Mehanizmi Poljoprivrednih Masina Osnovni Udzbenik Gligoric Komplet PDF

:
8
21000
1954.
, ,

,
,
,
,
-
, 23 2015. . .
CIP -
,
631.3(075.8)
,
[ ] : /
; [ ]. - :
, 2015. - ( )
Nain dostupa (URL): http://polj.uns.ac.rs
ISBN 978-86-7520-347-6
a)
COBISS.SR-ID 299547911

, 2015.
1
:
, ,

:
, ,

:
, ,

:
, ,

:
, ,

:
, ,

, ,

:
,
. .
:
20
:
, 2015.

MEHANIZMI POQOPRIVREDNIH MAINA

2005 . Uxbenik
obuhvata celokupno gradivo koje se predaje u okviru predmeta Mehanizmi poqoprivrednih
ma{ina studentima Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Smera za poqoprivrednu
tehniku, te je prvenstveno wima i namewen.
Analizirani primeri i re{eni zadaci su pokazani na mehanizmima koji se koriste na
poqoprivrednim ma{inama, te uxbenik moè da bude koristan onima koji se u praksi, na
bilo koji na~in, bave ovim ma{inama.
Uxbenik sadrì 16 poglavqa: Razvoj mehanizama, Osnovni pojmovi, Stepen slobode
kretawa, Putawe mehanizama, Uslovi funkcionisawa mehanizama, Uvod u kinemati~ku
analizu mehanizama, Pro{irewe kliznih parova, Metoda Asure, Kardanov zglob, Podizni
mehanizam traktora, enosnici snage, Uvod u dinami~ku analizu, Jedna~ine
kretawa mehanizama, Odre|ivawe pogonske sile, Uravnoteèwe mehanizama i Bregasti
mehanizmi.
Iza teorijskog dela svakog poglavqa i tematskih jedinica dati su re{eni primeri sa
potrebnim obja{wewima. Ovakav pristup izlagawu materije omogu}ava studentima
samostalno u~ewe.
Zahvalnost za izdavawe uxbenika dugujem : prof. dr

Miodragu Zlokolici, prof. dr Radovanu Popovu i prof. dr \uri Ercegovi}u, zatim kolegi
prof. dr Dragom Radomirovi}u, kao i kolegama koji su svojim sugestijama doprineli da
kwiga bude kvalitetnija i studentima pristupa~nija.
Posebno se zahvaqujem studentima Smera za poqoprivrednu tehniku koji su proveravali
analiti~ke relacije i re{ewa zadataka.
Autor }e biti zahvalan za sugestije i konstruktivne primedbe.
Novi Sad, 10.09.2015. god. Autor

Prof. dr Radojka Gligori}
SADR@AJ
0. ZADATAK I ZNAÂJ MEHANIZAMA POQOPRIVREDNIH MA[INA 1
1. RAZVOJ MEHANIZAMA 3
2. OSNOVNI POJMOVI 10
2.1 Kinemati~ki ~lanovi 13
2.2 Kinemati~ki parovi 14
2.3 Niì i vi{i kinemati~ki parovi 15
2.4 Reversibilni i ireversibilni kinemati~ki parovi 15
3. STEPEN SLOBODE KRETAWA 16

3.1 Stepen slobode kretawa kinemati~kih parova 16
3.2 Stepen slobode kretawa mehanizama 18
3.3 Formirawe sloènih mehanizama 25
4. PUTAWE KINEMATI^KIH TAÂKA I ^LANOVA MEHANIZAMA 27

4.1 Grafi~ka metoda za odre|ivawe putawa (Metoda {estara) 27
4.2 Analiti~ka metoda za odre|ivawe putawa 35
5. USLOVI FUNKCIONISAWA MEHANIZAMA 37
6. UVOD U KINEMATI^KU ANALIZU MEHANIZAMA 40

6.1 Metode za odre|ivawe kinemati~kih parametara mehanizama 40
6.2 Uzajamni odnos brzina i ubrzawa ta~aka na mehanizmu 41
6.3 Metoda plana brzina i ubrzawa 47
6.4 Klipni mehanizam 51
6.5 Analiti~ka metoda 55
6.5.1. Brzine i ubrzawa klipnog mehanizma 55
6.5.2. Brzine i ubrzawa ~etvoropolu`nog mehanizma 59
6.6 Oscilatorno kulisni mehanizam 61
7. PRO[IREWE KLIZNIH KINEMATI^KIH PAROVA 73
8. METODA ASURE 93
9. UVOD U DINAMI^KU ANALIZU MEHANIZAMA 108

