Univerzitet Singidunum

Fakultet za medije i komunikaciju

Departman za psihologiju

Anoreksija i bulimija u adolescenciji

Seminarski rad iz Psihopatologija dece i omladine

Nastavnik:
Prof.dr Veronika Ipanovi
Asistent:
Jelena Radosavljev Kiranski

Studentkinja:
Aleksandra Miloevi FII 18/09

Beograd, maj 2012

 UVOD
Poremeaji uzimanja hrane poput anoreksije i bulimije pogaaju oko 3% adolescentske
poplacije, dok se dranje dijete i opsesije vezane za hranu javljaju u svim ivotnim
dobima. (Pinel, 2002).
Anoreksija i bulimija nisu relativno retki poremeaji a njihova uestalost koja je u
zabrinjavajuem porastu, potvruje datu postavku to je jedan od znaajnih razloga sve
veeg interesovanja strunjaka i ire javnosti o nainu manifestovanja i osnovnim
odrednicama, te o moguoj prevenciji i leenju ovih poremeaja u ishrani.
Uopteno gledano, poremeaje u ishrani karakterie preterana zabrinutost i usmerenost
pojedinca ka kontroli oblika i teini tela, a propraena je neprimerenim, neredovnim ili
haotinim unosom hrane (PokrajacBulian 2000, prema: Hsu, 1990).
Pored gojaznosti, anoreksija i bulimija spadaju u najpoznatije poremeaje ishrane.
Pojavljuje se tek 1980. godine se po prvi put u DSM III kao podvrsta poremeaja
nastalih u detinjstvu i adolescenciji (Davison & Naeale, 1999). Nezdrave navike i
poremeaji u ishrani poput restriktivnih dijeta, prejedanja ili korienja naina kontrole
teine (npr. povraanja tek unete hrane), predstavljaju veliki zdravstveni problem
enske adolescentne populacije, koji se javlja u razdoblju izmeu 14 i 20 godine ivota.
Iako nepostoji saglasnost istraivaa u nastanku poremeaja ishrane i o relativnom
znaaju uloge biolokih faktora, linosti, porodinih varijabli, socijalnokulturnog
konteksa, smatra se da ovi poremeaji odraavaju neuspelo prilagoavanje na
specifine razojne zadatke adolescencije (PokrajacBulian 2000, prema: Rosen, 1996).
Poremeaji u ishrani a u odreenoj meri i problemi sa ishranom (bilo da je dijeta ili
prejedanje) javljaju se u prelaznom razdoblju adolescencije i tokom prelaza iz
adolescencije prema ranoj odsraloj dobi.
Razvojni zadaci tranzicije rane adolescencije odnose se na interanaliziranje vrednosti
postignutia i organizovanje relativno stabilne i kohezivne strukture miljenja o sebi
koje regulie raspoloenje, impulse i samopotoovanje, tanije razvoj oseaja linog
identiteta. Jedan od razvojnih zadataka u ovom periodu su i integrisanje izmenjene slike
tela u sliku o sebi, takoe se javlja kod adolescenata potreba za veom autonomijom u
odnosu na roditelje, te razvoj intimnih odnosa.
Zadaci kasne adolescencije ukljuuju uspostavljanje intimnosi, dostizanje obrazovanja i
zapoljavanje, razvoj linog identiteta odvojenog od porodice, koji se odnosi na
mogunost samostalnog donoenja zrelih odluka i usklaivanje drutvenih i linih
vrednosti.
 NAIN ISHRANE - DIJETA
Uopteno gledano, svaka restrikcija hrane koja je usmerena prema uticaju na oblik ili
teinu tela trebala bi se smatrati dijetom (AmbrosiRandi, 2001). Rezultati brojnih
istraivanja pokazuju da se zapravo nikada ranije nije teilo takvoj mravosti kao danas
(Vidovi, 1998).
Sve do samog poetka dvadesetog veka, oblo ensko telo je bilo ideal enstvenosti i
lepote. Dvadesetih godina prolog veka, mravo telo masovno prihvaaju posebno ene
koje su se elele nametnuti na socijalnoj lestvici. Zatim sledi ratni i posle ratni period,
etrdesetih i pedesetih godina prolog veka, kada se ponovo favorizira ena istaknutih
oblina. ezdesetih godina javnost upoznaje Twiggy (170cm/44kg), poznatu manekenku
i model koja postaje uzor mnogim mladim devojkama i enama tog vremena, gde se
takav ideal lepote zadrao sve do danas. Premda ovaj model nije bio prisutan u svim
periodima, on je bez obzira postao dovoljno uticajan da podstakne mlade devojke da se
odlue na odreene korake u dostizanju datog izgleda.
