t 32 emt om Dinamika liénosti u spisima svetog Maksima Ispovednika Zeli8 li da postaneS razborit i umeren i da Wi8e/ ne robujeé strasti uobrazenosti, u stvarima trazi ono to je tvom poznanju skriveno. I otkrivsi mnoge razlfite, ebi nepoznate, stvari, svom ée8 se neznanju zatuditi i srediée’ (tj. smiriée®/ svoje misljenje. Poznavii samog sebe, rezumeées mnoge velike i gudesne stvari. sv. Maksim Ispovednik Pailjivijs ‘ac spisa Sv. ima Ispovednika, verujem bez odveé velikog lutanja, zapaziti kako se u njima izloZeno shvatanje Ijudske prirode nikako ne da svesti u oxvire pukih varijacija na staru dualistiéku Semu, po Kojoj se sav dinamizam Govekovog biéa nudno da izvetsi iz za njega sudbinske psihofizitke udvojednosti. Naprotiv. Odmah treba istati kako samo Konceptualno jezgro suitine Ispovednikove personologije nije dualistitko.! Statitnost svake moguée dualistigke antropologije, koja bi, na kraju krajeva, ipak potivala na kruto fiksiranoj binarnoj strukturi tipa duSa (ili duh)-telo, bitno biva prevazidena isticanjem u prvi plan aktiviteta celovitog, slozenog (osveeroc) bia Pomenuti, aktivitet, sam po sebi, implicira jednu koncepeiju nadasve otvorene personalnosti. Personalnosti 0 Gijoj se otvorenosti, uslovno reteno, dvojako moze govoriti, imajuéi pri tom u vidu dva njjena, suitinski neodvojiva aspekta: prvi, nazovimo ga hristologki3 koji se tige personalnog odnosa spram hristolikog ideala i koji, kao 1 Tako na jednom mestu karakteristiéno veli da je Covek od samog potetka stvoren kao sintetiéan (civéetoc); fh. da je od samog podetka stvoren kao jedinstvena (15txii) ipostas, saéinjena od due i d tela. Ni jedan od pomenuta dva aspekta ipostasi ne postaje pre od drugog, jer tada Zovek ne bi bio govek pre njihovog ipostasnog sjedinjenja. (vidi: PG 91, 1324B). Od potetka je, dakle, stvoren kao celovit, aénije, prema celovitoj je ikoni nastao (kat’etBog Sov yevéceas). (PG 91, 1101). 2 problematici odnosa Maksimove dinamitke personologije prema u osnovi statitkoj Jelinskoj “ontologiji, iz koje se potom izvodi ista takva personoligija vidi: J. D. Zizioulas: Personhod and Being; Truth as Comunion, u knjizi Being as Comunions, St. Viadimiris Seminaru Press 1985. str. 27122; To iver tod Oc00 xol 1) eiven 08 avépGov , Livakic, tedz. 37 "ABHva 1991. str. 1-35; On Being a Person. Towjerds an Ontology of Person, u knjizi Persons, Divine and Human, ed. Christoph, Schwobel and Colin E. Gunton, te dandas veé Klasitnu disertacju Hristosa Janarasa : 73 -ndcoro Kai 6 Epes, Soyo Domos APfiva. 1987. devrto izdanje. J tom smislu valja wzeti u obzir Ispovednikov komentar znamenitih reéi apostola Pavia: “A Zivim ne vi8e ja, nego Zivi u meni Hristos" (Gal 2; 20) Vidi: PG 91, 1076BC.=m = q u cm Wl =o oem em on drugi koji uslovno regeno moZemo nazvati objektnim, a ko toliko, podrazumeva otvorenost liénosti spram za nju manje ili vige bitnih objekata (judi i stvari). takav, predstavlja temelj hrisCanskog shvatanja personalnog razvoja i sazrevanja, te recimo za sada samo Za potetak 6u navesti nekoliko fragmenata iz spisa Sv. Maksima Ispovedaika. Tako izvadeni iz konteksta, verujem da ¢e nam svojojom karakteristitno gradenom strukturom isklaza_uginiti bliskim smisao za kojim tragamo. sv izvan uma dok su pomisli o njima unutra unjemu. U ovoj je dakle viesti da ih koristi dobre ili rdavo. Jer tek za u misli /aéinjenom/ pogresnom upotrebom /zloupotrebom/ sledi pogreina upotreba /zloupotreba/ stvari". (PG 90,1008AB) “Od stvari od Boga nam na upotrebi datih jedne suu dus, druge u telu a neke su izvan tela. Tako su u dud njene moéi, u telu su éula i drugi udovi a izvan su tela hrana, novac, imetak i drugo. Dobro, dakle, ili rdavo kori8¢enje ovim stvarima i onim Sto iz njih proishodi pokazuje nas vrlim ili poroénim’, (PG 90,1008C) "Um bogoljubiy ne bori se protiv stvari, ni protiv pomisli za njih vezanih, veé protiv strasti to su sa tim pomislima vezane", (PG 90,1029A) Prvo to pada u ofi kada su u pitanju navedeni fragmenti je postojanje krajnje otigledne tenzije izmedu dvaju medusobno suprotstavijenih polova realnosti, koji= a) ween tu bivaju oznaéeni regima um i stvari. Kod Sv. Maksima se zapravo sva psihi¢ka dinamika (ili bar njen veci deo) i temelji na ovoj opoziciji. Za njega psihiéko nije u sebi zatvorena apstrakeija. Um nije narcistitki zaokupljen samim sobom, sto je (v velikoj meri) bio sluéaj u svoj tradiciji intelektualistickog dualizma, od orfizma, preko Platona i Plotina, pa sve do uéenog monaha Evagrija,* niti, pak, samo telo tu biva dofivijeno kao proganjajuéi fantazmatski objekt. Naglasak nije-na pukom, pasivnom, spiritualisti¢kom ostavijanju sveta i svega svetovnog u ime nekakve apstrakine duhovnosti. Sv. Maksim krajnje eksplicitno insistira na otvorenom suogavanju sa tim istim svetom koji, sam po sebi, nije ni dobar ni zao. Sve zavisi od Eovekove slobode, tatnije od odnosa sto ga svaki od majke rodeni smrtnik u svojoj slobodi zauzima spram tog istog sveta.S Pojmovi uma i stvari semantitki oslikavaju okvirne odrednice psihitke dinamike. Sv. Maksim je tu vrlo jasan, stoga Zelimo li i&ta od njegove personologije stvamo da razumemo, moramo se pre svega pozabaviti smislom i znagenjem navedenih pojmova. a) Um Sto se pojma uma tiée, tu se moida ponajbolje vidi na Sta je svojevremeno mislio uéeni Carigradski patrijarh i jedan od vodeéih intelektualaca svojega vremena Fotije (roden je oko 820.), kada je upozoravao na postojanje izvesne, u stilu sv. Maksima Ispovednika prisutne, terminoloske nebrige.S Na prvi pogled éak moze “0 problematici Maksimovog odnosa prema platonitkoj tradiciji, konkretno prema Platonu i prema Plotinu, vidi: N. Maroodxa : Kéoj06, “Avéparnos, Kowmovler xaré rv Mésguo ‘Quoaoryne, Tpnyépns ‘AGhva 1980. Str. 50 i dalje, kao i odgovarajuéa mesta u ovde veé pominjan¢ ‘Tunbergovoj disertaciji str. 187-197. Sto se tie njegovih veza sa tv. evagrijevskom tradicijom vi Tunberg, isto, str. 114-119, Irénée-Henri Dalmais: L’ héritage evagrien dans la synthése de saint Maxime le Confesseur, Studia Patristica 8, 166 str. 356-362 , kao i izvanredan predgovor D. Staniloea savremenom Atinskom izdanju Mistagogije : ‘Aylov Magivov rod ‘Qyohoioptov Moorayoyia, Eni ras myés 1, “ABiva 1989. 5 Otud karakteristitno veli na jednom mestu : * Znaj da ono 3to se naziva naprosto zlim nije posve zo fj nije zlo u apsolutnom smislu/, veé je u odnosu prema negemu zlo au odnosu prema necemu nije zio. Tako i ono Sto se naprosto naziva dobrim nije posve dobro /t. nije dobro u apsolutnom smislu/, veé je u odnosu prema ne’emu dpobro a u odnosu prema negemu nije dobro.” Up. PG 90, 4138. 6 Fotije ée, kao Sto zaamo, stilu sv. Maksima Ispovednika, dakle njegovom spisateljskom umetu, vameriti sledeée : on je nategnut (oxowotevig), sklon je preneglasavanju i prosirivanju (repiBonai) zaéenja, terminoloskoj nebrizi (xvpwhoretv odx éonovsaopévos). anejasan je i nepregledan (Saugkc Kai Svoemoxérntov), fe grub (x spaxi), stran je prefinjenoj metaforici uzvigene vizantijske logotehaije (tatnije : ob« els xaplev xai yeyontevpévor). [UP PG103, 645BC/ Mada su ovi Fotijevi sudovi uglavnom bili vezani za jedan konkretan Maksimov tekst (Questiones ad Thalassium) ubrzo ée biti generalizovani i prihvaéeni kao gotovo samorazumljivi. Jo8 je, medutim, interesantnije, da su ove, po nogo éemu preoStre'i nedovoljno iznijansirane, stavove prihvatili i pjedini savremeni autori (recimo Altaner-Stubier: Patrologie, izd 1978. str. 522 ; Bardenhewer O. : Geschichte der altkirclichen Literatur, Bd. 5, Darmstadt 1962. str. 5). U=o | it | | Q Q ( = em om ingledati da kod naSeg Ispovednika uopSte i nema semanti¢ki jasno odredenog znatenja pojma vods. No ipak, da lije bas tako? Istini za volju, u razligitim ée se tekstovima pojam uma pojavijivati kao nosilac razliditih znaéenja. To je naprosto Ginjenica. S jedne strane, kao Sto je to slugaj u navedenim fragmentima, preoviadava znaéenje donekle analogno znagenju izraza ‘onoxeipevov. No%s tu oznaéava celokupnost misleéeg (fon Baltazar bi rekao duhovnog) subjekta, njegovo aktivno svojstvo.’ Na jednom mestu za vodc ¢e reéi da je organon premudrosti (copiag Spyavov) Vainu potvrdu o postojanju preéutne analogije izmedu uma i subjekta moZemo naéi u razligitim, manje ili vise, direktnim izjaSnjavanjima. U osamdesetdrugom poglaviju prvog Gnostiékog Stoslova onaj misleci nedvosmisleno biva izjednaten sa subjektom (1 te Yap voodv dxoxeijevov ti £o71).? Na drugom mestu za um se jo konkretnije kaze da je subjekt (bnoxeijevov 52 Aéyo tov vodv).10 S tim je svakako u skladu, ovde veé pominjano, odredenje miiljenja (ij, umstvovanja véno.g u odnosu spram voOs) kao aktivnog svojstva, kao aktivne potencije misleceg subjekta. Zakljuéak je jasan. Akcent nije na umu shvaéenom kao statiénoj instanci, veé, naprotiv, na umstvovanju kao dinamiékoj potenciji uma. je tekko zapaziti da, u naznaéenom kontekstu, priroda psthitke dinsmike biva implicitno odredena kao rezultanta odnosa izmedu misleceg, tj. subjekta, i stvari, tj. objekta. Um je upuéen na svet (tatnije kako na Drugog, tako i na drugog), ka njemu je otvoren, bez njega ne moze opstati, ontoloski se ne moze utemeljiti, a0 toj 6e njegovoj otvorenosti ovde tek biti redi. izvesnom smislu znatajno iznijansiraniji sud o Ispovednikovom stilu mozemo naéi u naknadno objavijenom fragmentu njegove anonimne biografije (Vita et carmen), koga vopite nema w Klasitnoj Minjovoj edicji. (Up. Analecta Bollandiana 46, 1928, str 21.) Od savremenijih radova posvetenih ovom protlerau neizostayno bi trebalo imati u vidu dva: Aldo-Ceresa Gastaldo : ‘Tradition et innovation linguistique chez Maxime le Confesseur i Carl Laga : Maximus as a Stylist in Questions ad Thalassium. Oba teksta nalaze se u zborniku : Maximus Confessor, Actes du ‘Symposium sur Maxime Je Confesseur Fribourg, 2-5 septembre 1960. ed. Felix Heinzer et Christoph Schénborn, Editions Universitaires Fribourg Suisse 1982. str. 123-137 i 139-146. Deteljnije o samom odnosu Maksim-Fotije up. Schamp : Maxime Confesseur et Photios, A propos 4 une edition recente des Question a Thalassius, Revue de Philologie et Historie / Mechelen! 60, 1982, str. 163-176. 7 Vidi: Thunberg 1965. str 118-119. 7 5PG 90, 12738 9.PG 90, 116B. Vidi moj prevod : Sveti Maksim Ispovednik: Gnostitki Stoslovi, Biblioteka Istoéaik, Beograd 1996. str. 43 10 PG 90, 1267 11 Tmamo li sve ovo u vidu ne bi trebalo da nas Eudi neprestalno Ispovednikovo insistiranje na dinamitkom jedinstve, ¥j. na ontoloskoj sapripadnosti ‘eoretskog i praktitkog aspekta umnosti. Kao dobar primer moée nam posluZiti njegov Treci odgovor Talasiju. Tu se, u kontekstu jedne metaforitki razudene elaboracije osnovnog evandelskog teksta, apostoli Petar i Jovan pojavijuju ao personifikacie teoretske i prakticke mudrosti. Up. PG 90, 272D-276A. Isto tvrdenje naéi éemo kako u Ambigvi(PG 91, 1380D-1381D), tako iu njegovim spisima,al oma 3 U § druge strane, preteZno u komptkesnijim tekstovima (poput, recimo, Ambigve ili ‘Mistagogije), moZemo zapaziti tendenciju tretiranja uma kao dela (épos) duse (woxi). Time nam se, na prvi pogled krajnje nenametljiv, nameée mnogo Sire pitanje Maksimovog shvatanja strukture Covekovog bia wopite, a samim tim, i mesta uma w okvirima iste.1? Covek je, pre svega, sastavijen (obveetoc) od duse i od tela.13 Njegovo je biée sustinski sintetigko.