cm (mE mo mS er Hris¢anstvo i kultura Pojam kulture — svake zamislive kulture, pa samim tim i one hriS¢anske — vezan je za pojam tvari. Zive tvari — sveta. Tvari, kako veli hris¢ansko uéenje, stvorene ni iz Gega, propadljive i vrem samosvesne tvari... Tvari koja u svom genealogkom biéu ima ne-bice, Smrt. Priroda tvari, veli sv. Atanasije Veliki, vezana je za ne-bice, Sva war, posto je voljom Tvoréevom stvorena ex nihilo, u samom svom biéu ima preontolo&ki zaloieno ne-biée, prazninu, odsustvo. "Jer priroda je tvari, uzeta sama za sebe, posto je ni iz éega postala, prolazna, nemoéna i smrtna."! Sto vazi za tvar wopite, vaii i za doveka. "Rod je Eovetanski postao iz ne-biéa."? U samom svom biéu Zovek, uprkos svojoj (Kako nas teolozi uveravaju) potencijalnoj bogolikosti, sadrai i smrt, odnosno prazninu, osmréenost, ne-biée. Opet, Sto vaii za tvar uopste, va2i i za Goveka. Nikako sam iz sebe, iz sopstvenog bia, vet iskljutivo u-Cestvujudi u biéu Drugog, u biu Boga (ali ne nuéno i samo u Bogu, veé isto tako i u biéu drugog, bliznjeg) koji mu se otkriva svojim dejstvima ad-extra, on, taj isti Covek, mode prevaziéi prete¢e iskuSenje (vazda nadiruéeg i pritiskajuéeg) manjka biéa u sopstvenom biéu. To, medutim, nije sve. Paraleno sa svetim Atanasijem naves¢u Nigea: "Razmrvijen i raspadnut, u celini polumehanitki razlozen na unutrainje i spoljanje, pojmovima kao aidajinim zubima prezasejan, stvarajuéi pojmove aidaje, uz to pateci od bolesti redi i bez poverenja u ikakvo sopstveno oseCanje koje jo§ nije Zigosano retima: kao takva neziva a ipak veoma zazoma fabrika pojmova i reti, moda jo8 imam pravo 0 sebi da kaem cogito, ergo sum, ali ne vivo, ergo cogito. Zajamteno mi je prazno »biée«, ne pun i zelen »Zivot«; moje izvorno ose¢anje jeméi mi samo 1M, AGANAZIOY, Karé eiSditwv, EPTA +. 1, Ccaochovie 1973, str. 204. 2 Ibid, str. 186.E : aS om ma da sam misaono, no ne da sam Zivo biée, da nisam animal, veé, u nabolju ruku, cogital. Najpre mi poklonite Zivot pa éu vam ja iz njega takode stvoriti i kulturu."? Pred nama su, dva vaina iskaza. Jedan od njih, onaj prvi, potiée od teologa, drugi od filozofa. Teolog je Ziveo pre nekih 1500 godina, filozof je (mime due za takvog ga — prvenstveno na osnovu onoga sto je prodivijavao, o emu je razmisljao i o &mu je pisao — mozemo smatrati) praktiéno na savremenik. Td dvOpdmwov yévos, odnosno rod dovecanski, veli sv. Atanasije, postac je & odx dvtov — iz ne-biéa. Ontolo&ki fon biéa tvari podrazumeva ne-biée. U svom biéu, Stavige, Zovek ima zalozeno ne-biée. Tamo gde je prisustvo, tu je i odsustvo. Jedno uputuje na dugo. U izvesnom smislu, Stavige, jedno zavisi od drugog. Temporalna odrednica ontologije tvamno bivstvujuéeg, blagodareéi arijanskom sporu, odredena je, svojevremeno, kao jeste nekog bivstvujuceg za koje nije uvek vadilo to jeste. Nesporno je jeste, ali nigta manje nije nesporno ni nije. Nigeanska ideja paradoksalne (u izvesnom smislu slobodno mozemo reéi i negativne) zajaméenosti praznog biée, njegovo suprotstavijanje misaonogi Zivog, tj. onog cogital i animal, u sanvu sré pogada predstavu (da ne kazem fantazam) 0 og (neko ée reéi % obx Sve, Nige uvudi u igru ono njegovo das /eere Sein — prazno bite. Pramo w smisiu ispraznjeno, ligeno svakog sadriaja, pusto, liSeno Zivotnosti. Novozavetnom, a uz njega svakako i otatkom, natpaye, suprotstavlja se nigeansko das Jere Sein. Sveti Atanasije govori u svetlu obzorja, tada ugiavnom jo§ uvek nastupajuce, dakle jo’ uvek ne w potpunosti konstituisane, hriSéanske kulture. Niée nastupa sa pozicija nekoga ko je svestan duboke epohalne krize same ideje hri8¢anskog poretka stvari. Jedno je svest — tj, apstraktni supstrat svake mogu¢e, konkretne, egzistencije, sam cajniji spisi sv. Atanasija pisani su, u tome je i njihova velitina, w ime Zivota, u odbranu Zivota, Da paradoks bude vedi, sa istih pozicija (sa poricija odbrane Zivota) poSao je i Niée. U ‘odnosu na cogito, u odnosu na postkartezijanskog subjeta misljenja, Zivot je uvek negde drugde. Bez fog dragde nema Zivota, bez Zivota nema kulture. A opet, fo drugde kao da nam, nekako, sve vige i vise izmie. “Najpre mi", veli Nige, *poKlonite Zivot pa Cu vam ja iz ‘njega takode stvoriti i kultura’. Istu stvar, bojim se, neko bi danas mogao reéi i za duhovnost. Poredak postoji, ali Zivot je negde drugde. Uzdrmana je simbolitka — pri tom, bojim se, ne samo simboliéka veé isto tako (ili pre svega) ontolo’ka — izvesnost iskustva kako kulture uopite, tako i samog kulta. Ozbiljno je dovedena u pitanje veza izmedu dogmata i unutrainjeg dozivijaja vernika. Obred je poprimio formu teatra. Tu su akteri, tu su gledaoci, priéa je svakom (manje ili vige) poznata, ono Sto izostaje je 3 Up. Nietzsche, F., "Unzeitgemape Betrachtungen’, Friedrich Nietesche Werkw in Drei Binden, Bd. 4, Herausgegeben von Karl Schlecta, Carl Hanser Verlag, Miinchen 1966, st. 280-281.cm eS co op mm =a duh. Robujemo stvarima, robujemo regima, robujemo idejama.* Preplavijuje nas jalovost. Robujemo ritualizmu. Goni nas nesreéa, uljuljkuju lazi: Mnogo toga, rekao bi sv. Atanasije, naprosto u-miiljamo, u-obrazavamo. Idolopoklonstvo se ruga Zivotu, nihilizam ga guii, postepeno ga sve vi8e li8ava smisla, ubija ga. Sta tek re€io institucionalizmu. O Zastoljublju i moti onih koje taj demon kuSa. Svi znar1o da je anarhija zlo, totalitarizam je, medutim, ako se zbilja velika zla izmedu sebe uopite i mogu porediti, isto toliko zlo. Slepo poslusni8tvo nalidje je iracionalnog bunta, U oba sludaja dominira nemoé i porazenost. Otud sva duboka, neretko bolna a ponekad gotovo pora¥avajuéa, oporost pitanja smisla odnosa izmedu hriSéanstva i kulrture. Izmedu nesputano razigranog duha i institucinalnih okvira eklisiolo&ki propisane duhovnosti. Na stranu moguée (manje ili vige uverljive), homerovske ili posthomerovske (u svakom sluéaju politeistigke, paganske), asocijacije. Jedno je izvesno, kultura nije stvar bogova. Nemoguéa je kultura bogova. Na sebi svojstven natin, to je predoseéao i Homer. Kategorija kulture neprimenjiva je na sferu bozanskog. Bodanski Zivot je (slozili bi se hriSéani i pagani) veéan i blaZen. Kulrtura je stvar tvari, dimenzija tvarnog biéa, konaénog bia. Lagodnost i nelagodnost, uzZitak i patnja, sublimacija i pad u vazda preteéi mrak atavistiékog, dimenzije su tvarnog biéa onog u kelturi (fj u simboligki oposredovanoj zajedaici) bivstvuj Bozansko je netvarno. Pogreino je, zapravo besmisleno je, govoriti o bo¥anskoj tvari. Tvorac tvori sve, sam je netvaran. Njegova netvarnost, bar ako se driimo hriséanske doktrine, ontolo’ki je garant apsolutnog i nespornog prioriteta njegovog biéa u odnosu na svako drugo zamislivo biée. Hesiodov politeizam mogao je iGi u smeru teogonije, u sluéaju hriéanstva tako je ne8to apsolutno neprihvatljivo. Prva knjiga Mojsijeva posveéena je postanju, genezi, genezi sveg tvarnog, sveg bivstvujuéeg. U samoj srii biéa bozanskog (eto jo8 jedne razlike u odnosu na platonizam) nema nikakvog razvoja, diferencijacije, ili naknadne sinteze.6 Nemoguéa je genealogija boZanskog. BoZansko, sa stanovista hriséanstva, “Vreme e pokazati koliko je, svojevremeno sa ne malim zanosom doéekana, ideja (ili jo8 bolje, projekat) liturgijske obnove Crkve u svojoj osnovi, zapravo, bila nesto analogno pojavi (upotrebiéu formulaciju Georgija Florovskog) bega u obred. Navedenu formulaciju Florovski je upotrebio ‘govoreéi o ruskoj Crkvi iz XVII veka, Dakle, period dubokih kriza i intenzivnog mastanja o prosiosti. Period; retima samog Florovskog, bolesnog i opasnog razmimoiladenja iskustva i ‘iifjenja. Pitam se koliko je savremena evharistijska eklisiologija (prvenstveno mislim na radove mitropolita Jovana Pergamskog i njegovih éenika) plod nekog bega od sveta i od vremena u bred, koji (bojim se) gubi veze sa svetom i sa vremenom? Navedeni stavovi Florovskog nalaze se u kknjii IIymu pycexazo Gozocrosis, YMCA Press, Paris 1983, str. 56-81. 