Ekskreciona funkcija bubrega Primama uloga bubrega je izluivauje iz organizma krajnjih produkata metabolizma, od kojih su neki i

tetni za organizam. Zatajivanje ove funkcije uvodi organlizam u stanje autointoksikacije i za nekoliko dana dolazi do smrti. Zbog toga se u hu-
manoj medicini koristi tzv. vetaki bubreg (dijaliza krvi) u sluajevima privremenog ili trajnog otkazivanja funkcije bubrega, ime se moe
zamenjivati ekskretorna funkclja bubrega u toku dueg vremenskog perioda.Filtracija u glomerulu stvaranje primarne mokraeU
kapilarima glomerula se odvija proces ultrafiltracije krvi. Iz krvi kroz glomerulsku membranu u lumen Bowman-ove kapsule se filtruje tenost koja
se naziva glomerulski filtrat ili primarna mokraa. Primarna mokraa predstavlja ultrafiltrat krvne plazme, to znai, sadri sve sastojke
krvne plazme rastvorene u obliku pravih rastvora, a ne sadri proteine.Ogromna koliina primarne mokrae koja se stvara u toku 24 asa
ukazuje da bubreg da bi odstranio iz krvi sve tetne materije, materije koje se nalaze u viku i one koje nisu potrebne organizmu, filtruje
sve iz krvne plazme to se nalazi u obliku pravih rastvora.Pad krvog pritiska u aorti ispod 9 kPa vodi stvaranju anurije prestanak stvaranja
i luenja mokrae. Hipertenzija pojaano luenje mokrae.Ultrafiltracijom krvi kroz glomerulsku membranu u toku 24 asa kod oveka se
stvori oko 170 l primarne mokrae, a kod velikih ivotinja i preko 1000 litara (govee, konj). Sama injenica da se svega oko 1-1,5% od ove
koliine izluuje kao konana mokraa ukazuje da se u tubulima u toku proticanja mokrae voda i druge materije potrebne organizmu ponovo
vraaju u krv. Ovo vraanje vode i materija potrebnih organizmu iz primarne mokrae u peritubularnu tenost, a zatim u krv, naziva se tubulska
reapsorpcija. Svi ovi procesi koji se odigravaju u tubulskom delu nefrona postali su lako razumljivi uvoenjem pojma "prag reapsorpcije". Prag
reapsorpcije predstavlja onu koncentraciju neke supstance u krvi ispod koje se ta supstanca u potpunosti reapsorbuje iz primarne mokrae u
tubulima.Reapsorpcija sastojaka primarne mokrae bitnih za funkcionisanje organizma iz lumena tubula u peritubularnu tenost se odvija
preko poznatih mehanizama transporta zastupljenih u plazma membrani svih elija. Ti mehanizmi transporta su: difuzija ili pasivni transport,
aktivni transport i pinocitoza.
Popreno-prugasto (skeletno) miino tkivo ini najvei deo mase ljudskog tela (oko 40%). Ono izgrauje
miie trupa, gornjih i donjih udova, lica, vrata, jezika, nepca, drela, grkljana, dijafragme, najveeg dela jednjaka, mokrane
cevi, vagine itd.Ti miii su aktivni deo lokomotornog aparata i odgovorni su za kretanje, odravanje pozicije tela, fiksiranje zglobova,
mimiku, govor, gutanje, disanje i druge vitalne funkcije organizma.Skeletno miino tkivo je specijalizovano za kratkotrajne snane
kontrakcije, a inerviu ga motorna i senzorna vlakna cerebrospinalnih ivaca to znai da se nalazi pod kontrolom volje.Graa
Popreno-prugaste miie izgrauju dugake i relativno tanke cilindrine elije koje se nazivaju i miina vlakna. Vlakna su
postavljena paralelno i okruena su slojem rastresitog veziva, koje se naziva endomizijum. Vei broj vlakana se udruuje i formira snop
koga okruuje omota perimizijum. Na kraju, ovi snopovi formiraju mii i okrueni su jo jednim omotaem izgraenim od gustog
vezivnog tkiva, koji nosi naziv epimizijum. Kroz ove omotae prolaze krvni sudovi i ivci, koji se granaju i dospevaju do svakog
pojedinanog vlakna. U sarkoplazmi miocita se nalaze brojna ovoidna jedra, veliki broj organela i miina vlakanca (lat. myiofibrillae),
koja zauzimaju najvei deo volumena elije. Jedna od glavnih mikroskopskih karakteristika ovih miia je ispruganost u poprenom
pravcu, to je posledica strukture miofibrila u kome se smenjuju svetle (izotropne) i tamne (anizotropne) pruge. Tu pojavu je prvi
primetio Levenhuk 1685. godine.Miofibril je posebno diferencirani, kontraktilni deo citoplazme i to je osnovna funkcionalna jedinica
miine elije. Ima konastu strukturu i dijametar . Miina vlakanca su postavljena paralelno duoj osovini elije i pokazuju tendenciju
grupisanja u snopove, koji se nazivaju Konhajmova polja. U izgradnji miofibrila uestvuje oko 1500 miozinskih (debelih) i 3000
aktinskih (tankih) filamenata. To su veliki polimerizovani proteinski molekuli.Aktinski i miozinski filamenti se jednim delom
preklapaju i tako uzrokuju poprenu ispruganost. Svetle pruge sadre samo aktinske filamente i nazivaju se I-pruge, jer su izotropne za
polarizovanu svetlost. Tamne pruge sadre miozinske i krajeve aktinskih filamenata. One se oznaavaju kao A-pruge, jer su anizotropne
za polarizovanu svetlost. U sredini tamne pruge nalazi se H-pruga (Hensenova membrana) koja sadri samo debele filamente. Krajevi
aktinskih filamenata su privreni za tzv. Z-disk, a deo miofibrila (odnosno itavog miinog vlakna) koji se nalazi izmeu dva Z-diska
se naziva sarkomera.Osnovna funkcija ovih miia je kretanje i proizvodnja telesne toplote. Osobine pp miia: Elastinost
mogu da poveavaju svoju duinu pa vraanje na normalnu veliinu. Kontraktilnost na dejstvo nekog nadraaja reaguje kontrakcijom,
skraivanjem duine. Razdraljivost moe da djeluje na razliite nadraaje: hemijske, mehanike, osmotske.