KOLEKTIVNI

UGOVOR JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEA

"BEOGRAD-PUT"
("Sl. list grada Beograda", br. 40/2009)

I - OSNOVNE ODREDBE
lan 1

Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor), u skladu sa Zakonom o radu i

Posebnim kolektivnim ugovorom za javna preduzea u komunalnoj i stambenoj delatnosti u
Beogradu ureuju se: radni odnosi; obrazovanje, struno osposobljavanje i usavravanje;
radno vreme; odmori i odsustva; zatita zaposlenih; zarada, naknada zarade i druga
primanja; prestanak potrebe za radom zaposlenih; zabrana konkurencije; naknada tete;
izmena ugovora o radu; prestanak radnog odnosa; zatita prava zaposlenih; nain reavanja
sporova; uee u upravljanju; uslovi rada sindikata i organizovanje procesa trajka.

Ovaj kolektivni ugovor se zakljuuje izmeu osnivaa, poslodavca Sindikata JKP "Beograd-
put" - "Nezavisnost", Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata JKP "Beograd-put" i
Sindikalne organizacije "Beograd-put".

lan 2

Osniva je grad Beograd.

Poslodavac je Javno komunalno preduzee "Beograd-put" (u daljem tekstu: poslodavac),

koga zastupa direktor preduzea.

Zaposleni je lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.

Reprezentativnim sindikatima u smislu ovog ugovora smatraju se one sindikalne organizacije

u koje je ulanjeno najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.

Ovaj ugovor obavezan je za sve zaposlene u preduzeu bez obzira da li su zasnovali radni
odnos na odreeno ili neodreeno vreme.

Prava obaveze i odgovornosti direktora preduzea se ureuju ugovorom u skladu sa

zakonom.

lan 3

Osniva se obavezuje da prati uslove rada, obezbeuje materijalne, tehnike i druge uslove
za nesmetano vrenje delatnosti preduzea, preduzima mere za otklanjanje negativnih
okolnosti koje mogu uticati na vrenje delatnosti i preduzima mere na unapreenju
delatnosti.
Poslodavac prati izvrenje posla, kvalitet i obim usluga i isplatu zarada obraunatih na
osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrivanje visine zarade utvrenih zakonom i ovim
ugovorom.

Poslodavac i osniva obezbeuju sredstva za isplatu zarada najmanje u visini minimalne

zarade koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije uveane za 20% kada
sredstva ne mogu biti obezbeena iz sopstvenog prihoda poslodavca.

II - ZARADE, NAKNADE ZARADA I OSTALA PRIMANJA

a. Zarada

lan 4

Zaposleni imaju pravo na odgovarajuu zaradu koja se sastoji iz:

- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;

- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i

sl.) i

- drugih primanja po osnovu radnog odnosa ugovorenih kolektivnim ugovorom, ugovorom o

radu i drugim optim aktima.

Zarada se utvruje na osnovu cene posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.

Zaposleni imaju pravo na odgovarajuu zaradu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod
poslodavca.

lan 5

Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvruje se na osnovu:

- osnovne zarade,

- dela zarade za radni uinak i

- uveane zarade.

Osnovna zarada zaposlenog utvruje se na osnovu:

- vrednosti - koeficijenta posla,

- vrednosti radnog asa i

- vremena provedenog na radu, odnosno mesenog fonda ostvarenih asova rada.

Cena radnog asa za zaposlene, za tekui mesec utvruje se na osnovu odobrene mase za
odgovarajui mesec i vremena provedenog na radu, odnosno mesenog fonda ostvarenih
asova. Cena radnog asa ne moe biti nia od cene radnog asa koju utvrdi Socijalno-
ekonomski savet Republike Srbije uveane za 20% po osnovu specifinosti poslova i uslova
rada.

lan 6

Masa zarada za zaposlene u preduzeu utvruje se programom poslovanja za odgovarajuu

godinu u skladu sa politikom zarada koju utvrdi Vlada Republike Srbije odgovarajuim
propisima i na koji saglasnost da Gradsko vee grada Beograda.

Mesena bruto masa utvrivae se zakljukom gradonaelnika grada Beograda, u skladu sa

odgovarajuom politikom zarada u javnom sektoru.

lan 7

Masa zarada za zaposlene, utvrena lanom 6. ovog ugovora, raspodeljuje se na principima

i kriterijumima utvrenim u l. 4, 5, 15, 18, 19. i 20. ovog ugovora.

lan 8

Cena posla se utvruje kao proizvod vrednosti radnog asa i vrednosti-koeficijenta posla.

Utvrivanje vrednosti svakog posla vri se na osnovu sloenosti, odgovornosti, strune

spreme i uslova rada radnog mesta u okviru sledeeg raspona koeficijenta po grupama, i to:

Grupa Poslovi koji se obavljaju Raspon

poslova - potrebna kvalifikacija koeficijenta
1 2 3
I Najjednostavniji poslovi - nekvalifikovani radnici (I st. str. spreme) 1,85
Poslovi nekvalifikovanog radnika koji se obavljaju po jednostavnom
II 1,85 - 2,25
postupku i sa jednostavnim sredstvima rada (I st. str. spreme)
Poslovi polukvalifikovanog radnika i manje sloeni poslovi KV radnika
III 2,25 - 2,85
(II i III st. str. spreme)
Srednje sloeni poslovi KV radnika u proizvodnji i pruanju
komunalnih usluga, ureenju i odravanju komunalnih objekata,
IV poslovi rukovanja sredstvima rada, mainama i postrojenjima, 2,85 - 3,50
ukljuujui i srednje sloene administrativno-tehnike poslove (III i IV
st. str. spreme)
Srednje sloeni i raznovrsni poslovi srednje strune spreme vezani za
V pripremu, praenje i rukovoenje procesom rada, ukljuujui i 3,50 - 3,85
sloenije administrativno-tehnike poslove (IV st. str. spreme)
Najsloeniji poslovi srednje strune spreme, VKV radnika i radnika sa
VI 3,85 - 4,80
VS (IV, V i VI st. str. spreme)
VSS u proizvodnji i pruanju komunalnih usluga, odravanju ureaja i
komunalnih objekata, koji podrazumevaju odgovarajui stepen
VII 4,80 - 5,40
specijalizacije u procesu rada, ekonomsko-pravnih i drugih struno
specijalizovanih poslova (VII st. str. spreme)
Sloeni specijalizovani poslovi vezani za organizaciono, operativno i
struno voenje radnih procesa, sloeni poslovi na pripremi, praenju
VIII 5,40 - 5,80
i analiziranju procesa rada i poslovi rukovoenja odgovarajuim
organizacionim delovima procesa rada (VII st. str. spreme)
Sloeni poslovi visoke strune spreme, kao to su poslovi strunog
IX 5,80 - 7,15
voenja procesa rada, analize i kontrole, rukovoenje procesom rada,
 priprema strunih predloga za unapreenje procesa rada (VII st. str.
spreme)
Najsloeniji poslovi visoke strune spreme u procesu rada komunalnih
X 7,15 - 9,35
delatnosti kao i najsloeniji rukovodni poslovi (VII st. str. spreme)

Pojedinana radna mesta su utvrena u tabeli poslova sa koeficijentima za svako radno

mesto, koju svojim aktom donosi direktor preduzea.