5 Dua odstupa od vrline umiljajuci da jeste ono Sto nije (ti uh Svea Roy Coutve). Odrediv’i tako svoju intencionalnost usmerenjem ka onom sto nije, odnosno ka ne-bicu, izgubiée uporiste u bicu, ‘i. u onom sto jeste, Time ée njenom biéa imanentna pokretljivost dobiti jedno bitno autodestruktivao usmerenje, Up. moj prevod i komentare: Sveti Atanasije Veliki: "Protiv idolopoklonika’, Istocnik br. 22, Beograd 1997, st. 5-16. 6 Ovde se treba éuvati olakog interpoliranja poznatih stavova iz Prve teoloske besede i iz Druge bésede 0 mira sv. Grigorija Bogoslova, kao i u poslednje vyeme relativno testo navodenih Komentara sv. Maksima Ispovednika. Konkretno, sv. Grigorije veli: Ave toto poviis aa’ dpztig eis( i I ( ox oa oo = 3 =m ao em BD Em ima svoju ontologiju, genealogiju ne. U sluéaju smrtnitkog, dakle tvarnog, samim tim — onog u kulturi bivstvujuéeg, éinjenica genealogije predstavija neizbeznost, Usud biéa. Za tvarno, genealogija je samoreflektujuci logos dijahronijskog. ‘Nemoguéa je, naravno, dijahronija boZanskog. Sinhroniju boanskog odreduje arhajski perfékt: év épzft.. To u pocetku bese zapravo znati uvek bese. Arhajsko u perfektu ovde ne upuéuje na ond naprosto proilo, na bilost. Tezite je na onom bese koje sobom implicira i jeste i biée. I jo8 neSto. Bozanski (ako uopite mogu tako da kaZem) kviditet, Njegova obota, Njegova suitina, tako nas bar uée stari Kapadokijei — ili jo8 bolje, tako ih mi danas, ili bar neki od nas, razumevamo, tj. Gitamo? — u funkciji je njegovog trojiénog personaliteta, trojiéne uzajamnosti, Nikako obrnuto. Hrig¢anski Bog je Trojiéni Bog — Sveta Trojica. Trojitni Zivot nije politiéki. Sveta Trojica nije polis. Sveta Trojica nije drustvo, rod. Jedinstvo boZanskih ipostasi nije politiéko. Ono sto se izmedu njih dogada — jer, Sveta Trojica je sve samo nije statiéna, u njoj se vazda nesto dogada — nije kultura, Sa bogovima (dakle, veé sa paganskim bogovima), a da i ne govorim o hrigéanskom Bogu, situacija je potpuno ija. Teologija je — upravo, verujem, svaka zbilja autentiéna teologija, narogito ona hrigéanska — s one strane svake politike. $ one strane svake ‘og stvaranja. Ontoloski jaz izmedu tvari i Tvorea mora krajnie opasno. Cinjenica ovaploéenja drugog Lica Své5a. xevmdeton néxpL Tpudbos Eon (Jedinica je oduvek ka dijadi kreéuca, sve dok ne dostigne Trijadu), te MovaBos nev xwvnbelons, Bi 18 moboov, 5vd505 be imepBateiong dxep yap tv tO loc, 8 tk odpora, Tordbog be bpioscions, dud téet0v (VJedinica koja se zbog preobilia pokrenula, dijada je nadmasena izvan tvari i oblika po kojem su tela zaustavila se zbog savrSenstva xa Trojici). Problem je, naravno, kako razumeti ono xivnorg i ono a’ Spzig kod jednog od velikih Kapadokijaca. Drugim retima, postavija se pitanje postojanja procesa (fj. kretanja) i to ne u ikonomjskoj ravni, vee (sledujuéi upravo kapadokisku doktrinu) u ravni Gite teologije. U Bogu... Kao Sto mmamo, najuzbudljiviji pasusi Hegelove spekulative filozofije, njegove Logike, upravo su posveseni istom pitanju. Pitanju. moguénosti razumevanja istine same, ito bez ikakvog omota, ti Jelaganju Boga kakav On jeste, u svojoj veénoj sustin, pre stvaranja prirode... Na navedene reéi sv. Maksim ée, na sebi svojstven naZin (istovremeno se nadovezujuéi i na sv. Grigorija ina u njegovo vreme aktualnu platoniéku tradiciju), ponuditi jedan od svojih najspekulativnijih i sadrZinski najzamrenijih (zbilja te8ko razumijivih) komentara, Iskljuéiée, pre svega, moguénost kauzalnog, odnosno etiolodkog, objasnjenja, zakljuéujuéi ma kraju da je, kako sam kaze, kretanje Botanstva (xivmoug obv Geémtac) zapravo ono. zanje koje biva, posredstvom Njegovog. projavijivanja, 0 tome da On jeste i kako jeste. Kretanje Bodanstva je znanje (vas), ili, jo8 bolje, ono je sa- -zanje, koje se 0 Drugom (o Bogu) konstituibe na mestu Soveka. Na mestu subjekta obodenja. U tom smislu, tako bar ja razumevam sv. Maksima, neumesnd je govoriti o procesnosti unutar Boga = po tome se, izmedu ostalog, na Ispovednik razlikuje od Plotina, Prokia ili, recvimo, Hegela — Aretnja botanstva je stvar krajuje intimnosti i duboke liéne bliskosti doveka i Boga, Ono tu Procesno, tj. pokretno, jeste sa-odnas subjekta i Drugog, ne sama (svakom saznanju nedostupna) ‘uutrina tog istog Drugog. UP. PG 91, 1033D-1036D. 7 Navedeni stav propraéen je blago naglaienim oprezom. Razlog tome ledi u tinjenici da je personalistitko Gitanje kapadokijske trijadologije, do kojeg potpisnik ovog teksta zapravo dri, ipak samo jedna od (verujem legitimnih) interpretacija. Naravno, sustina je u tome da su moguée i Grugatije, manje ili vile ubedljive, interpretacije. Up. Na pr. Demetracopoulos, D., Is Gregory Palamas an Existentialist? The Restoration of the True Meaning of his Coment on EXODUS 3, 14: “ "yd ei 6 dv", TIAPOYEIA, Athens 1996| co OO om = eo en cm oe oe om = GO Ox] Svete Trojice — a to je, nemojmo zaboraviti znamenite reéi sv. Jovana Zlatoustog, znaéajniji dogadaj od samog dogadaja stvaranja sveta — u prvi plan istié capt, ne n6n1c, Naprosto tvar, telo, ne kulturu. Kultura uvek dolazi kasnije. Isto vadi za naciju, dravu i za svaki drugi vid grupisanja ljudi. Kultura je stvar judi, smrtnika. U njenoj biti nalazi se neka druga uzajamnost, smrtnigka uzajamnost. Svaka se ijudska uzajamnost, svako se smrtnicko pregnuce i postignuée, neumoljivo ogleda spram onog & ox dvrwy. Bozanska uzajamnost, uzajamnost lica Svete Trojice, bitno se razlikuje od iudske uzajamnosti. Kada je u pitanju Bozansko, punina, dakle ono veé pomenuto xAijpone, tu nikada nije niti moie biti sporna. I jo8 ne’to, Neumesno je, kada je u pitanju ono Bozansko, govoriti o sinhronjji i dijahroniji unutartrojiénih odnosa. Smrtni¢ki perfekt bitno se razlikuje od onog bozanskog. Sve sto se dogada, tu se (u sluéaju BoZanskog) dogada pred licem vetnosti, u modalitetu onog veé pomenutog ev &pif. Kultura je stvar Zivota u svetu. Njena ontoloska baza, utemeljenje, nikako ne mode biti u veénosti, veé iskljugivo u onom é& odx dvrwv. Zivot kulture je efekt preseka sinhronog i dijahronog, genealoSkog i aktualnog. Otud vremenitost kao bitna odrednica kulture. Besmisleno je govoriti o temporalnosti boZanskog. Na stranu nije i ikonomije, ikonomijsko okretanje Trojiénog BoZanstva UE} — ili, bukvaino, uzimanje — vremena), utopi u vremenu. U svakoj kulturi ideja veénosti prisutna je samo na nivou, simbolitki manje ili vise rafiniranog, objekta Zelje. Po prirodi stvari, vetnost nikad ne moze biti realitet tvari, a samim tim ni kulture. Uz to, naravno, besmisleno je govoriti o sinhroniji io dijahroniji vetnosti. Kultura tezi kultu — nemojmo se zavaravati, nijedna kultura 1 potpunosti ne moie sebe poistovetiti sa kultom, uvek postoje neke realno nepokrivene (profane) sfere bia — teZeéi kultu ona, zapravo, teZi snu 0 sopstvenoj vetnosti. Vana dimenzija kultnog je da upravo u okvirima njega tvarno (a samim tim i konaéno) sanja — duboko verujem u ove, ako mogu tako da kazem, onirigka dimenziju kultnog — sopstvenu netvarnost (dakle, nekonaénost). Botansko je u kulturi uvek, na ovaj ili na onaj naéin, pred-stavijeno. Kult i kultno je sfera terminalnog, rubnog, u okvirima, simbolicke strukture neke (uvek konkretne) kulture. Ono u kultu, hri8éanskom kultu, najkultnije podrazumeva pred-stavijivost ne-pred-stavijivog. Otud paradoks: kultni simbol je istovremeno ‘simbol kao i svi drugi simboli i simbol bitno razlidit od svih drugih (profanih, ne kultnih) simbola. Semiotika kulta nameée nam se kao sasvim legitimna moguénost. Kao ne&to po sebi razumijivo. Ipak, valja podvuéi, semiotiku kultnog nemoguée je dosledno misliti u jednom striktno sosirovskom