SOCIOLOGIJA - kolokvijum

RIDER

Svet koji se menja

- doba brzog tempa drutvenih promena i produbljivanja globalnog

drutva;
- ne moemo razdvojiti lokalna delanja od ireg drutvenog okruenja;
- veze izmeu lokalnog i globalnog kao rezultat razvoja komunikacija,
informacione tehnologije i transporta;
- globalizacija - fenomen i lokalnog karaktera;
- globalizacija menja izgled sveta i nain na koji gledamo na svet;

Dimenzije globalizacije - meusobna zavisnost; spajanje politikih,

drutvenih, kulturnih i ekonomskih faktora. Uzrok globalizacije - razvoj
informacione i komunikacione tehnologije.

Faktori koji doprinose globalizaciji:

1. eksplozija globalnih komunikacija
2. internet
3. integracija svetske ekonomije (proizvodi zasnovani na informacijama)

Uzroci sve vee globalizacije:

1. Politike promene - pad komunizma je ubrzao proces globalizacije, ali
je u isto vreme rezultat globalizacije. Drugi faktor je porast
meunarodnih i regionalnih mehanizama vladavine (EU, UN).
Globalizaciju podstiu i meuvladien org. i meunarodne nevladine
org. Meuvladina org. - telo koje zajedniki uspostavljaju
zainteresovane vlade da bi regulisale ili nadgledale odreenu oblast
transnacionalnih aktivnosti.
2. Protok informacija - globalni mediji; drutvena odgovornost ne
prestaje na drugoj strani nacionalnih granica. Ljudi formliu identitet
izvan nacionalne drave, koja bledi.
3. Transnacionalne korporacije - TNK kompanije koje proizvode robu i
usluge u vie od jedne zemlje i snanije su od veine zemanja sveta.
4. Elektronska ekonomija

Debata o globalizaciji:
1. Skeptici - ne veruju u globalizaciju i smatraju da sadanji nivo
ekonomske meuzavisnosti nije bez presedana. Svetska ekonomija
nije dovoljno integrisana. Regionalizacija - svetska ekonomija postaje
manje integrisana. Nacionalne vlade su i dalje glavni akteri.
2. Hiperglobalisti - globalizacija kao fenomen koji se moe svuda osetiti, i
ne zavisi od nacionalnih granica. Svet bez granica. Drave vie
nemaju kontrolu nad svojom ekonomijom.
3. Transformacionalisti - globalizacija kao centralna sila iza irokog
spektra promena koje u dananje doba oblikuju savremena drutva.
Ruenje granica izmedju internog i eksternog i meunarodnog i
domaeg. Globalizacija kao dinamian i otvoren proces podloan
promenama. Decentralizovan i refleksivan proces koga karakteriu
povezanost i kulturni tokovi. Restrukturacija.

Uticaj globalizacije na nae ivote:

- globalizacija se osea na privatnom planu;
- iz korena menja priordu svakodnevnog ivota;
- novi individualizam u kome ljudi moraju aktivno da uestvuju u
izgradnji svog ivota i definisanju identiteta;
- drutveni kodovi gube snagu;
- prisiljavanje ljudi da ive na otvoreniji i refleksivniji nain;
- duboke transformacije u oblasti rada;
- globalna trgovina i novi oblici tehnologije utiu na tradicionalne
proizvodne zajednice;
- standardni obrasci punog radnog vremena postaju fleksibilni;
- ene su postale deo radne snage;
- slobodan protok kulture izvan nacionalnih granica;
- globalna kultura u kojoj vrednosti najmonijih i najbogatijih gaze
snagu lokalnih obiaja i tradicije;
- globalizacija kao oblik kulturnog imperijalizma;
- diferencijacija kulturnih tradicija i oblika;

Globalizacija i rizik:
- globalizacija nosi nepoznate rizike, ali i podstie upotrebu novih
tehnologija i novih oblika koordinacije;
- posledice glob. je teko predvideti i kontrolisati;
- umesto spoljanjih imamo proizvedene rizike koje je stvorio uticaj
naeg sopstvenog znanja i tehnologije na svet prirode;
- postojano irenje ovekove intervencije u prirodi i iroko unitenje
ivotne sred.;
- ozonske rupe, GMO;
- rizici pri donoenju odluka o nainu ivota;
- rizino drutvo koje ukljuuje itav niz meusobno povezanih promena
u savremenom drutvenom ivotu;
- budunosti pojedinca nisu fiksirane;
- rizici nisu prostorno, vremenski i drutveno ogranieni;