Osnovna zarada u preduzeu kree se u rasponu najvie od 1:6 izmeu najmanjeg i najvieg
koeficijenta.

lan 9

Zarada iz lana 5. ugovara se na osnovu sledeih kriterijuma:

- kvaliteta i blagovremenosti u ispunjavanju radnih zadataka polazei od specifinosti

poslova,

- radne discipline,

- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,

- radnog iskustva,

- stepena strune spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i

- drugih kriterijuma od znaaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa

zaposlenog, polazei od specifinosti osnovne delatnosti javnog preduzea.

lan 10

Zarada zaposlenih moe se umanjiti do 20%, odnosno uveati do 40% po osnovu sloenosti,
obima, kvaliteta i uslova rada.

Uveanje zarada - stimulacija zaposlenima moe se vriti, na osnovu kriterijuma utvrenih

optim aktom preduzea, iz sredstava izdvojenih najvie do 1% od utvrene mase zarada za
tekui mesec.

Uveanje - stimulacija, odnosno umanjenje zarada zaposlenima vri se na osnovu

normativnog akta o raspodeli zarade kod poslodavca.

lan 11

Umanjenje zarade moe se izvriti:

- za manji obim izvrenog posla - do 10%,

- za prekoraenje roka zavretka posla - do 10%,

- za loiji kvalitet izvrenog posla - do 10%.

Uveanje zarade moe se izvriti:

- po osnovu sloenosti izvrenog posla - do 10%,

- po osnovu poveanja obima izvrenog posla - do 10%,

- po osnovu kvaliteta izvrenog posla - do 10%,

- po osnovu zavretka posla pre roka - do 10%.

- po osnovu oteanih uslova rada - do 10% i to:

a. Od 3% do 6% u sluaju izloenosti buci, praini, prljavtini ili neugodnim mirisima i

opasnosti od zaraza ili profesionalnih oboljenja,

b. Od 3% do 6% u sluaju tekih fizikih napora, rada na temperaturi nioj od minus 10 ili

vioj od 30 stepeni Celzijusa, rukovanje tetnim ili otrovnim materijama,

v. Od 5% do 10% u sluaju poveane opasnosti od povrede na radu.

Procenti poveavanja zarade po osnovu oteanih uslova rada odreuju se za vreme

provedeno na tim poslovima.

Uveanje - umanjenje zarade radnika vri direktor preduzea na predlog neposrednog

rukovodioca organizacione jedinice.

Umanjenje, odnosno uveanje zarade moe se izvriti po razliitim osnovama kumulativno

(umanjenje do 20%, a uveanje do 40%) ili samo po pojedinim osnovama.

lan 12

Osniva se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeuje isplatu zarade za zaposlene

u sledeim rokovima:

- akontacija za tekui mesec izmeu 25. i 30. u tekuem mesecu;

- konaan obraun zarade do 15. u narednom mesecu.

b. Uveana zarada

lan 13

Zaposleni ima pravo na uveanu zaradu i to za:

1. prekovremeni rad,

2. rad na dan praznika koji je neradan dan,

3. noni rad,

4. rad u smeni,

5. dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu - minuli rad.

 lan 14

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uvea osnovnu zaradu i to:

- za rad na dan praznika koji je neradni - 150% od osnovice;

- za rad nou (izmeu 22 i 6 asova narednog dana) ako takav rad nije uraunat pri
utvrivanju vrednosti posla - 45%;

- za rad u smeni do 5%, ukoliko je takav nain rada organizovan;

- za prekovremeni rad u koji se ne uraunava radno vreme unapred odreeno na osnovu

izvrenja godinje preraspodele vremena - 45% od osnovice;

- za rad nedeljom - 15% od osnovice.

Ako se istovremeno steknu uslovi za uveanje zarade u smislu stava 1. ovog lana po vie
osnova, procenat ne moe biti nii od zbira procenata po svakom od osnova uveanja.

Kod utvrivanja rasporeda rada radnika za rad na dan praznika, za rad nou, u smeni i
nedeljom, ako proces rada to zahteva, vodie se rauna da se obezbedi raspored rada tako
da svaki radnik iz osnovne delatnosti u toku godine bude ukljuen za obavljanje rada po ovim
osnovama.

Osnovica za obraun uveane zarade ini osnovna zarada utvrena u skladu sa zakonom,
ovim ugovorom i ugovorom o radu.

lan 15

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplauje dodatak na zaradu po osnovu vremena

provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u iznosu od
0,5% od osnovice.

v. Naknada zarade

lan 16

Poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa

rada u visini od 100% od prosene zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je
nastupila privremena spreenost, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene
zakonom i to u sledeim sluajevima:

- prekida rada do koga je dolo naredbom nadlenog organa, odnosno ovlaenog radnika;

- neobezbeenja zatite na radu usled ega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo

neposrednu opasnost po ivot i zdravlje radnika ili drugih lica;

- korienje godinjeg odmora i plaenog odsustva;

- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;

- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili

profesionalnim oboljenjem;
- davanjem krvi, tkiva i drugog dela tela;

- odazivanje pozivu vojnih i drugih organa;

- strunog osposobljavanja i usavravanja radi potrebe procesa rada;

- uea na radno-proizvodnom takmienju i izlobi inovacija i drugih vidova stvaralatva;

- prisustvovanja sednici Skuptine grada, njenih tela, sednici organa drutvenog fonda ili
organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu lana u skladu sa lanom 76. ovog ugovora.

lan 17

Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene

spreenosti za rad prouzrokovane boleu ili povredom van rada do 30 dana u visini 70% od
prosene zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena
spreenost, uveana za dodatak po osnovu duine vremena provedenog u radnom odnosu.

g. Naknada trokova

lan 18

Zaposleni ima pravo na naknadu trokova u skladu sa optima aktom i ugovorom o radu i to:

- Trokove prevoza u javnom saobraaju radi odlaska na rad i povratka sa rada u visini cene
prevozne karte u javnom saobraaju. Pravo na trokove prevoza u javnom saobraaju ima
zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni gradski,
prigradski i meugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza.