kljuéu. Tamo gde (baveéi se problematikom meduigre onog Je Jangage, Ja langue i Ie parole) De Sosir i njegovi sledbenici, jezikoslovei, u prvi plan istiéu arbitrarnost, odnosno distinkcije oznaditelj-oznaceno i oznacitel-oznaciteh, razlititi mistagozi, ili bar oni Kjjuéni medu njima (pomenuéu samo Pseudo Dionisija, sv. Maksima i recimoa fi a me SD ee Kavasilu) kao ontolo8ki bazitnu opoziciju, samim tim i tenziju, vide suprotnost na relaciji prisutno-odsutno. Ili, jo8 bolje, prisutan-odsutan, Verovatno tek dolazi vreme — pojava imeslavaca, nekih vainih pesnika, Vitgen8tajna i savremene analititke filozofije, u izvesnom smislu, tome u prilog govori — kada emo, sa novom paénjom i uz (nadam se) tada ne malu naknadnu pamet, ponovo Gitati Areopagitski korpus, narotito tekst O bozanskim imenima. Ono u kulturi kultno po sebi biva konstituisano kao ono simbolitko. Svako kultno oprisutnjenje transcendentnog podrazumeva simbolitko. Mimo sfere simbolitkog nema kultnog. Simbolitko je pred-stavno. Pred-stavnost je baza njegovog prisustva, Ono w Aultu kultno iskljuivo biva kao pred-stavno, tj. u svojoj pred- stavnosti prisutno. Predstavnost predstavnog ne potiva na realitetu prirodnog. Predstavno nije prirodno. Religijska predstava nije prirodna predstava. Prisutnost, odnosno odsutnost, simbolitki zahvaéena u kultuom nema nikakve veze sa prirodnim, Ne postoji prirodni kult. Kult je, samim tim Sto je kult, uvek simboli¢ki oposredovan. Isto vazi i za kultura. I najprimitivniji kult podrazumeva emancipaciju subjekta u odnosu na (samo hipoteti¢ki postoje¢i) nediferencirani realitet prirode. Realitet kulta je realitet simbola. Realitet kulta nije realitet tvari. Tvar je u kultu uvek samo inicijaini prediozak i nigta vige. Liturgijsko tamo kod Kavasite, pedrazumeva sko telo i krv8 Akcent je, znaéi, na on tvar, war kao istovremeni subjekt i objekt pomenutog petaBoy. MetaBorh shvaenog u smislu pre-tvaranja same tvari. Sve drugo poéiva na simboliékom. Simboliéka intervencija profilige tvar. Omoguéava, iskoristiéu formulaciju Simeona Solunskog, prisustvo Njega pod obrazom hleba9 S jedne strane je ono 8 ox Svtay, s druge je poredak simbolitkog. Tek simbolicki profilisana tvar, tek tvar osve8tana onim perafoAy, moze postati kultna, kultnost tvari podiva na njenoj simbolitkoj profilizaciji. Puka tvarnost tvari, njén materijalni supstrat, za kult nije dovoljna. Kultni prinos tvari ne uzima tvar kao tvar in abstracto. Setimo se samo najuzbudljivijih trenutka Proskomidije. ‘Tvamnost prosfore dobiva simboli¢ki status, konkretni realitet tvari je u drugom planu. Uli, jo8 bolje, preobrazava se. Dogada se pre-tvarenje tvari. Pomenuto uetaBods, "U spomen Gospoda i Boga i Spasa naSega Isusa Hrista", "Kao ovca na zaklanje bi voden", “I kao nevino jagnje", govori dalje svestenik zabadajuéi koplje u desnu stranu peéata, "nemo. pred onim koji ga strite...". Realitet svakog moguéeg obrednog dejstva, svakog kultnog éina, potiva na paradoksu predstavnog oprisutnjenja transcendentnog. " ..jer Ti si’, refi su jedne vaine liturgijske molitve, "Onaj Koji prinosi i Koji biva prineSen..". Onaj koji prinosi-Onaj koji biva prinesen, Onaj koj je tu, Onaj prisutni, Onaj koji se priziva (dakle, Onaj-jos-uvek- 'Nixoléov KaBéouta, Epunveta on Ocia Acttoupyia, Seacakowien 1979, str. 2. » Conueuus Gagucmioro Cueona apxnericrona Oeccarortnudieoro, Cauxrnerep6yprs 1856, str 128.= co =o oo oe CoD em a OD ne-prisutan, Onaj odsutan). Karakteristiéan je refren jedne pashalne himne sv. Jefrema Sirina: Hyala da je Siau Gospodaru simbola, Svojim raspecem koji Sve simbole ispuni. Te&ko da bi danas — valjda smo se, napokon, posle svega Sto nam se desilo, osvestili po pitanju mesta i uloge ideologije i ideolokog u svetu posrnule judskosti — iko ozbiljan bio spreman da brani tezu 0 imanentnom prisustvu bozanskog u nekoj kulturi, u neko rodu ili plemenu. U nekoj dréavi. Obozeno drustvo nigta manje za smrtnika nije pogubno od obezbozenog drustva. Isto vazi za prazi teizam (za toboinji, neretko samo obitajni, teizam, lien svake Guhovnosti) i za isti takav, dakle prazni (prikriveni ili otvoreni), antiteizam. U oba sluéaja, posluZiu se poznatom Nigeovom formulacijom, vaii isto ono Menschliches, Alseumenschiliches. Liudsko, odvet iudsko. Kuitura, moZemo i i, podrazumeva emancipaciju kta (isto mofemo reéi i za subjekta kulture i za subj ta) u odnosu na neposrednu prirodnost, tj. tvarnost. Granica naivnosti je prekoraéena. Povratak na staro nije mogué, idenje napred suotava nas sa trenjem realiteta, sa sopstvenom moguénoséu (odnosno nemoguénosé) izbora, Otud sva sloZenost odnosenja kulture spram onog, svakoj tvari konstitutivnog, & od Svewy. Emancipacija nije statigni fakt. Reé je o procesu, procesu u istoriji. Emancipacija je pomeranje, od- micanje. Nuino, kao takva, ona podrazumeva distancu. Razmak. Uspostavijanje raz-makuutosti v smislu kultivisanja onog prirodno stihijnog. Cak vegetativnog.}° Stanje stopljenosti i odsustvo diferencije negacija je kulture. Raz-maknutost je meStenost. Raz-micanje je iz-mestanje. Eks-staza. Eks-staza je negaci stopljenosti, iskorak iz sfere nediferenciranosti. Iskorak iz narcizma. Iskorak iz onoga sto savremena psihoanaliza imenuje kao stadium ogledala.!' Raz- maknutost, posluzi¢u se terminologijom sv. Maksima Ispovednika, podrazumeva drugost (&xpév) i razlicitost (B1é@opov).!?. Tek onda, ako je utvrdena drugost i "© Y tom smislu, up. zanimljiv tekst McMahon, J. M., “Cultivating passion: vegetables, belif and sexuality’, Newsletter of the Classical Association of the Empire State, 31, 2, 1996. Autor obrazlaze tezu 0, na nivou jezitke prakse vidljivoj, povezanosti izmedu sfera imenovanja i razumevanja isto ‘vegetativnog ivota biljaka (tj. neposredne prirodnosti) i procesa postepenog (izmedu ostalog i semantiékog) kultivisanja predstave 0 sopstvenoj seksualnost. Sliéne stavove moguée je pronadi u tekstovima: Michelini, A, "HYBRIS and plants’, Harvard Studies in Classical Philology, 82, 1978, str, 35-44, te McEvilley, “Sapphic Imagert and Fr. 96," Hermes 101, 1973, str 257-258. © Detalije o tome up. moj tekst: "Telesna shema, telesno Ja, self," Psiboanaliza i ontologija, Zavod za udabenike i nastavna sredsiva, Beograd 1998, tr. 157-168. 2PGOI, 11854.fi 3 GO om os £5 fi 2D ES cD ee me eS razlititost, moguée je jedinstvo (tv@otc) koje ne podleze rascepu, odnosno cepanju (Btaipeow), ali Cuva razliku (Btagopév).!3 Biée, biée Soveka, nije inertna odrednica Zivota. Biti je isto to i Zeleti. Eks-statitko bige je biée Selje. Kult je, a isto va3i i za kultura uopite, simbolitki medij artikulisanja Zelje. Nema te Zelje koja Ijudskom uzajamnoSéu nije oposredovana. Zndnja je egzistencijalija biéa, biéa koje biva u zajednici sa drugim (manje ili viSe samosvesnim) bi¢ima. Niko nije inertan, niko nije nezainteresovan. Drugim retima, Zelja je intersubjektivna kategorija. Pogresno je svoditi je u okvire biologije. Zelja nije potreba, Zelja nije nagon. Zelja je kao intersubjektivno Konstituisano Ijudsko htenje. To bi, izmedu ostalog, bila jedna od kijuénih poruka Hegelove Fenomenologije duha. To da niko nije nezainteresovan.!