Zapadna kultura istie lepotu kao kljunu karakteristiku enstvenosti. Najei nain za
dosezanje dananjeg ideala lepote , koje podrazumeva ekstremno mravo telo, esto
doprinosi nastanku poremeaja u ishrani. Ovakav zakljuak proizilazi iz toga to veliki
broj mladih ena i devojaka u elji za dostizanjem ideala mravosti, vrlo esto i
nepromiljeno (bez savetovanja sa nutricionistom), se odluuje za sprovoenje
redukcijske dijete, kako bi dosegle svoj cilj. Kako se dijete veoma esto sprovode bez
nadzora nutricioniste, one veoma esto ne daju efekat koje je osoba elela da imaju, a
samim tim poznato je da ponavljanje dijete izaziva suprotan uinak na gubljenje telesne
teine. Posledica ovakvih dijeta su takozvani jo-jo efekat, to jest osoba sa svakom
narednom dijetom usporava vlastiti metabolizam, sve sporije gubi na teini, a bre se
deblja, to na psiholokom planu dovodi do oseaja manje vrednosti, razoarenja,
sramote i poraenosti.
ivotni dogaaji koji pokreu patoloki mehanizam sprovoenja dijete su sva ona
iskustva koja dovode u pitanje nezavisnost i oseaj svemoi adolescenataprvi izlasci
sa suprotnim polom, gubitak prijateljstva, bolest ili smrt bliskog lana porodice,
odlazak od kue zbog kolovanja. Posledica ovih uobiajenih razvojnih potekoa je
nesigurnost koja obuzima nedovoljno autonomne adolescente.
Sprovoenje dijete i gubitak na tjelesnoj teini u tom periodu izazivaju pozitivne
reakcije okoline i pruaju osjeaj moi koji devojka moda nikada prije nije doivjela.
Takva se ponaanja prilino brzo konsoliduju ili usaglaavaju, i postaju sastavni dio
ponaanja pojedinca, izvor ponosa, pa ak i superiornosti (Pokrajac-Bulian, 2000).
Premda jo uvijek nije potpuno razanjena uloga sprovoenja redukcijske dijete u
razvoju poremeaja ishrane, istraivai su uoli da su osobe koje praktikuju redukcijsku
dijetu, posebno rizina skupina za razvoj spomenutih poremeaja.
Efekti provoenja redukciske dijete manifestiraju se viestruko, kako na telesnom tako
i na psiholokom planu, to je vrlo alarmantno i zabrinjavajue. Nagli gubitak na teini
kao posljedica sprovoenja redukcijske dijete vrlo esto utie na funkcioniranje
endokrinog sistema tj. na luenje hormona to na kraju prouzrokuje neredovne
menstruacije ili ak njihov potpuni prestanak. Pored toga, esto dolazi i do naruavanja
imunog sistema, to dovodi do lakeg podleganja razliitim oboljenjima. Dranje dijete
utie na neurotransmitere u mozgu, posebno na proizvodnju serotonina, a taj je efekt
izraeniji kod ena nego kod mukaraca. Serotonin ima znaajnu ulogu u normalnoj
kontroli ishrane i naina na koji biramo hranu, a njegovo abnormalno funkcioniranje u
mozgu ukljueno je u nastanak depresivnog poremeaja. to se tie psiholokih efekata
sprovoenja redukcijske dijete, vano je napomenuti veliku preokupiranost tj.
zabrinutost za hranu i ishranu.
Smanjeni unos, sa druge strane, rafinisanih ugljenih hidrata kao i masti ivotinjskog
porekla, te uzimanje veeg broja manjih obroka tokom dana, samo su neke od
preventivnih strategija kojima vodimo brigu o zdravoj ishrani. Primenom ovakavog
naina ishrane vri se strategija kojom se kontrole telesna teina, a indirektno
spreava razvoj razliitih bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i slino,
koje se povezuju sa prekomernom tjelesnom teinom.
ANOREKSIJA
Re anoreksija je grkog porekla, a odnosi se na nedostatak apetita, izbjegavanje i
oseanje gnuanja prema hrani (Pokrajac-Bulian, 2000).
Zahvata preteno mlade djevojke u periodu od 14 do 25 godine, retko poinje prije
puberteta, te u ena starijih od 40 godina. Prema Dijagnostikom i statistikom
priruniku psihikih bolesti Amerikog psihijatrijskog drutva (DSM IV, 1996),
proseni period pojavljivanja anoreksije je sedamnesta godina.
U osnovi postoje dva tipa anoreksije:
1.RESTRIKTIVNI TIP- sprovodi se dijeta tj. izgladnjivanje esto praeno preteranom
telesnom aktivnou,
2.PREDERAVAJUI/PURGATIVNI TIP -sprovodi se dijeta koju prati povremeno
prejedanje i izbacivanje hrane iz tiela laksativima, diureticima ili povraanjem.
Amenoreja (izostanak redovitih menstruacija) je karakteristino obleje anoreksije, a
znaajne su i druge fizioloke promene (Davison & Neale 1999, prema: Kaplan &
Woodside, 1987): suva koa koja lako puca, nene povijene dlaice na licu i vratu,
krhki i lomljivi nokti ruku, ukasti ton koe, usporen srani rad, opstipacija, sniena
telesna temperatura, te miina slabost.
Prema DSM IV (1996) anoreksiju je mogue dijagnstikovati ako su zadovoljeni
sledei inioci:
A) Odbijanje da se odri telesna teina na ili iznad minimalne teine, karakteristine za
odreeno doba i visinu (gubitak na teini dovodi do odravanja telesne teine na nivo
manji od 85% od oekivane teine; ili smanjeno dobivanje na teini tokom rasta koje
dovodi do telesne teine koja je manja od 85% od oekivane).
B) Izuzetan strah od dobivanja na teini i debljanja, ak i u sluaju smanjene teine.
C) Poremeen nain na koji se doivljava oblik i teina tela, preterani uticaj oblika i
teine tela na samoprocenjivanje ili odbijanje prihvaanja ozbiljnosti niske telesne
teine.
