PROGRAMSKA ZATITA ORALNOG ZDRAVLJA OSOBA SA POSEBNIM

POTREBAMA

Za osobe sa invaliditetom ovakvi programi u Srbiji ne postoje. Programi zdravstvene zatite

obuhvataju:
Tano definisanje ciljeva programa
Definisanje ciljne populacije
Organizacija programa
Edukacija
Praenje i evaluacija programa
Izbor nosilaca programa

Takoe je potrebno definisati:

Izvritelje programa
Finansiranje programa
Pokazatelje uspenosti programa
Evaluaciju operativnog plana u ranima fazama sprovoenja programa

Problemi u definisanju ciljeva preventinog programa su:

o Nema validnih epidemiolokih studija
o Ograniene na pojedinesubpopulacije
o Ograniene samo na odreene mere u cilju ouvanja zdravlja

Veina studija ipak pokazuje da osobe sa invaliditetom imaju znatno vei stepen nesaniranih
oralnih stanja u poreenju sa optom populacijom. Rizici za oralno zdravlje kod dece sa
invaliditetom nastaju zbog nemogunosti razvijanja vetina i sticanja znanja,kao i nerazumevanja
znaaja uvanja oralnog zdravlja.
Uopteno gledano, neadekvatna stomatolokazatita najee nedostajeosobama sa mentalnom
retardacijom i osobama iz manjih sredina. Od 1994-95 prema National health interview
survey(USA):
- oko 10% osoba sa invaliditetom ima ozbiljne potekoe u ostvarivanju prava iz oblasti
stomatoloke nege
- za 18% nije dostupna potrebna stomatoloka nega
- 24% nije osigurano
Ciljne populacije su izrazito heterogene i meusobno razliite i zato ne postoji jedan preventivni
program kojim bi svi bili obuhvaeni. Postoje sledee vrste populacija:
osobe sa mentalnom retardacijom
medicinski kompromitovani pacijenti
osobe sa kraniofacijalnim anomalijama

Prepoznavanje ciljnih populacija podrazumeva saimanje profesionalne i porodine

perspektive,razumevanje specifinih potreba unutar specifinih populacija i kombinovanje
nauno zasnovanih istina i iskustvenih podataka dobijenih od same dece,porodice i drugih lica
zaduenih za brigu odeci sa invaliditetom. SAD su definisale da13% dece i adolescenata zahteva
posebnu programsku zatitu drugaiju od ostale populacije. Program je finansiran od strane
nevladinih organizacijada inicira poboljanu koordinaciju iz oblasti ouvanja oralnog zdravlja.

Put prezilaenja barijera je potpuna i za svaku osobu specifina definicija medicinske potrebe
koja obuhvata:
razvojne
zdravstvene
socijalne
kulturoloke
porodine
faktore sredine
oralno zdravlje
preventivne mere

Interdisciplinarni pristup moe pomoi programskoj zatiti zdravlja osoba sa invaliditetom

primenom imena u obrazovanju i obuci,ciljanih istraivanja specifinih populacija,integracijom
zdravstvenih slubi,izradom pilot operativnih programa na specifinim subpopulacijama i
stvaranjem sistema koji obugvata osobu sa ivaliditetom,porodicu i sve zdravstvene profile.
Kritian problem je nedostatak svesti o znaaju oralnog zdravlja kod:

o zakonodavca
o drugih zdravstvenih profila
o u javnosti
INDIVIDUALNI PROGRAM ZA PREVENCIJU ORALNIH BOLESTI OSOBA SA
POSEBNIM POTREBAMA

Mnogobrojna istraivanja do sada su ukazala da osobe sa posebnim potrebama imaju veoma

nizak stepen odravanja oralne higijene, veoma mali broj plombiranih zuba, znatno vie
nesaniranog karijesa kao i ea oboljenja potpornog aparata zuba, to neminovno dovodi i do
gubitka veeg broja zuba u odnosu na decu zdrave populacije.

Razlog ovakvog stanja sigurno je u tome to je leenje oralnih oboljenja kod osoba ometenih u
psihofizikom razvitku oteano usled prisustva osnovne bolesti, kao i zbog teko ostvarljive
komunikacije i saradjne. Zbog toga je pored programske zatite oralnih bolest bazirane na
merama primarne prevencije, od izuzetnog znaaja i individualna programska zatita za
prevenciju oralnih bolesti, koja je specifino usmerena ka potrebama i mogunostima
hendikepiranih osoba.

Individualni preventivni program za prevenciju oralnih oboljenjau osoba sa posebnim

potrebamapredstavlja jasno definisanu primenu specifinih mera i aktivnosti primarne
prevencije prilagoene vrsti i stepenu ometenosti, vrsti i nainu izvoenja, kao i obuci
prilagoavanja mogunostima, prijema informacija i izvravanja pojedinih radnji od strane
oseba sa posebnim potrebama ili njihovih roditelja i staratelja.

