1.6.

3 BILANS SNAGE MOTORA

U dosadanjim razmatranjima vreno je poreenje obimne sile na pogonskom toku Fo sa
ukupnim otporima vonje. Ovakvo razmatranje omoguilo je nalaenje brzine, ubrzanja, vremena
i puta zaleta pri poznatim otporima puta. Isto ovo je mogue reiti poreenjem dovedene snage na
pogonski toak, sa ukupno potrebnom snagom za savladavanje otpora pri kretanju. Zavisnost
izmeu efektivne snage motora i snage kojom vozilo raspolae na pogonskim tokovima, data je
poznatom relacijom Pt Pe mt . Snaga na pogonskom toku jednaka je zbiru svih potrebnih
snaga za savladavanje otpora pri vonji:
Pt Pf Pu Pv Pa W
gde su:
Pf G f cos v Pu G sin v
G dv
Pv K A v 3 Pa v
g dt
Ovaj izraz je mogue analizirati u dijagramu P v (slika 1.83).

Iz dijagrama je oigledno da razlika izmeu maksimalne snage na pogonskom toku, pri

brzini , i snage potrebne za savladavanje stalnih spoljnih otpora (puta i vazduha) predstavlja
v
viak snage:
Pt Pf Pu Pv Pt
Viak snage je mogue iskoristiti za postizanje vee brzine vozila, tj. za ubrzanje vozila.
Veliina ubrzanja a zavisi od koeficijenta rotirajuih masa vozila pri datom stepenu prenosa.
Ako se kriva raspoloive snage na toku i kriva potrebne snage za savladavanje otpora seku u
taki A (na dijagramu slika 1.84) vozilo je u tom sluaju dostiglo maksimalnu brzinu kretanja.

1
 U sluaju da je potrebno omoguiti kretanje vozila u istom stepenu prenosa, sa manjom
brzinom od maksimalne, potrebno je delimino iskoristiti snagu motora, priguenjem otvora
leptira kod oto motora, ili smanjenjem koliine ubrizganog goriva kod dizel motora. Ovaj sluaj
kretanja je predstavljen na dijagramu isprekidanom linijom (slika 1.83). Kao i kod posmatranja
dinamike karakteristike vozila i ovde je uobiajeno da se dijagram raspoloive snage na
pogonskom toku daje u obliku Pt Pv , to je i predstavljeno na slici. Pt Pv je raspoloiva
snaga na pogonskom toku, nezavisna od optereenja vozila, i nju je mogue koristiti za
savladavanje otpora puta, ili otpora ubrzanja.
Ako je potrebno odrediti maksimalni uspon koji vozilo moe da savlada, potrebno je
izraz za bilans snage podeliti sa teinom i brzinom vozila:
Pt Pv Pf Pu
1
Pt K A v 2 G f cos v G sin v /
Gv
Pt Pv 1
f cos sin
v G
Iz ovog izraza oigledno je da je maksimalni uspon koji vozilo moe da savlada,
proporcionalan odnosu:
Pt Pv
v
to u dijagramu na slici 1.84 predstavlja tangens ugla i on ima maksimalnu vrednost pri brzini
v za ovaj stepen prenosa. Vrednost maksimalnog uspona je najjednostavnije odrediti
povlaenjem tangenti na krive snage, u pojedinim stepenima prenosa, iz koordinatnog
poetka.
Da bi se sagledale vune karakteristike vozila i nacrtale karakteristine krive u pojedinim
stepenima prenosa, koristi se poznata zavisnost izmeu snage na toku i efektivne snage motora,
kao i zavisnost izmeu brzine kretanja i broja obrtaja pogonskog motora.
Pt Pe mt
rd n km m
v 0,377 h v rd t s
io im

2
 Bilans snage vozila u pojedinim stepenima prenosa dat je na slici 1.85.

Izraz na levoj strani prethodne jednaine

1
Pt K A v 2 G f cos v G sin v /
Gv
je slian (principijelno) ranije izvedenom izrazu za dinamiku karakteristiku vozila. Kod
razmatranja vunih osobina vozila pregledniji je dinamiki faktor nego bilans snage, osim u
specifinim uslovima kada je neophodno razmatrati bilans snage. Pri priblinim proraunima
veoma esto se koristi odnos maksimalne snage motora i ukupne teine vozila koji se naziva
specifina snaga vozila. Ovaj odnos se kree u sledeim granicama:
za putnika malolitrana vozila 15 do 30 kW / t
srednja i vielitrana putnika vozila 15 do 90 kW / t
za teretna vozila srednje i vee nosivosti 8 do 18 kW / t
za gradske autobuse 8 do 12 kW / t
za meugradske autobuse 10 do 14 kW / t