\4 Otud njegova imanentna paradoksalnosti. Telo je tu predstavijeno kao prirodni aspekt svekolikog biéa, dok dusa spada u domen personainog. Dua je ta koja telo personelizuje, koja ga éini personalnim. Bez ‘dude telo je apstraktna prirodnost, nesto nemoguée, za sv. Maksima éak apsurdno. Telesno je bioloski opSte i kao takvo ono nesumijivo odreduje izvesne okvire Zovekovom prirodnom biéu, njegovoj prirodnoj ipostasi ; varijacije su, pri tom, svakako moguée-to niko ne spori- ali one su moguée samo u strogo propisanim prirodnim okvitima. Iz tog razloga soboda, ako shvaéena kao najkonkretnija moguée personalna sloboda, ne mode biti iskljutivo stvar prirode. Sloboda liénosti uvek je v odnosu sa prirodom, ali ona rikada do kraja nije svodijiva u okvire prirodnog poretka. Kao dobar primer moze nam posluditi Maksimova koncepcija vole (é2ena)15 : prvo, tu bi bila prirodna volja ( eéhena ov Kretala u okvirima prirodne muinosti, i tie se isto nag samoodréanja i tome sliéno)'§, te gnomicka volja (tj. slobodna volja, yvoun), sto predstavlja jednu od temeljnih karakteristika personalnog.7 Telesno je, 2 Qvakva podela spisa sv. Maksima Ispovednika ima i svoju sasvim konkretnu istorisjku dimenziju, Kako je, u svom veé pomenutom predgovoru Mistagogij, D. Staniloe ispravno primetio, negde u periodu oko godine 626 g. je u Ispovednikovom stilu doslo do znaéajnih promena. Rani petiod obeleZavali bi tekstovi prvenstveno posveteni asketskoj praktici (400 Poglaviia o Ljubav, Podvitaicko Slovo, Druga Poslanica, kao i onaj treéi Gnosticki Stoslov Sto ga je Epifanovie svojevremeno objavio), za koje pomenuti autor veli da su po terminologiji"evagrijanski, dok su po ‘svojoj temeljnoj misli antievagrijanski". Kasniji period obeleZavali bi zmatno ambiciozniji radovi poput: Ambigve, Mistagogije, Odgovara Talasiju, te Gnostickih stosiova. vidi: Staniloe, navedeno delo, str, 14:39. Isto tako vidi i predgovor Ambigvi od istog autora; “Ayiov Mabixov +08 “Opohoytov @rdocogixd Kai Geonoyrxé Eporiwiara, Emi vhs xivés 4, “AGiva: 1990. str 14-15. 13 Telo i dufa ne mogu postojati odvojeno (PG 91, 1100D ) jer uvek su u nekoj vrsti medusobnog saodnosenja (oxéo%<) / PG 91, 1101Cy, Sto €e reéi da su mukno (85 évéyxng) medusobno povezani [PG 91, 48D). Vidi Kapatageipn N. xepl xpoatinov di5acxadla Magizov 109 ‘Qvohoynt0s, cooatovixn 1985. str. 113-116. U tom smishu valja shvatiti poznatu izreku Georgija Florovskog, u ojoj se kade da je telo "bez duse les, a dusa bez tela privid". / © Smrti na Krstu, Teoloski Pogled 1- 3.1990. str. 7 44 U tom smistu jedino je Bodije biée odredeno kao neslodeao, jednastarmo, nesintetiéno, Svaka je tvar, na sebi svojstven natin, neko td cbvéerov. 35 G Maksimovom shvatanju volje vidi: G. Florovski: Vizantinski Oci V4VIIT Vela, Pariz 1933. str. 215-219; J. Meyendorff 4 Free Will /ywiuin/ in Saint Maximus the Confessor, The Ecumenical Liorld of Orthodox Civilization, Essays in honor of Georges Florovsku, ed. A. Blane & T. E. Bird, ‘Vol 3 The Hague-Paris 1974, str.71-75; J. D. Madden : The Authenticity of early Definitions of Will / Thelesis/, Actes du Symposium str. 61-79; P. Christou: Maxmus on the Infinity of Man, isto str, 261-271, narotito str. 265. PG 91, 45D : 17 PG 91, 192a = se five | = ee =] me parafraziracu Aristotela'S, vezano za stvari koje nikako ne mogu biti drugadije i iKoje, kao takve, uopste nisu u nagoj mo¢i, dok dusa, sa svoje strane, podrazumeva mogu¢nost slobode delanja.9 Telesnost je bioloska, a u jzvesnom smislu svakako i ontoloska datost. Upravo je zato telesnost tako radikalan izazov za duu. Za dusa koja podrazumeva mogucnost ostvarenja (évépyeia) neke moguénosti(Bovapc) 5 moguénosti da se realno prekorate okviri ontoloski osujecujuteg poretka prirodnih datosti. Dok su telesne funkeije utvrdene strukturom bioloskog biéa, dusevne, tj. psihicke, karakteriée njihova uvudenost u dinamiku personalnog. Na taj natin cula (ototecic), razum (A6yoc) i um (vodc) postaju dinamitki okvir zasnivanja personalnosti. U ZariStu otvorenosti njihove meduigre nastaje i razvija se klica potencijalno zrele liénosti. U sklopu Maksimovog retnika svaka je funkcija, kako telesna tako i psihiéka, odredena kao kretnja (xivnoic)2 Sa svoje strane pojam kretnje podrazumeva neko ka cemu a to nas, eto, ponovo vraéa temi koja je ovde veé bila dotaknuta: u pitanju je, naravno, motiv otvorenosti, intencionalnosti, upucenosti ka ... Shodno tome, veé sada, mozemo prvi ovde opisani aspekt zaatenja pojma uma kod Sv. Maksima, posimatrati kao metonimiju drugog. Um kao vots predstavija (ii, taénije, on to moze da predstavlja) metonimiju od dnoxeiwevov shvaéenog kao lignost (tj. kao dnbotacxc, Rpscwnov). Priroda Gulnosti, kao kretanje due, odredena je njenom sintetitnos¢u. Svaki je opaiaj, veli Ispovednik, sinteti¢an (obvéetos). Time, zapravo, biva imenovan prvi nivo obrade iskustva objektnog sveta. Drugi, nesto visi, nivo je razum. Njega karakteriSe analitignost, taénije vezanost za utvrdivanje kauzaliteta u svetu (kako unutrainjih tako i spoljainjih) pojavnosti. Treéi, svakako najvi8i nivo obrade i razumevanja dozivijenog, je um; definisan je jednostavnoscu (nerastrzanost) i direktnoséu (nerasutos¢u) poimanja. Dodajmo jo, ukratko, tri vaine stvari koje se tigu ovakvog shvatanja strukture psihe. Prva je da, u skladu sa Maksimovim uéenjem, usvajanje vile kretanje, 9 funkeije, podrazumeva prethodnu usvojenost nite, sto dalje, celoj koncepeii daje i jedau bitno genetitku dimenzija, Ne moze se govoriti o razumu (fj, 0 poimanju ‘kauzaliteta u svetu pojavnosti) a da tome prethodno nisu udareni temelji u éulnoj sintezi iskustva. Isto sé moZe re¢i i za um: kontemplativna celovitost bi tu bila 18 Najegrovitiji prikaz Aristotelove praktitke filosoije,u naoj novijojliteratur, je svakako tekst M. ‘Duriéa:" Pojam Prakse kod Aristotela", Gledifta 7-9 1989,; kiasitan prikaz iste problematike moze LI. Bréicker-Avistoteles. Klosterman 1987. str. 289-300. O Maksimovom odnosu R. Gauthier : S. Maxime le Confesseur et I acte humain. Recherches de, theologic , kao i veé pomenuti Madenov /J. Madden! tekst str.79. 19 Vidi: EN'DI 5, 113a 10, V12, 11398 8 2 Uz izvesne ograde i sve neophodne semantigke obazrivosti, to gréko xivnaxs mozemo razumevati ‘u smilsu bliskom na¥em pojmu procesa.nemnguéa bez prethodno usvojene praktiéke analitike razuma. Druga vaina stvar je, dit tako kaiem, povratna uslovijenost funkeijz: videli smo da niza predstavija ‘gsnov za razvoj vile, Koja pak, sa svoje strane, povratno mode uticati na nizu, ] Gncti je pri tom savrsenijom. U tom smislu razum Gini Gulnost razumnom (pored sintoze ulnog materijala postoji i razumevanje medusobnih odnosa), dok um, sa ] svoje strane, otvara razumu nesaglednu perspektivu usavrSavanja u odnosu na podanski ideal. Treéa vazna stvar 0 kojoj ovde Zelim nesto re¢i je da pomenute dusevne kretnje, ili funkcije, nisu medusobno sasvim nezavisne. Ova se napomena ] logicki nadovezuje na prethodnu, s tim Sto kod nje ne preoviadava genetiéki, veé isto dinamitki aspekt. Shodno retenom, éulno se ne da svesti na puko opazajno i to zato jer, posredstvom povratnog dejstva razuma i uma, éovek ne opaza ciste ] fonomene, veé uglanom njihova simbolitka znacenja. Isto tako, razum i um ne mogu biti ogranigeni na strogo racionalno, jer, kako to na jednom mestu Sy. 1 Maksim tvrdi da oni "iz nitih slojeva duge primaju u-obrazenja /svojih 4 objckatay Um je kao Sto smo videli, ime za jednu od psihigkih funkeija. To reéi svakako da je istinito, meduti, re¢i samo to nije i dovoljno. Poblize nam valja odrediti status u Srem kontekstu aksiologije sv. Maksima Ispovednika, U tom sje deiom duie ali, pri tom, dobija i jedan sasvim novi kvalitet. ove funk slugaju um, 0 ] Treba podvuéi da je um, zapravo, najvredniji deo duSe. On, Stavise, uZiva izvesnu & bjiskost (nappnoia) sa Bogor? , ili, jo8 tatnije, tu familijarnost on potencijalno 7 mode udivati. Ista mu je, kako bi to sv. Maksim lepo rekao, od Boga ponudena, te 1 bi, upravo stoga, njemu, tj. njegovom vodstvu, sve trebalo da bude podéinjeno: i razum i Gula i duSa i telo. Drugim retima, um se ovde pojavljuje kao potencijalno o kohezivna sila u licnosti, 8to €e reéi, kao Arhimedova tatka svakog autentiénog u napretka u toku individuacije, Bez u njemu kao u Klici zalozene moguénosti, lignost bi izgubila znaéajan pol svoje temporalne dimenzije. n u A b) Sv. Maksim Ispovednik-C. G. Jung tt Na ovom mestu moramo za kratko zastati, kako bismo otklonili_neke eventualno G moguée zabune. Reé je 0 tome ito e verujem mnoge éitaoce vitne savremenim teoretskim raspravama 0 prirodi i o strukturi personalnosti do sada izloZeni pojam uma sv. Makisma Ispovednika asocirati na Jungov pojam Samstva (das Selbst). Ipak ovde zaista moramo biti obazrivi. Prvi utisak u potpunosti vara: um fr «: 2 PG 91, 11647 = PG 90, 969C; Opiimije o izrazu i} mpdc Ocdv xappnoia, videnom uopite u Sirem kontekstu patristigkog nasleda, vidi studiju Jaeger :* Nappnote et fiducia (Etude spirituelle des mots), Studia Patristice, v1, 1957. str. 221-239, em =cc co = 2 1 o =m oo nije arhetip u Jungovom znaéenju te reéi. Raziozi su mnogi a ja €u pokuSati da naznadim samo one najbitnije. Osnovna razlika, iz koje zapravo sve dalje proizilazi, potiva na bitno razlititim polazi’nim perspektivama. Jungovo shvatanje Samstva kao centralnog arhteipa psihe, pretezno podiva na pretpostavkama razvijenim u okvira dogmatike zapadnog hriStanstva23 dok se Maksimovo miiljenje temelji na duhovnom tly istitnog hriS¢anstva. Stoga nikoga ne bi trebalo da éudi Sto se Jung, u nekim Kjuénim momentima svog diskursa, poziva upravo na Avgustina i na Tertulijana.™ Naroéito na prvog, konkretno na njegovo uéenje 0 onom sto se kod Latina zove imago Dei Za Avgustina, a samim tim i za gotovo celokupnu tradiciju zapadnog hri8¢anstva, imago Dei predstavija osnov obnove (reformatio) palog Adama. U svom kapitalnom delu zagonetno nazvano AION, Jung i pominje oca zapadne teologije2® Avgustinovo teolofko ufenje predstavijaée paradigmu Jungovog psihologkog uéenja: imago Dei, kao uostalom i Samstvo, odreduje sasvim izvesna ontoloska aprionost i pretemporainost. Ret je 0 nekom ontolotki damentalnom apy, U oba slugaje «thos je u senci ontoloski temeljnijeg apy. Stato tnije na tome da se stigne tamo gde se ni nije bilo: vaino je vratiti se, obnoviti se, ponovo uspostaviti izgubljeno rajsko stanje. Kategorija (u izvesnom smislu, mada dijalektiéke, ipak i ciklitne) obnove ontolo&ki je preteinije od kategorije (eshatoloskog) ispunjenja. Slitno ‘Avgustinovoj, Jungova teleologija pruéa varljivi_privid —samoizvesnosti Individuacija nije napredak (ili tagnije : ona nije napredak u apsolutnom smishu), veé je pre svega, obnova a u samom arhetipu zalozen je smisao te obnove.27 Na aéi? U oba siudeja akeen 2 To, samo po sebi, nuzno ne mora biti u koliziji sa JerotiGevim uvrenjem da je Tung nezamisliv kao katoligki psiholog, filosof ili teolog /Jung izmedu istoka i zapada, Prosveta 1990. str. 121/. Nesporno je da su osnovne pretpostavke njegovog mislienja utemeljene na tradicijama zapadnohriéanske duhovaosti, no to niukom sluéaju ne mora da znati da bi i semi rezultati tog miSjenja trebali spadati u okvire veé pomenutih granica. Upravo kao Govek odnegovan na tradicijama zapacinog hriéanstva, i to kako protestantskog tako i onog rimokatoligkog, Jung je 820 1 susret drugim, bitno razliitim formama duhovnosti poput drevae indijske filosofije, enosticizma ili alhemije. Iz ovog je susreta nastao jedan relativno nov iu osnovi velo zanimljiv Konglomerat, koji 6e dalje predstavijati najosnovaiju srZ njegovog sistema misljenja. 