- Dnevnicu za slubeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosene zarade po zaposlenom u

privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku nadlenog organa za
statistiku, s tim to se putni trokovi priznaju u celini prema priloenom raunu, izuzev u
hotelu prve kategorije;

- Dnevnicu za slubeno putovanje u inostranstvo najmanje u visini utvrenoj Uredbom o

naknadi trokova i otpremnina dravnih slubenika i nametenika;

- Trokova prevoza sopstvenim putnikim automobilom do iznosa 30% cene jednog litra
benzina po preenom kilometru;

- Trokove smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini od 3%

prosene mesene zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjim
objavljenim podacima nadlenog organa za statistiku, ako poslodavac nije zaposlenom
obezbedio smetaj i ishranu bez naknade;

- Mesenu naknadu za trokove ishrane u toku rada u visini od 250 dinara bruto zarade po
radnom danu.

Mesena naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog lana alineja 6. isplauje se po
isteku meseca, istovremeno sa konanom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu
zaposlenog za tekui mesec.

lan 19
Zaposleni ima pravo na regres za korienje godinjeg odmora u visini 1/12 meseno od
proseno isplaene zarade po zaposlenom u Beogradu za decembar mesec prethodne
godine.

Zaposleni koji ima pravo na godinji odmor u trajanju kraem od 20 radnih dana, ili ako je
iskoristio manji broj dana od punog prava na godinji odmor, ima pravo na srazmerni iznos
regresa.

Zaposleni koji krivicom poslodavca ne iskoristi pravo na godinji odmor, niti zapone
korienje godinjeg odmora do 31. decembra tekue godine, ima pravo na naknadu tete u
skladu sa zakonom.

d. Druga primanja

lan 20

Poslodavac je duan da zaposlenom isplati u skladu sa optim aktom i to:

- Otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korienja prava na penziju ili pri prestanku
radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmanje u visini iznosa tri
zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplauje
otpremnina, s tim to tako isplaena otpremnina, ne moe biti nia od dve prosene zarade
po zaposlenom isplaene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vri
isplata otpremnine, odnosno dve prosene zarade isplaene u gradu, prema poslednjem
objavljenom podatku organa nadlenog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog
najpovoljnije,

- Naknadu trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana ue porodice a lanovima ue

porodice u sluaju smrti zaposlenog. lanovima ue porodice zaposlenog smatraju se brani
drug i deca zaposlenog,

- Naknadu tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je u obavezi da
mu nadoknadi tetu, u skladu sa zakonom, optim aktom i ovim ugovorom.

O zahtevu zaposlenog za naknadu tete iz prethodnog stava ovog lana odluuje direktor
preduzea ili lice koje on ovlasti, na predlog komisije koju imenuje u roku od pet dana od
dana podnoenja zahteva za naknadu tete. Komisija utvruje sve injenice u vezi sa
podnetim zahtevom, postojanje odgovornosti poslodavca ili drugog zaposlenog kod
poslodavca za nastalu tetu kao i visinu tete. Na osnovu predloga komisije direktor
preduzea ili lice koje on ovlasti donosi reenje kojim se poslodavac obavezuje da nadoknadi
tetu i rok u kome se teta isplauje ili se podneti zahtev odbija kao neosnovan.

Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili tete na radu ili u vezi sa radom
poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi tete, zaposleni ima pravo da naknadu
tete zahteva pred nadlenim sudom.

lan 21

Poslodavac moe da obezbedi deci zaposlenog starosti do 10 godina ivota poklon za Boi
ili Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa, koji je predvien zakonom kojim se
ureuje porez na dohodak graana.
 lan 22

Poslodavac moe zaposlenom da utvrdi pravo na:

Jubilarnu nagradu povodom godinjice rada - osnivanja preduzea u iznosu koji se utvrdi na
osnovu prethodno dobijene saglasnosti od gradonaelnika;

Jubilarnu nagradu povodom godinjice neprekidnog rada radnika u preduzeu, u visini od

najmanje jedne prosene zarade isplaene kod poslodavca u prethodnom mesecu u odnosu
na mesec kada se zaposlenom isplauje nagrada. Jubilarna nagrada isplatie se u mesecu u
kome se stie pravo.

Pod jubilarnom godinom rada preduzea podrazumeva se najmanje 20 godina postojanja

preduzea, a posle toga svaka naredna desetogodinjica rada ukljuujui i statusne promene
kojim nastavlja rad kao pravni sledbenik.

Pravo na jubilarnu nagradu povodom godinjice neprekidnog rada radnika u preduzeu,

zaposleni stie nakon provedenih prvih deset godina rada, a posle toga svaka pet godina
rada kod istog poslodavca. Visina nagrade za svaku narednu petogodinjicu uveava se za
1/4 mesene zarade kod poslodavca u prethodnom mesecu u odnosu na mesec kada se
zaposlenom isplauje nagrada, odnosno najvie 2,5 zarade za provedenih etrdeset godina
rada.

Isplata jubilarne nagrade povodom godinjice rada - osnivanja preduzea izvrie se po

pribavljanju saglasnosti od osnivaa.

lan 23

Zaposleni imaju pravo na dobrovoljno penzijsko osiguranje, i kolektivno osiguranje za sluaj

bolesti i hirurkih intervencija, a isplatu vri poslodavac po dobijenoj saglasnosti od
gradonaelnika grada Beograda.

Poslodavac e na svoj teret, kolektivno osigurati zaposlene za sluaj smrti, povrede na radu,
smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.

Poslodavac moe, pored osiguranja iz st. 1. i 2. ovog lana, da osigura zaposlene koji rade
na radnim mestima sa posebnim uslovima rada, u uveanom iznosu, utvrenim kolektivnim
ugovorom kod poslodavca, od povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

. Solidarna pomo

lan 24

Poslodavac moe zaposlenom da obezbedi pravo i isplati solidarnu pomo za sluajeve:

- tee bolesti i nabavke lekova zaposlenog ili lanova ue porodice,

- zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,

- nastupanja tee invalidnosti,

- ublaavanja posledica elementarnih i drugih nepogoda,

- pruanja pomoi porodici umrlog zaposlenog.

Solidarna pomo za tee bolesti zaposlenog ili lana ue porodice isplauje se u iznosu od
najmanje jedne prosene zarade u gradu u mesecu u kome se vri isplata, a u sluaju smrti i
nabavke lekova do iznosa trokova prema priloenom raunu.

e. Minimalna zarada

lan 25

Usled poremeaja poslovanja poslodavca, zaposlenima se moe isplaivati minimalna

zarada.

