zavisnosti od
primenjenog procesa obrade. Ako se manuelno unese vrednost za brzinu obrtanja vretena
(Spindle Speed), sistem preraunava korak po zubu (Feed per Tooth) i brzinu na povrini obradka
(Surface Speed); odnosno ako se unese korak rezanja (Cut Feed Rate), sistem izraunava brzinu
obrtanja vretena i korak po zubu.
Surface Speed je brzina rezanja alata i meri se na ivici obrade svakog zuba i izraava se u
metrima po minuti (smm surface meters per minute). Ova vrednost se koristi za izraunavanje
brzine obrtanja vretena.
Feed per Tooth je izmerena koliina materijala (strugotine) koju je uklonio jedan zub alata. Meri
se u milimetrima. Ova vrednost se koristi za izraunavanje koraka rezanja.
Spindle Speed je izraunata vrednost koja odreuje koliko brzo se alat obre i izraava se
brojem obrtaja u minuti.
Spindle Output Mode predstavlja jedinicu u kojima e biti prikazane vrednosti brzine obrtanja
glavnog vretena. Mogue se sledee opcije: RPM - broj obrtaja po minuti, SFM/SMM broj
povrinskih koraka (Surface Feed), odnosno metara po minuti.
Range Status aktivira se polje za oblast obrtanja vretena koje omoguava unos oblasti brzine
vretena. Oblast obrtanja vretena je programirana numerika vrednost, meutim LOW, MEDIUM, i
HIGH se mogu koristiti. LOW, uvek se smatra 1; MEDIUM, uvek se smatra 2; HIGH, uvek se
smatra 2 ako postoje dve oblasti, a ako postoje vie od dve oblasti bie 3.
Stepover odreuje korak za kretanja postepenog prelaza (Stepover) unutar materijala u toku
prelaska alata iz jednog smera u drugi smer na istom pravcu.
VRSTE KRETANJA I ODGOVARAJUE BRZINE
Pre zadavanja brzina za odgovarajua kretanja mogue je podesiti jedinice za brzinu

kretanja rezanja i kretanja koja ne izvravaju obradu (Rapid, Traversal, Retract, Return). Brzine
se mogu izraziti u milimetrima po minuti (mmpm) ili u milimetrima po broju obrtaja (mmpr).
Rapid brzo kretanje (brzi hod), se dodeljuje samo za GOTO taku u putanji alata CLS fajla.
Sledea kretanja koriste poslednju zadatu brzinu. Brzo kretanje se odvija od From pozicije to Start
pozicije i od Return pozicije do Gohome pozicije. Ako je vrednost za ovo kretanje jednaka nuli
postprocesor koristi maksimalnu brzinu kretanja za zadate parametre obrade i izabranu mainu.
Approach je kretanje od poetne take (Start pozicija) do take primicanja (Engage pozicija). Pri
obradi sa vie nivoa obrade ova vrednost se koristi za kontrolu brzine prelaza sa jednog nivoa na
drugi. Ako je vrednost brzine ovog kretanja jednaka nuli, koristi se vrednost brzine za brzi hod.
Engage je kretanje od pozicije primicanja alata do pozicije poetka obrade. Vrednost ove brzine
se dodeljuje i brzini izlaska iz zahvata nakon podizanja alata od obradka. Ako je vrednost brzine
primicanja alata jednaka nuli, koristi se vrednost brzine rezanja.
First Cut je brzina prvog prolaza rezanja (sledei prolazi rezanja imaju odgovarajuu brzinu
rezanja). Ako je ova vrednost jednaka nuli koristi se brzina rezanja, obrade. Ako se koristi samo
jedan prolaz, oznaane brzina prvog prolaza prouzrokuje da se brzina obrade ignorie.
64
Stepover je brzina kada alat prelazi na sledei paralelni prolaz prethodno izvrenom prolazu.
Ova brzina se ne primenjuje ako se alat podie sa povrine obradka, to znai da se koristi samo
pri Cik-Cak obradi glodanjem. Ako je vrednost brzine prelaza jednaka nuli koristi se brzina obrade.
Cut je brzina obrade.
Departure je brzina kojom se alat udaljava od materijala obradka pri prelazu u novi zahvat pri
emu ne dostie Gohome poziciju. Pravac udaljavanja alata obino je razliit od pravca odmicanja
(Retract). Pokret udaljavanja alata zajedno sa kretnjom prelaska omoguava alatu brz prelaz sa
jednog na drugi kraj obradka. Ako je vrednost brzine udaljavanja alata nula, koristi se brzi hod.
Traversal je brzina horizontalnog prelaska bez obrade kada opcija u meniju primicanja/odmicanja
alata (Engage/Retract) ima status prethodnog nivoa (Previous Level) umesto sigurnosne ravni.
Dakle, ova brzina se koristi samo kada je alat na sigurnosnom rastojanju iznad povrine koja se ne
obrauje ili dovoljno udaljen horizontalno od zidova ili ostrva materijala koji se ne obrauju. Ovim
se osigurava da se alat bez podizanja u sigurnosnu ravan pomeri u novi poloaj. Ako je brzina
prelaska jednaka nuli koristi se brzina obrade za pomenuto pomeranje alata.
Return je brzina povratka alata u Return poziciju. Ako je brzina povratka alata jednaka nuli koristi
se brzina brzog hoda.
Retract je brzina podizanja alata sa povrine obradka zavrnog prolaza u Retract poziciju. Ako je
vrednost ove brzine jednaka nuli koristi se brzina brzog hoda za linearno podizanje alata, odnosno
brzina rezanja za kruno podizanja alata.
F1 = Rapid Feed Rate
F2 = Approach Feed Rate
F3 = Engage Feed Rate
F4 = Cut Feed Rate
F5 = Traversal Feed Rate
F6 = Cut Feed Rate
F7 = Retract Feed Rate
F8 = Return Feed Rate
F9 = Rapid Feed Rate
FP = From Point
SP = Start Point
EP = Engage Point
RetrP =Retract Point
RP = Return Point
GH = GoHome Point
65
MAINA (MACHINE)
U dijalogu Machine Control se zadaje osa alata, odreuje koji tip interpolacije koja se koristi
kao izlaz putanje alata, unose postprocesorske komande u putanju alata, kao i zadavanje
kompezacije rezanja.
Zadavanje ose alata (Tool Axis) se vri definisanjem vektora ose alata pri emu osa alata ostaje
paralelna zadatom vektoru u toku cele operacije glodanje sa fiksnom osom alata. Drugi tip
zadavanja se odnosi na glodanje kada osa alata menja svoju orijentaciju u prostoru prilikom
kretanja du putanje alata glodanje po promenljivoj konturi. Prilikom generisanja putanje alata za
glodanje kada je osa alata normalna na povrinu obrade, osa alata je definisana relativno u
odnosu na normalu donje ravni obradka i koordinatnog sistema maine MCS. U narednom tekstu
bie objanjenji naini zadavanja ose alata samo za sluaj kada je osa alata paralelna zadatom
vektoru orijentacije u toku cele putanje.
Zadavanje pravca vektora se moe vriti na nekoliko sledeih naina: u pravcu Z-ose koordinatnog
sistema maine, pomou I, J, K koordinata vektora, na osnovu postojee linije i jedne take,
pomou dve take, tangentno na izabranu krivu, i u sfernim koordinatama.
Izlaz kretanja (Motion Output) predstavlja mogunost izbora da li e potencijalni kruna kretanja
(kretanje du krunice) ili NURBS kretanje (kretanje du B-krive) biti ukljuena u putanju alata.
Kada se koristi ova opcija sistem konvertuje seriju linearnih kretanja u pojedinani kruni pokret ili
konvertuje linearna, odnosno kruna kretanja u kretanja du racionalne B-krive ako dovoljno
GOTO taaka lei na istom luku. Ako je radijus krunice izvan opsega 0.001-9999.999 mm, sistem
prikazuje greku upozorenja. Meutim, ovo ne indicira greku sve dok postprocesor automatski
konvertuje luk u jednu ili vie linearnih segmenata.
Opcije:
1. Linear Only kreiraju se samo linearni segmenti, kruni delovi putanje e biti konvertovani
u linearne GOTO pokrete.
2. Circular-Perp to TA sistem e generistai sva mogua kruna kretanja koja lee na ravni
koja je normalna na osu alata.
3. Circular-Perp/par TA - sistem e generistai sva mogua kruna kretanja koja lee na ravni
koja je normalna ili paralelna osi alata.
4. NURBS kretanje du ne jednoobrazne racionalne B-krive iji je stepen vei od 3, kubna
kriva. Ova opcija se koristi za fiksnu osu alata pri izvoenju brzih operacija obrade koje
zahtevaju veoma glatku i preciznu povrinu obrade i kada postprocesori podravaju
NURBS ulaz. Zavrna povrina ne bi trebalo da odsupa od dizajnirane geometrije vie
nego to je zadato Intol/Outtol kontrolnim tolerancijama. Ako se eli preciznija putanja
alata, moe se zadati finija tolerancija. Pri korienju ove opcije alat se prikazuje samo na
poetku i na kraju svakog prolaza rezanja u zavisnosti od zadate uestanosti prikazivanja
alata. Ova opcija je mogua samo za metode obrade koji imaju fiksnu osu alata. (Fixed
Axis Surface Contouring, Planar Milling, Cavity Milling).
Izborom opcije NURBS, mogue je kontrolisati obradu povrine, odnosno koliko precizno e
putanja alata pratiti NURBS (Non Uniform Rational B-Spline) otvara se dijalog Nurbs Motion.
Spajanje segmenta (Join Segments) je opcija kojom se odreuje da li e se razdvojeni segmenti
(krive) spojiti u jednu krivu i tako formirati jednu NURBS krivu pri svakom prolazu alata.
Ugao tolerancije (Angle Tolerance) odreuje koji uglovi se formiraju izmeu spojenih krivih gradei
NURBS krivu. Uglovi koji su pri formiranju NURBS krive manji ili jednaki ovoj toleranciji e biti
zanemareni, tj. krive e se spojiti. Preporuka: koristiti ugao og 5 stepeni ili manji.
Tolerancija podeavanja (Fitting Tolerance) zajedno sa uglom tolerancije odreuje glatkost krive.
Ovom vrednou se odreuje stepen glatkosti ugla spajanja segmenata krive. Manja tolerancija
podeavanja uzrokuje kreiranje glatkog prelaza izmeu segmenata.
Ove tolerancije se koriste za dobijanje eljene polirane povrine obrade ali i za izbegavanje
nepravilnosti obrade i trzanja alata pri kretanju.
66
KOMANDE POETKA OPERACIJE (STARTUP COMMANDS)
Ove komande omoguavaju zadavanje poetnih post komandi za operacije koristei

