SADRAJ

.01 PROJEKTOVANJE LIVNICA .............................................................................................................5

1.1. CILj PROJEKTOVANjA .................................................................................................................5
1.2. OSNOVNI PRILAZ PROJEKTOVANjU ........................................................................................6
1.3. PROJEKTOVANjE KAO LOGIKI PROCES ...............................................................................6
1.4. REZULTATI PRIMENE SAVREMENIH METODA PROJEKTOVANjA ....................................9
1.5. SISTEMSKI PRISTUP ....................................................................................................................9
1.6. MODEL .........................................................................................................................................10
1.7. IZGRADNjA OBJEKATA ............................................................................................................10
1.8. IZRADA I PRIKUPLjANjE PREDPROJEKTNE DOKUMENTACIJE. PRETHODNE ANALIZE
...............................................................................................................................................................11
1.9. PROJEKTNI ZADATAK ..............................................................................................................12
1.10. IZBOR LOKACIJE ......................................................................................................................12
1.11. PROGRAM PROIZVODNjE .......................................................................................................13
1.12. OBIM PROIZVODNjE I TEHNIKI KAPACITET LIVNICE ...................................................14
1.13. SASTAV LIVNICA .....................................................................................................................15
1.13.1. Proizvodna odeljenja: ............................................................................................................15
1.13.2. Pomona odeljenja, radionice i skladita:...............................................................................15
1.13.3. Postrojenja za proizvodnju i raspodelu energije: ...................................................................15
1.13.4. Postrojenja koja obezbeuju potrebne uslove za rad: ............................................................15
1.14. PODELA LIVNICA .....................................................................................................................16
1.14.1. Podela livnica prema vrsti metala..........................................................................................16
1.14.2. Podela livnica sivog liva prema teinskim i gabaritnim karakteristikama proizvoda ............16
1.14.3. Podela livnica prema obimu proizvodnje ..............................................................................16
1.14.4. Podela livnica prema tipu proizvodnje ..................................................................................17
1.14.5. Podela livnica prema stepenu mehanizovanosti ....................................................................17
1.15. DOPUTENE I NEDOPUTENE KOMBINACIJE POJEDINIH VRSTA LIVA U JEDNOJ
LIVNICI ...............................................................................................................................................22
1.16. OSNOVNI TEHNIKO-EKONOMSKI POKAZATELJI ...........................................................22
.02 OPTA UPUTSTVA ZA PROJEKTOVANJE LIVNICA ..................................................................24
2.1. SADRAJ TEHNOLOKOG PROJEKTA ...................................................................................24
2.2. OBAVEZNI OPTI PRILOZI U PROJEKTU ...............................................................................25
2.3. USLOVI ZA PROJEKTOVANJE ..................................................................................................25
2.4. POTREBNE SAGLASNOSTI NA INVESTICIONO - TEHNIKU DOKUMENTACIJU OD
STRANE NADLENIH ORGANA I ORGANIZACIJA .....................................................................25
2.5. TEHNOLOKI PROJEKAT ..........................................................................................................26
2.6. DOKUMENTACIJA TEHNOLOKOG PROJEKTA ...................................................................26
2.6.1. Idejni projekat .........................................................................................................................26
2.6.2. Glavni projekat .......................................................................................................................26
2.7. REIM RADA ...............................................................................................................................26
2.8. FOND VREMENA RADA ............................................................................................................27
2.9. PRORAUNPROIZVODNE OPREME.........................................................................................27
2.10. PRORAUN RADNE SNAGE ...................................................................................................28
.03 TEHNOLOKI PROCES LIVNICE ...................................................................................................29
3.1. TOPIONICA ..................................................................................................................................31
3.1.1. Izbor pei.................................................................................................................................33
3.1.2. PRORAUN KAPACITETA KUPOLNIH PEI ..................................................................33
3.1.3. IZBOR TIPA PEI .................................................................................................................37
3.1.4. Predpeica................................................................................................................................42
3.1.5. Proraun kapaciteta elektro indukcione pei............................................................................44
.........................................................................................................................................................44
3.1.6. Proraun kapaciteta elektro lunih pei ...................................................................................48
3.2. RADNA SNAGA ...........................................................................................................................49
3.3. IZBOR NAINA ARIRANJA ..................................................................................................50
3.3.1. Mehanizovano ariranje ........................................................................................................50
3.3.2. ariranje skip ureajem sa specijalnom korpom ....................................................................50
3.3.3. ariranje pomou mosnih i jednoinih dizalica .....................................................................51
3.3.4. eme pojedinih potrojenja za ariranje kupolnih pei............................................................52
.04 KALUPOVANJE ................................................................................................................................58
4.1. TEHNOLOKI PROCES KALUPOVANJA .................................................................................58
4.1.1. Utvrivanje optimalnog naina izrade kalupa .........................................................................60
4.2. Utvrivanje veliine serije ..............................................................................................................61
4.2.1. Runa izrada kalupa ................................................................................................................62
4.2.2. Kalupovanje u suvom kalupu ..................................................................................................62
4.2.3. Mainska izrada kalupa ...........................................................................................................62
4.2.4. Maine za kalupovanje vazduhom pod pritiskom i dodatnim presovanjem .............................65
4.2.5. Kaluparske maine pa principu "upucavanja" kalupne meavine u kalup ...............................65
4.2.6. Kaluparske maine na priicipu udara sabijenog vazduha ........................................................66
4.2.7. Postavljanje maina..................................................................................................................67
4.3. Opta reenja kaluparpica ...............................................................................................................68
4.4. BEZOKVIRNO KALUPOVANJE SA VERTIKALNOM PODELOM .........................................70
4.5. IZRADA KALUPA SA SAMOOVRAVAJUBIM VEZIVIMA .............................................73
4.6. PRORAUN I IZBOR KONTINUALNO MEAA ....................................................................74
.05 PRIPREMA PESKA ...........................................................................................................................76
5.1. Priprema peska kao posebna jedinica .............................................................................................78
5.1.1. Priprema peska kao proizvodna jedinica vezana za ostale instalacije ......................................79
5.1.2. Istresna reetka ........................................................................................................................79
5.1.3. Magnetni odvaja ....................................................................................................................80
5.1.4. Rotaciono sito .........................................................................................................................81
5.1.5. Bunkeri....................................................................................................................................82
5.1.6. Dozeri......................................................................................................................................82
5.1.7. Mealice peska.........................................................................................................................82
5.1.8. Dozeri pripremljenog peska.....................................................................................................83
5.1.9. Bunker za pripremljen i pesak .................................................................................................83
5.1.10. Aerator ..................................................................................................................................84
5.2. HLAENJE KALUPARSKOG PESKA ........................................................................................85
5.3. REGENERACIJA PESKA .............................................................................................................87
5.3.1. Metod rada Turbo dry postrojenja ...........................................................................................88
5.4. POVRINA PRIPREME PESKA...................................................................................................90
5.5. RADNA SNAGA ...........................................................................................................................90
.06 IZRADA JEZGARA............................................................................................................................91
6.1. IZBOR TIPA MAINA ZA IZRADU JEZGARA .........................................................................92
6.1.1. Klasifikacija maina za izradu jezgara ....................................................................................92
6.2. Automatsko postavljanje jezgara.....................................................................................................95
6.3. SUENJE JEZGARA ....................................................................................................................96
6.3.1. Postupak CO2..........................................................................................................................96
6.3.2. Komorne suare za jezgra .......................................................................................................96
6.3.3. Vertikalne suare .....................................................................................................................97
6.3.4. Postupak toplih kutija (Hot Box) ............................................................................................97
6.3.5. Postupak sa brzovezujuim vezivima ......................................................................................97
6.3.6. Postupak Shell (koljka) ..........................................................................................................97
6.3.7. Postupak Cold-Box .................................................................................................................97
6.3.8. Postupak HARDEX-SO2 ........................................................................................................98
6.4. Zavrna obrada jezgara ...................................................................................................................98
.07 ODELJENJE Z IENJE ..............................................................................................................99
7.1. ISTRESANJE ODLIVAKA .........................................................................................................100
7.2. HLAENJE ODLIVAKA ...........................................................................................................101
7.3. ODBIJANJE ULIVNOG SISTEMA ............................................................................................101
7.4. GRUBO IENJE (IZBIJANJE JEZGARA) ............................................................................102
7.5. IENJE ODLIVAKA SAMOM ...........................................................................................104
7.6. Doboi za ienje sa centrifugalnim kolom ................................................................................105
7.7. Komore za ienje.......................................................................................................................106
7.7.1. Komore za ienje samom pomou komprimovanog vazduha ..........................................106
7.8. OBRUBLJIVANJE ODLIVAKA ................................................................................................107
7.9. BRUENJE ODLIVAKA ............................................................................................................108
7.10. POPRAVKA ODLIVAKA ........................................................................................................108
7.11. TERMIKA OBRADA ODLIVAKA ........................................................................................109
7.12. KONTROLA ODLIVAKA ........................................................................................................109
7.13. GRUBA OBRADA I OBRADA REPERNIH TAAKA ...........................................................109
2
.08 SKLADITA .....................................................................................................................................110
8.1. SKLADITA SIROVINA ............................................................................................................111
8.2. NORMATIV I ZALIHA I POTREBNIH KOLIINA MATERIJALA .......................................112
8.3. MEHANIZACIJA SKLADITA .................................................................................................115
8.3.1. Istovar vagona .......................................................................................................................115
8.4. Transport materijala ka skladitu ..................................................................................................117
8.5. USKLADITENJE GOTOVIH PROIZVODA ............................................................................117
8.6. Prijem ...........................................................................................................................................118
8.7. Glavno skladite ...........................................................................................................................118
8.7.1. Sistem sa stalnim lokacijama. ...............................................................................................118
8.7.2. Sistem sa sluajnim lokacijama. ............................................................................................119
8.7.3. Podela skladita na zone. .......................................................................................................119
8.8. Prikupljanje i sortiranje porudbina (priprema robe za distribuciju) ............................................121
8.9. Planiranje toka materijala .............................................................................................................122
8.10. Pakovanje ...................................................................................................................................123
8.11. Utovar i otprema ........................................................................................................................123
8.12. Planiranje toka materijala ...........................................................................................................123
8.13. OBLIKOVANJE PROSTORA SKLADITA GOTOVOH PROIZVODA ................................123
8.14. ODREIVANJE POVRINE SKLADITA .............................................................................125
8.15. Blok skladite .............................................................................................................................126
8.16. Skladita sa regalima ..................................................................................................................126
8.17. PRORAUN SKLADITA GOTOVIH PROIZVODA .............................................................130
8.18. Pokazatelji rada skladita ...........................................................................................................131
8.19. PRIPREMA MATERIJALA ......................................................................................................131
8.19.1. Seenje materijala ...............................................................................................................131
8.19.2. Priprema koksa ....................................................................................................................132
8.19.3. Priprema krenjaka .............................................................................................................132
8.19.4. Priprema are .....................................................................................................................132
8.20. ienje ulivaka od izgorelog peska ...........................................................................................132
8.21. Lomara .......................................................................................................................................132
.09 TRANSPORT U LIVNICAMA.........................................................................................................134
9.1. TRANSPORT I TRANSPORTNA SREDSTVA U LIVNICAMA ..............................................134
9.2. ELEKTRINE DIZALICE ..........................................................................................................135
9.2.1. Mosne dizalice ......................................................................................................................135
9.3. Proraun transportnog uinka .......................................................................................................136
9.4. SKIP UREAJI ...........................................................................................................................138
9.5. UREAJI NEPREKIDNOG TRANSPORTA .............................................................................139
9.5.1. Trakasti trapsporteri ..............................................................................................................139
9.6. Kofiasti transporteri ....................................................................................................................144
9.7. Ploasti trapsporteri .....................................................................................................................146
9.8. Transporteri sa zavojnim vretenom - puni transporteri ...............................................................147
9.9. Valjkasti traisporteri - rolganzi .....................................................................................................148
9.10. Livniki konvejeri ....................................................................................................149
9.10.1. Konvejeri podnog transporta ...............................................................................................150
9.10.2. Vesei konvejeri ..................................................................................................................150
9.11. PNEUMATSKI TRANSPORT ..................................................................................................151
9.12. MOBILNI TRANSPORTNI UREAJI .....................................................................................153
.010 ZGRADE LIVNICA ........................................................................................................................155
10.1. PRIZEMNE ZGRADE................................................................................................................157
10.2. SPRATNE ZGRADE..................................................................................................................158
10.3. PRIRODNO OSVETLJENJE ZGRADA ...................................................................................160
10.4. SPECIFIAN PRITISAK NA POD OD RAZLIITIH VRSTA OPTEREENJA (kN/m2) ....162
.011 GREJANJE, PROVETRAVANJE I OTPRAIVANJE ..................................................................163
11.1. GREJANJE ...........................................................................................................................163
11.1.1. Opte postavke problema grejanja u livnici .........................................................................164
11.2. PROVETRAVANJE I OTPRAIVANJE ..................................................................................165
11.2.1. PRIMERI METODA INAINA HVATANJA PRAINE NA IZVORU SA KOLIINAMA
VAZDUHA KOJE TREBA OTSISATI ..........................................................................................170
11.2.2. Otpraivanje kupolnih pei ..................................................................................................173
11.2.3. Otpraivanje indukcionih pei .............................................................................................173
11.2.4. Otpraivanje elektro - lunih pei .......................................................................................173
3
 11.2.5. Otpraivanje pei za topljenje aluminijuma i drugih legura ................................................174
11.3. Elektrostatiki filteri ...................................................................................................................175
11.4. ZATITA OKOLINE LIVNICE ................................................................................................176

4
.01 PROJEKTOVANJE LIVNICA
1.1. CILj PROJEKTOVANjA
- Poveanje obima proizvodnje, boljim iskorienjem postojeih proizvodnih kapaciteta,
- Rekonstrukcija postojeih objekata, i
- Izgradnja novih objekata.
Projektovanje je prva i osnovna etapa investicione izgradnje kojom se obezbeuje izgradnja novih i
rekonstrukcija postojeih objekata. Projektovanje proizvodnih objekata predstavlja sloeni proces u kome se
reavaju mnoga razliita pitanja tehnikog, organizacionog i ekonomskog karaktera. Osnovni cilj
projektovanja je izrada fabrika i radionica koje treba da zadovolje sve uslove i zahteve postavljene od
investitora, a da se pri tome da savremeno tehniko reenje koje zadovoljava ekonomske uslove i obezbedi
izrada visoko kvalitetnih proizvoda.

Zadatak projektanata (timski rad) je da na osnovu granica koje diktiraju tehniki i ekonomski uslovi
ree povoljno funkcionisanje datog procesa i da omogue proizvodnju definisanu projektnim zadatkom.
Probleme u projektovanju treba reavati kompleksno tako da je tim koji radi na ovim poslovima sastavljen
od strunjaka raznih specijalnosti.
Projekat treba da sadri kompletnu studiju procesa proizvodnje primenjujui
- savremeku tehnologiju,
- produktivnu opremu i
- najefektivnije metode proizvodnje.
Cilj projektanta tradicionalnog tipa je da izradi crtee sa prateom dokumentacijom, koje treba da
odobri investitor. Pri tome prezentirana dokumentacija daje neophodne podatke izvoau.

Projektant treba da predvidi konani rezultat ostvarivanja svoga projekta i da odredi neophodne
kriterijume za dostizanje traenih rezultata. Glavna tekoa je da projektant predvidi na osnovu datih
podataka neko budue stanje, koje e da nastane samo ako su verne prognoze.
Projektant, da bi mogao da predvidi budue, mora u znatnoj meri da bude upoznat sa postojeim
stanjem i pri tome mora da ume da
- postavi eksperiment (snimi postojee stanje) i
- da proanalizira njegove rezultate.
Poseban problem u projektovanju je kada iz niza alternativa treba izabrati najpovoljniju, odnosno
reenje koje vodi postrojenju koje treba da se realizuje. Pri tome je neophodno imati materijal koji
predstavlja oblik reenja (crtei, prorauni itd.)

Kada projektni zadatak moe da se postavi u matematikim simbolima reenje moe da se dobije i
na raunaru. Glavni instrument tradicionalnog projektanta je crte u razmeri. Crte se posmatra kao model
koji je mogue lako menjati pri traenju najpovoljnijeg reenja, znai model koji lako podlee izmenama i
pri tome moe da sauva jedno reenje, dok se drugo razmatra. Potrebno je napomenuti da crte retko
skrauje utroeno vreme na izbor prihvatljive varijante kada je veliki broj raspoloivih varijanti idovodi do
pravog reenja. To proizilazi iz toga to projektant esto ignorie iroko polje istraivanja i skoncentrie
panju samo na manji deo gde mogu da se oekuju prihvatljiva reenja. Kada projektant sa reavanja
unutranjih veza pree na uticaje koje su van datog sistema crte je esto beskoristan, tako da mora da se
pristupi
- modeliranju,
- proraunima i
- ispitivanju parametara koji najvie utiu na rad sistema.

Da bi se procenile dobre i loe strane tradicionalnih metoda projektovanja potrebno je odgovoriti na

neka principijelna pitanja:
Kako se reavaju sloeni zadaci pri korienju klasinih metoda projektovanja?
Koliko su savremene metode sloenije?
Koja ogranienja utiu na savremene metode projektovanja?
Zato se sloenost savremenih zadataka pokazala tekom za tradicionalni proces projektovanja?

U realnim uslovima savremenog projektovanja susreemo se sa nizom dopunskih uslonjavanja sa

kojima se ranije projektant nije susretao. Najtee u projektovanju je savlaivanje sloenosti istraivanja u
irokom spektru razliitih kombinacija pojedinih elemenata i podsistema. Pri korienju tradicionalnih
5
metoda projektovanja se niz kombinacija iskljuuje iz razmatranja. Izbor reenja daje ovek dobro
informisan, sa iskustvom i fleksibilan u razmiljanju. Ovaj metod ponekad daje dobre rezultate na nivou
pojedinih delova projekta ili podsistema, meutim njegova pogodnost za dobijanje reenja na nivou sistema
je krajnje neizvesna.

Tekoe koje nastaju pri reavanju savremenih zadataka su sledee: prostranstvo iz kojeg dobijamo
informacije o novim sistemima je veliko, tako da je potrebno da se stvaralako miljenje projektaita bazira
na dubokim teorijskim i praktinim znanjima na svim nivoima od opte koncepcije do realizacije projekta.
Takoe je neophodno razviti metode koje bi obezbedile dovoljan obim informacija (baze podataka)
za donoenje reenja na svakom nivou razrade projekta. Predmet savremenih metoda nije samo
projektovanje u opte prihvaenom smislu rei, koliko nain razmiljanja i pristup koji prethodi izradi
projekta. Postavlja se pitanje ta je opte kod svih ovih metoda projektovanja. Sve te metode su napravljene
tako da primoraju projektanta da misli naglas" , da dozvoli drugim ljudima da se upoznaju sa procesom
miljenja koji je proistekao u njegovoj glavi da bi se objektivirao proces projektovanja.

1.2. OSNOVNI PRILAZ PROJEKTOVANjU

U veini sluajeva metode projektovanja imaju za cilj objektiviranje procesa i rezultata miljelja,
tako da one proizilaze iz logikih pretpostavki. Smatra se da proces projektovalja moe da bude razjanjen
do kraja kada projektanti mogu ubedljivo da obrazloe svako od predloenih reenja. Autori metoda
projektovanja polaze od toga da projektanti uvek u potpunosti postaju svesni svog delovanja i njegovih
uzroka.

Kada postoji veliki rizik zbog skupih greaka posledica projektovanja pokazalo se neizbenim
izvoenje eksperimenata (npr. simulacije). Nain spajanja intuitivnog sa racionalnim nije uspostavljen i nije
ga mogue uoptem obliku prikazati odvajajui ga od konkretnog zadatka i konkretnog oveka, s tim to
zavisi od koliine objektivnih informacija kojim raspolae projektant njegovih kvalifikacija i iskustva. Ne
postoji opta metoda za objedinjavanje postupka projektovanja zato to se malo zna o ponaanju projektanta
i o reavanju zadataka projektovanja. Moemo se baviti klasifikacijama i optim rasuivanjem u nadi da
emo lake shvatiti zato je tako teko razraditi i objasniti efikasnu strategiju projektovanja u kojoj bi se
spojile logike i intuitivne metode, Treba napomenuti da se korienje intuicije ograniava samo na poetni
stadijum rada, uzimajui u obzir svu neopredeljenost koja predhodi razvoju novih sistema.

1.3. PROJEKTOVANjE KAO LOGIKI PROCES

Projektovanje kao logiki proces obuhvata tri etape:
- analizu problema,
- sintezu, i
- ocenu (vrednovanje) alternativnih reenja.
Tri faze projektovanja : divergencija, transformacija i konvergencija. Prva faza obuhvata proirenje
granica projektnog zadatka u cilju obezbeivanja dovoljno informacija za istraivanje reenja. Ova
istraivanja mogu da se posmatraju kao provera stabilnosti svega to se odnosi na reenje problema.

6
 U prvoj fazi se koriste sledee metode:
1. Istraivanje literature i formiranje datoteke znaajnih podataka i korisnih dokumenata
2. Intervjuisanje korisnika (prikupljanje informacija koje su poznate korisnicima) obuhvata:
- ukazivanje na neophodnost istraivanja projektne situacije, posticanje korisnika da opie razliite
aspekte njegovog delovanja i da istakne njihov znaaj,
- marketinka analiza organizovanje rasprave o injenicama koje imaju neposredni uticaj na dalja
istraivanja, i
- prikupljanje primedbi korisnika na izvetaj intervjua.
- U toku prikupljanja informacija neophodno je identifikovati izvore informacija.
3. Anketiranje korisnika ili drugih lica vezanih za dati problem obuhvata:
- ocenu razliitih informacija znaajnih za dato projektno reenje,odreivanje izvora informacija
(lica koja mogu da prue neophodne podatke),
- sprovoenje prsdhotnih istraivanja da se proveri znanje potencijalnih uesnika u anketi, i
- sastavljanje ankete i dostavljanje ljudima za koje se smatra da raspolau informacijama.
Iz prikupljenih odgovora potrebno je izvui podatke koji su korisni za razradu projekta.
4. Analiza izvedenih objekata (snimanje postojeeg stanja):
- uoavanje protivrenosti i nesklada u postojeem sistemu;
- odreivanje uzroka navedenih nedostataka i
- dokazivanje celishodnosti izmene reenja; predvianje postupka za otklanjanje nedostataka).
5. Klasifikacija prikupljenih podataka obuhvata:
- sistematizaciju podataka sa kojima se raspolae iz prethodnih istraivanja, otkrivanje
nejasnih i neodreenih podataka koji mogu znatno da utiu na projektno reenje,
- odreivanje postupka i vremena potrebnog da se otkloni neodreenost podataka koji mogu da
imaju kritino znaenje,sistematizaciju podataka znaajnih za dalji tok projektovanja, i
- klasifikaciju rezultata.

Osnovna greka koja moe da se javi na ovom stepenu je nepravilan izbor onih od kojih treba traiti
odgovore i koliko grubi ili tani treba da budu ti odgovori. Cilj prve faze istraivanja se zakljuuje u tome da
se prihvati modifikacija predloenog ili odbaci prvobitna varijanta zadatka. Ovaj stepen znai usvajanje
osnovnih principa i koncepcije koji treba da dovedu do konanog reenja. U ovoj fazi mogu da se stvore
velike greke tako da je potrebno detaljno razmiljanje o problemu, kao i iskustvo da se ne bi ostvarila skupa
ili beskorisna reenja.

Druga faza projektovanja poinje kada je problem u znatnoj meri ve definisan. Osnovne
karakteristike druge faze su sledee:
- osnovni cilj ove faze je da se na osnovu prethodnih istraivanja napravi koncepcijska ema modela
dovoljno tana za vrednovanje, a zatim da se usvoji reenje i projekat razradi do svih detalja. Izabrani
model treba da odraava realnost u konkretnoj situaciji. U ovom koraku se fiksiraju ciljevi, tehniki zadaci i
granice zadataka, definiu znaajne promenljive, odreuju ogranienja.
- zadatak se raslanjuje na podzadatke, pri emu se smatra da je podzadatke mogue reavati
paralelno ili po redosledu. Odreuje u kolikoj meri ih je mogue reavati nezavisno jedan od drugoga.
- vani uslov uspene transformacije je prvo, sloboda izmene podciljeva, drugo, brzina ocene
mogunosti i posledica realizacije ma kakve bile konkretne veze podciljeva.

Pri transformaciji strukture sistemskih zadataka najee se koriste matematike i grafoanalitike

metode:
1. Matrica meuzavisnosti.
2. Graf meuzavisnosti.

7
3. Postupak kolektivnog odluivanja (klasifikacija svih ideja i njihovo svoenje na usklaenu strukturu)
obuhvata sledee aktivnosti:
- izbor grupe lica sposobnih za generisanje ideja
- prikupljanje ideja (uesnici treba da pokuaju da usavre ili kombinuju ideje koje su drugi
predloili), i
- klasifikacija i ocena ideja (zapisivanje ideja znatno skrauje vreme klasifikacije).
4. Korienje grafoanalitikih metoda za analizu kretanja materijala (dijagram procesa izrade, dijagram
kretanja materijala itd. ).

5. Metoda sistemskog istraivanja (koriste se podaci iz prethodne faze istraivanja) obuhvata:

- odreivanje karakteristika koje ne odgovaraju (zadovoljavaju) datom projektnom reenju,
- odreivanje uzroka naglih promena koje utiu na ponaanje sistema u okviru (granica) date
situacije (npr. dinamiha dovoza i odvoza),
- uvoenje bitnih ogranienja za uzronike varijabilnosti ili njihovo otklanjanje (npr. planiranje
vrsmena dovoza),
- registrovanje uticaja navedenih promena, i izbor parametara koji mogu da dovedu do eljenih
promena neophodnih za povoljno reenje date sloene projektne situacije.
6. Postupci za optimizaciju transportnog uinka itd.

Trea faza projektovanja nastaje tek kada je zadatak potpuno odreen i kada su
promenljive i ciljevi definisani. Projektant korak po korak reava protivurenosti iz druge faze sve dotle dok
iz mnogih moguih alternativa ne ostane jedna - dok ne dobije reenje koje treba da sprovede u ivot. To su
logike metode koje u principu mogu da se automatiziju. One omoguavaju da se posao raspodeli meu
saradnicima koji moraju obavezno da poznaju celokupno reenje zadatka i mogu da rade bez neposrednog
pristupa svim podacima koji se odnose na projekat. Cilj tree faze je da smanji broj moguih varijanti i da se
olaka konani izbor reenja uz minimalni utroak vremena i sredstava. To je jedinstven aspekat
projektovanja koji u nekim sluajevima moe da se u celosti izvri raunarom.

8
 Osnovne karakteristike tree faze su sledee:
- Da se to vie smanji neopredeljenost, tako da veliku pomo ovde ima sve to moe da iskljui
alternative koje ne zasluuju dalja razmatranja;
- pri tome glavni nedostatak predstavlja brzi porast trokova pri sve detaljnijoj analizi
zadataka.
- Neki podzadaci neoekivano mogu da dobiju poseban znaaj tako da ne mogu da budu
reeni bez izmene ranije prihvaenih reenja to dovodi do ciklinosti postupka reavanja.
- Modeli koji se koriste za predstavljanje polja alternativa u ovoj fazi treba da budu manje apstraktni
i vie detaljni;
- pogodni su matematiki modeli, aistraktne analogije, opisno analogni
- modeli, kroz koje se izraava ukupno znanje.
Za ostvarivanje poslednje faze u principu su mogue dve strategije:
- najee se polazi od koncepcije celog sistema ka podsistemima i/ili od podsistema ka reenju
objekta. esto se koriste oba naina kada projektant postavlja sebi pitanja na mestu susretanja gde esto
nastaju nesuglasnosti.

1.4. REZULTATI PRIMENE SAVREMENIH METODA PROJEKTOVANjA

Efekti primene savremenih metoda u projektovanju su:
- projektanti su prinueni da prikupljaju nove informacije to im omoguava da izau iz prvobitnog
kruga misli
- projektant ne pada u iskuenje da se uhvati za prvu misao koja mu padne na pamet i
- logike metode znatno poveavaju broj alternativa koje podleu oceni u fazi konvergentnog
istraivanja.

Njihov glavni nedostatak je u tome to dozvoljavaju da se prihvati toliko informacija i ideja,

skupljenih u toku prve faze (divergentnog) istraivanja. Meutim prevelika koliina informacija dovodi do
gubljenja kontrole nad projektom u celini.

1.5. SISTEMSKI PRISTUP

Sistem predstavlja ogranien i sreen kompleks elemenata odreene funkcije koje se nalaze u
pogodnim meusobnim odnosima za postizanje odreenog cilja. Opta teorija sistema poiva na stavu da
postoje takva svojstva sistema koja nisu direktno izvedena iz delova ili komponenti koje ine celinu.
Kombinacija pojedinih komponenti sistema sa jedinstvenim odnosima izmeu njih
stvara celinu koja je jedinstvena".
Sistem je skup resursa organizovan da izvede skup projektovanih funkcija da bi se postigli eljeni
rezultati".

Iskustvo je pokazalo da za uspeno planiranje i projektovanje sloenih sistema se zahteva sistemski

prilaz. U svojoj primeni sistemski prilaz zahteva da se u projektovanju sistema eksplicitno razmatraju
njegove meuzavisnosti sa drugim elementima sistema, kvantitativno vrednujui i optimirajui njegove
trokove i dobit. Zanemarivanje interakcija izmeu podsistema i komponenti znatno poveava verovatnou
da reenje problema nee biti naeno.
Za primenu sistemskog prilaza zahteva se racionalna metodologija. Posebno se napominje da je
najkarakteristinija crta sistemskog prilaza njegov metod.

Sistemski prilaz karakteriu sledea svojstva:

- korienje metodologije teorije sistema i sistemskog inenjerstva u projektovanju,
- naglaavanje znaaja meuzavisnosti elemenata sistema koji obrazuju jedan vidljiv entitet,
- korienje elemeiata kvantitativne tehnike u postupku reavanja.
Sistemski prilaz problemu ukljuuje sledee :
- definisanje problema za ceo sistem,
- polazna taka je sistem kao celina, predstavljanje kompleksne interakcije izmeu pojedinih
komponenti sistema,
- primenu viekriterijumske optimizacije, i
- predvianje ponaanja sistema kao celine.

9
 1.6. MODEL
Danas postoji tenja da se sloeni zadaci u raznim strunim oblastima tako uproste, odnosno razloe,
da se mogu reavati pomou proverenih modela. To znai, da se primenom naina razmiljanja i postupaka
koje daje oblast sistem inenjerstva mogu reavati i sloeni problemi u projektovanju fabrika, transportnih i
skladinih sistema. Model je imitacija nekog realnog sistema. Moe da predstavlja sistem na razliite naine
i pri tome mora da ispuni sledee zahteve:
- da predvidi ponaanje sistema u datoj situaciji, i
- da se njime eksperimentie znatno lake nego sa sistemom.

Pri modeliranju pored detaljnog poznavanja posmatranog procesa potreban je oseaj za odreivanje
promenljivih koje e se ukljuiti u model. Ukoliko se u osnovni model ukljue sve promenljive isti postaje
neoperativan i neekonomian. Posebno se napominje da je ovo teko ostvariti zato to poznavanje sistema
nikad nije potpuno. esto se analiza sistema poinje korienjem uproenog modela dok se ne sagleda
sloenost problema (na pr. kod analize kretanja materijala, ema kretanja, dijagram toka, itd.).

1.7. IZGRADNjA OBJEKATA

Izgradnja i rekonstrukcija objekata je regulisana Zakonom koji je objavljen u Slubenom glasniku
RS br. 44/95, 24/96 i 16/97. Odredbe ovog Zakona odnose se na izradu tehnike dokumentacije i izgradnju i
rekonstrukciju objekata. U daljem tekstu je dat izvod iz Zakona o izgradnji objekata.
Pod objektom podrazumeva se sam graevinski objekat ili graevinski objekat sa ugraenim
instalacijama, ureajima, postrojsnjima i opremom koji slue nameni objekta i obezbeuju njegovu
funkcionalnost.
Pod izgradnjom objekta podrazumeva se izvoenje graevinskih i zanatskih radova, ugraivanje i
montaa ureaja, postrojenja i opreme.
Pod rekonstrukcijom objekta podrazumeva se izvoenjs radova kojim se menja namena ili
funkcionalnost prostorija, odnosno objekta: zamena instalacija, ureaja, postrojenja i oprems ili promena
tehnolokog procesa proizvodnje.
Generalni projekat je elaborat kojim se analiziraju ekonomski, tehniki i drugi uslovi za izgradnju
investicionog objekta i opravdanost izgradnje tog objekta.

10
 Generalii projekat sadri:
- opis objekta sa podacima o njegovoj nameni;
- kapacitet i program proizvodnje, odnosno eksploatacije objekta;
- podatke o vodoprivrednim, energetskim i saobraajnim uslovima za odgovarajue podruje;
- vrednost graevinskog objekta, instalacija, opreme, postrojenja i montae;
- izvore, visinu i nain obezbeenja finansijskih sredstava, rok trajanja izgradnje itd.
Tehnika dokumentacija sadri: odgovarajue projekte (arhitektonsko-graevinski, tehnoloki,
mainski, instalacija itd.), tehniki opis, statike i druge proraune, predmer i predraun, detalje za izvoenje
radova i druge priloge utvrene zakonom. Tehnika dokumentacija izrauje se u skladu sa uslovima
utvrenim prostornim odnosno urbanistikim planom i zavisno od vrste objekta i njegove lokacije, u skladu
sa vodoprivredpim, sanitarnim, saobraajnim, energetskim, geolokim i drugim piropisanim uslovima.

Tehnika dokumentacija podlee tehnikoj kontroli. Tehnika kontrola dokumentacije sastoji se iz

provere da li je dokumentacija izraena u skladu sa odredbama ovog Zakona. Tehniku kontrolu moe da
vri preduzee koje je registrovano za izradu odgovarajue vrste tehnike dokumentacije. Izgradnja odnosno
rekonstrukcija objekta moe se zapoeti kada se pribavi odobrenje za izgradnju.
Izgradnja objekta moe da se podeli u sledee faze:
- Izrada generalni projekata
- Izrada idejnog projekta
- Izrada glavnog projekta
- Izrada izvoakog projekta (sadri razradu svih neophodnih detalja zagraenje objekta prema
glavnom projektu

Generalni projekat treba da obrazloi opravdanosti investicionih ulaganja; tehnika dokumentacija i

ekonomske analize koje su sastavni deo ovog slaborata treba da slue kao podloga za dalji rad na izgradnji
objekta.
Glavni projekat predstavlja detaljno reenje na osnovu koga mogu da se izvode radovi i oformi
fabrika, koja moe da ostvari postavljsne tehnike i ekonomske zahteve. Izrauje se na osnovu odobrenog
generalnog projekta i idejnih projekata.
Glavni projekat se radi najee u dve faze
- u prvoj fazi se detaljno razrauje tehnika dokumentacija potrebna za prikupljanje ponuda i
raspisivanje licitacije.
- u drugoj fazi glavnog projekta izrauju se crtei potrebni za izvoenje i montau opreme. Rad na
drugoj fazi poinje tek posle sklapanja ugovora sa isporuiocem opreme.

Izvoenje objekta i nadzor obuhvataju sledee aktivnosti: utvrivanje rokova i kontrolu izvoenja
prema planiranim rokovima; tehniki prijem opreme i kontrolu dokumentacije; davanje potrebnih tehiikih
uputstava: kontrolu izvoenja sa gledita primene propisa o investicionoj izgradnji; kontrolu koliine
ugraenog materijala i probni rad sa analizom rezultata.

1.8. IZRADA I PRIKUPLjANjE PREDPROJEKTNE DOKUMENTACIJE.

PRETHODNE ANALIZE
Projektovanje se sprovodi na osnovu projektnog zadatka. Projektni zadatak se sastavlja u skladu sa
trendom razvoja date grane industrije. Da bi se donelo reenje o izgradnji investicionog objekta, izboru
lokacije i sastavio projektni zadatak za njihovo projektovanje, potrebno je izvriti prethodne radove i doneti
dokaze o tehniko ekonomskoj opravdanosti datog objekta.
Prethodni radovi obuhvataju prouavanje trita, sa stanovita uslova plasmana proizvoda. Analiza
trita domaeg i stranog (izvoz) sadri ispitivanje mogueg plasmana proizvoda i obuhvata prikupljalje
podataka o ranijim zbivanjima na tritu, izradu prognoze za prodaju, formiranje cene, odreivanje obima i
programa prodaje.
Ova faza pokriva odnose izmeu trita i zahteva fabrike :
- obrazloenje celishodnosti izgradnje novog objekta, ili rekonstrukcije postojeih objekata,
- obrazloenje proizvodnih kapaciteta projektovanog objekta i njegove lokacije.
U prethodne radove dolazi prouavanje naunih i tehnikih dostignua koja doprinose racionalizaciji rada:
- prouavanje savremene tehnologije,
- nove opreme,
- praenje proizvodnje domaih i stranih preduzea sa slinim programom.

11
 Na osnovu pregleda date grane idustrije, perspektivnih potreba privrede u proizvodima i potroaa
koji treba da pokriju tu proizvodnju odreuju se parametri potrebni za definisanje proizvodnog programa
fabrike i njena specijalizacija. Analizira se predloeni program i daje predlog za njegovo poboljanje sa
gledita :
- odreivanja optimalnog projektovanog kapaciteta i specijalizacije proizvodnje.
- odreivanja veliina serija i drugih faktora koji utiu na tip, tehnologiju i organizaciju proizvodnje.
- karakteristika proizvoda i njihovog tehnikog nivoa.
Na osnovu prikupljene dokumentacije i izvrenih prethodnih analiza pristupa se konanom definisanju
proizvodnog programa, odreivanju obima proizvodnje i izradi tehnike dokumentacije neophodne za
kompletiranje generalnog projekta.