9.1 Radne sile 108
9.2 Teìne 109
9.3 Sile trewa 109
9.4 Inercijalne sile 111
9.5 Sile pritisaka u kinemati~kim vezama 113
9.6 Otpori sredine 114
9.7 Pogonska sila 115
9.8 Zadaci dinami~ke analize mehanizama 115
10. PODIZNI MEHANIZAM TRAKTORA (Mehanizam za prikqu~ivawe oru|a 116

na traktor)
10.1 Strukturna analiza i namena 116
10.2 Stepen slobode kretawa 120
10.3 Uslovi funkcionisawa podiznog mehanizma 121
10.4 Pokazateqi rada podiznog mehanizma 123
10.5 Trenutni pol obrtawa 124
10.6 Kinemati~ki parametri podiznog mehanizma 125
10.7 Prenosni odnos podiznog mehanizma i m 130
10.8 Uzdu`na stabilnost traktorskog agregata (dinami~ki koeficijent 130
raspodele optere}ewa d )
10.9 Sila dizawa na dowim prikqu~nim ta~kama FG 131
10.10 Sposobnost ponirawa radnih organa prikqu~ne ma{ine u zemqi{te 132
10.11 Stabilnost odràvawa zadate dubine obrade 133
10.12 Analiza me|usobnih zavisnosti pokazateqa rada podiznog mehanizma 134
traktora
11. PRENOSNICI () 137

11.1 Epicikli~ni planetarni prenosnici 137
11.2 Diferencijalni planetarni prenosnici 138
11.3 Prednosti planetarnih prenosnika 139
11.4 Geometrijski uslovi funkcionisawa 140
11.5 Kinemati~ki parametri planetarnih prenosnika 141
11.6 Metoda plana obimnih i ugaonih brzina 142
11.7 Metoda ugaonih brzina (analiti~ka metoda) 145
11.8 Primena planetarnih prenosnika u traktorima 151
11.9 Planetarni prenosnik za translatorno kretawe 158
11.10 Stepen korisnosti planetarnih prenosnika 161
12. KARDANOV ZGLOB 168

12.1 Ugaone brzine i prenosni odnos i 169
12.2 Ugaono ubrzawe 171
12.3 Dvostruki kardanov zglob 172
12.4 Udvojen kardanov zglob 173
12.5 Obrtni moment i moment inercije gowenog vratila 174
12.6 Primena na poqoprivrednim ma{inama 175
13. JEDNAÎNE KRETAWA MEHANIZAMA 177

13.1 Metoda raspodele energije 179
13.2 Metoda derivacije kineti~ke energije 181
13.3 Metoda redukcije 181
14. ODRE\IVAWE POGONSKE SILE 184

14.1 Metoda kinetostati~ke analize 184
14.2 Odre|ivawe pogonske sile metodom redukcije 191
15. URAVNOTE@EWE MEHANIZAMA 198

15.1 Uslovi uravnoteèwa mehanizama 199
15.2 Metode uravnoteèwa mehanizama 201
15.3 Metoda glavnih ta~aka 202
15.4 Metoda harmonijske analize 209
15.5 Uravnoteèwe rotora 211
15.6 Merewe uravnoteènosti mehanizama 216
15.7 Ure|aji za merewe uravnoteènosti mehanizama 217
15.8 Delovi poqoprivrednih ma{ina koji se uravnoteùju u toku 222
kori{}ewa
16. BREGASTI MEHANIZMI 224

16.1 Brzina i ubrzawe podiza~a 226
16.2 Sile koje deluju na bregaste mehanizme 227
16.3 Bregasti (neokrugli) prenosnici 227
LITERATURA 231
0. ZADATAK I ZNAÂJ MEHANIZAMA POQOPRIVREDNIH MA[INA
0. ZADATAK I ZNAÂJ MEHANIZAMA POQOPRIVREDNIH

MA[INA
Mehanizmi su relativno mlada nau~noobrazovna disciplina koja se naglo razvila tek u

20-tom veku.
Mehanizmi imaju zadatak da prenesu kretawe i snagu od pogonskog elementa (od motora
ili nekog drugog izvora obrtnog momenta i obrtnog kretawa) do izvr{nih radnih delova
ma{ina i da pri tome obave neki, nama koristan rad.
Zahvaquju}i razvoju mehanizama razvile su se vrlo razli~ite poqoprivredne ma{ine
koje mogu da obave skoro sve agrotehni~ke operacije i time da zamene ~oveka u te{kom fi-
zi~kom radu. Jo{ samo pre {ezdesetak godina veoma veliki broj radova u poqoprivrednoj
proizvodwi obavqan je ru~no, kao {to je setva, kosidba, sakupqawe useva, utovar, istovar
itd.
Danas su sve te operacije potpuno mehanizovane, tako da jedan ~ovek moè sam u toku
godine da obra|uje oko 200 ha pod ratarskim kulturama. Time je veoma smawen broj stanov-
ni{tva koji se bavi poqoprivrednom proizvodwom. U razvijenim zemqama, zahvaquju}i
potpunoj mehanizovanosti poqoprivredne proizvodwe, samo oko 5% stanovni{tva bavi se
poqoprivrednom proizvodwom, sa tendencijom smawewa ovog procenta.
Jedna od glavnih stavkih poqoprivredne proizvodwe po obimu, sloèno{}u i
tro{kovima je poqoprivredna tehnika (mehanizacija).
Da bi se poqoprivredne ma{ine mogle pravilno odabrati, koristiti, odràvati, razvi-
jati i wima upravqati mora se posedovati temeqno znawe iz razli~itih fundametalnih i
primewenih nau~nostru~nih oblasti.
Jedna od tih oblasti su i Mehanizmi ili Primewena mehanika kako se ponegde naziva.
Potrebno predznawe za u~ewe predmeta Mehanizmi poqoprivrednih ma{ina su iz Mate-
matike, Mehanike, Otpornosti materijala itd.
Zadatak predmeta Mehanizmi poqoprivrednih ma{ina je da studenti nau~e ulogu i