prethodno definisani skup parametara ili definisanje novih parametara. Poziv ve definisanih
komandi (Retrieve) se vri pozivanjem iz ve definisane operacije ili ablona. Ureenjem (Edit) se
otvara dijalog poetnih post komandi (User Defined Events) u kome se definie skup post
komandi.
Tool Change Marker zadaje se gde e sistem prikazati na izlazu dogaaj izmene alata.
Umetanjem ovog markera u listu komandi definisanih funkcija (Defined Functions Window), sistem
upisuje komande iznad markera u CLSF pre LOAD ili TURRET komande, i upisuje komande ispod
markera u CLSF posle LOAD ili TURRET komande. Ukljuivanje opcije, nakon dodavanja
komande, Output Load Tool sistem prikazuje na izlazu LOAD ili TURRET komande u CLS fajlu,
ak i ako alat nije izmenjen.
Coolant On post komanda kojom se kontrolie proticanje sredstva za hlaenje, odgovara
komandi COOLNT/. Mogue je zadati sledee tipove hlaenja:
On ponovno uspostavljanje prethodnog koda hlaenja u sledei izlazni blok. Ako prethodno nije
zadat kod za tenost hlaenja, ona e biti pretpostavljena.
Mist zadaje se raspreno sredstvo hlaenja, kao magla.
Flood zadaje se vei protok sredstva za hlaenje, poput rene bujice.
Tap zadaje se protok sredstva hladjenja kao da tee iz esme.
Spindle Marker dozvoljava zadavanje mesta na kom e se na izlazu prikazati dogaaj pojave
glavnog vretena. Kada se umetne ovaj marker u listu komandi u prozoru definisanih funkcija,
sistem upisuje komande iznad markera u CLSF pre SPINDL komande, i komande ispod markera u
CLSF nakon SPINDL komande.
Tool Preselect pozicionira prioritet alata pri izmeni alata i odgovara SELECT/ komandi. Broj alata
(Tool Number) je broj alata koji e biti uitan.
Cutter Compensation aktivira registar kontrolera za kompezaiju rezanja desno ili levo od putanje
rezanja i odgovara CUTCOM/ komandi. Glavni cilj kompezacije rezanja je prilagoavanje putanje
alata razliitim vrednostima veliine alata, koja se menja u toku obrade. Ova komanda se moe
zadati u svakom od tri tipa skupa post komandi (Startup, In-Path i End-of-Path), ali je ograniena
parametrima i nagibu ako se definie u skupovima komandi In-Path ili End-of-Path. Ako je funkcija
kompezacije rezanja definisana kao Startup komanda, ona e biti upisana u CLSF na osnovu
parametara pozicioniranja definisanih u komandi. Ako je funkcija kompezacije rezanja definisana
izvan Startup komande (tj. u skupu In-Path, ili End-of-Path), parametri pozicioniranja nee biti
dostupni i komanda e piti prikazana u izlaznom CLSF kao to je definisana.
Dostupni modovi definisaja kompezacije rezanja:
OFF prekida sve aktivne kompezacije rezanja. Ovaj mod je dostupan samo pri definisanju
Startup skupova. Kompezacija moe biti iskljuena pre/posle svakog uvlaenja alata (Before/After
each Retract) ili nakon poslednjeg kretanja (After last Motion). CUTCOM/OFF komanda e biti
prikazana na izlaznom CLSF fajlu na svakoj zadatoj poziciji.
Npr. ako je CUTCOM/LEFT,2,XYPLAN je definisana kao poetna komanda (Startup komanda) i
postavljen uslov iskljuivanja pre svakog uvlaenja (Before each Retract), komanda e biti upisana
u CLS fajlu pre svakog uvlaenja.
ON kompezacija se ukljuuje, mod je dostupan samo pri definisanju Startup skupova komandi.
Prvi dogaaj CUTCOM komande e biti komanda definisana od strane korisnika. Svaki sledei
dogaaj e biti ili CUTCOM/ON ili CUTCOM/OFF.
Override operation param kada ova opcija nije oznaena, vrednost za cutcom registar se dobija
iz dijaloga maine u operaciji koja moe biti nasleena od alata. Ovo je prioritetna podeenost.
Kada je opcija oznaena, sistem koristi registar u ovom dijalogu. Treba koristiti ovu opciju kada je
potrebno potisnuti vrednosti iz operacije.
Adjust Register Status ukljuivanje/iskljuivanja broja zadatog u Cutcom Adjust Register.
Cutcom Register postavlja vrednost za registar podeavanja prenika koji e se koristiti u CNC
kontroleru za taj alat. Ova vrednost se samo koristi kada je opcija Override Operation Parameter
ukljuena.
Plane odreuje u kojoj e se ravni dodeliti kompezacija rezanja.
67
Full Cutcom Output podeavanje indikatora oznaavanja tako da e sveukupni uslov