* Da je, u poretku Ijudskosti (dakle, u kulturi), Zudnja uvek prisutna. Pogre&no bi bilo pomisliti da se cela ova priga iscrpljuje na nivou kulturoloskog, horizontalnog. Mogué je bar jo jedan korak. Spram Boga, tvar — upravo sva tvar — nije inertna, Naprotiv, eks-staticka je, ka Drugom otvorena. I njeno je biée u nekoj svojoj (makar potencijalnoj, verovatno neosveXéenoj) izsebitosti, iz-sebitosti ka Bogu. TezZiste je na biéu uopste kao ciljem vodenom procesu, na teleologiji shvaGenoj u jednom prvenstvero . Upravo sve, to bi bile reti Jovana Skitopolskog (po svoj prilici, tradicija ik je pogresno pripisivala s Maksimu Ispovedniku), sve, éak i samo ne-biée, Zudi za dobrom, tj. za Bogom. Svako je kretanje, svaki je konkretni dogadaj, u funkeiji ovog ontoloski baziénog dviga tvari, Ne samo da svet ima svoj poéetak, on ima i svoju taéku omega. Svoj cilj. Ono svoje ka-Cemu. Bog nam se tu, naveSéu jo jednom sv. Maksima, otkriva kao Arajnje Zeljeno (xd Eoyxatov Spextdv).!6 I jo8 ne8to. Valja znati, makar koliko neki zbog svega ovoga osetili nelagodu ili otpor, da-je (veli dalje, najverovatnije, Jovan Skitopoljski, a ne, kao Sto se pre mislilo, Maksim Ispovednik) éak i erotska pohothjivost beslovesnih stvorova, tj. Zivotinja, projekcija njhovom biéu imanentne teZnje, tj. Zudnje, ka Bogu..? TeSko je, bar za jednog hrig¢anskog teologa, po ovom pitanju zamisliti radikalniji stav. Po sebi se, kao egzistencijalija, nameée kategorija mesta drugog, odnosno Drugog. Svaka kultura, pa Zak i ona antiteisti¢ka (nemojmo zaboraviti — i ateizam moze imati svoje kultove), izmedu ostalog biva odredena mestom bozanskog. Mesto botanskog je mesto Drugog. Pramo mesto. Mesto Drugog shvaCeno kao mesto za Drugog. Vaino je sledeée: ono, to isto mesto boZanskog, nije naprosto sadrzaj, 13 PG 91, 1056CD. ™ Karakteristigno je poglavije 0 gospodarenju i o bivanju slugom (Herschaft und Knechtscheft), Up. Hegel, G. W. F., Phénomenologioe des Geistes, Suhrkamp 1973, str. 145-155. 15 PG 4, 272A, Korisne informacije o aktualnom nivou zanja o Arcopagitskom korpusu, tj. 0 poznatim sholijama koje se nalaze u éetvrtom tomu Minjovog izdanja, moguée je na¢i u knjizi Rorem, P. and Lamoreux, J, John of Scythopolis and the Dionysian Corpus. Annotating the Areopagite, Clarendon Press, Oxford 1998. 'SPG91, 1089BC. ° "BG 4, 268C-269A.c. ca mm =a oma 22 om cm om GE Go a my Oo mesto boZanskog je funkeija. Funkcija praznine, odnosno nedostatka, na mestu subjekta koji je u potrazi za Drugim. Tragajuci za Drugim, istovremeno on traga za samim sobom. Za izvesnosu sopstvenog bi¢a. U pitanju je funkcija koja na sebe preuzima najrazlititije moguée (manje ili vise osveiéene), teistitke ii ateistitke, sublimisane ili primitivne, razborite ili bizarne, strukture i sadrZaje. Pitanje sadréaja ipak je ovde, uprkos svom nespornom znaéaju, drugostepeno w odnosu na pitanje funkcije. Funkcija uslovijava strukturu, sadrzaj je epifenomen strukture, Struktura je relaciona kategorija, sadréaj ne nudno. Primat strukture nad sadrZajem direktna je posledica ukijuéenosti mesta Drugog u sam najintimniji, uslovno reéeno unutragnji, metabolizam subjekta u nastajanju. Vazna posledica takvog stanja stvari bila bi injenica da u Zoveku — potpuno istu stvar moZemo reéi iza njegovo drustvo, za kultura — wvek neko ili ne8to boguje. Prazno mesto je (upravo kao funkcija) uvek tu. Pitanje je samo ko, odnosno sta "boguje”? Nemoguée je, u slugaju Zoveka, to je valjda svakom jasno, potpuno poklapanje onog mpécunov sa njemu pod-lezecim odors. Neki raskorak, da ne ka#em rascep, uvek postoji. Neko, mozemo i tako razmisijati, odmicanje personalnog od prirodnog, ali ne i samo od prirodnog, veé isto tako i od idealnog. Covek je uvek konkretan, idealan Govek ‘o vati za pojedinca, vaZi i za grupu. Kultura i tvo, kao uostaiom ni litnost, nije gorija. Isto e ni mrav ni péela, ni vuk ni ptica. Sve i da je, kao Sto w suitini i jeste, veé u samom njegovom genotipu apriori zalozena nekakva (makar koliko s podetka rudimentara bila) intencijalnost spram mesta drugog, realni modaliteti uvek konkretnog intendiranja bitno su zavisni od faktora koje nikako ne mozemo svesti u okvire genetike i biologije. Karakteristino Ijudska uzajamnost nije svodljiva u okvire puko animalnog éopora. DruStvenost Zive tvari nije monolitna Ginjenica, veé, pre svega, spektar. U osnovi, zapravo, velo Siroki okviri tog spektra sobom objedinjuju bitno razliite nivoe i oblike drugtvenosti. Ono sto varira, na zbilja Sirokom kontinuumu koji sobom pokriva svu Zivu tvar (od najjednostavnijeg planktona do Goveka), varira stepen samosvesti i stepen slobode. Upravo spram pomenutih varijabli, uvek, u svakoj moguéoj konkretnoj situaciji, valja odmeravati (a samim tim i razumevati) ono u svoj Zivoj tvari invarijantno. Logika spektra je logika dinamitki sloZene (iskustvo nas uverava — mnogoslojne) strukture. Ono tu bitrio nije puki sadrZaj, veé mnogo vige odnos snaga. Potencijalno postojeéa tribalnost Ijudske grupe, njena (nazalost odveé Sesto osvedodena) sklonost atavistiékom i primitivnom, neretko destroktivnom — uveravaju nas, svaki na svoj naéin, autori poput Levi Strosa i Biona — predstavlja, stoga, neéto bitno rezligito u odnosu na brojne moguée Zivotinjske nadine grupisanja. Istini za volju, Platon ée svom idealnom polisu suprotstaviti polis sviaja (av nb&ac)}®, no sama sviniskost tog njegovog svinjskog rpolisa nigeg nema zajednickog sa svetom Zivotinja. U pitanju je samo metafora, polit, 372D4,3 frre) op = q Q eca esr a 6 ol Gs om co Degenerisana i degradirana Ijudskost i dalje ostaje Ijudskost. Zivotinje sa tim nemaju nista. Covek je biée, koje pretenduje na to da bude samosvesno. HriSCansko utenje nameée mu dédatni imperativ — obozenje. Obozenje kao tatka omega, kao cil, svake Ijudske egzistencije. Covek je covek upravo time 8to je prizvan na obozenje. Kaem prizvan, ne oboden, Priziv iskljuéuje automatizam, priziv podrazumeva neophodnost od-ziva. Na delu je, sasvim odigledno, hristoloska paradigma. Karakteristitno veli Kavasila: "Jer Sto je kao Bog Sin imao na potetku, kao Covek to ée poprimniti na kraju."9 Bez odziva priziv je uzaludan. PromaSen. Drustveni kontekst, tj. kultura, predstavija referentni okvir konstituisanju svake moguée samosvesti. Svakog moguéeg pri-zivanja i od-zivanja. Svaki je priziv kulturom oposredovan, simboligki manje ili vi8e jasno artikulisan. Svako se prizivanje oéituje usvetu. U ovom svetu... U svetu razmene smisla i znaZenja. Svako je pri-zivanje oblik komunikacije. Drugost je uvek tu. Drugost, ne stopljenost. Ne kaze se uzalud: Vocatus atgue non vocatus Deus aderit. Uvek je tu (tu je makar ga i ne bili svesni) visoko idealizovani bristoliki ideal. Lice Drugog... Medutim, istovremeno, uvek je tu i ono sve tvari & ode dvtav. Jer, uprkos svemu, Eovek je tvar, sve Ijudsko je tvarno. S jedne strane je eks-stetitnost (eks-statiénost tvarnog), 8 éruge strane je pré-zie (priziv koji dolazi sa mesta Drugog). Ovo izmedu je Zivot. Zivot sen simboliékim profilom kulture. 2 k te izoStren upravo u odnosu na ono svoje inicijalno & odx dvtwv. Dakle, Zivot u potrazi za sobom, svesti o sebi samom, za spasenjem. Za srecom. Cilj je jasan, oboiiti se, put moie biti samo jedan: Ziveti. Bog je Bog Zivih. Konkretni medij artikulisanja svake moguée samosvesti, samim tim i one samosvesti koja je svesna svoje teinje ka oboienju, tj. svake moguée (bila ona prosveéena ili ne, bila ona autentiéna ili ne) religioznosti, odreden je tenzijom izmedu simbolitkog i uobraziljskog, tj. fantazmatskog. Istovremeno, Sovek je i biée simboliéko i biée ikoniéko. Uprkos nnespornoj samosvojnosti Covekovog bia, uprkos njegovoj slobodi, pogreSno je verovati, makar to i dan-danas mnogi Zine, da on u sebi ima realno raspolozive Kapacitete za potpuno ovladavanje simboliékim i ikonigkim. Naprotiv. Ne postoji éisto znanje, ne postoji potpuno ludilo. Uvek, kako veli muéeni Lit, postoji neki sistem. Moramo biti obazrivi. Sistematiénost, a tu bi negde uz nju iSla i ofiglednost, ne mora nuzno podrazumevati i razboritost. Stara je istina da je dovek biée koje nesumnjivo moze biti i delati u korist svoje Stete. Ostareli ée ga Platon nazvati lutkom i pijanom Jutkom bogova® Psihoanaliza govori o fantazmima, oci o prelesti. Platon o pijanstvu, o nekakvom Govekovom biéu imanentnom (potencijalno znati uvek prisutnom) pijanstyu. Ludost logosa prepliée se sa logosom