1.7 IZBOR PARAMETARA MOTORA I TRANSMISIJE

1.7.1 IZBOR SNAGE MOTORA

Pri zadatku izbora snage motora potrebno je prethodno izabrati osnovne parametre vozila
da bi se na osnovu njih izabrali odgovarajui parametri motora i transmisije vozila (moment i
snaga motora u funkciji broja obrtaja i prenosni odnosi glavnog i menjakog prenosnika) tako da
zadovolje uslove eksploatacije.
Potrebno je utvrditi:
maksimalni uspon koji vozilo treba da savlada
uspon koji vozilo treba da savlada u direktnom stepenu prenosa ( max ili u % )
maksimalnu brzinu vozila na horizontalnom putu
Kako su poznate konstrukcione karakteristike vozila (teina, nosivost, eona povrina,
koordinate teita, koeficijent otpora vazduha c x i dinamiki poluprenik pneumatika rd ) vri se
izbor parametara motora i transmisije. Efektivna snaga motora treba da iznosi:

3
 G (f cos sin ) v K A v 3 G v K A v 3
Pe
mt mt
Ako se nacrta dijagram snage motora u funkciji brzine kretanja vozila, i to za sluaj
kretanja vozila maksimalnom brzinom, kada se prenosni odnos u menjakom prenosniku uzima
da je jednak jedinici (u direktnom stepenu prenosa), izraz za brzinu dat je u obliku:
rd n km e m
v 0,377 h v rd
io im i o i m s
Na dijagramu, slika 1.86, oigledno je da je na razliitim uslovima puta razliita
maksimalna brzina kretanja vozila pri punoj snazi motora, tj. motor e raditi razliitim brojevima
obrtaja zavisno od uslova puta.

Pored ovog dijagrama potrebno je nacrtati i potrebnu dinamiku karakteristiku vozila u

direktnom stepenu prenosa (slika 1.87), kako bi se iz tog dijagrama moglo videti koji je
maksimalni uspon koji vozilo treba da savlada u direktnom stepenu prenosa. Kako je:
Pe mt
Ft
v
to se izraz za dinamiku karakteristiku moe pisati u obliku:
Pe mt K A v 2 1 Ft R v
D odnosno D
v 13 G G
gde je:
G ukupna teina vozila (sopstvena teina + teina tereta)
mt mehaniki stepen korisnosti transmisije za putnika vozila 0,85 do 0,92; za teretna
vozila 0,85 do 0,88

Kada je ovo sraunato proverava se da li je dinamika karakteristika vozila vea, jednaka

ili manja od zadate, odnosno usvojene vrednosti.
Dmax Dusv gde je usvojena vrednost za dinamiku karakteristiku: Dusv f cos sin

4
 Kako je neophodno da je snaga motora na zamajcu vea od potrebne snage za
savladavanje otpora, to moe nastupiti nekoliko sluajeva (slika 1.88).

Maksimalna brzina vozila dobija se pri maksimalnoj snazi motora Pv Pe max . Meutim, max

maksimalna brzina vozila treba da se postie pri broju obrtaja motora koji je razliit n P . Tako e max

da kod vozila sa oto motorom treba da je:

n vmax
1,1 1,25
n P max
n v max 1,1 1,25 n Pmax
gde se vee vrednosti uzimaju za laka vozila, dok se kod motora sa regulatorom broja obrtaja
(kod vozila sa dizel motorom) ovaj odnos kree u sledeim granicama:
n vmax
0,8 0,9
n Pmax
Ako se insistira na maksimalno moguoj brzini vozila poveava se snaga motora (u
dijagramu karakteristika je nacrtana isprekidanom linijom). Tada se snaga novog motora moe
izraunati:
Pe v max
Pe max 2 3
n v n v

nv

n Pmax n Pmax

nP
max


Ovako dobijena snaga koristi se za proraun nove karakteristike motora po ve poznatom
obrascu Lajdermana:
n
2 3
n n
Pe Pe max C1 C2
n Pmax nP nP
max max

