OD SORTE ZAVISI RASTOJANJE PRI SADNJI I NAIN FORMIRANJA KRUNE

ORAHA

Izuavanjem naunih radova i sajtova stranih proizvoaa oraha (USA, Italija, Francuska,
Moldavija), doao sam do sledeih zakljuaka o pravilnom izboru sorti pri planiranju zasada,
odreivanju rastojanja pri sadnji i nainu formiranja krune, sve u zavisnosti od tri tipa
plodonoenja oraha:

1. Terminalno plodonoenje meoviti pupoljci nalaze se isljuivo na vrhu jednogodinjih

granica. Jaka apikalna dominacija spreava grananje i inhibira razvoj bonih pupoljaka.
Plodovi su zbog toga uglavnom na periferiji krune. U ovu grupu spade veina sorti koje se
gaje kod nas - skoro sve francuske (Franquette i dr.) i istonoevropske sorte (ejnovo i dr.) pa
i domae selekcije (ampion, Srem,Tisa, Mire, Medvea). Stabla ovog tipa su uglavnom
bujna, te trae manju gustinu sadnje. Pri oformljavanju poboljane piramidalne krune
(modifikovana centralna osovina), orah se sadi na rastojanju 12m, a pri oformljavanju kotlaste
krune (vaze) na 15m, rasporedjeni u jednakostranini trougao. Orezivanje se radi runo, jer
terminalni tip oraha raa na vrhovima grana, pa bi mainskim orezivanjem rod bio uniten.

2. Prelazni tip plodonoenja meoviti pupoljci su rasporeeni terminalno na vrhu

jednogodinjih granica, ali se mogu nai i po 1-2 pupoljka ispod njih lateralno. Apikalna
dominacija je slabije izraena, a grananje bolje nego kod prve grupe. U ovu grupu spada npr.
amerika sorta Hartley i domae selekcije Baka i Novosadski kasni. Udeo plodova koji se
formiraju na mlaarima iz lateralnih meovitih pupoljaka je 5-20%. Prinos po stablu kod sorti
prelaznog tipa plodonoenja je vei nego kod sorti sa terminalnim tipom plodonoenja. Kruna
se formira kao poboljana piramidalna (modifikovana centralna osovina). Runo orezivanje.
Od bujnosti stabla zavisi gustina sadnje, ali rastojanje ne bi trebalo da je manje od 12 m,
rasporedjeni u jednakostranini trougao.

3. Lateralni tip plodonoenja meoviti pupoljci nalaze se ne samo na terminalnim i

subterminalnim pozicijama letorasta (jednogodinjih granica), ve i lateralno skoro itavom
duinom granice. Apikalna dominacija je slaba, a grananje dobro. Udeo plodova koji se
formiraju na mlaarima iz lateralnih pupoljaka je 50-90%. U ovu grupu spade vei broj
amerikih sorti kao sto su Chandler, Tulare, Pain, Serr, Pedro, Forde, Gillet, Ivanhoe, Robert
Livermore, Sexton, Solano, Sunland, Vina i Tehama, francuske sorte Lara, Fernete i Fernor,
bugarska sorta Izvor 10, ruska sorta Ideal Saratovski i domae selekcije Novosadski kasni
rodni i Rasna (lateralna rodnost 60%). Stabla su po pravilu slabe bujnosti, to omoguava
gustu sadnju u vidu pravougaonogika 4x8 ili 6x8m, tj. i do 312 stabala po hektaru. Da bi se
obezbedila insolacija u kasnijim godinama i spreilo spajanje krosnji, zeleni ivi zidovi, koje
formiraju gusto saeni redovi, intenzivno se mainski orezuju svake godine. Tako i se dodatno
pospeuje stvaranje bonih izdanaka i poveava rodnost. Kruna se formira kao piramidalna
(centralna osa, bez rezanja vrha u prvim godinama). Institut pri Kalifornijskom univerzitetu u
svom istrazivanju tvrdi da formiranje krune orezivanjem u prvim godinama nije dalo nikakve
prednosti pri ovom vidu sadnje. Orezivanje se vri prikljukom za traktor koji se nalazi pod
malim uglom u odnosu na vertikalu, kako bi donje grane bile osvetljenje, ime se znaajno
tedi na ljudskom radu kvalifikovanih orezivaa. Uprkos izuzetno velikoj rodnosti, zbog slabe
bujnosti stabala, prinos sorti oraha sa lateralnim rodom je manji po stablu, ali najvei po
hektaru i kree se u rasponu od 4,5 do 5 t/ha, pa cak i vie.