Iudila. Opijenost sa razborito36u. Ponekad ih je nemoguée razgrani Nrxokdov KaBioika, Founveia on} Bela Acrroupria, Gescahovixn 1979, str. 194 : % Nomoi, 80483, 645D1.wa co om « oD em om) oa Gx eo OD Go Exo ‘Tvarno je, to je neminovnost postojanja — naravno, ako govorimo o samosvesno- tvarnom (tj. ako govorimo o éoveku), ne 0 tvarnom uopste — vezano za ono nesto u éoveku u-obraziljsko. Nemoguée je neposredno iskustvo tvari. Odnos spram pretpostavljenog realiteta viestruko je oposredovan. Covek je bide Zelje, biée imanentnog nemira, vedita strela teznje. Eks-stati¢ko biGe. Bitna je, mati, Zelja. Htenje. A opet, to je znao jo Aristotel, miita covek ne moze pozeleti a da mu prethodno /a svojoj duii/ ne da obraz Lik, predstavu. Da ga ne u-obrazi, Otud problemi, To Sto se neéto (svesno ili nesvesno) hoée, to Sto se ka tom necemu tezi, ne mati da ée to isto nesto na kraju biti dosegnuto. Hteti, éak i posegnuti za, ne iskdjuéuje promasiti. Uobraziljsko, sa stanoviSta subjekta htenja, profilige (tj. éini ga prepoznatljivim) objekt htenja. Dogada se diferencijacija, uvodenje razlike, na mestu predstave objekta. Objektna razliénost u funkeiji je predstavne razliénosti. Predstava fokusira Zelju. Opredeljuje njenu ciljnost. Ono uobraziljsko (cd gavtoatKdy), kako je to rekao sv. Grigorije Palama, posreduje (ued6ptov iverax) izmedu umnog i dulnog, tj. izmedu opadanja i miiijenja22 “Kada posredstvom Eula um biva izlozen od tela odvojenim i netelesnim slikema /tj. pojavama, fenomenima/, tada on na razlitite naéine — zlikovanjem, analizom i sintezom — tori pomisli, sto se dogada rezlicito: strasno, bestrasno, izmedu /strasnog i bestrasnog/, kao i uz zabludu il Odatle se poradaju viline slije i zlomislije."23 Odigledna je vai koja je, u okvirima Palaminog misljenja, pripisana uobraziljsi verujem, i novoplatonicki izvori na koje se sam solunski svetitelj precutno nadovezivao. Svetiteljeve redi i danas zvuée krajnje aktualno. SveZe, U svakom Zoveku, u samoj stZi njegovog saznajnog aparata, zalozen je element potencijalne iracionalnosti. Istini za volju, to ovde valja podvuéi, Palama ée na istom mestu ostaviti moguénost postojanja, ako mogu tako da kazem, ¢istih misli tj. umnih dejstava (ili aktivnosti, energija) slobodnih od uobraziljskog. Za njega je, najkraée reéeno, ako mogu tako da kazem, uobraziljsko dijalekti¢ki suprotstavljeno umnom. Uobraziljsko i umno elementi su Sire shvaéene dude. DuSa je ta koja sobom objedinjuje — a u izvesnom smislu, kao 3to vidimo, blagodareéi svojoj inicijalnoj bogolikosti, i racionalizuje — uobraziljsko i umno. Potencijalnoj iracionalnosti saznanja suprotstavijena je nesporna izvesnost onog u Eoveku bogolikog. Ummog. Jedan Palamin savremenik, bar kada je u pitanju kritika izvesnosti uma, otii ée korak dalje. Palaminom racionalizmu suprotstaviée sopstvenu (u osnovi krajnje radikalnu, nesporno radikalniju od Palamine, mada do danas kao takvu uglavnom 2 De an., 433b 31-32. - 2 Kephrera tractdy nevayKovea: quoted Kai Geohoyind, Héuxé te Kai mporeraKé: Kal KOBapTIKG ‘cig, Baphanpinbos dOunc. 17, 1-2. Ovaj tekst citiram po krititkom izdanju Sto ga je priredio R. Sinkevic (Sinkewicz) Saint Gregory Palamas, The One Hundered and Fifthy Chapteres, Pontifical ¢ Institute for Mediaeval Shudies, Toronto 1988. > pid.a neprepoznatu) subverziju samoizvesnosti umnog, noitiékog. Na nivou visoke teologije dva Grigorija, Palama i Sinait, praktiéno su bili istomisljenici* Na nivou psihologije zapaza se izvesna razlika. Pomeranje akcenata, ali ne i samo to. Krajnje ilustrativno ovde mote biti poredenje sa Kantom, taénije, sa statusom uobrazilje u okvirima prva dva izdanja Kritike cistog uma. Cela stvar (bar Sto se tige Kanta) relativno je dobro poznata, neu se na njoj detaljnije zadrZavati. Ovde je, medutim, vaznije — ili, ako nita drugo, makar mode biti ilustrativno — to Sto je, Cini mi se, Palamino stanovitte blize drugom, onom znatno ublazenom, izdanju ‘Kritike, dakle, izdanju iz 1787. godine. Uobrazilja je podvedena pod viast objedinjujuceg (cistog) principa veg reda. Postala je funkcija uma, izgubila je prethodau ontoloiku posebitost. Turbulencije i neizvesnosti na nivou konkretnog iskustva, na nivou zone vezivnog tkiva koje povezuje zone Zulnosti i umnosti, amortizovane su hipostaziranjem metafizitke baze biéa. Grigorije Sinait, Gini mi se, celu stvar vidi mnogo zaoitrenije, u odnosu na racionalnost_mnogo subvertivnjje, Sto ga, opet, éini blizim prvom izdanju Kritike. Onom iz godine 1781. Uobraziljsko ¢e Sinait smatrati konstitutivnim Giniocem umnosti same, Za njega, ummno je istovremeno i uobraziljsko. I obrnuto... Ono sto sledi reti su sv. Grigorija Sinaita: "Po svoioj pritodi um poseduje /ono/ uobraziljsko i oni koji na to budno ne motre, lakomisleno mogu u-obraziti razliite prikaze."* Lakomisleno u-obraziti razlitive prikaze nikako nije naivna stvaz. Niko nikad, kaZe on, sam (bez Boga) ni mogao odagnati pomisli° Za tako ne3to nije dovoljna dua, potreban je Duh. Za tazliku od Palame, mislim da se iz navedenih primera to da naslutiti, Sinait ne veruje u nekakve apriori intaktne, diste, sfere umnosti, ili jo8 bolje, dusevnosti IntegriSuéi princip, za Sinaita, nalazi se na mestu Drugog, tamo gde je Duh. Ne postoji nikakvo, subjektu imanentno, jezgro integracije. Integracija podrazumeva Gmugost, intervenciju (mada ni ona, ta intervencija sa mesta Drugog, sama nije dovoljna, potrebno je i primanje koje nastupa sa mesta subjekta) Duha Neophodan je oprez, svaki radikalizam je nesto Sega se naprosto trebamo Cuvati. Poznata je, recimo, Sinaitova, najblaze reZeno, u2drzanost prema pojavama poput jurodivosti ili sklonosti da se Bogu pridaju razna antropomorfna (toboze vidljiva) obelezja.2® U Eoveku uobrazilja je i ono potencijalno tvoracko i ono potencijalno 2 Upedijivo sveddianstvo u prilog navedene teze, izmedu ostalog, predstavija relativno nedavno objavijeni tekst Omilie 0 preobrazenju, Svetog Grigorija Sinaita. Up. Balfour, D., "Saint Gregory the Sinaite: The Discours on the Transfiguration,” @ewAoy\c. 52, 1981, str. 631-681, kao i tekst istog autora: "Was St. Gregory Palamas the Sinaite’s Pupil?", St. Viadimir’s Theological Quarterly no. 28, 1984, str. 115-130. Sligne teze zastupa i Sinkevié, navedeno delo, st. 25-28. 2 Tept To0 xc Set xadéleodm wv Aovzstovea els tiv edi kai wi taxtos dvioracda, @IAOKAALA, *. B, st. 85. 26 Thept 100 ng Bet xaBlLeodon sv fouzsLovea els tiv edgiv Kai wh txxtms dviotacBar, IAOKAAIA, «6, tt. 81. Did. 2 Up, Tod ev ‘Ayiois Marpds ABv Tpryopiov od Zwartov, xepiiiora nave dpéAypc epi? vwohav, Soyniray, dmedav xai nayyehiby, Eri Be nepi LoytonS Kal xaBdv ‘ai dpetdv Kai epi hovzlag Kai npoceugic, Earby tpuéxoves ent, GIAOKAAIA, *. A, str, 60-61.om = om cms omg Geo Oca 3 Oe ES ent 3B pervertirajuce. Dakle, i jedno i drugo i to istovremeno. Makar nacelno, nista nije izuzeto. Ni sfera sakralnog, ni domen kultnog.”