1.9. PROJEKTNI ZADATAK

Projektni zadatak je pismeno odreivanje svih uslova za izradu kompletnog elaborata i predstavlja
osnovu za poetak projektovanja. Projektni zadatak sastavlja investitor uz saradnju odgovarajuih strunjaka.
Baziran je na mnogim predhodnim radovima studijama i istraivanjima. Opti podaci i prilozi koje treba da
sadri projektni zadatak obuhvataju:
- Podatke o proizvodu, program proizvodnje i osnovns karakteristike proizvodnje.
- Lokaciju - oblast i mesto graenja.
- Situacioni plan terena izraen u razmeri 1:500 ili 1:1000.
- Podatke o pravcu i jaini vetrova.
- Geoloki sastav zemljita.
- Nivo eventualnih podzemnih voda.
- Nosivost terena.
- Rokove gradnje i redosled putanja u rad pojedinih objekata.
- Eventualne zahteve investitora za etapnom izgradnjom.
- Podatke o postojeim objektima i ugraenoj opremi sa odgovarajuom tehnikom dokumentacijom
kada se radi o proirenju ili rekonstrukciji.

1.10. IZBOR LOKACIJE

Osnovni faktori koji odreuju ekonominost i celishodnost izgradnje i eksploatacije nove fabrike u
datoj oblasti su sledei:
- postojanje sirovinskih baza i njihova lokacija,
- mogunost snabdevanja energijom,
- reenje transporta sirovina, goriva i gotovih proizvoda,
- snabdevanje gorivom,
- snabdevanje vodom,
- mogunost odvoenja otpadnih voda,
- blizina naseljenih mesta, i njihove karakteristike,
- povoljni topografski, geoloki, hidrometeoroloki i klimatski uslovi
- postojanje slobodnih povrina za postavljanje fabrike, i strateki uslovi.

Posle odreivanja ire lokacije za izgradnju fabrike pristupa se izboru samog terena u okviru date
oblasti, odnosno od moguih povrina za izgradnju bira se najpovoljnija povrina prema generalnom
urbanistikom planu i drugim neophodnim uslovima.

Uslovi koji se analiziraju pri izboru terena su sledei:

- konfiguracija terena i njegove dimenzije,
- reljef terena,
- karakteristike zemljita,
- mogunost pojave podzemnih voda,
- potencijalna opasnost od poplava,
- poloaj energetskih baza i uslovi za prikljuivanje,
- snabdsvanje vodom,
- postojanje kanalizacione mree,
- mogunost odvoenja otpadnih voda,
- povoljnost terena u pogledu sanitarno-higijenskih uslova,
- poloaj saobraajnica i udaljenost od magistralnih puteva,
- mogunost prikljuivanja industrijskog koloseka na postojeu mreu,
12
 - poloaj stambenih naselja u odnosu na pravac dejstva glavnih vetrova
- mogunost postavljanja sanitarno zatitne zone usaglaene sa propisima,
- mogunost zajednikog korienja energetskih izvora, postrojenja za preiavanje otpadnih voda
itd.. i
- mogunost proirenja fabrike.

1.11. PROGRAM PROIZVODNjE

Program proizvodnje je osnovni polazni podatak za projektovanje livnica i predstavlja proizvodni
zadatak za jedan odreeni vremenski period. Proizvodni program moe da bude taan, svedeni ili uslovni
(proizvodna orijentacija).
Tani program proizvodnje sadri potpuni spisak svih proizvoda, koji se izrauju u datoj livnici u
odreenom vremenskom periodu (ukljuujui kart i rezervne delove), sa naznaenom koliinom. masom i
vrstom materijala. Proizvodni zadatak je obezbeen kompletnim specifikacijama odlivaka svih proizvoda i
radionikim crteima koji treba da sadre podatke neophodne za razradu tehnolokog procesa: vrstu
materijala, nain obrade, vrstu termike obrade sa oznaenom tvrdoom i drugim karakteristikama, nain
povrinske zatite itd. Pored toga potrebno je da budu precizno definisani tehniki uslovi za izradu i prijem
proizvoda.

Tani program proizvodnje se koristi pri izradi projekata livnica masovne i velikoserijske
proizvodnje. U tablici 1-1 je dat izgled zaglavlja za konano formiranje programa na osiovu dobijenih
podataka.

Proizvodni program se naziva svedenim kada se svi proizvodi uslovno svode na nekoliko
karakteristinih proizvoda predstavnika. Pri projektovanju po svedenom programu celokupna nomenklatura
proizvoda se deli na tehnoloki sline grupe. Svaka grupa mora da ima svog karaktsristinog predstavnika
prema kome se izvode dalji prorauni.

Program se razrauje na osnovu jednog ili nekoliko karakteristinih proizvoda predstavnika, obino
onih iz grupe slinih delova (po sloenosti i nainu izrade) koji su zastupljeni u najveoj koliini i masi. Za
proizvode predstavnike se izrauje celokupna tehnika dokumentacija kao i kod sastavljanja tanog
programa. Odstupanja ostalih proizvoda od proizvoda predstavnika se izraznavaju koeficijentima svoenja.
Za grupu slinih proizvoda. koeficijent svoenja se dobija deljonjem ukupne mase zadane programom sa
godinjom proizvodnjom liva u (t), koja otpada na proizvod predstavnik.
Prelaz sa zadanog na svedeni program se izvodi prema tablici 1-2. U primeru (tablica 1-1) je
programirani liv sveden na strugove . Njihova masa prema zadatom programu iznosi 4.400 I /god. Ukupna
zadata koliina liva iznosi 10.000 t /god
Koeficijent svoenja je dat izrazom

pa je broj strugova u svedenom programu - 2,273 h 2.500 = 5.680 kom/god.

13
 Svedeni program proizvodnje se koristi kada je zadat raznovrstan asortiman proizvoda, najee pri
serijskoj proizvodnji. kao i u sluaju kada se ne raspolae sa potpunom dokumentacijom za sve proizvode.
Pri izradi projekata livnica individualne i maloserijske proizvodnje, razrada na ve opisane naine nije
mogua. Za iroku nomenklaturu proizvoda, koji se javljaju u ovom sluaju nije mogue uraditi detaljnu
tehniku dokumentaciju, a i sam program nije fiksno odreen (prisutna je proizvodna orijentacija).
Proizvodni program se deli na karakteristine teinske grupe, daju se prosene i najvee mase odlivaka i
njihove gabaritne dimenzije. Teinske grupe se formiraju prema podacima iz izvedenih livnica ili tehniko
ekonomskim pokazateljima iz literature. Program proizvodnje se sastavlja prema tablici 1-2a.

1.12. OBIM PROIZVODNjE I TEHNIKI KAPACITET LIVNICE

Obim proizvodnje predstavlja koliinu proizvoda definisanu proizvodnim programom uveanu za
procenat karta koji se javlja u procesu izrade odlivaka i dat je izrazom:

gde je:
Qp - proizvodnja dobrih odlivaka koja treba da se realizuje, data programom proizvodnje, i
q - proseni kart u livnici dat u procentima.

Obim proizvodnje odreuje tehniki kapacitet samog proizvodnog postrojenja i dat je izrazom:

gde je stepen iskorienja sredstava rada.

14
 1.13. SASTAV LIVNICA
Podela livnice na pojedina odeljenja i radionice moe da se izvri prema funkciji koju ista obavljaju,
tako da mogu da se formiraju tri osnovne grupe:
1. Proizvodna odeljenja-osnovne radionice, predviena su za neposredno ostvarivanje tehnolokih
procesa.
2. Odeljenja, radionice i postrojenja za opsluivanje proizvodnje i obezbeenje uslova rada. Ova grupa
obuhvata sledee podgrupe:
- pomona odeljenja, radionice i skladita,
- postrojenja za proizvodnju i raspodelu energije, i
- postrojenja koja obezbeuju potrebne uslove za rad.
3. Ostale slube koje obuhvataju upravu, tehniku pripremu, tehnoloki biro, konstrukcioni biro, odeljenje
za razvoj, slubu investicija, administraciju, slubu zatite na radu, restoran drutvene ishrane, zdravstvenu
stanicu itd. U ovu grupu spadaju i sanitarna odeljenja: garderobe. tuevi, umivaonici sanitarni vorovi itd.

U zavisnosti od usvojene tehnologije, tipa i organizacije proizvodnje i veliine livnice neka od

navedenih odeljenja (i radionica) mogu da budu ujedinjena, odnosno da ne budu uopte predviena.

1.13.1. Proizvodna odeljenja:

- topionica,
- odeljenje za kalupovanje, zalivanje i istresanje odlivaka,
- odeljenje za izradu jezgara,
- odeljenje za pripremu peska,
- odeljenje za ienje odlivaka,
- odeljenje termike obrade,
- odeljenje za bojenje, i
- odeljenje za pakovanje.

1.13.2. Pomona odeljenja, radionice i skladita:

- odeljenje za remont maina i energetskih ureaja,
- laboratorija,
- radionica za izradu modela i izradu alata,
- radionica za obradu repernih taaka,
- radionica za popravku odlivaka,
- odeljenje za punjenje akumulatora,
- skladite modela,
- skladite kalupnika,
- skladite lonaca i odeljenje za popravku lonaca,
- skladite potronog materijala i opreme za HTZ,
- skladite rezervnih delova,
- skladite alata i pribora,
- skladite metalne are,
- skadite materijala za izradu kalupa i jezgara
- skladite pomonih matsrijala,
- skladite gotovih proizvoda, itd.

1.13.3. Postrojenja za proizvodnju i raspodelu energije:

- postrojenja za proizvodnju el. energije (najee samo za osvetljenje) u sluaju prestanka glavnog
napajanja, transformaciju n razvod elektrine energije,
- postrojenja za proizvodnju i razvod komprimovanog vazduha,
- postrojenja za proizvodnju kiseonika, acetilena itd. (alternativno, za livnice velikog obima
proizvodnje).

1.13.4. Postrojenja koja obezbeuju potrebne uslove za rad:

- postrojenja i razvodne mree za grejanje, provetravanje i klimatizaciju,
- postrojenja za otpraivanje,
- postrojenja za preiavanje otpadnih voda itd
- ureaji za osvetlenje, signalizaciju, telefoniju itd.

15
 1.14. PODELA LIVNICA
Livnice prema vrsti metala koji se lije, karakteru odlivaka, obimu i tipu
proizvodnje su vrlo razliite.
Za projektovanje livnica veoma je vano svrstati livnice u odreene klase (prema vrsti metala,
teinskim i gabaritnim karakteristikama. obimu proizvodnje, tipu proizvodnje i stepenu mehanizovanosti).
Na osnovu ovakve i drugih slinih podela u literaturi su dati tehniko-ekonomski pokazatelji i
reenja pojedinih vrsta livnica. Ovi podaci uglavnom baziraju na projektima izvedenih objekata i
dosadanjim iskustvima u izgradnji livnica. Ne smeju se primenjivati kao neke iskljuive norme, s obzirom
na stalni razvoj tehnike I na posebne uslove koji nastaju pri reavanju tehnolokog procesa svake livnice.
Podaci iz literature mogu se koristiti kao orijentacija na poetku razrade projektnog zadatka i pri izradi
idejnih projekata.

1.14.1. Podela livnica prema vrsti metala

U zavisnosti od vrste metala livnice se dele na sledee grupe:
1. Livnice sivoga liva (mainski liv, motorni lnv, teki odlivci, sanitarni liv, trgovaki liv, kokile za elik,
centrifugalni liv (cevi) i fazonski delovi, radijatorski i kotlovski lanci. valjci za valjanjs, specpjalni lnv itd.).
2. Livnice temper liva (fitinzi, graevinski okovi, delovi za motorna vozila, itd.).
3. Livnice elinog liva (delovi za brodogradnju, inska vozila, automobilsku industriju, alatne maine,
rudarstvo, itd.
4. Livnice obojenih i lakih metala (delovi za motornu i elektroindustriju, brodogradnju, mainogradnju i
iroku potronju).

1.14.2. Podela livnica sivog liva prema teinskim i gabaritnim karakteristikama proizvoda
Prema teinskim grupama i gabaritnim karakteristikama odlivaka livnice, ili pojedine linije u okviru
jedne livnice se mogu podsliti na pet osnovnih klasa.
I klasa: Livnice koje proizvode lake odlivke mase od 100 kg
(preovlauju odlivci mase do 10 kg).
II klasa: Livnice koje proizvode srednje odlivke mase do 1000 kg
(preovlauju odlivci mase do 100 kg).
III klasa: Livnice koje proizvode krupne odlivke mase do 5000 kg
(preovlauju odlivci do 500 kg).
IV klasa: Livnice koje proizvode teke odlivke mase do 15000 kg
(preovlauju odlivci od 500 do 2000 kg).
V klasa: Livnice koje proizvods veoma teke odlivke mase preko 15000 kg
(preovlauju odlivci od 2000 do 10000 kg ).
Zavisno od mase odlivaka i njihovih gabarita proraunava se proizvodna i pomona oprema, odreuju
dimenzije kalupnika, vri izbor i proraun transportnih ureaja i odreuju povrine proizvodnih i pomonih
odeljenja.

1.14.3. Podela livnica prema obimu proizvodnje

Obim proizvodnje livnica je vrlo sloen pokazatelj tako da je nemogue dati jedinstveni kriterijum
za njegovo odreivanje. Odreivanje granica optimalnog obima proizvodnje livnice zavisi od niza uticaja:
- vrste liva,
- mase odlivaka,
- nomenklature proizvoda,
- tipa proizvodnje (veliine serije),
- duine ciklusa kalupovanja i sklapanja,
- naina izrade kalupa (suvi ili vlani kalup),
- stepena mehanizovanosti itd.
Prema obimu proizvodnje livnice delimo na 3 grupe:
- livnice malog.
- srednjeg i
- velikog kapaciteta (v. tablicu 1-3 )

16
 1.14.4. Podela livnica prema tipu proizvodnje
Veliina serije ima prvostepeni znaaj pri izboru tehnolokog procesa. Sa poveanjem serije mogue
je uvoenje veeg broja mainskih operacija, poveava se stepen iskorienja efektivnog rada, smanjuju se
rune manipulacije pri izradi odlivaka, smanjuju se povrine odelenja i smanjuje se cena liva. Prema tipu
proizvodnje livnice se dele na:
- livnice individualne proizvodnje,
- livnice serijske - maloserijske,
- srednjeserijske,
- velikoserijske proizvodnje, i
- livnice masovne proizvodnje.
U tablici 1-4 je data serijnost proizvodnje odlivaka od sivog liva zavisno od koliine zadate proizvodnim
programom i njihove mase.

1.14.5. Podela livnica prema stepenu mehanizovanosti

Ova podela je usvojena na osnovu istraivanja, jedne grupe domaih strunjaka o stepenu
mehanizovanosti Jugoslovenskih livnica /11/. Razraene su eme po fazama rada za proizvodnju odlivaka od
sivog liva (sl. 1-10 do 1-17).
U ovom primeru su dati tipini sluajevi rada pri proizvodnji pojedinih vrsta odlivaka.

17
 Stepeni mehanizovanosti su dati u procentima, tako da je kroz ovaj pregled mogue izvriti
orijentacionu procenu stepena mehanizovanosti livnice. Posmatrajui pojedine faze rada ovi strunjaci
konstatuju sledee:
a. u livnicama gde se za sve faze rada koristi samo ljudska radna snaga, stepen mehanizovanosti je ravan
nuli
b. ukoliko se u pojedinim fazama rada koristi mehanizacija samo kao pomo u transportu (dizalice,
elektrokare itd.), onda se moe smatrati da je stepen mehanizovanosti 25%,
c. ukoliko se u pojedinim fazama rada koristi mehanizacija za transport, a uz to i pojedine maine za
manji deo operacija u tim fazama (suare za pesak, mealice, pomoni ureaji za izradu kalupa itd.), onda se
moe uzeti da je stepen mehanizovanosti 50%,
d. kada se u pojedinim fazama rada koriste transportna sredstva i maine za veinucili za sve operacije
(mainska izrada kalupa i jezgara, pokretne livne staze, automatski ureaji za ienje itd.), onda stepen
mehanizovanosti ide i do 100%.

18
19
20
21
 1.15. DOPUTENE I NEDOPUTENE KOMBINACIJE POJEDINIH VRSTA
LIVA U JEDNOJ LIVNICI

1.16. OSNOVNI TEHNIKO-EKONOMSKI POKAZATELJI

Pregled tehniko ekonomskih pokazatelja dat u ovom poglavlju treba da poslui kao pomo
projektantu pri uporeivanju prsdloenog reenja sa ve izvedenim objektima i omogui procenu tehniko
ekonomskog nivoa projekta.
1. Proizvodnost livnice ( t /m2 /god.)
Ovaj pokazatelj predstavlja godinju proizvodnju livnice u ( t) liva po ( m2 ) ukupne povrine (sve
proizvodne i pomone prostorijs direktno vezane za proces proizvodnje, bez sanitarnih prostorija, garderoba i
kancelarija). Pokazatelj moe da bude dat i za pojedina proizvodna odeljenja livnice.
2. Proizvodnost po zaposlenom radniku (t/oveku/god.)
Ovaj pokazatelj obuhvata sledee osoblje: proizvodne radnike, pomone radnike, upravu, tehniku
slubu, administrativnu slubu, itd.
3. Proizvodnost po proizvodnom radniku (t /pr./god.)
Ozaj pokazatelj se odnosi samo na radnike zaposlene u proizvodnim odeljenjima.
4. Proizvodnost po radniku zanoslsnom pa kalupovanju ( t /kaluparu/god.)
5. Utroak asova no t liva ( h/t)

gde je:
R - broj radnika
Th - godinji fond vremena rada u asovima
Q - godinja proizvodnja liviice u t.

U domaim livnicama utroak asova za proizvodnju 1 tone liva je iznosio 120-180

(1964. g), a u slinim inostranim livnicama 40-80 (1965. g). U tablici 1-6 je dato uporeenje normativa radne
snage jedne domae livnice i dveodgovarajue inostrane livnice.
Tablica 1 - 6

22
23
.02 OPTA UPUTSTVA ZA PROJEKTOVANJE LIVNICA
Pri reavanju tehnolokog procesa livnice treba obratiti panju na:
1. Obezbediti potrebne uslove za proizvodnju odlivaka prema vaeim standardima:
a) mehanika svojstva i struktura liva
b) istou povrine
c) Tolerancije i dodatak za mehaniku obradu.
2. Obezbediti to veu produktivnost uz ekonomsku opravdanost reenja ( to vei stepen mehanizacije,
optimalno kretanje materijala, stalna i jednostavna kontrola ).
3. Treba teiti to manjem kartu uz smanjenu potronju materijala.
4. Pri izboru transportnih sredstava teiti usvajanju tipskih ureaja
5. Transport sa to kraim putanjama izbegavati ukrtanja kretanje ka izlazu (otpremi) proizvoda.
6. Obezbediti fleksibilnost proizvodnje proirenje objekta ili kapaciteta, promena vrste proizvoda.
7. Teiti visokom stepenu iskorienja efektivnog rada.
8. Nai takvo reenje koje e da obezbedi visoki stepen iskorienja povrina, dobar raspored prostorija i
opreme, vodei rauna o prolazima i prilazima.
9. Svi delovi projektovane livnice treba da zadovolje sanitarno tehnike uslove. Ovo se postie dobro
prostudiranim reenjima grejanja i provetravanja, odstranjivanja praine i tetnih gasova i osvetljenja radnih
mesta.

2.1. SADRAJ TEHNOLOKOG PROJEKTA

Obim tehnolokog dela projekta zavisi od:
- vrste proizvoda,
- tipa i obima proizvodnje,
- karakteristika objekta,
- sastava opreme i roka potrebnog za njegovu izradu.

Projekat livnice treba da sadri sledea poglavlja:

1. Proizvodni program - sastav i metode formiranja programa (tani, svedeni ili preko pokazatelja), podela
prema vrstama liva i drugim njegovim karakteristikama.
2. Reim rada i fond vremena rada opreme i radnika - daje se obrazloenje o izabranom reimu rada
pojedinih odeljenja i cele livnice. Na osnovu izabranog reima rada odreuje se fond vremena rada opreme i
radnika.
3. Opte reenje tehnolokog procesa. Izbor tipa proizvodnje. Odreivanje normativa utroka materijala i
izrada bilansa materijala prema kvalitetu odlivaka. Odreivanje normativa vremena izrade, radne snage i
energije. Daje se obrazloenje izabranog tehnolokog procesa izrade odlivaka, izlae se metoda razrade
tehnolokog procesa, dokumentuje tehniko ekonomska opravdanost usvojenog nivoa mehanizacije i
automatizacije i daje se nain prorauna ili usvajanja normativa.
4. Odreivanje - izbor i proraun neophodne tehnoloke i pomone opreme (pri izradi projekta
rekonstrukcije livnice ili pojedinih odeljenja navodi se broj postojee opreme). Odreivanje radnih mesta.
5. Odreivanje potrebnih tehnolokih povrina.
6. Odreivanje povrina pomonih radionica i postrojenja za opsluivanje proizvodnje i obezbeenje uslova
rada.
7. Postavljanje glavnih tokova materijala i proraun ukupne koliine materijala koji se transportuje kroz
pogone. Razmetaj prostora, opreme i radnih mesta. Koristi se matrica OD-DO, matrica meuzavisnosti
aktivnosti, ili neka druga metoda.
8. Reenje transporta materijala sa proraunom i izborom transportnih ureaja. Odreivanje ciklusa
transporta i izraunavanje proizvodnih kapaciteta svih ureaja. Izraunavanje transportnog uinka. Dijagram
kretanja materijala.
9. Projektovanje skladita za uvanje sirovina, goriva, gotovih odlivaka i dr. Odreivanje lokacije
pojedinih skladita. Izbor tipa skladita i odreivanje potrebnog prostora za uskladitenje. Izbor i proraun
skladine mehanizacije.
10. Izrada dispozicionog reenja (layout) - konani raspored pojedinih odeljenja, maina i radnih
mesta. sa crteima osnove i preseka u koje je ucrtana prema (crtei se izrauju u razmeri 1:100,1:200 ili
1:50).
11. Specifikacija radne snage. Boj proizvodnih radnika se odreuje prema ukupnom vremenu potrebnom
za izvoenje odreenih operacija, druge kategorije radnika se uzimaju prema prosenim pokazateljima, u
procentima od broja proizvodnih radnika.

24
12. Specifikacija opreme - osnovne i pomone. sa naznaenim glavnim karakteristikama opreme,
gabaritnim merama, masom i instalisanom snagom.
13. Opte reenje problema snabdevanja energijom sa podacima za projektovanje instalacija (elektrika,
grejanje i provetravanje, komprim. vazduh, para, voda i dr.) sastavlja se spisak potroaa sa navoenjem
njihovih glavnih karakteristika i odreuje se godinja potronja elektrine energije, pare, vode, sabijenog
vazduha itd. Rekapitulacija potronje energije.
14. Program graevinske izgradnje sa naznaenim osnovnim parametrima zgrade - daje se obrazloenje o
usvojenom tipu zgrade, sa glavnim njenim karakteristikama. Reenje prirodnog i vetanog osvetljenja
radnih prostorija. Daje se poloaj prikljuaka za snabdevanje energijom tehnoloke opreme i transportnih
ureaja sa naznaenom vrstom energije i koliinama.
15. Situacioni plan preduzea. Raspored objekata se crta u razmeri1:500 ili 1:1000.
16. Usaglaavanje projekta sa zahtevima zatite na radu. Prilog zatite na radu.
17. Tehniki izvetaj sa tehniko ekonomskim pokazateljima i kritikim osvrtom na dato reenje.
Uporeenje predloenog reenja sa slinim pogonima iz literature, ili postojeim pogonima. Tabelarni
pregled pokazatelja.

2.2. OBAVEZNI OPTI PRILOZI U PROJEKTU

1. Opravdanost ulaganja
2. Dokaz da su za izgradnju obezbeena finansijska sredstva.
3. Reenje o registraciji radne organizacije, koja je izradila projekat.
4. Dokaz o izvrenoj tehnikoj kontroli investiciono-tehnike dokumentacije.
5. Reenje o registraciji radne organizacije koja je izvrila tehniku kontrolu.
6. Dokaz o pravu korienja zemljita na kome e se graditi objekat.
7. Dokaz o reenju imovinsko-pravnih odnosa za katastarske parcele koje pokrivaju objekat:
- kopiju plana sa ucrtanim gabaritom objekta,
- reenje o eksproprijaciji,
- reenje o pravu korienja,
- izvod iz zemljinih knjiga.
8. Protokol regulacije.

2.3. USLOVI ZA PROJEKTOVANJE

a. Urbanistiko-tehniki uslovi.
b. Uslovi za prikljuak na mreu vodovoda i kanalizacije.
c. Elektroenergetski uslovi.
d. Uslovi PTT-a za projektovanje.
e. Energetski uslovi.
f. Uslovi narodne odbrane za izgradnju sklonita.

2.4. POTREBNE SAGLASNOSTI NA INVESTICIONO - TEHNIKU

DOKUMENTACIJU OD STRANE NADLENIH ORGANA I
ORGANIZACIJA
Saglasnost Uprave za protivpoarnu zatitu.
Saglasnost Sanitarnog inspektorata.
Ocena prilagoenosti objekata potrebama narodne odbrane
Saglasnost Sekretarijata narodne odbrane na projekte sklonita.
Saglasnost Gradskog sekretarijata za urbanizam.
Saglasnost nadlenog organa za vodoprivredu.
Saglasnost na projekat nadlene JP za vodovod i kanalizaciju.
Saglasnost JP gradski saobraaj.
Saglasnost Elektrodistribucije.
Saglasnost PTT saobraaja.
Saglasnost nadlenog preduzea za energetiku.
Saglasnost Inspektorata parnih kotlova.
Saglasnost nadlenog organa za zatitu ivotne sredine.
Saglasnost Gradskog sekretarijata za saobraaj.
Saglasnost Republikog sekretarijata za saobraaj.
Saglasnost za prikljuak industrijskog koloseka od TP-a.
Saglasnost drugih preduzea ako ve koriste dati elezniki prikljuak.
25
 2.5. TEHNOLOKI PROJEKAT
Tehnoloki projekat predstavlja konano reenje jednog procesa proizvodnje na osnovu analize
razliitih varijanti tehnolokog procesa. Postavljeni cilj i zahtevi investitora odreuju obim projekta koji
moe da bude realizovan kao: glavni projekat, idejni projekat i idejno reenje.
Izbor i proraun tehnoloke i pomone opreme i njihov pravilan raspored, tehnoloki i prostorni,
predstavljaju jezgro tehnolokog projekta i za njihovo definisanje se po pravilu utroi vei deo vremena
potrebnog za izradu projekta.
Predloeni raspored opreme moe da dovede do optimalnog reenja samo ako se uvaavaju svi
znaajni faktori vezani za izvoenje tehnolokog procesa i kretanje materijala kroz proces. a da pri tome
budu zadovoljeni uslovi zatite na radu, socijalni uslovi, zdravstveni uslovi, zatita od poara itd.

Optimalni prostorni raspored maina i opreme ne moe se empirijski definisati i zahteva niz
istraivanja, prorauna i analiza, pri emu se koriste razliite metode u projektovanju, izboru i vrednovanju
pojedinih alternativnih reenja.
Izradi tehnolokog projekta je potrebno posvetiti posebnu panju zato to predstavlja osnovu za
dalja projektovanja u toku realizacije investicionog objekta, odnosno za definisanje projektnih zadataka
drugih tehnikih projekata (arhitektonski, graevinski, energetski itd.).
Finalni deo tehnolokog projekta predstavlja dispozicioni plan sa ucrtanom opremom (LAYOUT), sa
specifikacijama opreme i radne snage, projektnim zadacima za izradu drugih tehnikih projekata i tehnikim
opisom. Ovaj plan prikazuje prostorni raspored maina, postrojenja i radnih mesta koji treba da obezbedi
optimalne proizvodne uslove i odgovarajue ekonomske efekte proizvodnje.

2.6. DOKUMENTACIJA TEHNOLOKOG PROJEKTA

2.6.1. Idejni projekat
- Sadri idejno reenje tehnolokog procesa sa izborom i proraunom proizvodne i pomone opreme.
- Reenje kretanja materijala sa izborom i proraunom transportnih ureaja.
- Odreivanje potrebnih povrina i prostorni raspored odeljenja i radionica.
- Raspored opreme unutar pojedinih pogona.
- Reenje problema uskladitenja.
- Specifikaciju proizvodne i pomone opreme sa naznaenim
- vrednostima pojedine opreme i ukupnim investicionim ulaganjima.
- Specifikaciju radne snage sa naznaenom kvalifikacionom strukturom.
- Projektne zadatke sa elementima potrebnim za izradu ostalih idejnih projekata u sklopu datog investicionog
programa.
- Tehniki opis koji treba da obuhvati celokupan proizvodni proces sa osnovnim tehniko ekonomskih
pokazateljima.

2.6.2. Glavni projekat

Glavni projekat predstavlja detaljno reenje na osnovu koga mogu da se izvode radovi i oformi
livnica. Izrauje se na osnovu odobrenog investicionog programa i idejnog projekta. Sadri detaljnu razradu
tehnolokog procesa proizvodnje; izbor i raspored opreme sa obzirom na njenu tehnoloku povezanost i
kretanje materijala kroz proces; detaljno reenje unutranjeg transporta i skladitenja; konano definisanje
prostora; detaljnu specifikaciju radne snage i opreme sa predraunom investicionih ulaganja i tehniki opis.
U okviru glavnog projekta se na posebnim osnovama ucrtavaju instalacije za razvod energije, sa
kotiranim poloajem pojedinih potroaa i naznaenim koliinama koje se troe. Oznaavaju se mesta za
lokalno otsisavanje vazduha, daje sastav gasova ili zagaenog vazduha i njihova temperatura, koncentracija
praine i oznaavaju koliine koje treba odvesti iz pogona.

2.7. REIM RADA

Izbor reima rada zavisi od reenja tehnolokog procesa i osobenosti programa proizvodnje (vrste
metala. kapaciteta livnice. mase odlivaka itd.). Pri projektovanju livnica treba teiti da se izabere
najracionalniji reim rada. a to je onaj pri kome se postie najmanja duina ciklusa svih proizvodnih
operacija, a prvenstveno onih najteih: kalupovanju. sklapanju kalupa. zalivanju i istresanju iz asija.
Kao posledica skraenja ciklusa dolazi do visokog stepena iskorienja efektivnog rada, pri niskoj
ceni i dobrom kvalitetu odlivaka. U livnicama se primenjuje paralelni i stepenasti reim rada. U pojedinim
sluajevima se kombinuju ova dva reima rada. Pri paralelnom reimu rada proces je kontinualan, tj. sva
26
proizvodna odeljenja rade jednovremeno (operacije izrade kalupa, izrade jezgara, zalivanja, istresanja kalupa
i ienja odlivaka se obavljaju u istoj smeni). Ukupno vreme kalupovanja, sklapanja kalupa, zalivanja,
hlaenja i istresanja ne treba da bude vee od trajanja rada jedne smene. Ovaj reim rada se primenjuje u
mehanizovanim livnicama veeg obima proizvodnje pri serijskoj i masovnoj proizvodnji. Rad se obino
organizuje u dve ili tri smene, da bi se racionalno iskoristila proizvodna i pomona oprema i trapsportna
sredstva.

Stepenasti reim rada je u sutini diskontinualan. Karakterie se time to se na istoj povrini u

raznim smenama obavljaju razni proizvodni procesi po utvrenom redosledu (izrada kalupa u jednoj smeni,
zalivanje i istresanje u drugoj smeni i sl.). Pri ovom reimu rada mahanizuju se samo priprema i transport
peska.
Kalupovanje, sklapanje, zalivanje i istresanje kalupa se obavlja na podu livnice. Primenjuje se u
livnicama individualne i maloserijske proizvodnje i pri proizvodnji srednjih i velikih odlivaka sloenog
oblika (dugaak ciklus izrade).
Prema broju smena rad u pogonima livnice moe da se obavlja u jednoj, dve ili tri smene. Pri tome
trajanje jedne smene iznosi 7 do 8 asova. Broj smena zavisi od uslova koji proizilaze iz zahteva tehnolokog
procesa i ekonomskih uslova korienja pojedinih pogona.

2.8. FOND VREMENA RADA

Fond vremena rada predstavlja raspoloivo radno vreme za obavljanje korisnog posla u odreenom
vremenskom periodu. Ovaj fond vremena se dobija kada se od kalendarskog broja dana odreenog
vremenskog perioda (najee 1 godina) odbiju dani kada livnica ne radi (dravni praznici, nedelje i neradne
subote; 8+52+40=100), tako da se dobija maksimalno mogui broj radnih dana u toku godine: 365-100=265.
Ukoliko se normativnim aktima preduzea predvia kolektivni godinji odmor (obino 21 dan),
rasnoloivo radno vreme iznosi: 265-21=234 dana.
Efektivni broj radnih asova za rad u jednoj smeni iznosi:
Tf = Dr-h-Tg. gde je
Dr - raspoloivi broj radnih dana,
h - trajanje smene u asovima, i
Tg - vreme potrebno za generalne popravke maina i ureaja, u proseku iznosi 50-100 h /god.; srednje i
tekue opravke po pravilu se obavljaju u smenama kada se ne radi.

2.9. PRORAUNPROIZVODNE OPREME

Izraunavanje potrebnog broja maina i opreme za izvrenje zadatog proizvodnog programa date
livnice zavisi od niza faktora od kojih su glavni sledei: priroda proizvoda, dimenzije, oblik i masa odlivaka,
reim rada, raspoloivi fond vremena rada i projektovani tehnoloki proces.
Proraun potrebnog broja maina moe da se izvri na dva naina:
- grubo - na osnovu tehniko-ekonomskih pokazatelja o slinoj proizvodnji i
- detaljno - na osnovu tehnoloke dokumentacije.
Potreban broj maina na osnovu pokazatelja moe da se izrauna po sledeim obrascima:

Ir - raunski broj maina,

Q - obim proizvodnje u t /god,
h - prosean broj mainskih asova potrebnih za izradu 1 tone odlivaka,
Tf - fond vremena rada maina u asovima,
n - broj smena, i
q - prosena godinja proizvodnja jedne maine u tonama, za rad u jednoj smeni.

27
 Stvarni broj maina u pogonu se dobija iz sledeih izraza

- proseni koeficijsnt vremenskog iskorienja maina (0,7-0,85, zavisno od tipa usvojene opreme).
Kada postoji razraen kompletan tehnoloki postupak, potreban broj maina se rauna na osnovu
tehnolokih karti (detaljan proraun). Ukupno vreme koje optereuje pojedine maine (Tu), uzima se iz
zbirne liste sastavljene prema proizvodima, za sve operacije i sve tipove maina.
Potreban broj maina (za dati tip) je dat izrazom:

Tu - ukupno vreme koje optereuje pojedine maine.

Stvarni broj maina za pojedine tipove je dat izrazom:

-proseni koeficijent vremenskog iskorienja datog tipa maina.

Kod linijske proizvodnje gde se proces odvija prema redosledu tehnolokih operacija (na pr. linija za
ienje odlivaka), broj maina zavisi od broja operacija datog procesa i tehnolokog vremena potrebnog za
izvoenje pojedinih operacija. Potreban broj maina se izraunava po obrascu:

no - broj operacija. definisan tehnolokim postupkom, koji se izvodi na datoj liniji,

Ii - stvarni broj maina na i -toj operaciji;
gde je Ii=Iri/.

Potreban broj maina za izvoenje i -te operacije na liniji se izraunava iz izraza

tki - vreme potrebno za izvenje i -te operacije, i Ts - takt iroizvodnje.

2.10. PRORAUN RADNE SNAGE

Potreban broj proizvodnih radnika se odreuje na osnovu ukupnog vremena potrebnog za izradu
godinje koliine odlivaka ili kod orijentacionih prorauna na osnovu tehnikih pokazatelja. Proraun radne
snage se izvodi po obrascu:

gde je:
R - potreban broj radnika za datu operaciju (proces),
Tu - ukupno vreme potrebno za izvoenje pojedinih operacija (h)
Tfn - stvarni fond vremena radnika u asovima (sa odbitkom za godinji odmor, bolovanja i sl.),
S - broj maina koje opsluuje jedan radnik jednovremeno.

28
.03 TEHNOLOKI PROCES LIVNICE
Tehnoloki proces livnice spada u najkomplikovanije tehnoloke procese metalo preraivake
industrije. Komplikovanost procesa ini prvsnstveno veliki broj osnovnih sirovina:
- sivo sirovo gvoe,
- stari mainski liv,
- elini otpaci,
- koks,
- livaki pesak,
- ugljena praina,
- bentonit,
- vezivna ulja i
- ostalo
(preko 50 razliitih osnovnih i pomonih materijala upotrebljava se u livnici).
Obezbeenje kvaliteta osnovnih sirovina je jedan od glavnih uslova za odvijanje normalnog tehnolokog
procesa. Da bi se obezbedio tehnoloki proces potrebno je transportovati osnovne sirovine i materijal tokom
procesa. Ilustracije radi dati su osnovni materijali koje treba transportovati za 100 t dobrih odlivaka na slici
4-1.

29
 Da bi se normalno odvijao tehnoloki proces, potrebno je obezbediti sledee uslove:
1. visok nivo tehnoloke obrade odlivaka primenjujui najsavremenija dostignua iz oblasti livarstva;
2. odgovarajui transport i mehanizaciju proizvodnih operacija
3. kvalitetne modele, jezgrenike i ostale pomone alate:
4. kvalitetnu i celishodnu opremu;
5. potreban struni kadar:
6. odgovarajue higijensko-tehnike uslove;
7. uvoenje savremenih metoda organizacije rada,
8. uspean plasman proizvoda.

Uoptena ema tehnolokog procesa livnice data je na slici 4-2. Osnovne i pomone sirovine
dopremaju se i odlau u skladite sirovina. Za topionicu se obezbeuje jednodnevno skladite za pojedine
30
komponente are. ara se odmerava na vagi i arirnim ureajem ubacuje u agregat za topljenje. Kalupi se
izrauju u kalunarnici. Da bi se obezbedila izrada kalupa potrebno je pored kalupnika - asije pripremiti
kaluparsku meavinu peska. Novi pesak se skladiti u skladitu sirovina, a transportuje se do pripreme peska
odgovarajuim transportnim sredstvom. Isto tako se tansportuju i pomone sirovine bentonit i ugljena
praina. U pripremi peska istresni pesak (ve upotrebljavan) regenerie se i tako pripremljen ponovo koristi
za izradu kalupa. Za odlivke koji zahtevaju upotrebu jezgara, ista se izrauju od peska. Uraeni polukalupi
posle stavljanja jezgara (ukoliko su ista potrebna) sklapaju se. Sledea operacija tehnolokog procesa je
livenje (zalivanje) kalupa. Livenje se obavlja livakim loncima.