5
1.7.1.b PERFORMANSE MOTORA SA UNUTRANJIM SAGOREVANJEM
Performanse motora sa unutranjim sagorevanjem obino se analiziraju u dijagramima,
koji pokazuju promenu pojedinih veliina pri promeni ugaone brzine. Ovi dijagrami se nazivaju
brzinske ili regulatorske karakteristike (ako motor ima regulator). One pokazuju promene
efektivne snage i efektivnog obrtnog momenta pri promenema ugaone brzine za odredjeni poloaj
leptira karburatora ili zupaste letve pumpe za ubrizgavanje goriva. Ako se radi o najveem
punjenju motora, brzinska karakteristika se naziva spoljna. Uobiajeno je da se u dijagramima
spoljne brzinske karakteristike daje i zavisnost specifine potronje goriva g e .
Oblik spoljne brzinske karakteristike motora prikazan je na slici 5-9 na kojoj su
primenjene sledee oznake:

Taka 1
e - minimalna ugaona brzina (40-60 rad/s) pri kojoj motor moe mimo da radi bez
ph

optereenja.
Taka 2
emin - ugaona brzina pri kojoj motor moe da se opteretio
Taka 3
e Me max - ugaona brzina pri maksimalnom obrtnom momentu
Taka 4
e ge max - ugaona brzina pri minimalnoj specifinoj potronji goriva.
Taka 5
e Pe max - ugaona brzina pri maksinalnoj snazi

Taka 6
emax - maksimalna ugaona brzina pri kojoj motor moe da radi bez opasnosti od pojave
oteenja.

6
 Za ocenu podobnosti motora, na osnovu spoljne brzinske karakteristike, obino se koriste
koeficijenti elastinosti motora. Tako razlikujemo:

-Koeficijent elastinosti po obrtnom momentu- K m (sa poveanjem K m poveava se

pogodnost motora za korienja u vozilu)
M emax
Km
M Pemax
OTO motori: K m 1,08 1,35
Dizel motori: K m 1,05 1,20

-Koeficijent elastinosti po broju obrtaja- K n (sa poveanjem K n poveava se interval

stabilne vonje i prilagoenost motora da savlada kratkotrajne preoptereenja)
n Pemax
Kn
n Memax
prosene vrednosti K n
OTO motori K n 1,80 2,20
Dizel motori K n 1,30 1,60

7
1.7.2 ODREIVANJE PRENOSNOG ODNOSA GLAVNOG PRENOSNIKA
Izborom prenosnog odnos glavnog prenosnika moe se bitno uticati na vuno-dinamike
karakteristike vozila. Zbog toga je vrlo vano da se pre nego to se pristupi zboru ovog parametra
tano zna namena vozila i dominantni uslovi eksploatacije. Veina proizvoaa vozila nudi isti tip
vozila sa razliitim prenosnim odnosom u glavnom prenosniku, to korisniku omoguava da
izabere onu kombinaciju koja najvie odgovara nameni vozila.
Uticaj prenosnog odnosa glavnog prenosnika na vune karakteristike vozila najoiglednije
se vidi iz dijagrama bilansa snage, a pri promeni prenosnog odnosa glavnog prenosnika u
direktnom stepenu prenosa menjakog prenosnika (slika 1.89).
Na ovom dijagramu dat je bilans snage motora vozila za razliite prenosne odnose glavnog
prenosnika io1 , io 2 , io 3 , io 4 ,..., ion za sluaj kretanja vozila po putu iji se otpori menjaju prema
slici 1.89. Oigledno je da e se, za odreene vrednosti prenosnog odnosa glavnog prenosnika io ,
menjati i maksimalna brzina kretanja. Ve je reeno da se maksimalna brzina kod vozila sa oto
motorom postie pri:
v max (1,1 1,25) v Pmax
odnosno:
n max (1,1 1,25) n Pmax
a kod vozila sa dizel motorom:
n max (0,8 0,9) n Pmax

Oigledno sa slike 1.89 je da se najvea brzina postie za presenu taku A. Ta taka je

definisana presekom krive snage ukupnog otpora puta sa maksimalnom snagom na pogonskim
tokovima.Da bi se odredio prenosni odnos glavnog prenosnika, potrebno je znati brzinu
(maksimalnu) kretanja vozila. Ovu brzinu je mogue odrediti iz jednaine bilansa snage kod
vozila:
mt Pe max R f v R v v
mt Pe max G f v K A v 3
gde je v u m / s
To je jednaina treeg stepena po nepoznatoj v i nju je mogue reiti analitiki, pomou
poznatog Kardanovog obrasca:
v3 a v b 0
2 3 2 3
b b a b b a
v3 3
2 2 3 2 2 3
ili nalaenjem korena jednaine grafo-analitiki, odnosno jednaina se napie u obliku:
K A v3 G f v
f ( v) mt Pe
13 3,6 3,6