D) Kod ena u generativnom periodu, postoji amenoreja, tj. odsutnost najmanje tri
menstrualna ciklusa. (Amenoreja se uzima u obzir ako se menstruacija ponovno
uspostavlja jedino uzimanjem hormona, npr. estrogena.).
BULIMIJA
Re bulimia je grkog porekla, i znai prodrljivost. Ovaj poremeaj se prikazuje u
prodiranju ogromnih koliina hrane i kompenzacijskom purgativnom (povraanje,
laksativi i diuretici) ili nepurgativnom (suzdravanje od unosa hrane ili pretjerana
tjelesna aktivnost) ponaanju.
Dijagnostikuje se na osnovu sljedeih karakteristika u skladu sa DSM-IV:
A) Ponavljanje epizode prejedanja. Pojedine epizode prejedanja karakteriu:
(1) jedenjem u odreenom vremenskom razdoblju (npr. unutar dva sata) koliine hrane
koja je znaajno vea nego to bi veina osoba pojela za isto vrijeme i u slinim
okolnostima i
(2) oseajem gubitka kontrole nad uzimanjem hrane tokom epizode (npr. oseaj da se
ne moe prestati s jedenjem ili da se ne moe kontrolisati ta i koliko se jede).
B) Ponavljano neodgovarajue kompenzacijsko ponaanje ne bi li se spreilo poveanje
teine, kao to su: samoizazvano povraanje, zloupotreba laksativa, diuretika, sredstava
za klistiranje (pranjenje creva) ili drugih lekova, posta ili preterano vebanje.
C) Prejedanje i neodgovarajue kompenzacijsko ponaanje javljaju se, proseno,
najmanje dvaput nedeljno u toku tri meseca
D) Samoprocjena preterano zavisi o obliku i teini tela.
E) Poremeaj se ne javlja iskljuivo tokom epizoda anoreksije.
Samoizazvanim povraanjem slui se najvei broj buliminih osoba (80-90%).
Povraanje smanjuje fiziku nelagodnost izazvanu unoenjem prekomerne koliine
hrane i umanjuje anksioznost koju izaziva pomisao na debljanje (Vidovi, 1998). Strah
od debljanja omoguuje razlikovanje bulimiara od normalnih pojedinaca. Velika
slinost sa anoreksijom je u patolokom doivljavanju tela, nezadovoljstvu njime i
sklonosti ka preteranom naglasak na oblik tela i njegovu teinu kao glavnih odrednica
po kojoj se osoba vrednuje (Pokrajac-Bulian, 2000).
Proseni period javljanja bulimije je izmeu 16. i 19. godine. Pogaa adolescente i
mlade ene, a samo u 10% sluajeva odnosi se na mukarce ( DSM-IV, 1996).
U istraivanjima raznih autora dokazano je da kod bulimije postoji poveana uestalost
depresivnih simptoma ili poremeaja raspoloenja, zatim da bulimiari pokazuju
impulsivno ponaanje, samoozljeivanje, zavisnost, nisko samopotovanje i slino
(Pokrajac-Bulian, 2000). Dosta veliki postotak bulimiara prekomerno konzumira
alkohol i zloupotrebljava droge.
Za razliku od anoreksine osobe, osoba s bulimijom nije uvek abnormalno mrava. Kod
blulimiara dolazi do sledeih fiziolokih posledica (posebno ako se pranjenje obavlja
povraanjem) kao to su: upale grla i drela, oteene pljuvane lezde, razaranje zubne
glei kiselim sadrajem povrake, oteenje crevnog zida, nutritivni deficiti i
dehidracija (Davison & Neale, 1999). Mogua je pojava i nepravilnog menstruacijskog
ciklusa. Naalost to nisu jedine medicinske komplikacije koje se mogu javiti, a
karakteristino je da one ostaju neotkrivene due vrieme jer bulimina osoba esto
zbog sramote nikome ne otkriva svoje probleme u ishrani, dok njen spoljanji izgled, za
razliku od anoreksije, ostaje i dalje isti.
ETIOLOKI INIOCI U NASTANKU POREMEAJA ISHRANE
Za anoreksiju i bulimiju u literaturi pronalazimo razna teorijska objanjenja u pogledu
etiologije tj. nastanka. Pokrajac-Bulian u svojoj doktorskoj disertaciji navodi
najznaajnija tumaenja spomenutih poremeaja. Anoreksija i bulimija se porodino
nasleuju, meutim studije blizanaca pokazuju da su specifini genetski faktori
znaajniji za anoreksiju nego za bulimiju, dok se kod bulimije uoava predispozicija ka
afektivnim smetnjama i gojaznosti (Pokrajac-Bulian, 2000).
Prema najranijem psihoanalitikom miljenju, povraanje se tumai kao pokuaj
odbacivanja neeljenog penisa nakon doivljene oralne seksualne traume, dok strah od
debljanja moe simbolisati odbacivanje trudnoe (Alexander-Mott 1994, prema: Dally,
1969). U okviru psihodinamske teorije takoe se navodi da je za bulimiare posebno
vana karakteristika gubitka kontrole kod prejedanja to se povezuje sa seanjem na
ranu kontrolu sfinktera. Moderna psihodinamika tumaenja poremeaja ishrane imaju
polazite u teoriji objektnih odnosa u ijoj je osnovi ideja da je doivljavanje i
funkcionisanje pojedinca odreeno nainima ostvarivanja odnosa s drugim znaajnim
osobama. Kognitivno-bihevioralni model se posebno bavi bulimijom i smatra se da je
sredite poremeaja prekomerna zabrinutost za telesnu teinu (Fairburn et al., 1997).