kompezacije uvek biti upisan u CLS fajl. Ako je indikator ukljuen, celokupan izraz e biti upisan za
svaki dogaaj CUTCOM/ON.
Toll Length Compensation izbor registra ofseta alata i odgovara SET/ADJUST komandi.
Override operation param kada ova opcija nije oznaena, vrednost za cutcom registar se dobija
iz dijaloga maine u operaciji koja moe biti nasleena od alata. Ovo je prioritetna podeenost.
Kada je opcija oznaena, sistem koristi registar u ovom dijalogu. Treba koristiti ovu opciju kada je
potrebno potisnuti vrednosti iz operacije.
Register uneti registar ofseta koji e biti izlazni kod ofseta alata.
Sequence Number kontrola broja izlazne sekvence, odgovara SEQNO/komandi.
Number type mogui su sledei tipovi:
N sekvencijalni tip.
Off oznaava kraj sekvencijalnog numerisanja za sledee blokove.
On povratak sekvencijalnog numerisanja za naredne blokove.
Auto kao izlaz se prikazuju CL izvorni zapisi brojeva koji prouzrokuju izlazni blok kao
sekvencijalni broj.
Number broj kojim zapoinje sekvenca.
Increment inkrement za koliko naredni blok je vei u odnosu na prethodni.
Frequency koliko esto e sekvencijalni broj biti prikazan na izlazu unutar narednih blokova.
Sledei sekvencijalni broj e biti na izlazu i naredni sekvencijalni brojevi e biti na izlazu svakog
bloka.
Select Head definisanje koja e se glava koristiti za integrisanje i odgovara SELECT/HEAD
komandi.
Head Designation - definisanje referentne glave.
Clamp uvrenje obrtne ose, stola sprezanje ose; odgovara CLAMP/komandi.
Clamp Axis izbor ose koja e biti uvrena.
Clamp Status mogui je izbor sledeih opcija.
On sprezanje ose ili zatvaranje ose
Off rasprezanje ose ili otputanje ose
Axis On zatvaranje ose koja je prethodno zadata u polju Clamp Axis
Axis Off otvaranje ose koje je prethodno zadata u polju Clamp Axis.
Origin postavljanje koordinatnog poetka mainskog referentnog sistema u relaciji sa nultom
takom koordinatnog sistema dela i odgovara ORIGIN/komandi. Ako je komanda ORIGIN
definisana i izlazne oznake zadate, ORIGIN komanda e uvek predhoditi FROM taki. Ovaj
redosled moe biti promenjen uvoenjem oznaka postavljanja.
Rotate dozvoljava rotaciju obrtnog stola ili obrtne glave ukoliko e se parametri koji su definisani
u Machine Data fajlu koristiti kada se postprocesorska komanda izvri, odgovara
ROTATE/komandi.
Rotation Object definisanje ose rotacije.
Type izbor jednog od sledeih tipova.
None apsolutna pozicija u stepenima.
Angle takoe apsolutna pozicija u stepenima, odgovara komandi ATANGL.
Absolute apsolutna pozicija u stepenima, odgovara komandi ABSOL.
Incremental relativni ugao, obrtni sto e biti rotiran u odnosu na njegovu prethodnu poziciju.
Direction pravac rotacije, None zadrava se prethodno definisani pravac rotacije, CLW i
CCLW.
Rotation Angle definisanje ugla rotacije obrtnog stola ili glave.
Rotref ukljuivanje opcije rotiranja refertnog frejma. Ova opcija se odnosi samo na CLS izlaz.
Set Modes definisanje dimenzionog izlaza i tipa izlaza za konturni mod koji postprocesor
preuzima za take lokacije alata (CL Cutter Location); odgovara SET/MODE komandi
Machine Mode zadavanje moda maine u kome e biti postprocesor.
Feed Rate Mode zadavanje u kojim jedinicama je izlazni mod brzine.
Output Mode odreivanje naina na koji postprocesor prikazuje izlazna kretanja alata, apsolutni
ili relativni.
Arc Output zadavanje koju vrstu interpolacije e koristiti postprocesor za kontrolisanje konturnih
pokreta, linearnu ili krunu (linear koristi se samo linearna interpolacija, circular koristi se
linearna ili kruna interpolacija).
68
Parallel Axis zadavanje koje kretanje du ose alata e biti na izlaznom kodu kao Z , W ili V
koordinate.
Optional Skip On kontrola izlaza ili kose crte (/) za funkciju brisanja BLOCK DELETE, odgovara
OPSKIP/ON komandi. Ukljuena komanda Optional Skip prouzrokuje na izlazu / u sledeim
blokovima.
Auxfun omoguuje na izlazu pomoni funkcijski mod (M kod) za kontroler alata maine; odgovara
AUXFUN/ komandi. Mogue je uneti bilo koji broj od 0 do 99.
Prefun omoguuje na izlazu pripremni funkcijski mod (G kod) za kontroler alata maine;
odgovara PREFUN/ komandi. Mogue je uneti bilo koji broj od 0 do 99.
Pprint omoguava tampanje primedbi na postprocesorskom ureaju verifikacije; odgovara
PPRINT/komandi.
User Defined definisanje sopstvenih post komandi. Ovo se moe koristiti za runo unoenje
komandi koje su potrebne ali nisu sadrane u listi dostupnih funkcija. Npr. SELECT/PALLET,4.
Korisnik ukljuuje ili iskljuuje uneti tekst u komandi.
Operator Message slanje poruke koja e se prikazati operatoru; odgovara DISPLY/komandi. Nije
potreban klju, jer e poruka biti automatski prikazana kao tekstualni znak na izlaznom CLSF.
Goto unoenje GOTO take; odgovara MCGOTO/ komandi.
Mogue je uneti koordinate GOTO take (u koordinatnom sistemu dela WCS), zatim brzinu i
jedinice brzine. Isto tako je mogue definisati osu alata u toj taki.
From Marker je lista koja je dodata i omoguava zadavanje post komande koja e na izlazu biti
relativna u odnosu na FROM taku. Kada se umetne ova oznaka unutar liste komandi u prozoru
definisanja funkcija (prozor User Defined Events), komande iznad e biti upisane u CLS fajl pre
From take i komande ispod oznake e biti upisane u CLS fajla nakon From take.
Start Marker je lista koja se dodaje i omoguava zadavanje redosleda post komandi relativno u
odnosu na Start taku. Kada se umetne ova oznaka unutar liste komandi u prozoru definisanja
funkcija (prozor User Defined Events), komande iznad e biti upisane u CLS fajl pre poetnog
pokreta (Start Move) i komande ispod oznake e biti upisane u CLS fajla nakon poetnog pokreta.
Approach Marker je lista koja se dodaje i omoguava zadavanje redosleda post komandi
relativno u odnosu na zavrni APPROACH pokret. Kada se umetne ova oznaka unutar liste
komandi u prozoru definisanja funkcija (prozor User Defined Events), komande iznad e biti
upisane u CLS fajl pre Approach pokreta i komande ispod oznake e biti upisane u CLS fajla
nakon Approach pokreta.
KOMANDE ZAVRETKA OPERACIJE (END-OF-PATH COMMANDS)
Komande zavretka operacija omoguavaju zadavanje post komandi zavretka putanje alata za
operacije koristei prethodno definisani skup parametara ili zadavanjem novog skupa parametara.
Komande kraja putanje alata su sline kao i komande poetka (Startup Commands), i one su:
Coolant Off, Spindle Off, Cutter Compensation, Rotate, Clamp, Optional Skip Off, Set Modes,
Auxfun, Prefun, PPRINT, User Defined, Operation, Goto, RETURN Marker, GOHOME Marker.
KOMANDE OPERACIJE (IN-PATH COMMANDS)
Komande operacija su komande koje se mogu umetnuti u samu putanju alata, sline su
prethodnim dvema tipovima komandi:
Coolant On, Spindle On, Cutter Compensation, Coolant Off, Spindle Off, Optional Stop, Stop,
Optional Skip On, Optional Skip Off, Dwell, Rotate, Clamp, Auxfun, Prefun, PPRINT, User Defined,
Operator Msg.
Optional Stop dozvoljava generisanje opcionog stop koda koji prozrokuje zaustavljanje alata
samo kada je opcioni stop bira na konzoli ukljuen; odgovara OPSTOP komandi.
Cutter Compensation je kompezacija rezanja i daje mogunost izbora tri opcija.
Inactive oznaava da se komande kompezacije ne generiu u putanji alata.
Engage/Retract kompezacije rezanja e biti primenjene na pokretima zauzimanja poloaja pre
obrade (Engage) i odmicanja alata nakon zavrenog rezanja (Retract). Kada se ova opcija aktivira
69
postaju aktivna polja za Minimalni pokret (Minimum Move) i minimalni ugao (Minimum Angle) i
njihove vrednosti su izlaz sa izvetajem kompezacije.
Minimum Move to je zadato rastojanje od poetka krunog zauzimanja pozicije alata du zadatog
minimalnog ugla.
Minimum Angle se dodeljuje samo pri automatskom primicanju ili odmicanju alata. To je zadati
ugao rotiran oko linearnog proirenja poluprenika.
Registar Number je broj koji oznaava koji registar kontrolera e biti aktiviran sa komandom
kompezacije rezanja.
Output Plane ukljuivanje prikazivanja podataka o ravni u komandu kompezacije. To je ravan na
koju se kompezacija odnosi.
Wall ova opcija omoguava kompezaciju rezanja samo u sluajevima kada alat dodiruje zidove
obradka. Kompezacija je aktivna upravo pre nego to alat dotakne zidove i nije aktivna odmah
nakon to alat zavri dodir sa zidom obradka. Kompezacija nije ukljuena u toku unutranjih
prolaza. U ovom sluaju nisu aktivna polja Minumum Move i Minimum Angle.
Ova kompezacaija rezanja radi nezavisno od kompezacije rezanja koja se nalazi u post
komandama poetka operacije. Ako su obe kompezacije podeene, obe se i pojavljuju u putanji
alata i CLS fajlu, to moe biti nepoeljno.
Kompezacija obrade (rezanja) je u stvari kompezacija izmeu zadate veliine seiva alata i
trenutne vrednosti koja varira usled habanja i troenja alata. Kompezacija omoguava preciznije
dimenzije nakon izrade obradka.
Tool Change omoguava se definisanje opcija i parametara izmene alata; odgovara
LOAD/TOOL komandi za glodanje, odnosno TURRET/FACE za struganje. Veina od ovih
parametara se nasleuje prilikom definisanja alata. Ako je alat promenjen, sistem prikazuje nove
vrednosti. Promena vrednosti u ovom dijalogu ima samo efekta na toj operaciji, ne i na alat u
globalu.
Tool Number broja alata. Obino se ovaj broj nasleuje pri definisanju alata.
Adjust Register je podeavanje vrednosti koju e sistem koristiti za registar podeavanja duine
u CNC kontroleru za ovaj alat (Length Adjust Register). Ova vrednost registra moe biti koriena
kao dogaaj kompezacije duine alata u komandama poetka obrade (Startup Commands). Ova
vrednost obezbeuje lokaciju koordinata ofseta alata u memoriji kontrolera. Ako se ne unese
vrednost, postavljanje podeavanja se nee izvriti.
Cutcom Register ovu vrednost sistem koristi za registar podeavanja prenika alata u CNC
kontroleru (Diameter Adjust Register). Vrednost ovog registra se moe koristiti u dogaaju
kompezacije rezanja u komandama poetka obrade (Startup Commands). Dakle, ova vrednost se
koristi prilikom podeavanja putanje alata usled promenljivosti prenika alata tokom obrade.
Takoe vrednost ovog registra inicira CUTCOM post komandu i aktivira je za izlaz ako se podesi
jedan od sledeih parametara: Righ, Left, ili On. Ako se ova opcija iskljui nakon prethodno zadate
vrednosti, onda e broj CUTCOM registra biti izbrisan i CUTCOM komanda biti prekinuta. Ovo
dodeljuje prethodno aktivno CUTCOM/LEFT ili CUTCOM/RIGHT (bez vrednosti registra) aktivnim.
Tool Angle/Radius ukljuivanje opcija za ugao alata i poluprenika alata. Ugao i poluprenik alata
formiraju vektor koji postprocesor dodaje svakoj poziciji alata u putanji alata, i koji potom sistem
prikazuje na izlazu za mainu. Ovaj proraun je veoma bitan u toku postprocesiranja.
Angle ugao vektora pravca ofseta
Radius rastojanje (poluprenik) du ugla po kome se ofset proraunava.
Parametri za ugao i poluprenik se koriste zajedno kada se programira centar prednjeg dela
alata kao taka koja se prati (Tracking Point). Pri struganju, mogue je pratiti devet pozicija.
Meutim, samo centar prednjeg dela poluprenika alata je validan, dok e pri praenju ostalih
osam taaka sistem uzimati nula vrednosti za ugao i poluprenik ili nee prikazivati izlaz za ugao i
poluprenik. Odnosi se samo za obradu STRUGANJEM.
Manual Tool Change ukljuivanje opcije rune izmene alata.
Holder koristi se za izbor draa sa desnim uglom orijentacije oznaen brojevima od 1 do 6.
Dra e biti dodeljen u postprocesoru da oznai orijentaciju, ime e se odrediti poloaj ose alata.
70
PARAMETRI PRIKAZA PUTANJE ALATA EDIT DISPLAY
Nakon zadavanja parametara obrade ikonom GENERATE, pojavljuje se dijalog Display