8
 Davanjem odreenih vrednosti brzini v izraunava se vrednost funkcije f ( v ) , pa se
izraunate vrednosti nanesu u dijagram (slika 1.90). Vrednost korena se proita u preseku krive
f ( v ) i koordinatne ose v .

Isto ovo je mogue reiti pomou dijagrama na slici 1.91. U preseku krive Pf Pv i
raspoloive snage na pogonskom toku moe se oitat brzina kretanja vozila.

Ovo je jedan od uslova koji utie na izbor prenosnog odnosa glavnog prenosnika
rd n v max
i o 0,105 .
v max
Kako dinamiki faktor zavisi od prenosnog odnosa i o , to od ove veliine zavisi i
maksimalno ubrzanje koje vozilo moe da postigne u direktnom stepenu prenosa, kao i vreme
zaleta vozila.
Poveanje prenosnog odnosa i o (npr. u cilju ostvarivanja veeg ubrzanja ili savlaivanja
veeg uspona) moe se prihvatiti samo do odreenje granice preko koje svako dalje poveanje
postaje necelishodno ak i tetno.
Kod vozila se jo uvodi pojam faktora broja obrtaja motora, koji takoe zavisi od i o . To je
pokazatelj koji daje broj obrta motora za odreeni preeni put vozila u direktnom stepenu prenosa
(obino se daje put vozila od 1000 m).
2 rd n
1000
io
1000 i io
n 2r o 159,2
rd
d

U literaturi se moe nai i izraz za koeficijent obrtanja kolenastog vratila

n
n
v
rd n
v 0,377
io 1
n i
n 2,65 o
v rd

9
 Umesto pokazatelja faktora broja obrtaja motora uzima se esto kao pokazatelj put klipa
na preenih 1000 m. vozila s1000 .
Svi ovi pokazatelji su direktno zavisni od prenosnog odnosa glavnog prenosnika i imaju
velikog uticaja na vek motora.

Sa druge strane da bi se usvojila neka vrednost za i o neophodno je proveriti da li se

veliine za n, v , s1000 (u kojima figurie io) uklapaju u preporuene granice:
za n 2000 3000 o / km
za v 30 50
za s1000 2 s 318,5si o / rd m / 1000m
s1000 445 m / 1000m za dugohode motore (s / d 1)
s1000 355 m / 1000m za kratkohode motore (s / d 1)
s1000 500 600 m / 1000m za laka vozila
s1000 650 700 m / 1000m za teka i veoma teka vozila

Na slici 1.92 data je zavisnost svih parametara ( v , D , a , t ) od veliine prenosnog odnosa

glavnog prenosnika io .
ema glavnog prenosnika data je na slici 1.93

Prilikom usvajanja prenosnog odnosa glavnog prenosnika mora se voditi rauna o svim
ovim uticajnim parametrima. Kao donja granica vrednosti prenosnog odnosa io uzima se njegov
uticaj na dinamiku karakteristiku posmatranog vozila. Kao parametar koji ograniava gornju
vrednost prenosnog odnosa io uzima se vrednost faktora broja obrtaja, ili preeni put klipa na
1000 m.

10
8.2.3 IZBOR PRENOSNOG ODNOSA KOD MENJAKIH PRENOSNIKA

Kada je odreena brzinska karakteristika motora i prenosni odnos u glavnom prenosniku,