funkciju osnovnih i posebnih mehanizama u poqoprivrednim ma{inama, kao i mogu}nosti
wihovog prilago|avawa uslovima rada u ciqu efikasnijeg i racionalnijeg kori{}ewa.
Osnovni i posebni mehanizmi poqoprivrednih ma{ina analizirani su i prou~eni sa
slede}ih aspekata: stepena pokretqivosti, uslova funkcionisawa, na~ina kretawa (puta-
1
0. ZADATAK I ZNAÂJ MEHANIZAMA POQOPRIVREDNIH MA[INA
wa), brzina, ubrzawa, sila koje ih optere}uju, potrebne pogonske sile, stepena korisnosti,
uslova rada, uravnoteènosti itd.
Kao posebni mehanizmi poqoprivrednih ma{ina analizirani su: podizni mehanizam
traktora, kardanovo vratilo, planetarni prenosnici u transmisiji traktora, bregasti me-
hanizmi itd. Ovi mehanizmi su posmatrani i analiziranu u stvarnom okruèwu u kojem
funkcioni{u i analiti~ki je definisan wihov uticaj na kvalitet obavqawa radnih opera-
cija.
Tako prou~eni mehanizmi daju dovoqno znawa da studenti mogu da analiziraju rad svakog
drugog mehanizma i da mogu da ga prilagode ma{ini i agrotehni~kim operacijama.
Predmet Mehanizmi poqoprivrednih ma{ina je op{te stru~ni predmet koji daje neo-
phodno predznawe za pra}ewe stru~no-aplikativnih predmeta, kao {to su
, raktori, Ma{ine za ratarsku proizvodwu, Ma{ine za sto~arsku
proizvodwu, Ma{ine za vo}arsku proizvodwu itd.
Razvoj mehanizama kao i drugih sli~nih disciplina omogu}io je da se dvadeseti vek
~esto naziva vekom mehanizacije.
2
1. RAZVOJ MEHANIZAMA
Prvi oblici prostih ma{ina i mehanizama pojavili su se davno, kada se ~ovek po~eo
baviti lovom i zemqoradwom. Bila su to jednostavna i primitivna sredstva koja su mu
omogu}avala lak{i rad: klin u raznim varijantama (no`, sekira, igla itd.), poluga ({tap),
kopqe, luk i strela, bumerang, strma ravan itd.
Po~etak razvoja nauke o ma{inama i mehanizmima dao je veliki gr~ki nau~nik i
filozof Aristotel - Aristotel (384-322. god. pre n. e.) koji je prou~avao kretawe i definisao
brzinu i silu kao uzrok kretawa. Sile i brzine sabirao je u vidu paralelograma i na taj
na~in definsao je pojam vektorske veli~ine.
Prvi opisani mehanizmi datiraju iz III veka pre n.e. U to doba bile su poznate razne
alatke pod imenom proste ma{ine, kao {to su: to~ak, kotura~a, vitlo, vodenica, zavrtaw,
pu` i zup~anik, katapulti itd. Analizom i ostvarewem ovih naprava bavili su se poznati
gr~ki matemati~ari i fizi~ari toga vremena.
Najpoznatiji je Arhimed-Arhimed (287-212. god. pre n. e.) koji je prou~avao aritmetiku i
geometriju i prvi je definisao osnovne zakone kretawa i rada poluga i kotura~a. Postavio
je temeqe mehanike (statike, hidrostatike i prakti~ne mehanike). Napravio je vi{e
ma{ina: za navodwavawe, razli~ite vojne naprave, planetarane mehanizme itd.
Aristotel (384 - 322. god. pre n. e.) Arhimed (287 - 212. god. pre n. e.)
Heron - Heron (250-150. god. pre n. e.) je pro{irio ove