Parameters kojim se podeava prikazivanje putanje alata.
Display Cut Regions, kada je opcija ukljuena, prikazuju se konture oblasti obrade na svakom
nivou obrade pre prikazivanja putanje alata.
Display Uncut Regions, (samo Planar Milling), kada je opcija ukljuena, prikazivae se konture
regiona koji se ne obrauju na svakom nivou obrade pre prikazivanja putanje alata.
Pause After Display, sistem e napraviti pauzu nakon prikazivanja putanje alata na svakom nivou
obrade pre prelaska na sledei nivo obrade. Tako je mogue podesiti ostale opcije na svakom
nivou obrade. Ako je opcija iskljuena, generisanje e se izvriti bez puaze.
Refresh Before Display, grafiki prikaz putanje alata se osveava posle izvrenog nivoa obrade
ako je ova opcija ukljuena.
Uncut Regions, se koristi samo za glodanje ravnih povrina i glodanje udubljenja. Neobraene
oblasti se prikazuju posebnom bojom, tako da se uz pomo opcije Auto Save Boundary
jednostavno mogu izabrati i koristiti u narednoj obradi manjim alatom i na taj nain ukloniti zaostali
materijal u uglovima depova obradka.
Specify Colors zadavanje boja kojom e biti prikazani delovi putanje alata u zavisnosti od zadate
brzine kretanja.
Tool Display nain prikaza alata pri grafikom predstavljanju putanje alata.
Frequency definisanje koliko esto e se prikazivati alat pri grafikom predstavljanju putanje
alata.
Pattern Display omoguava prikazivanje nosaa alata u toku grafikog predstavljanja putanje
alata. Mogue je dizajnirati model draa alata (Modeling aplikacija), sauvati takav deo kao
ablon (Pattern) i kasnije koristiti model u grafikom predstavljanju putanje alata. Pri modeliranju
draa potrebno je obratiti panju da se koordinatni centar postavi na dnu modela draa u osi
draa.
Path Display izbor mogueg prikaza putanje alata.
Speed brzina kojom e se alat kretati pri grafikom prikazu putanje alata.
71
ZAKLJUAK
Projektantima proizvodnih tehnologija stoji na raspolaganju veliki broj softverskih CAM