Ohlaeni odlivci se istresaju iz kalupa. Kalupnici se transportuju na ponovno kalupovanje, a pesak

na regeneraciju. Upotrebljeni pesak ponovo se koristi, otpadni pesak od jezgara se odbacuje. Ohlaen
odlivak se kontrolie na ,,crno". Operacija ienja odlivaka od zaostalog peska, skidanje avova i
povrinsko ienje obavlja se u odeljenju istionice. Ulivni sistemi, kart posle vizuelne kontrole na crno i
zavrne kontrole u istionici vraaju se na ponovno pretapanje u topionicu. Operacija termike obrade i
bojenje odlivaka nisu obavezne operacije u tehnolokom procesu livnica sivog liva. Oieni odlivci se
transportuju odgovarajuim transportnim ureajem u skladite gotove robe. ljaka, otpadni pesak posle
ienja odlivaka i polomljena jezgra se izbacuju na skladite otpadaka.Tehnoloki proces svakog odeljenja
livnice dat je uz poglavlja koja obrauju odgovarajua odeljenja.

3.1. TOPIONICA
U livnicama sivog liva topionica predstavlja osnovno odeljenje. Dobro tehniki reena, topionica
garantuje ekonomian rad i dobijanje kvalitetnog liva. Na slici 5-1 data je ema tehnolokog procesa
topionice. Iz centralnog skladita komponente are za kupolnu pe transportuju se u bunkere dnevne
potronje. Komponente se skladite u odgovarajue bunkere.
Odmeravanje are vri se vagom i korpama. (Korpa je sastavni deo arirnog ureaja). Pripremljena ara
ubacuje se u kupolnu pe arirnim ureajima. Proces topljenja odvija se u samoj kupolnoj pei. Rastopljeni
liv iz pei preko izlivnog kanala odlazi u predpeicu ili direktno u
livake lonce. Loncima se teni liv raznosi u pripremljene kalupe. ljaka koja se stvara u procesu topljenja
kontinualno se odvaja na izlivnom kanalu ili se povremeno izduvava ia posebnom otvoru kupolne pei.
ljaka se granulie ubacivanjem u vodu. Povratni materijal, kart i ulivni sistem dopremaju se transportnim
sredstvima iz istionice do bunkera dnevne potronje. Na slici 5-2 data je naelna ema prorauna topionice.

31
32
 3.1.1. Izbor pei

Za proizvodnju sivog liva topioniki agregati su sistematizovani u tablici 5-1

3.1.2. PRORAUN KAPACITETA KUPOLNIH PEI

asovni kapacitet kupole pei je:

Q - godinji obim proizvodnje

Gh - asovni kapacitet kupolne pei
Th - godinji fond vremena u asovima; Th = 3600 h/god
- stepen iskorienja pei (tablica 5-2)
a - koeficijent neravnomernosti (=1,2)

33
 Tablica 5-2

Stepen iskorienja pei zavisi od sledeih faktora:

=f(g1, g2, g3, g4, g5)
gde g1, g2, g3, g4, g5 pretstavljaju odgovarajue gubitke:
1. Gubici izgaranjem (g1) predstavljaju razliku u teini ubaenog materijala u pe i teine materijala
dobijenog na ustima" pei. Ovi gubici zavise od: kvaliteta sirovina, baziciteta ljake i reima topljenja. (g1
= 3-8%). Gubici izgaranjem najmanji su kod baznih pei sa redukcionom atmosferom i peima sa vruim
vazduhom.
2. Otpaci nastali na ustima" (g2) posledica su prvog isputanja liva koji je neto hladniji". Ove koliine za
neke livnice kreu se i do 10% od ukupne are.
3. Elementi ulivnog sistema (g3). Odnos neto teine odlivka i teine elemenata ulivnog sistema jedan je od
najvanijih faktora stepena iskorienja liva. Ulivni sistem moe biti i do 50% od neto teine samog odlivka.
4. Rastur metala (g4) pri livenju rasut nepanjom radnika, plod js vie subjektivnih nego objektivnih uzroka.
U celini ovaj rastur ne predstavlja neki ozbiljan inioc, a kree se do 0,5%.
5. kart (g) je procenat teine definitivno odbaenih odlivaka u odnosu na teinu odlivenih komada.

34
 U tablici 5-2 dat je pregled karta za razliite asortimane odlivaka prema inostranim i domaim
podacima kao i vrednost stepena iskorienja pei. Iz tabele se jasno vidi da je problem stepena iskorienja
kupolne pei (vrlo vaan faktor koji je u zavisnosti od vrste asortimana odlivaka kao i da se prilikom
projektovanja mora izvriti pravilan izbor ovog faktora). Na osnovu proraunatog asovnog kapaciteta
biramo unutaranji prenik pei. Prenici pei su standardizovani. U tablici 5-3 date su osnovne tehnike
karakteristike kupolnih pei. Kupolna pe zahteva svakodnevni remont: ozid pei, izradu dna pei i popravku
izlivnih kanala za liv i ljaku. Zbog prednjeg uvek se postavljaju po dve pei u bateriji. Ovo se ne odnosi i
na male livnice koje ne tope svakodnevno, i na livnice koje rade sa jednom specijalnom kupolnom pei.

Tehnike karakteristike kupolnih pei date su u tablici 5-3

35
Na slici 5-3 dat je presek kupolne pei sa gabaritnim merama.

Sastavni deo savremene kupolne pei je i

- otpraiva za dimne gasove,
- hvata varnica i
- granulacija ljake.
Otpraiva dimnih gasova obavezan je za kupolne pei u industrijskim centrima. Na slici 5-4 prikazan je
sistem recirkulacije vode za otpraivanje i granulaciju ljake. Pumpa 1 crpe vodu iz talonika 4 i podie je na
vrh dimnjaka. Tuiranjem vri se otpraivanje i cevima se otpraene estice odvode vodom do talonika 4.
ljaka se preliva na izlivnom kanalu i posredstvom posebnog prikljuka vode 3 granulie se i uliva preko
cevi u talonik 4. Pranjenje talonika vri se lopatom ili grabuljastim transporterom. Otpadna voda je kisela
i mora se povremeno vriti neutralizacija.
Za kupolne pei koje rade 16 h dnevno primenjuje se vodeno hlaenje spoljnjeg omotaa i duvnica. Za
vodeno hlaenje omotaa primenjuje se poseban recirkulacioni sistem. Potronja energije za recirkulaciju
vode zavisi od primenjenog tipa recirkulacije.

36
 3.1.3. IZBOR TIPA PEI

U prednjem izlaganju dat je nain izbora glavnih dimenzija klasine kupolne pei. Osnovne
dimenzije i unutranji prenik kupolne pei, ostaju za sve tipove kupolnih pei definiu asovni kapacitet (pri
primeni pei sa toplim vazduhom izbor prenika se bira prema dijagramu (slika 5-6).
Pri definitivnom izboru pei mora se odrediti tip kupolnih pei prema slici 5-5.
a) da li je pe sa hladnim ili toplim vazduhom
b) da li e rad pei biti kontinualan ili diskontinualan.

37
 U zavisnosti od ovoga odreuje se pe bez predpeice ili sa prepeicom. Termiki bilans kupolne
pei pokazuje da se toplota, koju odvaja koks rasporeuje pri dobrim uslovnma rada na:
- zagrevanje, topljenje i pregrevanje gvoa 36%
- osetnu toplotu gasa 18%
- latentnu toplotu raca 34%
- razlaganje krenjaka 0,1%
- isparenje vode iz vazduha 1,3%
- toplotu koja otpada na ljaku 6%
- zraenje 6%
Prednji bilans pokazuje da vie od polovine ubaenog koksa odlazi na gubitke. Namee se zakljuak da je
potrebno da se izgubljena toplota rekuperira i vrati u pe u vidu toplog vazduha.

Na slici 5-8 data je ema kupolne pei na topao vazduh. Prednosti kupolne pei sa toplim vazduhom
u odnosu na pe sa hladnim vazduhom su sledee:
- smanjenje trokova are korienjem ekonominih materijala;
- utede u koksu i do 30%;
- mogunost korienja loijeg koksa;
- znaajno smanjenje procenta izgaranja;
- loveanje desulfuracije gvoa;
- poveanje temperature liva, dijagram slika 5-7;
- bolja teljivost metala;
- poboljan kvalitet gvoa (dobija se konstantan kvalitet);
- poveanje stepena iskorienja pei;
- poveanje asovnog kapaciteta do 50% za isti prenik kupolnih pei, dijagram slika 5-6;
- smanjenje optih trokova, smanjenje cene odlivaka, radne snage i sl.;
- smanjenje koliine praine u atmosferi;
- laka je regulacija rada pei i kontrola iste.

38
1.Rezervoar hladne vode za hlaenje omotaa
kupolne pei.
2.Rezervoar tople vode za hlaenje omotaa kupolne
pei.
3.Kula za hlaenje vode koja se koristi za hlaenje
kupolne pei
4.Pumpe za recirkulaciju vode za hlaenje omotaa
kupolne pei.
5.Pumpe za recirkulaciju vode za hlaenje omotaa i
otvora za ariranje kupolne pei.
6.Pumpe za recirkulaciju vode za hlaenje.
7.Cevasti hladnjak za vodu za hlaenje duvaljki.
8.Rezervoar za izjednaavanje nivoa vode.
9.Gasni gorionik za predgrevanje sifona (za izlivanje
liva) kupolne pei.
10.Cevovod za odvod gasa koji se skuplja na vrhu
kupolne pei.
11.Posuda za taloenje praine.
12.Komora za sagorevanje gasa.
13.Gorionik za paljenje gasa.
14.Ventilator vazduha za gorionik.
15.Dodatni gorionik.
16.Ventilatori vazduha za sagorevanje gasa sa vrha
pei, vazduha za dodatni gorionik i vazduha za
hlaenje.
17.Rekuperator.
18.Postrojenje za ienje rekuperatora (kuglicama
od sivog liva).
19.Leptirasti kontrolni ventil bajpas kanala za vreo
gas.
39
20.Ventilator za uduvavanje vazduha u kupolnu pe.
21.Leptirasti ventil za kontrolu zapremine uduvanog
vazduha
22.Cevovod za odvod vrelog gasa u hladnjak.
23.Hladnjak za vreo gas.
24.Postrojenje za ienje hladnjaka vrelog gasa.
25.Gasni hladnjak koji hladi vazduh ventilatora.
26.Leptirasti ventil za podeavanje koliine sveeg
vazduha i cirkulaciju.
27.Ekonomajzer.
28.Kanal za bajpas iskorienog vazduha.
29.Leptirasti ventil za kontrolu struje toplog vazduha
(vazduha koji se uduvava).
30.Leptirasti ventil za izolaciju ekonomajzera.
31.Cevovod tople vode.
32.Kanal za odvoenje iskorienog (ohlaenog)
gasa u filter (vod otpadnih gasova za filter).
33.Filter.
34.Leptirasti ventil za dodvod sveeg vazduha za
zatitu filtera.
35.Ventilatori za ienje cevi filtera.
36.Petlje za odstranjivanje praine.
37.Ventili sa dvostrukom okretnom klapnom.
38.Akumulaciona petlja.
39.Silos za prainu.
40.Duvaljke za nzdvajanje praine.
41.Dimljak gasa iz koga je odstranjena praina.
42.Merne take.
 Na dijagramu. slika 5-6, na ordinati unete su vrednosti asovnog kapaciteta kupolne pei a na apscisi
unutranji prenik pei. Isprekidana kriva daje, u funkciji prenika asovni kapacitet, kupolne pei na hladan
vazduh. Ostale krive daju asovne kapacitete kupolnih pei na topli vazduh pri temperaturi od 500 C i
odreenom procentualnom masenom sadraju koksa u ukupnoj masi are, u zavisnosti od unutranjeg
prenika pei.
Na osnovu izraunatog asovnog kapaciteta kupolne pei iz dijagrama se u zavisnosti od eljenog
sadraja koksa, bira odgovarajui unutranji prenik kupolne pei na top-li vazduh. Preporuuje se sadraj
koksa u ukupnoj koliini (masi) are od 11%.
Na slici 5-7 prikazane su temperature liva koje se mogu ostvariti u kupolnoj pei, pri odreenom
procentualnom sadraju koksa i odreenoj temperaturi zagrejanog vazduha koji se vraa u pe.

Primenjuju se dva sistema zagrevanja vazduha. Prvi sistem koristi gasove iz kupolne pei, sagoreva
ih, proputa kroz rekuperator koji zagreva hladan vazduh i ventilatorom ubacuje u kupolnu pe. Ovaj sistem
je ekonomski najopravdaniji, ali predstavlja vrlo skupu investiciju. Poseban problem je ienje
rekuperatora.
Drugi sistem, korienjem dopunskog goriva za grejanje vazduha, sa sistemom rekuperatora (u ovom
sluaju sagoreli gasovi iz kupolne pei se ne koriste) naao je takoe primenu jer su investicije znatno manje,
a odravanje rekuperatora se svodi na minimum. Potronja goriva za ovaj sistem iznosi za pei od 10-12 t/h
oko 250 kg/h. Ekonomska analiza pokazuje da se za dve godine isplauju poveane investicije, primenom
kupolnih pei koje koriste sagoreli gas iz kupolnih pei.

Svakako da je kontinualni rad kupolne pei povoljniji i ekonominiji. Neprekidno topljenje liva i
isputanje liva iz kupolne pei naziva se kontinualnim radom. Kontinualni rad moe biti 8-16h. Meutim, u
manjim livnicama i u livnicama sa razliitim vrstama kvaliteta odlivaka kontinualni rad pei nije mo gu iz
sledeih razloga:
- zbog tekoa oko usklaivanja rada topionice sa odeljenjem kalupovanja, i
- prelaza sa kvaliteta na kvalitet liva zahteva zastoj u radu pei.
Ovi inioci imaju presudnu ulogu pri definisanju diskontinualnog ili kontin-ualnog rada kupolnih pei. ema
kupolne pei na topao vazduh (KUTTNER - GHW, Dusseldorf, Deuschland)
data je na slici 5 - 8. Na slici 5-9 data je ema kupolne pei na gas, a na slici 5-10 dato je uporeenje
potrebne energije za razliite kupolne pei. .

1.Cilindar za naginjanje predpeice.

2.Hranilac - ulivnik.
3.Induktor za zagrevanje liva.
4.Slavina za izlivanje.
5.Otvor za odvod ljake.
6.Dogreva liva.
7.Ureaj za merenje temperature.
8.Karbonizer - ureaj za naugljenienje.
9.Sifon sa odvajaem ljake.
10.Gorionik.
11.Reetka hlaena vodom.
12.Keramiko postolje reetke
(postelja).
13.Hlaenje omotaa pei.
14.ara.
15.Uvodnik struje vazduha.
16.Cevovod za vazduh.
17.Otvor za ariranje.

40
3.1.3.1. Tehniki ekploatacioni podaci kalupne pei na gas

41
 3.1.4. Predpeica

Da bi se proces proizvodnje u livnici odvijao bez prekida, potrebno je da su proizvodnja tenog liva i
proizvodnja kalupa sinhronizovane. Ako proizvodnju liva oznaimo sa GA, a proizvodnju kalupa (potrebu za
livom) sa GB, njihove zavisnosti od radnog vremena h, u teoretskom sluaju pri istovremenom poetku rada
topionice i kaluparnice, mogu se pretstaviti kao simetrine prave linije (slika 5-11).
Kako, meutim, na poetku smene kaluparnica ne moe da proizvede dovoljno kalupa da bi
prihvatila u meuvremenu proizvedeni liv, a da se topioniki agregat ne bi zaustavljao (to se ini samo u
krajnjoj nudi), ova koliina tenog metala odlae se u predpeicu. Sa slike 5-12 vidimo da koliina liva koju
treba odloiti u predpeicu do trenutka kada je mogu sinhronizovan rad kaluparnice i topionice, iznosi Gbl.
Za grube proraune moe se usvojiti da kapacitet predpeice iznosi 1/3 asovna kapaciteta topionikog
agregata.
Vee vrednosti uzeti za livnicu sa veim brojem kaluparskih linija. Predpeice mogu da budu
stabilne, pokretne, predpeice za odravanje temperature i aktivne za poveanje temperature liva.

3.1.4.1. Predpeice za odravanje temperature

Ovakve predpeice imaju zadatak da primaju samo rastopljeni liv i da odravaju temperature
rastopljenog liva (odnosno svedu gubitke u predpeici na minimum). Pad temperature u predpeici je oko
80 C. Tehniki podaci za pokretnu predpeicu - slika 5-13 za odravanje temperature

Pre poetka rada potrebno je predpeicu zagrejati sa naftom. Potronja nafte za predpeice od 800-3000 kg je
oko 15-30 kg/h, a za vee od 4000-5000 kg je 30-50 kg/h.

42
 3.1.4.2. Aktivne predpeice
Pod ovim pojmom podrazumevaju se predpeice u kojima se odrava konstantna temperatura. Ovi
topioniki agregati su elektrine indukcione kanalne niskoferekventne pei, tablica 5-6. Konstruktivna
reenja i gabaritne mere ovih predpeica su sline obinim predpeicama. Zauzimaju neto vei prostor
obzirom na incukcioni kalem koji je montiran sa strane suprotne otvoru za izlivanje. Ukupna masa metala
ukljuuje koliinu metala koji se nalazi oko indukcionog kalema.

Tablica 5-6

Preporuke za primenu predpeice:

1.Kombinacija - Kupolna pe na hladan vazduh - predpeica grejana naftom, moe se primeniti kod manjih
asovnih kapaciteta do 5 t/h, za livnice koje rade opti mainski i trgovaki liv. Sinhronizacija topionice i
kaluparnice delimino je sprovedena.
2. Kombinacija - Kupolna pe pa hladan vazduh - aktivna predpeica elektro indukciona moe se primeniti
kada je u pitanju kvalitetniji liv, motorni liv i kad sinhronizaciju topionice i kaluparnice nije moguno u
potpunosti sprovesti. Tada aktivna predpeica slui kao meuskladite i ujedno odrava temperaturu liva a
moe vriti i dogrevalje liva.
3. Kombinacija - Kupolna pe na hladan vazduh - predpeica grejana naftom - elektro indukciona (kanalna
niskofrekventna pe) rade u triplex-y, Ova kombinacija nije sasvim ekonomski opravdana, no primenjuje se
kada se rade vie kvaliteta metala u jednoj smeni i kad je teko sinhronizovati rad topionice sa kaluparnicom.
U tom sluaju indukciona niskofrekventna pe puni se livakim loncem pomou krana ili jednoinskom
dizalicom i slui kao meuskladite. U njoj se vri i dogrevanje liva.

43
 3.1.5. Proraun kapaciteta elektro indukcione pei

asovni kapacitet elektro indukcione pei dobija se po istoj formuli kao i za proraun kupolne pei.
Napomena: Stepen iskorienja uzeti za 5% vei. Dijagram na slici 5-14 u zavisnosti od asovnog kapaciteta
pei i frekvencija pei daje odgovarajue oblasti primene ovih pei. Oblast 1 na dijagramu prikazuje oblast
vrlo uspene primene idnukcione pei. U zoni 2 A i V ne mogu se primenjivati indukcione pei.

Slika 5-14.

Na slici 5-15 data je srednja potronja elektrine energije indukcionih pei od zavisnosti od
asovnog kapaciteta pei za stepen iskorienja pei = 0,72, a na slici 5-16 vreme pranjenja indukcione
pei u asovima po toni liva u funkciji od kapaciteta usvojenog livakog lonca u t. Prva slika slui nam za
odreivanje vremena topljenja (t1), a druga za odreivanje vremena izlivanja liva iz elsktro-indukcione pei
(t4) za lonac usvojenog kapaciteta. Godinji kapacitet livnice 10.000 t dobrih odlivaka

Usvojimo iz tablice 5-8 pe Tip 07 nominalnog kapaciteta 6 t. U dijagramu sl. 5-14 vidi se da pe od 6 t/h
moe da bude niskofrekventna 50 Hz.
- Temperatura topljenja 1500 C
- Snaga bobine (induktora) 1300 KW
- Realna potronja za pe 6 t. (iz dijagrama sl. 5-14) 660 KWh/t
- Usvajamo da emo u pe arirati i odlivati 2t
- Iskorienje bobine 0,9

44
45
 Usvajaju se tri pei tip 07 - 6t nominalnog kapaciteta. Ovo dovodi do zakljuka da podaci koje daju
proizvoai treba da budu podvrgnuti kritikoj oceni i kontrolisani gore izvedenim proraunom. Potrebno je
uvek uraditi minimum tri varijante:
1. izvest proraun za indukcionu pe koja ima priblino najblii asovni kapacitet;
2. izvest proraun za indukcionu pe veeg kapaciteta s obzirom na povoljniji raun rada pei na 50 Hz
veeg kapaciteta;
3. izvesti proraun za rad topionice u tri smene (ako livnica radi u dve smene) jer je nona struja po
povoljnijoj tarifi (ceni). U tom sluaju predvideti indukcionu kanalnu predpeicu ili indukcionu pe manje
instalisane snage za skladitenje pretopljenog metala.
Kod izbora pei birati uvek broj pei p+1, tj. uvek jednu rezervnu pe s tim da grupe snage budu
ravne broju pei po proraunu. Ovo obezbeuje siguran rad topionice i normalno preziivanje pei i njeno
suenje za sluaj normalnog remonta ili za sluaj havarije. U tablici 5-7 prikazane su razne varijante za
topionicu asovnog kapaciteta cca 15 t/h.

46
 Primena srednje frekventnih pei od 150-1000 Hz moe se preporuiti kada se radi sa vrstim
ulokom (za razliku od indukcionih pei od 50 Hz gde 2/3 metala ostaje u pei od nominalnog kapaciteta) i
to prvenstveno za temper liv i elini liv. Kod srednje frekventnih pei istopljena ara se uvek kompletno
izliva. Moe se ispitati i varijanta primene elektro lune pei kao osnovnog agregata za topljenje. Elektro
indukciona pe za takvu varijantu se koristi kao aktivna predpeica. Rotaciona pe kao topioniki agregat
nala je primenu u zemljama gde je prirodan gas jeftin. Jugoslovenska iskustva su se pokazala loa.
Osnovno pravilo za optimalni izbor topionica je prilagoditi se uslovima u kojima se livnice nalaze i
to:
- cene osnovnih sirovina,
- cene el. energije i njena raspoloivost za odreeno podruje,
- metalurki zahtevi za kvalitet odlivaka,
- uslovi koji nalau propisi zatite ovekove okoline.

47
 Primer kompletne topionice koja se sastoji od 3 pei tipa 11 (tablica 5.8) i 1 pei tipa 14
(za odravanje - skladitenje metala). Sl. 5-18, 5-19. Proizvoa: ASES, CHARLROI, BELGIJA.

3.1.6. Proraun kapaciteta elektro lunih pei

asovni kapacitet el. lunih pei dobija se po istoj formuli kao i kod prorauna kupolne pei (5.02).
Napomena: stepen iskorienja elinog liva kree se 0,4-0,5. Zbog poveanih ulivnih sistema i
atmosferskih" nalivaka. Godinji fond vremena rada je tri smene zbog reima rada el. lune pei. Za remont
poklopca, zamenu elektroda i obloge predvia se 60-100 h/god. Tablica 5-10 Prosena asovna i godinja
proizvodnja el. lunih pe

*Za nelegirane ugljenine elike, sa jednim skidanjem ljake i nominalnom arom, bazne obloge i
kontinualni rad 24 h (tri smene)
** Godinja proizvodnja nelegiranog elika sa radom = 0,85 efektivnog vremena.

Ciklus topljenja u el. lunoj pei je diskontinualan. Potrebno vreme za topljenje jedne are je 2,5-3
h. Ovo vreme obuhvata: ariranje, topljenje, dezoksidacija, rafinaciju, izlivanje kompletne are u
odgovarajui livaki lonac Dimenzije el. lune pei definiu se na osnovu ukupne koliine metala koji ista
treba da primi
G = Gh (2,5-3) (t), gde je Gh - asovni kapacitet pei (t/h)
Podaci o el. lunoj pei dati su u tablici 5-10, 5-11, 5-12, 5-13 i sl. 5-20.
48
 ariranje el. lunih pei od 1-t vri se runo kroz otvor sa zadnje strane, suprotne od otvora za
izlivanje, vee od l t specijalnom korpom. Poklopac pei se zakrene za 180, kranom se donese korpa koja
isputa aru u el. lunu pe. Izlivanje se vri naginjanjem pomou hidraulinog sistema.
Tehniki podaci o korpi za ariranje Tablica 5-13 Mere u mm

Tablica 5-11 Tehniki podaci za elektrolune pei

3.2. RADNA SNAGA

Standardna ekipa (koja opsluuje peijedna smena):
- ariranje 1-5 radnika
- zidar-pear 1-3 radnika
- rukovaoc pei 1 radnik
- topioniar 1-2 radnika
- inenjer metalurgije 1-2 radnika
Napomena: Za ariranje el. pe uzeti manje radnika, takoe i za ostala radna mesta.

49
 3.3. IZBOR NAINA ARIRANJA
Pojam ariranja pei, primenjenih u livnicama sivog i temper liva, obuhvata niz pripremnih
operacija koje dovode do mogunosti ubacivanja gotove are u pe. ara jedne pei za topljenje liva sastoji
se od sledeih komponenti:
- metalnog dela are, koji obuhvata:
- sirov sivi liv,
- lomljeni liv i elik,
- povratni liv i
- briketirane strugotine;
- koksa,
- krenjaka.
Operacija ariranja moe se podeliti u dve faze:
- Priprema are na skladitu i transport iste do kupolne pei,
- Ubacivanje are u pe.
ariranje se moe vriti na vie naina. Nain ariranja, stepen mehanizovanosti, izbor sredstava
mehanizacije i sl. zavise od niza faktora koji se pri projektovanju moraju uzeti u obzir. Zavisno od stepena
mehanizovanosti - podela ariranja na:
1. Mehanizovano ariranje i
2. Automatizovano ariranje.

3.3.1. Mehanizovano ariranje

ariranje skip ureajem sa stalnom korpom (slika 6-1). Kod ovog naina ariranja, u etapi
pripreme are moe se primeniti vei ili manji stepen mehanizovanosti. Broj moguih varijanti je veliki te
e ovde biti rei samo o punjenju pei. U korpu skipa istrese se ara iz vagoneta, jednoine dizalice, elektro
ili auto kolica i slino. Pogonski ureaj se smeta na najpogodnijem mestu kon-strukcije, obino gore, a
komanda je u prizemlju. Pri ovom nainu ariranja poloaj are u pei je kos, to ima za posledicu loe
meanje.

3.3.2. ariranje skip ureajem sa specijalnom korpom

Da bi se omoguilo dobro meanje are, umesto stalne korpe, primenjuje se specijalna korpa sa
pokretnim dnom (slika 6-2). Kopna se sastoji od omotaa 1 sa obodom 4 i pokretnog koninog dna 2. Posle
unoenja u kupolnu pe korpa se osloni o specijalni oslonac u pei 3, a dno poinje da se sputa. ara
ravnomerno pada u pe i pravilno se rasporeuje. Konstrukcija korpe kao i sastav are ine primenu ovog
naina ariranja celishodnim samo kod kupolnih pei veeg prenika. Za pei manjeg prenika ove ko-rpe
se ne mogu primeniti, s jedne strane zbog male korisne zapremine, a sa druge zbog relativno velikih komada
are. Treba napomenuti da postoji itav niz drugih konstruktivnih reenja ovih korpi.
Pored prednosti, koje su oigledne, pri ovom nainu ariranja javlja se i nekoliko nedostataka:
- pri nailaenju na naslon dolazi do udara koji se prenosi na pe;
- korisna zapremina korpe i izlazni otvor su relativno mali;
- pokretni mehanizam, koji su osetljivi, izloeni su uticaju visokih temperatura.
50
 3.3.3. ariranje pomou mosnih i jednoinih dizalica
Na slici 6-3 prikazan je nain ariranja pomou jednoine dizalice,

Nain ariranja pomou mosne - arirne dizalice na slici 6-8.

Oba naina su u sutini ista. Operacija uvoenja korpe u kupolnu pe i njeno pranjenje je
automatska. Nain pranjenja korpe je isti kao u napred opisanoj metodi ariranja pomou skip ureaja.
Treba odmah napomenuti da je ovaj nain ariranja praktino neprimenljiv za pei iji su prenici manji od
l m, to znai za pei kapaciteta manjeg od 5,5-7 t/h. Konstrukcija ureaja je dosta teka i zahteva velika
investaciona ulaganja. Kapacitet dizalice nije dovoljpo iskorien. Iako su napred iznete primedbe ozbiljne,
ovaj nain ariranja esto se primenjuje kod pei veih kapaciteta iz sledeih razloga:
- ulazak korpe u pe je horizontalan;
51
 - kvalitet are je ravnomeran;
- meavina are je homogena;
- iskljuena je mogunost povrede radnika;
- korienje unutranjeg obima pei je vee, jer nije potreban oslonac za pranjenje korpe;
- iskljueni su svi udari, na time i mogunost oteenja obloge pei;
- jednom dizalicom se, bez ikakvih tekoa, moe napajati dve i vie kupolnih pei.

U tablici 6-2 dati su orijentacioni podaci za izbor arirnih dizalica. Osnovni podaci za izbor mosnih
arirnih dizalica :

Tablica 6-2
Broj moguih operacija u toku jednog asa iznosi 40-45.

Na korpu prikazanoj na slici 6-2 u sluaju primene na dizalicu se ugrauje vor A, koji ne postoji
kod korpi skip ureaja. U poloaju pranjenja korpa se sputa do zahvatanja oboda korpe 4 za kuku u pei,
posle ega se konino dno korpe 2 sputa i poinje pranjenje. Posle pranjenja se
kuka, o koju je pomou karike 5 okaen lonac, die toliko da se korpa oslobodi od kuke, kada se moe
izvaditi.

slika 6-2

3.3.4. eme pojedinih potrojenja za ariranje kupolnih pei

Pored osnovnih ema koje su ve date, prikazane su jo neke eme ariranja kupolnih pei. Na slici
6-4 prikazana je ema mehanizovanog ariranja kupolne pei. Duina fronta bunkera pojedinih komponenti
are prekriva mostovska dizalica kojom se dati bunkeri pune.
Elektrina pokretna kolica sa vagom 3 se pune odgovarajuim komponentama are iz pojedinih
bunkera dnevne potronje 1 i bunkera za koks i krenjak 2. Pripremljena ara se kroz otvor bunkera na
samim kolicima isputa u stalnu korpu - kolica 4, skip podizaa 5, sa elektrinim pogonom dizanja 6, koji
puni kupolnu pe 7.

52
 Na slici 6-5 prikazana je ema ariranja kupolne pei pomou skip ureaja sa specijalnom korpom.
Ovde elektrinim putem pokretana vaga nema sopstvenog bunkera. ve se punjenje are vri direktno u
korpu koja se nalazi na vagi. Princip rada samog skip ureaja je sledei. Dvoosovinska kolica 2, ka ijem je
ispustu 4, pomou lanaca okaena korpa 3, diu se elektrinim pogonskim ureajem 5 pomou ueta 7.
Kolica se vode voicama 1. Zadnji tokovi kolica 2, za razliku od prednjih kreu se po voicama manje
krivine, tako da ispust kolica 4 ulazi u otvor kupolne pei 10, a korpa 3 se kree nanie. Koppa c vencem 11
nalee na obru u pei 12. Usled daljeg kretanja ispusta kolica, konino dno se i dalje sputa, otvara korpa i
nastaje pranjenje are. Da bi se omoguio povratni hod kolica 2, tj. njihovo sputanje pod sopstvenom
teinom, ugraen je specijalni ureaj sa protivtegom 6, koji se pri dizanju korpe kukom 8 zakai za kolica i
pri daljem kretanju ovih i sam die. Kada je korpa ispranjena protivteg se sputa i povlai kolica koja se u
odreenom poloaju razdvajaju od njega i poinju da se sama sputaju. Krajnji iskljuivai 9 obezbeuju
automatsko iskljuivanje pogona, dizanja i sputanja kolica posle pranjenja.

53
 Na slici 6-6 prikazan je sistem ariranja kupolnih pei skip ureajem na okretnom noseem mostu.
Mosnom jednogredom dizalicom sa elektromagnetom 1, zahvata se iz boksova dnevne potronje 5, metalni
deo are i sipa u vagu 2 a odatle u korpu skipa. Posle punjenja metalom korpa se dovodi ispod vage 3,
kojom se iz bunkera za koks 6 i krenjak 7 dozira potrebna koliina ovih sastojaka. Po zavretku doziranja
korpa se skip ureajem die i uvodi u jednu od kupolnih pei. Ovakvo reenje omoguava napajanje vie
pei jednim arirnim ureajem.

54
 Sistem ariranja skip
ureajem sa prevrtnom korpom
prikazan je na slici 6-7 Iz bunkera
dnevne potronje 5, zahvata se
elektromagnetom mosne dizalice 1,
metalni deo are i puni korpa 3. Iz
bunkera za koks i krenjak 6 i 7.
dodavaima se puni korpa i dozira
potrebna koliina ovih materija.
Korpa je sa tokovima i kree se po
inama na relaciji skip-vaga. Skip
ureajem 4, korpa se die do otvora
kupolne pei. prevre i prazni

Na slici 6-8 prikazan je nain ariranja

kupolne pei 8 pomou mosne dizalice 13 sa
ispustom specijalne konstrukcije 14. Punjenje korpe
5 metalnom arom vri se iz boksova dnevne
potronje 3 posebnom poluportalnom dizalicom l a
po-mou elektromagnetnog podizaa 2, kroz bunker
- vagu koji je vezan za samu dizalicu a ispod koga se
nalazi dozator 4. Korpa 5 se sa odmerenom
koliinom metalne are premeta rolgangom 6 do
otvora okna 7 arirne dizalice 13. (Prazne korpe se
sputaju kroz isto okno na rolgang radi povratka do
mesta doziranja). Koks i krenjak dopremaju se do
bunkera dnevne potronje 11 trakastim transporterom
12. Iz bunkera pomou dozirajueg levka 10 puni se
korpa 9 koja je postavljena na rolgangu, a u nivou
platforme kupolne pei, pomou koga se puna korpa
premeta u zonu dejstva arirnog krana.

55
 Napred izloenim emama obuhvaeni su principi mehanizovanog naina ariranja kupolnih pei,
to ne znai da druga reenja ne mogu biti povoljnija i celishodnija. Primena bunkera dnevne potronje sa
bonim isputanjem materijala povlai za sobom, zbog relativno malog nagiba levka, obaveznu intervenciju
radnika pri punjenju korpi ili kolica, to je u suprotnosti sa zahtevom pune mehanizovanosti operacija
ariranja. Osim toga mehanizovano punjenje bunkera koksom pomou trakastih transport-era, oblikuje se
jednostavnou rukovanja, a to je vanije, smanjuje se broj preto-varnih operacija.
Na slici 6-9 data je ema procesa ariranja dve kupolne pei jednoinom obrtnom dizalicom 4.
Mosnom dizalicom sa elektromagnetom 1, zahvata se iz boksova dnevne potronje 5, metalni deo are i sipa
u pokretnu vagu 2. Koks i krenjak se nalaze u bunkerima 6 i 7, iz kojih se napajanje pokretne vage vri
dodavaima. Posle zavrenog doziranja vaga dolazi u poloaj iznad kolica sa korpom za ariranje i prazni
se. Staza kolica postavljena je na konstrukciji oblika dvokrake poluge 3. Zahvaljujui ovom, naginjanjem
poluge na jednu ili drugu stranu ostvaruje se slobodno (gravitaciono) kretanje kolica. Kada kolica dou u
poloaj ispod glavnog otvora. korpa se zahvata zahvatnim ureajem dizalice 4, die i unosi u jednu od
kupolnih pei

56
57
.04 KALUPOVANJE
4.1. TEHNOLOKI PROCES KALUPOVANJA

Osnovne operacije na izradi kalupa su:

1. Izrada donjeg kalupa;
2. Izrada gornjeg kalupa
3. Stavljanje jezgra u donji kalup;
4 .Sklapanje donjeg i gornjeg kalupa - runo, jednoinom dizalicom ili mostovskim kranom
5. "verovanje" - optereenje kalupa da bi se savladao pritisak koji metal stvara u kalupu. Optereenje se
izvodi tegovima, klanfama ili specijalnim stegama, koje kalupnike vrsto povezuju;
6. Zalivanje kalupa tenim metalom;
7. Posle hlaenja odlivka u kalupu minimum 500C, vri se istresanje odlivka iz kalupa.

Po usvojenim masenim grupama treba svrstati sve odlivke ili predstavnike u sledeu tablicu, radi
sprovoenja prorauna osnovnih proizvodnih kapaciteta kaluparnice:

Gabaritne mere gotovog komada - odlivka potrebne su zbog odreivanja broja komada, koji se mogu smestiti
u kalupnik. Crtei odlivaka se ne konstruiu poto JUS definie veliinu dodatka za obradu, koju tehnolozi
pri izradi dokumentacije za modele dodaju, i na bazi kojih se radi model odnosno odlivak. Izvesna preduzea
izrauju i crte odlivaka no ovo se primenjuje za odlivke visokih serija, pa se moe koristiti crte obraenog
dela.

Tip kalupnika u savremenoj livnici mora da bude standardizovan. U tablici br. 7-1 dat je pregled
standardizovanih kalupnika. Paralelno sa dimenzijama kalupnika dati su i podaci o tome koji odlivci u
odnosu na masu, mogu da budu kalupovani u odreenom kalupniku.

58
(Ovo treba da bude samo orijentacija projektantu a crte dela je najmerodavniji za definiciju kalupnika).

Pomou tablice br. 7-2 i 7-3 moe se definisati broj modela, odlivaka u kalupu i dimenzije
kalupnika. Dobijene veliine kalupnika potrebno je standardizovati prema tablici 7-2.