2 Karakteristiéno je, gotovo programsko, navodenje Tertulijana u uvodu Odgovora na Jova, CW vol. 11, str. 361-362. 25 Q personolo&kim i o istorijsko-dogmatskim implikacija remokatolickog uéenja o imago Dei i 0 imago Trinitatis vidi: P. Hadot : L! image de la Trinité dans I’ ame chez Victorinus et chez saint ‘Auugusti, Studia Patristica vol. VI, Akademie Verlag Berlin. 1962. str. 409-443; C. Andersen: Zur Entstehung und Geschichte des trinitarischen Personbergruffes, isto str 3-6; D. Caims: The Image of God in Man, Collins 19733 D. J. Merriell: To the Image of the Trinity. A. Study in the Development of Aquinas Teaching, Pontficial Institute of Mediaval Studies 1990. Mada na ‘momente nedovoljno ubedljivo, 0 Jungovom shvatanju_ imago Dei pife J. W. Heisig u knjizi: Imago Dei, A Study of C. G. Jung's Psychology of Religion, Bucknell Univ. Press 1983. 26 CW. vol. IX, part nine, str. 40. 2njenica je da je, gotovo od samog potetka, u Zapadnom trijadoloskom bogdsloviju ustanovajen ontoloéki primat apstraktne suitine nad konkretnom personalnoséu. I pored oétrog Avgustinovog7 neki nagin taéke A iQ tu se gotovo sasvim preklapaju. Postoji kretanje, postoji individuacija (to niko ne spori), no u svemu tome implicitno zalozena filosofija pokreta znatajno se razlikuje od po kojoj sv. Maksim Ispovednik poznat."* Jednosmisleno se dakle, u ontoloskom smislu, ne ide napred, a najbolji graficki prikez takvog jednog kretanja nije ni prava ni duZ, veé samom Jungn tako drag, alhemigarski prikaz zmije koja proddire svoj sopstveni rep.29 Sebstvo je, da zakljuéim, (bar u kontekstu svojih osnovaih znaéenjskih odrednica) pre svega princip povratka a Maksimov je um kohezivna sila napretka. Shodno tome, za prvo se s pravom moze reéi da je arhetip, jer smisao mu je odreden prefiksom arke. Maksimovom bi umu pre odgovarao izraz entelehija: kao Sto je lkod Aristotela dua entelehija tela, tako je kod Maksima um entelehija duse. Ser kod njega, za razliku od Avgustina i Junga, téhog odreduje apx, nikako obrnuto. Istina je, piSe u jednoj od njegovih najpoznatijih sholija na Areopagita, stanje bududega veka. Njen ontoloski temelj nalazi se u eshatolo8koj budiuénosti, u taéci 2” Drugo, ali ne i manje vazno, je to Sto je za Junga arhetip ne&to apersonalno, tj. kolektivno, dok je za sv. Meksima um pre svega sutinski personalna kategorija. On je, da tako katem, organon vlastite semosvesti : odgovomosti spram otvorenosti moguéeg.3! Zato je kod Maksima Ispovednika moguée ono sto je kod Junga nemoguée: da um, taj kohezivni faktor li¢nosti, neposredno stupi u odnos sa razgranienja dinamitkog esse od, kako je on verovao, statigkog substantia /De Trinitate II, 2, 21/ postepeno je doilo do apersonalne nivelizaciie tog istog esse, fi. bits, u praveu opstes, 9. sustine, Samim tim, egristencijalni smisao pojma imago sve viSe trazen u jednoj priliéno zaobileznoj ctimologij: imago ée se sve vise izvoditi iz imitego, tz supstantiva redi imitatio Wid opSimnije : D. J. Merriell 1990. str. 46/ To je, dalje, imalo za posledicu isticanje u prvi plan mimetizkog, a ppolagano potiskivanje ontoloskog, u Kontekstu éovekovog odnosa spram bozanskog ideala. Dakle, Christ na Hrista, Koji se tw pojavijuje kao objektivna personalizacija substancijalnog apxi, 2 2e vot w Hristu | kao Sto bi to bio sluéaj u delima istofnih otaca ; osima Maksima Ispovednika pomenuéu samo Grigorija iz Nise i Nikolu Kavasilu/ kao personalno jedinstvo bogogovefanskog biéa. Stoga Sv. Maksim i govori o "jedinstvu koje ée tek biti, a ne 0 onome koje je Wed! bilo pa se raspalo’. /PG. 91, 1076A/ Sto se, konkretno tite Maksimovog uéenja, ova problematika se implicitno nadovezuje na pitanje odnosa spram Origena i spram tv. origenizma. Vidi: P. Sherwood: The Earlier Ambigua of S. Maximus and His Refutation of Origenism , Rome 1955. ; Maximus and Origenism. APXI KAI TELOS, u Berichté zum XI Intern. Byz. Kongress, IIT 1958. str. 15-47. 28 Detaljnije o filosofiji pokreta, ka’ uostalom i o eshatdlogiji, u spisima sv. Maksima Ispovednike: pisao sam u komentarima uz prevod njegovih Gnostidkih stosiova. Up. nap br. 1, 2, 9, 22, uz prvii nap. br. 37 uz drugi stoslov. Up. isto tako i moj tekst : "Personologija i ontologija u spisima svetog Maksima Ispovednika’, Gledita 1-6, Beograd 1995. str. 132-150, narotito str. 143-150. 29 [stini za volju, Jung nastoji da artikulife izvestan, teorijski koherentan, govor o kretanju napred, zo w tim slugajevima, on uglavnom prestaje da bude hri8anin i postaje gnostik, ili alhemiéar. Vidi: ‘Mysterium Coniunctionis, C. W. XIV str, 533-553; AION , CW. IX, part 2; Alchemical Studies CW. XIII. Odatle iavesna tenzija, nedoredenost, ali svakako i izazovnost koja vazda pleni, w jegovom misijenju. 2 PG4, 137D 31 PG 90, 127ABa oma =a ozs [coed so) U om t objektm, tj. kako sa Drugim tako i sa drugim. Veza arhetipa sa stvarnoScu je posredna a projekcija je glavni mehanizam tog postednistva. Covek posredstvom mandale pred sobom traZi mandalu w sebi, ili jo taénije, ta ga mandala Sto je u njemu, konkretno u njegovom nesvesnom, nagoni na takvu jednu potragu. Tome nasuprot, sv. Maksim Ispovednik istiée aktivitet uma spram sveta objekata (spar Drugog i spram drugog), dakle, ne pasivnost projekcije veé aktivnost Zivota spram sveta kao polja moguéeg. ©) Lignost U dosadainjem sam tekstu nastojao da pratim najvainije linije koje ocrtavaju smisao pojma uma kakav nalazimo u spisima sv. Maksima Ispovednika. Nadam se da mi je bar donekle polo za rukom da prikazem svu sloZenost ove problematike. ‘Ono pred dim se sada nalazimo je pitanje liénosti. Razlog tome svakako da treba taiti u Gnjenici da je, u kontekstu Ispovednikovog uéenja, kategorija personainog zajednitki imenitelj za sve naoko divergentne odrednice pojma uma. U odnos sa objektima ne stupa nikakav apstraktni um, veé naproriv, Konkretna lignost, Sto je uostalom i osnovni razlog da kad god se govori o umu, da se, pri tom, implicitno podrazumeva i liénost. Uéenje sv. Maksima Ispovednika o litnosti pripada onoj tradiciji u okviru koje se za osnov izvesnosti egzistencije ne smatra cogito, niti se pak sama egzistencija razumeva kao temporalna projekcija tog istog cogito. Bige, dakle postojanje, ne podiva na svodenju celokupnosti Zivota u strogo uske okvire Kartezijanskog res cogitans, veé naprotiv, na personalizaciji opstih kategorija zivota (Bioc, Con) i prirode (pboic) u smeru litnosti (onbotacic, rpscanov).>? U celokupnom kontekstu gréko-vizantijske tradicije, Koja svakako predstavlja osnovu od koje je i Sv. Maksim polazio, o lignosti nije bilo moguée govoriti kao o apstraktnoj kategoriji. Iz tog je razloga bilo nemoguée ni zamisliti neSto u smislu Jiénosti po sebi, tj. apstraktne liénosti, jer liénosti iskljuivo moze postojati kao konkretna lignost. Doktrinarna osnova ovakvo} personologiji bila je trijadologija, {j. uéenje 0 Svetoj Trojici. Svaka konkretna lignost moze biti to Sto jeste, iskljucivo ako je u odnosu sa drugim, isto tako konkretnim, litnostima. Ista osnovna paradigma vaiila je kako za bozanske tako i za linosti smrtnika.>? Stvari su Gak dotle bile zao8trene da se tvrditilo kakao bez drugog, ili jos tatnije bez drugih, Liénosti uopite nema i ne moée biti. Svako je, reéi 6e na jednom mestu sv. Maksim 32 0 filosofskim pretpostavkama ovakvog stava opsimnije sam pisao u svom tekstu "Personologij contologija u spisima sv. Maksima Ispovednika". Up. aap. br. 24. 33 Up. napomenu br. 1 uz moj prevod drugog Gnastiékog Stoslova, st. 116.2 oo a cam em mm om em o3 =] (pokuSevajuti da odredi liturgijski prostor) tw drugog radi® Niko tu nije sebe samog radi. Niko nije stvoren da bi bivstvovao kao samodovoljna i zasebita monada. Naprotiv. Niti ikog ima, niti ga bez drugog mote biti. Svaka je liénost svojom najintimnijom biti, tj svojom suStinom, na druge upuéena, a Sto se uma tiée, on je samosvesni organon te upuenosti. Od njega zavisi kvalitet odnosa spram drugog, tj. on je, da tako kazem, modulator odnosa sa objektima. Konkretna egzistencija (Snapétc) sustine (odaia) neke lignosti biva odredena naginom (spénoc) njenog odnogenja spram drugog. Od "“blagorazumne ili nerazumne upotrebe stvari, postajemo ili vrli ili poroéni" (‘Ex yep tod edroyac ¥ raparsyag ig mpGyHact zproaBar, FH Evapecor # oDRor yrvdyeva).§ Pomenuti pojam upotrebe (xpfious) ne treba shvatati instrumentalistitki. Teziste jskaza nije na tome da se um netim koristi, tj. da je neSto objekat njegove upotrebe ili Gak koristi. Takvo bi tumatenje, istini za volju, po mnogo emu bilo blisko stanovistu danasnjeg zdravorazumskog Eitaoca, no sama bi bit onog o éemu nam sv. Maksim govori ostala potpuno ispustena, Njegova je namera, verujem, bila sasvim drugadija: svakako ne da istakne istrumentalnost psihigke dinamike, veé, naprotiv, da naglasi slobodu moguénos izbra vezenog za razlidire na (xpénoc) ophodenja sa objektima. Sve to imajuéi u vidu, mistim da mozemo filologiju, u izvesnom smislu, Zrtvovati hermeneutici; tj. da, pod navedenim okolnostima, nije sasvim nemoguée Maksimovo xpfioxg prevesti (a svakako i razumeti) kao ophodenje a ne kao upotreba. Pri tom je vaino da se ono sto je najbitnije, a to je svakako moguénost izbora kako se ophoditi sa objektom, nikako ne izgubi iz vida. Odnos prema (kako spoljainjim, tako i unutrainjim) objektima nije iskljudivo u funkciji razuma. To nikako ne smemo izgubiti iz vida. Pored njega éovekova aktivnost bitno odreduje volja (i to sa svim njenim kako racionalnim tako i iracionalnim faktorima). Stoga priroda ovekova i nije odrediva iskljudivo kao Joye, veé isto tako i kao Gedveuxh.36 Jedno bez drugog ne ide 4) Stvari Vratimo se jo8 jednom istim onim fragmentima od kojih smo na potetku ovog segmenta krenuli. U njima je, kao Sto smo veé videli, drugi po! realnosti, dakle onaj ito stoji naspram litnosti, oznagen reéju stvar. PG 91, 668D 35 PG 90, 981B 36PG 91, 12D i PG 91, 301C7SES eee mS = 3 an cm ex oom cm om om U izvornim Maksimovim tekstovima preovladuju dva izraza: v0 npéypo i 1 dv, Prvom od njih, bez mnogo ograda, odgovara naa reé stvar, dok je u slugaju drugog situacija nesto slozenija. Kako gramatiéki, tako i semantiéki, u pitanju je rezultanta filosofsko-bogoslovske elaboracije jednog od za filosofiju (tatnije 2a ontologiju) najtemeljnijih pojmova. Tako u ovom drugom kontekstu objektni pol realnosti biva shvacen u smislu bivstvujujeceg ili postojeceg3” Postojeceg Koje dalje moze biti shvaéeno kao postojeéa stvar, ili kao postojeéa personalnost, kako Yjudska tako i boZanska.