Drugim reima ovaj program predstavlja osnovu za plansko, organizovano i sistematsko

sprovoenje preventivnih mera i aktivnosti u cilju spreavanja pojave oralnih oboljenja kod dece
sa posebnim potrebama.

Planiranje individualnog preventivnog programa treba prilagoditi vrsti i teini ometenosti deteta,
uslovima u kojim dete boravi (kua ili institucionalni smetaj), obrazovanju, obuenosti i
motivaciji osoba koja rade sa ovom decom, s obzirim da ovaj rad preteno sprovode njihovi
roditelji, staratelji ili profesionalno osoblje ustanove (vaspitai, nastavnici, psiholozi i sl.) u kojoj
deca borave.

to se tie dece koja lee nepokretna kod kue, ovaj
poseta od strane specijalno obuenih patronanih
higijeniara ili stomatologa, koji e svojim radom,
edukacijom roditelja/staratelja doprineti ouvanju
potrebama.
program treba sprovoditi u okviru kunih
slubi, stomatolokih sestara, dentalnih
a takoe davanjem saveta, informacija i
oralnog zdravlja osoba sa posebnim

Osnovno pravilo u individualnom zdravstveno-vaspitnom radu je de se uspostavi jasna

komunikacija izmeu vaspitaa i osobe sa hendikepom, odnosno da se razgovetno uju, jasno
vide jedan drugog ili pak na neki drugi nain uspostave komunikaciju (ulom dodira, mirisa i
sl.).
Kod slabovide dece treba koristiti glas i audio zapise kao osnovno sredstvo komunikacije. Tekst
i slike propagandnog materijala koji se tom prilikom koristi treba da bude krupjijeg formata od
uobiajenih, sa veim slikama jarkih boja i tekstom napisanim veim slovima. Takoe se u radu
sa ovim osobama mogu koristiti uveliavajue lupe i uveliavajua ogledala (za demonstraciju
pravilnog etkanja zuba), kao i ulo dodira (da opipaju radne modele, etkicu za zube, pastu i dr.)
ili mirisa (da osete, omiriu i prepoznaju ista usta posle pranja).

Za decu sa poremeajima sluha preporuuje se jasan, sporiji, razgovetan i neto glasniji govor
praen pantomimom i demonstracijom. S obzirom da veina ove dece ima sposobnost itanja sa
usana vano je da osoba koja se bavi individualnim zdravstveno-vaspitnim radom stoji ispred
deteta tj. licem u lice. Vrlo uspeno se moe koristiti komunikacija putem slika i crtea, a kod
dece koja znaju da piu i itaju, pisanom rei.

Deci sa mantalnom retardacijom je neogue bilo ta obljasniti jer ne mogu da prate i shvate ta
im se govori. Iz tih razloga je od posebnog znaaja procena stepena mentalne retardacije,
odnosno sposobnosti osobe da primi informaciju i izvri odreene zadatke. S obzirom na
specifinost razliitih kategorija hendikepirane dece individualni zdravstveno vaspitni rad kod
ovih osoba zahteva i multidisciplinarnu saradnju stomatologa sa pedijatrom, neuropsihijatrom,
psihologom, logopedom, vaspitaem, a posebno sa roditeljima ili starateljima.

Imajui u vidu da se oralna oboljenja (pogotovu karijes) najbolje spreavaju delovanjem u

najranijem uzrastu , od posebne vanosti je da se roditeljima ili starateljima hendikepiranih osoba
daju usmene i pisane informacije/uputstva (agitke).U njima se govori o uzrocima nastanka
kkarijesa i oralnih oboljenja, daljim komplikacijama, tekoama sanacije, kao i o efikasnim
merama prevencije pravilnom ishranom, odravanjem redovne i pravilne oralne higijene,
primene preparata fluora, zalivenjem fisura i redovnim kontrolama kod stomatologa u cilju
procene postojeih rizika, rane dijagnostike i mogue sanacije posledica ovih oboljenja.

Ishrana igra znaajnu ulogu u pojavi oralnih oboljenja kod osoba sa posebnim potrebama. Stoga
je od posebnog znaaja individualna edukacija roditelja/staratelja ovih osoba u saradnji sa
pedijatrom, nutricionistom, neuropsihijatrom ili pedagogom, s obzirom da se u zavisnosti od
vrste hendikepa, a posebno od sposobnosti vakanja i gutanja hrane (cerebralna paraliza,
mentalna retardacija) mogu javiti mnogobrojne greke u ishrani (kaasta ili polutena hrana,
povean sadraj eera, esto unoenje hrane i napitaka izmeu obroka, korienje boice sa
cuclim naroito nou itd.) koje mogu dovesti do pojave ili znaajnog pogoranja njihovog
oralnog zdravlja.