59
 Izbor tehnologije kalupovanja treba da obuhvati:
1. Utvrivanje optimalnog naina izrade kalupa:
- rad u vlanom kalupu
- rad u suvom kalupu
- el-molding postupak
- kokilno livenje
- livenje centrifugalnim putem
- kalupovanje sa samoovravajuim vezivima na vazduhu
- izrada kalupa po CO2 postupku.
2. Utvrivanje veliine serije:
- individualna proizvodnja - runi rad
- maloserijska proizvodnja - mainski rad
- serijska proizvodnja - mainski rac
- krupnoserijska proizvodnja - mainski rad

4.1.1. Utvrivanje optimalnog naina izrade kalupa

a) rad u vlanom kalupu - tj. izrada kalupa u regenerisanom - pripremljenom pesku u pripremi peska, bez
suenja kalupa pre odlivanja. Ovo je danas najuobiajeniji nain izrade kalupa, normalnih zahteva.
Savremeni sintetski pesak (vidi recepturu za sintetski pesak) obezbeuje dovoljnu propustljivost gasova i
vrstou kalupa, te se ovaj metod moe preporuiti za sve odlivke mase i do 500 kg ukljuujui i vrlo
odgovorne odlivke kao to su blokovi motora:
b) rad u suvom ili prosuenom kalupu. - Ovim nainom izrade rade se odlivci sa velikim debljinama
zidova (preko 50 mm), (tada se odlivci rade u prirodnom pesku), zatim vrlo odgovorni odlivci, veliki
zamajci, tela turbina, delovi alatnih maina, tela presa, ekia i sl. Ovakvi odlivci esto se rade u podu same
livnice te je suenje odlivaka onemogueno u suarama. Oni se prosuuju prenosnim suarama. Kalupi koji
se ne rade u podu sue se u komornim suarama. Ovaj nain rada postepeno ustupa mesto
samoovravajuim meavinama peska na bazi hemijskih veziva.
c) rad po el-molding (shell molding) procesu - izrada kalupa u koljkama. Glavna karakteristika procesa
je u tome to se kalupi ne rade u klasinom pesku ve u istom kvarcnom pesku sa dodatkom specijalnih
smola. Kalup se na specijalnim mainama formira u obliku "koljke" - ljuske. Priprema ovog procesa moe
se preporuiti za odlivke velikih serija, sa tankim zidovima i vrlo preciznim dimenzijama. Primer: kola za
pumpe, za cilindre motora hlaene vazduhom (Fiat 500). iru primenu ovaj metod je naao kod obojenih
metala. a za temper liv kod fitinga. Isto tako ovaj metod naao je iroku primenu u izradi jezgara;
d) kokilno livenje. - Umesto kalupa od peska livenje se vri u elinu kokilu ili
kokilu od sivog liva. Obzirom na visoke investicije koje su potrebne za kokile i vek
trajanja istih, ovaj proces bi se mogao preporuiti za masovnu proizvodnju. Firma
Renault postigla je dobre rezultate ovom mstodom za cilindre hidraulika za konice vozila. U Rusiji primena
kokila je nala iroku primenu.

60
e) livenje centrifugalnim putem. - U naelu moe se primeniti za sve okrugle komade. Praktinu primenu
ovog metoda moemo preporuiti za izradu kouljica cilindra (kouljice koje se umeu u blok i vozila Reno,
Fiat 1400 itd.), zatim livenje zamajaca, diskova, doboa konica i sl. Gotovo iskljuivo metod centrifugalnog
livenja moe se preporuiti za izradu vodovodnih i kanalizacionih cevi duine do 3 m pa ak i do 6m.
f) Kalupovanje sa samoovravajuim vezivima. Poslednjih godina primena novih hemijskih veziva na
raznim osnovama dovela je do "male" revolucije u tehnologiji izrade kalupa. Osnovni problem "nabijanja"
kalupa tj. postizanja odreene vrstine kalupne meavine, a istovremeno i dovoljne propustljivosti za gasove
koji se stvaraju pri livenju, zamenjena je primenom hemijskih veziva na bazi furana i sl., koja obezbeuju
ono to se ranije postizalo "treskanjem", "presovanjem" i suenjem kalupa. Meavina smole na bazi furana
(1-2%) i katalizatora (0,5-0,8%) sa suvim kvarcnim peskom, dobija se meavina vrlo teljiva, koja puni
kalupnik. U kontaktu sa vazduhom ova meavina ovrava za 10-20 min. u zavisnosti od procenta vezujuih
komponenti. Meanje komponenti se obavlja u kontinualnim meaima koji istovremeno slue kao
transportno i dozirno sredstvo za punjenje kalupnika. Primena ovog naina izrade kalupa moe se primeniti
za individualiu i maloserijsku proizvodnju kalupa srednjih i velikih dimenzija.
7) Izrada kalupa po CO2 postupku. Ovaj proces je naao iroku primenu za izradu jezgara, no isto tako s
obzirom na ekonomske efekte, naao je primenu za izradu i kalupa (pr. Reno). Postupak je naao iroku
primenu za izradu svih automobilskih delova koji u transfer linijama za mainsku obradu zahtevaju veliku
tanost i minimalne dodatke za obradu. Na primer: doboi konica, glavine a naroito je uspela izrada
radilica. Pesak sa meavinom vodenog stakla "ispucava" se u kalupnik i uduvavanjem raca CO2 kalup stie
zahtevana tehnoloka svojstva. Praktian ekonomski problem, regeneracije ovog peska, takoe se moe
uspeno reiti. 90% iskorienog peska ponovo se koristi. Ovaj metod se moe preporuiti za sve odlivke gde
se zahteva velika tanost i vee serije kako bi se regeneracija peska is-platila. Dimenzije kalupnika od
600x600 mm na navie.

4.2. Utvrivanje veliine serije

Potrebno je da se sagleda veliina serija pojedinih kategorija odlivaka a u cilju sagledavanja stepena
mehanizacije koji e se predvideti projektom. Preporuuju se izvesni kriterijumi koji su vezani za primenu
maina za kalupovanje (broj maina koje istovremeno rade), broj kalupa na as i nain transporta gotovih
kalupa (Tablica 7-4).

61
 4.2.1. Runa izrada kalupa

Runo kalupovanje moe se primeniti za sve vrste odlivaka i sve dimenzije kalupnika. Jasno je da
livnice sa runim kalupovanjem postepeno gube svoju ekonomsku opravdanost, sem za livnice koje rade za
remont i pojedinane odlivke za specijalne maine. Runo kalupovanje moe se obavljati: u kalupnicima svih
dimenzija i na podu i u podu livnice. Kalupovanje u podu livnice primenjuje se pri izradi velikih komada
preko 5 t. Tada se donji deo kalupa izrauje u podu livnice bez donjeg kalupnika. Gornji kalup se izrauje u
odgovarajuem kalupniku. Ostale operacije: livenje, hlaenje odlivaka i istresanje obavlja se na istom mestu
gde i kalupovanje.

4.2.2. Kalupovanje u suvom kalupu

Ova tehnologija se primenjuje za komade preko 500 kg. Glavni razlog izrade odlivka u suvom
kalupu je zbog poveanja propustljivosti gasova, poto komadi koji se odlivaju imaju veliku masu koja
stvara veliku koliinu gasova. Ovu tehnologiju su zemenila samoovravajua veziva.

4.2.3. Mainska izrada kalupa

4.2.3.1. Proraup maina

Na osnovu tablice 7-1, rubrika 10, dobija se broj kalupa godinje. Za svaku kategoriju kalupnika
vrimo poseban proraun broja maina (parova). Osnovni obrazac za proraun potrebnog broja maina je:

gde je: N - broj kalupa godinje - bruto

Tf - godinji fond vremena
K - kaiacitet maine na as
t - ukupna vrednost gubitka godinje po jednoj maini treba da bude u granicama od 50-150 h/god.
K - kapaciteti pojedinih maina dati su u tablici 7-4 a u zavisnosti su od vrste, serije i veliine
kalupnika, ostalo uz skicu opisa maine
62
 4.2.3.2. Izbor maine
Maine za izradu kalupa mogu biti:
- kaluparske vibracione maine sa runim dodatnim sabijanjem /5/
- kaluparske maine koje rade sa pritiskom do 5 daN/cm2 /5/
- kaluparske maine sa treskanjem i presovanjem /5/
- kaluparske maine koje rade sa pritiskom do 15 daN/cm2 /5/
- kaluparske maine na principu vakuuma -"V" proces
- kaluparske maine na principu vakuuma i uduvavanja gasa za ovravanje kalupa - "Q" proces
- kaluparske maine na pripu "upucavanja" kalute meavine u kalutgaik
- kaluparske maine na principu udara sabijenog vazduha
- IMACT-AIR
- IMPACT-GAS
- AIROMATIC
Prva tri navedena tipa kaluparskih maina (maine sa runim dodatkom sabijanjem, maine koje rade sa
pritiskom do 5 daN/cm2 i maine sa treskanjem i presovanjem) su maine prve generacije i ostvaruju
specifini pritisak od 3-5 daN/cm". Maine koje rade sa pritiskom do 15 daN/cm2 spadaju u maine druge
generacije i po nainu rada mogu se podeliti na: pneumatske, pneumatsko membranske, hidropneumatske,
elektromagnetne, hidrauline. Maine prve i druge generacije prave veliku buku pri radu, imaju mnogo
habajuih elemenata (kod pneumatskih cilindara) i robusne su konstrukcije.

Ostale maine spadaju u treu generaciju. Tendencija kalupskih maina tree generacije je da se
izbegne presovanje, treskanje, hemijska veziva i delimino vakuum U livnicama masovne proizvodnje danas
je tendencija za primenu maina sa visokim pritiskom 15 daN/cm2.
Prednosti primene maina sa visokim pritiskom su sledee:
- Vea tvrdoa kalupa,
- ravnomernija tvrdoa kalupa po celoj povrini istog.
- smanjenje deformacije kalupa pri livenju,
- odlivci su taniji i manji su dodaci za obradu,
- vea vrstoa (stabilnost oblika) kalupa,
- smanjenje karta.
Na slici 7-5 prikazana je zavisnost tvrdoe kalupa od pritiska presovanja i to: V donja strana kalupa, A
gornja strana kalupa.

Da bi se kod maina sa visokim pritiskom postigao to bolji kvalitet kalupa klip je podeljen na vei
broj manjih klipova. Broj klipova je u zavisnosti od povrine kalupnika i kree se od 30-100. Klipovi deluju
svaki za sebe i prilagoavaju se prema obliku modela, slika 7-6.
Prednosti sistema sa vie klipova su:
- neogranieno presovanje pri svakom preseku sabijanja iznad celokupne povrine kalupa,
- ravnomerno sabijanje kaluparskog peska u stubovima peska razne visine,
- poboljanje sabijanja ivica kalupa pomou dopunskog poveanog pritiska presovanja na ivici
kalupa.

Primena kaluparskih maina pod visokim pritiskom zahteva obezbeenje sledeih uslova:
- modeli moraju biti od sivog liva ili od plastinih masa dobro armirani,
- pesak za kalupovanje treba da je sintstski sa niom vlagom
- kalupnici treba da su ojaani

63
Na slici 7-15 prikazan je postupak kada maine koje rade na principu vakuuma, proizvoaa HEINRICH
WAGNER SINTO - Nemaka
1. Model se irivrsti na specijalni nosa
2. Nad model se stavlja ureaj sa plastinom folijom, d=0.1 mm i grejaem, folija se stavl>a na model i
zagreva se
3. Ukljuuje se vakum i folija intimno nalee na model

1. Postavlja se kalupnik na model sa folijom

2. Kalup se puni finim peskom. Pesak je suv bez veziva. Malo se vibrira.
3. Folija se stavlja preko kalupnika Ukljuuje se vakuum

1. Kalup se odvaja od modela. Stalno pod vakuumom. Dobija se tvrdoa od 90-98 jediica GF
2. Vri se sklapanje gornjeg i donjeg kalupa stalno pod vakuumom
3. Vri se livenje. Posle hlaenja, Vakuum se iskljuuje. Odlivak se minimalno isti, a pesak se ponovo
koristi bez regeneracije.

Prednost ovog procesa je oigledna. Mogu se liti sve vrste metala. Odlivci do 12 L tehnika reenja
obezbeuju perfektan vakum. U Srbiji ovakvu liniju ima livnica u Gui za izradu sanitarnog liva (kada).
64
 4.2.4. Maine za kalupovanje vazduhom pod pritiskom i dodatnim presovanjem

Na slici (7-16 a) dat je ematski prikaz rada maine i maina (7-16 b) za kalupovanje vazduhom pod
pritiskom i dodatnim presovanjem.

4.2.5. Kaluparske maine pa principu "upucavanja" kalupne meavine u kalup

Na slici 7-17 dat je izgled maine koja radi na principu upucavanja, na slici 7-18 dat je detalj komore
za ispucavanje, a na slici 7-19 raspored operacija kalupovanja.

65
4.2.6. Kaluparske maine na priicipu udara sabijenog vazduha

a)Kaluparnik se puni kalupnom meavinom iznad

model ploe.

b)Spajanje: rezervoara pod pritiskom i rama za

punjenje kalupnika.

v)Ukljuivanje ventila, stvaralje vazdunog udara,

presovanje kalupne meavine na model.

g)Razdvajanje rezervoara od kalupnika, odvajanje

kalupnika od modela. Vreme otvaranja ventila se
postie u hiljaditom delu sekunde.

Dimenzije kalupnika:Kapacitet
1000x860x250/250 mmlOO kal/h
1125x800x250/300 mm 110 kal/h
1200x800x250/250 mm!20 kal/h

66
 4.2.7. Postavljanje maina

Kaluparske maine se postavljaju obavezno po parovima koje predstavljaju jednu proizvodnu

jedinicu. Povezivalje vie ovakvih jedinica daje proizvodne linije. Odstojanje maina u paru ne moe se
standardizovati, jer zavisi od:
- tipa maine,
- veliine kalupa,
- naina stavljanja jezgara,
- stepena mehanizacije,
- organizacije radnog mesta.
Mora se pri tome
obezbediti normalna manipulacija
kalupa i nesmetano kretanje
radnika. Na slici 7-23 prikazano je
radno mesto sa dva para maina: 1
je kaluparska maina za gornji
kalup, 2 maina za donji kalup.
Prazni kalupnici dolaze
konvejerom 6 (isti slui za
transport praznih kalupnika i
odlivenih kalupa). Potiskiva 5
potiskuje prazne kalupnike na
rolgang 3. Dizalicom 10 stavljaju
se kalupnici na maine 1 i 2. Donji
izraen kalup stavlja se na rolgang
4. Tu se stavljaju i jezgra. Drugom
dizalicom 10 uzima se gornji kalup
sa maine 1 i sklapa sa donjim
kalupom na rolgangu 4. Sklopljen
kalup potiskuje se na konvejer 6.
Broj 7 prikazuje traku iznad
bunkera rezervnog peska 8, 9 su
riblja usta za doziranje peska u
kalup. 11 je traka koja prihvata
rasut pesak oko maine kroz
reetku. 6a pokazuje drugu stranu
konvejera (isti je kruni).

67
 4.3. Opta reenja kaluparpica
Na slici data je principijelna ema kaluparnice kod koje je transport kalupa reen podnim
konvejerom. Mesta veza kaluparnice sa ostalim odeljenjima livnice oznaena su strelicama.

Na slici 7-28 date su principijelne eme automatizovanih kaluparnica (levo) sa podnim konvejerima
vi (desno) sa sistemom rolganga, okretnicama i guraima. Objanjenje
simbola:
A - istresna reetka
V - ureaj za prebacivanje tegova koji slue za optereenje kalupa pri livenju
FO - kaluparska maina za gornji kalup
FU - kaluparska maina za donji kalup
G - linija livenja
KE - linija craFUbaiba jezgara
KU - linija hlaenja.

68
 Na slici 7-28 date su principijelne eme automatizovanih kaluparnica (levo) sa podnim konvejerima i
(desno) sa sistemom rolganga, okretnicama i guraima.
Objanjenje simbola:
A - istresna reetka
V - ureaj za preba-
civanje tegova
FO - kaluparska maina
za gornji kalup
FU - kaluparska maina
za donji kalup
G - linija livenja
KE - linija craFUbaiba
jezgara
KU - linija hlaenja.

69
 Sl 7-30
Dispozicija 7-30 kaluparnice predstavlja interesantno reenje primene konvejera 1. Traka 2 doprema
pesak u bunkere 3 iznad maina za kalupovanje 4. Pneumatski potiskiva 5 gura odliven kalup na istresnu
reetku 6. Prazni kalupnici rolgangom 8 i dizalicom 9 prebacuju se ponovo na konvejer 1. Kod svake kalup.
maine 4 nalazi se rolgang 10 koji prima prazne polukalupnike. Na kaluparske maine kalupi se stavljaju
konzolnim dizalicama na konvejer gde se vri i sklapanje kalupa. Sklopljeni kalupi odlaze u zonu livenja gde
se zri livenje loncima 11. Zona hlaenja je za ovo reenje vrlo duga.

4.4. BEZOKVIRNO KALUPOVANJE SA VERTIKALNOM PODELOM

Proizvoa maina koje rade na ovom principu je DISAMATIC - DANSKA. Kalupi su bez
kalupnika. Kalupi su postavljeni vertikalno te je livenje vertikalno, to kod nekih odlivaka predstavlja
problem. Kalup nije raen "treskanjem", ve je presovan do 20 daN/cm. vrstoa forme je idealna. Svaki
kalup ima otisak donjeg i gornjeg modela, ime se duplira kapacitet instalacije.Ulaganje jezgara moe biti
runo ili automatsko. Livenje se izvodi sa automatskom livnom mainom. Moe se primenjivati za sve vrste
odlivaka ija tehnologija obezbeuje vertikalno livenje i automatsko ulaganje jezgara.Priprema peska je u
standardnom izvoenju. Pesak se priprema sa manjim procentom vlage.

DISAMATIC FUNKCIONALNA EMA (vertikalna podela)

70
71
72
 4.5. IZRADA KALUPA SA SAMOOVRAVAJUBIM VEZIVIMA
Princip dobijanja samoovravajuih kalupnih meavina smola na bazi furana, katalizatora i suvog
kvarcnog peska detaljno je objanjen u poglavlju 7.01. Osnovna maina za izradu - punjenje kalupnika
odgovarajuom meavinom je mea kontinualnog tipa. On se sastoji od punog meaa i dve pumpe: jedna
za vezivo (furansko ili slino), a druga za odgovarajui katalizator. Pesak se dozira, pomou jedne trake ulazi
u mea, a istovremeno se ukljuuju i gore navedene pumpe. Na izlasku iz mesaa, meavina pada u
kalupnik sprema za upotrebu. Kalupnik se nalazi na podu livnice ili na valjastom transporteru. Korisno je
postaviti kalupnik na vibracioni sto da bi meavina bolje popunila kalupnik. Savremeni mea ima 3-5
programa radi obezbeenja korienja vie pesaka, razliite koliine smole/katalizatora. Posle punjenja
kalupnika, nastupa period ovravanja meavine na vazduhu 10-20 min. Sledea operacija je razdvajanje
kalupnika od model ploa. Ovo se obavlja pomou obrtne naprave, sl. 7-44. Ostale operacije: ulaganje
jezgara, livenje, istresanje i sklapanje kalupa obavlja se na klasian nain.
73
 Sadanje tendencije u livarstvu su da se ovaj mea primeni kao zamena za peskomet i u svim
sluajevima kada je tehnologija nalagala da se primeni sueni kalup.

ematski prikaz linije za izradu kalupa u furanskom pesku dat je na slici 7-46. Pesak se ubacuje u
Konti. mea gde se zajedno sa smolom i katalizatorom obrazuje samoovravajua meavina. Ona se iz
meaa ubacuje u kalupnik koji se ialazi na vibracionom stolu da bi meavina to bolje popunila kalupnik.
Kalupi se po postavljanju jezgra sklapaju i prenosnicom postavljaju na rolgange za livenje. Po izvrenom
hlaenju odlivci se istresaju iz kalupa i transportuju na zavrnu obradu.

4.6. PRORAUN I IZBOR KONTINUALNO MEAA

Pri proraunu kontinualnog mesaa treba imati u vidu dve injenice:
- zapreminu kalupa i
- broj kalupa na as.
Zapremina kalupa i broj kalupa na as definiu asovni kapacitet kontinulanog meaa:

gde je: Q - potrebni asovni kapacitet kontinualnog meaa

V - zapremina nabijenog peska u kalupu, pg
Napomena: Zapremina nabijenog peska moe se dobiti dodavanjem 10% na zapreminu kalupa.
n - broj kalupa na as
- stepen iskorienja (0,6-0,7)
Ovde se praktino obuhvataju gubici na pripremi maine za rad, uklanjanju kalupa i stavljanju drugog, a za
pokretne meae izgubljeno vreme za pomeranje.

74
 Na slici 7-47 data je dispozicija linije za livenje u kokilama
1. Jedno poziciona kokilna maina 7. Komandni pult rolganga
2. Transportni rolgang 8. Lonac sa monorejom za livenje
3. Prihvatni sto 9. Zatitna ograda
4. Pogon 10. Nona komanda
5. Komandni pult - poetak procesa
6. Komandna hidraulika - kraj procesa
- put ka termikoj obradi

75
.05 PRIPREMA PESKA

Kaluparski pesak sastoji se od dela povratnog istresnog peska, dela novog peska i dodataka
(bentonit, uglj. praina i voda). Procentualni odnos ovih komponenata odreuje vrstu peska za kalupovanje i
njegove mehanike osobine. Koja e se vrsta peska za kalupovanje primeniti zavisi od mase, gabarita i vrste
odlivka koga treba odliti.
Na slici 8-1 data je ema tehnolokog procesa pripreme peska. Istresni pesak ispod istresne reetke
sistemom trakastih transportera preko magnetnog odvajaa (koji iz istresnog peska uklanja metalne opiljke)
ubacuje se u sito za prosejavanje, a potom preko dozera u mealicu. Sa druge strane u mealicu se preko
dozera ubacuju ostale komponente potrebne za spravljenje peska za kalupovanje:
- ugljena praina,
- bentonit,
- novi pesak
- i voda.
Pripremljen pesak za kalupovanje iz mealice sistemom trakastih transportera i elevatora alje se u bunker
rezervnog pripremljenog peska, a odatle, takoe, elevatorima i trakastim transporterima dovodi u bunkere
iznad kaluparskih maina. Zadatak projektanta je da povee maine i ureaje za pripremu peska, transportne
ureaje (trakste transportere, slevatore i dodavae) na najoptimalniji nain u funkcionalnu celinu. Tendencija
savremenih postrojenja za pripremu peska je da idu u visinu u cilju utede prostora.

Pesak za kalupe moe biti:

a) Modelni pesak . Modelni pesak se stavlja direktno do modela u sloju od 50 mm. a pesak za popunu
ispunjava ostatak kalupa. Ovakav nain pripreme peska primenjuje se i u izvesnim mehanizovanim
livnicama no uglavnom se primenjuje u livnicama sa malim stepenom mehanizacije i zastarelim nivoom
tehnologije. Modelni pesak je obavezan pri izradi elinih odlivaka. Koliina istog je oko 1/3 ukupne
koliine peska u kalupu.Posle kalupovanja i istresanja sav istresen pesak transportuje se u pripremu peska i
prerauje se u pesak za popunu. Modelni pesak se priprema u posebnom postrojenju. tako da moraju da budu
dve postrojenja to poveava investicije i komplikuje tehnoloki proces.
b) Sintetiki pesak. Moe se rei da sve savremene livnice rade sa jedinstvenim (sintstikim) peskom. (ema
tehnolokog procesa pripreme peska data je za jedinstveni pesak).
v) Prirodni pesak . Prirodni pesak se primenjuje za izradu komada mase preko 500 kg. Pripremanje
ovog peska vri se samo prosejavanjem, odvajanjem gvozdenih opiljaka i kvaenjem. Meutim u
savremenim livnicama gde se primenjuje peskomet primena jedinstvenog peska nala je iroku primenu i za
odlivke mase vee od 500 kg.
76
g) Pesak za brzo ovrujue smee (furan i sl.). Procentualni sastav pojedinih vrsta pesaka za kalupovanje i
njihove mehanike osobine date su u tablici 8.1.
U tablici 7-1, u rubrici 11, data je zapremina kalupa (gornjeg i donjeg). Broj kalupa bruto dat je u
rubrici 10. Potrebna koliina peska je:

gde je:
Qp - koliina peska u m3/h
Vk - zapremina jednog kalupa u m3
n - broj kalupa godinje bruto
Tf - efektivni godinji fond vremena rada (h)

Vk je zapremina kalupa bez odbitka zapremine modela. Ovo iz razloga to je vrlo komplikovano
raunati zapreminu modela zbog sloene konfiguracije istog. Na dobijenu potrebnu asovnu koliinu peska
treba dodati:
a) 10% na sabijanje peska pri kalupovanju;
b) 40% na rastur i pesak koji pada pored maine i vraa se u pripremu peska.
Nia vrednost uzima se kada oko maine nema reetke, a vea vrednost kada se oko maine nalazi reetka i
podzemna traka za povraaj peska u pripremu peska. U kupni asovni kapacitet pripreme peska je:
Qu = (l,3-l,4)Qp
Kapacitet pripreme peska je u funkciji kapaciteta mealica. Firme u svetu izrauju uglavnom mealice
sledeih asovnih kapaciteta: 2,5-3; 5-6; 7-9; 27: 45; 72; 114 t/h.
Priprema peska kao osnovno odeljenje savremene livnice moe biti izvedeno na dva naina:
- kao posebna proizvodna jedinica nezavisna od ostalih istalacija,
- kao proizvodna jedinica vezana za ostale instalacije.

77
 5.1. Priprema peska kao posebna jedinica
Ovaj nain pripreme peska sadri sledee elemente:
- vibraciono sito,
- skip za ariranje mealice,
- mealicu,
- prihvatni ureaj za pripremljen pesak - dozer,
- aeroator i
- eventualno bunker za rezervni pesak (slika 8-2).
Glavni nedostatak ovakve pripreme peska je u tome to je dovoz istresenog peska i odvoz pripremljenog
peska kranom sa korpama ili runim kolicima. Ovakva priprema peska moe se preporuiti za livnice tah.
godinje proizvodnje do 2000 t/ godinje, preteno sa runim radom ili sa primenom kaluparskih maina bez
reenog mehanizovanog transporta peska do maina.
Instalacije tipa NA". (Doziranje bentonita, ugljene praine i vode vri se runo). Tehnoloki podaci
su dati u tablici 8.2.

78
 5.1.1. Priprema peska kao proizvodna jedinica vezana za ostale instalacije

Ovakve pripreme peska vezane su sa kaluparnicom trakama za povratni pesak ispod kaluparskih maina i
transportnim sredstvima koja dovode pripremljen pesak do kaluparskih maina.
Na slici 8-4 data je ema postrojenja za pripremu peska firme Kunkel Wagner, Alfeld (Leine), Deuschland

Ve je ranije reeno da priprema peska za kalupe nije u potpunosti standardizovana. Projektant je

duan da izabere najcelishodniju instalaciju koja najbolje odgovara nameni i vrsti livnice i da ih povee u
celinu. U tom cilju daju se glavne tehnike karakteristike osnovnih ureaja koji sainjavaju savremenu
pripremu peska. Redosled je dat prema tehnolokom procesu. Na slici 8-5 prikazana je automatizovana
priprema peska 2x35 t/h.

5.1.2. Istresna reetka

Ovaj ureaj slui za istresanje odlivenih kalupa. Tehniki podaci su dati u poglavlju 10. istionica.

79
5.1.3. Magnetni odvaja

Magnetni odvaja
postavlja se obavezno iznad
trakastih transportera kojim se
transportuje istresni pesak, da bi
se iz njega izdvojili opiljci gvoa
koji bi mogli da otete sito u koje
se pesak potom uvodi, otete
mealicu ili da izazovu povrede
radnika koji rade na kalupovanju.
Izgled magnetnog odvajaa dat je
na slici 8-6, a u tablici 8-3
tehnike karakteristike magnetnih
odvajaa. U tablici 8-3 su dati
tehniki podaci za magnetne
odvajae.

80
5.1.4. Rotaciono sito

Ovaj ureaj, slika 8-7 ima zadatak da

odvoji iz istresenog peska ostatke
jezgara i svih krupnijih primesa.
Gabaritne mere i tehniki podaci za sita:

81
 5.1.5. Bunkeri

Bunker rezervnog istresnog peska, koji se nalazi iznad mealica treba da obezbedi 3-4 asovnu
rezervu u odnosu na kapacitet mealice. Buner novog peska treba da obezbedi istu asovnu rezervu kao i
bunker rezervnog istresnog peska, preraunat na uee novog peska u ari (vidi recepturu). Bunker za
bentonit i ugljenu prainu treba proraunati prema procentualnom ueu ovih komponenata u ari. Za ove
komponente ukupna rezerva moe da iznosi i dnevnu rezervu za 2 smene obzirom na malo procentualno
uee. Bunker iznad kaluparskih maina su zapremine 1-1,5 m3.

5.1.6. Dozeri
Dozeri za elevator. Obino se primenjuju tanjirasti dodavai istog kapaciteta kao elevatori ili
trakasti.Dozeri za stari pesak. Doziranje starog peska vri se zapreminskim dozerima, ili trakastim.
Zapremina dozera odgovara zapremini jedne are izabrane mealide. Ovi dozeri mogu da imaju i ugraenu
vagu. Teinsko odmeravanje are uvek je tanije od zapreminskog.Dozeri za novi pesak. Ovi dozeri mogu
biti zapreminski ili trakasti. Ovaj dozer treba da obezbedi procentualno uee novog peska u ari izabrane
mealice.Dozeri za bentonit i ugljenu prainu. Za mealice do 300 1 po ari ovi dodaci mog u se ubacivati
runo. Za vee kapacitete primenjuju se puni dozeri. Savremenije je reenje da se bentonit i ugljena praina
ubacuju kao emulzija sa vodom. Ovim se obezbeuje tanije doziranje i izbegava se praina koja se stvara
pri doziranju ovih elemenata.Doziranje vode. Voda se moe dozirati preko vodomera sa relativnim oi-
tavanjem (obian vodomer). ili specijalnim vodomerima koji oitavaju apsolutni protok.

5.1.7. Mealice peska

Mealica peska je osnovni agregat za pripremu peska. U njoj se vri obrazovanje homogene kalupne
mase od prethodno navedenih komponenata: istresnog peska, novog peska, bentonita, ugljene praine i vode
koji se u mealicu uvode pomou dozera.
Prema reimu rada postoje 2 tipa mealica peska:
a) diskontinualni tip
-tanjir mealice je fiksan, valjci i lopatice pokretni (tip Simson, Speedmuler),
-tanjir je okretan a valjci fiksni (tip Pramaggicre),
b) kontinualni tip (tip Foudry Equipment, Junkart).
Prednosti jednih nad drugima teko je podvui. Moe se rei da svaki ovaj tip obezbeuje kvalitetni
pesak.Kod kontinualnog procesa pripreme peska (meanja) oteana je kontrola kvaliteta peska. Posebno se
moe naglasiti da Speedmuler ima prednost u odnosu na ostale poto mu je ciklus meanja sveden na
minimum 60-120 sec, ali zahteva ureaj za hlaenje peska u toku meanja.
Speedmuler proizvodi se u sledeim veliinama: 27 t/h; 45 t/h; 70 t/h i 114 t/h. Izgled mealice za
pesak SPEEDMULER dat je na slici 8-8, a njihove tehnike karakteristike u tablici 8-5.

82
 5.1.8. Dozeri pripremljenog peska
Pranjenje mealice mora da se obavi u vremenu do 30 sec. Iza mealice mora da se postavi prijemni
bunker sa dozerom koji je u stanju da primi kompletnu aru jedne mealice i da je kontinualno dozira u
sledei transportni ureaj.Preporuuju se tanjirasti dodavai i dozeri sa polugama. Njihov kapacitet mora da
odgovara kapacitetu jedne are izabrane mealice.

5.1.9. Bunker za pripremljen i pesak

Savremene instalacije pripreme peska poseduju i bunker za pripremljeni pesak. Kapacitet ovakvog
bunkera treba da obezbedi rezervu za 3-4 asa od asovnog kapaciteta izabrane mealice. Pranjenje ovakvih
bunkera je vrlo delikatan problem pa se mogu preporuiti dozeri sa polugama i trakasti dozeri.U
najsavremenijim livakim postrojenjima sve veu primenu nalazi vibrotehnika", kod koje se primenjuju
elektromagnetski vibratori koji se postavljaju na odgovarajue posebno konstruisane dozere. Prednost ovih
dozera je u tome to nemaju rotirajuih habajuih delova to je vrlo povoljno c obzirom na uslove rada pri
transportu peska. Transport peska ka aeratoru (veja peska) moe se vriti elevatorom ili kosom trakom.
83
Elevator mora imati emajlirane kofice zbog lepljenja peska i vei kapacitet od nominalnog asovnog
kapaciteta mealice. Ovo poveanje moe biti do 30%.Primena trake uopte obezbeuje sigurniji rad u
transportu vlanog peska, no ova koncepcija ima nedostatak da zauzima dosta korisnog prostora (zbog
ogranienog nagiba za vlaan pesak maks. 22).

5.1.10. Aerator

Zadatak ovog
ureaja je da preveje
pripremljeni pesak
slika 8-9 u cilju
dobijanja bolje
plastinosti, a vri se
rotorom sa ravnim
lopaticama.

84
 5.2. HLAENJE KALUPARSKOG PESKA
Istresen kaluparski pesak ima temperaturu od 70-100 C kod sitnih i srednjih odlivaka. Hlaenje
peska moe se vriti sa raspreenim kapljicama vode, slika 8-10, ureajem nazvanim Coolevayor" slika 8-
11 i kaskadnim hladnjakom u obliku bunkera slika 8-12. Koji e se od tipova hlaenja istresnog kaluparskog
peska primeniti zavisi prvenstveno od visine investicija koje je livnica spremna da uloi u ovo postrojenje.
Kaskadni hladnjaci zahtevaju najmanje ulaganja, dok su Cooleveyor" - i najskuplji. Nedostatak ureaja za
hlaenje rasprenim kapljicama vode je oteana kontrola koliine vode koja se raspruje po istresenom
kaluparskom pesku.

85
86
 5.3. REGENERACIJA PESKA
U dananjoj livnici i pored savremene tehnologije kvarcni pesak ostaje u 95% sluajeva glavni
medijum (najjeftiniji), sa kojim se izrauju kalupi. Meutim, javlja se problem otpadnog peska:
Kod sintetskog peska otpada do 15%
Kod furanskog peska otpada do 95%
Kod shell - (koljkastog livenja) otpada do 95%
Kod CO2 postupka stpada do 95%
Pesak koji se upotrebljava za jezgra do 100%.
Postavljaju se dva problema:
gde skladititi otpadni pesak?
da li je pospupak rentabilan?
Ovo injenino stanje zahteva u bliskoj budunosti da sve livnice reavaju pitanje otpadnog peska.
Postoji uglavnom tri tipa regeneracije:
- vlana regeneracija otpadnog peska
- suva regeneracija otpadnog peska
- topla regeneracija otpadnog peska.

Vlana regeneracija peska zahteva sistem drobljenja i hidroklasera za ispiranje i klasificiranje

opranog peska i njegovo suenje.Proces je vrlo efikasan, no pretstavlja najskuplje reenje. Primenjen je kod
Sulzer vajcarska i ekonomska raunica je pozitivna, jer u vajcarskoj se uvozi kvalitetan pesak usled
nedostatka sopstvenog nalazita. Ova regeneracija je najekonominija za pesak CO2.
Suva regeneracija nala je do sada najiru primenu. Proces regeneracije sastoji se u sledeem:
istresanje kalupa, odvajanje gvozdenih opiljaka, drobljenje, prvo hlaelje jer esto istreen pesak dostie
temperaturu i do 400 C (pesak se fluidizira). Pesak se potom skladiti. Pneumatskim putem pesak prolazi
kroz filter gde se odvoji praina a isto zrno peska odlazi u specijalni hladnjak da se ohladi do 25 C, jer bi
topliji pesak u kontaktu sa vezivima stvarao grudve, te bi bio neupotrebljiv. Posle hlaenja pesak se
transportuje pneumatski do silosa iznad kontinualnog meaa. Ovakvom i slinom regeneracijom postie se
stepen odvajanja peska od praine do 95%. Regeneracije ovog tipa mogu se preporuiti za pesak sa
furanskim vezama .Za bentonitne peskove koristi se takoe suva regeneracija. Na slici 8-18 je dat izgled
regeneracije kapaciteta 4-15 t/h.
87
 Topla regeneracija: Ovom regeneracijom sav pesak prolazi kroz protonu pe i na temperaturi cca
350 C sva veziva furanska ili druga sagorevanju i time zrno peska postaje isto i spremno za ponovnu
upotrebu. Ovakav tip regeneracije preporuljiv je u sluajevima izrade kalupa i jezgara po Shell - molding
postupku. Poznato je da se koljka i jezgro po ovom postupku dobija peenjem do 250 C, te je veza zrno
peska - vezivo jaka. Obino drobljenje i separacija ne obezbeuje uspenu regeneraciju. Instalacije tople
regeneracije izrauju se u modulima od 5 t/h, 10 t/h i 15 t/h.