Minimalna zarada za standardni uinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se
izjednaava sa punim radnim vremenom za zaposlene kod poslodavca uveava se za 20%
po osnovu specifinosti poslova i uslova rada u odnosu na visinu minimalne zarade utvrene
Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.

lan 26

Poslodavac minimalnu zaradu, iz lana 25. moe isplaivati na osnovu posebne odluke
Upravnog odbora donete uz miljenje reprezentativnih sindikata u periodu ne duem od est
meseci u toku kalendarske godine.

Prilikom donoenja odluke poslodavac e zajedno sa reprezentativnim sindikatima precizirati

rokove isplate razlike izmeu isplaene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi
ostvario na poslovima na koje je rasporeen.

III - RADNI ODNOSI

lan 27

Radni odnos moe da zasnuje lice koje ispunjava opte uslove utvrene zakonom i optim
aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca.

Zaposleni zasniva radni odnos zakljuivanjem ugovora o radu.

lan 28

Poslodavac je duan da zaposlenom omogui da po uslovima i na nain propisan zakonom i

kolektivnim ugovorima, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.

Poslodavac je duan da po zahtevu zaposlenog za zatitu prava omogui sindikalnoj

organizaciji, u preduzeu ili van preduzea uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanje
prava zaposlenih.

1. Zasnivanje radnog odnosa

lan 29

Radni odnos zasniva se zakljuivanjem ugovora o radu pod uslovima propisanim u zakonu, a
u skladu sa kolektivnim ugovorima.
Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac na neodreeno ili odreeno vreme u skladu
sa zakonom i dostavlja se reprezentativnim sindikatima u preduzeu a u skladu sa
programom poslovanja preduzea.

Prijem novozaposlenih vri se po prethodno dobijenoj saglasnosti od gradonaelnika.

lan 30

Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova
predvienih zakonom, optim kolektivnim ugovorom, posebnim kolektivnim ugovorom za
javna preduzea u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu i ovim ugovorom.

lan 31

O pojedinanim pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odluuje direktor

preduzea ili zaposleni koga on ovlasti.

Ovlaenje iz stava 1. ovog lana daje se u pisanom obliku.

lan 32

Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svako reenje o ostvarivanju prava, obaveza i

odgovornosti, sa obrazloenjem i poukom o pravnom leku.

Odredbe lana 53. st. 3-5 ovog ugovora odnose se i na postupak dostavljanja reenja iz
stava 1. ovog lana.

lan 33

Poslodavac moe zakljuiti ugovor o radu sa pripravnikom - licem koje je zavrilo visoku,
viu ili srednju strunu spremu, koje prvi put zasniva radni odnos.

Pripravnik radni odnos moe da zasnuje na odreeno ili na neodreeno vreme.

Pripravniku pripravniki sta traje za visoku strunu spremu - jednu godinu, za viu strunu
spremu - devet meseci, a za srednju strunu spremu - est meseci.

Za vreme pripravnikog staa pripravnik, ostvaruje zaradu u iznosu od 80% zarade

predviene za poslove koje obavlja.

Za vreme trajanja pripravnikog staa pripravnik ostvaruje i sva druga prava iz radnog
odnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.

Direktor preduzea mesec dana pre isteka pripravnikog staa imenuje komisiju za
polaganje pripravnikog ispita.

Komisija odreuje pripravniku temu koju je on duan da obradi i odbrani pred istom.

Komisija, nakon polaganja pripravnikog ispita, o uspenosti obraene teme i odbrani

izvetava direktora preduzea.
Pripravniku koji ne pokae odgovarajuu uspenost u obradi i odbrani zadate teme prestaje
radni odnos.

2. Radno vreme

lan 34

Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 asova nedeljno. Radni dan traje osam asova, a
radna nedelja traje pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvruje direktor preduzea.

Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova moe se utvrditi i klizno radno vreme
na poetku, odnosno zavrenog radnog dana i to najvie do 1,5 asova.

lan 35

Radno vreme izmeu 22 asa i 6 asova narednog smatra se radom nou i predstavlja
poseban uslov rada u pogledu utvrivanja prava i zatite zaposlenih.

Kada je rad organizovan u smenama, mora se organizovati tako da zaposleni ne radi vie od
jedne radne nedelje nou, a due, samo uz njegovu pisanu saglasnost.

lan 36

Zaposleni moe zasnovati radni odnos i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa

zakonom, i svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu
i ostvarenim rezultatima rada.

lan 37

Puno radno vreme skrauje se zaposlenom koji radi na naroito tekim, napornim i po
zdravlje tetnim uslovima.

Skraivanje radnog vremena vri se srazmerno tetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu
sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifinosti poslova i zadataka osnovne delatnosti
poslodavca, a najvie 10 asova nedeljno.

Poslovi na kojima se skrauje puno radno vreme utvruju se optim aktom o organizaciji i
sistematizaciji poslova u skladu sa zakonima i drugim propisima.

Zaposleni koji rade skraeno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno
radno vreme.

lan 38

Poslodavac moe da uvede i rad dui od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, a
prema potrebama poslova i zadataka procesa rada.

Poslodavac u toku poslovne godine moe organizovati proces rada u vremenu duem od
punog radnog vremena, od fonda asova produenog - prekovremenog rada utvrenog
Programom poslovanja preduzea za tekuu kalendarsku godinu.
Rad dui od punog radnog vremena ne moe da traje due od osam asova nedeljno, niti
due od etiri asa dnevno po zaposlenom, a najdue 240 asova u kalendarskoj godini po
zaposlenom.

lan 39

Direktor preduzea, u skladu sa zakonom, moe vriti i preraspodelu radnog vremena

posebnim reenjem i to:

- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeenja potrebnog obima i kvaliteta usluga;

- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korienja sredstava rada;

- zbog racionalnog korienja radnog vremena u cilju izvravanja odreenih poslova u

utvrenim rokovima.

3. Odmori i odsustva

a. Godinji odmor

lan 40

Zaposleni imaju pravo na godinji odmor, u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorima i

optim aktom poslodavca, od najmanje 20, a najvie 35 radnih dana po svim osnovama.

Zaposlenom se godinji odmor u trajanju od 20 radnih dana uveava na osnovu:

- radnog iskustva,

- sloenost poslova radnog mesta odnosno doprinosa zaposlenog na radnom mestu,

- invalidnosti rada - zdravstveno stanje zaposlenog ili lana ue porodice i

- posebnih oteanih uslova rada.

lan 41

Poslodavac je duan da zaposlenom utvrdi duinu godinjeg odmora za svaku kalendarsku

godinu od najmanje 20 radnih dana.