Uopteno gledano, svaki model se usmerava na samo jedan aspekt poremeaja, pa je
jako vano napomenuti da se danas teite stavlja na multifaktorske modele koji
predstavljaju rezultat sloenih odnosa socio-kulturnih, porodinih i individualnih
inioca (ukljuujui linost i bioloke karakteristike) u objanjavanju nastanka i razvoja
poremeaja u ishrani.
Bioloki inioci u nastanku poremeaja u ishrani
Usprkos brojnim dosadanjim istraivanjima, jo uvijek ne moemo sa sigurnou
potvrditi koji je to genetski mehanizam u osnovi poremeaja u ishrani. Ali u ovom
segmentu u se detaljnije osvrnuti na neke bioloke inioce vane za njihov nastanak
(Ambrosi-Randi, 2001):
PERIOD IVOTA
Poremeaji u ishrani predstavljaju poremeaje tipian za mlade ene iako se neki
pojavljuju ve u detinjstvu to jest pre 14 godine. Najei je poremeaj hranjenja u
deijem periodu anoreksija neuroza, dok se pravi sindrom bulimije vrlo rijetko via
prije 14. godine.
Istraivanja poremeaja u ishrani dece u kolskoj dobi pokazuju da ve u osnovnoj
koli deca ele biti mravija nego to jesu: oko 45% dece eli biti mravije, 37% djece
pokuava na neki nain smanjiti svoju teinu (Maloney, McGuire, Daniels & Specker,
1989).
U srednjokolskom periodu, devojke su rizina grupa za razvoj poremeaja u ishrani.
Poremeaj u ishrani koji se javljaju u tom periodu mogu se kretati od nezadovoljstva
vlastitim telom preko nepatolokog dranja dijete, sve do istih poremeaja u ishrani
(kao to su anoreksija i bulimija). I dok samo 3-5% svih adolescentnih devojaka pati od
otvorenih, istih poremeja u ishrani, veina njih dri DIJETU (Rosen & Gross, 1987).
Dranje dijete moemo smatrati problematinim ponaanjem jer moe dovesti do
fluktuacije u teini i prejedanja, to naruava zdravlje. Istraivanja takoe pokazuju da
devojke koje rano sazrevaju iskazuju negativnije stavove prema vlastitom tijelu i dre
dijetu u veem procentu nego to to ine njihove vrnjakinje koje su u trenutku
dostizanja puberteta bile starije (Brooks-Gunn, 1987 & Crisp, 1980).
Kumulativni stres deluje negativno na psihosocijalno funkcionisanje. Dokazano je da
devojke imaju veu ansu nego deaci da doive prelaz iz osnovne u srednju kolu
paralelno sa nastupom puberteta i poetkom izlaenja (Simmons & Blyth, 1987).
Takoe je potvreno da pojava prve menstruacije i sastanaka unutar iste godine
predstavlja jedinstveni stres za mlade devojke u odnosu na predrasude o vlastitom telu,
dijeti i poremeene navike u ishrani (Levine & Smolak, 1992).
Longitudinalna studija je isto potvrdila da se poremeaji u ishrani javljaju kao odgovor
na pubertetske promene (Attie & Brooks-Gunn, 1989). Devojke koje su se odnosile
negativno prema vlastitom telu u pubertetu bile su pod veim rizikom za razvoj
problema u ishrani.
POL
Poremeaji u ishrani tipino se vezuju za enski pol, s odnosom od 9:1 u korist ena
(Rastam, Gillberg & Garton, 1989; Fairburn i Beglin, 1990; Wolf, 1991). Istraivanja
pokazuju da su nezadovoljstvo telom i ograniavanje unosa hrane ponaanja koja su
uobiajenija za ene, nego za mukarce (Pokrajac-Bulian 2000, prema: Connors &
Johnson, 1987; Striegel-Moore, Silberstein & Rodin, 1986 ). Istraivanja sprovedena na
adolescentima isto tako sugeriu da su zabrinutost telesnim izgledom i teinom od
veega znaenja za devojke nego za mladie (Pokrajac-Bulian, 2000).
TELESNA TEINA
Telesna teina predstavlja temeljni problem kod poremeaja u ishrani. Kod osoba sa
poremeajima u ishrani prisutna je izrazita zabrinutost zbog teine koja se esto
pokuava smanjiti i kontrolisati.
Proporcionalnost telesne visine i teine poznata je pod nazivom Indeks telesne mase
(ITM) tj. Quetletov indeks (Garrow & Webster, 1985). Izraunava se tako da se telesna
teina izraena u kilogramima, podeli kvadratom telesne visine izraene u metrima.
Indeks telesne mase moe se kretati u rasponu od 10 do 50, a vrednosti se interpretiraju
na sljedei nain:
- ispod 16 ekstremno ispodprosena telesna masa,
- 16-18 umereno ispodprosena na telesna masa,
- 18-20 blago ispodprosena na telesna masa,
- 20-25 prosena telesna masa,
- 25-27 blago iznadprosena telesna masa,
- 27-30 iznadprosena telesna masa,
- 30-40 umereno iznadprosena telesna masa,
- iznad 40 ekstremno iznadprosena telesna masa (Fairburn, 1996).
Potrebno je napomenuti da je jako vano prilikom dijagnostikovanja poremeaja u
ishrani obratiti panju, osim na vrednost indeksa telesne mase i na telesnu grau osobe,
dosadanju telesnu teinu, te oekivani prosek indeksa telesne mase u pojedinoj
populaciji za pojedini period ivota kojoj osoba pripada.