Vaan faktor u edukaciji i obuci osoba koje se brinu o hendikepiranoj deci je da se ukae na
tetnost ishrane bogatom ugljenim hidratima (eerima) s obzirom da ona igra znaajnu ulogu u
iskazivanju ljubavi, pridobijanu naklonosti, a u velikoj meri podmiivanju i odobrovoljavanju
osoba sa posebnim potrebama.
Roditeljima ili starateljima treba ukazati da ovoj deci traba davati pravilno izbalansiranu i
uobroenu hranu bogatu svim gradivnim elementima, a slatke proizvode (okolade, bombone,
sokove i dr.) davati samo posle glavnih dnevnih obroka.

Nain ishrane takoe treba prilagoditi vrsti hendikepa, odnosno sposobnosti uzimanja, vakanja
i gutanja hrane.

Odravanje pravilne oralne higijene treba da se obezbedi kroz individualne programe o

odravanju pravilne i redovne oralne higijene. Individualna obuka je vrlo teka i zahteva
intenzivno zalaganje roditelja ili staratelja, ali je vrlo vana jer angauje i motivie hendikepirane
osobe da brinu o sopstvenom zdravlju.

Ova obuka po principu individualnog zdravstveno-vaspitnog rada treba da roditelje obui o

pravilnoj tehnici odravanja oralne higijene, postavljanju deteta u najbolji poloaj za pranje zuba
(u zavisnosti od hendikepa: sedei, leei, u krilu drugog roditelja i sl.) izboru i upotrebi
sredstava za odravanje oralne higijene, kao i ujkljuivanje same hendikepirane osobe u
odravanju sopstvene oralne higijene.

Ovaj program treba da predvidi pravilan izbor kao i korienje specijalnog pribora za odravanje
oralne higijene prema mogunostima i zahtevima same osobe (specijalno dizajnirane drke
etkica za zube: pod uglom, deblje, adaptirane prema ruci pacijenta, elektrine etkice i sl.)

U osoba sa tekim hendikepom kod kojih je redovno odravanje higijene oteano ili nemogue,
provesionalno obueni zdravstveni radnici mogu povremeno (dva do etiri puta meseno)
odravati oralnu higijenu uklanjanjem mekih naslaga i dodatnoj upotrebi hemijskih agenasa za
inhibiciju formiranja plaka.

Najznaajnije hemioprofilaktino sredstvo je hlorheksidin glukonat koji se najee koristi u

obliku 0,12% rastvora za ispiranje usta jednom ili dva puta dnevno.

Meutim, pored pozitivnih rezultata upotrebe ovog rastvora za ispiranje usta u redukciji karijesa,
veliki broj hendikepiranih osoba nisu u stanju da efikasno ispiraju usta zbog atonije i slabe
kontrole oromuskularne koordinacije. Zbog toga se u ovih osoba moe primeniti i aplikacija (1x
dnevno u periodu od tri nedelje) 0,8% hlorheksidina u obliku elea, pomou specijalnih kaika,
ime s vri aplikacija elea po eljenim povrinama zuba bez mogunosti njegovog rasipanja po
ostalim oralnim strukturama i eventualnog gutanja.

Primena fluorida ima posebno znaajnu ulogu u uprevenciji karijesa kod dece sa posebnim
potrebama.

Zalivanje fisura kao jedna od specifinih klinikih procedura individualne zatite zdravih
povrina zuba od pojave karijesa preporuuje se za sve hendikepirane osobe kod kojih se moe
pravilno izvesti. S obzirom da je neinvazivna, bezbolna, metodoloki jednostavna, ekonomina i
bezbedna profilaktika metoda, dobro je prihvaena od strane male dece i osoba sa medicinskim,
fizikim ili mentalnim hendikepom.

U okviru individualnog programa za prevenciju oralnih bolesti osoba sa posebnim potrebama

preporuuju se i redovni kontrolni pregledi dva do etiri puta godinje u zavisnosti od vrste
hendikepa i karijes rizika. Oni se mogu obaviti u stomatolokim ordinacijama ili u specijalnim
predkolskim, kolskim ili stacionarnim ustanovama. Kontrolnim pregledima uspostavlja se
prisniji odnos i poverenje hendikepirane osobe i roditelja sa stomatolokim timom.

Ovim pregledima se takoe kontroliu efekti primenjenih preventivno-profilaktikih mera u cilju

daljeg odravanja postignutog stanja oralnog zdravlja, koriguju se eventualne greke i tehnike u
oravanju pravilne oralne higijene, kao i primene drugih mera za spreavanje pojave oralnih bolesti,
rane dijagnostike i sanacije poetnih oboljenja usta i zuba.