Duina godinjeg odmora zaposlenog uveava se po osnovu:

1. Radnog iskustva do sedam radnih dana i to:

- od 0 do 3 godine 0 dana
- od 4 do 7 godina 1 dan
- od 8 do 11 godina 2 dana
- od 12 do 15 godina 3 dana
- od 16 do 19 godina 4 dana
- od 20 do 23 godine 5 dana
- od 24 do 27 godina 6 dana
- od 28 i vie 7 dana
2. Sloenosti poslova - doprinosa u radu: do pet radnih dana, i to:
- za poslove za koje se zahteva V i VI stepen strune spreme 3 radna dana
- za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen strune spreme 4 radna dana
- za poslove za koje se zahteva od I do IV stepena strune spreme 2 radna dana
- za poslove sa posebnim ovlaenjima i odgovornostima 5 radnih dana
3. Uslova rada na predlog direktora sektora 3 radna dana
4. Zaposlenom: invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam
godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom do sedam godina, zaposlenoj
3 radna dana
sa dvoje ili vie dece do 14 godina ivota, zaposlenom koji u svom
domainstvu izdrava dete koje ima smetnje u psihofizikom razvoju
U sluaju da se istovetno stiu dva ili vie osnova iz take 4. onda se
za 4 radna dana
godinji odmor po svim osnovama uveava
5. Za radna mesta sa posebnim uslovima rada kao i na drugim radnim
mestima sa posebnim specifinostima u zavisnosti od osnovne za 7 radnih dana
delatnosti preduzea zaposlenom se uveava duina godinjeg odmora

lan 42

Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staa i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staa i 50

godina ivota (zaposlenog i zaposlene) utvruje se duina godinjeg odmora u trajanju od 30
radnih dana.

Zaposlenom koji radi na naroito tekim, napornim i za zdravlje tetnim poslovima godinji
odmor ne moe trajati due od 35 radnih dana.

lan 43

Zaposlenom se moe odobriti korienje godinjeg odmora u dva dela, ukoliko proces rada
to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje tri radne nedelje u
toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

lan 44

Raspored korienja godinjeg odmora utvruje direktor preduzea prema planu korienja
godinjeg odmora za svaku godinu, ako se time ne remeti proces rada poslodavca.

Reenje o korienju godinjeg odmora donosi direktor preduzea u pisanoj formi i uruuje
zaposlenom.

b. Odsustvovanje sa rada - plaeno odsustvo

lan 45

Direktor preduzea je duan da zaposlenom omogui plaeno odsustvo u ukupnom trajanju

do sedam radnih dana u kalendarskoj godini u sledeim sluajevima:

7 radnih
- stupanja u brak
dana
 7 radnih
- roenja deteta, poroaja supruge
dana
7 radnih
- smrti lana ue porodice (brani drug, deca, roditelji zaposlenog)
dana
3 radna
- smrti brata ili sestre zaposlenog
dana
- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre branog druga zaposlenog i smrti lica 2 radna
koje ive u zajednikom domainstvu sa zaposlenim dana
7 radnih
- tee bolesti lana ue porodice
dana
4 radna
- selidbe sopstvenog domainstva
dana
7 radnih
- polaganja strunog ispita
dana
3-5 radnih
- elementarnih nepogoda
dana
- korienja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne do 7 radnih
invalidnosti dana
3-7 radnih
- uestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmienjima
dana
2 radna
- dobrovoljnog davanja krvi
dana
- praznovanja krsne slave 1 radni dan

Odsustvo u sluaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i
narednog dana.

Odsustvo za sluaj poroaja supruge zaposlenog, smrti lana ue porodice, prevencije radne
invalidnosti i dobrovoljnog davanja krvi ne uraunava se u ukupan broj radnih dana plaenog
odsustva u toku kalendarske godine.

lanovima ue porodice smatraju se: brani drug, deca, braa, sestre, roditelji, usvojilac,
usvojenik, staratelj i druga lica koja ive u zajednikom porodinom domainstvu sa
zaposlenim.

lan 46

Zaposleni ima pravo na obrazovanje i usavravanje u struci.

Zaposlenom se moe odobriti plaeno odsustvo u trajanju duem od sedam radnih dana, a
najvie do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u sluaju: polaganja strunog ispita i
ispita kojima se stie neposredno vii stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi
koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, uea u studijskim ili ekspertskim
grupama i drugim oblicima strunog usavravanja.

v. Neplaeno odsustvo

lan 47

Zaposlenom se moe odobriti neplaeno odsustvo od pet radnih dana u toku jedne
kalendarske godine u sledeim sluajevima:
- nege lana ue porodice 5 radnih dana
- nege lana ire porodice 3 radna dana
- smrti srodnika, koji nisu navedeni u lanu 45. 2 radna dana

Zaposlenom se moe izuzetno odobriti neplaeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu

dana u toku kalendarske godine kada direktor preduzea oceni da to ne remeti proces rada.

Odluku o neplaenom odsustvu donosi direktor preduzea, ili lice koje on ovlasti.

Za vreme neplaenog odsustvovanja sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu

rada, osim ako zakonom nije drugaije predvieno.

4. Prestanak radnog odnosa - odgovornost zaposlenih

lan 48

Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu, ako za to postoji opravdani razlog
koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca, i
to:

1. ako utvrdi da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada;

2. ako utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na

kojima radi;

3. ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrenu ugovorom o radu;

4. ako ne potuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da
nastavi rad kod poslodavca;

5. ako zaposleni uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom;

6. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka, roka
za neplaeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora;

7. ako zaposleni zloupotrebi bolovanje;

8. ako zaposleni odbije da zakljui aneks ugovora o radu;

9. ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za

obavljanjem odreenog posla.

Ako zaposleni u periodu od tri meseca ne pokae potrebna znanja i sposobnosti za

obavljanje poslova na kojima radi, odnosno ne ostvaruje odgovarajue rezultate rada,
neposredni rukovodilac pokree postupak za utvrivanje znanja i sposobnosti, odnosno
rezultata rada tog zaposlenog.

Zahtev za pokretanje postupka u smislu stava 2. ovog lana, dostavlja se direktoru

preduzea koji je duan da, po dobijanju zahteva, obrazuje komisiju koja utvruje znanja i
sposobnosti, odnosno rezultate rada tog zaposlenog.
Komisija iz stava 3. ovog lana mora da bude sastavljena od lica koja imaju najmanje isti
stepen strune spreme odreene vrste zanimanja kao zaposleni ije se sposobnosti utvruju.