Globalizacija i nejednakost:
- razlika izmeu razvijenog sveta i zemalja u razvoju se poveava;
- ekspanzija globalne trgovine ovde ima kljuno mesto;
- proces integracije u globalnu ekonomiju je neujednaen;
- slobodna trgovina - da li e pomoi zemljama u razvoju ili samo onima
koji su ve bogati?
- siromatvo sve vie raste, nemaju gde da plasiraju svoje proizvode,
industrijske zemlje poseduju veinu;
- STO ne polae raune graanima, SAD ima preveliki uticaj kao
supersila; globalna ekonomska integracija i slobodna trgovina
prisiljavaju ljude da ive u ekonomiji a ne u drutvu;

- kako globalizacija napreduje tako postojee pol. strukture i modeli

postaju neprikladni za svet pun rizika, nejednakosti i izazova van nac.
granica;
- potrebni su novi oblici globalnog upravljanja;
- globalna demokratska struktura;

Rod i seksualnost

Rodne razlike:
- pol - anatomske i fizioloke razlike koje definiu telo,
- rod - psiholoke, drutvene i kulturne razlike izmeu mukaraca i ena;
- rod se povezuje sa drutveno konstrisanim pojmovima mukosti i
enskosti;
- teorije o prirodnim razlikama kod nekih autora zasnovane su na
podacima o ponaanju ivotinja a ne na dokazima;
- ove teorije zanemaruju ulogu drutvene interakcije;
- dete se raa sa polom a razvija rod;
- rodne razlike nisu bioloki predodreene nego su kulturoloki
produkovane i proistiu iz socijalizacije razliitih uloga;
- to smatraju funkcionalisti; deca se takoe rukovode pozitivnim i
negativnim sankcijama;
- objasnjenje za devijantno ponaanje se ne moe traiti u nepravilnoj
socijal.;
- teroije socijalizacije ignoriu sposobnost poedinca da odbaci ili
modifikuje drut. oekivanja koja okruuju polne uloge;
- agensi socijalizacije ne mogu da proizvedu mehanike efekte;
- rodni identiteti jesu u izvesnoj meri rezultat drutvenih uticaja;
- postoje razlike u tretmanu deaka id evojica;
- rodne razlike se formiraju nesvesno u najranijim periodima;
- figure majke i oca;
- rod i pol su drutveno konstruisani prozvodi; ljudsko telo podlee
drutv. uticajima koji ga oblikuju i menjaju;

Stanovita o rodnoj nejednakosti:

- rodna nejednakost kao razlika u statusu, moi i prestiu izmeu
mukaraca i ena;

Funkcionalistiki pristup : rodne razlike doprinose stabilnosti i integraciji

drutva. POdela rada je bioloki zasnovana, porodica funkcionie
uspenije - ene imaju ekspresivne, mukarci instrumentalne uloge.
Majka od sutinske vanosti za socijalizaciju; materinska deprivacija.
Ljudska bia se socijalizuju za uloge koje se od njih oekuju.

Feministiki pristupi : 1. Liberalni feminizam - prouavanje seksizma i

diskriminacije ena. Bore se da jednakost bude propisana zakonom. 2.
Radikalni feminizam - mukarci odgovorni za eksploataciju ena i
kontroliu ulogu ene. Emancipacija ena mogua kroz ukidanje porodice
i odnosa moi u njoj. Nasilje, silovanje i seksualno uznemiravanje kao
sastavni deo sistematskog ugnjetavanja ena. Ukidanje patrijarhalnog
poretka. 3. Crni feminizam - isprepletana pitanja rase, klase i roda.

enskost, mukost i rodni odnosi:

- Konel - rodni odnosi kao prozivod svakodnevnih interakcija i praksi;
- delovi drutva koji zajedno deluju i menjaju se u zavisnosti od
meusobnih odnosa su rad (polna podela), mo (autoritet, nasilje i
ideologija) i kateksis (dinamika u okviru emoticnih, intimnih i linih
odnosa);
- porodica, susedstvo i drava imaju sopstvene rodne reime;
Rodna hijerarhija: hegemonska mukost (dominacija kroz kulturnu
dinamiku), sauesnika mukost, homoseksualna mukost, naglaena
enskost (popustljivost, nenost, empatija), rezistentne enskosti.
- Konel odbacuje gledite da su rodni odnosi nepromenljivi i statini;
rodni identiteti se neprestano prilagoavaju;
- tendencije ka krizama: kriza institucionalizacije, kriza seksualnosti i
kriza formacije interesa;
- tradicionalna shvatanja mukosti se uruavaju;
- nezaposlenost kao uzrok slabljenja tradicionalne mukosti;
- tipologija Mek and Gejla: mao momci, odlikai, novi preduzetnici i
pravi englezi;
- kriminal;
- savremene mukarce je izdalo drutvo; umanjena je njihova uloga u
zajednici;
- idealizovane slike mukarca: mukarac osvetnik koji brani svoju
mukost i novi mukarac sa potisnutom mukou;

Ljudska seksualnost:
- seksualnost kao dimenzija ivota koju svaki pojedinac za sebe istrauje
i oblikuje;
- mukarci su seksualno promiskuitetniji;
- seksualna aktivnost je mnogo vie od biolokog;
- Frojd - ljudi su polimorfno perverzni;
- seksualne norme: seksualno ponaanje nije uroeno nego se usvaja;
- postoje varijacije prirodnog seksualnog ponaanja i normi seks.
privlanosti;
- dugo je seksualnost na zapadu oblikovalo hrianstvo;
- razliiti stavovi prema seksualnosti mukaraca i ena formirali su
dvostruke standarde koji su dugo opstajali i koji se danas primeuju;
- velike razlike izmeu oekivanog i stvarnog seksualnog ponaanja;
- razbijanje seksualne norme; ene poinju da trae uivanje;
- podaci o seksualnosti nisu pouzdani jer ne moemo znati da li ljudi
govore istinu;

Homoseksualnost:
- homoseksualnost, usmerenost seksualnih aktivnosti ili oseanja prema
pripadnicima istog pola, postoji u svim kulturama;
- smatralo se devijantnim i pretnjom za celo drutvo; bila je kriminalna
aktivnost;
- usputna homoseksualnost, situaciona, personalizovana(tajna) i
homoseksualnost kao nain ivota;
- homoseksualnost kod ena je manje rairena; lezbejski feminizam;
irenje enskih vrednosti;
- homoseksualnost nije bolest ni psihiki poremeaj;
- heteroseksizam - proces kojim se vri kategorizacija i diskriminacija
neheteroseksualnih osoba;
- anatagonizam prema homoseksualcima i dalje opstaje;
- odbacivanje slike feminiziranosti gej mukaraca - kemp mukost
(prekomerna feminiziranost) i mao imid;
- homoseksualnost je normalizovana; gej brakovi postaju legalni; ele da
imaju isti status, prava i obaveze kao drugi;

Prostitucija:
- prostitucija - pruanje seksualnih usluga za novac;
- najee prostitutke dolaze iz siromatva;
- profesionalna posveenost - uestalost s kojom se ena bavi
prostitucijom;
- profesionalni kontekst - tip radon serene i proces interakcije;
- mnige ene bave se i trampom;
- Rezolucija UN osuuje one koji organizuju prostituciju ili profitiraju iz
aktivnosti prostitutki, ali prostituciju kao takvu ne zabranjuju;
- zakoni protiv prostitucije retko kanjavaju klijente;
- deija prostitucija: odbegli, odsutni, odbaeni;
- seks turizam;
- mnogo vea rairenost enske prostitucije; tendencija mukaraca da
ene tretiraju kao seksualne objekte;

Porodica i brak

- promene porodinih obrazaca; rekonstruisane porodice;