zakone i dao prvu kinemati~ku i dinami~ku analizu na
vretenu i zup~aniku. Napisao je vi{e kwiga iz mehanike:
Podizne ma{ine, Pneumatika, Vojne ma{ine i Teatar
automata. Wegov broja~ obrtaja je prete~a mehani~kih
ra~unarskih ma{ina. Opisao je princip rada parne ma{ine,
koju je tek u 18. veku engleski fizi~ar Xems Vat James Watt
(1736-1819.) napravio.
Daqi razvoj teorije mehanizama i ma{ina tekao je
uporedo sa razvojem dru{tva. Zastoj napretka nau~ne misli
Heron (250-150. god. pre n. e.)
bio je evidentan od po~etka nove ere pa sve do skoro XIV
3
veka. U tom periodu nije bilo zna~ajnih otkri}a niti velikog razvoja nauke.
Oko 1235. godine Vilar de Genekura - Villar de Gennekura napisao je Traktat o
ma{inama koji sadrì opise vodenica, testera i ~etvoropolu`nog mehanizma, koji danas
ima veoma {iroku primenu. Wegove skice mehanizama nagove{tavaju, tada smelu ideju, da se
pomo}u ma{ine poleti.
Leonardo da Vin~i - Leonardo da Vinci (1452-1519.
god.) imao je izvanredan intuitivni dar za ma{ine i dao
je zna~ajan doprinos u razvoju zup~astih prenosnika za
mimoilazna vratila. Napravio je vi{e hidrauli~kih
ma{ina, ma{ina za dizawe tereta, elevatora, ma{ina za
se~ewe drva itd. Pored toga dao je izvanredne ideje za
razvoj novih ma{ina koje su se tek posle trista i vi{e
godina realizovale, npr. helikopter.
Italijan Geronimo Kardano Geronimo Kardano
(1501-1576. god.) matemati~ar i lekar, bavio se prenosom
snage i obrtnog kretawa i napravio je zglavkastu
spojnicu koju je Huk - Hook pre toga definisao. I danas
ima {iroku primenu na vozilima, traktorima itd.
(kardanovo vratilo). Zna~ajan je wegov doprinos u
razvoju mehanizama za mlinove i ~asovnike. Kardano se
bavio matematikom i dao je na~in re{avawa jedna~ina
tre}eg stepena.
Iz rukopisa Vilara de Gonekura (1235. god.)
Leonardo da Vin~i (1452-1519. god.) Kardano (1501 -1576. god.)
O teoriji mehanizma kao nauci moè se govoriti tek od sredine XVII veka, kada po~iwu
sistematska istraìvawa u oblasti kinematike ravnog i prostornog kretawa.
Najzapaèniji radovi iz toga doba su radovi {vajcarskih matemati~ara Bernulija -
Bernoulli (16-1748. god.) i Leonarda Ojlera - Leonard Euler (1707-1783. god.). Bernuli je
4
prou~avao ravno kretawe i probleme trenutnog pola

obrtawa. Ojler je najve}i deo ìvota proveo u Rusiji i
analizirao je probleme prostornog kretawa krutog tela
pod uticajem sila. Bavio se teorijom prenosa kretawa i
snage i zakqu~io da je najpovoqniji oblik boka zubaca
zup~anika evolventa. Zna~ajan je po svojim dostignu}ima iz
oblasti ma{ina, mehanizama i teorije stabilnosti
elasti~nih nosa~a. Nije mu smetalo da poluslep, ve} od
svoje 28. godine, dosegne vrhunska ostvarewa.
Ojler (1707-1783 .god.)
U tom periodu je zna~ajan po svojim

dostignu}ima iz oblasti ma{ina i ruski nau~nik M.
V. Lomonosov - M. V. Lomonosov (1717 - 1765. god.) po
kome se danas naziva ~uveni moskovski univerzitet.
Zatim se pojavquje engleski fizi~ar Xems Vat

James Watt (1736-1819. god.) sa svojim ~uvenim
paralelogramom i novom konstrukcijom parne
ma{ine. Time je ostvaren Heronov poku{aj
konstrukcije parne ma{ine jo{ iz II veka pre n. e.
Vat je smatrao da je dao ve}i doprinos nauci svojim
novim polu`nim mehanizmima (paralelogramima)
nego samom parnom ma{inom.
Xems Vat (1736-1819. god.)

Prvo vozilo na parni pogon napravio je engleski inèwer Ri~ard Trevitka - Richard
Trevithick (1771-1833. god.). U isto vreme Xorx Stefanson - George Stephenson (1781-1848.
god.) imao je vi{e poku{aja izrade parne lokomotive i smatra se tvorcem èqezni~kog
. Radovi Trevitke i Stefansona veoma su ubrzali razvoj polu`nih i drugih
mehanizama.
Vozilo na parni pogon

Trevitka (1803. god.)
5
Lokomotiva Stefansona
(1816. god).
Francuski vojni inèwer Gaspar Mon` - Gaspard

Monge (1746-1818. god.) dao je veliki doprinos u razvoju
nauke i tehnike idejom da se ma{ine i weni delovi
crtaju u ortogonalnim projekcijama. Kao vojni inèwer
napravio je vi{e vojnih naprava i dao zna~ajan doprinos
u razvoju mehanizama i ma{ina. Pored toga radio je na
tehni~kom obrazovawu {irokih narodnih masa, {to je
doprinelo znatno brèm razvoju tehnike i nauke.
Gaspar Mon` (1748-1827. god.)
Osniva~ "Tehni~ke mehanike" kao nau~ne oblasti je francuski matemati~ar Ponkelet