Vano je takoe naglasiti da se navedene norme mogu primenjivati za mukarce i ene
iznad 16 godina, dok je za decu i adolescente do esnaeste godine ivota neophodno je
koristiti tablice distribucije indeksa telesne mase s obzirom na godine ivota i pol.
Razlozi koji opravdavaju upotrebu posebnih tablica distribucije ITM-a, odnose se na
intenzivan rast i razvojne promene karakteristine za razdoblja dojenakog perioda
ivota, djetinjstva i puberteta tj. adolescencije.
Poznato je da gojaznost u spomenutim razdobljima varira s obzirom na period ivota,
pol i rasu. Vasta je u svojim istraivanjima opisao ovekov rast i razvoj u spomenutim
ivotnim razdobljima, tako da su sve do uzrasta do oko deset godina deaci i devojice
priblino iste visine (Vasta et al., 1998). Nagli rast obino poinje u periodu izmeu
10 i 12 godina kod devojica, a izmeu 12 i 14 godina kod deaka, tako da su u periodu
od 11 do 14 godina devojice u proseku vie nego deaci. Meutima u periodu od
nekoliko godina kasnije taj se odnos naglo menja u korist deaka. U Severnoj Americi,
te Severnoj i Zapadnoj Evropi, poznato je da je do uzrasta od 15.5 godina kod
devojica a 17.5 godina kod deaka rast gotovo zavren, te se nakon toga raste manje
(Malina, 1990 & Tanner, 1990).
Proporcija masnog tkiva u odnosu na miino tkivo takoe se mijenja s uzrastom i
razlikuje se kod deaka i devojica. Kod roenja devojice imaju neto vie masnog
tkiva od deaka. Tokom detinjstva ta se razlika postepeno poveava do otprilike osme
godine ivota, a nakon toga poveava se znatno bre. Tokom naglog rasta u
adolescenciji devojice nastavljaju dobivati masno tkivo bre od jeaka, iako u vreme
kada najbre rastu postoji nagli pad brzine nakupljanja masnog tkiva. U adolescenciji
dolazi i do poveanja miine mase, i to izrazitije kod deaka nego kod devojica.
Promene u skeletnom sistemu, okotavanje, rast unutranjih organa, pojedinih delova
tela i organizma u celini takoe znaajno doprinose psihofizikomrazvoju mlade osobe.
Poznato je da su mlade ene koje u odnosu na svoje vrnjakinje, imaju veu telesnu
teinu i vie telesne masnoe, manje zadovoljne vlastitim telom i ee dre dijetu te
stoga i pokazuju simptome poremeaja u ishrani.
Meutim, nalazi brojnih autora potvruju da telesna teina nije jedini i dovoljan
prediktor u nastanku poremeaja u ishrani.
Psiholoki inioci u nastanku poremeaja u ishrani
Psiholokim iniocima se u savremenim istraivanjima poklanja velika panja.
Najee istraivane psiholoke inioce u nastanku poremeaja u ishrani su
depresivnost, samopotovanje, nezadovoljstvo telom, problemi autonomije,
perfekcionizam, poremeaji linosti, te anksioznost.
SAMOPOTOVANJE
Uopteno gledano, samopotovanje se definie kao rezultat formiranog miljenja o sebi
tj. vrednovanje ili evaluacija sebe bilo na pozitivan ili na negativan nain.
Samopotovanje razni autori razliito definiu i opisuju, u zavisnosti od teorijskog
polazita, od koritenih mernim instrumentima, naina istraivanja, ispitanika i slino.
Navodi se da se pod tim terminom podrazumevamo procena koju pojedinac iskazuje o
samome sebi (Coopersmith, 1967). Na osnovu takve procene pojedinac pokazuje
koliko sebe smatra sposobnim, znaajnim, uspenim i kompetentnim. Samopotovanje
je procena sopstvene vrednosti koja se izraava kroz stav koji pojedinac ima o sebi.
Posmatra se kao subjektivno iskustvo koje pojedinac upuuje drugima verbalnim
iskazima ili nekim drugim oitim iskazima ponaanja.
Fleming i Courtney definiu samopotovanje kao multifaktorski konstrukt ili konstrukt
specifinih domena (Fleming & Courtney, 1984). Data perspektiva faktore
samopotovanja smeta u hijerarhijski sistem, gde se na vrhu date strukture nalazi
globalno samopotovanje, a ispod tog opteg konstrukta smeteni su akademski,
socijalni, emocionalni i telesni domeni samopotovanja, od kojih se svaki jo moe
ralaniti.
Vuli-Prtori istiu da adolescenti sa visokim samopotovanjem koriste pozitivne
naine reavanja ivotnih problema (Vuli-Prtori 2000, prema: Dacey & Kenny,
1994). Meutim, porast ivotnog stresa moe rezultirati gubljenjem samopotovanja.
Postoji vea vjerojatnost da e mladi niskog samopotovanja imati poremeaje kao to
su anksioznost, depresija, delikvencija, poremeaji u ishrani od mladih s visokim
samopotovanjem.