? Kao Sto smo videli, Zovek je bide Zudnje, Bks-statiéke Zudnje. Sada se — gde smo sada, tu smo se obreli prvenstveno prateG jedan od mogusih misaonih tokova koji iztaei iz tekstova Grigoriia Si ‘votavame sa fantazmaiskom prirodom svake njegove Zudzj afektivitet, no nemojmo zaboraviti ono sto medu njima two! amalgam — uobrazilju. U biti svake Zudnje, regima sv. Maksima Ispovednika, naci éemo 6 pavtactuxh™. Teziste je, naravno, na onom gavractixh. Na u-obrazenosti, U- Obrazenost je stvar ideacije. Ideacija nije svodljiva u okvire kognicije ili konacije. Dabi nesto, neki ontolo&ki deficit biéa u potrazi za samim sobom, moglo postati ® Ovde mofemo spekulisati. Po sebi je zanimljivo, do danas relativno slabo ispitano, pitanje ‘odnosa palamita i (Sasvim uslovno reéeno) sinata, ili, taénije, samog Grigorija Sinaita, prema Vainim doktrinarnim sporovima koji su ¥ njihovo vreme potresali Svetu Goru. Stige se utisak da su Diihove doktriname pozicije bile praktiéno podudarne, dok je Grigorju Sinsitu, 2a razike of palamita, nedostajala sklonost ka aktivaom uzimanju uéeféa u procesu (ne samo eklisijlnog vee § ravno-politiékog, po mnogo emu radikalistékog) razraéunavanja sa jereticima i pegenims- Drugim reGima, sinaiti su — ii, bar, Grigoje Sinait je — izgleda, za rain od bar onih najstakautiih palamita, manje bil skloni politic, represi i nasi, maslju koje se imalo pravdati Goktrinarnim razlozima, Verovatno nije sluéajno Sto je, kao Sto vidimo, sam Grigorije Sinait pokazivao neskriveni oprez spram svake ume (ji, jos bole, diskurzimne) izvesnosti. Tamo gde bi Dalam videliivesnost cstih mish, sini su (naravno, ako je uopSte i mogués i onoliko Kolko je qo moguce, uz svu neophodnu uzd:Zanes, govoriti o sizaitima kao nekakvo} jasno diferencirano} ‘monaiko} grupaciji na Sveto} Gori) zaticali razlog za uzdrianost, 2a, u odnosu ne palamite, mnogo povusenij, neko ée re6i introvertnij, sav. Karakteristican je, recimo, primer spaljvanja kajige Fiojewremeno poznatog lnitiéara atonskog monaitva, Nikifora Grigore, koje je (po nekim Svedotanstvima) organizoveo znameniti zagovornik isihazma Nil Kavasila, te oftra kampanja koju je protiv. neistomisljenika sprovodio palamizmu inate bliski Genadije Sholaris. Up. Memenes, YI, Busandiiuicxu 2ynanusm XIV-XV es, Canxr-TlerepOpr 1997, crp. 40-41, 46-47, 52. Up. PG91, 13B.Zelja, odnosno Zudaja, nedovoljno je samo ono Spettc. Zelju ne Cini samo tenzija, za nju nije dovoljno ni ono isto simboli¢ko, neophodna je i ideacija. Ideacija koja ge, na disto fenomenoloskom planu, dogada u polju razmimoilazenja i susretanja jemedu mene i Drugog. Njen topos lociran je na mestu Drugog. Na analogan natin a to, zapravo, znaci, ozbiljno uzeti u obzir referencu spram mesta Drugog ae mozemo razmisijati io mestu kultnog u poretku subjektimosti. Kultno je stvar Jelje. Subjekt kulta nije nezainteresovan subjekt. Naprotiv. Nema tog kkultnog za koje ne vaii ono gavtactuch. Zelja se uvek, makar bila iskljucivo posredovana mabenom, defava negde izmedy nas i mesta drugog. Fantazmatsk visoko “asiéenog mesta Drugog, ili, naprosto, drugog... sto vadi i za kul, a wz keult ide Tekako j kaltura, Ne postoji autistiéna Zelja. Autizam je negacija Zelje. Ne postoji votistigan Kult. Autizam je negacija Kulta. Isto vai i za kulturv. Autizam je negacija kulture. Autizam je negacija Zivota. San je uvek negde jzmedu: uvek (da je tako to je znao jo8 stari Frojd) stremi drugom, a opet nekako uvek zavréava sam. usebi. Svaka kultura, svaki Kult, podiva, iamedu ostalog, i na snu. Na oniriékom. Ono sto se te sania je sen 0 sopstvenoj izvesnosti i trajnosti u apsolutnom smislu, mnosti racionalno. Uvek postoji neko Ko je upray projekeija te njegove sopstvenog biéa, manje apsolutnom izvesnoséu Pansubjektivizam iskljuéuje razliku, istovremeno pansubjektivizam iskljutuje personainost. U pansubjektivizau nema uzajamnost. Na sliéan nagin moze veprailjati io panteizmu. Upravo je to jedan od razlogs. zasto je oduvek bilo tolixo ‘animlfvo éitati Spinozu, Sve vivi od strast, telo nadire, prosto bubri, a nigde Tienosti, Nigde drugog... Ta je éak i imaginacija, sve je fu, ali nema nikoga. Samo atributi, nigde lica. Mnogo toga se deSava a nigde onoga kome se to deSava. Postoje samo dogadafi, postoje samo atrbuti, supstancija je wek Jedna. Svaka raulka je iskljuéena. Naprosto nemoguca. Personalnost je efekat — podvlatim ‘fekat, nikako polaziste — iskustva progresivne uzajamnosti, ‘Konstiutivne Strakture personalnosti potivaju na dijalektici (progresivnog) inkorporiranja bazitnih modaliteta te uzajamnosti. Pansubjektivizam iskljucuje wzajamnost. Pansubjektivizam iskijuéuje razvoj, indviduacju. Mogué je samo povratak, svalt napredak je samo prividan, Pansubjektivizam, u strogom smi, ne zna 2a srt 10 istovremeno on ne zna ni za konkretno personalni Zivot. Za ono hajdegerijansko Sein zum Tode. Uzajamnost podrazumeva mnostvenost, razlitite forme iskustva mnoitvenosti. Gee je mnostvenost tu je Zivot, Zivot u svojoj najkonkretnijoj moguéoj fori, gde je tako konstituisan Zivot, neizostavno tu mora biti i smrt. Misliti Bvot ’ W minomno w sebe ukljuéuje i misliti o smrti (ponovo znaéi ono isto & ode’ Bvrwy), jedno bez drugog ne ide. Izaci na kraj sa sopstvenim Zivotom — podviagimcm Q e an GE 1s ssa sopstvenim Zivotom, ne sa Zivotom wopite — podrazumeva neko (makar koliko to na prvi pogled izgledalo paradoksalno) izadi na kraj sa sopstvenom smrtnostu. Otud potencijaina vainost kultnog i religijskog u Zivotu svakog konkretnog pojedinca i svakog moguéeg (teistiékog, ateisti¢kog ili éak antiteistiékog) drustva. Svest o smrti, tj. 0 sopstvenoj smrtnosti, predstavija (naravno, ako je zrelo osveS¢ena) vazan integriSuéi element svake konkretne individuacije.3! Potinje se od parcijalnosti, od nivoa konkretnog, senzomotornog = u svakom sluéaju nerefleksivnog. Inicijalni objekt je parcijalni objekt. Zivot je, Zivot kao autentiénost dotivijaja sebe, ono za Sta se borimo. Celovitost je ono trazeno. Smrt je granica. Okvir moguée celovitosti. Parcijalnost implicira mnoStvenost. Mnoftvenost i policentriénost prethodi usvajanju vi8ih kompetencija uma i dela. Inicijalno, poredak je (poredak ljudskosti, tj. poredak uzajamnosti, ne tek naprosto poredak prirode) ono trazeno. Bar na nivou genealogije samosvesti, arhipelag je polaziste. Ono trazeno je, moguée je i tako razmisljati, kultura. Ne priroda... Zivot koji je ureden, kultivisan, ne spontan. Fantazmatsko i simboli&ko modaliteti su potrage 0 kojoj je ovde reé. Neposrednost je ono So biva prevazideno, pohranjeno u, za samorefleksiju je. Isteramo li stvar do kraja, pre ili kasnije, moraéemo Kako je svako, re najteSée nedestupno, sebi pe znati kake, zaprava, niko ne via postolz, nofen sopstvenim kerenom.*? Pomenutim 8 obx bytov U biti kulture — shodno tome, u ovom kontekstu, kult moZemo smatrati kvintesencijom kulture — nalazi se pokulaj da se doskoti vremenu, da se nadmudri smrt. Svakoj kulturi ono najstrainije persekutivno je ne-bice. Sve drugo lak’e je podneti. Svemu drugom lakSe je doskoéiti. Pravi neprijatelj kulture nije hhaos, pravi neprijatelj kulture je smrt. Smrt je starija od haosa. Samim tim i opasnija. Persekutivnija. Veé nam Hesiodovi stihovi, sa sebi svojstvenom verljivoén, svedoge 0 tome kako je za mit — Kofi se, pak, sam po sebi, nalazi u osnovi svakog moguéeg, kultnog ili kulturalnog, kultivisanja — sasvim moguée U sebe da integrige haos.%3 Sa pitanjem smrti njegovi izgledi ni izbliza nisu tako dobri, Pre ili kasnije, svako Ge se (bio za to spreman ili ne) naéi u situaciji da, zajedno sa Ivanom Tijigem, shvati kako u njegovom slucaju vi8e nije u pitanju ni slepo crevo ni bubreg, veé sam Zivot... A tada, za mnoge je veé kasno. Dobro znamo, mada, odveé Eesto da bi to bilo sluéajno, zaboravijamo, kako je Platon u ‘Fedonu definisao filozofiju>* Zaboravijamo, isto tako, i kako je osnivaé ‘Akademije, u Lahetu, odredio pojam woxiic Sepaneta.%> A puna su nam usta brige za duu i raznih psihoterapija. 3! Up, moj tekst "Dua i smrt" , Psihoanaliza i ontologija, Zavod 72 ud#benike i nastavna sredstva, Beograd 1998, str. 13.35. 