Ako komisija utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova
na kojima radi, odnosno ne ostvaruje odgovarajue rezultate rada, poslodavac e
zaposlenom ponuditi obavljanje drugog odgovarajueg posla, a ako takvog posla nema,
poslodavac moe zaposlenom otkazati ugovor o radu, po zakonom utvrenoj proceduri.

Poslodavac je obavezan da pre otkaza ugovora o radu u sluaju iz stava 1. take 1. do 7.

ovog lana, upozori zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.

Poslodavac moe zaposlenom otkazati ugovor o radu u sluaju predvienom takom 9. ovog
lana samo, ako ne moe da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga
osposobi za rad na drugim poslovima.

U sluaju otkazivanja ugovora o radu iz prethodnog stava, poslodavac ne moe vriti

popunjavanje radnog mesta prijemom novih radnika, osim za poslove osnovne delatnosti i
ako je to planirano programom poslovanja i uz saglasnost gradonaelnika.

lan 49

Razlozi za otkaz ugovora o radu koji predstavljaju povredu radne obaveze uinjene krivicom
zaposlenog su sledei:

1. neizvravanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvravanje radnih i drugih

obaveza;

2. nezakonito raspolaganje sredstvima;

3. necelishodno i neodgovorno korienje sredstava rada ili opreme;

4. povreda propisa o zatiti od poara, eksplozije, elementarnih nepogoda i tetnog

delovanja otrovnih i drugih opasnih materija;

5. zloupotreba poloaja i prekoraenje datog ovlaenja;

6. odavanje poslovne, slubene ili druge tajne utvrene zakonom ili aktom direktora
preduzea;

7. povreda propisa i nepreduzimanje mera radi zatite radnika, sredstava rada i ivotne
sredine;

8. neopravdano izostajanje sa posla tri radna dana uzastopno;

9. neopravdano izostajanje sa posla pet radnih dana sa prekidima u toku 12 meseci;

10. neovlaeno posedovanje ili upotreba oruja za vreme rada ili upotreba opasnih orua;

11. neovlaeno izdavanje naloga za izvoenje radova kod drugih pravnih i fizikih lica i
neposredno izvoenje radova;

12. samovoljno ili neovlaeno stavljanje u pogon ili upravljanje vozilom, ili mainom
preduzea;
13. odbijanje zaposlenog da se podvrgne prethodnom, periodinom ili kontrolnom lekarskom
pregledu ili se ne odazove na poziv lekarske komisije;

14. falsifikovanje slubene dokumentacije;

15. kraa imovine preduzea bez obzira na vrednost;

16. nedolino ponaanje prema zaposlenima (tua i svako drugo agresivno ponaanje koje
je izazvalo tee posledice).

lan 50

Otkaz ugovora o radu iz l. 48. i 49. poslodavac moe dati zaposlenom u roku od tri meseca
od dana saznanja za injenice koje su osnov otkaza, odnosno u roku od est meseci od
nastupanja injenica koje su osnov za davanje otkaza.

lan 51

Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem upozori na
postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana
od dana dostavljanja da se izjasni na navode iz upozorenja.

U upozorenju iz stava 1. ovog lana poslodavac je duan da navede osnov za davanje

otkaza, injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje
odgovora na upozorenje.

Ako postoje olakavajue okolnosti, ili ako priroda povrede radne obaveze, ili nepotovanje
radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moe u upozorenju
da zaposlenog obavesti da e mu otkazati ugovor o radu ako ponovo uini istu ili slinu
povredu, bez ponovnog upozorenja.

lan 52

Poslodavac je obavezan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom, zatrai miljenje

sindikata iji je lan zaposleni.

Sindikat je obavezan da dostavi miljenje iz prethodnog stava u roku od pet dana od dana
prijema obavetenja o injenicama za otkaz.

lan 53

Otkaz se zaposlenom uruuje u pisanom obliku i obavezno sadri obrazloenje i pouku o

pravnom leku.

Akt iz prethodnog stava je konaan danom dostavljanja zaposlenom.

Dostavljanje se vri lino zaposlenom.

Ukoliko lina dostava nije mogua otkaz se dostavlja potom na adresu prebivalita ili
boravita zaposlenog i to preporuenom poiljkom sa povratnicom.
U sluaju kad zaposleni odbije prijem ili mu je dostavljanje otkaza potom bilo bezuspeno
dostavljanje e se izvriti stavljanjem otkaza na oglasnu tablu. Dostavljanje se smatra
izvrenim po isteku roka od osam dana od dana stavljanja otkaza na oglasnu tablu.

Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je obavezan da izvri isplatu zarade i drugih
primanja.

lan 54

Protiv odluke kojom je povreeno pravo zaposlenog, ili kada je zaposleni saznao za povredu
prava, zaposleni ili sindikat, ako ga zaposleni ovlasti, moe da pokrene spor pred nadlenim
sudom.

lan 55

Zaposleni moe da bude privremeno udaljen sa rada, ako je protiv njega pokrenut krivini
postupak zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi sa radom, ili ako je uinio povredu
radne obaveze koja ugroava imovinu vee vrednosti, ili ako je povreda radne obaveze,
odnosno krenje radne discipline, ili ponaanje zaposlenog takvo da ne moe da nastavi rad
kod poslodavca pre isteka rokova iz odgovarajuih lanova Zakona o radu.

lan 56

Zaposleni kome je odreen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora dok pritvor
traje.

lan 57

Za vreme trajanja privremenog udaljenja zaposlenog sa rada, u smislu l. 55. i 56.

zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne etvrtine, a ako izdrava porodicu u visini
jedne treine mesene zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.

lan 58

Privremeno udaljenje sa rada iz lana 55. moe da traje najdue tri meseca, i u tom periodu
poslodavac je obavezan da vrati zaposlenog na rad ili mu otkae ugovor o radu ukoliko za to
postoje osnovani razlozi iz l. 48. i 49. ovog ugovora.

lan 59

Poslodavac moe zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepotovanje radne discipline
da umesto otkaza ugovora o radu izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade
zarade ako smatra da postoje olakavajue okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno
radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos.