U svojoj doktorskoj disertaciji, Ambrosi-Randi (Ambrosi-Randi, 2001) iznosi neke
vrlo vane spoznaje vezane za problematiku samopotovanja, kao i karakteristine
osobine linosti i njihovu povezanost u nastanka poremeaja u ishrani. Izgleda da ene
imaju vie problema u podruiju samopotovanja (Tschirhart & Donovan, 1984) zato
to je njihovo samopotovanje vezano za spoljannje faktore, kao to su telesni izgled
ili situacije u kojima ine neto za drugoga. Zbog nesigurnosti u interpersonalnim
odnosima ili sumnje u vlastite sposobnosti, pretpostavlja se da se devojke, posebno u
zapadnoj kulturi, okreu kontroli telesne teine kao sredstvu kojim e osigurati uspeh i
prihvaanje. Poznato je takoe da je samopotovane devojaka pre puberteta a i u
adolescenciji vaan inioc u njihovoj predispoziciji za razvoj poremeaja u ishrani
(Shisslak & Crago, 1987).
ene su uverene da je vanije kako izgledaju nego ko su i ta znaju. Prisutnost
sinienog sampotovanje primeeno je i kod osoba s anoreksijom i bulimijom
neurozom. U sklopu poremeaja u ishrani, dijeta i gubitak teine predstavljaju
ponaanja kojima osobe uspostavljaju oseaja kontrole nad svojim ivotom.
Na studentskom uzorku nisko je samopotovanje je takoe povezano s anoreksinim
ponaanjem (Grant & Fedor, 1986), pokuajima da se povea ili smanji teina (Rosen,
Gross & Vara, 1987), i s poremeenim navikama u ishrani (Fisher, Schneider, Pegler &
Napolitano, 1991). ene s poremeajem u ishrani imaju ekstremno nisko
samopotovanje, misle o sebi da su loe osobe i strahuju da e biti odbaene ili
naputene (Garfinkel & Garner, 1982; Johnson & Connors, 1987). Dakle, iz navedenih
istraivanja proizlazi da je snieno sampotovanje u osoba enskog pola povezano s
pred klinikim i klinikim poremeajima u ishrani, i to od predadolescencije do mlae
odrasle dobi. Pokrajac-Bulian (Pokrajac-Bulian, 2000) iznosi da e verovatno osobe
negativnijeg samopotovanja loije procenjivati svoje telo, obezvreujui ga kao to to
ine za svoje sposobnosti i preostale aspekte slike o sebi.
PREDRASUDA O VLASTITOM TELU
Vei broj autora pojam o sebi defiie kao deskriptivni aspekt sebe, a samopotovanje
kao evaluativni aspekt sebe. Telesno samospoimanje mladih (fiziki self, body image)
ima znaajan udeo u optoj slici o sebi, odnosno optem samopotovanju.
Prema Lackovi-Grgin (Lackovi-Grgin, 1994), telesno samopoimanje determinisano
je subjektivnom percepcijom svoga tela (njegovog izgleda i funkcija), internalizovanim
emocionalnim iskustvom o telu, inernalizacijom reagovanja okoline na telo subjekta, te
time kakve je standarde i oekivanja o svome telu osoba izgradila, odnosno kakva je za
nju idealna slika tela.
Nezadovoljstvo vlastitim telom jedan je od poremeaja predrasuda o telu, koji se moe
kretati od laganog nezadovoljstva specifinim delovima tela sve do ekstremnog
omalovaavanja izgleda, pri emu osobe smatraju svoje telo odbojnim i odvratnim.
Ispituje se tako to ispitanici procenjuju zadovoljstvo, odnosno nezadovoljstvo svojim
telom ili njegovim pojedinim delovima. Poznato je takoe da je nezadovoljstvo vezano
za teinu pojedinih delova tela, prisutno kod oba pola i da je velik broj ispitanika
nesretan barem zbog jednog aspekta svog izgleda.
Pubertet je razdoblje u ovekovom razvoju koje je kod devojaka povezano s porastom
masnih naslaga ime se indirektno poveava razlika izmeu tela adolescentica i
kulturalnog ideala telesnog izgleda ene. Takav nesklad u poimanju vlastitog tela lo je
za mlade devojke, koje su u pubertetu vrlo osjetljive na miljenje o sebi. Suprotno
tome, porast visine i razvoj miine mase za vrijeme puberteta pribliava deake
kulturalnom idealu mukosti. Normalne elesne promjene do kojih dolazi u pubertetu, na
primeru razvoja sekundarnih polnih oznaka, mogu izazvati zabrinutost tlesnim
izgledom (Pokrajac-Bulian 2000, prema: Rosen, 1992). Do toga moe doi u sluaju
negativnih povratnih informacija iz okoline, upuenih mladoj osobi u razvoju.
Za objanjavanje razvoja i /ili odravanja nezadovoljstva vlastitim telom ponuena su
etiri tumaenja (Ambrosi-Randi 2001, prema: Thompson, 1992): socijalno
uporeivanje, socio-kulturni pristup, negativni verbalni komentar i razvojni pristup.
SOCIJALNO UPOREIVANJE-polazi se od toga da su osobe koje esto uporeuju
svoj izgled s izgledom drugih osoba, posebno s vrlo atraktivnim osobama, u veoj
opanosti za razvijanje nezadovoljstva telom.
SOCIO-KULTURNI PRISTUP- temelji se na uverenju da drutveni faktori, posebno
oni koji ukljuuj utisak i vizualne medije, pruaju snane poruke u vezi s
prihvatljivou ili neprihvatljivou nekih telesnih osobina (Heinberg, Thompson &
Stormer, 1995). Podrku ovom pristupu daju sva ona istraivanja koja ukazuju na
povezanost izmeu poremeaja u ishrani, nezadovoljstva telom i porukama iz medija
(dijeta, mravost i telesni ideali).