pristupa se odreivanju prenosnih odnosa menjakog prenosnika. Prvo se odreuje prenosni
odnos u I stepenu prenosa na osnovu:
maksimalnog uspona koji vozilo moe da savlada u I stepenu prenosa ( max ) ili
minimalne brzine vozila kada su u pitanju radna vozila kod kojih je karakteristina mala
brzina vonje.
Pri odreivanju maksimalnog uspona koji vozilo moe da savlada, polazi se od uslova da
sila na toku ( Fmax ) treba da savlada sve otpore puta. U ovom sluaju zanemaruje se otpor
vazduha jer se radi o malim brzinama kretanja. Tada je:
1
Fmax M e max i o i I mt
rd
Sa druge strane, sila na toku zavisi od momenta motora i prenosnih odnosa u menjau i glavnom
prenosniku, pa je:
Fmax G (f cos sin ) G max
Kada se izjednae ove dve veliine dobija se vrednost prenosnog odnosa u prvom stepenu
menjaa:
G max rd
iI
M e max i o mt
Na ovaj nain odreen prenosni odnos u I stepenu prenosa, potrebno je proveriti da li je
sila na pogonskom toku u granicama mogue sile prianjanja, tj. mora da bude zadovoljen
poznati uslov da ne doe do proklizavanja pogonskog toka:
FI max F F Z

Ukoliko je sila na pogonskom toku vea od mogue sile prianjanja, tada se mora izvriti
promena izraunatog prenosnog odnosa u I stepenu na taj nain da bude zadovoljen uslov
FI max F , pa e u ovom sluaju maksimalni uspon koji vozilo moe da savlada biti u zavisnosti
od mogue sile prianjanja na pogonskim tokovima. Tada je:
F F
max I max
G G
Kod vozila kod kojih je bitna minimalna brzina kretanja, prenosni odnos u I stepenu
menjakog prenosnika odreuje se na osnovu poznatih kinematikih zavisnosti izmeu brzine
kretanja vozila i ugaone brzine kolenastog vratila motora, kada se pogonski toak kotrlja bez
klizanja:
rd w e min rd w e min
v min ; iI ;
io iI i o v min
Ovde je e minimalna ugaona brzina motora pri kojoj je mogue njegovo optereenje, a
min

da se motor pri tome ne ugasi.

Kada je odreen prenosni odnos u I stepenu prenosa odreuje se prenosni odnos u
poslednjem stepenu prenosa, koji je obino 1, tj. direktan prenos. Mogue je da prenosni odnos u
poslednjem stepenu prenosa bude neto manji ili vei od 1, zavisno od zahtevane dinamike
karakteristike u poslednjem stepenu prenosa. Kada su odreeni prenosni odnosi u prvom i
poslednjem stepenu prenosa, pristupa se odreivanju ukupnog broja stepeni prenosa i svih
prenosnih odnosa. Vei broj stepeni prenosa pribliava vunu karakteristiku vozila idealnoj
hiperboli, ali nije racionalno ii na veliki broj prenosnih odnosa, jer se ne dobijaju velika
poboljanja, a komplikuje se i poskupljuje sama konstrukcija. Dananja iskustva govore da se kod

11
putnikih vozila ide na 3 do 5 stepeni prenosa. Manji broj stepeni prenosa primenjuje se kod
vozila sa motorima vee snage. Kod teretnih vozila broj stepeni prenosa kree se izmeu 5 i 6.
Prilikom izbora prenosnih odnosa u pojedinim stepenima prenosa polazi se od najeeg
preporuenog postupka koji podrazumeva da ugaona brzina e1 , pri kojoj poinje zalet
(ubrzavanje vozila) bude u svakom stepenu prenosa ista i da odgovara ugaonoj brzini e 2 pri
Vi max u prethodnom stepenu prenosa, tj. na primer, da brzina VII min na kojoj poinje da se
ubrzava vozilo u II stepenu prenosa bude priblino jednaka maksimalnoj brzini kretanja u I
stepenu prenosa VI max . Ovo je prikazano za na slici 13.

0 v
S l. 1 3 .

VI max VII min

odnosno:
rd e 2 rd e1 e 2 iI
;
io i I i o i II e1 i II
Dalje
VII max VIII min
odnosno:
rd e 2 rd e1 e 2 i II
;
i o i II i o i III e1 i III

e 2 i k 1
Za K-ti stepen prenosa moe se pisati:
e1 ik

Za sluaj menjaa sa K prenosnih odnosa, kada je u ktom prenosnom odnosu direktan prenos, tj.
ik 1 , mogue je odrediti lan geometrijske progresije q:
e i i i i
I II III ... ... k 1 q
2

e i II i III i IV
1
ik
poznajui prenosni odnos u I stepenu prenosa, mogue je odrediti q:
q k 1 iI
PRIMER za vozilo sa etvorostepenim menjacjim prenosnikom:
i I i II i III
q, i IV 1 i III q i II q 2 iI q3 q 3 iI
i II i III i IV

12