- Poncellet (1788-1867. god.). Osniva poseban nastavni predmet iz teorije mehanizama pod
nazivom: "Primewena mehanika na ma{ine", koji drì na Sorboni u Politehni~koj {koli
u Parizu. Ponkelet je postavio temeqe teorije evolventnog i cikloidnog ozubqewa.
U tom periodu prou~avawem zakona kretawa ~lanova mehanizama bavio se francuski
fizi~ar Amper - Amper (1775-1836. god.) i dao zamah u razvoju kinematike mehanizama. Ova
francuska {kola imala je veliki uticaj u Engleskoj, Nema~koj i u Rusiji.
Najzna~ajniji engleski inèwer i arheolog je profesor Robert Vilis - Robert Villis
(1800-1875. god.). Drào je predavawa o ma{inama i mehanizmima na kolexu u Kembrixu i
napisao je vi{e kwiga o mehanizmima. Wegova kwiga "Principles of Mechanism"
predstavqala je kompletno {tivo za predmet koji se uvodio u nastavu. Posebno su va`na
wegova prou~avawa kretawa planetarnih prenosnika snage i rad na sistematizaciji
mehanizama.
6
Ponkelet (1788-1867. god.) Vilis (1800-1875. god.)
Razvoju ove discipline u XIX veku u Nema~koj mnogo su doprineli nau~nici Reuleks,
Burmester i Grubler. Prvi se smatra tvorcem nema~ke {kole o teoriji mehanizama, jer je
napisao i danas savremenu kwigu "Theoretische Kinemtik".
Burmestar je dao zna~ajan doprinos razvoju metoda za

sintezu mehanizama. Poznat je wegov atlas polu`nih
mehanizama koji se koristi u stvarawu novih i predstavqa
pionirsko delo iz oblasti geometrijske sinteze mehanizama.
Osniva~ ruske {kole bio je ~uveni matemati~ar P. L.

êbi{ev - êb{ev (1821-1894. god.). Poznati su wegovi
radovi iz oblasti strukture i sinteze mehanizama. Dao je
analiti~ki izraz za odre|ivawe stepena pokretqivosti
mehanizama koji se i danas koristi.
Burmester (1840-1927. god.)
Rad na prou~avawu zapo~etih problema êbi{eva nastavili su poznati ruski nau~nici:

@ukovski, Asur, Bleh, Somov i dr.
Po~eo je brì razvoj metoda za analizu i sintezu mehanizama, ~emu je naro~ito
doprineo N. E @ukovski - N.E. @ukovski (1847-1921. god.) {to je ubrzalo op{ti razvoj
mehanizama.
@ukovski se smatra osniva~em i ocem ruske avijacije. Poznata je wegova metoda
redukovanog mehanizma pomo}u koje se odre|uje potrebna snaga na pogonskom ~lanu
mehanizma.
7
êbi{ev (1821-1894. god.) @ukovski (1847- 1921 god.)
U to vreme uticaj ruske {kole na razvoj mehanizama je bio veoma zna~ajan. Nau~nik L.
V. Asur - Asur (1878-1920. god.) radio je na sistematizaciji i klasifikaciji mehanizama,
{to je dalo novi zamah razvoju ma{ina i mehanizama. U to vreme je radio N. I. Mercalov,
koji je zna~ajan po svojim radovima o analizi prostornih mehanizama.
Profesor i nu~nik V. P. Gorja~kin - V. P. Gor~kin (1868-1935. god.) osniva katedru na
institutu MIISP (Moskovski institut inènerov selskohozstvenogo proizvodstva) u
Moskvi na Timirjazevskoj akademiji nauka na kojoj se prou~avaju mehanizmi
poqoprivrednih ma{ina i osniva~ je Instituta za ispitivawe poqoprivrednih ma{ina.
Poznati su wegovi radovi iz teorije ètvenih ma{ina, teorije rada pluga itd. Dao je
jedna~inu po kojoj se odre|uje otpor pluga. Pionir je u prou~avawu mehanizama
poqoprivrednih ma{ina.
Asur (1878 - 1920. god.) Gorja~kin (1868-1935. god.)
8
Od plejade savremenih nau~nika najpoznatije mesto zauzima

