oda izuzetnoj dami

neki od kerova sto spavaju nocas

mora da sanjaju o kostima
i ja pamtim tvoje kosti
u mesu
a najbolje
u onoj tamnozelenij haljini
i blistavim crnim cipelama
s visokom stiklom,
vecito si psovala kad
popijes,
kosa ti je opadala a ti
htela da eksplodiras
oa onog sto te mucilo:
od trulih secanja na
trulu
proslost i
na kraju si
pobegla od njih
u smrt
i ostavila me sa
trulom
sadasnjicom;
mrtva si vec
28 godina
a ipak te bolje pamtim
nego ma koju drugu;
bila si jedina
koja je shvatila
uzaludnost
naseg zivota;
sve druge bile su samo
nezadovoljne
trivijalnim glupostima
besmisleno se zdrale
zbog
besmislica.

Dzejn, tebe je
ubilo to
sto si previse znala.
dizem pice
za tvoje kosti
o kojima
ovaj ker
jos uvek
sanja.