%® U svakom sluéaju, naglasak nije na substancijalnosti objekta, veé na njegovoj imanentnoj dinamici postojanja. Na njegovom jeste koje mise otkriva u svetlosti mog jeste. Objekt nije niSta fiksno, nista Sto bi se svojom substancijalnoséu dalo odrediti. To nije tek puka stvar, to je stvar za mene. Stvar koja mi samim svojim postojanjem nameée’pitanje kako mi valja sa njom da se ophodim. Kako da je upotrebljavam? Recimo, za sada, jo$ samo to da je utisak o izvesnoj dvoznaénosti Maksimovog pojme sivari neito za éim se ne treba olako povoditi. Suitina je u razligitim rovskim odredenjima tekstova u okviru koji se raspravlja 0 ovaj problematici, Dok bi jedni, kako po svojoj strukturi tako i po nameni, spadali prvenstveno u red asketske knjizevnosti, drugi nose obelezje znatno ambicioznije filosofske nakane. I dok su prvi namenjeni relativno Sirokom krugu éitalaca, drugi podrazumevaju malobrojnost duhovne elite. Setimo se samo Ambigve, ili Odgovora Talasijuz Tako ispada da se sv. Maksim, u razligo Zanrovski odredenim segmentima svoga opusa, izrazavao manje ili vi8e precizno. U nekim je spisima, i820 do kraja, dok se u drugima zadovoljavao samo time da okvirno naztiadi ono &to je imao u vidu. 57 0 pojmu bivstvujuéeg kod Sv. Maksima vidi napomenu br. 2 uz moj prevod njegovih Gnostickib Stoslova, sr.52. ** U jednoj manje poznatoj (verovatno) Maksimovoj, sholiji napisanopj uz Pseudo Dionisijev spis O nebeskoj Hijerarhiji, kategorija bivstvujuéeg (tv Svrwy) deli se na Getri podkategorije: Zivo, nelivo, umno, razumno. (Up. PG 4, 53AD) Jedan savremeni autor, vezujuéi svoje interesovanje gotovo iskljutivo 2a Maksimove asketske spise, deli kategoriju stvari u njegovim spisima na sledese Getri podkategorije : muSkarci, Zene, materijalne vrednosti, stvari w uobiéajnom znaéenju te redi. Up. Larpénoviog Xi CEMATA AIKHTIKEE ZQHS EE TA KEGAAAIA ATAITHE TOY. AT. MASIMOY ‘OMOAOFITOY, “ABAva: 1993. , str. 112, 7ao =) ema em oma ot = om a) em om U proilom segmentu nastojao sam da utvrdim osnovne koordinate psihodinamitkog stanovista sv. Maksima Ispovednika. Na jednoj se strani pojavila lignost, dok je druga pripala objektima i to objektima u najSirem znavenju te reéi Sada na predstoji otvaranje novih problema; problema koji su, zbog same prirode stvari, u dosadaSnjem tekstu morali ostati po strani. Nap éa ponovo navesti nekoliko fragmenata iz M; imovih spi “Umi porotan sicduje telo kada one bisa od sopstvenih gulnih pohotai zadovoljstava, i slaze se /prihwvata ih/ sa uobrazenjima i stremljenjima njegovim. Um vrlinskise uzdréava i udaljuje se od ostraiéene uobrazilje i stremljenja, ubomudreno nastojesi da telesne porive utini boljim’. /PG 90, 1001D/ “Jer u naSoj Zelji da izbegnemo bol trazimo utoéiste u zadovoljstvu, nastojeéi da tako naSoj prirodi, te8ko pritisnutoj teretom bola, pruzimo olakéanje, No pokupavajuéi da zadovoljstvom umanjimo bol, samo nasu nemoé uvecavamo, posto nema zadovoljstva koje ne tezi bolu". [PG 90, 1324AB/ "Jedinstvena je priroda razdrobljena u nebrojane delove ami se poput gmazova navadismo jedni-na druge". IPG 90,256B/ Telo-Uobrazilja-Strasti= coo om oe SS a= aoe oo es =n om Osnovna ideja koju moZemo zapaziti Zitajuéi prvi od triju navedenih fragmenata je da je mogué dvojak odnos uma prema telu. On se, kako tamo nedvosmisleno stoji, moe za telom povoditi, ili pak moze nastojati da telesne porive uéini boljim. Telo, dakle, moie biti sas/uditelj (osv8ovdov) umu, ili njegov podéinitelj tiranski gospodar.39 Zelimo li ova problematiku podrobnije da ispitamo, moramo joj pristupiti sa kxajnjom obazrivoséu. Stvar je u tome da ni u kom sluagju ne smemeo izgubiti iz vida Ginjenicu da tekstovi koje pokuSavamo shvatiti potigu iz jednog sasvim drugog sveta. Sveta dja radikalna drugost u odnosu na ovaj na’, podrazumeva bitno razliditu jezi¢ku fiksiranost iskustva. Drugim retima, trebamo se Suvati varijivosti homonima. Sto je, na primer, za Maksima nekada oznaéavala reé strast (ili pohota, greh i tome sliéno) gotovo da nema nikakve veze sa onom Sto mi danas pod njom podrazumevamo. Upravo zato i treba biti obazriv. a) Telo Telo je bioloski element lignosti i kako takvo, nuino je povezano sa dugom (sfig woxfig Exovoias te Kpatoderg td capa), sa kojom je uvek u nekakvom saodnosu (oxéor<)41 i bez koje nikako ne moze postojati.“? Pogresno bi, medutim, bilo pomisliti da se sv. Maksim zadovoljava tek samo zakljuékom da je judska priroda slozena. Naprotiv, on ide dalje a Sto se njegovog sledeceg koraka tiée on i dan danas je, verujem, psiholoiki relevantaa. DuSa i telo ne samo da su nerazdvojni, da su u stalnom medusobnom saodnosu, oni se uvek nuino i saprodimaju (neprxopnorc). Sustina Eovekovog bia je psihosomatina. Duia nikada ne prestaje da se krece ka, tj, da tezi da intendira, telu, da se otelovijuje, (netepomparotoba:), kao Sto se uostalom i telo stalno odusevijuje, tedi dusi, X' njoj intendira (netewwrzo%o8a1). Sve to Eni ovo stanoviste velo iznijansiranom psihosomatickom koncepcijom, koju krasi vrlo fina i delikatna osetnjivost za nijanse. Kao &to-se iz prethodnih redova da zakljutiti, telo je po shvatanju sv. Maksima Ispovednika neodvojivi aspekt litnosti. Cilj uma nikako nije i ne sme biti, vulgarnoj askezi blisko blisko, prezrenje tela. "Neki Ijudi', govorio je jedan neSto stariji maksimov savremenik, "uzalud iznuruju svoje telo".** Sv. Maksim je, kao monah i PG 90, 9654 PG 91, 48D PG 91, 1101C PG 91, 11016 ©PG 91, 1100D “4 Toawov'tov Zivattov : KAjag, Kovotavnvotnodg 1883. (repr. Atina 1979.) str. 111cos ei =) | L om kao asketa, to morao znati, Telo ne treba odbacivati niti negirati (kao Stop Gini vulgarna, u osnovi sadomazohistiéka, asketika), jer ono, samo po sebi, predstavija pioloski okvir psihofizitkog biéa. Naprotiv, kao imperativ pred um se nameée treba ostvarivanja harmonitnosti goveka kao slozenog psihofizitkog biéa. Unvikeni ideal nije udiniti um bestelesnim, vet wtiniti telo umnim. Oplemeniti ga, a ne odbaciti ga.‘ Harmonitnost, odnosno simfonignost, predstavija jedan od bitnih motiva celokupnog misljenja sv. Maksimovog Ispovednika. Svaka je éovekova teZnja, pa bio on nje svestan ili ne, baziéno odredena jednim xpdc Evaotv.* Ideal koji tu izbija u prvi plan nikako se ne da svesti na puku prilagodljivost, u osnovi kojeg bi leZala neka, manje ili vige iznijansirana instrumentalizacija uma, ili Eak biéa. Svojevremeno je Florovski, onako usput i naoko neobavezno, izrekao veliku istinu, twrdeti keko Maksimovo mifljenje ima muzi¢ko ustrojstvot” a upravo je to ono sa dime se eto i mi, istina u neSto izmenjenom kontekstu, sada susreéemo. Jedan od postojeih aspekata muzikalnosti ustrojstva Maksimovog misljenja svakako je kori8éenje neéega Sto bi smo mi danas, za potrebe ovog teksta, mogli adrediti kao tendeneiju upotrebe tv. muzickih metafora. Pogledajmo o éemu je reé. ‘Nave&éu dva primera: u prvom emo zateéi sv. Maksima kako tumaéi treéi stih Osamdesetog Psalma*® : "Zoerite pesme, dajte bubanj, kitare ugodne sa psaltirom”. Psaltir je tu, kaze on”, duh, kitara je dua a bubanj je telo’.“? Drugi se primer nadovezuje na prvi i glasi: "Ko je vrlinom i ananjem u sklad (tj. u harmoniju, eppovia) doveo telo i duSu, postaje kitara, svirala i ram Bodiji’.5° Nije tesko zapaziti kako je u navedenim primerima naglasak upravo na harmoniénosti psihe i tela. Na njihovom harmonitnom jednoglasju, koje kao takvo, ne pomutuje ni najmanja disonantnost. To bi, bar po sv. Maksimu Ispovednikiu, bilo ono za éim svaki Zovek vazda treba da tezi. Sto se uma tiée u okvirs pomenute teZnje za harmonitnostu bifa, on bi trebao da odigra najznaéajniju ulogu. Na njemu je da bude samosvest pomenute teZnje, tj. da svesno radi na usaglaSavanju svega onoga sto, kao disonantno, remeti potencijalnu harmonitnost biéa. 45 Otud. izvesnom smislu Gak i strasti mogu postati dobre. Up. PG 90, 1205AB. 46PG 91, 1305AC 47 Vizantijski Oci V-VIT veka, str. 198. Up. napomenu br. 8 uz uvod mog prevoda Gaostigkih stosiova Svetog Maksima Ispovednika. st.6 48 Po Septuagind, dok u Daniti¢evom prevodu isti Psalam nosi broj 81. G90, 01D $9 PG 90,1172D-11734,mat f { = eA md =a =m} co b) Palost Ideal harmonitnosti biéa suofava nas neminovno sa krajnje onespokojavajuéim pitanjem smisla disonantnosti aktuelne egristencije. Kako, naime, objasniti Eovekowu zaglibljenost i palost, njegovo Iudilo i njegove nemosi? Psihodinamitki bitno uporite relevantnosti ideje 0 Eovekovo ontoloskoj zapalosti (0 njegovom padu), pre svega, leti u manje ili vise ofiglednoj, tinjenici o postojanju iskustva disonantnosti Ginilaca njegovog biéa. U tom smist treba shvatati onaj fragment u kojem se kaze kako je jedinstvena priroda "razdrobljena u nebrojene delove". Smisao palosti je u Covekovoj, makar intuitivnoj, predstavi o vlastito} nedostatnosti. Palo je ono bige koje je zapalo, koje se nije ispunilo, veé ixoje je postalo rob stanja svoje viastite neispunjenosti i neintegrisanosti Razdroblenost. biéa implicira postojanje tenzije Koja, sa svoje strane, podrazumeva potrebu za rasteredenjem. Ona vzrokuje bof (650vn),*! fugu (xonn),52 mmplienje (ndvos),3 kao i strah (g6Boc).* Potreba, kao neodredeno ose€anje tenzije, utiée na pojavu Zelje, koja nije nigta drugo do svest o postojanju objekta kojim se pomenuta napetost da rasteretiti. Dok Zelja nagoni na trazenje (Gimmes) objekta, samo zadovoljstvo ne predstavija niSta drugo do ostvarenu Zelju.55 Covek je biée koje vazda Zeli, Zelja je ontoloska odrednica njegovog postojanja, njegova (posluziéu se Hajdegerovim izrazom) egzistencijalija; otud, u spisima sv. Maksima Ispovednika, éovekova bit primarno biva odredena kao éeinja, kao Seznutljivost, kao dinamitka ekstaza ka trazenom objektu Zelje, a ne ‘kao kakva statigna struktura ili substancija. Priroda psihike dinamike, u kontekstu ideje 0 palosti shvaGene kao razdrobljenosti biéa, pod znakom je neprekidnog Govekvog trazenja objekta rasterecenja. Otud izvesna crta prisilnosti ; tovek, kao ontoloski palo i u sebi razdrobljeno biée, rieminovno trpi tenziju, Sto ga opet neminovno, nagoni na potragu za objektima rastereéenja od te tenzije. Objekt je tu ono sto izaziva zadovoljstvo i ito pruza rastereGenje od napetosti. Sve bi ‘ovo, medutim, bilo nepotpuno bez sledeéeg znatajnog dodatka: disharmoniénost psihofizitkog bica, fj. u njemu postojeéih potreba i teznji, u celini iskljutuje svaku moguénost potpunog zadovoljstva. Ono je gotovo uvek parcijalno, vremenski je ograniéeno a 51 PG 90, 1324AB 2G 90, 258D-269C PG 90, 592D-600B PG 90, 260 55 PG 90, 1284Cfeces te) 3 ox 4 © oa uzsve je to neretko jo8 i u sukobu sa drugim psihi¢kim tendencijama. Upravo zato, ova disharmoninost mora biti prevazidena. Mora se dostiGi visi nivo integracije ica. Sto se tiée statusa samog objekta u okviru ovakve strukturalizacije Zelje, mozZemo reéi da on, bar u izvesnom smislu, dobiva znatenje sukcesimog privide. Kazem privida, jer on potiva na varljivom utisku moguénosti potpunog zadovolistva, Konkretni je objekt niita drugo do bleda senka nemoguéeg objekta potpunog zadovoljstva. Covek kao ontoloski necelovito biée osuden je na pareijalna gadovoljstva ina svo ono Sto uz njih sledi. To je usud njegovog aktualnog stanja.