Rana izloenost NEGATIVNOM VERBALNOM KOMENTARU u obliku zabinutih
izjava vezanih za izgled ili telesnu teinu povezana su sa nezadovoljstvom telom,
poremeajima u ishrani i optim psiholokim funkcionisanjem (Brown, Cash & Lewis,
1989; Cattarin & Thompson, 1994).
Autori koji podravaju RAZVOJNI PRISTUP usmereni su na vreme pojave prve
menstruacija kao bitnog nioca u razvoju nezadovoljstva sopstvenim telom. Rani
telesni razvoj, ili ulazak u pubertet pre svojih vrnjaka, kao i rana menstruacija (11
godina ili ranije) povezani su sa visokim telesnim nezadovoljstvom (Thompson, 1990).
Kasnija istraivanja istog autora ne podravaju ove podatke to ukazuje na to da je
potrebna dodatna provera ovih rezultata.
Stormer i Thompson (Stormer & Thompson, 1995) su utvrdili da kada se izuzme uticaj
samopotovanja i gojaznosti, socijalno uporeivanje i drutveni faktori predstavljaju
znaajne prediktore nezadovoljstva vlastitim telom i poremeaja u ishrani. Negativni
verbalni komentari isto tako objanjavaju mali dio varijanse, dok se razvojni status nije
pokazao kao znaajan prediktor niti u jednoj analizi.
Pokrajac-Bulian (Pokrajac-Bulan, 2000) izvodi zanimljive podatke i zakljuke na
osnovu svojih istraivanja u vezi slike o sebi i njene povezanosti sa poremeajem u
ishrani u svojoj doktorskoj desertaciji. Kao to je potvreno i u predhodnim
istraivanjima osobe sa poremeajima u ishrani imaju nerealnu percepciju vlastitog tela
i bez obzira na informacije iz okoline ovi pojedinci ostaju verni svojoj distorzivnoj
percepciji. Posledica ovih distorzija je obezvreivanje vlastitog izgleda usled
uporeivanja sa prisutnim kulturnim idealom. Zbog uverenja u svoju prekomernu
teinu osoba postaje osetljiva na telesne senzacije kao to su glad, sitost, probava, bol,
muninu ija se osetljivost zbog negativne percepcije i nezadovoljstva sopstvenim
telom, uveavaju.
Pojedinci sa ovakvim poremeajem slike o sebi pribegavaju razliim ponaanjima od
konstantnog proveravanja vlastitog tela u ogledalu, noenja tamnih boja kako bi prikrili
svoje telo, do izbegavanja svih situacija kao to su plae, bazeni, restorani, izlasci pa
ak i odnos sa partnerima. Drugaije reeno dolazi do izbegavanja svih situacija u
kojima bi moglo doi do izlaganja njihovog tela pogledima drugih.
Ovakva disfunkcionalna uverenja o vlastitom telu utiu na sliku o sebi a ona posle utie
na pojedineve misli, emocije i ponaanje. Rana iskustva tokom adolescencije kada
dolazi do razvojnih zahteva na polju identiteta i telesnih promena, smatraju se bitnim
iniocem u nastanku disfunkcionalnih uverenja u pogledu sopstvene telesne slike.
Meutim to ne iskljuuje injenicu da porodica svojim stavovima i ponaanjem moe
uticati na to da pojedinac pridaje pone da pridaje veliki znaaj izgledu. (Garfinkel
& Garner, 1982). Majke svojom brigom o teini i preokupiranou
izgledom nude model ponaanja vlastitoj deci, posebno svojim
erkama. (Striegel-Moore & Kearney-Cooke, 1994).
Istraivanja su potvrdila da je ranije telesno sazrevanje kod devojica
povezano sa negativnom slikom o telu. Rizik od nastanka poremeaja
u ishrani je vei kod devojaka koje poinju da izlaze sa madiima u
vreme pojave njihove prve menstruacije (Levine et al, 1994).
Maladaptivni perfekcionizam se smatra jednom od karateristika
osoba sa poremeajem u ishrani. Ovakva vrsta perfekcionizma u
svojoj osnovi ima naglaenu anksioznost oko izvrenja zadatka,
preveliku zabrinutost za greke, prevelika oekivanja, odlaganje
zadataka. Zbog toga osobe sa maladaptivnim perfekcionizmom
gledaju stalno kako da izbegnu neuspeh i nikad nisu zadovoljni svojim
uspehom koliko god da je dobar ili nadprosean. U okviru konteksta
poremeaja i problema u prehrani posebno je zanimljiv nain na koji
pefrekcionisti misle, a to se odnosi na sve ili nita, gde je iz tog
razloga osoba ograniena da prihvati prosenost i nesavrenost
povodom svog fizikog izgleda.
Sklonost mladih ljudi perfekcionistikom miljenu sve ili nita u
okviru poremeaja u ishrani moe se objastini uticajem masovnih
medija, posebno televizija i asopisa gde se modeli u tim medijama
shvataju kao realistine vizije stvarnih ljudi. Osim uloge medija
snaan je i uticaj vrnjaka na psihofiziki razvoj adolescenata, gde
socijalna uporeivanja koja su izraena u ovom periodu mogu dovesti
do nezadovoljstva telom.