2 Up, Rim. 11, 18. » Up, Hesiod, Teogonija, 116-117. > Up, Platon, Fedon, 81a 1-2. % Up, Platon, Lakes, 185¢5g = RD oo a ms a ES oS eo Bitan faktor objedinjavanja grupe predstavija zajednitka (manje ili vi8e osvei¢ena) uobrazilja. Zajedniékoj uobrazili sapripadna je zajednitka (osvescena ili ne) strepnja. Timor mortis. Dodamo li jo8 i element polja zajednitke (dlakle medusobne) simbolitke razmene, slika postaje potpuna. Prvi znak je grobni znak. Grobije je rodno mesto semiotike. Prvo obelezje je grobno obelezje. Ea je — podvlatim da ovde nije ret o etimologiji, veé o genealogiji — u osnovi onog ompetov. Prvi kult je kult mstvih, prvi obred je obred sabranjivanja. Za Tebance, umreti je znatilo pag reveota — postati herojem. Heroju pripadaju boZanske potasti36 Upuéuju im se molitve, prinose Zrtve. Smatraju ih bogovima ili plubogovima (fy:i9eox)37 Jedna od odrednica tako shvaGenog herajskog je sveti grob. Sveti grob shvaéen kao kultno mesto. Kao znakom oznateno mesto numinoznog, paradoksalno Jocirano u smrtnikom poretku stvari. Noligje simbolitkog je smrt, ne-biée. Efe. predstavija polka} utvrdivanja jasne, znaéenjski itjive, demarkacione linjje na relaciji Zivo—mrtvo. Cinjenica da se na jednoj strani nalaze osvedogeno mrtvi ne garantuje apriori Zivot Zivima. Problem jeu tome Sto mrtvi ne mogu, pukim automatizmom binarne logike, samim tim Sto ‘su mrtvi, obezbediti Zivot Zivima. Simbolicko, fj. ono kultno, upozorava nas Niée, jsto tako moze biti mrivo. Smrt je tada v grobu, smrt je (ednosno odsustvo Zivota je) u simbolizkom poretisa izvan: groba, no istovremeno, pitanje je gde je Zivot? Znaenjsko, dakle, stupa na scenu kao otklon (ili, joS bolje, kao pokusaj otkto a) Hivota od smrti. Kao apoteoza bia na stalno persekutivno prisutnom fonu ne-bica. Kao pokuSaj uspostavijanja granice. Za tako neSto potreban je znak, potrebno je pisanje, ali to nije dovoljno. Potrebno je joS nesto, vobrazilja. Zajednitka fantazmatika grupe. Fantazmatika koja natapa njenu simboliku. Po analogiji sa starom platoniékom shemom, oni, svi lanovi grupe, odnosno drustva, tj. zajednice verujucih, w-destvyja u pomemutoj, za grupu objedinjujuéoj, u-obrazilji, Bez zajednigke uobrazilje, ali isto tako i bez zajednitkog polja medusobnog simboligkog (upravo je pokojni predak predstavijao zalog jedinstva roda) prepoznavanja, nemogué je kult. Ponekad ozbilino valja uzeti reéi fariseja i knjizevnika. Ono ito bi drugi u svojoj nemosti i neukosti preéutali, ovi bi u svojoj nadmenosti jasno i glasno izrekli. "Utitelju" dobaciée oni Hristu, "ho6emo od tebe mak da vidimo".38 Ponovo, dakle, onpetov. Strepnja homogenizuje grupu. Prita je rastereuje. Simbolitko fiksira pritu, Guva je od zaborava. Fantazmatsko je ini prepomatljivom. Cini je Ijudskom, Zivom, protofnom. Strepnja radikalizje kult. Goni ga da se istegne ponekad do samih kerajnjih granica njegove izdriljivosti. Da se ostvari, ili da pukne. Prosto provocira harizmati¢nost voda, raznih Zreceva i proroka. Nita nije tako labilno kao grupa koja se suotava sa strepnjom. Ni8ta nije tako krhko kao rod koji se suotava sa smréu. Nepohodan je totem, traZi se feti8, zlatno tele. Covek je biée koje trazi %Buripid, Feniganke, 1321. ; > Up. Homer, Lifjada M 23, Hesiod, Poslov’ i dami, 160, Hymn Hom. 31, 31, 19, 32,19. > Mt. 12, 38.= os cm q us =a _ & =z 7 ED Boga. Ova je teZnja, po reéima sv. Vasilija Velikog, naprosto urodena.? A nema Boga, tu je totem. Idol. Prazninu nedim treba popuniti. Ponekad je, tesko je oteti se utisku da je tako, to ne’to — bilo Sta, Robuje se zmakovima, svaka primitivnost kulta u pometnji, svaka grupa pritismuta strepnjom, potiva na nekontrolisanoj hipertrofiji poretka znatenja. Svaku drugost, svaku neizvesnost, guta ono ompeiov. Dogada se narcistitka idealizacija, homogenizacija, Homogenizacija na nivou magijskog misljenja, u modalitetu jednog prolongiranog (naravno samo toboinjeg) tumatenja. Posledica je zatvaranje u sebe, u sopstvenu semantiku. Gubljenje Zivota. I jo8 neSto. Potencijalno nasilje, resantiman. Snaga strepnje direktno je proporcionalna snazi udarca Koji 6e grupa nameniti otpadniku, ili drustvo nekom svom partikularitetu, nekoj manjini. Legalitet udarcu daje nerefleksivna, tj. neosveSéena (dakle, nedecentrirana, prema .sebi samo} neksitigna), uobrazilja. Fantazam. Sam udarac je (poput bola koji izaziva) nesto realno, kao takav on nema nigta sa znaéenjem. On dolazi s one strane poretka svakog moguéeg onietov. Fantazam, poput mita, poput sna, oporice uobiéajno shvacenu tempo: alnost. Zelja ‘m, naprosto — goni je na Zivot. Vremenitost fantazma nije, niti moze are sukcesije, Numerifca fantazma, i ovde je stvar numeriku kretanja kezulfl . Moguéi su 0 da Zelja bude namirena a prida ubedljiva. je Gini ovratn Logika fantazma pruga subjektu u nastajanju moguénost sopstvene, naravno (manje ili vie) narcisti¢ke, ekstenzije izvan okvira dominacije principa realnosti Biti, za njega znati prekoraéiti sopstvenu konaénost. U sustini fantazma je pponavijanje, previast istogu odnosu na drugo, izvesnog u odnosu na neizvesno; ili, aprosto, ukidanje reza izmedu biée i Zelje. Dakle, krug. U prvom planu je ponavijanje, specifiéna prisila ponavijanja. Posledice toga, kako na individualnom planu tako ina nivou grupe, mogu biti dalekosene. Opsedmutost kulture, odnosno kculta, samom sobom, svojim simbolitkim likom. Sopstvenom, narcisti¢ki najéeS¢e visoko zasiGenom, predstavom o sebi. Sopstvenom semantikom i semiotikom. 3 -Opot avd rA&t0g B, BAZIAEY KAIEAPEIAE TOY METAAOY AMIANTA TA EPIA 8 Srooahovurh 1973, str. 186-187. : ‘© Briljantno Saljive, parodijsku, razradu ovog pitanja daje Man u zavrinom tomuJosifa / njegove brage. "Uistinu iu stvari je proroganstvom dati broj sedam pre liéio na broj pet. Ali Stvamni Zivot nije se jasno i bezuslovno vezivao ni za jedan ni za drugi broj, posto, naime, rodne i nerodne godine nisu, jasno i nedvosmisieno razdvojene jedna od druge, sledile jedna za drugom kao faraonove Gebele i mrfave Krave u snu. Rodne i nerodne godine koje su nailazile nisu u Zivotu bile podjednako rodne i nerodne. Medu rodnim godinama bila je i poneka godina koje se zacelo nje fhogla oznaZiti kao mriava, ali je u svakom sluéeju, osmotri li se malo kitiéki, morala da bude ‘omaéena kao osrednja godina. Mrfave godine bile su, dodufe, sve dovoljno mrSave, njih pet sasvim sigumo, ako ne i svih sedam; ali je medu nfima bilo i nekoliko godina koje nisu bas posve bile beledene nerodicom, nego bi se pre moglo re¢i da im je rod bio podnofijiv, pa tako, da nije bilo proroéanstva, mozda i ne bi bile omaéene kao nerodne godine i godine Ketve... Govori li sve to protiv obistinjenja proroZanstva? Nipofto. Obistinjenje prorotansiva je neospomno jer postoje Enjenice — injenice nae povesti, of Kojih se ona sastoji, bez Kojih ove i ne bi bilo ne svetw.." “Josifnjegova braéa 1V, prevod Tomislav Bekié, Matica Srpska, Novi Sad 1990, str. 241-242,mm mm £9 © == = § im oe me ee cn ED rE) qn Sopstvenim znacima. Ono Sto preti — da ne kazem ono ito uvek i muzno nadie — jeste obiéajna ritualizacija Zivota, njegovo kultivisanje, kultivisanje tvarnog. Pre ili kasnije, obitajnost uvek profanizuje kult. Eks-staticko vreme biva progutano od strane opsesine predvidljvesti, Tvar preovladava. Duh posrée, zapada u pasiva, Muse ga razne stvar, a ponajvige pomanjkanje Zivota. Dub, naprosto, ne trpi krutost. U svojoj sustini svaka je krutost profana. Poredak je neito sasvim drugo, krutost je devijacija poretka. Duh, to je izvan svake sumnje, nije anarhigan, Istovremeno, on ne mofe biti ni totalitaran. Krutost je perverzija strepnje. Totalitarnost je krajnja muka tvari, samosvesne tvari koja, u svom posrnuéu, pukusava sama sebe na sebi da (svom raspolozivom silom potéinjavanja Grugih) utemelji. Profano je uteha totalitamog. Krutost je, kad veé nema Duha, jedini zalog njegove uverljivosti. Sve u svermu, autenti¢nost je izgubljena. Svaki autentigni kult, upravo zato Sto je autentiéan, u sebi mora (makar se to ine videlo na prvi pogled) sadriati neSto za obitajnost, za puku profanost, potencijaino subvertivno. Opasno. Neito Zivo. Ono u kultu Zivo je ono autentiéno. Tu nema lai, nema prevare. Zivi odnos spram strepnje koja se nalazi u njegovoj ni Kult otvorenim za radost oznog, Za sveopite liturgijsko slavije. Jer, gde je strepnia tu je i Zivot. Ge nema radosti nema ni Zivota. Gde nema Hivota, ti nema ni swepnje. Obifajnost t a. Spram strepnje obiGajnost nastoji da bude anestetiéna, Radost ona samo moze da oponasa, da je (gotovo nasilno), u vidu raznih u osnovi profanizovanih simulakruma, namece svojim konzumentima. Kult, ako je zbilja kult, ne funkcionige tako, ili bar nikada u potpunosti. Obiajnost ne Zeli da zna za iznenadenja, za drugost, 2a strepnju. Cak ni za radost. Kult je, ako je zbilja ku/t, uvek skriva. osnovi, Postoje kulture i kulture, Postoje prosvecene kulture — taénije, postoje kulture koje teZe prosveéenosti — no to nije sve, postoje kulture bizarnosti i beSéaSéa, zai kolektivnog ludila. "Kultura nije bezuslovno dobro’, ispravno primecuje Florovski, "pre je oblast neizbeine dvosmislenosti i zamrSenosti’"1 Usud kulture je njena osudenost na istoriju. Na ljudskost. Na relativnost. "Eshatologija, radosna i tuina, svagda je produkt nekog istoriosofskog razumevanja... a ne Gistog iskustva’.? "Nijedna kultura ne mode biti konaéna i dovriena."