% U ovoj taéci svog misljenja sveti se Maksim Ispovednik bi se po mnogo Gemu mogao sloziti sa Frojdom. Po Maksimovom tvrdom uverenju (kazem ¢vrdom jer od njega on nikad nije odstupao) potpuno zadovoljenje éoveka kao nepotpunog, tj, razdrobljenog, biéa predstavija apsolutnu nemoguénost. Ontologija palog biéa je ontologija osujeéenja. Palost uslovijava osujecenost, osujeéenost utvrduje oseéanje palosti. Ipak, za razliku od pesimiste Frojda sv. Maksim Ispovednik veraje da postoji xeenje problema Zovekovog ontoloskog postnuca, Jedini je jzlaz, uverava nas sv. Maksim Ispovednik, promena samog naéina sopstvenog raja (promena sopstvene ontologije). Ontologiju palog biéa treba zameniti ontologijom obozenog dia. To bi, ukratko redeno, bila subtina njegovog videnja jednog od najsustinskija hriSanskih dogmata, tj. wéenja o obozenju! Po tome se, naravno, sv. Makism Ispovednik razlikuje od Frojda. c) Uobrazilja Odnos izmedu uma i stvati nije jednostavan. Naprotiv. Kao izmedu njih posredujuéi faktor pojaviée se uobrazilia (paveacia).** Tatnije, izmedu Gulnog i umnog posreduje uobrazilja. Ona, ako je od strane samosvesnog uma 56 Za svetog Maksima Ispovednika jedino realno zadovolistvo (tj. jedino zadiovoljstvo dostejno dovekovog bodanskog naznaéenja) blo bi zadovoljstvo odredeno kao nip eto. U pitaniu je Zzadovojlstvo koje ne potpada pod osujeéujuci osujeéenosti poredak razdrobljenog biéa. Tu Covek: kao potencijalno celovito biée utiva u svom odnosu personalnog saproZimanja i sa poistoveéivanja se celovitim Drugim (tj. sa Bogom), reflektujuéi tako sobom i u sebi celovitost drugog. Krajnji ‘misao ovakvog uditka nije uZivati u sebi iti je udivti zbog sebe: Njegov smisao je (ako ga je wopste j moguée izreG) udivati u Drugom, uZivati u svom odnosu spram ljubavi bozenskog Drugos. Up. PG 90, 1312 ; PG 91, 401B ; 1089BC. 57 Deteljnije 0 shvatanju pojma obazenja u korpusu utenja sv. Maksima Ispovednika pisao sam ‘svom tekstu "Personologija i ontologija u spisima sv. Maksima Ispovednika’, naroéito str. 146-150. 58 Svojim spefitnim ekspliciranjem posrednicke wloge uobrazife, kako w kontekstu minjelja 0 cbjektu, ko i u sklopu aktiviteta spram istog, Sv. Maksim ée postaviti sasvim nove standarde jednoj velo Sirokoj tradiciji. Ovde, pre svega, treba imati u vidu Aristotela (De Anima 4312-434a/ Kanta Jodgovarajuéa mesta 0 transcendentalnoj ulozi uobrazije u Kritici éistog Uma i w Kritici © ‘Modi Sudenjal, Huser /Ideen I; Phantasie, Bilabewustsein, Erinnerung te napokon Frojda i njegove nastavijaée, od Junga, preko Melanije Klain, do Lakana,Iq | [a a os am mm me 18 nekontrolisana, poput manje ili vise gustog oblaka obavija taj isti_um, pomraguje ga i iskrivjuje njegove perspektive poimanja sveta u scbi i sveta oko sebe, tslovijavajuéi tako manju ili veéu neizvesnost opazanja i rasudivanja. Stoga Maksim i kaze kako samo dist um (xa8apds) ispravno (p6%) vidi stvari,59 nedisti je tum osuden na,(manju ili na veéu) bludnju u sferi uobrazilje, s' tim Sto se ovde (nije teiko pogoditi) pod distim umom podrazumeva um koji nije u viasti sopstvene . pobrazilje. To, naravno, nije um bez uobtrazilje, to je um koji nije u viasti uobrazilje. “Avibeoy, reéi ée on.6 Baviti se Govekom za sv. Maksima Ispovednika zapravo je znavilo baviti se njime ‘kao bitem Zelje. Zelja, shvacena ui smislu stremljenja ka, ili htenja nekoga ili neéega, Cini osnovnu stvarnost njegovog biéa. Njegovu dinamitku st, krajnji zalog jedne ontologije ekstaze™ Svako zadovoljenje Zelje nuZno implicira meSanje organizmu imanentnog ose¢anja potrebe sa clementom Gulnog. Time ono, zadovoljenje, dobiva svoj oblik (ci80c),® svoj lik, ili, kako bi smo mi to danas rekli, svoju formu. Iz tog razloga, uvereva nas sv. Makism Ispovednik, svako zadovoljstvo na sebi nosi odredeni trag uebrazilisko: ée reGi irecionalnog, neuhvatliivog. Zelja, u Gijoj je osnovi potreba, goni um prema objektima, dok ga Gula orjjentisu a svetu Uh istih objekata. Sparivanje potrebe postedovane Zeljom i objekta posredovanog culima otvara pat zadovoljenju. Zadovoljenju koje tada potinje da se dodivijava i razumeva kao zadovoljenje datim objektom, dok pomenuti objekat stiée status traenog objekta, © prisustwu iracionalnog elementa u samoj strukturi Zelje ubedljivo svedodi odredenje iste kao dpetic gavtaonh Ova, na nasem jeziku gotovo neprevodljiva sintagma, definise Zelju u smislu w-obrazene Zudnje, tatnije, Kao Zudnju kojoj je dat lik ili obraz. Taj svoj lik, ili obraz, Zelja pronalazi, prepoznaje, u objektu Sto je u duSi w-obraden, znati pred'stavijen, kao objekt zadovoljenja Zelje. Na ovaj natin potreba, koja je prethodno bila dozivijena kao neodredena, slepa, Zudnja, progledava i postaje Zelja. Kazem progledava, zato jer sada vidi objekat Koji je moze zadovoljiti, Sto joj, zapravo, i daje jedan novi 5 PG 90, 1016D © PG 90, 984C 61 Otud bitno mesto erotologije u Sirem kontekstu diskursa sv. Makisma Ispovednika. Up. moj tekst *Personologija i ontologija u spisima svetog Maksima Ispovednika’, str. 146-148, kao i napomenu br. 34 uz moj prevod drugog Gaastizkog stoslova, str. 121. © PG 90, 137CD © Up. PG 91, 13B Ovde bi, pre svega, trebalo imatiu vidu dalekoseinu Aristotelova formulaciu biti odnosa izmedu bivstvujuceg i njegovog objekta Zelje. Tu se, ukratko, kake da nema Zelic bez Dprethodno u svesti ufobrazenog Zeljenbs, ii taénje: ipextav Be obx Gvev gavracias, [De Anima * 433b, 37. O svenma tome vide detaljje u mom tekstu :* Pojam uobrazilje u kontekstu Aristotelove + praktigke flosofie", Theoria br. 1, 1995,, str. 29-39, Isto tako up. i moj tekst':" Pitanje psihitke ‘binamike (Grigorije Palama i Maksim Ispovednik)’, Istofnik br. 13, Beograd 1995. str. 91-92=) fl i 3 om om mmo am am om kvalitet. Kvalitet sasvim odredene intencionalvosti ka necemu Sto se smatra objektom Zelje. Dvojaki su koreni uobrazilje: s'jedne strane tu je Gulnost a sa druge paméenje. Sv. Maksim Ispovednik évrsto veruje da govek u sebi nosi w-obragenja, likove, ¥, ikonitke tragove, stvari koji su u proslosti odigrali ulogu objekata njegove ej 4 Ti se likovi kaleidoskopskopski saprozimaju, uobraziljski se meSaju, dined neodredenu (ali ipak vazda aktivau) potku svake percepcije konkretnih objekata. To je, uvereva na sv. Maksim, za Zoveka apsolutna neminovnost j njoj podlezu svi Ijudi bez izuzetka. Ono Sto se, medutim, ne sme dozvoliti je da pomenuti uobraziliski objekti seéanja u potpunosti odreduju smisao i sudbinu aktuelno percipiranih objekata, Drugim regima, uobraziljesko ne sme sted status Saludujuéeg faktora u okvirima dinamizma govekove intencijalnosti. Protiv toga um se mora boriti. U dosadaSnjem je tekstu veé pomenuto uverenje sv. Makisma da visi delovi due, dakle um i razum primaju, fantazije, tj. uobrazenja, iz onih nizih, 6° Najvaznija posledica ovakwog stanja stvari bila bi da dubinski imanentna disonantnost Coveka kao palog biéa nalazi svoju indirektna projekciju w aktivnosti uobrazilje. Disharmonitnost biéa podrazumeva disharmoniénost potreba, a OVO Su svoje strane, dalje, uslovijava pojavu prave uobraziliske kakofonije. Zadovoljenje jedne Zelje istovremeno moze biti osujecenje neke druge, ime Govek biva zatvoren u zaéarani krug iz kojeg mu je potom vrlo tesko da izade. Jedini bi moguéi put izlaska iz pomenutog zaéaranog kruga, u skladu sa uverenjima Sv. Maksima Ispovednika, bio put borbe uma za uspostavijanje nove kKategorije odnosa sa za njega vaénim objektima : objekt Zelje 6e sve manje i manje bivati uobraziliski a sve Ge vike biti realan, stvarni Covek, bi¢e, ili stvar. Samo & tom slugaju Esti, od uobrazilje prociséeni, um, uspostaviti odnos smislenog, Maksim bi rekao logosnog (a ne viSe paralogosnog), ophodenja sa objektom. T tupravo 6¢ u samoj taéci itupanja bia iz kruga uobrazilskog w igra biti uedena jedna sasvim nova (aksiolo8Ki nesamerljivo viSa) Kategorija odnosenja spram drugog-kategorija jiubavi. No, u tome Ge tek biti ret. 4) Pomisli PG 90, 973 6 Niko, to je znao jo§ Aristotel (a po svemu sudedi nai je sveti Makism Ispovednik podrobno + proutio Stagiraninov qpus), u potpunost ne moze viadat svojom uobraziljom. Up. EN 114a 32: & Up. str7.= = = ( ac) om Za razliku od, prethodno opisanog, po mnogo Cemu Sireg odredenja uobrazilje, pojam pomisli zahvatao bi jedan njen specifiéan modalitet. Kao takav, on odnosi se na psiholoski meduprostor izmedu uobrazilje i razuma. U osnovi, pomisao (hoyropiés, vinta) je, manje ili vise verbalizovana i manje ili vise simbolitki oposredovana, forma uobrazilje. Uobrazilja (taénije ; u-obrazenje) koja poprima oblik predloga, tj, nagovora, na Ginjenje odredenih akata u cilju postizanja zadovoljstva. Samim tim, Sto je veéa tenzija, veta je i navala pomisli. Taénije, veéi je njihov pritisak, ili kako to na jednom mestu kaze sam Sv, Maksim Tsapovednik, veéi je nadraéaj, celokupne due. "Sve strasne pomisli ili nadrazuju (Epebiovow) Zeljatelini deo duse (émGuunnxdv), ili afektivni (Guprxdv) uznemiravaju, ili razumski pomratuju (Emoxorifovot)".67 O istom dinamitkom stanovistu svedoze nam i sledeéa dva navoda: "Kao Sto um onog koji je gladan i o hlebu i onoga koji je Zedan o vodi, tako i um prozdrijivea (yaotpinapyos, Grevougodnika) o raznim jelima a /um/ sladostrasnika o licima Zenskim, i sujetnoga u Hudskim poéastima i stebroljubca (pvAapyvpos) 0 dobitima i zlopamtila o odmazdi uvreditelju i zavidnika o Ginjenju zla onom kome zavidi... Jer um uuznemiravan strastima prima strasne pomisli i pri budnom stanju tela i u smu’ 1: "Kada pohota tada um u snovima u-obragava (tj, fantazira, oc 2) one stvari koje proizvode zadovoljstvo (6g nouyrixés cv ASovay kac) a kada gnev (6 Gvjtd¢) naraste /u snu/ vidi stvari koje proizvode strah (s& OBav nountiKd BAEReL payporte: )".9 Druga dva od tri prethodno navedenih primera karakteriSe izvesna, da tako kaiem, dijagnostitka intencija. Maksimov je diskurs tu sasvim neskriveno odreden svojom baziéno dijagnostitkom intencijom. Razmatranje i razumevanje dinamike meduodnosa uma i pomisli, pruza moguénost uvida v, nazovimo to, zdravstveno stanje psihe.”” Kada dusa potne da "oseca svoje sopstveno zdravije (i8iag dyeiag Emodéveobar), onda i na snovidenja (év toig Sxvorg gavtacrac) potinje prosto i spokojno da gleda".7! Tada nastupa mir, odnosno spokojstvo. Personoloski predukus eshatoloskog podinka, Sve dotle, o unutrainjim nemirima i potresima due moZemo suditi na osnovu prirode u njoj dominantnih pomisli. © pojmu dusernog zdravija u spisima sv. Makisma Ispovednika bice reti nesto kasnije, kada budemo govorili o strastima. Za sada vaino je istaéi da upravo od odnosé uma prema uobraziljskom, tatnije prema pomislima, zavisi nedije psihitko zdravije. Drugim redima, onoliko koliko je um aufonoman (aitebodmov) u odnosu na sve moguée aspekte uobrazilje, a u odnosu spram pomisli ta éinjenica 87 PG.90, 1021B 6 PG 90, 1005C ® PG-90, 1005CD 7 Podrobnije o Maksimovom shvatanju mentalnog zdravlja uopSte vidi kod D. Staniloea, predgovor Mistagogij, Atina 1989. str. 44. PG 50, 981A,ostaje do bola najotiglednija, toliko se celokupna lignost izdiZe iz ovde veé opisanog stanja palosti- Put kojim