ZAKLJUAK
U poslednjih petnaestak godina belei se znatan porast problema u
ishrani koji iskljuivo pogaa ene. Veliki broj ena u naem drutvu
je izloena iniocima koji se smatraju znaajnim za nastanak
poremeaja u ishrani. Istraivanje etiolokih faktora u nastanku ovog
poremeaja govori o samoj sloenoj prirodi ove problematike, gde
nije jo u potpunosti jasan uticaj biolokih, psiholokih i sociokulturnih
varijabli u kontekstu nastanka i razvoja spomenutih poremeaja.
Dosadanja istraivanja u pogledu nastanka i razvoja poremeaja u
ishrani istiu povezanost varijabli kao to su slika o sebi,
perfekcionizam i nezadovoljstvo telom. Za poremeaje u ishrani su
karakteristine posledice kako na telesnom tako i na psihikom planu
gde dolazi do naruavanja imunog sistema, loeg funkcionisanja
endokrinog sistema, abnormalno funkcionisanje serotonina u mozgu
to dovodi do nastanka depresivnog poremeaja. Edukacije roditelja,
mladih devojaka i ostalih lanova drutva u pogledu poremeaja u
ishrani moe omoguiti prevenciju ovakvih problema, poto porodica,
drutvo i njegovi lanovi predstavljaju bitne inioce koji direktno i
indirektno utiu u razvoju ovih poremeaja
LITERATURA:
1. Ambrosi-Randi, N. (2001). Bioloki, psiholoki i socijalni faktori u razvoju
poremeaja hranjenja. Doktorska disertacija. Zagreb: Filozofski fakultet.
2. Amerika psihijatrijska udruga (1996). Dijagnostiki i statistiki prirunik za
duevne poremeaje (etvrto izdanje). Jastrebarsko: Naklada Slap.
3.Ashby, J. S., Kottman, T., et al. (1998). Perfectionism and eating disorders
reconsidered. Journal of Mental Health Counseling, Vol. 20 Issue 3, p261, 11p.
4. Brownell, K. D. & Fairburn, C. G. (1995). Eating disorders and obesity: A
comprehensive handbook. New York: The Guilford Press.
5. Coopersmith, S. (1967). The Antecedents of Self-esteem. San Francisco: W. H.
Freeman and Company.
6. Davison, G. C. & Neale, J. M. (1999). Psihologija abnormalnog doivljavanja i
ponaanja. Jastrebarsko: Naklada Slap.
7. Fairburn, C. G. (1997). Eating Disorders. In C. G. Fairburn and D. M. Clark (Eds.).
Science and practice of Cognitive Behaviour Therapy (pp. 209 241). Oxford: Oxford
University Press.
8. Fleming, J. S. & Courtney, B. E. (1984). The dimensionality of self-esteem: II.
Hierarchical facet model for revised measurement scales. Journal of Personality and
Social Psychology, 46, 404 421.
9. Frost, R. O., Marten, P., Lahart, C. & Rosenblate, R. (1990). The Dimensions of
Perfectionism. Cognitive Therapy and Research, Vol.14, No.5, pp. 449 468.
10. Grubii, I. (2002). Depresivnost i perfekcionizam kod srednjokolaca. Diplomski
rad. Reka: Filozofski fakultet.
11. Hewitt, P. L., Flett, G. L. & Ediger, E. (1995). Perfectionism Traits and
Perfectionistic Self-Presentation in Eating Disorder Attitudes, Characteristics, and
Symptoms. International Journal of Eating Disorders, Vol.18, No.4, 317-326.
12. Kostanjar, D. (2002). Odnos svjesnosti i internalizacije sociokulturalnih stavova o
tjelesnom izgledu, maskulinosti, femininosti i zadovoljstva tjelesnim izgledom.
Diplomski rad. Zagreb: Filozofski fakukultet.
13. Lackovi-Grgin, K. (1994). Samopoimanje mladih. Jastrebarsko: Naklada Slap.
14. Mayhew, R. & Edelmann, R. J. (1989). Self-esteem , irrational belifs and coping
strategies in relation to eating problems in a nonclinical population. Personality and
Individual Differences, 10, 581-584.
15. Pinel, J. P. J. (2002). Bioloka psihologija. Jastrebarsko: Naklada Slap.
16. Pokrajac-Bulian, A. (2000). Nezadovoljstvo vlastitim tijelom i tekoe emocionalne
prilagodbe kao odrednice nastanka poremeaja hranjenja. Doktorska disertacija.
Zagreb: Filozoski fakultet.
17. Pokrajac-Bulian, & A. Kandare, A. (19992000). Povezanost opeg nezadovoljstva
tjelesnim izgledom i nekih aspekata samopoimanja u studentskoj populaciji.
Psihologijske teme, No 8-9, 63-77.
18. Vasta, R., Haith, M. M. & Miller, S. A. (1998). Djeja psihologija. Jastrebarsko:
Naklada Slap.
19. Vidovi, V. (1998). Anoreksija i Bulimija: psihodinamski pogled na uzroke i
posljedice bitke protiv tijela u adolescentica. Zagreb: 4P (Biblioteka _asopisa Psiha).
20. Vuli-Prtori, A. (2000). Struktura anksioznosti i depresivnosti u djece: Provjera
hijerarhijskog modela. Doktorska disertacija. Zagreb: Filozofski fakultet.
21. Novakovi, G. (2003). Odrerdnice provoenja dijete kod adolescenata. Diplomski
rad. Zagreb.