Regeneracija furanskog peska. Kapacitet 4-15 t/h

1. Istresna reetka 2. Transportna traka 3. Elevator
4. Fina drobilica 5. Hladnjak 6. Posuda za pneumatski transport
7. Filter 8. Puni transporter 9. Bunker

Turbo dry je tehnologija regeneracije istresnog peska ija su zrna posle procesa livenja povezana
esticama gline. Ovim postupkom regenerie se istresni pesak sa visokim sadrajem ATC gline, bentonita i
olitizacionih komponenti za proizvodnju jezgara po postupcima toplih kutija, schell, CO2 i sodijum - silikat.
Turbo dry zadrava aktivno vredne supstance - bentonit i aditive koji sadre ugljenik i trenjem temeljno isti
kvarcna zrna, tako da struktura zrna ostaje sauvana. Turbo dry je ekoloka tehnologija, ne samo jer se
eliminie skladite otpadnog peska i potreba za velikim koliinama novog peska, ve i zbog toga to se
organske, mirisne i potencijalno tetne materije koje nastaju u procesu spaljuju, a osloboena toplota koristi
za suenje peska. Reenje je veoma ekonomino, usled efikasnog korienje energije, zanemarljivog habanja
i lakog odravanja.
Tehnologija je isplativa kada se dnevno regenerie vie od 5 t peska.
Sistem za regeneraciju radi kontinualno, a nekoliko elija postavljene su jedna iznad druge u obliku
kaskade. Protok postrojenja kontrolie se ureajem za pranjenje na poslednjoj eliji.Unutar svake elije
odigravaju se sledei procesi:
- Vazduh se ubacuje u cevi za dizanje i mea se sa optimalnom koliinom peska. Meavina peska i
vazduha ubrzava se i die navie.
- Trenjem izmeu zrna i u separatoru, vezivni omota se lagano uklanja sa zrna peska.
- Specijalno projektovana Turbo dry glava formira uniformno strujanje kojim se omoguava brza
separacija estica peska i praine.
- Tokovi materijala se odvajaju. Odvojene estice praine se odstranjuju iz sistema.
- Pesak pada na dno elije u skuplja peska i celokupni proces se nastavlj

5.3.1. Metod rada Turbo dry postrojenja

Postrojenje radi kontinualno. Istresni pesak sa primesama vlage i bentonita ubacuje se preko ulaznog
bunkera (1) u prvu eliju kaskade (2), slika 8-20. U prvoj kaskadi cirkulie vreo vazduh (radni fluid).
Cirkuliui pesak se sui i isti od veine materija vezivnog sloja. Materije vezivnog sloja dospevaju u
88
obliku praine sa vazduhom u suvi filter za prainu (3). Aktivno vredne supstance - bentonit i aditivi koji
sadre ugljenik odvode se iz filtera (3) i mogu se ponovo ko-ristiti za pripremu peska. Posle filtera (3), radni
fluid se ponovo zagreva u grejau za vazduh (4). Zagrejani vazduh se potom vraa u prvu eliju kaskade,
omoguavajui intenzivno suenje peska. Potrebna energija za ienje zrna peska predaje se vazduhu
ventilatorom (duvaljkom) (5).Deo vazduha (radnog fluida) spaljuje se u grejau (4) ime se pre nego to se
ispusti u atmosferu spaljuju organske, mirisne i potencijalno tetne materije koje mogu nastati u procesu
suenja istresnog peska.Posle suenja i predhodnog ienja pesak naputa prvu kaskadu i odlazi u slinu
drugu elijsku kaskadu (6) u kojoj je radni fluid hladan vazduh.Radni fluid, takoe, cirkulie pomou
radijalnog ventilatora(8) kroz filter za prainu (7). Pasivni sastojci praine iz filtera (7) mogu se ponovo
koristiti u procesu pripreme peska. Koliina vazduha koji se koristi za spaljivanje dopunjuje se iz drugog
ciklusa, koji se za istu vrednost dopunjava sveim vazduhom. Istresni pesak u elijama kaskade (6) isti se
dok se ne postigne finalni kvaltet regeneracije. Odgovarajuim dodavaem regenerisani pesak odlazi u sito
(9).Na kraju regenerisani pesak pneumatskim transporterom (10) odvodi se na ponovnu upotrebu.

89
 5.4. POVRINA PRIPREME PESKA
Povrina odeljenja za pripremu peska odreuje se u odnosu na njegovu koncepciju, odnosno, zavisi
od toga da li se priprema peska gradi u visinu ili se razvija linijski. U principu nad mealicom kao osnovnom
mainom postavljaju se bunkeri starog i novog peska koji definiu povrinu potrebnog prostora.
Topla regeneracija . Tendencija je da se priprema peska gradi u visinu. Ovo zahteva da se nad ovom
instalacijom postavlja povien krov. Zbog ovoga esto se kod veih livnica pripreme peska postavljaju u
posebnu zgradu.

5.5. RADNA SNAGA

U postrojenjima za pripremu peska u kojima nije sprovedena automatska kontrola rada svih
elemenata, potrebna su 2-3 oveka (1-2 radnika za nadgledanje rada trakastih transportera). Postrojenja za
pripremu peska koja su potpuno automatizovana (praenje rada svih elemenata na ekranu pomou sistema
mikroprocesora) zahtevaju samo jednog radnika.

90
.06 IZRADA JEZGARA
Izrada jezgara je vaan deo proizvodnje odlivaka. Dobijanje unutranjih oblika odlivaka obezbeuje
se jezgrima. Jedan odlivak moe imati jedno ili vie jezgara (blok motora i do 25 kom). Uklapanje jezgara u
kalupu zahteva preciznu izradu jezgara. Tolerancije izrade jezgara idu i na desete delove od milimetra.U
livnicama motornog liva jezgrarnica ima poseban znaaj po obimu proizvodnje i povrini koju zauzima.
Jezgrarnica ima svoj poseban tehnoloki proces koji je sastavni deo tehiolokog procesa livnice.Na slici 9-1
prikazan je tehnoloki proces jezgrarnice.
Na osnovu proizvodnog programa livnice utvruje se program jezgrarnice. Kao to se odlivci dele u
odreene teinske grupe, takoe se i jezgra dele u odreene masene odnosno zapreminske grupe.
Zapreminske grupe zato, to su sve maine za izradu jezgara definisane sa zapreminom koju mogu da popune
u jezgreniku. Specifina teina peska za jezgra je 1,4 kg/dm3.

Rekapitulacija proizvodnog programa data u tabeli 9-2, prua nam podatke o ukupnoj koliini
jezgara koju na osnovu zadatog obima i proizvodnog programa livnice moramo da proizvedemo, ukupnom
vremenu izrade jezgara i potrebnom broju maina za izradu jezgara ili runih radnih mesta (ukljuujui kart
u jezgrarnici). Tablica 9-2

91
Proizvodni program, takoe, treba analizirati da bi se utvrdilo:
1. da li je proizvodnja preteno runa ili mainska; mainska e biti tada ako je iskorienje maina
minimum 60%;
2. da li je potreban rad u jednoj ili dve smene; ovo je vano sa gledita usklaivanja rada u jezgrarnici sa
radom kaluparnice. (za livnice motornog liva; odnos jezgara je u odnosu na teinu odlivka iznosi 1: 1
- a esto i vie u korist jezgara;
- za fazonske delove 0,8 : 1:
- za poljoprivredne maine 0.3 :1;
- za maine-alatke 0,6 :1. ). Ovi odnosi daju sliku potrebe za jezgrima a samim tim i o veliinu
jezgrarnice.
3. da li lokacija jezgrarnice u odnosu na kaluparnicu obezbeuje minimalni transport;
4. da li skladite peska za jezgrarnicu treba da bude u sklopu centralnog skladita;
5. da li jezgra raditi po SO2 postupku ili HARDEX-S02;
6. da li jezgra raditi po postupku toplih kutija (Hot Box); Shell (koljka); (Cold-Box po hladnom
postupku) "Q" proces.
7.da li jezgra raditi sa samoovravajuim vezivima.

Koji e se od postupaka izrade jezgara primeniti zavisi od mase, gabarita, sloenosti konfiguracije
odlivaka, mogunosti lakog istresanja jezgara iz odlivaka, veliine serije i mogunosti obezbeenja
primarnih sirovina (veziva) za izradu jezgara. Ukoliko su serije vee, isplati se primeniti skuplje procese.

6.1. IZBOR TIPA MAINA ZA IZRADU JEZGARA

6.1.1. Klasifikacija maina za izradu jezgara
Podela na osnovu primenjene meavine peska:
- maine za izradu jezgara od uljanog peska
- maine za izradu jezgara po postupku CO2
- maine za izradu jezgara po Hot-Voh (topli jezgrenik)
- maine za izradu jezgara po Shell (koljka)
- maine za izradu jezgara po Cold-Voh (hladni postupak)
- maine za izradu velikih pojedinanih jezgara sa samoovravajuim vezivima,
- maine po postupku Hardex-SO2.

Podela prema nainu rada:

- individualna proizvodnja jezgara
- serijska izrada jezgara.
a) automati sa obrtnim stolom
b) transfer-maine
c) individualne automatske maine.

Savremene masine koriste skoro iskljuivo pneumatski nain sabijanja meavine u jezgrenoj kutiji.
Pri emu se razlikuju dva postupka:

92
 Izrada jezgara upucavanjem

Izrada jezgara uduvavanjem Maine za ispucavanje su skuplje, potrebna je dua

priprema i osvajanje procesa ali su zato sigurnije u
Prednost maine za izduvavanje je u tome, to su radu i habanje alata je minimalno. Maine za
one jeftinije i omoguavaju bez komplikovanog ispucavanje mogu se preporuiti kao savremenije i
alata dobro popunjavanje jezgrenika. Glavni imaju sve veu primenu.
nedostatak je brzo habanje alata.

Maina za lepljenja koljki

Kombinovana maina croning/hot-box

93
 Maina za izradu jezgara hot-box postupkom kapaciteta
40l
Maina za izradu jezgara hot-box postupkom
kapaciteta 15l

Maina za izradu jezgara croning postupkom

Maina za izradu jezgara croning postupkom

kapaciteta 50l

94
6.2. Automatsko postavljanje jezgara

Operater runo postavlja jezgra u plastinu

masku. Nakon davanja signala jezgra se
privruju uz pomo vakuuma.

Glava za postavljanje jezgara i plastina

maska se postavljaju u poloaj iznad donje
kalupnice. Kalup se automatski isti uz pomo
vazdune zavese.
Donja kalupnica se podie kako bi primila
jezgra.

Prekida se vakuum, jezgra se precizno

postavljaju a kalupnica sputa.
Dok se glava za postavljanje jezgara i maska
vraaju, kalup se ponovo moe produvati
ukoliko je potrebno.

Glava za postavljanje jezgara i plastina

maska se rotiraju u poetni poloaj spremni da
prime nova jezgra pod pogodnim uglom od 30
stepeni.
Istovremeno se donja kalupnica podie
zavravajui sklapanje kalupa.

95
.

6.3. SUENJE JEZGARA

Suenje jezgara moe se obavljati na sledei nain:
- po postupku CO2
- sa komornim suarama - za uljna jezgra
- sa kontinualnim suarama - za uljna jezgra
- po postupku toplih kutija (Hot Box)
- po postupku Shell (koljka)
- sa brzovezujuim vezivima koja se sue na vazduhu
- po postupku hladiih kutija (Cold Box)
- po postupku Hardox-SO2
- ,,Q" proces.

6.3.1. Postupak CO2

Preduslov da jezgra ovravaju na ovaj nain obezbeuje pesak za jezgra izraen po recepturi
predvienoj za jezgra po C02 postupku. Uduvavanje C02 vri se u izraeno jezgro preko odgovarajue
duvaljke. Hemijska reakcija obezbeuje ovravanje jezgra u jezgreniku.Ovaj nain ovravanja jezgara ne
moe se predvideti za jezgra komplikovanih oblika, na primer: blokovi motora, glave motora i sl., jer se
ovakva jezgra teko izbijaju, zbog velike tvrdoe. Jezgra po C02 postupku stvaraju tekoe pri ienju
odlivaka.' Ova metoda nije preporuljiva ni za jezgra za odlivke vee od 1000 kg .

6.3.2. Komorne suare za jezgra

(za uljna jezgra i za prosuivanje obojeniih jezgara)

Ovaj nain suenja primenjuje

se u individualnoj i maloserijskoj
proizvodnji. Temperatura je od 200-
300 C Slika 9-16 prikazuje komornu
suaru za jezgra.Ona se sastoji od
komore za suelje u koju se stavljaju
regali sa sirovim jesrpima. Izvor
energije moe biti: elektrina
energija, nafta, mazut ili gas.
Ventilator obezbeuje recirkulaciju
gasova u suari. Isparenja od jezgara
odstranjuju se iz suare kroz dimljak
u atmosferu.

96
 6.3.3. Vertikalne suare
Veritikalne suare primenjuju se za proizvodnju jezgara samo ako je koliina jezgara, koja treba da
se osui, vea od 0,8 m3/ h. Ovo iz razloga jer su ovakve suare vrlo skupe. Prednost ovih suara u odnosu na
komorne je sledea:
1. obezbeuje kontinualno i ravnomerno suenje jezgara;
2. obezbeuje bolji transport u jezgrarnici zbog koptinualnosti procesa a istovremeno slui kao
meufazno" skladite jezgara.
Vreme suenja jezgara u vertikalnim suarama dato je u tablici 9-8.

Gorivo za loenje suara je nafta ili mazut. Potronja goriva 30-35 kg nafte za 1 t/jezgra.
Maksimalne teine jezgara koja se sue su do 50 kg. Vertikalne suare mogu biti i veeg kapaciteta: do 5 t/h.
Preporuljivije je birati dve suare po 2,5 t/h nego jednu od 5 t/h zbog elastinijeg rada, osim ako kapacitet
jezgrarnice to izriito ne zahteva. Izvesne firme izrauju i horizontalne suare za suenje jezgara, ali su
prilino nepraktine jer zauzimaju mnogo prostora.
Praktino vertikalne suare se retko primenjuju, sem za prosuivanje jezgara posle bojenja. Razlog
ovome je to su savremene tehnologije zamenile uljna jezgra.

6.3.4. Postupak toplih kutija (Hot Box)

Ovaj postupak sastoji se u sledeem: pesak za jezgra priprema se sa furanskim vezivima. Ova veziva
imaju osobine da na temperaturi 200-300C ovravaju u vrlo kratkom vremenu (10-30 sec.). Izrada jezgara
ovim postupkom moe se obavljati na standardnim mainama za izradu jezgara sa adaptacijom glava za
ispucavanje. Mora se omoguiti hlaenje istih vodom. Jezgrenici se zagrevaju elektrinim putem (ugraeni
su grejai u jezgrenik) ili se jezgrenici greju gasom sa spoljne strane. Hlaenje glave za ispucavanje je
obavezno kako bi se spreilo ovravanje peska u bunkeru za doziranje same maine.

6.3.5. Postupak sa brzovezujuim vezivima

Za izradu jezgara veih dimenzija i manjih serija primenjuju se meavine sa furanskim ili fenolnim
smolama koje uz pomo katalizatora ovravaju na vazduhu. Vreme ovravanja je 5 minuta - do vie
asova. Ovakve meavine se spremaju u klasinim mealicama ili meaima MK4 i Shalco Saturn 2.

6.3.6. Postupak Shell (koljka)

Ovaj postupak se sastoji u sledeem: jezgra se izrauju od obloenog peska. Kvarcni pesak
granulacije od 0,3-0,1 mm oblae se smolom u posebnim instalacijama, te nije potrebno vriti meanje pre
upotrebe. Pesak se direktno ubacuje u mainu. Jezgrenik se greje elektrino ili gasom. Temperatura
jezgrenika je 200-300 C. Vreme peenja je due od vremena po postupku Hot-Box. Obloeni pesak kada
doe u kontakt sa zagrejanim jezgrenikom ovrava i stvara koljku" koja ima konfiguraciju oblika
jezgrenika. Debljina zidova jezgra je 5-8 mm. Ovim metodom dobija se uplje jezgro, ime se postiu utede
u pesku i do 30% u odnosu na klasian nain izrade jezgara.Uporeujui izradu jezgara po postupku Hot-box
i Shell ovaj drugi je skuplji, no u izvesnim sluajevima nezamenljiv, na primer, za jezgra za izradu
kanalizacionih cevi.U svakom sluaju za svako jezgro serijske proizvodre treba napraviti ekonomsku
raunicu pre definitivnog izbora postupka suenja.

6.3.7. Postupak Cold-Box

Svi postupci na toplo" za serijsku proizvodnju imaju nedostatke koji se ogledaju u primeni
masivnih jezgrenika od sivog liva i medijuma za zagrevanje.Poslednjih godina se radi na uvoenju Cold-Box
koji se sastoji u sledeem. U meavinu kvarcnog peska i poliesternih smola i izocionata uduvava se u
jezgrenik gas-trietilamin. Jezgro ovrava i spremno je odmah za upotrebu.Ovaj postupak se uvodi oprezno
u industriju zbog toksinosti i mogunosti eksplozije. Rezervoar za gas se mora stavljati u posebnu
prostoriju. Na slici 9-18 pokazan je hemizam procesa Cold-Box.

97
 6.3.8. Postupak HARDEX-SO2
Jezgrenik posle punjenja peskom unosi se u specijalnu komoru. Proputa se smea SO2 sa azotom ili
vazduhom (nosioc), vri se ispiranje sa nosiocem. Vreme produvavanja zavisi od veliine jezgara i iznosi
0,5-0,4 sec. Vreme ispiranja je oko 30 sec. Viak ovrivaa se neutralie u posebnom ureaju rastvorom
NaOH. Mehanizam ovravanja jezpza je sledei:

Ovaj postupak nije jo naao iru primenu kod nas.

Q" - proces za izradu kalupa i jezgara na principu gasa za ovravanje i vakuuma, detaljno je objanjen u
poglavlju 7. Kaluparnica. Poslednjih godina hemija" je ula u livnice sa ciljem da se zamene klasini
postupci i izbegnu robusne kaluparske i jezgarske maine.

6.4. Zavrna obrada jezgara

Zavrna obrada jezgara izvodi se uglavnom runo, a sastoji se od:
- ienje pucni", tj. ostataka suvinog peska na jezgru usled loeg prijanjanja donje i gornje polovine
jezgrenika meusobno.
- bojenje jezgara Ova operacija se izvodi u cilju vee tehnike postojanosti jezgara pri livenju. Bojenje se
vri etkom ili farbarskim pitoljem sa specijalnim grafitnim premazima. Bojenje je potrebno vriti u
posebnim kabinama za bojenje
- Dosuivanje jezgara vri se posle bojenja u komornim ili vertikalnim suarama.
- Doterivanje jezgara. Kod odlivaka za motornu indusgriju tolerancije pri sklapanju jezgara vrlo su stroge te
se mora vriti doterivanje jezgara - struganje jezgara Posebnim alatima, runim ili specijalnim mainama.
- Oblepljivanje jezgara. Kada je jezgra rade iz dva dela tada se jezgra na sastavu lepe posebnim lepkom.
- Montaa jezgara - za komplikovane odlivke jezgro se sastoji od vie jezgara. Kod srednjih i velikih serija
sklapanje jezgara se vri ili u jezgrarnici ili pred samo stavljanje u kalup. Sputanje jezgara u kalup vri se
pomou specijalnog alata diga".
- Skladite gotovih jezgara nalazi se u jezgrarnici ili kod samih radnih mesta. Jezgra se odlau na policama -
regalima. Viseim konvejerom jezgra se mogu transportovati do radnih mesta koja istovremeno slue kao
meufazna skladita jezgara.

Transport u jezgrarnici od radnih mesta do suare vri se:

- regalima sa kolicima
- metalnim ili gumenim transporterima (koji klize po uglaanoj dasci)
- viseim konvejerima
Transport od jezgrarnice do radnih mesta:
- regalima sa kolicima
- viseim konvejerima.
98
.07 ODELJENJE Z IENJE
U istionici livnice se odlivci oslobaaju zapeklog peska, izbijaju jezgra, iste se povrine liva i
odstranjuju ostaci ulivaka, hranitelja i avova. Pored toga obavlja se proces kontrole, odvaja kart,
popravljaju pojedine greke nastale livenjem, ukoliko je to potrebno, i primaju kvalitetni gotovi odlivci.
Projektovanje procesa ienja odlivaka treba da pone razmatranjem operacija koje prethode ovom
postupku. Cilj ovih razmatranja je da se odrede takva svojstva odlivaka (konstrukcija, konfiguracija.
tipizacija itd.) i tehnologija proizvodnje (projektovanje ulivnih sistema, procesa kalupovanja, izrade jezgara,
izbora odgovarajuih materijala za kalupovanje i jezgra, itd.), tako da se obim radova na ienju svede na
minimum.
Tehnoloki proces istionice obuhvata sledee postupke:
1. istresanje odlivaka,
2. izbijanje jezgara,
3. ienje povrina,
4. uklanjanje ulivnih sistema,
5. obrubljivanje odlivaka,
6. bruenje odlivaka,
7. priprema odlivaka za popravku,
8. popravka odlivaka,
9. termika obrada odlivaka,
10. povrinska zatita odlivaka, i
11. kontrola odlivaka.
U odeljenju za ienje se predviaju meufazna kontrola (posle pojedinih postupaka predvienih
tehnolokim procesom) i finalna kontrola za prijem kvalitetnih odlivaka. Kontrola odlivaka u istionici
obuhvata sledee postupke: vizueni pregled, kontrolu dimenzija. mehanika ispitivanja, hemijske analize,
kontrolu istoe povrine, itd.

ema tehnolokog procesa istionice.

99
 7.1. ISTRESANJE ODLIVAKA
Istresanje odlivaka obuhvata proces razdvajanja istih od kalupa i smese za kalupovalje. Postupak
istresanja odlivaka zavisi od niza faktora kao to su: masa, gabarit i oblik oblivka, nain izrade kalupa,
veliina serije, usvojeni sistem transporta itd. Sam proces predstavlja veliki izvor praine i tetnih gasova,
odaje znatnu koliinu toplots i stvara veliku buku u pogonu tako da ga je potrebno mehanizovati.

Za istresanje odlivaka se najee koriste

mehanike reetke koje mogu da budu stacionarne
ili pokretne. Ram istresne reetke je postavljen na
oprugama a vibriranje se postie pomou
ekscentrinog vratila ili neuravnoteenih masa. Na
slici 10-2 dat je izgled jedne istresne reetke.

Na dijagramu slika 10-3 data je zavisnost

trajanja procesa istresanja od optereenja za obine
reetke (a) i za dvostruke reetke (b). Brojke upisane
pored krivih predstavljaju gabaritne mere (obim)
odlivaka u metrima IV. Na slici 10-4 dato je istresno
postrojenje 431U4 sa etiri inercione istresne
reetke 428S (nosivost svake reetke 250 kN)

100
 7.2. HLAENJE ODLIVAKA

Odlivci posle razdvajanja od kalupa i

smese za kalupovanje se hlade pre nego to se
pristupi daljem procesu ienja. U tablici 10-
5 su data vremena potrebna za hlaenje
odlivaka u asovima za pojedine vrste liva.
Nie vrednosti u okviru pojedinih intervala
vremena se primenjuju za odlivke kod kojih su
prethodno odstranjena jezgra.

7.3. ODBIJANJE ULIVNOG SISTEMA

Prema redosledu tehnolokih operacija ienja odlivaka, posle istresanja iz kalupa, predvia se
odbijanje ulivnih sistema i hranitelja. Kod manjih odlivaka, ulivni sistem obino sam otpadne u toku procesa
istresanja na istresnoj reetci ili za vreme transporta liva u istionicu. Ulivni sistem odlivaka vee mase od
sivog liva lako se odstranjuje udarcima malja u toku istresanja kalupa na vibracionoj reetci.Kod odlivaka
manjeg gabarita od elinog liva ili obojenih metala ulivni sistemi se odsecaju na presama ili pomou
trakastih testera. Ulivni sistemi odlivaka veeg gabarita od elinog liva i obojenih metala se odstranjuju
cirkularnim testerama. Proces odsecanja na mainama je skup nain pa se izostavlja tamo gde nije
neophodan.

101
 7.4. GRUBO IENJE (IZBIJANJE JEZGARA)
Smesa od koje su napravljena jezgra se najee odvaja od odlivaka jo u toku procesa istresanja
kalupa na istresnoj reetci. Ovaj proces se posebno lako obavlja pri istresanju jezgara gde su kao vezivna
sredstva koriene sintetike smole. Za izbijanje jezgara odlivaka veoma sloene konfiguracije mogu da se
koriste pneumatska vibraciona postrojenja.

Ukoliko karakter proizvodnje, vrsta odlivaka i ekonomski uslovi opravdavaju korienje posebnih
ureaja za istresanje jezgara i grubo ienje, onda se primenjuju hidraulina i pesko-hidraulina postrojenja.
Pored visokog stepena mehanizovanosti ova postrojenja potpuno zadovoljavaju sanitarno-higijenske uslove,
zahvaljujui potpunom odstranjivanju praine u toku radnog ciklusa. U sluajevima kada nije mogue
usvojiti postrojenja za izbijanje jezgara, ili pri izradi odlivaka sa veoma komplikovanim sistemom otvora,
izbijanje armature za jezgra i peska se obavlja runo, pomou runih i pneumatskih alata.
Proces ienja spoljnih i unutranjih povrina od izgorelog peska, izbijanje jezgara, kao i delimino
skidanje avova, kod malih odlivaka mase do 30 kg moe se izvoditi u obrtnim limenim doboima.
Ovi doboi su pogodni samo za ienje odlivaka jednostavnih oblika.
Na slici 10-6 /4/dat je dobo za ienje neprekidnog dejstva (za ienje odlivaka mase do 50 kg)

Postoje specijalne konstrukcije

doboa u kojima se pored
ienja odlivci i hlade vodom.
Na slici 10-7 je dat izgled
takvog doboa, gde je sa 1
oznaen dovod vode, 2 vazduha,
na mestu 3 se dobo puni, u 4
odvodi pesak pomean sa
vodom, a sa 5 su oznaeni
odlivci u procesu ienja i 6
mesto gde se dobo prazni .

102
 U hidraulinim postrojenjima izbijanje
jezgara se ostvaruje dejstvom vodenog mlaza.
Radnik koji se nalazi van komore usmerava mlaz
neposredno na predmet koji se isti u komori,
pomou mlaznika naroitog oblika.
Na slici 10-8 prikazan je ureaj za
izbijanje jezgara vodenim mlazom, livnice fabrike
traktora eljabinsk (SSSR).Komora 1 je
prizmatinog oblika, a ispod nje se nalazi okretni
sto 2, koji je podeljen pregradom na dva dela. Na
svakom od ovih delova se nalazi etvorougaoni sto
3, za postavljanje odlivaka koji se iste. Za vreme
ienja liva u komori 1, sa druge polovine
okretnog stola, skidaju se mostovskom dizalicom
oieni odlivci i sto puni novim predmetima.
Obrtni sto se okree elektromotorom 8 snage 7,5
kW. Reetkaste je konstrukcije tako da je
omogueno oticanje vode i mulja u slivnik 4. Iz
slivnika se voda proputa kroz filter od koksa i
preiena ponovo usisava pumpom. Pesak se
taloi na dno, zahvata grabilicom mostovske
dizalice i dalje prenosi na otpadno skladite.
Mnogo su pogodnija pesko-hidraulina
postrojenja (Hydro-Blast), zato to se u njima
pored uklanjanja jezgara iz odlivaka i povrine
efikasno iste od izgorelog peska. U ovim
postrojenjima se pod visokim pritiskom iz
mlaznika izbacuje struja vode sa peskom. Okretni
stolovi doputaju izlaganje svih povrina odlivaka
dejstvu mlaza. ak i najkomplikovanija jezgra se
brzo izbijaju upotrebom ovoga sistema, a kvalitet
oiene povrine je daleko bolji nego kod ienja
samo vodenim mlazom.

Preraena voda sa peskom i delovima razbijenih jezgara prolazi kroz reetkasti pod komore, pri
emu se krupniji komadi odvajaju na mrei, a mulj se centrifugalnim pumpama, srednjeg pritiska, prebacuje
u klasifikator, gde se pesak odvaja od opiljaka i gline i vraa na ponovnu upotrebu. Proputena kroz
centrifugu voda se skuplja u rezervoar i ponovo iskoriava. Mlaznik napaja pumpa visokog pritiska.
Hidraulina i pesko-hidraulina postrojenja se upotrebljavaju za ienje odlivaka mase vee od 26
kg. Kapacitet ovih postrojenja pri ienju odlivaka srednje prosene sloenosti iznosi 1-2 t/h kod iostrojenja
sa jednom komorom i 2-4 t/h, kod postrojenja sa dve komore. Pri tome dotronja vode iznosi 4-10 t3 i
elektrine energije 20-30 kWh za jednu tonu oienih odlivaka.U tablici 10-6 je dato uporeenje vremena
potrebnih za ienje nekih odlivaka runo i Hydro-bias torn. Na slici 10-101 data je hidraulika komora
za ienje srednjih i velikih odlivaka (mase preko 400 kg).

103
 .
Tablica 10 -6

7.5. IENJE ODLIVAKA SAMOM

Osnovni cilj obrade odlivaka samom je uklanjanje izgorelog peska, dobijanje istih povrina i
dobijanje vee povrinske vrstoe pojedinih komada. Pri tome se za obavljanje ovog procesa koristi
kinetika energija same koja se dobija mehanikim ili pneumatskim putem. Opremu koja se koristi u ovom
procesu moemo da podelimo prema nainu ubrzavanja same, karakteristikama izvoenja operacija, nainu
premetaja odlivaka, potrebnom opsluivanju i metodu upravljanja.
Prednost primene eline same u odnosu na druge materijale koji mogu da se koriste za ienje je
u sledeem: jae dejstvo zbog vee mase, manje stvaranje praine, i dui period korienja zbog velike
vrstoe i tvrdoe.

104
 7.6. Doboi za ienje sa centrifugalnim kolom
U livnicama lakog i sitnog liva pri veem obimu proizvodnje odlivci se iste u doboima sa
centrifugalnim kolom. Kao sredstvo za ienje slui elina sama koja se ubrzava u centrifugalnom kolu.
Ovo kolo se izrauje sa dve ili vie lopatica i obre se velikim brojem obrta, do 24 ob/sec.Odlivci se
utovaraju u mainu pomou skip podizaa. Radni prostor maine je ploasti konvejer, koji se u toku procesa
obrade kree i prevre odlivke, tako da se sve povrine ravnomerno izlau dejstvu mlaza.
Rotor (Wheelabrator) se postavlja iznad konvejera. U procesu ienja pesak i sama propadaju kroz
otvore na konvejeru u levak za skupljanje i dalje idu u elevator. Materijal se elevatorom podie do
rotacionog sita koje odvaja sve strane materije, ukljuujui armaturu za jezgra itd.
Na slici 10-12 /4/ je predstavljsn dobo za ienje sa elinom samom periodinog dejstva za
kontinualni dotok odlivaka na ienje

Odlivci se transporterom neprekidno

ubacuju u bunker 2 iz koga se prebacuju u korpu
skip ureaja. Posle ciklusa ienje (10 - 15 min)
oieni odlivci ploastim transporterom doboa za
ienje prebacuju se na ploasti transporter za
otpremu 3 Skip ureajem ubacuje se nova koliina
odlivaka u dobo 1. Nosivost doboa je 500 -3000
kg.
Sama i pesak propadaju kroz rotaciono sito
i idu u separator, gde se sama isti od peska i
praine i osposobljava za ponovnu upotrebu. Praina
se ventilatorom izvlai iz postrojenja. Istovar
oienih oblivaka se vri tako da se otvore vrata
doboa i konvejeru da suprotni smer kretanja.
Oieni odlivci ispadaju u kolica koja su smetena
ispod otvora.

105
 Dobo za
ienje fabrike
GOSTOL sa osnovnim
tehnikim podacima. Na
slikama su data reenja
mehanizovanog dovoza i
odvoza odlivaka pri radu
sa ovim doboima.

7.7. Komore za ienje

Komore za ienje odlivaka mlazom eline same, pokazale su se veoma efikasne u livnicama
krupnog liva. Povrina komada se isti udaranjem ubrzanih delia same koji dobijaju kinetiku energiju
dejstvom struje komprimovanog vazduha, ili dejstvom centrifugalnog kola. Primenjuju se u mehanizovanim
livnicama za ienje odlivaka livenog gvoa, elinog i temper liva.
Komore su snabdevene ureajima za izvlaenje praine (rade sa potpritiskom). tako da zadovoljavaju
sve uslove zatite na radu.Komore sa obrtpim stolom za ielje odlivaka samom pomou centrifugalnog
kola (slika 10-17) se upotrebljavaju za ielje odlivaka srednje veliine. To su polu automatske maine
velikog kapaciteta i periodinog dejstva.Odlivci se postavljaju pa okretni sto, koji se zavisno od tipa maine
moe opteretiti od 250-2000 daN. Liv se isti sa jedmim ili vie rotora. Utovar i istovar odlivaka se vri na
elu stola koji se nalazi van komore. Otvori na strani posluivanja su obloeni gumenim zavesama, da se
radnik zatiti od praine i udarnog dejstva same. Kao i na svim ostalim postrojenjima ove vrste postoji
mehanizam za separaciju doziranje same i ureaji za ventilaciju.

7.7.1. Komore za ienje samom pomou komprimovanog vazduha

Primenjuju se u livnicama za ienje odlivaka do 5000 kg. Odlivci se postavljaju na vagonet i po
koloseku uvode u komore. Pod komore je izveden u obliku obrtnog stola, tako da se pri procesu obrade sve
povrine podjednako izlau dejstvu mlaza. Reetkaste je konstrukcije, a ispod njega je postavljen bunker za
skupljanje izgorelog peska, opiljaka i same. Upotrebljeni materijal iz bunkera se proputa kroz sito, gde se
odvajaju krupniji komadi. Sama i pesak se elevatorom prebacuju u separator. Oiena sama se iz
separatora odvodi na ponovnu upotrebu u sud pod pritiskom. Sama iz ovoga suda prolazi kroz zasun za
regulisanje, u odreenim koliinama, u glavnu struju komprimovanog vazduha. Struja, preko oklopljenog
prikljuka i mlaznika, baca samu na komade za ienje. Ovaj ureaj stvara snaan mlaz i dobija se dobar
kvalitet oiene povrine.Zidovi i plafon unutranje strane komore su obloeni gumom zbog zatite od
probojnog dejstva mlaza. Radno mesto je izolovano od odelenja za ienje, a na zidu prema komori se
nalaze okna za posmatranje i reflektori za osvetljavanje unutranjosti komore. Mlaznik je montiran na
sfernom leitu, tako da se moe okretati za 100. Vrata komore dobro zaptivaju i na njima je postavljen
ureaj za blokiranje mlaznika, tako da su spreene povrede.

106
 7.8. OBRUBLJIVANJE ODLIVAKA
Proces obrubljivanja obuhvata uklanjanje ostataka ulivnih sistema, avova i drugih neravnina na
spoljnim i unutranjim povrinama srednjih i velikih odlivaka od sivog i elinog liva. Ovaj postupak se
takoe koristi za obradu defektnih mesta pre zavarivanja i za obradu svih unutranjih povrina koje su
nepristupane za bruenje.Za obavljanje ovih operacija u livnicama se koriste runi i pneumatski sekai
raznih oblika i kontrukcije. Normativi vremena obrubljivanja zavisno od mase i sloenosti odlivaka su dati u
tablicama 10-17 i 10-18

107
 7.9. BRUENJE ODLIVAKA
Obrada bruenjem obuhvata skidanje avova, uklanjanje ostataka ulivnog sistema, popravku
dimenzija odlivaka. izravnavanje povrina za dalju mainsku obradu i u nekim sluajevima odsecanje
pojedinih delova. U livnicama se primenjuju stacionarne brusilice. prenika brusnog kamena do 800 mm, za
ienje sitnijih odlivaka, obino mase do 20 kg. Za bruenje srednjih i velikih komada, mase preko 20 kg,
kao i onih koji se zbog oblika i dimenzija ne mogu da dre u ruci, koriste se visee brusilice. Radi boljeg
manevrisanja pri ienju odlivaka brusilica se vea na kuku konzolne dizalice. ienje krupnog liva, tamo
gde nije mogue upotrebiti visee brusilice se obavlja runim prenosnim pneumatskim brusilicama

Visea brusilica
Stacionarna brusilica

7.10. POPRAVKA ODLIVAKA

Na pojedinim defektnim odlivcima se moe izvriti popravka gasnim ili elektrinim zavarivanjem.
Komad na mestu zavarivanja mora da ima istu tvrdou kao ceo odlivak. Ovo se postie upotrebom
specijalnih elektroda ili zavarivanjem na toplo". Prilikom izbora komada za popravku treba voditi rauna da
se nosei elementi na komadu ne popravljaju. Bolje je komade popravljati zavarivanjem na toplo" i potom
izvriti lagano otputanje.

108
 7.11. TERMIKA OBRADA ODLIVAKA
Osnovni cilj termike obrade odlivaka je otklanjanje unutranjih napona, poboljanje stepena
obradljivosti odlivaka pri kasnijoj mainskoj obradi, stvaranje odreene strukture liva i fiziko mehanikih
svojstava. Postupci termike obrade su opisani u posebnom poglavlju.

7.12. KONTROLA ODLIVAKA

U odeljelju za ienje se predviaju meufazna kontrola (posle pojedinih postupaka predvienih
tehnolokim procesom) i finalna kontrola za prijem kvalitetnih odlivaka. Kontrola odlivaka u istionici
obuhvata sledee postupke:
- vizuelni pregled,
- kontrolu dimenzija.
- mehanika ispitivanja,
- hemijske analize,
- metalografska ispitivanja,
- hidraulina ispitivanja,
- kontrolu istoe povrine,
- ispitivanja rentgenom i ultrazvukom itd

7.13. GRUBA OBRADA I OBRADA REPERNIH TAAKA

Gruba obrada se obino izvodi na komadima okruglog oblika (zamajci, doboi, kvaila itd.), odnosno na
svim komadima gde se javljaju unutranje mane, da bi se iste otkrile na povrinskim slojevima.

109
.08 SKLADITA
Skladite postaje potrebno tamo gde nisu izjednaene razlike u kretanjima.
Ove razlike nastaju kada nastupi jedan ili vie od sledeih sluajeva:
- vremenska razlika izmeu dolaska i odlaska robe,
- razlika u koliini robe koja se dovozi i odvozi, i
- razlika u vrsti robe pri dolasku i odlasku.
Osnovna funkcija skladine aktivnosti je da dri, uva i zatiuje robu sve dok se ne trai za upotrebu ili
otpremu. Nivo zaliha se uzima kao primarni, odluujui inilac potreba za skladinim prostorom. Duina
vremena za koje je pogodno robu drati u skladitu i zahtevi skladitenja diktiraju izbor opreme, formiranje
layout-a i projektovanje zgrade. Skladini sistem obavlja dve znaajne funkciji: dranje zaliha (uskladitenje
robe) i manipulaciju materijalom. Pri tome, proces skladitenja predstavlja svaku akumulaciju zaliha za jedan
dui period vremena, a manipulacija materijalom obuhvata sve aktivnosti vezane za kretanje tih zaliha u
okviru skladinog sistema. Skladitenje i manipulacija materijalom moraju da se razmatraju zajedno, tako da
skladitenje moe da se posmatra kao privremeno zadravanje toka materijala.