samosvesni um moze stiéi do stanja optimalne nezavisnosti od pomisli podrazumeva neprestalnu borbu (tako se to nekada zvalo) , analititkt rad (tako Pizmo mi danas to okrstii) sadréan w asketsko} praktici ispovedanja istih. Ono najintimaije, uprkos svim moguéim otporima”? i zazorima, mora postati dijaloSki korunikativno (drugom saopistivo, s drugim deljivo). Covek, drugim regima, mora Smoti snage de, uprkos veé pomenutim otporima, izrekme, Sto znadi verbalizuje, i svoje najsramnije Zelje. Da ih, kako bi to rekao Sy. Maksim, ispovedi. Da izade iz stanja patoloske uéaurenosti sopstvenog wobraziliskog solipsizma. ‘Teoloske implikacije ispovesti ovde ée ostati po strani. Svoje Cemo interesovanje prvenstveno vezati za, kako u dogmatskom t2ko iw psihodinami¢kom smislu, psolutn neophodnost prisustva dragog, Tspovest je uvek npdg Exepov, ona je week spram dragog. Niko se, naime, sam sebi ne moze ispovedat, je: 10 onda ne bi bila ispovest veé, manje ili vise iskreni, monolog. (Setimo se samo genijalnih, eyusinevih Soblokaija) Razlog ovom, ponajvige, treba traZiti y uverenju da je ispovestisiljudivo stvar slobodne Iiénost. Da se samo Tenost mote ispovedati i to samo drugoj lignosti. Jeri sama se sloboda litnosti aktualizuje iskjutivo w odnos ‘pram drugog. U tom shutaju alogosni svet uobraziljske intime, posredstvom ogosa, postaje dijalogiéan. Logosan. Drugi, éiji status odgovara ulozi duhovnog oca ili duhovnog lekara, mora pre vege, biti slobodan od viastitih pomisli (taénjje on mora biti w stan da ih ontrolie), dalje, mora biti u stanju da vidi "stvari drugima nevidjve’, te 72 Da su star pustinsi oc bil itekako svesni znataj i funkeije otpora (taénie, nefega So je Po mnogo Gema analogno onome Ho mi danas u psihoanalizi nazivamo otporom) ¥ proses ‘spovedanja pomisliposvedotice nam refi ovde vet pominjanog Maksimovog savremenika, Jovan Cavitnibe. Evo samo dva primera. Tako, uednom od psiholotki najuzbudljiiih momenata svoje \Lestvice, vate kako: ".. mi nismo u stanju ni da te pomisli bez teSkoée kaemo svome dubovnom Iekara, da ih ispovedimo i Zigotemo. Zbog toge su mop Esto padali ofajanje i gubii nadu, jer im je ta opaki gre, kao ervu drvetu, upropastio srr nadu’. /navedeno delo, st, / NeSto rane, deivriom tek, Vasile Veliki ée u ‘stom smish zapisati da se: “.. ne sme Kod scbe zadsiat peotisivenim (Gxdxpogov) ni jedan pokret duse, niti i jedna reé sme ostati neispitans (Ebacovionac), veé da se sve tajoe srca moraju razotkrit...FOpot xant xhéos » EPPA © & coonovixn 1973. Sto se Maksima Ispovednika tiée, on e istu tradiciju obogatiti svojim dubokim tvidima u sammu prirodu psibidkih procesa o Kojima su i drugi, pre njege, govoril ali, pri tom uglavnom nisu nastojali u da ih potpunosti objasne, te da ih integrisu u jedan Siri (ontoloski zasnovan) personolofki kontekst. I tako, dok su drugi preteino svedodil na esas viastitog ili tudegiskusva, on 6 sopstvenom iskustvu pridodao itantanu analitiénost uma. Odnosispovedania i otpora da se .neito ispovedi dobiée u njegovom del Siri kéntekst, Sto se postize potpunijim sagledavanjem vloge i znatenja onog drugog kome ta ita ispovest treba da bude upucena.q e ot OO mT oo om mm me om ooo napokon, mora modi da tim istim dragim Ijudima objasni (épuevevriy)”? stvari o Kojima je bilo regi. Ukratko, treba da se postavite kao ‘strastima neukaljano ogledalo’,” sro znati, kao disti odraz njihovog potencijalno harmonitnog biéa. U njegovoj vasceloj lignosti um valja da nade ovaplocenu paradigmu, fj. model za identifikaciju, i u viastitom biéu zalozene moguénosti ostvarivanja celovitosti biéa."5 ‘ ‘ Neéu se detaljno zadrdavati na brojnim moguéim asocijacijama sa psihoanalizom. To bi nas, bojim se, odveé udaljilo od osnovne teme. Ipak valje reéi da te asocijacije nisu sasvim neumesne. O njima ima smisla govoriti, mada to treba Zinit razborito i sa merom. Razlike, naravno, postoje i one su bitne, ali izvesne analogije ipak su moguée. Analogija je svakako moguéa i to, pre svega, u tom smislu Sto seu oba slugaja (dakle kako u slugaju sv, Maksima Ispovednika tako i u sluéaju psihoanalize) da se ono alogosno verbalizuje. Da se i ono.za toveka najneprihvatljivije, najbolnije i najtegobnije, uprkos raznim otporima, pred drugim iskade. Zajedniko je uverenje da ée, uprkos razliditim kontekstima, to imati povoljnog uticaja na pretpostavijeno psihitko zdravije. U oba sluéaja proZivijeni ‘odnos oposredovan regju je ono Sto oslobada. Svakako ovo o emu govorim samo je jedan deo prige. Mnoga pitanja ostaée otvorena, ili Zak netaknuta. Ostaée (na primer) ctyoreno pilanie, da li se psihoanaiitigki pojam fentazma i s\ Sto slede i2 Frojdove doktrine o nesvesnom, moze (ako moe, na koji natin i u kojoj meri) izjednaéavati sa Maksimovim shvatanjem uobrazilje kao modaliteta psihitke dinamike. Isto teko, treba istai da je struktura dveju situacija (one analitiéke i one skopéane sa svetomaksimovskim pojmom _ispovesti: psihoanalitiéka je uslovijena izvesnim, manje ili vi8e eksplicitaim, ugovorom 0 ‘obostranom interesu analitigara i analiziranog, dok ona koju Sv. Maksim ima u vidu podiva na hrigéanskom imperativu ljubavi spram bliznjeg. Shodno tome, za razliku od analitiéara od kojeg se uglavnom ne oéekuje narogito emotivno angaZovanje, duhovaik na prvom mestu mora voleti svoje éedo. Pre svega, od njega se to ogekuje. Dok analitiéar svom Klijentu iznajmljuje zanje i vreme, duhovnik ée svojem Klijentu bezrezervno posvetiti sebe kao liénost. Naravno, tako ga ostalog 7 U tom smislu ide i Maksimovo odredenje analitike (avadtuxiy ) kao "tumaéenja i razgovetnog idlaganja’ /riv epuevevorciv xal_oapyotuxiy dfiynow), mada nam je ono dat donekle uw razligitom kontekstu. Up. PG 4,69CD - * 4 PG91, 661C %5 Pogledajmo kako Ce koji vek kasni sv. Simeon Novi Bogoslov podutavati jednog buduéeg igumana :* Ti si duan obavijati tatno ispovedanje pomisli (2Eevécen xv Rojwopdv éxtotov GxxpiBa) svakoga od tvoje bratije da bi video (eiSeis) kako Ge5 koga /u duhovnom Zivotu/ valjano voditi". Monasima okupljenim oko pomenutog (buduéeg) igumana sv. Simeon é savetovati sledete :* Kada demoni u vama poseju pomisii idite 1 njemu figumanu/ i ispovedite mu ih sa poverenjem. To vam je kao sa zmijama : dok se skrivaju po svojim rupama one Zive i radaju jo8 mnoge druge zmije ; tim izadu iz tih svojih rupa i otvoreno potmu da gmizu one Ijudima sebe otkrivaju, a ovi ih potom uniStavaju. Isto tako i muéne pomisli (ot xovnpot-Aoyiouol) bivaju uniitene kada ih ispovedimo i otkrijemo.." Citirano po tekstu Nuciita Zeeétov : BIOE KAT. TIOAITEIA TOY EN ATIOZ IATPOE HMAN ZYMEQN TOY NEOOY @50A0/0Y, Eopetiy 8 Neos eokby0s : EPTA t. 1, 1985. str. 140i 144,f en ex bi bar trebalo da bude u idealnom sluéaju. Realnost je Cesto neSto sasvim drugo, no to ipak ne nigti najosnovnije aksioloske pretpostavke duhovnistva. Od duhovnika se ofekuje ni manje ni viSe nego da pruZi ljubav. To bi, najkraée reéeno, bio smisao njegove vokacije. Na njemu je svog Stiéenika da naudi sta je to prava (neko bi ovde rekao duhovna) Jiubay. Tako je bar verovao i uéio sv, Maksim Ispovednik. Od psihoanalitiéara se, kao Sto znamo, oBekuju uglavnom druge stvari. e) Strasti U temelju je svake strasti nekekava paralogosna (tj. nesmislena) fetisizacija objekta, 9. stvari, Sto Covekovu volju ini neslobodnom i sputanom. Njegova je volja tada kobno zavisna, neretko éak porobjena, sapeta, fiksirana. Coveka ne porobljava stvar, tj. objekt ; on robuje paralogosnosti svog odnosa spram te iste stvari. "Strast je", Gitamo kod sv. Maksima, "porok (yextdv), jer je neprirodno (xapé gvow) kretanje duie’.7 U sustini, tu biva pervertirana (xotastpéget) celokupna aktivnost duse a njen smisao promasen.77 ‘Treba istadi da je ovde w pitanju pri-strasnost biéa podlodnog viastitoj uebraziffi, uobrazilji koja ga kao bespomoénog vezuje i ini zavisnim od pojedinih naéina i objekata skopéanih sa postizanjem parcijalnih rastereéenja. Sam izraz aroarpéger, Sto ga ja prevodim kao pervertira, ponovo nas vra¢a motiva upotrebe, odnosno zloupotrebe, stvari.”8 Pervertirati, u sustini, znaéi zloupotrebiti, pre svega, sopstvene psihigke moéi a Sto za tim, kao posledicu, ima i zloupotrebu nekog konkretnog objeKta Zelje. S$ tim u skladu idu regi sv. Makisma Ispovednika da se zlo¢a duSevnih sila (koxia sav tig woxAg Svvéqiever) javija zbog zloupotrbe (napéxpnow) istih; tj. njene Zeljateljne, afektivne i razumske sile"”, te da nisu jela 2la:"... veé proZdrljivost, niti radanje dece veé blud, niti novac veé stebroljublje, niti slava vet sujeta."®? Naglasak je, Sto je verujem sasvim ofigledno, na prirodi ophodenja sa objektima, koja u opisanim slugajevima biva pervertirana, 2 nikako ne na eventualnoj nedistoti samih objekata, ili na kakvoj prirodnoj nuZnosti.® 78 PG 90, 968A. Na ovom mestu, osim patristidke tradicije, nikako nebismo smeli izgubiti iz vide ni Platona: tagnije njegovo odredenje pojma xapé bow. Vidi: Timaj Il, 6442; III 81413. 71/PG 91, 1112B 780 znatenju pojma xoracrpépet vidi napomenu br. 90 uz najnovije atinsko izdanje Ambigve, Sto ga je 1990. g. proredio D. Staniloe. 78 PG 90, 1017C 9 PG90, 1017CD 581 Shodne tome on i mode reéi, kako nije isto hteti i hteti na neki sasvira odredeni natin; tj. Ob sdibdv 1 OFAeLW Kel 1 xc BéAew (PG 91, 292D). Naravno, sav je naglasak ovde na nds , Sto ée reéi na kako svekog konkretnog htenja.3 ox ema om veg ES? £) Greh Znagenje pojma greha (opaptia) kakvo nailazimo u spisima sv. Maksima Ispovednika nikako ne bi trebald dovoditi u vezu sa disto etitkim, ili puko normativaim, kategorijama, poput recimo prekriaja ili ogreSenja. Komentariguéi jedan tekst Dionisija Areopagita, on Ge greh definisati kao: ", liSenost i kao udaljenost od onog dolikujeéeg; Sto Ge reéi, kao promaiaj i kao odpadnistvo od dobrog."®? U istom tekstu, odmah za tim, uslediée poznata metafora iz streljaitva: greh je, kade se tamo, pogresno odapeta strela koja promasuje svoj cilj. Uobraziljski slepo investirajuéi feti8izovani objekt Zelje, ili celokupnu strukturu odnosa koji odreduju situaciju 8to omoguéava rastereCenje od napetosti, Covek napokon postaje Zrtva te svoje kobne fiksacije.83 Kod Sv. Maksima Ispvednika greh je prvenstveno odreden kao otudenje (2ddorpiworc). On Eoveka odvaja (nepitovom) od svega sto je stvarno: "... od Boga, od drugih i od sebe samog". Bivajudi otuden od stvarnog, od reainog, covek svoje biée vezuje za ne-biée, za kakav mrtvi fetif. Depersonaliziuje se i derealizuje se. Od objekta, koji sam po sebi ne mora nuzno biti stvar, vec isto tako mote biti i druga lignost, sebi, tj. svojoj strasti, Zini fetiS. Time se on kao biée, vezuje, tezi, intendira, sam sv. Maksim bi na jednom mestu rekao "paralogosno se nosi ka ne-biGu" (npdg td wi) Sv napardyeog gépetor).t Izvesnost biéa tada podriva " pogubni nered (atokia) due i tela" koji, uslovijava "besciljnost kretanja" a potom i potupni egzistencijalni promaaj biéa. U tom smislu je moguée govoriti © strasti (né@0c) kao o postradanju biéa. Kao o ontoloskom porazu. Samo se biée tu gubi u svojem promaiaju. I8éezava. Nitti se. Osmréuje se. h) Analitika Oslobodenje biéa od robovanja strastima na prvom mestu podrazumeva uvid w < smisao viastite zapalosti. Covek mora shvatiti, mora, postati svestan, onoga Sto se, sa njim deSava. Mora spoznati prirodu i smisao svoje palosti. Samo tada on svoju sudbinu mora uzeti u svoje mike. Otud potreba za ontoloski autentitno prozivijenim analititkim uvidom u samu suitinu sopstvene ostraSéenosti. 