paketa za projektovanje CNC tehnologija i izradu NC programa. Mogunost ireg izbora, esto
predstavlja dodatni problem za opredeljenje inenjera, koji softverski paket je optimalan u datim
tehnolokim i fabrikim uslovima, sa aspekta tehnikih mogunosti koje prua korisnicima,
potrebne hardverske platforme, cene licence i potrebnog nivoa informatikog znanja. Ja sam
izabrao UNIGRAPHICS kao primer, jer ve dve godine radim u pomenutom programu. Pored
Unigraphics softverskog paketa najee su u upotrebi CATIA, POWERMILL, MASTERCAM PRO-
ENGINEER i drugi. Uporednu analizu nisam vrio jer to nije tema mog diplomskog rada. Koji e
softver korisnici i inenjeri koristiti zavisi od vie faktora. Meni je prevashodno bio cilj da na naim
prostorima populariem putem ovog diplomskog rada i Mainskog fakulteta u Beogradu
UNIGRAPHICS, kao moan i fleksibilan sistem koji pored 3D modelovanja, formiranja NC koda
poseduje i mnoge druge inenjerske alate za konstruisanje i projektovanje, analizu i simulaciju,
upravljanje proizvodnjom i tehnologijama. Procedura CNC programiranja obradnih procesa
pomou CAD/CAM sistema, uglavnom zapoinje kod svih softverskih alata geometrijskim 2D ili 3D
modeliranjem obradka. Modeliranje kao osnova konstruisanja se razlikuje od primenjenog
programa, sa svojim prednostima i nedostacima. Isto tako CAM moduli su razliiti na svoj
nain. Postupak kreiranja operacije zapoinje izborom vrste obradnog procesa kojim e biti
obavljena operacija. Izbor parametara obrade, primenjenog reima i alata zavisi od
geometrije obradka, uslova obrade i primenjog metoda obrade. Svi pomenuti parametri se
nalaze u biblioteci parametara obrade i materijala obradka i alata, koja se moe dopunjavati
i menjati.
Potpunim definisanjem svih operacija potrebnih za obradu datog dela, vri se procesiranje
geometrijskih i tehnolokih podataka. Rezultat tog procesiranja je CLS File, program obrade koji je
nezavistan od vrste CNC upravljakog sistema na maini alatki. Postprocesorskim generisanjem
NC koda i postprocesorskih listi dolazi se do izvrnog CNC programa za odredjeni tip CNC
raunara maine alatke. Mogunosti UNIGRAPHICS programa je generisanje vie vrsta NC
dokumenata koji se kasnije mogu koristiti, kao i operacionih lista u vie razliitih formata.
Simulaciju obrade je mogue izviti u 2D i 3D prikazu i sa mogunou pregleda uklanjanja
materijala obradka. Veoma lako se uoavaju greke u koliziji izmeu alata i pomonog pribora, te
se mogu brzo i efikasno otkloniti.
Novi pristup NC mainskoj obradi je tzv. mainska obrada velikim brzinama (High Speed
Machining) sa svojim osnovnim karakteristikama:
- velika brzina obrtanja glavnog vretena, to rezultira veoma finom obradom,
- dubina obrade je mala - omuguena velika brzina obrade,
- nema otrih prelaza na uglovima,
- putanja alata je precizna, glatka sa finom obraenom povrinom obradka,
- iskljuuje se upotreba obrade na erozimatima i poliranje,
- smanjuje se vreme obrade,
- dobijaju se visoko kvalitetno obraeni delovi,
- interpolacija putanje alata je NURBS kriva,
- mogu se obraivati delovi veoma tankih zidova,
- koriste se ekstremno male tolerancije (do 0.001 mm).
Naravno da bi se koristila obrada velikim brzinama potrebno je omoguiti zahtevane uslove,