Pri projektovanju skladita projektant se esto suoava sa potpuno oprenim uticajnim faktorima,
tako da je veoma znaajno proceniti koji od njih preovlauje u pojedinanoj situaciji koja se razmatra. Ako
uticajni faktori nisu precizno procenjeni, postoji mogunost da se usvoji neko neracionalno reenje. Postavlja
se pitanje kakva tehnika i ekonomska reenja uzeti u obzir i koji tip opreme usvojiti pri traenju optimalnih
uslova skladitenja.Dananje stanje skladine tehnike se karakterie stalnim razvojem transportnih ureaja i
sistema koji su uglavnom ve dugo vremena poznati. Iz poznatih tehnikih i organizacionih elemenata
moraju se traiti reenja transporta, koja daju racionalni tok kretanja materijala, smanjenje radne snage i
visoki stepen iskorienja prostora.Pri razmatranju svakog problema uskladitenja materijala, uoava se da
postoji veliki broj alternativa koje su tehniki ostvarljive. Problem se sastoji u tome da se iz skupa moguih
reenja izabere takvo, koje najbolje ispunjava tehnike i ekonomske uslove date projektnim zadatkom. Za
reenje ovog problema potrebno je razviti postupak za klasifikaciju alternativa, to iziskuje neki izborni
postupak, a samim tim i odreivanje vrednosgi prema kojima e da se sprovede izbor.

Metoda planiranja treba da omogui jedan sistematski prilaz izboru skladinog sistema. Osnovni cilj
ovog postupka js sledei:
- da se prikae sistem za transport i skladitenje definisan projektnim zadatkom.
- primenom razliitih postupaka, tehnika planiranja i programa za raunar, potrebno je ograniiti
tehnike mogunosti primene raznih sistema za transport i uskladitenje,
- pripremiti podatke za ekonomsku analizu celokupnog sistema koji je predmet studiranja.

Postupak planiranja moe da se podeli na tri osnovne faze:

- formiranje alternativa,
- vrednovanje i izbor alternativa, i
- dinamika analiza sistema.

Skladita u livnicama slue da obezbede materijalno snabdevanje proizvodnje sirovinama,

pomonim materijalima, gorivom, za uvanje i otpremu gotovih proizvoda itd. Pravilna organizacija
skladita treba da rei ove zadatke efektno, sa najmanjim trokovima.
U skladitima treba da se obezbedi ekonomino iskorienje prostora, minimalna manipulacija i
transport, jednostavan prijem i izdvajanje materijala, kontrola mase, koliine i kvaliteta materijala, pakovanje
proizvoda itd. Pogodnost prijema. uvanja, kompletiranja i izdvajanja sirovina i polufabrikata, a takoe i
bezopasnog rada na skladitu. odreuju stepen racionalnosti skladita.

Veliki uticaj na postavljanje skladita ima njihov raspored u sistemu osnovnih proizvodnih tokova u
fabrici; raspored topionice, kaluparnice, jezgrarnice, pripreme peska i istionice, broj linija koje skladite
napaja i stepen optereenja transportnih staza. Planiranje skladita zavisi takoe od njegove organizacione
strukture, tj. da li je skladite organizovano kao zasebno, ili centralno.
Tehniko ureenje skladita treba da odgovara sledeim osnovnim zahtevima:
- veliina skladita treba da obezbedi dovoljno mesta za smetaj neophodnih zaliha materijala i
pomonih povrina,
- uslovi uvanja na skladitu treba da odgovaraju fiziko-hemijskim svojstvima materijala,
- potrebno je obezbediti mehanizaciju uskladitenja. pretovara i transporta, da se omogui planirana
dinamika protoka,

110
 - potrebno je obezbediti pogodnost ispunjavanja skladinih operacija, mogunost pravilne
organizacije skladinih radova i njihovo obavljanje u ma koje vreme u toku smene i stvoriti uslove za dobru
higijensko-tehniku zatitu,
- poloaj skladita na teritoriji preduzea treba da odgovara principu pravolinijskog kretanja
materijala.

U livnicama se razlikuju tri osnovne vrste proizvodnih skladita:

- skladita sirovina,
- skladita u proizvodnim odelenjima - meuoperaciona skladita, i
- skladita gotovih proizvoda.

8.1. SKLADITA SIROVINA

Koliina materijala na skladitu iznosi:

gdeje:
g - normativ potrebne zalihe, dat u
procentima od godinje potrebe,
Qg - ukupna godinja potreba u
odreenoj sirovini u tonama.

Potrebne povrine skladita za

pojedine materijale (povrine boksova)
se raunaju po formuli:

Gde je: Ak - korisna povrina skladita

u (m2)
g - raunska zapreminska masa
materijala u (t/m3)
h - srednja visina nasipanja u
metrima.
Ovu povrinu treba poveati za 20%,
zato to se boksovi praktino nikada ne
napune do vrha.

111
 Tablica 15-2 --- Raunska zapreminska masa materijala

8.2. NORMATIV I ZALIHA I POTREBNIH KOLIINA MATERIJALA

Uobiajena rezerva je odreena godinjim obimom proizvodnje livnice, vrstom materijala i
mogunostima dopremanja sirovina tokom godine (vrsta transporta, vremenski uslovi, mogunosti nabavki
itd.).U tablici 15-3 su dati podaci za vreme uskladitenja osnovnih materijala koji se upotrebljavaju za rad u
livnicama.

Tablica 15 -3
112
Tablica 15-4 --- Normativi materijala za 1t za male i srednje odlivke od sivog mainskog liva

Tablica 15-5 --- Normativi materijala za 1t liva za velike odlivke od sivog mainskog liva
113
 Ukupna povrina i dimenzije skladita se odreuju na osnovu proraunatih povrina skladita
pojedinih materijala (boksova) usvojene opreme, veliine istovarnih povrina i jama (ako su predviene) du
pruge, postavljanja eleznikog koloseka, polja aktivnog prekrivanja dizalica i konstruktivno-graevinskih
uslova.U tablicama 15-8 i 15-9 su date povrine pojedinih skladita i ukupna povrina skladita sa
dimenzijama, u zavisnosti od kapaciteta i stepena mehanizovanosti, tipnih livnica u SSSR-u.

Tablica 15-8 --- Dimenzije skladita sa malim stepenom mehanizovanosti (povrine date bruto)

Tablica 15-9 --- Dimenzije mehanizovanog skladita (povrine su date bruto)

114
 8.3. MEHANIZACIJA SKLADITA
8.3.1. Istovar vagona

Istovar peska, metalne are i koksa iz

eleznikih vagona spada u teke vrste poslova,
koji se mogu obavljati runo i mehanizovanim
posgrojenjima. Runi istovar zahteva
angaovanje velikog broja nekvalifikovanih
radnika i dugo zadravanje vagona, pa ga treba
izbegavati.Preporuke za izbor glavnih
parametara pretovarnih postrojenja, na osnovu
raspoloive mehanizacije:
- Mehanike lopate se primenjuju pri
istovaru rastresitih materijala, pri kapacitetu
istovara i do 60 t/h. Mehanika lopata se sastoji
iz prenosnog vitla, doboa i lopate vezane za
njega uadima. Lopata se kree brzinom 0,7 g/
sec, a duina hoda iznosi 10 t. Snaga
elektromotora 2 kW. Nedostatak ovoga
mehanizma u eksploataciji je primena fizikog
rada i stvaranje praine.

Na slici 15-5 je dat

ureaj za istovar vagona
koji predstavllja
kombinaciju mehanike
lopate sa prenosnim
trakastim transporterima.
Kapacitet postrojenja je do
50 t/h. Ovaj ureaj je
pogodan za rad na
skladitima koja nisu
opremljena prijemnim
bunkerima.

115
 8.3.1.1. Mostovske dizalice
Na livakim skladitima se
primenjuju uglavnom mostovske
dizalice nosivosti 5 i 10 t.
opremljene grabilicom (zapremine
1,5 t3) i magnetnim
podizaem.Pesak se istovaruje
grabilicom direktno u boksove
skladita. Kapacitet istovara zavisi
od trajanja ciklusa dizaline
operacije, pri tome se uzima da
koeficijent iskorienja dizalice
iznosi 0,6 do 0,8.Metalna ara se
istovaruje magnetnim podizaem
ili polip grabilicom, na prjemnu
povrinu pored pruge (gde stoji do
zavretka kontrolne analize -
ukoliko se vri), ili u boksove
skladita.
Koks se istovaruje polip grabilicom direktno u sladite. Lako se drobi i treba biti obazriv pri
istovaru. Proseno se uzima da na svakih 40-60 m duine skladita dolazi po jedna mostovska izalica. Na
slici 15-6 je dat presek sa glavnim dimenzijama, jednog skladita metalne are, opremljenog mostovskom
dizalicom.Ukoliko skladite nije opremljeno mostovskim dizalicama mogu se uspeno primeniti pokretne
dizalice, sa grabilicom ili magnetnim podizaem.

Na slici 15-7 dato je postrojenje za istovar peska. Pesak pristie u skladite livnice specijalnim
vagonima sa obarajuim stranicama nosivosti 60,90 ili 120 t Postrojenje je opremljeno mainom za buenje i
rastresanje smrznutog peska 6, vibracionom platformom za ienje stranica vagona 2, podizaem poklopca
bunkera 1, pneumatskim ureajem za ienje voznog dela vagona od peska, ureajem za pokretanje
kompozicije prilikom istovara 8, i upravljakog pulta postrojenja 5. Pesak iz vagona presipa se u podzemne
bunkere 3, a potom se vibrododavaima 4, pesak prebacuje na trakasti trans-porter 7, koji pesak transportuje
do bunkera otopljenog peska za kalupovanje. Kapacitet istovarnog postrojenja smrznutog peska je 160 -180
t/h

116
 8.4. Transport materijala ka skladitu
Pesak iz prijemnih bunkera do skladita se obino transportuje trakastim transporterom. Kapacitet
transportera zavisi od tipa bunkera. Primenjuju se uglavnom dve osnovne vrste prijemnih bunkera:
1. Male zapremine, ija je propusna mo jednaka kapacitetu istovara.
2. Bunker koji moe da primi celokupnu koliinu istovarenog materijala. U ovom sluaju se za transport do
skladita primenjuju trakasti transporteri znatno manjeg kapaciteta. Dobra strana ovih bunkera je to
omoguuju istovar nezavisno od rada transportera, ali su skuplji za izradu i moraju biti opremljeni dugakim
podbunkernim trakastim transporterima.

Bunkeri se izrauju od betona i opremljeni su specijalnim dodavaima za napajanje trake.Za

transport peska i are sa istovarnih povrina i jama, punjenje bunkera dnevne potronje i otpremu u pogon
livnice mogu se upotrebiti sledei ureaji:
- mostovske dizalice, utovarivai, viljukari, vagoneti, runa kolica ili
- paletna kolica, jednoine dizalice, trakasti transporteri i elevatori.
Otpadni materijali, posle izdvajanja karta i ulivaka (povratni liv) se utovaruju, zavisno od vrste, na ve
ranije opisane naine.Izbor transportnih ureaja e se vriti zavisno od kapaciteta livnice i usvojenog stepena
mehanizovanosti.

8.5. USKLADITENJE GOTOVIH PROIZVODA

Skladite gotovih proizvoda ispunjava dve znaajne funkcije u tehnici toka materijala:
- vremensko premoavanje i
- sortiranje, gde je pod sortiranjem zajedniki obuhvaeno
- skupljanje,
- raspodela i
- formiranje zaliha (prema narudbinama, lokaciji, uskladitenja, itd)
Pri tome je vremensko premoavanje neophodno, a sortiranje moe da nastane kao dodatna funkcija. Da bi
se razmatrao problem projektovanja skladita neophodno je definisati praktine granice u okviru kojih e da
se posmatra sistem i da se analiziraju trokovi. Kao ulaz u sistem se uzima mesto gde se roba istovaruje iz
ureaja koji dovozi robu (ukljuujui aktivnost istovara). Izlaz iz sistema definie mesto gde se roba
otprema, odnosno gde se roba utovaruje u ureaj spoljnog transporta koji odvozi robu (ukljuujui aktivnost
utovara). Za dalju analizu skladinog sistema potrebno je postaviti funkcije ulaza u sistem i izlaza iz sistema,
zavisno od ukupnih kretanja materijala. Skladini sistem moe da se posmatra kao mikro-distribucioni
sistem. Specifina identifikacija glavnih aktivnosti skladinog sistema, potpomae razumevanje sistema kao
celine i pripremanje baze za stvaranje projektnih alternativa.
Funkcija skladitenja
obino sadri sledee aktivnosti:
prijem, identifikaciju i sorti-ranje,
otpremu od mesta skladitenja,
postavljanje u skladiite,
skladitenje, uzimanje narudbina,
prikupljanje (akumulacija)
narudbina, pakovanje, utovar i
otpremu, i dokumentaciju,
informacije itd.
Na bazi podela skladinih
aktivnosti formiran je opti model
celokupnog procesa skladitenja.
Ovaj model je prikazan u obliku
dijagrama toka materijala (slika 15-
11). Osnovne skladine funkcije su
simbolizovane blokovima, a
veliine kretanja strelicama.
Veliine blokova i debljine strelica
mogu da slue kao kvantitativna
razmera. Odreivanje veliina
blokova i strelica je diferencirano
prema tipovima gransportnih
jedinica (TJ1, TJ2 i TJZ).
117
 Ovakvo predstavljanje modela je bazirano na tome da je mogue sve osnovne funkcije razdvojiti na
pet osnovnih podruja:
- prijem,
- glavno skladite,
- prikupljanje i sortiranje porudbina,
- pakovanje i
- otprema,
i da tok materijala ide iz jednog u drugo podruje.

Tok materijala u horizontalnom pravcu nije mogu. Podela na pet osnovnih podruja je osnova za
formiranje podsistema jednog skladinog sistema. Dalja podela u okviru jednog podruja, koja utie na
formiranje pojedinih podsistema, zavisi od obrta pojedinih artikala i broja razliitih transportnih jediniica u
okviru skladinog sistema. Potrebno je napomenuti da navedena podruja sistema nisu u potpunosti
zastupljena u svim skladitima; ponekad ne nastupaju pojedine funkcije ili su tako postavljene da su u sklopu
drugih podruja sistema. Ovo je u saglasnosti sa postavljenom definicijom sistema, poto se pojedina
podruja sistema strogo ne ograniavaju na odreene funkcije.Aktivnosti skladinog sistema, iskljuujui
trokove dranja zaliha, absorbuju velike trokove i potrebno je da se paljivo razmatraju. Pojedine
aktivnosti e se analizirati prema ranije izvrenoj podeli na podsisteme.

8.6. Prijem
Ukljuujui sve aktivnosti obuhvaene u prihvatanju proizvoda koji se skladiti:
- istovar ureaja kojima se dovoze gotovi proizvodi iz pogona; nain istovara zavisi od tipa ureaja,
mase robe, tipa sredstava kojima ss obavlja istovar i raspoloivog vremena za istovar; fiziki rad na istovaru
vozila treba da bude koordiniran sa radom na dokumentaciji koja je ukljuena u proveru tereta.
- analizu dokumentacije u svrhu planiranja dolaska. Lokacije za skladitenje, prioriteta prijema,
vremena istovara, itd.,
- identifikaciju i sortiranje proizvoda; ova funkcija se bavi prvenstveno analizom ta je primljeno i
odluivanjem gde bi to trebalo da se uskladiti; obuhvata kontrolu dokumentacije, fiziku nroveru robe
prema dokumentima, proveru koliine koja je stvarno stigla, sortiranje robe za ulaz nrema lokacijama,
lokalnu identifikaciju pozicije i pakovanje ako je to potrebno, i
- paletizaciju robe.

Cilj optimalnog postavljanja podruja prijema robe je da se roba zadrava toliko kratko koliko je to
mogue da se sprovede. U idealnom sluaju robu treba dopremati u podruje prijema u stanju pogodnom za
skladitenje (transportna jedinica je jednaka skladinoj jedinici), tako da je mogue ostvariti minimalno
zadravanje robe u ovom podruju.

8.7. Glavno skladite

- Podruje glavnog skladita (prostor skladita u kome se uva roba) slui iskljuivo za vremensko
premoavanje robe. Transportne jedinice naputaju skladite u istom stanju u kojem su ule u skladite. U
ovom podruju je mogue ostvariti idealni zahtev da je transportna jedinica jednaka skladinoj jedinici,
odnosno da se koliina robe na transportnoj jedinici ne menja. Koliina robe na jednoj transportnoj jedinici
moe da bude sastavljena od jednog (najee) ili vie artikala. Kao sledeu karakteristiku treba naglasiti, da
se u glavnom skladitu moe dostii ekstremno iskorienje prostora, poto se u njemu ne obavljaju pojedine
operacije, kao prijem, priprema, sortiranje robe i sl. Lokacija (poloaj) pojedinih materijala (paleta) u
glavnom skladitu moe da bude odreena na tri naina:

8.7.1. Sistem sa stalnim lokacijama.

Odnosi se na stalno oznaene lokacije u okviru skladita. Za svaki artikal je rezervisan odreeni
skladini prostor. Izmeu oznake skladinog mesta i broja jednog artikla postoji vrsta veza. Kapacitet svake
fiksne lokacije je projektovan za maksimalni nivo date zalihe, tako da je kod primene ovog sistema prostor
skladita nedovoljno iskorien. Ovaj sistem je kompatibilan sa planom layout-a skladita kada su
minimizirani trokovi transporta u okviru datog skladita.

118
 8.7.2. Sistem sa sluajnim lokacijama.
Ovde se odreuju lokacije pojedinih paleta na bazi slobodnog prostora u skladitu. Dobija se znatna
uteda u skladinom prostoru, poto stoji na raspolaganju ne samo prostor za maksimalno stanje svakog
pojedinog artikla, ve i za maksimalno stanje sume artikala. Zbog toga treba oekivati da za razne sisteme
skladitenja nisu identine odgovarajue vrednosti, pa treba kvantificirati odgovarajui dobitak prostora. Kod
odluivanja po ovom pitanju, znaajnu ulogu ima asortiman robe.Nedostatak ovog sistema je taj, to je teko
pratiti stalne promene lokacija pojedinih materijala, tako da je kod uskladitenja veeg broja proizvoda
neophodna primena raunara.

8.7.3. Podela skladita na zone.

Lokacije proizvoda su fiksne u odnosu na zadatu zonu, ali ne i u okviru te zone. U okviru date zone
se primenjuje sistem sa sluajnim lokacijama. Ovaj sistem je pogodan za primenu kada se podela na zone
vri prema obrtu pojedinih artikala. Na formiranje zona utie i slinost robe (materijali se skladite prema
klasama). Roba koja se poruuje, prima, otprema i inventarie zajedno, treba da bude uskladitena zajedno

Prema nainu uskladitenja glavno skladite moe da se podeli na sledee sisteme:

- runo skladitenje, za nepaletizovanu robu, (koristi se obino u skladitima za uvanje alata,
modela, rezervnih delova, HTZ opreme itd.),
- uskladitenje viljukarima, paletizovanih proizvoda, i
- uskladitenje skladinim dizalicama, paletizovanih proizvoda.

Paletna skladita mogu da se podele prema tipu glavnog skladita u dve odnosne grupe:
- palete se skladite na podu skladita - skladitenje u blokovima, i
- skladitenje u regalima.
Kod skladitenja u
blokovima (BL) transportne
jedinice formiraju blokove zavisno
od asortimana artikala. Kod ovog
sistema skladitenja mogu da se
primene samo oni tipovi
transportnih jedinica koje mogu da
se slau jedna na drugu (slika 15-
12). Blok sistem omoguuje
veoma pogodno iskorienje
skladinog prostora. Ograniena je
visina uskladitenja. Ovakav nain
uskladitenja je pogodan samo
kada postoji mali asortiman
artikala sa visokim prosenim
stanjem. Teko se ostvaruje FIFO
(first in-first out) princip.

Kod skladita u regalima izvrena je podela na tri grupe:

- regali i teret su nepokretni,
- regali su nepokretni a teret se kree, i
- regali i teret se kreu.

Prva grupa obuhvata konvencionalna regalna (PC) i visoko regalna skladita (VRS). Osnovni princip
ureenja i naina rada ovih skladita je isti. Konvencionalna regalna skladita, po pravilu, nisu via od 6-8 m,
a najvea visina iznosi 12 t. Uskladitenje na visinama do 6 m se obavlja viljukarima, a za vee visine se
koriste specijalni viljukari. Visoko regalna skladita se najee grade sa visinom uskladitenja od 7-30 m
(max do 40 m). Opsluuju se regalnim dizalicama (slika 15-13). Imaju bolje iskorienje skladinog prostora
od PC. Kod PC i VRS je omoguen direktan pristup svim artiklima i lako se ostvaruje princip FIFO. U ovu
grupu dolazi i jedna posebna vrsta regalnih skladita drive in" (DRI). slika 15-14. Palete se postavljaju u
regale viljukarima (viljukar ulazi u regal). Kod ovog sistema je ostvareno bolje iskorienje skladinog
prostora (nema posebnih hodnika) u odnosu na prethodna dva sistema (PC i VRS). Nije omoguen direktan
pristup svim artiklima i ne moe da se ostvari princip FIFO.

119
 Drugu grupu sainjavaju protona
skladita (PS) (slika 15-15). Sastoje se od
niza staza sa valjcima ili rolnama, u kojima se
skladite pojedine transportne jedinice. Sve
skladine staze mogu da imaju samo jedno
mesto za uskladitenje i jedno mesto za
iskladitenje (odnoenje paleta), pa je mogue
sve procese potpuno automatizovati pomou
sistema kontinualnog transporta. Slobodan
zahvat postoji samo za odnoenje prednjih
transportnih jedinica;pri tome se ostale palete
pomiu za jedno mesto. Protona skladita se
danas grade do visine do 30 m. Prednost
sistema protonih skladita je u velikom
iskorienju skladinog prostora (odnos
povrine regala prema povrini hodnika) i u
boljem odnosu prostora za uskladitenje,
odnosno iskladitenje, nego kod regalnih
skladita (dizalice mogu da opsluuju znatno
vei broj paletnih mesta). Nedostatak ovog
sistema predstavljaju znatni trokovi za
konstrukciju regala .

120
 Treu grupu obuhvataju skladita sa pokretnim regalima PR (slika 15-16). Ovi sistemi ostvaruju
visoko iskorienje skladinog prostora. Veliki udeo mehanike i upravljakih mehanizama je prisutan kod
regala. Poto za svaku operaciju treba menjati poloaj sistema, mora da se sinhronizuje pokretanje regala sa
pojedinim operacijama.

Na dijagramu slika 15-17, dat je minimalni broj paletnih mesta za pojedine tipove skladita.

8.8. Prikupljanje i sortiranje porudbina (priprema robe za distribuciju)

Osnovna funkcija ovog podruja je sortiranje robe prema zahtevima potroaa. Jedinice koje izlaze
iz ovog podruja mogu da budu razliite od onih koje ulaze. To znai da jedinice naputaju ovo podruje u
stanju razliitom od onog u kome su dole i bile uskladitene. Pored funkcije sortiranja, zavisno od reenja,
ovo podruje moe da sadri i znatan deo vremenskog premoavanja. Ova aktivnost obuhvata selekciju
(uzimanje) robe sa skladinih povrina prema zahtevima potroaa. Selekcija narudbina moe da se vri
direktno u glavnom skladitu ili posebnom skladitu za pripremu porudbina, da bi se omoguio efikasniji
rad. Sortiranje je manuelni postupak i zato je skup jer zahteva angaovanje velikog broja ljudi. Ispunjavanje
narudbina je esto najkritinija skladina funkcija, zato to manipulacija malih narudbina ini ovaj rad
intenzivnim i zato to brzina selekcije narudbina direktno utie na kvalitet usluge potroaima. Najvaniji
cilj pri reavanju ovog podruja, pored iskorienja prostora, je minimiziranje vremena prihupljanja i
sortiranja narudbina optimiziranjsm puta i postupaka pojedinih zahteva. Pri tome je jasan pojam
funkcionalnog odvajanja u glavno skladite i skladite za pripremu porudbina: Oba se moraju postaviti i
optimizirati prema razliitim tehnikim ciljevima".

121
 8.9. Planiranje toka materijala
Skladini sistem moe da se karakterie kao jedan transportni sistem, stoga transportna sredstva i
njihovo upravljanje treba da stoje u prvom planu. Najvei deo aktivnosti na skladitu obuhvata rukovanje
materijalom, tako da treba osigurati efikasno kretanje materijala i da sve rune i mehanizovane operacije
budu sigurne i ekonomine. Svaki od podsistema jednog skladita, ima svoj transportni sistem koji se
optimizira u okviru datog podsistema (na primer, proces istovara) i treba da je kompatibilan sa ostalim
transportnim sistemima, tako da se dobije optimalno reenje za ceo transportni sistem skladita.
U pojedinim sluajevima, kada se preklapaju pojedine aktivnosti, transportni sistem moe da se
reava integralno za vie podruja (podsistema); na primer kod i transporta materijala od prijema do glavnog
skladita. Ova operacija obino obuhvata kretanje materijala do povrine glavnog skladita, ali ne i do
skladine lokacije. U ' nekim sluajevima, transport i postavljanje u skladinu lokaciju se izvode u jednom
kretanju. U praksi se sreu i interesantne varijante sistema koji nije deljiv prostorno ve samo vremenski.
Jedno transportno sredstvo ispunjava jednu za drugom dve funkcije I i aktivno je u dva podruja sistema -
npr. u sluaju kada se donji deo regala glavnog ' skladita koristi kao skladite za pripremu porudbina.

Na slici 15-18 su date

osnovne tehnoloke eme
prikupljanja i sortiranja
narudbina u paletnim
skladitima /10/. Kod varijante
A, iz glavnog skladita (3) se
uzimaju cele transportne jedinice
(4) i odnose do mesta gde se
kompletiraju narudbine (8). U
ovom sluaju minimalna koliina
koja se poruuje ne sme da bude
manja od koliine robe koja se
nalazi na jednoj paleti.

U varijanti B, naruene koliine (4), manje od koliine koju prima transportna jedinica, se uzimaju
direktno iz glavnog skladita (3) i odnose na mesto kompletiranja narudbina (8). Kod varijante C, iz
glavnog skladita (3) se odnose transnortne jedce (4) do skladita za pripremu porudbina (5), gde se
izdvajaju naruene koliine i odvoze do mesta kompletiranja (8). U varijanti D. sa skladita (3) se uzimaju
transportne jedinice (4), sa njih se izdvajaju naruene koliine (5) i vraaju natrag u skladite (7). Roba
dolazi na kompletiranje (8). Na svim emama slike 15-18, (1) oznaava mesto dovoza transportnih jedinica
(2), a (9) odvoz narudbina.
U livnicama je najee zastuvena varijanta A. Ostale varijante se koriste u sluajevima kada se
gotovi proizvodi uvaju u centralnom skladitu koje opsluuje vie pogona (mainsku obradu), odnosno kada
se isporuuju finalni proizvodi.

122
 8.10. Pakovanje
Posle prikupljanja i kompletiranja narudbine se pakuju ukoliko je potrebno da se obezbedi zatita za
vreme otpreme. U podruju pakovanja su obuhvaene sve delatnosti koje slue da sortirane porudbine
sastave zajedno u jedinice sposobne za otpremu. Pri tome se pod otpremom podrazumeva transport na drugo
mesto unutar fabrike ili utovar u sredstvo spoljnog transporta. Pozicije treba grupisati i pripremiti za otpremu
na najpraktiniji i najjekonominiji nain. Postoje izvesni zahtevi i pravila za izvoenje ovog procesa. ali
poto je to jedan poseban tehnoloki proces, nee se detaljno razmatrati u okviru ove knjige.

8.11. Utovar i otprema

Podruje ovog sistema ispunjava zadatak pripreme i odnoenja robe poruiocu i predstavlja vezu
izmeu skladita i poruioca. Ovo podruje obuhvata sledee delatnosti: preuzimanje robe iz odeljenja za
pakovanje, ulogu meuskladita do odnoenja robe, kontrolu pakovanja, adresiranja i utovar. U ovom
podruju je nepoeljno due zadravanje robe. Ovde je funkcija sortiranja relativno beznaajna, roba se
sreuje prema nainu i vremenu isporuke.

8.12. Planiranje toka materijala

Skladini sistem moe da se karakterie kao jedan transportni sistem, stoga transportna sredstva i
njihovo upravljanje treba da stoje u prvom planu. Najvei deo aktivnosti na skladitu obuhvata rukovanje
materijalom, tako da treba osigurati efikasno kretanje materijala i da sve rune i mehanizovane operacije
budu sigurne i ekonomine. Svaki od podsistema jednog skladita, ima svoj transportni sistem koji se
optimizira u okviru datog podsistema (na primer, proces istovara) i treba da je kompatibilan sa ostalim
transportnim sistemima, tako da se dobije optimalno reenje za ceo transportni sistem skladita. Primarna
svrha transportnog sistema na skladitu je da smanji trokove skladitenja kroz efikasnije korienje rada.
Izbor sistema je komplikovan proces, ne samo zbog primene razliite opreme, ve takoe zbog stalnih
promena zahteva u odnosu na sistem.Selekcija poinje sa razmatranjem skladinog sistema kao celine i sa
zahtevima koji e da budu postavljeni sistemu za transport materijala

Kod analize sistema i pri izboru pojedinih transportnih sredstava, treba uzeti u obzir sledee uslove:
- karakteristike proizvoda - razliite dimenzije proizvoda, masa i konfiguracija mogu da ogranie
opremu na primenu fleksibilnijih tipova;
- efikasnost rada jednog transportnog sistema se poboljava spajanjem pojedinih tereta. Sa porastom
veliine tereta, zahteva se manji broj ciklusa za uskladitenje date koliine robe. Spajanje vie manjih tereta,
da bi se transportovao ujedinjeni teret, najee se ispunjava kroz paletizaciju. Palete omoguuju primenu
standardne opreme za manipulaciju razliitom robom i poveanje iskorienja skladinog prostora,
- priroda i intenzitet optereenja sistema (obrt, dinamika dovoza i odvoza) utiu na selekciju opreme,
mogunost kombinovanja rada sa drugim transportnim ureajima i mogunost kombinovanog rada u vie
podruja sistema,
- ogranienja koja namee postojei prostor za izbor opreme,
- pouzdanost sistema; sistemi sa veim stepenom mehanizovanosti i automatizovanosti su osetljiviji
na totalni prekid rada kada otkae ma koji individualni segment,
- investicije ne mogu da budu pokrivene ako sistem brzo zastari, i
- ogranienja koja namee spoljni transport.

8.13. OBLIKOVANJE PROSTORA SKLADITA GOTOVOH PROIZVODA

Layout skladinog prostora, kao i lokacije pojedinih zaliha u okviru skladita, direktno utiu na
ukupne transportne trokove robe koja se kree kroz skladite. Pri tome je potrebno uspostaviti ravnoteu
transportnih trokova i iskorienja skladinog prostora. Visina uskladitenja zavisi uglavnom od
karakteristika robe koja se skladiti i od karakteristika opreme za skladitenje i transport. Duina, irina i
konfiguracija skladine zgrade se reava u zavisnosti od trokova kretanja robe kroz skladite i od trokova
konstrukcije skladita.

123
 Na formiranje skladinog prostora utiu sledei parametri:
1. Karakteristike proizvoda (materijala): masa, gabarit, oblik, posebna svojstva itd.
2. Oblik i tip transportne (skladine) jedinice.
3. Maksimalno stanje zaliha; godinje potrebe; politika zaliha.
4. Asortiman zaliha, broj artikala.
5. Obrt; dinamika dovoza i odvoza.
6. Tip skladita: regali, police itd.
7. Oprema za transnort i manipulaciju i uskladitenje.
8. Karakteristike zgrade: oblik. optereenje poda, stubovi, lokacija hodnika, lokacija za prijem i otpremu, itd.
9. Visina uskladitenja.
10. Specifini zahtevi za uskladitenjem.
11. Lokacija skladita u odnosu na druge aktivnosti.
12. Lokacija pojedinih materijala u okviru skladita.
13. Zahtevana povrina za pomone aktivnosti: odravanje opreme, kancelarije, sanitarni vorovi, itd.

Sa ekonomskog aspekta vaan je odnos izmeu cene kotanja prostora, opreme i uskladitenja u
visinu. Ako posmatramo ove odnose, moemo konstatovati:
- prvo, obino je najvanije odrediti mogunost korienja prostora, u zavisnosti od visine
uskladitenja,
- drugo, odrediti odnos izmeu cene kotanja opreme i visine uskladitenja, i
- tree, irina prolaza za opsluivanje zavisi od usvojenih skladinih ureaja i od radnog kapaciteta
samih ureaja, to znai da pri radu sa poveanim kapacitetom, usled potrebe za irim prelazima kod
primene pojedinih ureaja dolazi do dopunskih trokova.

Pri analizi pomenutih odnosa zbog velikog broja promenljivih teko je dati opti obrazac koji moe
da obuhvati sve uslove. Meutim, nije teko analizirati sve trokove i prezentirati informacije na takav nain
da se optimalna visina uskladitenja moe da nae za pojedine uslove. Mogu se dati na jednom dijagramu
(slika 15-19a) cena kotanja prostora (A) i cena kotanja opreme (V) u zavisnosti od visine uskladitenja,
tako da se iz zbirne krive ovih trokova nalaze minimalni investicioni trokovi.U sluajevima kada je prostor
ekstremno skup ili oprema relativno jeftina, trokovi prostora su odluujui faktor i materijal treba skladititi
na najveoj moguoj visini (slika 15-19b).

Primer na slici 15-20 prikazuje potrebnu povrinu skladita (AD za uskladitenje 4000 paleta u
jednom regalnom skladitu, u zavisnosti od visine uskladitenja A. Analiza cene kotanja skladinog prostora
i za ispitivani tip skladita dolazi se do zakljuka da se pri promeni visine skladita od 5 m na 20 m cena 1
m3 skladinog prostora smanjuje na 36,9%, a da se pri tome poveala cena kvadratnog metra skladita samo
za 43%.

Pri traenju optimalne visine uskladitenja investicioni trokovi ne bi smeli da budu jedini
merodavni podaci pri odluivanju za izbor sistema, tako da je potrebno za sva mogua reenja izvriti i
detaljnu analizu trokova eksploatacije. Ove trokove je najbolje svesti na jednu paletu robe, koja proe kroz

124
skladite u toku jedne godine. Izradom dijagrama trokova za pojedine kapacitete skladita u zavisnosti od
prosenog godinjeg obrta i dijagrama trokova u zavisnosti od visine uskladitenja mogue je doi do
podataka potrebnih za traenje optimalnog reenja. Na dijagramu slika 15-21, za skladite sa (3000 paletnih
mesta dati su trokovi eksploatacije (TE) svedeni na paletu robe koja proe kroz skladite u toku jedne
godine i investiciona cena kotanja (1), u zavisnosti od obrta, odnosno od broja paleta (R) koje prou kroz
skladite u toku godine .

Dijagram je dat za
primenu mobilnih transportnih
ureaja i to:
- paletnih kolica (RK),
- viljukara (V) i
- specijalnog
viljukara - turret truck (PL).
Uporeujui trokove
eksploatacije mogue je
odrediti granicu pogodnosti
primene pojedinih ureaja.
Ova granica zavisi i od samog
kapaciteta skladita tako da se
menja sa promenom istog.

8.14. ODREIVANJE POVRINE SKLADITA

U okviru ovog poglavlja e se dati osnovne
preporuke za odreivanje potrebnog prostora za uskladitenje
proizvoda.
Runo uskladitenje robe Na slici 15-22 su date
osnovne mere skladita za runo uskladitenje robe
(materijala), zavisno od primenjene mehanizacije transporta.
Na slici 15-23 je prikazan izgled jednog skladita rezervnih
delova, alata i sl.

125
 8.15. Blok skladite

Na slici 15-24 su
prikazane razliite
mogunosti iskorienja
povrine blok skladita,
zavisno od poloaja
paleta u odnosu na
skladini prostor i naina
formiranja blokova.
irina prolaza, takoe
zavisi od usvojenog tipa
viljukara.

8.16. Skladita sa regalima

Na slici 15-25 su dati primeri konvencionalnih regalnih skladita opsluivanih
1. klasinim viljukarom (irina prolaza 3 t),
2. viljukarom sa okretnom glavom (irina prolaza 2 t) i
3. specijalnim viljukarom - turret truck (irina prolaza 1,7 t).

Na slici 15-26 je prikazano uskladitenje

paleta primenom skladinih dizalica, i to,
- dizalicom-viljukarom, (slika 15-27),
- visoko regalnom dizalicom (VRS) pri
istoj visini uskladitenja kao kod korienja
dizalice-viljukara i
- visoko rsgalnom dizalicom pri veoj
visini uskladitenja.

126
 Na slikama 15-28 i 15-29 su date
osnovne dimenzije regalnih skladita (mere
su date u cm). irina hodnika kod VRS
obino je za 200 mm vea od gabarita
palete.Ukoliko se predvia da jedna visoko
regalna dizalica opsluuje vie hodnika (kod
manjih kapaciteta pretovara) predviaju se
transfer kolica (slika 15-30) za prenoenje
dizalice iz hodnika u hodnik, tako da je
potrebno predvideti i povrinu za
postavljanje ovih kolica.

127
 Za odlaganje paleta na ulazu
u visoko regalno skladite potrebno je
predvideti povrinu za postavljanje
rama na koji se postavljaju palete ili
pri veem intenzitetu protoka za
postavljanje rolganga. Na slici 15-31
je prikazan sistem rolganga za
transport paleta do mesta gde ih
visoko regalna dizalica zahvata.

128
 Potreban prostor
za manevrisanje viljukara
pri otpremi proizvoda,
zavisno od usvojsnog
reenja je dat na slikama
15-32 i 15-33.

