KLASIFIKATOR

Klasifikator treba da uvaava najznaajnije dimenzije nastave:

-kognicija (usvajanje i sticanje)

-socijalne i duhovne dimenzije (optenje i izraavanje)

Klasifikator ima etiri osnovne kategorije:

Usvajanje
Sticanje
Optenje
Izraavanje

Svaka kategorija ima 3 postupka, to znai da ima ukupno 12 postupaka.

Postupci nisu isto sto i nastavne metode, postupci se ne odnose na uitelja, nego na radnje koje
treba da izvre uenici.

Iz svake kategorije proistiu trostepeni postupci:

a) Oni koji su na poetnom stupnju

b) Oni koji su na procesnom ili razvojnom stupnju
c) Oni koji su na zavrnom ili razvijenom stupnju

Kroz prvu polovinu klasifikatora a to su usvajanje i sticanje, ucenik moe dobiti odgovor na
pitanje: ta sam ja?, a kroz drugu polovinu klasifikatora a to su optenje i izraavanje ucenik
moe dobiti odgovor na pitanje: Ko sam ja?

USVAJANJE- je jedna od dve dominantne delatnosti nastave. Usvajanje nije samo prihvatanje
informacija instrumentalnim uslovljavanjem nego i proces poimanja. Pod poimanjem
podrazumevamo ukljuivanje (razvrstavanje, identifikovanje) znaenja u postojei saznajni
obrazac (strukturu). Posrednik je uitelj, tekst, tabla, slika...

POZNAVANJEM (imenovanje pojedinosti, stvari; saoptavanje

svakodnevnih dogaaja i radnji)

USVAJANJE POIMANJEM (shvatanje uenog empirijskim pojmovima; shvatanje

uenog teorijskim odredbama i pojmovima)

IZLAGANJEM (usmeno i pismeno izlaganje uenog svojim reima;

potpuno originalno izlaganje)
a) Na poetnom stupnju usvajanja predvieni su postupci poznavanjem. Poznavanje je
imenovanje i priseanje onog to je ili predavano na asu, odnosno proitano iz nekog teksta.
Poznavanje je imenovanje usvojenog znanja.

Npr: - Navesti imena meseca u godini.

Npr: - Oglaavanje zivotinja preko kompjutera.

b) Na srednjem stupnju predvidjeno je da se usvajanje izvodi poimanjem. Poimanje je uvek

odreeno predmetom, gradivnou i odgovarajuim procesom. U usvajanju je poimanje vie
asimilativne ili receptivne prirode, to uslovaljava da u receptivnom poimanju postoje
posebni metodiki indikatori i operacije: da uenik ispredavano gradivo saopti usmeno ili
pismeno, da proitano saopti i interpretira usmeno ili pismeno itd.

Npr: - Definisanje prirodnih i vetakih materijala.

c) Dometi izlaganjem su postignua koja se odnose na usmeno ili pismeno kreativno izlaganje,
na interpretiranje onoga to je naueno saoptavanjem od strane nekoga, najee nastavnika,
ili nauenog iz tekstualnog ili grafikog izvora, najee udbenika.

Npr: - Izvetavanje grupa u okviru grupnog oblika rada.

Npr: - Posle grupnog oblika rada vodje grupa izlaze pred tablu i izvestavaju o rezultatima
rada grupa.

Npr: - Izvetavanje o izletu, poseti muzeju

STICANJE pod sticanjem podrazumevamo one nastavne postupke kojima uenik

samostalno i neposredno dolazi do injenica, znanja, operacija i radnji bez uiteljevog
posredovanja. U sticanju se ne saoptavaju informacije u gotovom obliku, nego se
saoptavaju samo informacije neophodne za samostalno sticanje znanja, umenja i vetina -
za upoznavanje prostih operacija i radnji, za poimanje i uvebavanje.

UPOZNAVANJEM (izvoenje prostih operacija; izvoenje radnji iz

svakodnevnog ivota)

STICANJE POIMANJEM (reavanje problema zdravorazumskim pretpostavkama;

reavanje problema zasnovanih na teorijskim pretpostavkama)
 UVEBAVANJEM (Ovladavanje umenjima, vetinama, navikama;
primena).

a) Na poetnom stupnju sticanja predvieni su postupci upoznavanjem. Upoznavanje je

izvoenje prostih operacija (i radnji iz svakodnevnog ivota). Upoznavanje je sticanje
najprostijih operacija i samostalno nalaenje informacija iz prethodnog iskustva ili nekog
izvora ( enciklopedija, udbenik).

Npr: Reavanje osmosmerke, ukrtenice, rebus, pazl.

b) Na srednjem stupnju predvieno je da se sticanje izvodi poimanjem (reavanje problema

pomou empirijskihi teorijskih pretpostavki).
U sticanju je poimanje oznaceno indikatorima i operacijama formativno-funkcionalne
prirode: da ucenik poima, odnosno formira nove saznajne obrasce reavanjem problema,
postavljanjem hipoteza, proverom hipoteza, zakljuivanjem pomou podataka dobijenih iz
proverene hipoteze itd.

Npr: Razgovor i razmiljanje o termometru (ta pokazuje?, Zato to pokazuje? itd.)

c) Dometi postignuti uvebavanjem su kreativna postignua koja se odnose na intelektualna

umenja ( na umenje formiranja i preobraavanja saznajnih obrazaca), na vetine (operacije i
radnje primene) i navike.

