24.

Tradicionalne teorije o izboru nastavnih sadraja

Meu klasinim teroijama, najvei uticaj su imale : 1. didaktiki formalizam, 2.

didaktiki materijalizam (enciklopedizam) i 3.didaktiki utilitarizam.

1. Krajem XVIII i poetkom XIX veka irojke je bila rasporstranjena teorija

formalnog obrazovanja. Predsavnici ove teorije smatrali si da je glavnmi zadatak
razvijanje sanajnih sposobnosti i formi miljenja.Nije neophodno insistirati na
obimu znanja jer uenici i onako ne mogu da usvoje sve ono to e im biti
potrebno u ivotu, a znanja brzo zastarevju i bivaju zamenjena novim. Nisu bitna
sama znanja i njihov opseg, ve uticaj na razvijanje misaonih sposobnosti. Uloga
nastavnika bila je usmerena na razvijanje misaonih sposobnosti.
- Najvei uticaj na razvoj intelekt. sposobnosti su imalu gramatika, retorika,
logika, matematika i klasini jezici.
- prenaglaavajui razvoj sposobnosti, u sutini se negiralo obrazovanje i siste m
naunih znanja i injenica.

2. U epohi razovja kapitalizma razvija se teorija materijalnog obrazovanja. Kao

osnovni kriteriju naglaava se usvajanje odreenih znanja, njihovog obima i
stepena njihove korisnosti i primenljivosti u ivotu. Insistira se na proirivanju
obima znanja. Smatra se da se pri usvajnju znanja istovremeno razvijaju i
intelektualne sposobnosti. Spenser smatra da uenici treba da vladaju korisnim
znanjima.

3. Trea teorija, didaktiki utilitarizam, naglaava formiranje praktinih vetina, i

pripremanje za ivot i budui profesionalni rad.

- Pomenute teorije se smatraju jednostranim: osnovni nedostatak im je

jednostrano shvatanje koncepcije opteg obrazovanja. Svaka od pomenutih
teorija je zanemativala, osim onoga to je za nju tipino i na emu je insistirala,
ostale aspekte obrazovanja.
- Sa druge strane, npr. teorija formalnog obratzovanja je istupala protiv
dogmatizma i bubanja, dok je teorija materijalnog obrazovanja istakla znaaj
usvajnja realnih znanja i njihovu praktinu vrednost. Ove teorije su posluile kao
osnova za klasino i realno obrazovanje.

25. Savremene teorije o izboru nastavnih sadraja

Od savremenih teorija treba izdvojiti : egzemplarizam, problemsko-kompleksnu

teoriju, strukturalizam i funkcionalni materijalizam.

1. Teoriju egzemparizma je formulisao nemaki didaktiar Han oerl 1958 g. Ona

se zasniva na egzemplarnom uenju, u kome se obrazovni sadraji grupiu oko
tema koje su odabrane ili su tipine za ostale injenice ili oblast. Adekvatan izbor
primera doputa upoznavanje uenika sa osnovnim oznakama i pravilnostima ,

1
npr. tipinih primera (egzemplara) biljaka, ivotinja i sl. , preko kojih je mogue
predstaviti i upoznati itave grupe i porodice. Tako nastaju tzv. ostrva znanja.
- Zbog suvie velike fragmentarnosti nastavnih sadraja, egzemplarizam se
moe primeniti samo u predmetima koji su pogodni (biologija, geografija,
poznavanje prirode). Potpuna primena teorije je suprotna principu sistematinosti
u nastavi, to se u predmetima sa posebno izraenim linearnim sistemom
sadraja (matematika, fizika, istorija) ne moe prihvatititi.

2. Problemsko-kompleksna teorija
Ovu teoriju je koncipirao Poljak suhodolski. On smatra da sadraje izlaganja
treba grupisati u komplekse problema, tako da obuhvataju materiju razliitih
nastavnih predmeta. Na ovaj nain izbor sadraja vie ne zavisi od vetake
podele na nastavne predmete. Suhodolski smatra da najvei broj problema ima
kompleksni karakter, to znai ad predstavljaju predmet prouavanja vie
razliitih disciplina.
- Izloena koncepcija se u principu odnosi ma tzv. monolitne probleme i
uglavnom je teorijski zasnovana , tako da se mora jo prouavati u cilju
konkretizacije.

3. Teorija strukturalizma
Najistaknutiji teoretiari su vab i Bruner. Smatraju da je za efikasno uticanje na
psiholoke struktrue neophodno da i sama nastava bude strukturalna.
- Prema ovoj teoriji nastavni programi treba da sadre osnovne pojmove u okviru
metodoloke strukture datog predmeta ili discipline.
- Shvatanje strukture predmeta je takvo njegovo razumevanje koje omoguava
smisaono povezivanje vie elemenata u njemu. Opte ideje su:
1. upoznavanje osnovnih, sutinskih pojmova nekog predmeta ini da i sam
predmet postane razumljiv.
2. pojedinosti se brzo zaboravljau ako nisu lokalizovane u sistemu
3. posredstvom stuktura, uenici stiu mogunosti bre i lake orijentacije

- Kritika je da ova teorija vodi ka jednostranoj intelektualistikoj nastavi na

visokom nivo apstrakcija koja odgovara nekoj vrsti naune kole

- Ipak, struktura i integracija su osnovni kriterijum pri izboru i sistematizovanju

sadraja obrazovanja.

4. Funkcionalni materijalizam
Autor je poljak Okonj. Izbor sadraja ne zavisi samo od znanja, ve i od njegove
funkcionalnosti, odnosno od korisnosti samih sadraja.
- Sadraji koji se unose u nastavne programe moraju imati istovremeno i
saznajnu i funkcionalnu vrednost, moraju pruati kako informacije o stvarnosti,
tako i razvijati njihove intelektualne sposobnosti.