komunikaciju izmeu projektnog raunara i raunara maine na visokom nivou sa velikom brzinom
protoka informacija jer NC fajlovi mogu biti veliine i od 100 MB, kontrolnu tehnologiju koja moe
nadgledati velike programe sa malim pomeranjima i velikom brzinom pomeranja i NURBS
interpolacijom, maine sa brzim motorima i velikim ubrzanjima i usporenjiima, dobro izbalansirane
alate i drae alata sa malim vibracijama i dobrom krutou, i generator putanje alata za kontrolu i
formiranje NC koda obrade velikim brzinama.
Prilikom projektovanja CNC tehnologija, esto se javljaju dileme kojim CAD/CAM
softverskim alatom izvriti projektovanje, sprovesti proceduralnu metodologiju za izradu NC koda i
drugih izlaznih postprocesorskih lista, a u skladu sa raspoloivom raunarskom infrastrukturom i
72
sloenosti obradka. U diplomskom radu sam prikazao osnovne procese kojima se moe preurediti
postojei generator putanje alata, program UNIGRAPHICS POST BUILDER v3.4.1 i izvriti
projektovanje tehnologije za eljeni obradak u CAM modulu softverskog paketa UNIGRAPHICS
NX4.
napomena:
Prikaz izrade i generisanja novog postprocesora u programu UNIGRAPHICS POST

BUILDER 3.4.1 za izabranu mainu Chiron V750 i upravljaku jedinicu Siemens se nalazi u prilogu
1, odnosno za izabranu mainu MAHO 600E2 i upravljaku jedinicu Maho CNC 432 u prilogu 2 na
prateem CD-ROM medijumu.
73
INDEKS POJMOVA NA ENGLESKOM JEZIKU

4th Axis Rotary Center, 9 Closed Region, 37
5th Axis Rotary Center, 9 CNC-Computer Numerical Control, 4, 66, 69, 71
Code, 11, 13, 14, 21
Combining Boundaries, 32
A Concave, 30
Abort Process, 23 Connections, 52
Activate Review Tool, 25 Constant, 14, 36
Activation Range, 43,48 Constant Surface Speed, 14
Active, 39, 40, 59, 60 Containment, 54
ADAM, 5 Control points, 39
Add Arcs, 57 Control geometry, 39
Add Block, 11 Conventional, 33, 49
Additional Cycle Parameters, 18 Convex, 30, 31, 57
Additional Passes, 37 Convex Corners, 31
Address, 21 Coolant Off, 14, 68
ADJUST, 13, 67 Coolant On, 14, 66, 68
Agie, 8,15 COOLNT, 14, 66
All Passes, 58 Core Region, 37
Along Tool Axis, 61 CORNER and FEEDRATE CONTROL, 57
Ang Ang Plane, 44 Corner Angle, 58
Angular Offset, 9 Create Next Boundary, 31
Append, 39 Create Permanent Boundary, 29
Approach, 12, 16, 43, 60, 63, 68 Curve/Edge, 31
APT- Automatically Programmed Tool Language, 3 Custom Command, 20,22
Arc Radius, 48 Customise, 17
Auto Generate, 42 Cut, 15, 16, 37, 39, 40, 42, 49, 50, 64, 70
Auto Save Boundary, 53 Cut levels, 41
Automatic, 12, 40, 43, 45, 48 Cut Angle, 50
Automatic Tool Change, 12 Cut Area Extension, 50
Automatic Type, 48 Cut depths, 55
Auxfun, 15, 68 Cut Direction, 49
Avoidance, 28,59 Cut Feed Rate, 63
Axis Direction, 9 Cut Only at Range Bottoms, 42
Axis Limit Violation Handling, 9 Cut Order, 49
Axis Multipliers, 8 Cut Region, 39
Axis Rotation, 9 Cut Region Start Points, 39, 40
Cut Wire, 15
Cutcom Move, 12
B Cutcom On/Off, 15
Blank Boundary, 27, 28, 50 Cutting, 49
Blank Distance, 50, 51 Cutting-Finish Pass, 43
Blank Plane, 45 Cycles, 18
Blank Stock, 51
Block, 11, 24 D
Bore, 19, 20
Bottom Regions, 43 Data Type, 21
Boundary, 28, 29, 31, 53, 70 Decimal, 21
Default, 10, 39, 40
Default Linearization Tolerance, 10
C Definition File, 7, 23, 26
CAD- Computer Aided Design, 3, 5, 6, 71 Delay, 15, 18
CAM- Computer Aided Manufacturing, 3, 5, 6, 7, 8, 11, 71 Departure, 16, 64
Canned Cycles, 17 Depth, 39, 40, 42, 49
Cavity Milling, 27, 38, 65 Depth First, 49
Cavity Region, 38 Depth per Cut, 42
Change, 13, 16, 18, 66, 69 Diameter Programming, 8
Check Boundary, 28 Direct, 4, 45
Check Clearance, 60 DNC-Direct Numerical Control, 4
Check Stock Value, 28 Display, 8, 11, 25, 39, 40, 70
Circular, 8, 16, 48, 65 Display Machine Tool, 8
Circular feed Rate Compensation, 57 Display Verbose Error Messages, 25
Circular Move, 16 Distance, 10
CLAMP, 10, 67 D-kod, 16
Clearance Distance, 43 Drill, 18, 19, 39, 43
Clearance Plane, 43, 44, 60 Dwell, 17, 18, 19, 20, 68
Climb, 33, 49
74
E
Edit, 39, 40, 66 H
EDS- Head, 22, 67
Electronic Data System, 6 Helical, 47, 48
End of Pass, 20 Helical Diameter, 48
End Only, 60 High/Low Range, 14
End Only, Min Clear At Start, 60 Home Position, 8
Engage, 12, 16, 33, 39, 43, 44, 60, 63, 64, 69 Horizontal, 43, 44
Engage Move, 12, 60 Horizontal Clearance, 44
Engage Point, 59
Event Handler File, 7, 26
Extend Tangents, 57 I
Exterior Edges, 54
I-DEAS, 6
Ignore Chamfers, 29
F Ignore Holes, 29
Ignore Island, 29
Facing Region, 37 Inactive, 59, 60, 68
Fanuc, 15, 18 Incremental Side Stock, 55
Feed, 14, 18, 26, 30 Information, 40
Feed per Tooth, 63 Initail Move, 12,55
Feed Rate, 8, 16, 44, 60, 63, 67 Initial Engage, 43
Feed To, 18 Insert a Range, 41
Feeds and Speeds, 63 Integer, 21
Fifth Axis, 8 Internal Engage, 43, 44
Files Preview, 26 INTOL, 31
Fillet, 57, 58 Intol/Outtol, 51, 65
Final, 51, 55 Inward, 49
Final Floor Stock, 51 Island Cleanup, 50
Finish Pass, 52
First Cut, 12, 16, 63
First Move, 12 L
First Tool, 12
Last Retract, 43
Fixed, 55, 59, 65 Lead in Move, 12
F-kod, 16 Lead Out Move, 20
FLOOD, 14
Lead Zero, 21
Floor, 28, 41, 51, 55
Leader, 21
Floor & Island Tops, 55 Level First, 49, 52
Floor Geometry, 28
Levels At Island Tops, 55
Floor Only, 55 Limit Only, 61
Floor Plane, 28, 41 Linear, 8, 16, 48, 65
Flushing, 16 Linear Axis Travel Limit, 8
Follow Check, 28, 52 Linear Motion Resolution-minimum, 8
Follow Part, 34, 39, 45, 46, 55
Linear Move, 16
Follow Periphery, 34, 39, 45, 55
LINTOL, 10
Follow Start/Predrill Points, 52 LOAD, 12, 15, 66, 69
Force Output, 16, 24 Load Tool, 66
Forward, 49 Local Depth per Cut, 42
Fourth Axis, 8 LOCK, 10
Fraction, 21
Lock/Axis, 10
FROM, 8, 12, 59, 60, 67, 68
Longest Line, 50
From Move, 12 Lower Limit Plane, 61
From Point, 59, 60
Full Circle, 16
M
G M code, 13
Machine control events, 30
General Parameters, 8
MCS-Machine Coordinate System, 9
Generate Virtual NC Controller, 25
Machine Tool, 8, 9, 25
Generic Point, 39
Machine Tool Coordinate System, 9
G-kod, 15, 16, 19, 21 Machine Tool Driver, 25
Global Depth per Cut, 42 Machine Zero, 9
GOHOME, 8, 16, 60, 68 Magnitude Determines Direction, 9
Gohome Point, 59, 60 Manual Tool Change, 12, 69
GOTO, 16, 17, 44, 59, 60, 61, 63, 65, 68 MOM-Manufacturing Output Manager, 11, 26
MIT-Massachusetts Institute of Technology, 3
Max Cut Traverse, 52
Maximum Rotary Feed Rate, 9
Maximum/Minimum, 55
75
MDSI-McDonnell Douglas System Integration, 5, 6 Point, 39, 43, 44, 60, 69