Na slici 15-34 je dato

reenje odelenja za
otpremu gotovih
proizvoda.
Kamioni koji odvoze
robu za vreme utovara
ulaze u skladite

129
 8.17. PRORAUN SKLADITA GOTOVIH PROIZVODA
U optem sluaju povrina skladita se odreuje po obrascu: Au = Ak + At + Ar
gde je:
Ak - korisna povrina - povrina na kojoj se uva materijal,
At - manipulativna povrina - obuhvata glavne transportne puteve, prolaze imeu regala ili blokova i prostor
potreban za manipulaciju robom, itd.,
Ar - pomona povrina - obuhvata povrinu stubova, sigurnosne prolaze (rastoanje izmeu uskladitene robe
i zidova, koje iznosi minimalno 0,8 t.), prolaze za evakuaciju u usluaju poara, prostor oko hidranata i
protivpoarnih aparata, kan-;elarije, sanitarne prostorije, itd.

Korisna povrina (Ak) kod blok skladita se izraunava prema obrascu:

Gde je: NTJ - ukupan broj skladinih jedinica,

ATJ - povrina skladine jedinice u t2, i
ny - broj redova skladinih jedinica po visini.

Korisnu povrinu skladita je potrebno proveriti u odnosu na nosivost poda:

Gde je: Gtj - masa transportne jedinice sa teretom, i

r - novivost poda skladita, r = 10-60 kN/m2.
Korisna povrina kod regalnog skladita (povrina pod regalima) se izraunava iz obrasca:
Ak = ARM * nx * NR
Gde je:
ARM - povrina jednog paletnog mesta u m ,
nx - broj paletnih mesta du jednog regala, i
NR - broj regala na skladitu.
Pri tome treba da bude zadovoljen uslov:
Ntj = nh * ny *Nr = NPM (broj paletnih mesta).

Povrina jednog paletnog mesta (Arm) zavisi od usvojene skladine (transportne) jedinice, tako za
standardnu paletu 800x1200 mm moe da se uzme da je: Arm=1000 h 1400.
Pri tome treba napomenuti da se postie bolje iskorienje skladine povrine kada se paleta
postavlja tako da je dua strana upravna na hodnik du regala.Visina uskladitenja zavisi od visine paletnog
mesta (hRM) i broja redova skladinih jedinica po visini (ny):
Hs = hPM * ny
pri tome treba da bude zadovoljen uslov da je: hPM (ny -1) + 300 mm < HTU
gde je:
Ntu - visina dohvata ureaja za uskladitenje, zavisi od tehnikih mogunosti usvojenog ureaja (slike 15-
27,15-28 i 15-29).

Odnos visine uskladitenja (Hs) prema duini skladinog hodnika (Ls) se odreuje tako da se
postigne minimalno vreme potrebno za opsluivanje, odnosno minimalni transportni uinak. Kod visoko
regalnih skladita ovaj odnos obino iznosi:

Manipulativna povrina (At). Zavisi od irine hodnika za opsluivanje regala, glavnih transportnih
puteva i njihovih duina, kao i od prostora za manipulaciju robom (ukoliko se predvia). irina regalnih
hodnika i glavnih saobraajnica zavisi od usvojenih ureaja za ospsluivanja manipulativne povrine pri
utovaru, odnosno istovaru ureaja spoljnog transporta. Pomona povrina (Ar) odreuje se zavisno od tipa i
oblika zgrade, usvojene opreme i propisa o zatiti na radu

130
 8.18. Pokazatelji rada skladita
Osnovni pokazatelji kvaliteta reenja jednog skladita su sledei:
- iskorienje povrine skladita; hA=Ak/Au,
- iskorienje zapremine skladita, koje predstavlja odnos ukupne zapremine robe na skladitu (VR)
prema zapremini skladita Vs=Ak * N; gde je H - ista visina skladinog prostora); hAP=Au/NPM;
- potrebna povrina za uskladitenje jedne palete; hAP=Au/NTJ ili hAP=Au/NPM
- potrebna zapremina za uskladitenje jedne palete; hVP=VS/NTJ ili hVP=VS/NPM
- ukupna investiciona ulaganja svedena na jedno paletno mesto (RM), I (din/ NPM), trokovi
eksploatacije po paleti koja proe godinje kroz skladite Te (din/ pal.god.), itd.

8.19. PRIPREMA MATERIJALA

Na skladitu se izvode sledee pripreme sirovina za proizvodni proces:

8.19.1. Seenje materijala

Sivi liv koji dolazi na skladite u komadima treba da se lomi (usitni). Ovo je potrebno da se omogui
pravilno ariranje i racionalno iskoristi toplota sagorevajueg koksa. Ova operacija se vri runo ili na
lomilicama, koje mogu biti stacionarne (slika 15-35) i pokretne (na tokovima). U eksploataciji su se
pokazale pogodnije pokretne lomilice, jer se na taj nain izbegava transport materijala do istih i vraanje
loma u boksove.Tehnike karakterisgike stacionarne lomilice za seenje liva poljske konsstrukcije KG-30
(slika 15-35). date su u tablici 15-11.

elini komadi se isecaju aparatima za autogeno rezanje. Jedan radnik moe da usitni 2-3 t, za jednu smenu.

131
 8.19.2. Priprema koksa
Koks se prosejavanjem oslobaa od praine i sitnih komada. Prosejavanje treba izbegavati jer se time
smanjuje dimljenje komada koksa.

8.19.3. Priprema krenjaka

Ova operacija se izvodi na taj nain to se krenjak usitnjava na drobilici, pre pripreme are.

8.19.4. Priprema are

Uee pojedinih sastojaka u pripremi are se odreuje na osnovu datih normativa materijala za
pojedine vrste liva. ara se priprema odmeravanjem pojedinih sastojaka na vagama, da bi se postigao
odreeni kvalitet liva. Ova priprema moe biti runa i mehanizovana. U prvom sluaju radnici runo ubacuju
komade u korpu za ariranje, koja je postavljena na vagonetu sa vagom. Radi olakavanja ovoga posla
bunkeri dnevne potronje se izrauju sa nagnutim dnom. Pri tome se otvor korpe za ariranje postavlja u
ravni dna bunkera, pa se ara guranjem sipa u istu. Pri mehanizovanoj pripremi, korpe za ariranje se pune
iz otpusnog bunkera dozatorom. Punjenje ovih bunkera se vri dizalicama sa magnetinim podizaem.Koks i
kreljak se dovoze viljukarima, utovarivaima, elektrokolicima ili kolicima i runo ubacuju u korpe. U
veim livnicama se izrauju bunkeri dnevne potronje, opremljeni dozatorima za punjenje korpi ili kolica za
ariranje. Ovi bunkeri se pune trakastim transporterima ili grabilicama.

8.20. ienje ulivaka od izgorelog peska

Da bi se ulivci osposobili za ponovnu upotrebu (povratni liv za pripremu are), iste se od izgorelog
peska u limenim doboima za ienje. Nain rada i glavne karakteristike ovih maina su date u poglavlju
istionica. Ova operacija se izvodi samo pri proizvodnji specijalnih vrsta liva, u ostalim sluajevima se pesak
vezuje sa ljakom u toku procesa i tako odstranjuje.

8.21. Lomara
Lomljenje krupijeg livnikog karta i starog liva dovezenog sa strane (za pripremu are), se obavlja
u lomarama (sl. 15-36). Liv se usitnjava udaranjem malja 1 teine od 1 -3 t, koji se puta da slobodno pada sa
visine od 8-12 t. Malj se podie ia odreeiu visinu pomou mehanizma za dizanje 2, koji je smeten u kuici
pored lomare 4. Veza izmeu doboa i malja je ostvarena pomou elinog ueta 3. Maksimalna teina
komada koji se razbija iznosi 25 t, a kapacitet postrojenja od 10-50t. za rad u jednoj smeni.

U livnicama malog kapaciteta lomare su opremljene okretnim dizalicama 5 (za opsluivanje). Pri
veoj proizvodnji liva (preko 3000 t/god.), mogu se postaviti mostovske dizalice i predvia se pomono
skladite. ija se povrina odreuje analogno skladitu are, uzimajui u obzir 15-to dnevne zalihe. irina
skladita se obino uzima od 12-27 t. Dizalina staza se postavlja na stubove, na visini od 8-12 t.Ova
skladita su opremljena sledeom mehanizacijom:

132
 1. Presama za briketiranje eline i limene strugotine kapaciteta 0,75-3,5 t/h. Briketi se izrauju
teine 1,5-5,5 kg. Gabaritne dimenzije presa: duina 3,9-4.7 t, irina 2,5-2,8 t, visina 3,3 t. Snaga
elektromotora 20-40 kW. Ovi ureaji se primenjuju samo ako je livnica u skloiu sa radionicama mehanike
obrade.
2. Makazama za rezanje lisnatog gvoa, kapaciteta 1-2 (t/h).

Lomare se grade udaljene od zgrade livnice zato to pri radu prouzrokuju velike potrese. Postrojenje
lomare mora biti ograeno drvenim pragovima i elinom icom radi zatite radnika. Pri projektovanju treba
obratiti panju na konstrukciju temelja.

133
.09 TRANSPORT U LIVNICAMA
9.1. TRANSPORT I TRANSPORTNA SREDSTVA U LIVNICAMA
Livenje predstavlja tehnoloki proces kod koga je, pored primene relativno velikih koliina raznih
materijala, zastupljena i velika cirkulacija i esto premetanje materijala u raznim etapama proizvodnje.Sve
vrste materijala, osnovni i pomoni, prolaze odreeni put od momenta prijema sa sredstava spoljnjeg
transporta, do momenta ukljuenja u tehnoloki proces.Trancportni ureaji primenjeni u jednom
proizvodnom procesu dele se u dve grupe:
a) ureaji koji ine sastavni deo maine za obavljanje odreene proizvodne operacije, i
b) ureaji koji povezuju pojedine proizvodne operacije.

Ureaji prve grupe reavaju se zajedno sa proizvodnim mainama, dok ureaji druge grupe ine
posebnu grupu transportnih maina i sredstava. Izbor vrste transportne maine zavisi od niza faktora, ije je
poznavanje potrebno da bi se ispunili svi zahtevi od kojih, sa jedne strane zavisi stepen mehanizovanosti
odreenih operacija, a sa druge ekonominost primene usvojenog tipa transportnog ureaja.

Da bi se lake uoili svi faktori koji odreuju karakter neke operacije, kao i njenu teinu, odnosno,
da bi se lake stekao kriterijum potrebi usvajanja tipa transportnog ureaja, u narednoj emi je dat prikaz
uticaja kojima pri ovome treba voditi rauna.Tek posle potpunog upoznavanja sa tehnologijom proizvodnje
i svim ostalim faktorima pristupa se izboru odreene vrste transportnog sredstva.Izbor vrste transportnih
sredstava, pored direktnog uticaja na odvijanje tehnolokih procesa,utie i na meusobni raspored pojedinih
odelenja, kao i na samo graevinsko izvoenje zgrada. svim ovim uticajima bilo je i bie rei u odeljcima
koji obrauju: pojedine tehnoloke operacije, izbor tipa zgrade, raspored odelenja i slino.U ovom poglavlju
dat je kratak pregled karakteristika transportnih ureaja koji se primenjuju u livnicama, kao i opta uputstva
njihovom izboru.Prema vrsti obavljenih operacija, transportne maine se dele na:
1. Dizaline maine i ureaje
- mosne i jednoine dizalice,
- konzolne dizalice,
- podizae.
2. Ureaje neprekidnog transporta.
3. Mobilne transportne ureaje.

134
 9.2. ELEKTRINE DIZALICE
Ova grupa transportnih maina, zavisno od namene, konstrukcije i pogonskih karakterkstika moe se
podeliti na
- mosne dizalice,.
- jednoine dizalice,
- ostale vrste dizalica (ija je primena specijalna).

9.2.1. Mosne dizalice

Najveu primenu u livnicama imaju mosne dizalice. Zahvaljujui mogunosti primene raznih
elemenata za veanje i hvatanje tereta, mosne dizalice se primenjuju za obavljanje mnogih transportnih
operacija skoro u svim odelenjima jedne livnice.Dizalice sa kukom slue za dizanje komadnih tereta, za
ugradnju i demontau proizvodnih maina, za transport livakih lonaca itd. Na slici 17-2 prikazan je opti
izgled mosne dizalice sa jednim pogonom dizanja, a u tablici 17-1 su dati podaci gabaritnim merama ovih
dizalica. Na slici 17-3 dat je opti izgled mosne dizalice sa dva pogona dizanja. Podaci ovom tipu dizalica
mogu se usvojiti iz tablice 17-2.

135
 Dizalice sa
grabilicom (grajferom)
primenjuju se na
skladitima za istovar,
manipulaciju i utovar
rastresitog materijala.
Polipne grabilice
primenjuju se za
manipulaciju sa metalima i
komadnim teretima (koks i
sl.) sl17-4. Podesan ureaj
za rad sa feromagnetnim
materijalima je elektro
magnetni podiza sl. 17-5.
Podizai rade sa
jednosmernom strujom
napona 110-600 V.

Primena mostovskih dizalica sa dva zasebna pogona dizanja ili sa posebnim kolicima za pojedine
pogone dizanja naroito je pogodna za rad na skladitima livnica. Obino je kod njih jedan pogon dizanja sa
grabilicom, a drugi sa elektromagnetnim podizaem.Pri usvajanju raspona dizalice, tj. odstojanja izmeu
sredina ina, neophodno je voditi rauna predvienom rasponu zgrade.Potrebno je voditi rauna
standardnim rasponima dizalica serijske proizvodnje, jer svaki novi zahtev dovodi do poskupljenja. Izabrani
rasponi dizalice saobraeni su standardima JUS-a. Prilikom prorauna raspoloivog prostora treba imati u
vidu da se elementom za dizanje ne moe prekriti cela povrina ispod dizalice zbog ogranienja krajnjeg
poloaja kolica, odnosno ureaja za dizanje. Podaci ovim veliinama nalaze se u tabli-cama 17-1 i 17-2 i
vae za sve elemente dizanja: kuke, grabilice, elektromagnetie podizae, i sl. Prema tome, raspored povrina
skladita, povrina za zalivanje proizvodnih maina i slino, mora se izvriti unutar polja koje prekriva ureaj
za zahvatanje.

9.3. Proraun transportnog uinka

Korisna nosivost dizalice definie se masom korisnog tereta koju dizalica u datom sluaju moe
preneti. U katalozima se nalaze podaci ukupnoj nosivosti dizalice; kako se teret koji jedna dizalica die
sastoji od korisnog tereta i elemenata za hvatanje, korisna nosivost dizalice predstavlja razliku ovih masa

gdeje: Q - mogua nosivost dizalice,

Qh - masa elementa za hvatanje (grabilice, elektromagnetnog podizaa).

Za rastresite materijale se raunskom gustinom ( pri zapremini zahvatnog ureaja V i koeficijentu

punjenja , bie masa korisnog tereta

Zapremina grabilice se bira tako da ona pre svega odgovara dimenzijama vozila iz kojih se vri
istovar, kao i da pri punoj grabilici ne dolazi do preoptereenja dizalice i pri radu sa materijalima najveih
gustina. Koeficijent popunjenosti grabilice moe se usvojiti u granicama = 0,75 0,80

asovni uinak jedne dizalice dobija se na osnovu korisne nosivosti pri jednom dizanju i broja
ciklusa u toku jednog asa po obrascu

gde je: n - broj ciklusa dizanja u toku jednog asa.

136
 Ovaj broj odreuje se na osnovu trajanja jednog ciklusa, a prema obrascu:

gde je: - trajanje jednog ciklusa u sekundama

= ti + tj
ovde je:
ti - trajanje operacija koje se ne preklapaju
tj - trajanje operacija dizalica koje se preklapaju, tzv. mainsko vreme (dizanja kretanja, sputanja i sl.)
- koeficijent preklapanja vremena koji se moe usvojiti
kod skladinih dizalica - 0,7
kod dizalica u proizvodnim halama = 0,8-0,9.

Vremena ti,j za svaku pojedinu operaciju odreuju se iz izraza

gde je:
t i,j - ukupno trajanje posmatrane operacije u sekundama
S i,j - put koji je preen za vreme t i,j (dizanje, kretanje kolica, kretanje dizalice) u metrima. Na skladitima
se rauna sa srednjom vrednou puta
Vj: - brzina kretanja pri obavljanju odreene operacije u m/s
t = 3 4 sec.

Elektrina vitla predstavljaju dizaline ureaje novije konstrukcije, koji danas nalaze sve veu
primenu u industriji. Izrauju se serijski i tipizirana su, zbog ega im je nabavna cena relativno niska.
Rukovanje vitlima je lako i ne zahteva specijalno obuavanje osoblja. Upravljanje je sa zemllje pomou
specijalnog prekidaa. Rade se za male i srednje nosivosti.Konstrukcija je zbijena i sastoji se od pogonskog
elektromotora, reduktora, elektromagnetne konice, doboa za namotavanje ueta i kuita.Vitlo se moe
upotrebljavati kao pokretno. kada je vezano za kolica koja mogu biti sa ili bez motornog pogona, ili
nepokretno kada je vezano za neki nosa ili konzolu. Kolica se mogu krstati po jednoj ini - jednoina
dizalica, ili po dve ine

Na slici 17-6 prikazan je

ematski izgled sa gabaritnim
merama jednog elektrinog vitla
proizvodnje MIN" -Ni. Na slici
17-7 prikazana su kolica sa
motornim pogonom
za nosivost od 3 t.

137
 9.4. SKIP UREAJI
Skip ureaji se primenjuju za ariranje kunolnih pei kapaciteta veeg od 1,5 t/h. Jednim skip
ureajem mogu se napajati dve pei.Skip ureaji su jednostavne konstrukcije, njima se lako rukuje, i u
pogonu su pouzdani.Ugao nagiba skip ureaja. kao i oblik same vodee staze, zavise pre svega od
raspoloivog prostora i vrste primenjene korpe.Skip ureaj (slika 17-8) se sastoji: od korpe 1. ueta 2, nosee
konstrukcije 3, istovarnog levka 4 i utovarnog levka 5. Pogonski ureaj se izvodi raznoliko.Proraun
zapremine korpe (kolica), pa i sam izbor tipa korpe, vri se na osnovu asovnog kapaciteta kao i naina
punjenja pei. Pri proraunu kapaciteta kupolne pei uzima se ukupia masa are, na osnovu datih normativa
materijala, za pojedine vrste liva.Pri primeni specijalnih korpi sa pokretnim dnom, zapremina korpi je
unapred odreena. Koeficijent popunjenosti korpe ili kolica obino iznosi 0,9.

Brzine kretanja korpi ili kolica kod

ovih postrojenja biraju se u granicama od 0,1-
0,45 m/sec (6-25 m/min). Usvajanje veih
brzina ne bi imalo smisla jer je u poreenju sa
operacijom punjenja korpe, trajanje same
operacije dizanja kratko, a osim toga visine
dizanja su relativno male. Uticaj inercijalnih
sila je neznatan.

Otpor kretanja kolica odreuje se po obrascu

ovde je:
1,5 - koeficijent kojim je uzeto u obzir trenje tokova kolica inu i konstrukciju za voenje,
G - teina tereta,
Go - teina kolica ili konstrukcije za voenje korpe zajedno sa korpom,
- ugao nagiba putanje u odnosu na horizontalu; za skip ureaje manjih nosivosti =90,
- koeficijent otpora kretanja kolica ili korpe: .
- za klizna leita = 0,015-0,02
- za kotrljanja leita = 0,005-0,01
Sila zatezanja ueta, kao i obimna sila na dobou, dobija se iz izraza

gdesu:
n - broj krakova koturae (obino je n = 1),
- stepen korisnosti koturae ( = 0,9)

Izraz za snagu motora ima oblik:

ovde su : - brzina kretanja kolica - korpe

- stepen korisnosti pogona.

138
 U daljem izlaganju date su slike i podaci nekoliko izvedenih skip podizaa koji e korisno posluiti
pri odreivanju potrebnih gabarita. Na slici 17-9 i tablici 17-10 prikazan je skip ureaj sa nagibom.
Tablica 17-10 Gabaritne mere kosih skip podizaa oznake prema slici 17-9

9.5. UREAJI NEPREKIDNOG TRANSPORTA

9.5.1. Trakasti trapsporteri
Trakasti transporteri se koriste za transport rastresitog i komadnog materijala po horizontalnom i
nagnutom putu. Po svojoj konstrukciji oni se mogu premetati ili biti nepokretni.Naroitu primenu trakasti
transporteri nalaze u odeljenjima za pripremu peska i u odeljenjima za kalupovalje, kao transportna sredstva
za transport najvie upotrebljavanih materijala. Pomou njih se svei pesak transportuje do suionica i mesta
za pripremu kaluparskog peska, a ovaj se transportuje do mesta upotrebe. Upotrebljeni pesak se sa mesta
istresanja kalupa transportuje do mesta prerade itd. Osim toga, ovi transporteri se primenjuju i za transport
koksa i slino.Nosei element transportera je traka koja moe biti:
- gumirana - tekstilna,
- gumena,
- elina.
Gumirane trake imaju u livnicama najveu primenu, dok se eline primenjuju samo u specijalnim
sluajevima.
139
 Zavisno od uslova rada gumirane trake se rade kao:
1. trake opte primene za rad pri temperaturi od +60 C do -25 C,
2. trake otporne na toplotu za rad pri temperaturama okoline +60 C i temepraturi transportovanog materijala
+180 C,
3. trake za rad na niskim temperaturama od -15 do -55 C.

Nosee povrine traka rade se glatke ili orebrene. Na slici 17-11 je prikazano nekoliko naina
izvoenja orebrenih traka. Postavljanjem poprenih rebara i davanjem oluastog oblika samoj traci nosei
deo trake se pretvara u koritasti oblik trougaonog poprenog preseka, sl. 17-11a. Kombinovanjem uzdunih i
poprenih rebara, kao to je prikazano na sl. 17-11c, dobija se koritasti oblik pravougaonog poprenog
preseka. Zahvaljujui ovom, poveava se ugao dizanja materijala kao i stepen iskorienja nosee povrine
traka. Kod ovih transportera ugao dizanja dostie i 45.

Ugao nagiba transporta, sa glatkom gumiranom trakom, zavisi od vrste transportovanog materijala.
Za materijale koji dolaze u obzir za transport u livnicama ovaj ugao se moe usvojiti:
- za sve - vlaan pesak do 23;
- za suv pesak do 17;
- za koks 17 do 20.
Brzine kretanja trake kreu se u irokim granicama. Prema JUS M.D2.050 preporuene su vrednosti brzina
trake u m/s: 0,1,0,16,0,25, 0,42, 0,63, 0,85,1,06, 1,32, 1,70, 2,65, 3,35... za transport materijala u livnicama
brzine traka obino ne prelaze vrednost 2,12 m/s. Kod transportera za transport sirovih jezgara brzine su
znatno manje, do 0.42 m/s.
irina trake se bira prema JUS.G.E2.222. Propisane vrednosti irina su: 300, 400, 500, 650, 800,
1000, 1200, 1400, 1600 i 2000 mm. Odreivanje potrebne irine trake pri transportu komadnog materijala
vri se prema najveoj veliini transportovanog komada. Prema JUS M.D2.050 potrebna iri-na mora biti
jednaka ili vea od vrednosti datih u tablici 17-12. Tablica 17-12. irina trake u funkciji veliine komada

140
 Popreni preseci
transportera, ili preseci
nasipa trake", mogu biti
razliiti. Najee
upotrebljavani preseci
dati su na slici 17-12.
Oni, kao to se vidi sa
slike, mogu biti: ravni sl.
17-12a, trouglasti sl. 17-
12b i koritasti sl. 17-12 c
i d.

Pri transportu rastreenog materijala (materijala u rasutom stanju), irina trake se izraunava na
osnovu poznatog asovnog kapaciteta, usvojene brzine kretanja trake i usvojenog preseka nasipa trake.
Najpre se izraunava potrebna povrina preseka nasipa trake A (m2)

ovde je:
Q - asovni kapacitet transportera (t/h)
- gustina transportovanog materijala (t/nr)
- brzina kretanja trake (m/s)
k - koeficijent smanjenja teorijskog kapaciteta zbog neravnomernog i nepotpunog nasipanja
k2 - koeficijent smanjenja kapaciteta usled nagiba transportera.

Koeficijent k1 se usvaja u granicama 0,8-1,0 to zavisi od naina nabacivanja materijala na traku

(manje vrednosti pri runom nabacivanju). Koeficijent k2 se usvaja iz ta-blice 17-14 (JUS D2.050).
Tablica 17-13 Gustina, ugao transportovanja i ugao nasipanja materijala

Tablica 17-14 Vrednosti koeficijenta k2

141
 Aktivna irina trake bt, slika 17-12, je irina pokrivena materijalom. Izraunavanje njene vrednosti
vri se iz izraza:

gde je f - faktor oblika preseka nasipa. Stvarna irina b ce dobija iz izraza:

Tablica 17-15 Vrednost faktora oblika preseka f

Kapacitet trakastih transportera, pri transportu komadnih tereta, dobija se iz izraza:

gde su: Qm - masa transportnog komada (t)

a - rastojanje izmeu pojedinih komada (t)
- brzina kretanja trake (m/s).
Broj komada koji ce y toku jednog asa moe transportovati dat je izrazom: n = 3600 v/a.

Trake se izrauju razliitih kvaliteta i dimenzija. Za priblian proraun elemenata transportera dat je
tabelarni pregled irina gumiranih traka i broja slojeva za prosean kvalitet traka (tablica 17-16 ).
Tablica 17-16 irina trake i broj slojeva

Napomena: Vrednosti u zagradama lredstavljaju srednje vrednosti, koje se sa dovoljnom tanou mogu
usvojiti pri proraunu prenika doboa (tane vrednosti daje proizvoa trake). Prenik i irina doboa nalaze
se iz izraza (slika 17-13)
- prenik pogonskog doboa

- prenik zateznog doboa

- irina doboa

142
 ema pogonskog mehanizma
trakastog transportera prikazana je na slici
17-16. Sa elektromotora 1 preko spojnice 6,
reduktora 5. lananog prenosa 4 i zupastog
para 2 prenosi se obrtni moment na pogonski
dobo transportera 3

Zatezni ureaji
M017 se izvoditi na vie
naina. Na slici 17-17
prikazana su dva tipa
najee primenjivanih
zateznih ureaja. Na slici
17-17a prikazan je zatezni
ureaj sa zavojnim
vretenom. koji se uspeno
primenjuje kod kraih
transportera, a na slici 17-
17b zatezni ureaj sa
protivtegom.

Problem istovara
materijala sa transportera
van krajeva, tj. unutar
gabarita, reava se na vie
naina, a y zavisnosti od
vrste primenjene trake. Kod
transportera sa ravnom
trakom skidanje materijala se
vri plunim brisaima, koji
mogu biti jednostrani (slika
17-18a) ili dvostrani (slika
17-18b). Ugao nagiba
jednostranih brisaa kree se
u granicama od 35 do 40.
Sputanje, odnosno
podizanje brisaa moe se
vriti runo ili automatski.

143
Na slici 17-19 prikazana je konstrukcija i nain rada brisaa dvostranog dejstva.

Transporteri sa koritastim presekom prazne se pomou specijalnih kolica. Na slici 17-20 prikazana je
konstrukcija ovih kolica. Kolica 1. oslonjena su tokovima 3 i 4. na ine 10, odnosno noseu konstrukciju 11,
a pokreu se pogonskim mehanizmom 2. Raspored doboa 5. je takav da se materijal prazni preko dvokrakog
levka 8. Koliina se regulie ureajem 9

9.6. Kofiasti transporteri

Za dizanje materijala na vee visine, pri primeni trakastih transportera, potrebno je zbog relativno
malog dozvoljenog ugla nagiba transportera imati velike duine.Kofiastim transporterima se. za razliku od
trakastih, moe vriti vertikalno dizanje materijala ili transport materijala pod uglom od 70-75. Primena
ovih transportera u livnicama je viestruka. Upotrebljavaju se za transport pripremljenog livakog peska,
sveeg-osuenog peska, upotrebljenog peska posle istresanja iz kalupa itd.Principijelne eme kofiastih
transportera date su na slici 17-23. Na beskrajnom vunom organu (traci ili lancu) 1, postavljene su kofice 2,
na odreenom meusobnom odstojanju (korak transportera). Vuni element prelazi preko vunog doboa 3 i
zateueg doboa 4, koji zavisno od vrste vunog elementa imaju odgovarajue voenje. Transporter je
oklopljen metalnim oklopom sa kontroliim oknima. Pogon se obino nalazi na gornjem dobou.Prema brzini
kretanja kofiasti trapsporteri se dele na:
- brzohode, s brzinama od 1,25-2 m/sec;
- sporohode, sa brzinama od 0,4-1 m/sec.

144
 Brzohodi transporteri se
primenjuju u livnicama za
transport peska i suve gline.
Punjenje ovih transportera vri se
na samom dnu. Materijal ulazi u
oklop gde ga zahvataju kofice i
diu (slika 17-23a i b), dok se
punjenje porohodih transportera
vri na taj nain to se vei deo
materijala sipa direktno u kofice,
dok manji deo biva zahvatan
koficama sa dna (slika 17-23 c i d).

Pranjenje transportera takoe zavisi od brzine. Kofice mogu biti duboke, plitke ili sa
usmeravajuim ivicama (slika 17-24). U tablici 17-19 dati su podaci osnovnim parametrima kofiastih
transportera i mogunost primene za pojedine vrste kretanja. Pomou ove i tablice 17-20, u kojoj su dati
podaci koficama, moe se izvriti izbor i proraun transportera. Tablica 17-19 Osnovni parametri
kofiastih transportera (orijentadioni podaci)

Tablica 17-20 Tipovi kofica za transportere (oznake prema slici 17-24)

145
 9.7. Ploasti trapsporteri
Ploasti transporteri se primenjuju u livnicama (velikoserijske i masovne proizvodnje), za transport
istreenog peska od reetke za istresanje do mesta regeneracije, i za transport vruih odlivaka u istionicu;
esto slue i kao napojni organi za napajanje trakastih transportera.Na slici 17-25 prikazana je ema
ploastog transportera. Za dva lanca 1 koji su voeni lananicima 2 i 3, vezane su ploice sa tokovima koji
se kreu po inama 4, a I koje su uvrene za ram 5. Pogon 6 ovog transportera istovetan je pogonu napred
opisanih transportera. Isti je sluaj i sa zateznim ureajem 7. Ploe mogu biti razliitog oblika; za transport
rastresitog materijala one preklapaju jedna drugu, inei jednu vrstu krljuti, a za komadne terete se samo
dodiruju. Transporter moe biti sa ili bez ivica, koje su ili samostalni deo kada su nepokretne, ili deo ploa
kada se zajedno kreu. U tablici 17-22 dat je odnos irine i visina ploa

146
 Ploasti transporteri se rade do duine 20 m. Brzine kretanja transportera kreu se u granicama
0,015-0,1 m/sec. Maksimalni ugao nagiba prema horizontu iznosi 25. Kapacitet ploastog transportera
rauna se iz izraza:

ovde su:
B - irina ploe (m)
h - visina ivice (m),
= 0,25-2,5 - koeficijent punjenje transportera.
- raunska gustina, za lake odlivke ( = 1,5-2,5) (t/m3)
- brzina kretanja materijala (m/h)

Snaga motora za pogon transportera dobija se iz izraza

P = 0,004 Q(H+LH)+65-LH-Bv (kW)
- visina dizanja (vertikalna projekcija transportera) (m)
LH - ukupna horizontalna duina transportera (horizontalna projekcija transportera) (m),
- brzina kretanja materijala (m/s)

9.8. Transporteri sa zavojnim vretenom - puni transporteri

Transporteri sa zavojnim vretenom predstavljaju ureaje neprekidnog transporta. Radni organ ovih
transportera je zavojno vreteno, koje obrtanjem u oklopu, oblika otvorenog oluka ili cevi, potiskuje
transportovani materijal.Primena ovih transportera povoljna je za horizontalni ili nagnuti transport, sa uglom
nagiba do 50. Mogu se izraivati sa jednohodim ili dvohodim zavojnim vretenom. Transporteri sa
dvohodim vretenom imaju najeu primenu kao ureaji za napajanje, zbog ravnomernog dopremanja
materijala'.Na slici 17-26 prikazan je horizontalni transporter ovog tipa sa zatvorenim oluastim ljebom 1.
Na gornjoj povrini ljeba nalazi se otvor za punjenje, a na suprotnoj strani, sa donje strane je otvor za
pranjenje 6. Zbog relativno velike duine zavojnog vretena 2 na odreenim rastojanjima postavljaju se
leita 3. Sa donje strane nalaze se okna sa zatvaraima 5, koji slue za pranjenje.U livnicama se ovi
transporteri primenjuju za transport mlevene gline, ugljene praine i drugih rastresitih materijala.

147
 9.9. Valjkasti traisporteri - rolganzi
Rolganzi spadaju u grupu transportnih ureaja neprekidnog transporta, primenjuju se pri
transportovanju kalupa i slino. Mogu biti bez sopstvenog pogona, kada se kretanje materijala ostvaruje
guranjem ili gravitacijom usled blago nagnute linije transporta, i sa sopstvenim motornim pogonom.
Konstruktivno izvoenje rolganga je takvo da omoguuje lako postavljanje i rastavljanje eljenih linija
transporta. Obino se izrauju u sekcijama, koje mogu biti prave, lune, ili u obliku okretnica. Sekcije, osim
toga, mogu biti pokretne na tok-ovima, kada slue za prebacivanje transportnog komada sa jedne linije
rolganga na drugu - paralelnu liniju. Na slici 17-27 prikazana je linija rolganga sastavljena od: prave sekcije
1, okretnice 2 i lune sekcije 3. Primenom okretnice omoguen je transport komada u dva meusobno
upravna pravca. Na slici 17-28 prikazano je povezivanje dveJu paralelnih linija pomou pokretne prave
sekcije.

Sekcije rolganga se izvode

sa jednim i dva reda valjaka. Sekcije
sa dva reda valjaka omoguuju
transport komada veih dimenzija uz
primenu relativno malih prenika
valjaka.Osim navedenih oblika
sekcije se mogu izvoditi i kao rave.
Na slici 17-29 prikazana je linija
rolganga sa ravanjem. Ka mestu
ravanja potrebno je uvek postaviti
zatitnu ogradu, koja. osim toga to
spreava ispadanje transportovanog
komada. vri istovremeno i njegovo
usmeravanje.Osna rastojanja valjaka
(korak rolganga) treba da su takva da
transportovani predmet istovremeno
lei na najmalje tri valjka.

148
Proraun duine linije rolganga vri se na osnovu sledeih parametara:
- broja i kapaciteta maina za kalupovanje koje opsluuje dati rolgang,
- brzine kretanja kalupa po rolgangu,
- veliine kalupa,
- vremena hlaenja odlivaka.
Poto se usvoji tip maina za kalupovanje i njihov broj (poznat je asovni kapacitet), moe se izraunati broj
kalupa kojs u toku jednog asa treba oformiti, sastaviti, zaliti i istresti. Kako js usvajanjem tipa maina
istovremeno odreena vrsta odlivka (granice teinskih gpupa). prema najnepovoljnijem sluaju (najvea
duina i najdue trajanje hlaenja) odreuje se duina linije rolganga. Obrazac za odreivanje duine linije
ima oblik:

Ovde su: th - vreme hlaenja (min),

tz - vreme zalivanja (min),
- brzina kretanja kalupa (t/min)

gde su: - broj pari maina, sa kojih se vri zalivanje kalupa na rolgangu,
k - asovni kapacitet jednog para maina (kom/h),
l - odstojanje dva susedna kalupa, odnosno dve susedne ploe, na koje se stavljaju kalupi.
Ovo odstojanje priblino iznosi l = 2a (m)
gde je: a - duina ploe (t)
- stepen popunjenosti rolganga = 0,65 - 0,7.
Kod rolganga sa motornim pogonom potrebna snaga motora se odreuje na osnovu otpora kretanja:

ovde su: m - broj ploa na rolgangu

G - ukupna teina jedne ploe (daN),
g - teina jednog valjka (daN),
z - broj valjaka, ,
f - koeficijent trenja u leitima valjka
f = 0,015-0,02 za kotrljajna
f = 0,1-0,15 za klizna leita,
k - koeficijent otpora kotrljanja tereta po valjcima (cm), k = 0,6 (cm)
d - prenik rukavca leita valjka u (cm)
D - irenik valjka u (cm)
- ugao nagiba rolganga.
Snaga se dobija iz izraza

ako je:
Wo - otpor kretanju (daN)
- brzina kretanja (m/s)

9.10. Livniki konvejeri

Livniki konvejeri predstavljaju transportne ureaje neprekidnog transporta, pomou kojih se
proizvodni procesi mogu potpuno mehanizovati ili automatizovati. Primenom konvejera u mehanizovanim
procesima omogueno je znatno poveanje produktivnosti rada. Ilustracije radi u tablici 17-30 dati su
uporedni orijentacioni podaci proizvodnosti na rolganzima i konvejerima. Tablnca 17-30 Uporedni podaci
proizvodnosti rolganga i konvejera

149
 Primena konvejera dolazi u obzir samo kod velikoserijske i masovne proizvodnje. Konvejeri su
naroito pogodni za livenje pri mainskom kalupovanju i zalivanju vlanih kalupa. Zapremina zalivenog
metala i debljine zidova odlivaka moraju biti takvi da hlaenje odlivaka ne traje dugo. Obino se usvaja da
trajanje ciklusa livenja na konvejeru ne prelazi 30 min. Po nainu izvoenja konvejeri mogu biti prizemni -
podni i visei.