8 PG 4, 305B © O specitiéno} artikulaciji patoloske fetiizacije objekta Zelje u Kontekstu svetootacke tradicije, vidi napomenu br. 36 uz moj prevod Gnostiékih Poglavia, Istoénik br. 3/4 1992. str. 65. PG 4, 144-5 Z 8 PG 91, 1084D= 3 wd the 4 i a terns wets aie Bec "Svaka je strast’, re¢i ée Maksim, "zavisno od sluéajua, spletena (ovpmdoxiy) od opazenog /objekta/, opazanja i od prirodne sile (puowxiig Suveyiers), tj, od afekta, Zelje i od razuma, /s' tim da im je/ priroda izmenjena. Sagieda li, medutim, um, krajnji proizvod /sadejstva/ opazenog /objekta/, opazanja i prirodne sile, svakog ée od njih moéi da sagleda u svojoj prirodnoj ulozi. Sagledavajuéi tako opazeni Jobjekt/ sam po sebi a mimo /njegovog/ odnosa sa opazanjem, te opazanje nezavisno od opaienog /objekta/ i od prirodne sile, recimo Zelje, koja je pak sama ‘odvojena od ostraSéenog spoja sa opadenim /objektom/ i sa opazanjem, strast biva, poput Judejskoga teleta, razloZena vodama duhovnoga znanja na svoje sastojke..."95 Ovaj te&ko éitljivi pasus krije u sebi pravo bogatstvo duboko promisljenog i niSta manje prozivijenog analititkog iskustva starog trinaest vekova. Tu je, zapravo, na delu jedna vrlo rafinirana analiza psihe, taénije, njenog dinamitkog ustrojstva. Osnovne pretpostavke ovakvog analitiékog postupka temelje se na, u prvom delu ovog teksta veé opisanom, shvatanju lignosti; naime, svaka je funkcija, kako telesna tako i psihiéka, odredena kao Aretnja s' tim Sto svaka od pomenutih kretnji potencijalno mote biti ili /ogosna, ili paralogosna. U prvom je sluéaju aktivaa sacbrazno svojem mestu u poretku personalnosti, dok drugi siuéaj upecuj manje ili vige izrazenu, disonantnost biéa. Strast je u skladu sa tim fiksirana disonantnost bi€a. 8 PG 90, 1201BC. Tesko je oteti se utisku da je Sv. Maksim, piSuéi ove nadasve uzbudljive redove, imao u vidu i sledeée, malo poznate, reéi Evagrija Pontskog /IV vel/: * Ispitaj u sebi pomisao koja te je snaéla: kakva je, od Sega se sastoji, te Sta je to u njoj sto posebno pogada ti um. Pretpostavimo da je to srebroljubiva pomisao. Razluéi njene sastojke; um, pomisao o zlatu, samo zlato i strast srebroljulja. Potom, zapitaj se gde je tu greh? Da Ii je u umu? No kako taj isti um moze biti ikona Botija? Da li je u pomisli o zlatu? Ko bi razuman tako ne8to rekao? Zatim, nije li samo zlato sgreSno? Ako je tako, zalto je onda uopite stvoreno? Odatle sledi da je wzroénik greha detvrti sastojak, Koji nit je objektivna realnost,niti podrazumeva miSljenje o neem stvarnom, veé koga ini Govekomrzitelno zadovoljstvo ... BudeS li tu pomisto ispitao analizirajuci joj sastojske, ona ée unigtena ..." SvaoxaAia, +. A, “ABiva 1957, str 54-55.mt Dok je prvi segment ovog rada_bio posveéen okvirnom wodenju u problematiu, drugi je u prvi plan istaklo pojedina konkretna pitanja. Treéi segment Ce, napokon, predstavijati izvestan pokuSaj svodenja raéuna. Glavna tema bice vezana za ali isto tako i za aksioloske, konsekvence opisanog psihodinamitkog person stanovista, No, pre svega, ponovo éu dati reé sv. Maksimu Ispovedniku : *Sebeljublje je strasna i nerazumna sklonost prema telu, Kojoj su protivni ljubav iuzdrzanje. Ko ima sebeljublja, ima sve Jostale/ {PG 90,1020AB/ "Blazen je Zovek koji svakog Zoveka podjednake moze voleti". [PG 90,964D/ "Ko je u Hubavi savrien i ko je dostigao vehunac_bestraSéa, ne poznaje razlike izmedu sebe i drugoga, ili svoje i tude (stvar), ii medu muSkog i Zenskog /pola/, nego stavii iznad tiranije strasti i gledajuéi jedinstvenu Ijudsku prirodu, sve podjednako vidi i sa svima se ravno ophodi".— om i a fe 2 : era wg RE [PG 90, 993B / ebeljublie-Ljubav Osnovna nit Sto povezuje sve navedene fragmente je, u vrlo o8trim tonovima data, opozicija izmedu, sa jedne strane, sebeljublja i jubavi sa druge. U pitanju su dve dijametralno razligite varijante mogucih stavova Sto ih Eovek moze zauzeti spram sebe i spram drugih a) Sebeljublie Iz aksiologke perspektive posmatrana strast sebeljublja (gvavtic) predstavija temelj svih ostalih strasti. Nju_ iznad svega karakterise merazumma sklonost (6705 guict) preme koje ovde u stvari oznagava zajedniékt bioloski okvir za maostvo meduscbno inkoherentnit nagona i Zelja. Bl sebeljublja sa bioloskim osnovom biéa, tj sa telesno8éu, Cini strast sebeljublja tako fundamentalnom u odnosu na ostale strasti. povezano U korenu sebeljublja lezi dominacija solipsistickog principa zadovoljstva. Osnovni je motiv dotivljavanje zadovoljstva, pa ma kako ono parcijalno bilo, jer time se crganizam trenutno rasteresuje od napetosti. Konkretna napetost, sama po sebi, ne mora nuzno biti telesna, ali Ge pri tom sam princip ostati neizmenjen. RastereCenje koje postaje samo sebi cilj i koje, kao takvo fiksira Coveka za jedno kxajnje bisciljno kretanje. Svako na takav nadin ostvareno zadovolstvo nuzno, poput senke, prati gomilanje nove napetosti ili Zak bola. Toliko uporno insistiranje sv. Maksima na telesnom aspektu sebeljublja, ili kako bi smo mi to danas rekli narcizma, verujem, nije ni malo slucajno. "Cuvaj sebe od majke svih zala-sebeljubsa, koje je ustvari, nerazumna.sklonost prema telu. Od njega se, izgleda, radaju tri prve i najéeSe pomisli, mislim: stomakougadanje, srebroljublje i sujeta, koje toboze uzimaju povoda od nuznih telesnih potreba a iz njih sé /dalje/ rada celokupan spisak zala. Potrebno je, dakle, kao Sto je reéeno, veoma pazit i boriti se protiv sebeljublja i to sa velikom budnostu, jer kada se ono ‘odbaci, istovremeno je odbaéen i sav njegov porod’.®” Relativno je mnogo ovakvih odeljaka, koji nam mogu (manje ili viSe eksplicitno) posvedotiti da veza izmedu narcizma i tela nije nikako proizvoljna. Da je, Stavi8e, telesni aspekt narcizma najbolji put za razumevanje istog. 87 PG 90, 10004BC=a am cm en wn oom cm oa saa, 28 No ipak, zapitajmo se éime nam to navedene se€i svedove 0 smislenosti dovodenja tu vem sebeljublia i nudnih telesnih potreba. Ono, reéi Ce Ispovednik, uzima ‘povode iz njih,u njima za sebe trai inalazi opravdanje. Cisto psiholo&ki govoreti, 1 pitanju je neSto poput Kontrole nagona ili oS taénije, popu kontrole potreba. Sema je re nagon u ovom smisla preuske, a7e& potreba je mozda presiroka. Ipak, bitno je istadi kako je upravo pomenuta nekontrola (recimo uslovne nagonskog) glavni mehanizam formiranja patoloskog narcizma. Da se i nekontrole, Sto ée re6i Fioupotrebe, telesnog, tj. Bioloskog, okvira biée postepeno rade i zloupotreba celokupnog biéa. Glayna je odrednica ove, nazovimo je uslovno, narcisticke dinamike njena canorenost Solipsisticnost. U prvo}, ednostavnijoj, varijanti, koja se direktno tide ta meraoumne sklonosti prema tel, gotovo da je sasvim iskijuéena, moguénost aatonomnog postojanja svega drugoga osim vastitog tela. Tu, zapravo, Samo OX Gobija status realnog objekta, dok su tenzija i rastereGenje osnowne kategorije cone ct Slodenija vacijanta sebeljublja pociva na fetisizaciji ne vise samo tela, vee naprotiv, celokupnog sebstva, ii, Kako bi se to danas mozda reklo, Selfa. Sv Maksim Ispov stini za yolju, nigde ne govori o Seifu, on govori o biéu, no ipak misiim da ova analogija nije do kraja neumesna, Psihicka dinamika je 2 seb atvorena: pred sebeljupcem ne stoji drugi kao liéaost, nego samo postvareni { “eadizovan drugi, Drugi koji je uobraziljom sveden na puku stvar a nikako ne drugi Koji bi bio dozivijen kao autentiéno Zivo biée. Ukratko: drugt kao funkeija sopstvenog rastereéenja (dakle sopstvenog narcizims) i nista vise Cinjenica da konkretno rastereéenje moze biti manje ili vise simboligki postedovano, sto ée reéi da put ka rastereéenju moze biti manje ili vise zaobilazan, Pitmo ne utize na prirodu tako ostvarenog zadovoljstva. Ono je wvek, kada je pitanju narcistiska (sv. Maksim bi tekao sebeliubiva) struktura, neminovno vitoerotigko, time u osnovi biva promaen smisao postojanja same lénosti. ‘Ukratko regeno: ako je sustina lignosti u njenom eroti¢kom samoprevazilazenju sebe samoga u odnosu sa drugim, Koji isto tako, sam po sebi, mora iti lignost, onda je sebeljubivi autoerotizam nista drugo do potpuna negacija lignosti. Njeno, bolesno stanje. U osnovi takvog jednog, nadasve, patoloskog sindroma Jedi izvesna, nazovimo je, sgeneralizacija poremecaja kontrole. S' posetka je pretezno poremeéena kontrola prirodnih potreba organizma (hrana, san, seks i sL.) da bi se za tim isti poremecaj profirio i na, kako bi sam sv. Maksim rekao, njihov porod. On, pri tom, ne koristi re& kontrola, veé, pre svega, govori o uzdréanju (erxpéxera) 88 Uzdréavati se nati ee @ imo wako, Maksimov pojam uzdrdanja treba oitro razgraniGé of sv, moguSih, 9 osnoi Fi aeP anand sadomazohistgke patoogije, Koja zajedno sa reitim moguéim, 12% Gpeshmim tako | paranoldnim strukturama, dni jezgo mnogobrojnih vidova bolesnog u domemt religijskog i pseudoreligijskog. s= Seetaee & ee eT 83 a = vladati sobom a ne slepo se prepustati hedonistickim impulsima, koji, zbog svoje uobraziljske zasnovanosti, iskrivijuju ili poriéu autonomnu realnost objekta. Uxdrdavati se znati j modi sebe omediti spram drugog, ne prelivati se u tog rugog, ne gusiti ga i ne uniStavati ga sobom i sopstvenim narcizmim. Psihologki nije nezanimljivo pomenuti da Sv. Maksim ostavija i moguénost, u jzvesnom smislu, dobrog (on kaze ummog) sebeljublja. To bi bilo ono, uslovno govoreéi, sebeljublje koje se ne bi manifestovalo kroz teénju da se pukim rastereéenjem izbegne neprijatno stanje tenzije, veé koje bi pred biée postavijalo jedan sasvim novi imperativ-imperativ ispunjenja. Dok patolo’ki sebeljubac, misleéi da sebi Gini dobro, to sto Gini u korist svoje Stete, onaj drugi sebi stvarno dobro Gini. Nedostatnost svojeg viastitog biéa koja, na kraju krajeva, predstavija i uzrok neprijatne, ponekad Eak bolne tenzije, prevazilazi tako Sto sebe samog ispunjava voljenim drugim. Drugim koji moze biti dvojak: Bog i bliznji. Zdrava je iskljutivo ona liénost koja je probila opau patoloskog sebeljublja . Ona je. uspela da svoje biée ispuni drugim ne gubeéi pri tom svoju posebitost i ne ISavajuéi tog istog drugog njegove personalne posebitiosti. I da kazem glavnu holesnog seheljupca, koji jedino moze voleti samog sebe (a to je zapravo necacija ljubavi), onaj drugi, t2v. zdravi, u sebi wolf Fubav oneg ipreme njemu samom. Jex 2dravo je sebeljubje, bar za sv. Maksima Ispovednika, voleti u sebi tudu ljubav prema sebi. To bi, ukratko reéeno, bila sustina. 12 rugog b) Ljubay "Ljubav se", kaze sv. Maksim Ispovednik, "rada od bestra8éa..""° Voleti se, znati, mote samo ako se ni prema éemu nije pristrasan, ako je biée “slobodno od stvari'! taénije, ako potencijalno slobodna lignost ne -podleze dominaciji nikakvog fetiga, ili, kako to stoji u izvornom tekstu, Judejskog teleta. Jer baziéno, Ijubav je stvar slobode. £8 Siri kontekst navedenih reti bio bi slede : Tavrav 88 tobtav