Npr: - Na lenti vremena podvuci godinu svog rodjenja .

Npr: - Ucrtaj na asovniku kazaljke tako da pokazuju odredjeno vreme.

Druge dve delatnosti ili kategorije su OPTENJE (komunikacija) i IZRAAVANJE

(izobraavanje).One se javljaju kao protivtea usvajanju i sticanju, kao druga polovina nastave
koja je sasvim zapostavljena ali veoma vana, ako ne i najvanija kad je u pitanju nastava
prirode i drustva.

OPTENJE( komunikacija) - kao kategorija i nastavna delatnost u klasifikatoru ima sasvim

konkretnu funkciju: da se moralno-vrednosna strana nastave oslobodi ne samo od asimilacione
didaktike nego i od bihevioristicko-kognitivisticke koncepcije o moralnosti. Moralna linost se
razvija i izgrauje uivo u medjusobnim odnosima - komunikacijama. Formiranje moralnih i
drutvenih stavova je irok i dubok proces, koji svoju punou dobija u procesu sporazumevanja i
usaglaavanja svojih stavova sa stavovima drugih (vrnjaka, odraslih, kolektiva itd.)
 VREDNOVANJEM (prosuivanje o tuim postupcima; prosuivanje o
svojim postupcima)

OPTENJE ODLUIVANJEM (prihvatanje ili neprihvatanje uslova komunikacije i

saradnje)

SAMOODREIVANJEM (odreivanje sebe u odnosu na drugog,

kolektiv, narod, domovinu, ekoloku sredinu; izgraivanje pogleda na svet)

a) Na poetnom stupnju optenja je vrednovanje ( prosudjivanje o tudjim i svojim postupcima i

stavovima).

Npr: - Na slici je prikazana situacija: dete sedi a starija osoba ( baba) stoji. ta uenik misli o
tome?

Npr: - Uenici iznose svoj stav zato je voda znaajna za oveka.

Npr: - Uenici iznose miljenje o ponaanju ljudi na osnovu slika na kojima dete prelazi ulicu
van peakog prelaza.

b) Na srednjem stupnju optenje se izvodi odluivanjem.Odluivanje kao postupak se odnosi

na vrednosnu stranu drutvenog i moralnog ivljenja u grupi, kolektivu, zajednici itd., na
prihvatanje ili neprihvatanje uslova optenja i saradnje.

Npr: - Uenici saradjuju odluivanjem u okviru grupnog oblika rada.

c) Samoodredjivanje podrazumeva odredjivanje sebe u odnosu na mnogobrojne interakcije:

u odnosu prema drugu, grupi, kolektivu,zajednici, narodu, domovini, ekolokoj sredini. A to
je system izgraivanja moralnih i drutvenih normi ponaanja i druenja. To je istovremeno
formiranje pogleda na svet.

Npr: - ta bi trebalo da uradimo da bismo zatitili, ouvali vode oko nas?

Npr: - Kako bi oni postupili da se nadju u deakovoj situaciji?

IZRAAVANJE - u izraavanju dominira slobodno izraavanje formi.To je etvrta ljudska

dimenzija koja se zasniva na imaginaciji ili mati izraavanja, a u nastavi pid poprima oblike igre
uopte, igranja uloge i drugog umetnikog izraavanja.Izraavanje kao nastavna delatnost se
mnogo koristi u nastavi pid-a na Zapadu. Umesto da se dri predavanje o saobraajnim znacima,
uenici na kolskom poligonu igraju uloge uesnika i regulatora saobraaja; umesto sluanja
predavanja o obiajima etnikih grupa ili uroenika, uenici igraju uloge kojima izraavaju
naine miljenja i ponaanja (ak se i presvlae u kostime uroenika) itd.

PROCENJIVANJEM (procenjivanje duhovnih i estetskih izraaja i

vrednosti; procenjivanje svojih izraaja i vrednosti)

IZRAAVNJE UIVLJAVANJEM (uivljavanje u estetska i druga duhovna

izraavanja; samouivljavanje uivljavanje u svoja izraavanja)

SAMOIZRAAVANJEM ( interpretativna kreacija; potpuno

samostalna kreacija u izraavanju)

a) Na poetnom stupnju izraavanja je procenjivanje. Procenjivanje je poetni akt duhovnog

stava prema onome to se estetski ili duhovno kreira (da li je slika lepo naslikana, da li je
drug dobro odigrao ulogu iz proitanog tiva itd.).

b) Uivljavanjem Uivljavanje se odnosi na ono to se zove umetnika ili druga duhovna

transformacija osposobljavanje za estetski i duhovni diivljaj. U niim razredima
uivljavanje poinje kroz igru, imitaciju, a u starijim razredima moe biti uivljavanje u
umetniko delo, sliku, pozorinu predstavu, film itd.

Npr: - Uenici imitiraju nekog ( pantomimom), izvode pantomimom neku delatnost ljudi.

c) Samoizraavanjem se istice interpretativna i potpuno samostalna kreacija u izraavanju (u

raznim oblastima estetskog ili umetnikog, religioznog i dr. izraavanja).

Npr: - Smiljanje parola, stihova na odredjenu temu o ouvanju prirode, zdravlja.

-Domaci zadatak ilustracija - okolina u kojoj ele da ive.