#3 Ono u celoj stvar ljudsko, naprosto je neizbeZno. Glupost i banalnost, svi smo svegloci da je tako, gore mogu porobiti Fudske due od najijuceg korbaia. BoZija intervencija, ovaploéenje ” Grugog'Lica Svete Trojice, nista bitno ne menja stvari. Hristos je svojom pojavom, svojom regju i svojim delom, mnogo vie provocirao ljudski animozitet i niske strasti, zlo, sebiénost i raze vrste nitkovluka, no Sto se trudio (da mimo judi, njihove slobode i njihove zrelosti) sredi stvari po principu Deus ex machina. Nista nas, na kraju krajeva, ne spreava da, bez imalo patetitnosti, sutinu povesti Sto su “ Florovski, G., "Vera i kultura” , HriSGanstvo i kulture, Logos ortodos, Beograd 1995, str. 9. © @noposcrat, I, "B mupe uexannii u Gnyxnenui’, Hs npourozo pycxoli aexcnu, Arpad, Mocksa 1998, str 190. : © Florovski, ibid., str. 21.3 Sm aa co ao ox em @) CEN ek mmm ed <_ =a ET 19 nam je saéuvali jevandelisti razamevamo kao priéu 0 neuzvraéenoj ljubavi. Svet je pozornica strasti. Sudbina Botija je, u tome je paradoks ikonomije Sina Bodijeg, u rukama Ijudi.# GrabeZ, rat i bratoubistva — to su, tvrdi Teodor Metohit, koreni imperije.45 Svako u-obrazava nesto svoje, svako u-obrazava nesto 0 sebi, svaéija u- obragenja iskljuéuju tuda u-obrazenja. Mitsein je okvit konstituisanja i dogadanja strasti, Ijudskih strasti. Tlayxoomtov Geatpov, svekosmitki teatar, reéeno retima Teodora Metohita. Pogre&no je, dakle, ponoviéu to jos jednom, razmisljati o kulturi bogova, 0 nekakvom (uslovno reéeno) polisu bogova. Polis je stvar Ijudi, judi Zive u potisu. Njihov je Zivot urban. Ljudima je potreban kult. Ljudi bastine kulturu. Njih pritiska strepnja. Istovremeno, oni Zude za Hubaviju i za sreGom. Bogovi vet unapred sve to imaju. Njihovo biée karakterige punina i preobilje svega. Radost Njihova je temporalnost lena svake neizvesnosti. Naprotiv, sasvim je izvesno Sta 6 od vaseg Zivota biti ako jednom, kojim Gudom, okusite amvrosiju. Covek, kako veli Aristiotel, Zivi politigki. Njegovo obitavaliste je zemlja, naseljena zemlja, prostor Koji je urbanizovan. Samo u takvom svetu Govek moze biti dovek. U protivnom, ili ée umreti ili € poludeti. Tavan polisa mogu opstati samo zveri i bogovi. Anak: lorovskog da ni vate redi i oni moraju da izgraduja *drustvo" i stoga ne moge b ta iiudske kulture ‘Tvarnost kulture govori u prilog njenoj ontoloskoj nepostojanosti, u izvesnom smislu éak i relativizmu, urudljivosti, nepostojanosti. Tvar este, ali tvar isto tako moie ida ne bude. Postoji smst, postoji zaborav... Svaka kultura uzda se u seCanje, staro orfigko Mymocdvn. Mvmootva kao majka — ili, joS bolje, kao materica, kao jiiepa — svakog moguéeg kulta i kulture, Retke su kulture koje, opet samo u retkim trenutcima, imaju snage za buduénost. Najéelée se sadainjost ispisuje znacima proilosti. LaZnim seéanjima. Lainost se¢anja (uv‘yin) implicira ladnost biéa. Njegovo propadanje. U prirodi je vremena (xpévoc), veli na jednom mestu sv. Maksim Ispovednik, da nas posredstvom zaborava (8 2#@nc) besramno potkrada, Lifava nas onog lepog (Ka2Gv), potpuno iz nake svesti briSuéi sve njegove obraze i slike (conovg roi eix6vac)7 Prepuita nas banalnom, ispraznjenom, sterilnom. Ophrvani smo lainim znacima, mrtvim slovima Kulturom la#i. Nije svako od nas Marsel Prust. Uglavno, éovek se predaje. Dize ruke od sebe. Jer: "Velika je tiranija zaborava," ditamo kod Kavasile, "od svih Ijudskih strasti nijedna tako lako ne pobeduje Goveka’.4® “ Karakteristiéno veli sv. Maksim Ispovednik: "Nemojmo Njega, Koji se nas radi iz Covekoljublja dole spustio, dole drZati, veé s Njim feajedno/ gore k Ocu podimo..." PG 90, 1133D. Up. moj prevod: Sveti Maksim Ispovednik, Gnostith stoslov, Istoénik, Beograd 1996, str. 85, te 117-118. * Up. Megnenes, H.IL, Busaniziuticrn tyaanuaa XIV-XV o6.. Caurt-Tlevep6pr 1997, crp- 152. “ Florovski, G., "Vera i kultura” , HriS¢anstvo i kultura, Logos ortodos, Beograd 1995, str. 24. © Mistagogiju sv. Maksima ispovednika ovée citiram po kritiékom izdanju: Zarpixoukos x. H, Mvctayoria tof dy. Magiuo6 108 Quodoyieh, Exoayorh. Kpraxdy xeijevov, xprtuxoy Gnduvnic, *apiva 1993, str. 140-142, “ Niconsov Koféoria, Epunveta orf Oeia Aertoupria, Sesoadovrxn 1979, str. 120.t cs saa a oa 20 Metafora polisa je agora, nemoguéa je potpuna unifikacija govora agore, Agora je raspridanost mnogih. Aktualitet govora. Polofonija, neretko kakofonija, Ito vaiii ‘za kultura, Gde je kultura, tu je i dréava. "Nigde se," upozorava presokratovac Damon, "ne menjaju muzitke vrste, a da ne budu promenjeni najvadnii drZavni zakoni"® Kultura je delo mnogih. Paméenje mnogih. Zaboravnost sanogih. Svaki narod uvek divi u drZavi Kalo zasluduje. DrZava je aktivni okvir, polje, konkretne pragmatizacije kulture. Kultura je ogledalo naroda, kao takva ona ne mote biti dar ogova, Nju tvore ljudi, na njima je odgovornost za nju. Svaka ideja 0 ‘moguénosti ostvarivanja potpune (idiliéne) simfonije izmedu dréave i kulture po sebi je Guboko utopistiéna. Nerealna, Na sliéan naéin, istorija nas uverava da je ‘ako, mnovemo razmisijati i o odnosu dréave i Crkve. Idilaje, dakle, u svetu tvari moguéa samo kao, nesumnjivo prijatno ali ipak krajnje prolazno, odstupanje od opsteg sreteza, Od zbrke strasti i ludosti. To, naravno, nikako ne znaéi da sebi moZemo dopustiti skupi luksuz zatvaranja oéiju pred vaznim pitanjima odnosa izmedu driave, kulture i kulta, odnosno Crkve. Naprotiv. Ako Zivot u ovom svetu ne moze 'e moze da bude bolji (tj. puniji, autentitniji) no naprosto, dovolino otv 2 vrogledamo, da vidimo stvari kakve jesu— tako Cesto m ud zbrka, otud keakofonija. Agori éak (naravno, samo do izvesne mere) mozemo tolerisati xakofoniju, kulturi ne. Imperativ kulture je polifonija, Bogosluzbeni govor je nesto sasvim drugo. i bi bar trebao biti... Bogoshuzbeni govor nije govor polisa, bogosluzZben? govor nije govor agore. Retorika kulta nije retorika svakodnevice. Govor kulta uvek je govor Jednog. Obredni govor. Isto mozemo reéi i za paméenje kulta. Za ono kltno, liturgijsko, yviqin, Temporalnost kulta nije temporalnost agore. ‘Temporalnost kulta, mozemo { tako razmilljat, potiva na paradoksu arhajskog perfekta. Na onom bese za koje (cedima Liturgie sv. Jovana Zlatousta) vali ono svagda, sada i uvek i u vekove vekova, Kultura je, medutim, uvek negde izmedu, izmedu kulta i agore. Tzmedu sktualnog trenutka i velikog vremena, 0 Kojem je jo8, svojevremeno, Bahtin govorio. U tome je njena potencijaina svezina, ali, isto tako, w tome je injeno, nigta manje potencijalno, varvarstvo. Jedno bez drugog, izgleda, ne ide. Nigeanski naglaiena suprotnost izmedu cogito, ergo sum i vivo, ergo cogito jedan je od brojnih moguéih pokazatelja takvog stanja stvari. So Fr. 10 (Diels).