Gustina sadnje:
- raspored u formi trougla stranice 12m - 80 kom/ha
- raspored u formi trougla stranice 15m - 51 kom/ha
- raspored u formi pravougaonika 4x8m - 208 kom/ha
- raspored u formi pravougaonika 6x8m - 312 kom/ha
Ilustracija (autor Mitja Solar)
crte I (terminalno plodonoenje), crte II i III (prelazni tip plodonoenja), crte IV (lateralno
plodonoenje):

uto - stablo
tirkizno - primarna grana
svetlo plavo - sekundarna grana
crveno - 3 godine stara grana
ljubiasto - 2-godinji izdanak
plavo - 1- godinji izdanak
zeleno - izdanak tekue sezone
beli krui - prologodinji rod
zeleni krui - ovogodinji rod

Kalemljenje oraha je posebna tehnologija. Mozete naci nacine kalemljenja iz nekih vocarskih
listobva ili knjiga ali verujte prijem nece uspeti, ili ce biti vrlo vrlo slab. U opisu su verovatno
namerno izostavljeni bitni elementi kalemljenja ili i sam autor ne zna pravi nacin koji je
uspesan. Zato su kalemljeni orasi skupi i krecu se cak i preko 10 eura po sadnici. Verujte mi i
mnoge moje kolege bi volele da dodju do ovih informacija. Orah se kalemi na poseban nacin i
slican je kalemljenju loznih kalemova. Postoje jos dva nacina ali necu pisati o njima.
Zaboravio sam da napomenem da je proizvodnja kalemljenog oraha i nejteza u kalemarstvu a
procenat prijema zavisi najvise od iskustva proizvodjaca. Podloga je domaci orah, moze i crni
orah ali su sadnice na domacem orahu bolje i dugovecnije. Prvo se proizvede podloga iz
domaceg sejanca na slican nacin kao i kostice sljive samo se malo kasnije postavi u pesak jer
je kljiavost oraha brza. Na ovaj nacin kalemljenja podloga raste jednu godinu vadi se iz
zemlje i kalemi se za stolom odrezdjenim sortama. Podlogu i kalem granke treba seci kao i
kod ostalih sadnica stim sto spoj kalemljenog mesta treba biti sto bolji. Kalemljeno mesto
treba biti sto blize korenu Kada se odredjena kolicina okalemi pristupa se drugom procesu,
izvodjenja sadnica. sadnice kalemljenog oraha izvode se u odredjenoj prostoriji koja se
zagrejava od 30 do 35 stepeni. Nabavite piljevinu koja treba biti cista navlazite je i u takvoj
piljevini pod odredjenom temperaturom izvodite sadnice.Da bi procenat prijema sadnica bio
dobar postoje pravila kojih se morate pridrzavati. Piljevina sa sadnicama takozvani krevet
mora biti podignut od poda bar pola metra. Treba obratiti paznju da se sadnice ne ubudjajua.
posle desetak dana treba proveriti stanje i obratiti paznju na divlje mladice koje treba
poskidati ako se jave. To nije sve kada sadnice naprave dobar kaluz a to bi trebalo da bude za
dvadesetak dana moraju se postepeno hladiti. Jos dvadesetak dana sadnice se moraju
naviknjavati na spoljne uslove i tek onda ih stavljati u zemlju. Mlade sadnice ne smeju se
previse duboko staviti u zemlju jer od prijema nema nista. kalemljeno mesto, kalem granku i
mladcu koja je izasla treba ogrnuti sitnom zemljom. Na ovaj proces su bitni i spoljni faktori,
ako budu povoljni prijem ce biti bolji. Naravno takve sadnice se moraju polivati kad za to
bude potrebe. To je sto se tice kalemljenja oraha na najcesci nacin koji se radi u Srbiji ali ima i
drugih nacina koje za sada necu otkrivati iskreno zbog licnih interesa.