- promenjena oekivanja ljudi u odnosima sa drugim ljudima;
- odnos je neto delatno - na njemu mora da se radi;
- podrivanje tradicionalnih oblika porodinog ivota je odraz i znaajan
doprinos procesu globalizacije;
- porodica je grupa osoba koje su direktno srodniki povezane, pri emu
lanovi preuzimaju odgovornost za brigu o deci;
- srodnike veze ili srodstvo su takve veze meu pojedincima koje se
uspostavljaju ili putem braka ili kroz nizove potomaka koji povezuju
krvne srodnike;
- brak - drutveno priznata i dozvoljena veza izmeu dvoje odraslih
osoba;
- nuklearna porodica - par odraslih koji ive zajedno u domainstvu sa
svojom ili usvojenom decom;
- brak i porodica vezuju se za monogamiju; postoji i poligamija -
poliginija (1m, x) i poliandrija (1, xm);
- ne moe se govoriti o jednom modelu porodice koji je univerzalan;
Funkcionalizam: porodica obavlja vane zadatke koji doprinose
potrebama drutva i pomau pdravanje drutvenog poretka. Funkcije
porodice su primarna socijalizacija (deca ue kulturne norme drutva) i
stabilizacija linosti (uloga koju porodica ima u emocionalnom pomaganju
odraslih lanova).Opravdava se podela rada na osnovu pola.

Feminizam: osporava tradicionalnu sliku porodice kao harmonikog

mesta sa podjednakim pravima svih lanova. Usmerava panju na veze
unutar same porodice kako bi ispitao iskustva ene. Prouavanje kune
podele rada, nejednakog odnosa moi, nasilja u porodici i aktivnosti
staranja o drugima.

- druga smena - enska uloga u porodici;

- Bek i Bek-Gernshajm - nekadanje tradicije, uputstva i pravila vie ne
vae. Sukob interesa izmeu porodice, posla, ljubavi i slobode.
Antagonizam izmeu mukarca i ene je u porastu, to je centralna
drama naeg vremena.

Moderne organizacije

- organizacija - iroko grupisanje ljudi na osnovu bezlinih kriterijuma

radi ostvarenja ciljeva;
- organizacije imaju ogroman uticaj na na ivot koji nije uvek pozitivan;

Veberovo gledite o birokratiji:

- birokratija - vladavina inovnika;
- Veberovo shvatanje je izmeu dva ekstrema - da je birokratija
bolest/najefikasniji oblik organizacije;
- birokratija predstavlja sredinji deo racionalizacije drutva koji utie na
sve aspekte ivota;
- idealni tip birokratije:
1. jasno definisana hijerarhija autoriteta
2. pisana pravila kojim se odreuje ponaanje slubenika
3. slubenici rade puno radno breme i primaju platu
4. dunosti slubenika odvojene od privatnog ivota
5. nijedan lan organizacije ne poseduje materijalna sredstva sa kojima
radi

Blau: formalni i neformalni odnosi u birokratiji:

- neformalni odnosi omoguuju fleksibilnost;
- line veze i kontakti su esto vaniji od formalnih oblika;
- neformalne veze imaju pozitivan uticaj na organizaciju u celini;

Merton: disfunkcije birokratije:

- birokratija ne podstie fleksibilnost, sopstveno miljenje o odluivanju i
traenje alternativnih ideja;
- birokratski ritualizam - pravila se potuju po svaku cenu;
- gubi se ira slika zbog slepog potovanja procedura;
- tekoa pri regulisanju sluajeva koji zahtevaju poseban tretman;

Berns i Stoker: mehanistiki i organski sistemi:

- mehanistike organizacije - birokratski sistemi sa hijerarhijskim lancem
komandovanja i vertikalnom komunikacijom;
- organske organizacije - labavija struktura u kojoj sveukupni ciljevi
organizacije imaju prioritet nad usko definisanim odgovornistima;

Gofman: totalne institucije:

- totalne institucije (bolnice, zatvori) nameu strogo propisan nain
ivota u izolaciji od spoljanjeg sveta; ljudi se ponovo izgrauju u
skladu sa pravilima institucije;
- mortifikacija sopstva: pridolice se sistematski poniavaju pred
ostalima dok se njihova prethodna koncepcija linosti potpuno ne
slomi;
- stanari totalnih institucija trai pragmatine naine da se prilagodi,
nema pobune;
- kritike Gofmana tvrde da postoji kolektivni protest protiv sistema u
totalnim inst.;

Fuko: kontrola vremena i prostora; zatvori:

- zatvori i utamnienost kao glavne odlike disciplinujueg drutva;
nema vie javnog kanjavanja, moderni zatvori raeni po uzoru na
sirotita;
- birokratizacija zatvora - stalne promene drutv. uslova dovele su do
nestabilnosti i poremeaja drutv. poretku; zatvori su birokratizovani;
Panoptikum - kontrola vremena, mesta i kretanja zatvorenika (kule sa
uvarima);
- arhitektura jedne organizacije neposredno odraava njen drutveni
karakter i sistem upravljanja;

Nadzor u organizacijama: postoji neposredan nadzor nadreenih nad

onima na viim poloajima i drugi koji je suptilniji i sastoji se od dosijea,
beleki i biografija ljudi. Veber i Fuko su smatrali da je intezivan andzor
najefikasniji nain upravljanja organizacijom. Pretrani neposredni nadzor
otuuje zaposlene, ali je neophodan.

Birokratija i demokratija: slabljenje demokratije sa napretkom modernih

oblika organizacije i kontrole informacija prua mogunost vladavine
bezlinih birokrata. Neophodno je da birokratija bude podvrgnuta jakoj
politikoj kontroli.
Mihels, gvozdeni zakon oligarhije: protok moi prema vrhu je naprosto
neizbean deo sve birokratizovanijeg sveta. Organizacije su od
sutinskog znaaja za demokratiju ali istovremeno garantuju njenu
konanu propast.

Promene u organizaciji:
- mnoge org. preureuju se na nain koji omoguava smanjenje
hijerarhijskog karaktera njihove strukture;
- birokratske strukture mogu uguiti kreativnost i inovacije;
- japanski model:
1. sistem odluivanja odozdo-navie
2. manje izraena specijalizacija
3. sigurnost radnog mesta
4. proizvodnja orijentisana ka timskom radu
5. stapanje linog i poslovnog ivota
- radnici pozitivno reaguju na mogunost da neposredno uestvuju u
oduluivanju;
- klanovi - grupe sa razvijenim linim odnosima izmeu lanova

Transformacije menadmenta: naglasak na timskom radu i uee

radnika u donoenju odluka. Upravljanje ljudskim resursima - radnoj snazi
pridaj eodluujui znaaj kad je re o ekonomskoj konkurentnosti.
Stvaranje specifine korporativne kulture - rukovodstvo zajedno sa
radnicima radi na stvaranju spec. kulture org. koja podrazumeva
postojanje rituala, dogaaja i tradicije karakteristinih za tu kompaniju.
Korporativna kultura ujedinjuje sve zaposlene i stvara oseanje ponosa
zbog pripadnosti kompaniji.

Tehnologija i moderne organizacije: moderni nain organizovanja

predstavlja novu preraspodelu prostora i vremena. Za uspeh je
neophodna brza primena noih tehnologija. Velike organizacije se danas
ne nalaze nigde.

Umreavanje organizacija: glavna odlika birokratije bila je striktno

pridravanje pravila u okviru fizike jedinice koja je samo povremeno
imala potrebu za spoljnom saradnjom. Mnoge org vie ne funkcioniu
nezavisno. Ne postoji jasna linija razdvajanja izmeu organizacija i
spoljnih grupacija. Decentralizacija - proces koji doprinosi
funkcionisanju org. kao mrea.

Debirokratizacija:
1. Uspon adhokratije - neobavljanje standardnih zadataka prema
unapred ustanovljenim procedurama ve se funkcije i sastav
neprekidno menjaju.
2. Postmoderna organizacija - vrednosti i nain ivota svojstveni jednoj
kulturi odreuju nain funkcionisanja org. to spreava dominaciju
irih birokratskih struktura. Dediferencijacija - udaljavanje usko
specijalizovanih zadataka i poemranje ka razvoju irih, mnogostrukih
vetina.
3. Mekdonaldizacija drutva - proces u kojem se principi funkcionisanja
restorana brze hrane sve vie primenjuju na ostale sektore drutva.
Efikasnost, predraun aktivnosti, uniformisanost i kontrola putem
automatizacije. Ricer smatra da se drutvo kree u pravcu takvog
standardizovanog i ureenog modela i da mekdonaldizacija vodi ka
homogenijem, rigidnijem i bezlinijem drutvu.