Mera udaljenja sa rada iz stava 1. ovog lana moe da se izrekne u trajanju od jednog do tri
radna dana.

lan 60

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu u smislu lana 48. ovog ugovora ne smatra
se:
1. privremena spreenost za rad usled bolesti, nesree na radu ili profesionalnog oboljenja;

2. korienje porodiljskog odsustva sa rada usled nege deteta i odsustva sa rada radi
posebne nege deteta;

3. odsluenje ili dosluenje vojnog roka;

4. lanstvo u politikoj organizaciji, sindikatu, socijalno poreklo, pol, jezik, nacionalna

pripadnost, veroispovest, politiko i drugo uverenje ili neko drugo lino svojstvo zaposlenog;

5. obraanje zaposlenog sindikatu ili organima nadlenim za zatitu prava iz radnog odnosa
u skladu sa zakonom, optim aktom i ovim ugovorom.

lan 61

Zaposleni je odgovoran za tetu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom
nepanjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.

Ako tetu prouzrokuje vie zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo tete koju je
prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog lana ne moe utvrditi teta koju je prouzrokovao,
smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i tetu naknauju u jednakim delovima.

Ako je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu krivinim delom sa umiljajem, za tetu

odgovaraju solidarno.

Postojanje tete, njenu visinu, okolnosti pod kojim je nastala, ko je tetu prouzrokovao i kako
se naknauje, utvruje komisija koju imenuje direktor preduzea.

Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokovao
tetu treem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, duan je da poslodavcu nadoknadi iznos
isplaene tete.

lan 62

Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duan da
mu nadoknadi tetu u skladu sa zakonom.

5. Zatita na radu

lan 63

Poslodavac i zaposleni su duni da se u procesu rada pridravaju odredaba Zakona o radu,

Zakona o zdravlju i bezbednosti na radu, kolektivnih ugovora i ovog ugovora u organizovanju
i sprovoenju zatite na radu.

U preduzeu se formira Odbor za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa l. 44-48.

Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Poslodavac je duan da obezbedi propisane uslove zatite zaposlenih, a u postupku primene

mera zatite na radu obavezno je uee predstavnika sindikata.
Poslodavac je duan da donese kolektivni ugovor o zdravlju i bezbednosti na radu u skladu
sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.

lan 64

Direktor preduzea se obavezuje da zaposlenima obezbedi lina zatitna sredstva i opremu,

sredstva za linu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, odravanje
sredstava za rad u ispravnom stanju i preduzima potrebne mere zatite od tetnih uticaja za
ivot i zdravlje zaposlenih, polazei od specifinosti svakog posla.

Poslodavac je duan da optim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od
povreivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, uz obavezu informisanja sindikata.

Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored optih ispunjavaju i posebne
uslove iz oblasti zatite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti poslodavca.

Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za sluaj smrti ili invaliditeta, a visinu
premije osiguranja utvruje Upravni odbor poslodavca.

lan 65

Zaposleni su duni da se obue za primenu mera zatite na radu i za pruanje pomoi

ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po ivot i zdravlje, da se podvrgavaju
redovnim i vanrednim preventivno - zdravstvenim pregledima, svoje znanje i praktinu
sposobnost u pogledu radne i ivotne sredine stalno da usavravaju, obavljanjem svojih
poslova spreavaju zagaivanje radne i ivotne sredine, pravilno rukuju sredstvima za rad i
da se pridravaju propisa o zatiti na radu.

lan 66

Zaposleni je odgovoran ako, suprotno nameni koristi sredstva i opremu line zatite,
nepravilno rukuje njima i ne odrava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti
odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti ivot drugih
zaposlenih i bezbednost procesa rada.

lan 67

U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac e izdvajati sredstva koja ne mogu biti nia
od 0,20% na masu sredstava isplaenih na ime zarade za svaki mesec, za korienje
organizovanog rekreativnog odmora i prevenciju radne invalidnosti, a zaposleni su duni da
isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi reprezentativni sindikat.

IV - UEE U UPRAVLJANJU
lan 68

Predstavnike zaposlenih imenuje i razreava u Upravnom i Nadzornom odboru osniva na

predlog zaposlenih. Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor
preduzea, koji ine 1/3 lanova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i
biranje lanova Upravnog ili Nadzornog odbora, do okonanja, vodi i za njega odgovara
reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima, u skladu sa
Statutom preduzea.
Ukoliko je u preduzeu organizovano vie reprezentativnih sindikata, a ne postigne se
dogovor da vode zajedniku akciju na predlaganju i biranju lanova Upravnog i Nadzornog
odbora, predlozi zaposlenih, e se dostavljati direktoru preduzea srazmerno broju lanova
reprezentativnih sindikata.

lan 69

Reprezentativni sindikat uestvuje u postupku statusnih promena preduzea, a posebno

svojinske transformacije ili ugovaranja koncesija preduzea, i ima pravo davanja miljenja i
predloga.

lan 70

Poslodavac e ovlaenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van

preduzea omoguiti da, po zahtevu zaposlenog za zatitu prava, izvri uvid u primenu ovog
ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije reen u postupku pred
organima preduzea.

V - PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH

lan 71

Ukoliko doe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnolokih, ekonomskih ili
organizacionih promena, potpisnici kolektivnog ugovora su duni da potuju proceduru
propisanu Zakonom o radu i odgovarajuim lanovima Posebnog kolektivnog ugovora za
javna preduzea u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu i donesu Program za
reavanje vika zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za
privatizaciju.

U programu poslovanja prilikom utvrivanja politike zaposlenosti poslodavac je obavezan da

predvidi potreban broj zaposlenih, potujui princip produktivnosti i planirajui poveanje
obima poslova i proirenje obima delatnosti, na osnovu potreba korisnika i odluka osnivaa i
o tome obavetava reprezentativne sindikate.

lan 72

Ukoliko doe do prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnolokih, ekonomskih ili
organizacionih promena, pri predlaganju i utvrivanju zaposlenog za ijim je radom prestala
potreba, odreivanje kriterijuma za proglaavanje tehnolokog vika utvrivae
reprezentativni sindikati i poslodavac.

Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo vie od 20 godina, bez njegove
saglasnosti ne moe prestati radni odnos usled tehnolokog unapreenja ili ekonomskih
tekoa.

Pri predlaganju i utvrivanju broja zaposlenih za ijim je radom prestala potreba,

primenjivae se kriterijumi iz zakona i drugih akata, i to posebno u sluaju da zaposleni
ostvaruje jednake rezultate u radu na istim poslovima.

Ukoliko se sredstva za otpremnine obezbeuju iz budeta grada kriterijumi za utvrivanje

visine otpremnine po osnovu tehnolokog vika primenie se na osnovu odredaba
Sporazuma koji zakljui grad i reprezentativni sindikati.
 lan 73

Zaposleni kojima je ugovor o radu otkazan zato to ne ostvaruju potrebne rezultate rada ili
to nema potrebna znanja i sposobnosti, uivaju sva prava koja se odnose na njih iz Zakona
o radu i drugih akata, a koja se odnose na isplatu novane naknade i otkazni rok.