Measured from, 42 Point To Point, 43, 60
Merge Distance, 37 Point/Arc, 39
Message, 24, 68 Power, 16
Method, 39, 43, 44, 45 Pre-Drill, 39
Minimum, 43, 47, 48, 55, 69 Pre-Drill Engage Points, 39
Minimum Cut Length, 37 Pre-Drilled Holes, 43
Minimum Ramp Length-Diameter, 47, 48 Prefun, 15, 68
Mirror, 8 Previous Plane, 44
MIST, 14 Previous Tool, 58
Mitsubishi, 15 Profile, 35, 45, 46
Mixed, 49 Program & Tool Path, 11, 20
Modifiers, 23 Program End Sequence, 20
mom_variables, 26 Program Start Sequence, 11
Motion, 8, 9, 16, 65, 66
Move, 12, 16, 20, 43, 44, 60, 68, 69
Q
N Quadrant, 16
N/C Data Definitions, 21, 23

New Block, 11
R
N-kod, 25 Ramp Angle, 47
None, 13, 17, 18, 44, 58, 60, 67 Ramp Type, 46
Normal, 9 Range Bottom, 42
Normal To Plane, 61 Range Code with M Code, 13
Number Of Steps, 58 Range Depth, 42
NC-Numerical Control, 4 Range Status, 63
NURBS-Non Uniform Rational B-Spline, 5, 65, 71 Range Top, 42
Rapid, 16, 17, 18, 63
O RAPTO, 17, 18
Redisplay Avoidance Geometry, 61
OEM- Original Equipment Manufacturer, 6 Redisplay Point, 59
Offset, 30 Reference Tool, 54
Omit, 59 Region Connection, 39, 52
On Lines, 46 Region Sequencing, 52
On Shape, 46 Reinstate, 59
On Wall, 58 Remove, 39
Open Passes, 52 Reselect, 39
Open Region, 37 Reset from Table, 63
Open Sided Region, 38 Retract, 9, 13, 16, 17, 20, 43, 45, 48, 60, 63, 64, 66, 69
Operation End Sequence, 20 Retract/Re-Engage, 9
Operation Start Sequence, 12 Return, 16, 20, 63, 64
Operational Skip, 24 Return Feed Rate, 60
Opstop, 15, 23 Return Point, 59, 60
Optimize, 52 Reverse, 9, 49
Optional, 24, 68 Rotary Axis Auto Clamping, 10
Output Circular Record, 8 Rotary Axis Center, 9
Output Leading Zero, 21 Rotary Axis Configuration, 9
Output Method, 8 Rotary Motion Resolution, 9
Output Settings, 25 RTRCTO, 17, 18
Output Trailing Zero, 21
OUTTOL, 31
Outward, 49
S
Overlap Distance, 48, 53, 54 S Code, 14
Save 2D InProcesWorkpiece, 53
P Scallop, 36
SDRC- Structural Dynamics Research Corporation, 6
Parasolid, 6 Separate M code, 13
Part Boundary, 27, 28 Sequence Number, 24, 67
Part Floor Stock, 51 SET, 10, 13, 14, 15, 67
Part Side Stock, 51 Set Mode, 13
Part Stock, 51 Shape Data, 6
Percent Tool, 58 Sign Determines Direction, 9
Pivot Distance, 9 Silhouette, 54
Planar Milling, 27, 38, 57, 65, 70 Slowdown%, 58
PLANE, 10 Specify, 59, 70
PLM Solutions- Product Lifecycle Management,, 6 Spinde Output Mode, 63
Plus, 21 Spindle, 13, 14, 18, 66, 68
Pocket Direction, 49 Spindle Off, 68
76
Spindle Speed, 63 U
Standard, 35, 40, 52
Standard Drive, 35
Start And End, 60 UNCUT, 53
Start of Pass, 12 Uncut Regions, 53, 70
Start Only, 60 UNIAPT, 5
Start Only, Min Clear At End, 60 UGS-UNIGRAPHICS, 5, 6, 7, 71, 72
Start Point, 28, 59, 60 UNIGRAPHICS POST BUILDER, 6
Starth of Path, 12 UNITTED COMPUTING, 5
Steep Angle, 37 UNLOAD, 15
Stepover, 16, 27, 36, 39, 63, 64 Unsigned Vector, 17
Stock, 28, 30, 51, 52, 60 Upper/Lower Depth, 40
Stop, 15, 23, 68 Used 2D Workpiece, 54
Strategy, 49 Used Tool Holder, 54
SMM-Surface Meters per Minute, 14
Surface Speed, 63
V
T Variable, 36, 59
Vector Absolute Arc Center, 17
TANTO, 27, 28, 29, 30, 31, 33, 51, 53 Vector Arc Start to Center, 17
Tap, 19, 66 Vector Center to Arc, 17
TAP, 14 Vector Plane, 43
TCL - Tool Command Language, 6, 7, 11, 12, 20, 22 Verify, 59, 60
This Rotary Axis, 10 Vertical, 43
Thread Wire, 15 Vertical Clearance Distance, 60
Tolerance, 30, 65
Tool Axis, 44
Tool Diameter, 58
W
Tool Run-Off, 45 Wall Cleanup, 50
Tool Tip, 8 Warn User, 23
Tool Axis, 59 Warning, 9, 25
Tools, 28 Warning Only, 61
Top Level, 42 WCS - Work Coordinate System, 4, 39, 42, 68
Top Off Critical Depths, 42 Wire, 8, 15
Top Off Islands, 55, 56 Wire Guides, 15
Trail Zero, 21 Wire Tilt Control, 8
Transfer Method, 44 Word, 14, 21, 24
Transfer Move, 43 Word Sequencing, 14, 21
Traversal, 16, 63, 64 Word Summary, 21, 24
Traversal Feed Rate, 44 Work Plane Change, 16
Traversal Feed Rate-Maximum, 8
Trim Boundary, 28
Trim Stock Value, 28 Z
Trochoidal, 35 Zig, 33, 34, 45, 46, 55
Truncate Value, 23 Zig with Contour, 34, 46
Turret, 13 Zig-Zag, 33, 45, 46
Turret Reference, 8 Zlevel Milling, 41
77
LITERATURA
Kalajdi Milisav, TEHNOLOGIJA MAINOGRADNJE , Mainski fakultet, Beograd, 1998.