akademik I. I. Artoboqevski - I. I. Artobolevski (1905-1977.
god.). Wegovi radovi obuhvataju celokupno podru~je teorije
mehanizama i osnova industrijske robotike. Akademik I. I.
Artoboqevski je objavio brojne radove i kwige koje su
prevedene na sve svetske jezike.
Artoboqevski (1905-1977. god. )
Zna~ajan doprinos razvoju teorije mehanizama dao je i na{ nau~nik Branislav Ili} ( -
1976. god.), profesor Ma{inskog fakulteta u Beogradu), posebno svojom op{tom teorijom
redukovanog mehanizma, po ~emu je u svetu poznat, kojom je potvrdio metodu @ukovskog.
Objavio je tri kwige iz ove oblasti.
Od savremenih nau~nika poznat je holan|anin Jakob Piter - Jacob Pieter, koji radi u
SAD. Godine 1956. napisao je ~uvenu kwigu "Vibracije u ma{instvu" koja je i kod nas
prevedena.
Nova era u prou~avawu mehanizama po~ela je osnivawem Me|unarodne nau~ne
federacije IFToMM za TMM (Teorija ma{ina i mehanizama) 1969. godine u Poqskoj po
ideji Artoboqevskog koji je bio wen prvi predsednik. Tre}i kongres odràn je 1971. god. u
Kuparima (Jugoslavija). Osnivawem ove federacije ozna~en je po~etak me|unarodnog
timskog rada na prou~avawu mehanizama i ma{ina, a posebno pokretawem ~asopisa
Mechanism and Mashine Theory. Aktivan ~lan Jugoslovenskog komiteta IFToM-a je bio
na{ profesor Todor Panteli} sa Ma{inskog fakulteta u Beogradu, koji je doprineo
razvoju i prakti~nom stvarawu velikog broja novih mehanizama.
Ovde su ukratko navedeni samo oni koji su najzna~ajnije doprineli razvoju nauke o
ma{inama i mehnizmima. Wihov broj je daleko ve}i, neki su poznati, a neki bezimeni. Svi
zajedno su zaslu`ni da se 20-ti vek naziva i vekom mehanizacije {to je omogu}ilo stvarawe
velikog broja razli~itih radnih i tehnolo{kih ma{ina, koje umesto ~oveka, obavqaju
zamorne i te{ke poslove.
Razvojem informatike i ra~unara i wihova pristupa~nost {irokom krugu stvaralaca,
razvi}e se i unaprediti mehanizmi i ma{ine do te{ko predvidqivih granica.
9
2. OSNOVNI POJMOVI
2. OSNOVNI POJMOVI
Re~ mehanizam poti~e od gr~ke re~i {to zna~i raditi ma{inom i od

latinske mechanismus koja ozna~ava unutra{wi sklop ma{ine koji izvodi neko kretawe. U
pisanom obliku mehanizmi se pomiwu u III veku pre n. e. i predstavqali su proste ma{ine:
strmu ravan, klin, kotura~u, zavrtaw, zup~anik, pu`ni prenosnik itd.
Tokom razvoja tehnike i nauke mewao se pojam i definicija za mehanizme. Danas se
smatra da je mehanizam sastavni deo svake ma{ine ~iji je zadatak da obavi neki rad. Pri
tome obavqa transformaciju vrste kretawa (npr. rotacionog u pravolinijsko i obrnuto) i
u~estvuje u transformaciji energije i rada (npr. toplotne u mehani~ki rad i obratno). Ima
vi{e definicija za mehanizam, najprihvatqivija je slede}a:
mehanizam je pokretni deo bilo koje grupe mehani~kih sistema (pribora, sprava, ure|aja,
ma{ina...) kod kojeg kretawe jednog ~lana izaziva ta~no odre|ena kretawa svih ostalih
~lanova, po unapred utvr|enom zakonu, koja proizilaze iz geometrijskih i kinemati~kih
veza izme|u ~lanova mehanizma.
Mehanizmi imaju {iroku primenu u svim, pa i u poqoprivrednim ma{inama. To su, na
primer: klipni, ~etvoropolu`ni (sa velikim brojem transformacija i modifikacija),
kulisni, zup~asti, planetarni, bregasti, zaporni i drugi mehanizmi. Zahvaquju}i, izme|u
ostalog i razvoju mehanizama, savremene poqoprivredne ma{ine mogu da obave, gotove sve
agrotehni~ke operacije pri proizvodwi poqoprivrednih kultura.
Klipni mehanizam je sastavni deo motora sa unutra (SUS) (sl. 2.1a)
koji toplotnu energiju nastalu sagorevawem goriva transformi{e u mehani~ki rad i pri
tome pravolinijsko kretawe klipa pretvara u kru`no kretawe kolenastog vratila
(radilice) koja preko transmisionog ure|aja pogoni to~kove traktora ili bilo kog drugog
vozila.
Pri prou~avawu mehanizama neprakti~no je wihovo prikazivawe pomo}u fotografija,
skica ili konstrukcionih crteà, ve} se koristi {ematski na~in crtawa. [ematski
crteì se crtaju pomo}u grafi~kih simbola, od kojih su neki definisani nacionalnim i
me|unarodnim standardima, dok se ostali, mawe vi{e, na odre|en na~in ujedna~eno crtaju u
svetskoj i na{oj literaturi. Na sl. 2.1 pod a) prikazana je fotografija motora sa klipnim
mehanizmom, pod b) skica, a pod c) wegova kinemati~ka {ema.
Elementarni sastavni kinemati~ki delovi mehanizama nazivaju se ~lanovima i
obeleàva}e se arapskim brojevima 1, 2, 3 itd. Svaki mehanizam mora da ima slede}e
~lanove: nepokretan, pogonski, spojni i radni. Sa brojem 1 obeleàva}e se nepokretan ~lan
(postoqni ~lan) i bi}e {rafiran. Mehanizam moè da bude spojen sa postoqem na vi{e
mesta, odnosno da ima vi{e nepokretnih ~lanova, me|utim to je samo jedan, a ne novi ~lan, te
}e se svi obeleàvati brojem 1. Svaki mehanizam mora da ima jedan pogonski ~lan i
obeleàva}e se brojem 2. Neki mehanizmi (planetarni) mogu imati dva i vi{e pogonskih
~lanova. Kinemati~ke veze ~lanova nazivaju se kinemati~kim ta~kama i obeleàva}e se
velikim latini~nim slovima A, B, C...
Kod klipnog mehanizma (sl. 2.1) nepokretni ~lan (1) je stublina u kojoj se kre}e klip,
kao i oslonac radilice. Pogonski ~lan je klip (2), spojni klipwa~a (3), a radni ~lan je
radilica (4). Ovaj mehanizam predstavqa zatvoren kinemati~ki lanac. Pored ovih,
mehanizmi mogu biti i u otvorenom kinemati~kom lancu (sl. 3.9) kod kojih slobodan ~lan (5)
nema jednozna~no kretawe.
10
2. OSNOVNI POJMOVI
a) b) c)
Sl. 2.1: Slika, skica i kinemati~ka {ema klipnog mehanizma motora SUS
1) nepokretni ~lan (stublina i oslonac radilice), 2) pogonski ~lan (klip),
3) klipwa~a, 4) kolenasto vratilo (radilica )
Da bi klipni mehanizam pravilno obavqao svoju funkciju u motoru, pored