9.10.1. Konvejeri podnog transporta

Postoji vie konstrukcija ovog tipa konvejera mada sutinskih razlika izmeu njih nema. Na slici 17-
37 prikazan je podni transporter. Sa pogonskog motora 1 kretanje se preko reduktora 2 prenosi na pogonski
lananik 3. Preko ovog i zateznog lananika 4 prebaen je pogonski lanac 5 koji pomou kuka zahvata kolica
6 i potiskuje ih. Kolica ss kreu po inama 7. Promena pravca krstanja na krivinama vri se pomou vodeih
ina 8, preko kojih se kotrljaju vodei valjci 9. Zatezanje se vri kolicima 10. odnosno tegom 11. Pranjenje
kolida vri se ureajem 12. Veliina vune sile na jednom lancu konvejera, i najvea brzina kretanja zavise
od tipa konvejera, konstrukcije i stepena tehnike savrenosti, i nalaze se u katalozima proizvoaa.Oblik
linije konvejera zavisi od proizvodnih uslova

9.10.2. Vesei konvejeri

Visei konvejeri se sastoje od

meusobno povezanih kolica koja se
kreu po stazi. Staza konvejera je
izvedena od krute ine i postavljena
je iznad operativnih povrina
proizvodnog pogona. Linija staze se
izvodi promenljivog pravca i visine
to omoguava prekrivanje eljenih
taaka unutar proizvodnog prostora.
Za kolica je gornjim krajem vezana
nosiljka, koja visi. Zahvaljujui
zglobnoj vezi ona je uvek u
vertikalnom poloaju. Donji deo
nosiljke je zavisno od vrste
transportovanog tereta, izveden u
obliku: iljka, kuke, platforme, korpe
i dr

150
 Visei konvejeri se obino koriste za transport komadnih tereta. U livnicama se ugrauju u
tehnoloku linije proizvodnje i suenja kalupa, zalivanja kalupa, transporta odlivaka i sl. Na slici 17-38
prikazana je linija za zalivanje kalupa na viseem konvejeru, a na slici 17-39 linija za bruenje
odlivaka.Konvejer ine, sl. 17-38, visea staza 1, kolica 2, vuni lanac 3, nosiljka 4.Linija konvejera je
zatvorena (beskonana). Njen sastavni deo su: pogonske i zatezne stanice, skretii ureaji i drugi delovi
neophodni za funkcionisanje.Linija je izvedena od profila ili ina razliitog oblika i vezana je ili za zidove
pomou konzola, ili za krovnu konstrukciju zgrade, ili za noseu gredu unutar proizvodnog prostora.

9.11. PNEUMATSKI TRANSPORT

Pneumatski transnort predstavlja vid premetanja materijala pomou sabijenog ili razreenog
vazduha. Premetanje se vri ili u zatvorenim cevnim vodovima.ili u otvorenim ljebovima. Obino se
pneumatski transport koristi za premetanje rastresitih materijala. U livnicama se koristi za transport peska,
piljevine i ostalih rastresitih masa.Prema nainu rada. posgrojenja pneumatskog transporta se dele na usisna i
potisna. Na slici 17-42 prikazane su eme ureaja pneumatskog transporta. Na slici 17-42a, prikazano je
postrojenje usisnog dejstva. Postrojenje ine: usisnik 2, koji zajedno sa vazduhom usisava transportovani
materijal. cevnog provodnika 3, ureaja za razdvajanje materijala od vazduha 4, cevovoda 5, preistaa
vazduha 6, zatvaraa za isputanje izdvojenih vrstih estica 7 i usisnog ureaja 8.Na slici 17-42b, prikazano
je postrojenje potisnog dejstva. Kompresorom 9, koji u sebi sadri odvaja vlage i rezervoar za vazduh.
sabija se vazduh i kroz cev 5 potiskuje od napojnog lenka 7. koji me dozira odreena koliina
transportovanog materijala, a odatle se meavina potiskuje do odvajaa 4. Izdvojeni materijal se pomou
dodavaa 7 sipa u prijemni sud ili ko sredstva za dalje premetanje ili se ubacuje u neki od ureaja
tehnolokog procesa.Na slici 17-42s je prikazano postroje kombinovanog dejstva. Kao to se sa slike vidi
postrojelje se sastoji iz dva dela, usisnog i potisnog. Materijal se usisava mlaznicom 11, i usisnim
cevovodom vodi do odvajaa 13. koji istovremeno predstavlja napojni ureaj za napajanje potisnog
cevovoda 16. Vazduh se iz odvajaa 13 usmerava ka preistau 14a odatle ka kopresoru 15, i potisnom
cevovodu 16, u koje se na napojnim mestima iz sak-upljaa 13 i 14, ubacuje odreena koliina
transportovanog materijala i odvode u odva-ja 17, odnosno odgovarajui preista. Dodavaima 18
transportovani materijal se ekspeduje dalje
151
 Usisna postrojenja su pogodna za zahvatanje materijala sa vie mesta i dovoenja materijala u jedno
sabirno mesto.Potisna postrojenja, nasuprot prethodnih, pogodna su za primenu u procesima kod kojih se
materijal zahvata sa jednog mesta, a rasporeuje u vie prijemnih taaka.Kombinovana postrojenja se koriste
u procesima kod kojih se materijal istovremeno zahvata i raporeuje na vie mesta.Prednosti pneumatskog
transporta ispoljavaju se u prvom redu u injenici da su gabariti provodnika relativno mali, da je mogue
ostvariti potpunu hermetinost i punu automatizaciju procesa, da je pouzdanost sistema velika i da su uslovi
korienja veoma laki.Nedostatak je veliki utroak energije (10 do 15 puta vie nego pri transportu trakastim
transporterima), brzo troenje ureaja pri transportovanju abrazivnih materijala i sl

Osnovni parametar pneumatskog transporta, pri transportovanju rastresitog materijala, je koeficijent

koncentracije smee koji predstavlja odnos transportovanog materijala prema upotrebljenoj koliini vazduha
u istom vremenskom periodu

Glavni sastavni delovi jednog pneumatskog postrojenja su: ureaj za napajanje, zatvarai ili
dozatori, preistai, odvajai vazduha, cevi i sl.Ureajima za napajanje se vri doturanje transportovanog
materijala u sprovodnu cev postrojenja. ovi se ureaji izvode kao zavojni ili sektorski. Na slici 17-43
prikazan je zavojni tip ureaja. Oklop ureaja 3, spojen je sa izlaznim otvorom bunkera, tako da ini
nastavak bunkera. Ispod otvora, u cevastom delu oklopa 4, ugraen je pu 5, promenljivog koraka koji se
obre velikom brzinom (oko 1.000 miiT1). Zahvaljujui postepenom smanjivanju koraka pua obezbeuje se
poveanje gustine transportovanog materijala, ime se spreava prodiranje sabijenog vazduha u bunker. U
komoru za meanje zajedno sa materijalom ulazi i sabijeni vazduh, koji iz mlaznice istie velikom brzinom,
zahvata estice transportovanog materijala i uvodi ih u sprovodnu cev. Aerizacija transportovane mase se
vri pomou upljikave ploe 7. Koncentracija smee regulie se poklopcem koji je dvokrakom polugom
spojen sa regulacionim tegom. Pritisak vazduha u komori za meanje kree se u granicama 0,18 do 0,25
MRa.
152
 Za ostale materijale koncentracija smee se usvaja orijentaciono na osnovu slinosti sa datim
materijalima, pri emu treba voditi rauna tome da, koncentracija smee opada sa poveanjem pritiska u
cevovodu i poveanjem krupnoe estica, a raste sa poveanjem gustine estica transportovanog materijala.

9.12. MOBILNI TRANSPORTNI UREAJI

a) Auto dizalice
Vrlo pogodno sredstvo za manipulaciju na dvorinom prostoru livnica predstavljaju lake
automobilske dizalice. Nosei organ moe biti kuka, elektromagnetni podiza ili grabilica.Nosivost ovih
dizalica kree se u granicama od 1,5-5 t. Osim toga mogu se raditi i podizai - viljukari, koji su naroito
podesni za manipulaciju sa komadnim materijalima. Mogui oblici konstruktivnih izvoenja dati su na
slikama 17-44.Primena ovih ureaja naroito je pogodna za mehanizaciju otvorenih skladita i dvorinog
transporta.

b) Elektrina kolica
Elektrokolica predstavljaju specijalni tip transportnih ureaja pogodnih za unutranji fabriki
transport. Najprostiji vid ovih kolica je u obliku pokretne platforme (slika 17-45). Nosivosti kolica kreu se u
granicama od 800-3000 kg. Na slici 17-46 prikazano je jedno od moguih konstruktivnih reenja ovih kolica.
Kolica su pogodna za primenu u livnicama, i to kao transportno utovarno sredstvo

c) Runa kolica
Mogu biti raznih oblika i nosivosti. Slue za prenos rastresitih i komadnih materijala

153
154
.010 ZGRADE LIVNICA
Pri izboru tipa zgrade i njenih osnovnih parametara, kod projektovanja livnica, treba se pridravati
postojeih graevinskih normi i propisa. Pri razradi tehnolokog dela projektnog zadatka odreuju se glavni
parametri zgrade:
- osnovne dimenzije osnove,
- raspored stubova,
- poloaj brodova (polja) i njihova visina (u poljima gde su postavljene dizalice visina do gornje
ivice dizaline ine).

Pri odreivanju irine polja (L) treba voditi rauna standardnim rasponima proizvedenih dizalica
(Lk) i standardnim rasponima hala. Duina polja, rastojanje izmeu osa krajnjih stubova iznosi:

Gde je:
- broj stubova u redu - du polja
t - osno rastojanje stubova (standardne vrednosti: 5,0; 7,5; 10,0; 12,5 gp).

Visina polja (N) (slika 21-1) predstavlja rastojanje od poda do nosee krovne konstrukcije. Visina
dizaline staze je rastojanje od poda do gornje ivice dizaline ine. Visina polja (N) u kome nisu smetene
mostovske dizalice ili ureaji neprekidnog transporta (koji su postavljeni na noseoj krovnoj konstrukciji),
odreuje se obino u zavisnosti od visine primenjene opreme; pri tom treba voditi rauna mogunosti
montae i demontae ureaja. Visina dizaline staze (Nj), odreuje se u zavisnosti od
1. visine usvojene opreme,
2. gabarita materijala koji se transportuje i
3. tipa mostovske dizalice.
Visina polja (N) iznosi:

Gde je:
H1 - visina do gornje dizaline ine,
h - rastojanje od gornje ivice dizaline ine do donjeg pojasa nosee krovne konstrukcije.
Veliina (H1) se odreuje iz jednaine:

Gde je:
k - gabaritna visina usvojene opreme, preko koje se prenosi teret dizalicama (ova visina ne sme da je manja
od 2,3 ),
z - rastojanje sigurnosti. pri prenoenju tereta dizalicom iznad opreme; uzima se 0,5 ,
e - visina najveeg tereta,
f - duina organa za veanje, mereno od gornje ivice do centra kuke dizalice (ova veliina ne sme da je manja
od 1 t), i
S - rastojanje od krajnjeg gornjeg poloaja kuke do gornje ivice dizaline ine,uzima se prema usvojenoj
mostovskoj dizalici.

Veliina (h) ce odreuje iz jednaine: h=A+m

Gde je:
A - gabaritna visina mostovske dizalice od gornje ivice dizaline ine do najvie take kolica (dizalice),
uzima se prema usvojenoj mostovskoj dizalici;
t- rastojanje izmeu najvie take dizalice (kolica) i donjeg pojasa nosee krovne konstrukcije (ne sme da je
manje od 100 mm).

155
 U tablici 21-1 su date gabaritne, mere
odelenja za topljenje pri radu sa kupolnim peima
(sl. 21-2). Pri odreivanju gabaritnih mera zgrade
livnice treba voditi rauna da zapremina
proizvodnih prostorija ne sme da bude manja od
15 m3 (za prostorije u kojima se predvia livenje
metala 24 m3), a njihova povrina od 4 m2 po
jednom radniku. Zgrade livnica mogu da se
podele na dve osnovne grupe:
- prizemne i
- spratne.

Tablica 21-1

156
 10.1. PRIZEMNE ZGRADE
Prizemne zgrade se esto primenjuju u livnicama, a naroito pri proizvodnji teih komada. Obino se
grade sa 3 do 4 polja. Projektuje se sa osnovama pravougaonog ili kvadratnog oblika, zato to su
ekonominije u odnosu na druge oblike osnova. Pravougaoni i kvadratni oblik osnove su pogodni za smetaj
razliitih proizvodnih postrojenja i lako se prilagoavaju promenama u proizvodnji.Zgrade i oblika u
osnovi mogu da se primene samo u onim sluajevima gde postoji tehniko-ekonomsko opravdanje.
Najmanja visina prostorija u industrijskim zgradama prema graevinskim propisima iznosi 3,0 m. Visine
prostorija prizemnih zgrada livnica obino se uzimaju od 3,5 do 4 m, a livnikih hala do 12m, min. 6m,
zavisno od
- dimenzija maina,
- proizvoda i
- zahteva transporta.

Visina hala u kojima

se nalaze mostovske dizalice
zavisi od najvee zahtevane
visine dizanja i dimenzija
konstrukcije dizalice. Dubina
prostorija prizemnih graevina
nije ograniena, zato to se
moe da predvidi osvetljavanje
i kroz krov.

Na slici 21-3 su
prikazani preseci razliitih
tipova standardnih livnikih
hala, a na slici 21-4 je dat
izgled jedne prizemne zgrade u
kojoj je deo pomonih
odeljenja postavljen ispod
nivoa zamljita.

Prednosti:
- podovi zgrade su, postavljeni u istoj visini sa terenom, tako da je omoguen jednostavan prilaz u sve
prostorije, bez potrebe za postavljanjem rampi, dizalica ili stepenita,
- postoji mogunost uvoenja eleznikog koloseka u halu,
- manja cena 1 m2 i 1 m3 zgrade, nego kod spratnih zgrada,
- ravnomerno prirodno osvetljenje svih prostorija,
- mogunost poveanja nosivosti poda bez poskupljenja gradnje,
- pogodne su za postavljanje na zemljitu loeg kvaliteta, zbog malog optereenja,
- fleksibilne su u odnosu na eventualne promene u proizvodnji, i manja opasnost od povreda na radu

Nedostaci
- veliki toplotni gubici, i
- zauzimaju veliku povrinu.

157
 10.2. SPRATNE ZGRADE
U poslednje vreme se pojavila tendencija ka primeni jednospratnih zgrada u Livnicama (prizemlje i
sprat). U prizemlju se obino postavljaju kancelarije, opte prostorije, postrojenja za ventilaciju,
transformatorske stanice, meuoperaciona skladita, sredstva neprekidnog transporta itd. Na ovaj nain se
izbegava ukopavanje pojedinih ureaja pod zemlju, skrauju transportni putevi, ventilacioni kanali i
elektrini vodovi.Osnovna proizvodna odelenja livnice se smetaju na prvom spratu. Pri ovakvom
komponovanju zgrade stvaraju se veoma pogodni uslovi za opsluivanje opreme, iskljuuje se neophodnost
postavljanja mnogobrojnih vazdunih kanala unutar proizvodnih odelenja, kao i postavljanje tunela.
Zgrade sa spratom se primenjuju u livnicama koje ne proizvode teke odlivke.
Pri projektovanju zgrada sa spratom treba voditi rauna da se usvoji odgovarajua spratna visina da
bi se dobilo pogodno prirodno osvetljenje. Spratna visina od 4,0m dozvoljava da dubina prostorije iznosi do
7,0 m; vea dubina prostorije zahteva poveanje spratne visine. Prizemlje i sprat kod ovih tipova zgrade su
povezani stepenitem za kretanje zaposlenih (slika 21-5) i liftovima ili nekim drugim transiortnim ureajima
za kretanje materijala izmeu spratova.Na slici 21-6 je dat presek za standardne oblike jednospratnih zgrada.

Prednosti:
1. potrebai teren, u odnosu na dobijenu povrinu je manji nego kod prizemnih zgrada.
2. manja duina transportnih puteva izmeu nekih odelenja hod primene vertikanog transporta,
3. manji trokovi za odravanje i zagrevanje zgrade,
4. povoljni uslovi za provetravanje i smetaj ureaja za ventilaciju i klimatizaciju.
5. mogunost postavljanja u prizemlje pomonih odelenja, odeljenja za bojenje, kancelarija itd. i
6. mogunost korienja gravitacije za transport materijala.

Nedostaci:
1. skuplja gradnja u odnosu na prizemne zgrade, i
2. ogranieno optereenje meuspratnih konstrukcija.

U tablici 21-2 su date cene kotanja za 1 m3 zgrade livnice, zavisno od usvojene konstrukcije, a u tablici 21-
3 su dati uporedni podaci za cenu kotanja 1 m3 prizemne i jednospratne zgrade livnice (samo informativno).

158
 Na sl. 21-7 su date osnove prizemlja i sprata jedne livnice sivog liva velikosernjske proizvodnje.
Oznake na sl. 21-7:
a) Osnova prizemlja
1. remont opreme, modela i kalupa
2. odeljenje za bojenje liva
3. skladite kalupa za jezgra
4. skladite modela
5. skladite odlivaka.
b) Osnova prvog sprata
1. otvoreno skladite are
2. topionica
3. zalivanje kalupa
4.Kalupovanje
5. istresanje
6. priprema peska
7. izrada jezgara
8. izrada jezgara
9. priprema smese za jezgra
10. izrada velikih jezgara
11. ienje odlivaka.

159
 10.3. PRIRODNO OSVETLJENJE ZGRADA
Prirodno osvetlenje zgrada se obezbeuje proputanjem dnevne svetlosti kroz zastakljene povrine
na zivodima ili svetlarnike na krovu. Najpogodnije je postavljati prozore za osvetlenje na vertikalnim
zidovima, zbog lakeg odravanja i opasnosti od prokinjavanja (slika 21-8 lateralno i bilateralno
osvetljenje). Postavljanje prozora na zidovima dovodi do poveanja visine hale, da bi se omoguilo to
dublje prodiranje bone svetlosti. Kod hala sa vie polja mora da se naizmeiino izdie jedno polje u odnosu
na susedno, ukoliko se eli da koristi bono osvetljenje (slika 21-9). Ukoliko proizvodpi proces zahteva
intenzivno osvetljenje, a hale imaju iroka polja, mora da se primeni osvetljenje kroz tavanicu. Ovaj nain
osvetljavanja hala moe da se rei uglavnom na tri naina:
- testerastom krovnom konstrukcijom (slika 21-10 i 21-11),
- postavljanjem specijalnih svetlarnika - lanterni (slika 21-12 i 21-13), i
- postavljanjem specijalnih otvora na tavanici (slika 21-14 i 21-15).
Prva dva naina su pogodnija zato to proputaju veu koliinu svetlosti. Svetlarnici su konstruisani od
metalnih profila koji nose staklo.

160
161
 10.4. SPECIFIAN PRITISAK NA POD OD RAZLIITIH VRSTA
OPTEREENJA (kN/m2)
1. Skladite are i materijala za kalupovanje:
- uzduni prolaz pored spoljnog zida na komeje postavljen elezniki kolosek 50
- skladite za metalnu aru 150
- skladite materijala za kalupovanje 150
- skladite za koks i krenjak 50
2. Odeljenje za pripremu peska 20-30
3. Jezgrarnica 20-30
4. Skladite modela i kalupa za izradu jezgara 10-30
5. Topionica (optereenje od lonaca za livenje) pri proizvodnji odlivaka:
do 100 kg.............................................10-20
do 1000 kg .....................................20-30
do 5000 kg...........................................50-80
do 15000 kg ...................................100-120
do 50000 kg .................................. 150-200
6. Odeljenje za kalupovanje i zalivanje kalupa:
a) zalivanje na konvejeru ................................20-30
b) optereenje od zalivenih kalupa pri teini odlivaka:
do 100 kg ................. ..................15-20
do 1000 kg ............... ....................20-30
do 5000 kg ................. ..................40-50
do 15000 kg........................................50-80
do 50000 kg ..................................80-100
c) Prostor za istresanje odlivaka .............20-30
7. Odeljenje za ienje i odeljenje za termiku obradu odlivaka 10-30
8. Skladite gotovih odlivaka .................. 10-60
9. Prolazi za kolica, viljukare, tegljae sa prikolicama itd .. 20-30

162
.011 GREJANJE, PROVETRAVANJE I OTPRAIVANJE
11.1. GREJANJE
U svim radnim prostorijama livnice moraju se u letnjem i zimskom periodu obezbediti
mikroklimatski uslovi, prema odgovarajuim normama datim za projektovanje industrijskih postrojenja. U
tablici 23-1 su date preporuene raunske temperature za razna odeljenja u livnici

Tablica 23-1

Zagrevanje radnih prostorija u kojima se radnici zadravaju stalno ili due od 2 asa bez prekida,
mora se obezbediti za vreme hladnog perioda po normativima iz tablice 23-2 (Sl. list SFRJ, br. 27/67,29/67 i
41/68). U tablici 23-3 su dati normativi za temperaturu i broj izmena vazduha u prostorijama optih slubi.Za
zagrevanje radnih prostorija povrine do 500 m2 u kojima se pri proizvodnji ne izdvajaju niti koriste
zapaljive ili eksplozivne materije, mogu se predvideti obine pei. Zagrevanje radnih prostorija u kojima se
pri proizvodnji izdvajaju ili koriste zapaljive ili eksplozivne materije bez obzira na povrinu poda prostorije,
kao i zagrevanje prostorija sa povrinom poda preko 500 m2, mora se predvideti sistemom centralnog
grejanja (parom, toplom vodom, toplim vazduhom i sl.)

163
 11.1.1. Opte postavke problema grejanja u livnici
Prilikom projektovanja savremene livnice mora se obezbediti otpraivanje ventilacija svih izvora
praine. Uobiajena preporuka je da je prosean potreban broj izmena vazduha na as u livnici 5, a no nekim
autorima 6-8 u topionici i ak 8-10 u istionici. Ovaj preporueni broj izmena je, meutim, u praksi vei,
usled normi dozvoljenih koliina praine na pojedinim radnim mestima. Specifinosti vezane za otpraivanje
u livnici ogledaju se u sledeem:
a. Gotovo svi proizvoai filtera (vreastih, vodenih i sl.) preporuuju postavljanje filtera unutar
hale, odnosno, garantuju da se preieni vazduh moe vratiti u halu (recirkulacija vazduha unutar hale, tj.
idealno otpraivanje). U ovom sluaju gubi se izvesna koliina toplote vazduha koji recirkulie.
b. Domaa iskustva pokazuju da je usled onemoguavanja bilo kakvog rizika od mogunosti da se
filtrirana supstanca prospe u pogonu usled pucanja vrea ili nekog drugog kvara na instalaciji, bolje postaviti
filtere iznad hale u posebnim prostorijama. U ovom sluaju celokupna koliina zagrejanog vazduha se iz hale
izbacuje napolje. Prostorije u kojima se postavljaju filteri moraju se u zimskom periodu grejati da bi se
onemoguilo zamrzavalje filtera.
c. Sav vazduh koji se odsisava sa linija livenja i hlaenja se izbacuje iz hale.
d. U topionici livnice se pri livenju odlivaka oslobodi znaajna koliina energije.

Na osnovu ovih specifinosti potrebno je napraviti to taniji bilans otsisanog vazduha (odnosno,
energije koja se pri tom izgubi), da bi se pri definisanju projektnog zadatka za grejanje, moglo odrediti koje
koliine vazduha u nekoj vremenskoj jedivici treba ponovo ubaciti u halu i zagrejati da bi se obezbedili
odgovarajui propisani mik-roklimatski uslovi na radnim mestima.Raspored grejnih tela (radijatora i sl.)
mora biti takav da se u radnoj prostoriji obezbedi ravnomerna temperatura. Temperatura pa povrini grejnih
tela ne sme biti vea od:
- 130 C - za radne prostorije u kojima se pri radu ne izdvajaju i ne koriste zapaljive ili eksplozivne materije,
- 110 C - za radne prostorije u kojima se pri radu izdvaja praina koja nije zapaljiva, eksplozivna niti
otrovna.

Grejna tela moraju biti obezbeena protiv sluajnog dodira. Povrina grejnih tela u radnim
prostorijama u kojima se pri radu izdvaja praina mora biti glatka.Temperatura toplog vazduha za zagrevanje
radne prostorije (pomou kalorifera i sl.) ne sme biti vea od 60 C ako se vazduh dovodi sa visine vee od
3,50 m mereno od poda, odnosno vea od 30 C ako se vazduh dovodi sa manje visine.Sistem centralnog
grejanja pomou toplog vazduha ne sme se primeniti u radnim prostorijama u kojima zbog poveanja
temperature i brzine strujanja vazduha moe doi do poveanog isparavanja otrovnih materija.Tablica 23-3
Normativi za temperaturu i broj izmena vazduha u prostorijama za vrenje administrativnih poslova,
konstrukcionim biroima i dr. i u pomonim prostorijama

164
 11.2. PROVETRAVANJE I OTPRAIVANJE
Instalacije provetravanja u livnici imaju zadatak da obezbede pogodni sastav vazduha u svim radnim
prostorijama i da smanje koliinu tetnih gasova, para i praine u vazduhu proizvodnih odeljenja do
koncentracije dozvoljene prema odgovarajuim normama. U radnim prostorijama mora se predvideti
prirodno ili vetako provetravanje u zavisnosti od vrste i jaine izvora zagaenja.
Provetravanje prirodnim putem doputeno je samo u onim radnim prostorijama u kojima ne dolazi
do obrazovanja i kondenzovanja vodene pare.
Vazduh za vetako centralno provetravanje radnih prostorija odnosno vazduh za zagrevanje kojim
se istovremeno vri i provetravanje prostorija ne sme sadravati prainu, dim, tetne gasove, neprijatne
mirise i sl. Otvori za dovoenje sveeg vazduha moraju bita zatieni protiv prodiranja stranih tela mreom
od ice, aluzinama i sl. ako sve vazduh nije dovoljno ist. mora se pre ubacivanja u prostoriju proistiti
putem posebnih ureaja (filtera, klimatskih ureaja). Koliina, istoa i raspodela vazduha koji se ubacuje u
radnu prostoriju moraju odgovarati mikroklimatskim uslovima prema normativima iz tablice 23-2 i
doputenim koncentracijama tetnih isparenja.

Ubacivanje i izbacivanje vazduha pri vetakom provetravanju radnih prostorija mora biti izvedeno
tako da koncentracija zagaenja vazduha u zoni disanja radiika ne prelazi doputene granice propisane
vaeim standardima maksimalno doputenim koncentracijama tetnih gasova, nara, magle i praine
(MDK).Ako su, u radnoj prostoriji normalni mikroklimatski uslovi, moraju se vetakim provetravanjem
obezbediti sledee koliine sveeg vazduha po zaposlenom radniku:
30 m3 /h - za prostorije u kojima na jednog zaposlenog radnika dolazi najmanje 20 m3
20 m3/h - za prostorije u kojima na jednog zaposlenog radnika dolazi 20 do 40 m3 slobodnog vazdunog
prostora, i
najmanje 40 m3/h - za prostorije koje nemaju prozore ili druge otvore za provetravanje.

Koliina vazduha potrebna za vetako provetravanje radne prostorije u kojoj zbog tehnolokog
procesa rada vladaju nenormalni mikroklimatski uslovi (razna zagaenja, tetna isparavanja, visoka
temperatura, vlaga i sl.), odreuje se zavisno od stepena zagaenja vazduha, vlage, temperature i drugih
tetnih faktora, kao i na osnovu normativa predvienih u tablici 23-2 i vaeih standarda maksimalno
doputenim koncentracijama tetnih gasova, para, magle i praine (MDK).

U radnim prostorijama u kojima se pri tehnolokom procesu rada razvijaju neprijatni mirisi ili mogu
nastati zapaljive odnosno eksplozivne smee mora se, radi spreavanja njihovog prodiranja u susedne radne
prostorije pritisak vazduha sniziti pomou posebnog ureaja (usisne ventilacije i sl.) Izvori zagaenja
vazduha u radnim prostorijama i sl.)moraju se lokalizovati pomou ureaja i naprava kojima se zagaeni
vazduh neposredno odsisava sa mesta nastajanja. U tablici 23-4 su data radna mesta, oprema i agregati koji
moraju da budu opremljieni ureajima za izvlaenja vazduha.

165
 Odvoenje iz
radnih prostorija praine
i pare koja se lako
kondenzuju, kao i
materija koje same ili pri
meanju sa vazduhom
mogu da stvaraju
otrovne zapaljive i
eksplozivne smee
odnosno hemijska
jedinjsnja, mora se vriti
posebnim cevnim
vodovima.

Primer eme
vezivanja usisnih vodova
sa postrojenjem za
izvlaenje zagaenih
gasova, para i praine, iz
livnice i filterima za
preiavanje vazduha,
pre izbacivanja u
atmosferu, dat je na slici
23-2.

166
 Na slikama 23-3 i 23-4 su dati primeri
izvoenja lokalnog odsisavanja na pojedinim radnim
mestima u istionici. Slika 23-5 prikazuje tunel za
hlaenje odlivaka.

Na slici 23-6 prikazan je

osnovni modul CABIN-STAR
komore za obrubljivanje i bruenje
odlivaka. Struja vazduha formirana
ventilatorom zahvata estice praine
koje nastaju u radnom procesu i
prolazi kroz ureaj za filtriranje.
estice izdvojene u povrinskom X
filtru padaju u sabirnu posudu, a
filtrirani vazduh izbacuje se iz
komore u atmosferu.

Pri obradi odlivaka od sivog liva, na primer, koncentracija estica u komori zahvaljujui efikasnom
filtriranju je ispod 0.1 mg/m3, to omoguava cirkulaciju vazduha u radnoj prostoriji. Ispravna radna pozicija
je veoma vana za efikasno otpraivanje, a koncentracija estica u vazduhu izvosi ispod 1/4 nominalne
dozvoljene koncentracije praine u radnim prostorijama.Zahvaljujui modularnoj strukturi mogua su sva
potrebna prilagoavanja specifinim zahtevima radnih mesta za obrubljivanje i bruenje odlivaka (gabariti,
masa i druge specifinosti odlivaka).

167
 U tablicama 23-5 i 23-6 su dati tehniki podaci za suve filtere, koje proizvodi fabrika Gostol. Slika
23-7 prikazuje podruje primene suvih filtera tipa SF, a slika 23-8 gabaritne mere postrojenja. Na slici 23-9
je prikazan izgled jednog vodenog filtra

Tablica 23-5

Tablica 23-6

168
169
 11.2.1. PRIMERI METODA INAINA HVATANJA PRAINE NA IZVORU SA
KOLIINAMA VAZDUHA KOJE TREBA OTSISATI

Na sledeim dijagramima i emama dati su primeri metoda i naina hvatanja praine na izvorima
njihovog nastajanja sa koliinama vazduha koje treba odsisati. Dijagram kretanja emisije praine tokom
jednog dana u livnici, dat je na slici 23-10 Na slikama 23-11 do 23-16 date su eme naina hvatanja praine u
zvisnosti od me njihovog nastajanja.

Glava elevatora - otprauje se 1800 m3/h

Radnik izvan kabine - idealan sluaj
po m2 preseka elevatora

N - broj estica manjih od 3 mikrona u litru vazduha - vreme u asovima

1 - poetak rada livnice
2 - 3 - kaluparnica van pogona
4 - pauza za ruak
5 - ponovni poetak rada
6 - dve maine u radu
7 - poetak livenja

170
 Sito za runo ienje KG
- providna zatita

pogreno otpraivanje

idealno otpraivanje
Radnik treba da se nalazi
uvek u istoj atmnosferi

Minimalna brzina strujalja vazduha pri odsisavanju iznosi 0,45 m/s. Za sluaj rada sa komprimovanim
vazduhom brzina strujanja vazduha treba da je 1 - 2 m/s, a ca pitoljem-sekaem brzina strujanja vazduha je
1,25 m/s. Koliina vazduha koji treba otsisati u zavisnosti od prenika brusnog kamena propisane normama
SAD-a su:

171
 Pri bruenju viseim brusilicama potrebno je otsisati 3500-6000 m3/h vazduha sa brzinom ulaza
vazduha u haubu 04 - 0,7 m/s.
Za sluaj malih koliina praine preporuuje se odsisavanje na samom brusu, slika 23-15.

Primer moderne kaluparnice sa mestima otpraivanja i koliinama otsisanog vazduha, dat je na slici
23-17.
- kaluparnica sa bunkerima
- viak peska pada ispod maina na transportnu traku
- zona livenja
- tunel za hlaenje
- konvejer
- istresanje odlivaka sa usisnim haubama
- doprema pripremljenog peska,

Koliine otsisanog vazduha:

1. zona livenja 20000 nvVh na duini od 10 m
2. zona hlaenja 1500 m3/h no metru dunom tunela za hlaenje
3. istresna reetka no m2 reetke
4. zatvorena hauba 5000 m3/h
5. dvostrana hauba 7000 m3/h
6. jednostrana hauba 9000 m3/h
7. istresna reetka treba da bude dva puta vea od povrine kalupnika. Izvedene instalacije za odlivke od 701
moraju imati kapacitet odsisavanja od 130000 m3/h.
8. otpraivanje kompletne pripreme jezgra (2 meaa M-5) 45000 m3/h
9. otpraivanje po mealici 1700 m3/h
10. otpraivanje transportne trake istresenog peska 2000 m3/h no m irine trake
11. dozere ugljene praine, bentonita i novog peska treba dobro zaptiti (blindirati),jer su u suvom stanju pa bi
bili odneeni prilikom otpraivanja
12. pretovarna mesta trake (sa trake na traku) zatiena su haubom. Procepe na haubama za dovod sveeg
vazduha treba da obezbede brzinu strujanja od 0,8 -1,2 m/s, slika 23-18.

172
 11.2.2. Otpraivanje kupolnih pei

Stvaranje koliina praine i dima iz kalupnih pei

zavisi od:
- vrste koksa
- ostalih elemenata are
- brzine i temperature uduvanog vazduha

Dozvoljena emisija praine iz kupolne pei u Francuskoj je 1,5 gr/m3, a y Los Aneles - u samo 0,9
gr/m3. Granulometriske analize gasa iz kupolnih pei u Engleskoj date su na slici 23-19.

U Nemakoj jedozvoljeno l,25gr SO2/m3 u evakuisanom gacy. Analizom praine u otpraivau

prilikom ispitivanja obavljenih u pomenutoj zemlji, utvren je njen sledei sastav:
- 0.016 % mangana
- 27 %gvoa
- 11,32 %ugljepika
- 0.050 % sumpor dioksida

11.2.3. Otpraivanje indukcionih pei

Za otpraivanje zone indukcionih pei od 10 t/h asovnog kapaciteta potrebno je 15000 m3/h.

11.2.4. Otpraivanje elektro - lunih pei

Za otpraivanje (otplinjavanje) elektro - lunih pei primenjuju se odgovarajue haube. Potpritisak u haubi je
25 - 50 mm visine ivinog stuba. Hauba se die zajedno sa poklopcem prilikom zatvaranja pei.
Primenjuje se i otpraivanje pei kroz "4" - tu rupu (3 rupe slue za ulazak 3 elektrode u pe).

173
 11.2.5. Otpraivanje pei za topljenje aluminijuma i drugih legura
Otpraivanje pei za topljenje aluminijuma i drupk legura izvodi se sa stabilnom haubom. Brzina usisavanja
haube:
- za okrugle 1,05 -1,25 m/s
- za bone sa tri strane 0,75 - 0,9 m/s
- za bone sa dve strane 0,9 -1,05 m/s

Primer otpraivanja male nemehanizovane livnice, dat je na slici 23-20. Kaloriferi uduvavaju sve
vazduh ka radnom mestu. Topli gasovi penju se prema slemenu krova, koje potom aksijalni ventilator
izbacuje u atmnosferu.

Detalj radnog mesta

sa dozvoljenim brzinama
kretanja vazduha i otvaranje
povoljne mikroklime
prikazuje na slici 23-21.

174
 11.3. Elektrostatiki filteri
U elektro statikom filteru praina se jonizuje pomou struje visokog napona, a elektrode se iste
pomou specijalnog ureaja, slika 23-22.
- ulaz zapraenog vazduha
- izlaz istog vazduha
- izlaz praine
- struja napona 5000 - 50000 V
- uzemljenje

Pri prolasku vazduha kroz filter otpor je

zanemarljiv. Ovim tipom filtera je mogue odvojiti i
najfinije estice praine (0,1 m i manje). Trokovi
postavljanja elektrostatikih filtera su visoki, dok su
trokovi odravanja minimalni. Pri manjim brzinama
vazduha, odvajanje estica je efikasnije , meutim
kada je razlika u pritisku velika ili kada je koliina
vazduha koji treba filtrirati velika ovi filtri su esto
preoptereeni ime je njihova efikasnost znaajno
smanjena. U sluaju da se otprauje topao gas, pre
prolaska kroz filter potrebno ga je ohladiti.

Sistem Westinghouse
pokazao je dobre rezultate
pri otpraivanju vazduha od
ulja i dima, slika 23-23. Gas
pun dima prvo prolazi kroz
elektrino polje visokog
napona, oko 12000 V, a
potom dolazi u domenu
polja nieg napona od 6000
V alternativno pozitivno ili
negativno naelektrisanog.

175
 11.4. ZATITA OKOLINE LIVNICE
U cilju zatite zdravlja stanovnitva, ivotne sredine i materijalnih dobara od tetnog dejstva
zagaenog vazduha zakonom su odreeni uslovi i mere za zatitu od zagaivanja vazduha. Pri tome se
zagaenim vazduhom okoline smatra vazduh u kome ima tetnih materija iznad maksimalno dozvoljene
koncentracije.Zagaivanje vazduha smatra se isputanje odnosno ubacivanje u vazduh gasa, pare, dima,
praine i drugih materijala iz pojedinih izvora u koliinama koje mogu zagaditi okolinu u toj meri da tetno
utie na zdravlje stanovnitva, ivotnu sredinu i materijalna dobra.Zakon zatiti od zagaivanja vazduha
predvia da se idnustrijski i drugi objekti ne smeju isputati tetne materije u koliinama koje e
koncentraciju ovih materija dovesti iznad maksimalno dozvoljenih granica u vazduhu okoline (tablica 23-7).
Izgradnji i rekonstrukciji navedenih objekata moe se pristupiti samo ako tehnika dokumentacija prema
usvojenom investicionom programu za izgradnju odnosno rekonstrukciju obezbeuje uslove potrebne za
zatitu od zagaivanja vazduha. Tehnika dokumentacija za izgradnju odnosno rekonstrukciju objekata mora
da sadri podatke vrsti, obimu i irenju tetnih materija u vazduhu okoline do kojeg e doi putanjem
objekta u rad.

Tablica 23-7
Napomena:
- koncentracijom se smatra sadraj tetne materije u uzorku vazduha sakupljenom najmanje 23 asa.
- kratkotrajnom koncentracijom smatra se sadraj tetne materije u uzorku vazduha sakupljenom do 3 asa.

176