Bojani Pavao, Puzovi Radovan, PROIZVODNI SISTEMI APT JEZIK, PROGRAMIRANJE
NUMERIKI UPRAVLJANIH MAINA ALATKI , Mainski fakultet, Beograd, 2002.
Stephen Samuel, Anuranjini Pragada, BASIC AND INTERMEDIATE NX4 MODELING,
DRAFTING AND ASSEMBLIES , Design Visionaries, USA, 2006.
http: www.ugs.com
http: www.designviz.com
http: www.chiron.de
http: web.mit.edu
http: www.automation.siemens.com
78

Generisanje Postprocesora Kod Savremenih CADCAM Sistema

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Generisanje Postprocesora Kod Savremenih CADCAM Sistema

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Generisanje Postprocesora Kod Savremenih CADCAM Sistema

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

eljko Stamatovi Diplomski rad

ZADATAK DIPLOMSKOG RADA

Tehniku obradu izvriti prema standardima i tradiciji Mainskog fakulteta.

Beograd, 06.07.2006. godine

ISTORIJAT I STRUKTURA NUMERIKI

Programsko upravljanje mainama alatkama je upravljanje po programu u alfa-numerikom

IV ) podela na osnovu broja upravljanih koordinatnih osa:

Upravljaka jedinica obezbeuje upravljanje funkcijama koje su zadate programom

Polazna taka u izradi jednog programa za numeriku upravljanu mainu alatku je

GENERATOR PUTANJE ALATA POSTPROCESOR

1) izabrati New File ikonu,

PRIKAZ KONTROLNIH MENIJA

U prozoru maine mogue je vriti konfigurisanje kinematike maine. Mogu se definisati

A.1 Opti parametri

A.2 Opti parametri etvoro/peto-osnih NC glodalica

Parametri za etvoroosne glodalice se odnose i na petoosne glodalice.

- zauzimanje prethodne pozicije,

B Kontrolna stranica PROGRAM I PUTANJA ALATA

U kontrolnoj stranici program i putanja alata odreuje se NC izlaz za zadate dogaaje i

1.3 Sekvenca putanje alata (Tool Path)

Sledei dogaaji se odnose na obradu erozimatom sa icom:

Dogaaji koji definiu kretanja:

izlaz je u formatu punog kruga izlaz je u formatu kvadranta

Dogaaji kojima se definie obrada cilindrinih otvora

naziv ciklusa mom - promenljiva G-kod

Simulacija ciklusne obrade cilindrinih otvora

Kartica G kodova (G Codes) dozvoljava zadavanje G-kodova koji se koriste u toku

B.4 Pregled rei

Pregled rei (Word Summary) se koristi za definisanje izlaznih karakteristika sa svaku re

B.5 Redosled rei

B.6 Namenske komande

Namenska, prilagoena komanda (Custom Command) je Tcl procedura koja se moe

B.7 Povezivanje postprocesora

Tekui postprocesor se moe povezati sa ve izgraenim postprocesorima. Ukljuivanjem

C Kontrolna stranica DEFINISANJE NC PODATAKA

Pored ve opisanog ureivanja i kreiranja blokova u prilikom definisanja sekvenci i dogaaja

Ureivanje karakteristika rei je najlake vriti na stranici definisanja NC podataka. Re je

Ureivanje i kreiranje formata kojima e se prikazivati izlazne vrednosti u NC programu se

C.4 Ostali elementi NC podataka

Broj sekvence (Sequence Number) dijalogom se regulie kako e se prikazivati broj

D Kontrolna stranica IZLAZNO PODEAVANJE

E Kontrolna stranica PREGLED DOKUMENATA

Grupe rei i mom_promenljive

GLODANJE U RAVNI (PLANAR MILLING)

PRAVILA FORMIRANJA SEGMENATA PUTANJE ALATA

umetanje novog lunog

preklapanje je previe udaljeno

Ofset je dodatak za obradu i predstavlja rastojanje od alata do granice obrade na nivou

OSNOVNE METODE OBRADE (CUT METHOD)

PRELAZ IZMEU PROLAZA ALATA (STEPOVER)

1) Konstantna vrednost (Constant) zadaje se fiksno rastojanje izmeu susednih prolaza

KONTROLNA GEOMETRIJA (CONTROL GEOMETRY) I

Information pregled svih zadatih kontrolnih taaka i njihovih pridruenih brojeva.

NIVOI OBRADE (CUT LEVELS)

novodefinisani tip korisnik definie

upozorenje pre upozorenje pre

ULAZ I IZLAZ ALATA U ZAHVAT (ENGAGE and RETRACT)

1. Method manuelno definisanje pokreta ulaza i izlaza alat u zahvat obrade

Helical sputanje po zavojnici se izvodi sa 10% preklapanja sa prenikom alata kako bi se