You might also like

• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5822)
• The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  

  From Everand

  The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  Brené Brown

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1093)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (852)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Principles: Life and Work

  

  From Everand

  Principles: Life and Work

  Ray Dalio

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (612)
• The Glass Castle: A Memoir

  

  From Everand

  The Glass Castle: A Memoir

  Jeannette Walls

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1718)
• Grit: The Power of Passion and Perseverance

  

  From Everand

  Grit: The Power of Passion and Perseverance

  Angela Duckworth

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (590)
• Sing, Unburied, Sing: A Novel

  

  From Everand

  Sing, Unburied, Sing: A Novel

  Jesmyn Ward

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1105)
• Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  

  From Everand

  Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  Margot Lee Shetterly

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (898)
• Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  

  From Everand

  Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  Phil Knight

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (540)
• The Perks of Being a Wallflower

  

  From Everand

  The Perks of Being a Wallflower

  Stephen Chbosky

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2104)
• The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  

  From Everand

  The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  Ben Horowitz

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (349)
• Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  

  From Everand

  Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  Ashlee Vance

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (474)
• Bad Feminist: Essays

  

  From Everand

  Bad Feminist: Essays

  Roxane Gay

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1025)
• The Outsider: A Novel

  

  From Everand

  The Outsider: A Novel

  Stephen King

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1867)
• Her Body and Other Parties: Stories

  

  From Everand

  Her Body and Other Parties: Stories

  Carmen Maria Machado

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (823)
• The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  

  From Everand

  The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  Viet Thanh Nguyen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (122)
• Angela's Ashes: A Memoir

  

  From Everand

  Angela's Ashes: A Memoir

  Frank McCourt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (441)
• The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  

  From Everand

  The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  Siddhartha Mukherjee

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (271)
• Brooklyn: A Novel

  

  From Everand

  Brooklyn: A Novel

  Colm Toibin

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (1948)
• The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  

  From Everand

  The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  Meik Wiking

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (403)
• A Man Called Ove: A Novel

  

  From Everand

  A Man Called Ove: A Novel

  Fredrik Backman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (4771)
• The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  

  From Everand

  The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  Thomas L. Friedman

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2259)
• Steve Jobs

  

  From Everand

  Steve Jobs

  Walter Isaacson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (809)
• Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  

  From Everand

  Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  Gilbert King

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (266)
• The Art of Racing in the Rain: A Novel

  

  From Everand

  The Art of Racing in the Rain: A Novel

  Garth Stein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (4208)
• A Tree Grows in Brooklyn

  

  From Everand

  A Tree Grows in Brooklyn

  Betty Smith

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1929)
• The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  

  From Everand

  The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  Sarah M. Broom

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (98)
• Yes Please

  

  From Everand

  Yes Please

  Amy Poehler

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1903)
• A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  

  From Everand

  A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  Dave Eggers

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (231)
• Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  

  From Everand

  Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  Doris Kearns Goodwin

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (234)
• The Woman in Cabin 10

  

  From Everand

  The Woman in Cabin 10

  Ruth Ware

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2522)
• Wolf Hall: A Novel

  

  From Everand

  Wolf Hall: A Novel

  Hilary Mantel

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3973)
• Fear: Trump in the White House

  

  From Everand

  Fear: Trump in the White House

  Bob Woodward

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (738)
• John Adams

  

  From Everand

  John Adams

  David McCullough

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2409)
• On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  

  From Everand

  On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  Naomi Klein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (74)
• The Light Between Oceans: A Novel

  

  From Everand

  The Light Between Oceans: A Novel

  M.L. Stedman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (789)
• Manhattan Beach: A Novel

  

  From Everand

  Manhattan Beach: A Novel

  Jennifer Egan

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (880)
• The Constant Gardener: A Novel

  

  From Everand

  The Constant Gardener: A Novel

  John le Carré

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (104)
• The Unwinding: An Inner History of the New America

  

  From Everand

  The Unwinding: An Inner History of the New America

  George Packer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (45)
• Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  

  From Everand

  Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  Jay Sekulow

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (137)
• Little Women

  

  From Everand

  Little Women

  Louisa May Alcott

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (105)
• History and Philosophy of History HPH A

  

  Document22 pages

  History and Philosophy of History HPH A

  popmarko43

  No ratings yet
• Hayden White A Portrait in Seven Poses I

  

  Document23 pages

  Hayden White A Portrait in Seven Poses I

  popmarko43

  No ratings yet
• Are Historians Ontological Realists An E

  

  Document12 pages

  Are Historians Ontological Realists An E

  popmarko43

  No ratings yet
• What Defines A Professional Historian A

  

  Document12 pages

  What Defines A Professional Historian A

  popmarko43

  No ratings yet
• Anders Klostergaard - How Should We Understand Ancient Judaism

  

  Document21 pages

  Anders Klostergaard - How Should We Understand Ancient Judaism

  popmarko43

  No ratings yet
• The Postcritical Turn Unravelling The Me

  

  Document21 pages

  The Postcritical Turn Unravelling The Me

  popmarko43

  No ratings yet
• Referate Halten

  

  Document14 pages

  Referate Halten

  popmarko43

  No ratings yet
• Hayden White A Portrait in Seven Poses

  

  Document25 pages

  Hayden White A Portrait in Seven Poses

  popmarko43

  No ratings yet
• Introduction The Posterizing Impulse in

  

  Document5 pages

  Introduction The Posterizing Impulse in

  popmarko43

  No ratings yet
• Mußner Franz - Geschichte Der Hermeneutik

  

  Document43 pages

  Mußner Franz - Geschichte Der Hermeneutik

  popmarko43

  100% (1)
• Hartin, Patrick J. - James of Jerusalem. Heir To Jesus of Nazareth

  

  Document194 pages

  Hartin, Patrick J. - James of Jerusalem. Heir To Jesus of Nazareth

  popmarko43

  100% (2)
• Beseda - Krstovdan

  

  Document2 pages

  Beseda - Krstovdan

  popmarko43

  No ratings yet
• The Letter of James, Alicia Batten

  

  Document118 pages

  The Letter of James, Alicia Batten

  popmarko43

  100% (1)
• Tobias Nicklas - Werke Bis 2016

  

  Document16 pages

  Tobias Nicklas - Werke Bis 2016

  popmarko43

  No ratings yet
• Ehenichtigkeit-Lüdicke Mitis Iudex

  

  Document4 pages

  Ehenichtigkeit-Lüdicke Mitis Iudex

  popmarko43

  No ratings yet
• Poslednji Dan Osudjenoga Na SMRT - Viktor Igo

  

  Document48 pages

  Poslednji Dan Osudjenoga Na SMRT - Viktor Igo

  popmarko43

  No ratings yet
• Politische Sozialethik

  

  Document83 pages

  Politische Sozialethik

  popmarko43

  No ratings yet
• Karl Rahner Theologie Des Todes

  

  Document4 pages

  Karl Rahner Theologie Des Todes

  popmarko43

  No ratings yet
• Vorlesung Eschatologie

  

  Document9 pages

  Vorlesung Eschatologie

  popmarko43

  No ratings yet