kinemati~kih ~lanova ima i druge delove koji se nazivaju elementi ili delovi. To su klipni
prstenovi, osovinica koja spaja klip i klipwa~u, osigura~i (sl. 2.2), leàji, opruge, fluidi,
gasovi, uàd, lanci zavrtwi itd.
Ovi elementi nemaju kinemati~ku
ulogu u mehanizmu, ve} svojim
delovawem uti~u da mehanizam
ostvari zadato kretawe i funkciju
u motoru ili nekom drugom
ure|aju.
Klip motora (sl. 2.2) sastojih
a) skica b) grafi~ki simbol se iz vi{e delova: osigura~a (1),
osovinice (2), vi{e klipnih
Sl. 2.2: Klip motora SUS sa sastavnim delovima prstenova (3), (4) i samog tela
1. osigura~i, 2. osovinica, 3. uqni prstenovi, klipa (5). Osovinica spaja klip sa
4. zaptivni prstenovi, 5. telo klipa
klipwa~om i omogu}ava zglobnu
vezu. Klipni prstenovi su
neophodni zbog zaptivawa i
podmazivawa. Me|utim, na
kinemati~koj {emi, gde se
analizira samo kretawe, klip se
prikazuje {ematski bez sastavnih
delova (sl. 2.2b).
a) skica b) grafi~ki simbol Klipwa~a motora spaja
klip i radilicu i ima razli~ite
Sl. 2.3: Klipwa~a motora SUS konstruktivne oblike (sl. 2.3).
1. mala pesnica, 2. velika pesnica, 3. mala ~aura, 4. Moè biti jednodelna ili
velika ~aura, 5. zavrtaw, 6. navrtka, 7. osigura~ dvodelna. Sastavni delovi
klipwa~e su: gorwi deo sa malom
pesnicim (1), dowi deo sa velikom
11
2. OSNOVNI POJMOVI
pesnicom (2), mala ~aura (3), velika ~aura (4), zavrtaw za spajawe (5), navrtka (6) i osigura~
(7). Klipwa~a se na kinemati~koj {emi prikazuje bez navedenih delova, ve} kao i drugi
polu`ni ~lanovi sa dve kinemati~ke ta~ke A (mala pesnica) i B (velika pesnica).
Slede}i primer mehanizma na poqoprivrednim ma{inama, koji }e se u ovoj kwizi
analizirati je podizni mehanizam traktora koji spaja traktor sa prikqu~nom ma{inom (sl.
2.4). To je sloèni prostorni mehanizam, koji se sastoji iz kulisnog mehanizma pro{irenog
sa vi{e polu`nih mehanizama. Uloga mu je da nosi prikqu~nu ma{inu i da zajedno sa
hidrauli~nim sistemom reguli{e wen poloàj u odnosu na traktor i zemqi{te. Od
podiznog mehanizma zavisi kvalitet rada prikqu~ne ma{ine i ukupan stepen korisnosti
traktora.
Pogonska grupa 2 i 3 podiè dve dowe poluge 6 i 9 i jednu gorwu 7, koje su spojene sa
prikqu~nim trouglom oru|a 8, koji je spoqa{wi kinemati~ki ~lan podiznog mehanizma
traktora.
Sl. 2.4: Podizni mehanizam traktora: slika, skica i kinemati~ka {ema