VI - USLOVI ZA RAD SINDIKATA

lan 74

Poslodavac je duan da u skladu sa zakonom, zaposlenima omogui sindikalno

organizovanje i sprovoenje aktivnosti usmerenih na poboljanju njihovih uslova rada i
ukupnog ivotnog poloaja.

Sindikat ne moe biti rasputen ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom
poslodavca.

Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.

lan 75

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogui delovanje u skladu sa njihovom ulogom i

zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora i to:

- da pokree inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od

znaaja za materijalni i socijalni poloaj zaposlenih i uslove rada;

- da se informie o pitanjima koja su od znaaja za materijalni i socijalni poloaj zaposlenih;

- da se poziva sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju miljenja,

predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odluuje o pojedinanim
pravima zaposlenih.

lan 76

Poslodavac je duan:

- da sindikatu obezbedi korienje prostorija bez plaanja naknade i pruanja potrebnih

strunih, administrativnih i tehnikih usluga neophodnih za njegov rad, kao i izradu zavrnog
rauna;

- da omogui predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata, predstavniku

reprezentativnog sindikata na nivou grada ili republike izabranog u organe Sindikalne
centrale da profesionalno obavlja funkciju, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u
interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to
vreme prima naknadu zarade;

- da predsedniku sindikalne podrunice i sindikalnom povereniku reprezentativnog sindikata

sporazumno obezbedi utvren broj plaenih asova meseno za obavljanje njegove funkcije,
a ako se sporazum ne postigne jednu polovinu od plaenih asova koji se obezbeuju za
predsednika tog sindikata;
- da predsednicima sindikalnih organizacija i sindikalnim poverenicima drugih
(nereprezentativnih) sindikata sporazumno obezbedi broj plaenih asova meseno za
obavljanje funkcija, u skladu sa zakonom;

- da predstavnicima sindikata omogui informisanje zaposlenih, isticanjem obavetenja na

odreenim mestima, pristupanim zaposlenima i za to odreenim;

- da predstavnicima sindikata omogui odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja

sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima na koje su
pozvani;

- da se miljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donoenja odluka od

znaaja za materijalni, ekonomski i socijalni poloaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih
opredeli;

- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog odbora, a i

predsednike drugih sindikata na sednice, kada se razmatraju inicijative upuene od strane tih
sindikata ili odluuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.

lan 77

Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesionalno obavlja svoju dunost, za vreme

trajanja mandata ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini zarade koju bi ostvario na
poslovima na koje je rasporeen.

lan 78

Poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu, niti na drugi nain da stavi u nepovoljan
poloaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku
funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i
ugovorom o radu, i to: predstavniku zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru
poslodavca, predsedniku, lanovima odbora i organizacionih delova sindikata osnovanog
kod poslodavca, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.

Poslodavac je obavezan da funkcionere reprezentativnih sindikata, po isteku funkcije, vrati

na poslove koje su obavljali pre izbora, odnosno na poslove, na kojim nee imati manju
zaradu od zarade koju su imali pre izbora na profesionalnu funkciju.

lan 79

Reprezentativni sindikat i drugi sindikati kod poslodavca duni su da svoj rad organizuju tako
da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju poslodavca i da ne remeti propisanu radnu
disciplinu.

VII - NAIN REAVANJA SPOROVA

lan 80

Ukoliko nastane spor u postupku zakljuivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene
kolektivnog ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i trajk, smatra se da je
nastao kolektivni radni spor.
U sluaju spora iz stava 1. ovog lana primenjivae se odredbe Zakona o mirnom reavanju
radnih sporova, odnosno propis koji donese ministar nadlean za poslove rada.

lan 81

Ukoliko nastane spor povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade, smatra se
da je nastao individualni radni spor.

U sluaju spora iz stava 1. ovog lana primenjivae se odredbe Zakona o mirnom reavanju
radnih sporova.

VIII - ORGANIZOVANJE PROCESA TRAJKA

lan 82

trajk je prekid rada koji zaposleni organizuju radi zatite svojih profesionalnih i ekonomskih
interesa po osnovu rada.

Zaposleni slobodno odluuju o svom ueu u trajku.

Odluku o stupanju u trajk i trajk upozorenja kod poslodavca donosi organ sindikata
odreen optim aktom sindikata ili veina zaposlenih.

Nain organizovanja i sprovoenja trajka vri se u skladu sa Zakonom o trajku i ovim

ugovorom.

trajkom se ne sme ugroziti pravo na ivot, zdravlje i linu sigurnost.

lan 83

Osniva svojim aktom utvruje minimum procesa rada za vreme trajanja trajka.

O utvrenom minimumu procesa rada obavetavaju se, pored javnih komunalnih preduzea,
svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajui u vidu da Preduzee komunalne
delatnosti prua usluge i izrauje proizvode koji su nezamenljiv uslov ivota i rada.

lan 84

Ukoliko se zbog neobezbeenja prava, iz ovog ugovora i kolektivnih ugovora kod

poslodavca, organizuje trajk sprovodie se u skladu sa zakonom, a zaposlenima koji u
njemu uestvuju obezbedie se prava u skladu sa zakonima.

IX - PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 85

Uesnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlaenja preduzimaju sve potrebne
radnje za primenu njegovih odredbi.

lan 86

Ovaj ugovor se zakljuuje na tri godine.

Potpisnici su obavezni da pregovore o novom kolektivnom ugovoru zaponu najkasnije 60
dana pre isticanja roka na koji je ovaj zakljuen.

lan 87

Vaenje ovog ugovora moe prestati i pre roka iz lana 86. sporazumom svih uesnika ili
otkazom samo jedne ugovorne strane.

U sluaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje najdue est meseci od dana podnoenja
otkaza, s tim to su uesnici duni da postupak pregovaranja o razreenju spornih pitanja
zaponu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnoenja otkaza.

Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak zakljuivanja novog, ukoliko se za to

steknu zakonski uslovi.

lan 88

Izmene i dopune ovog ugovora vri na nain i po postupku na koje je i zakljuen.

lan 89

Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe
zakona, Opteg kolektivnog ugovora i Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzea u
komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu.

lan 90

Stupanjem na snagu ovog ugovora prestaje da vai Kolektivni ugovor kod poslodavca JKP
"Beograd-put" ("Slubeni list grada Beograda", broj 28/2006).

lan 91

Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu
grada Beograda".