1. postoqni ~lan, 2. hidrauli~ki cilindar, 3. klip, 4, 11. ramena, 5, 10. podizne poluge, 6, 9.
dowe poluge, 7. gorwa poluga, 8. prikqu~ni trougao oru|a
Kardanovo vratilo se sastoji iz jednog ili vi{e kardanovih zglobova (spojnica A i B)

koji omogu}avaju pogon sa jednog na drugo vratilo koja se seku pod nekim uglom (sl. 2.5).
Kardanovo vratilo se koristi za prenos kretawa na ve}a rastojawa, za pogon aktivnih
radnih organa prikqu~nih ma{ina od pogonskih i za druge sli~ne potrebe. Omogu}ava
potrebnu pokretqivost prikqu~ne ma{ine u odnosu na traktor i konfiguraciju terena
(zemqi{ta).
Sl. 2.5: Kardanovo vratilo; slika, skica i kinemati~ka {ema

2. pogonsko vratilo, 3. me|uvratilo, 4. goweno vratilo
Planetarni prenosnici snage, kao i svi ostali prenosnici su veoma zastupqeni u

poqoprivrednim ma{inama. Posebno imaju veliku primenu u transmisionim ure|ajima
savremenih traktora, jer zajedno sa drugim elementima omogu}avaju automatizovanu promenu
stepena prenosa bez prekida toka snage (pod optere}ewem). Diferencijalni planetarni
12
2. OSNOVNI POJMOVI
prenosnik (diferencijal) se koristi za pogon to~kova traktora i drugih vozila (sl. 2.6).
Ovaj mehanizam omogu}ava da se to~kovi traktora pogoweni jednim prenosnikom obr}u
razli~itim brojem obrtaja pri skretawu u krivini. Tada se unutra{wi to~kovi obr}u
sporije, a spoqa{wi brè.
Sl. 2.6: Diferencijalni planetarni prenosnik: skica i kinemati~ka {ema

2. pogonski zup~anik, 3. koni~ni zup~anik, 4 i 5. zup~anici sateliti, 6 i 7. sun~ani
zup~anici, 8. nosa~ satelita, 9, 10, 11 i 12 zup~anici za pogon to~kova
Ovo su samo neki primeri mehanizama koji imaju primenu na poqoprivrednim

ma{inama, a koji }e se analizirati u ovoj kwizi. Funkcionisawe mehanizama u okviru
ma{ina, zavisi od wegovih strukturnih, kinemati~kih i dinami~kih parametara. Neki od
ovih parametara u toku rada se mogu mewati, ~ime se mehanizam prilago|ava uslovima rada
(zemqi{tu, kulturi, sklopu biqaka itd.) Stoga je bitno znati principe i zakonitosti rada
mehanizama kako bi se ma{ina u celini pravilno i funkcionalno koristila.
2.1. Kinemati~ki ~lanovi
Kinemati~ki ~lanovi su vrlo razli~iti po svom konstruktivnom izgledu, po

kinemati~koj ulozi u mehanizmu i po na~inu spajawa sa drugim ~lanom (kinemati~koj vezi).
Zavisno od toga omogu}avaju razli~ite vrste kretawa i javqaju se razli~ite vrste trewa.
Na sl. 2.7 prikazani su grafi~ki simboli nekih od ~lanova
mehanizama. Kliza~i imaju mogu}nost za kliznu i rotacionu vezu sa drugim ~lanovima (sl.
2.7 a, b i c). Crtawe nepokretnih oslonaca sa rotacionom vezom prikazano je na istoj slici
pod d), e) i f), a sa sfernom i polusfernom vezom pod g) i h). Polu`ni ~lanovi sa dve
rotacione kinemati~ke veze prikazane su pod i) i j) a sa tri veze pod k). [ematsko crtawe
cilindri~nih i koni~nih zup~anika u dva pogleda prikazano je pod l) i m), a lan~anika pod
n), dok je bregasti ~lan prikazan pod p) . 2.7.
a) b) c) d) e) f) g) h)
i) j) k) l) m) n) p)
Sl. 2.7: Grafi~ki simboli nekih kinemati~kih ~lanova

a, b, c) kliza~i; d, e, f, g, h) oslonci; i, j, k) polu`ni rotacioni ~lanovi; l) cilindri~ni
zup~anik; m) koni~ni zup~anik; n) lan~anik; p) bregasti ~lan
13
2. OSNOVNI POJMOVI
2.2. Kinemati~ki parovi

U kinemati~kom smislu elementarni delovi mehanizama nisu ~lanovi ve} kinemati~ki
parovi. Kinemati~ki par sa~iwavaju dva ~lana, od kojih bar jedan treba da je pokretan. Veza
~lanova u kinemati~kom paru je razli~ita i zavisno od toga mogu, jedan u odnosu na drugi da
se razli~ito kre}u: rotaciono, klizno ili sloèno. Kinemati~ki parovi mogu da se kre}u
samo u jednoj ravni, tada se nazivaju ravanski ili u prostoru, te su prostorni kinemati~ki
parovi.
Neki primeri ravanskih kinemati~kih parova prikazani su na sl. 2.8. Ravanski klizni
parovi su takvi da jedan ~lan u odnosu na drugi moè da se kre}e samo translatorno u jednoj
ravni (sl. 2.8a,b). Kliza~ 2 (sl. 2.8a) moè samo da kliza po nepokretnom ~lanu 1, ili
obrnuto ako se oslobodi ~lan 1, a uko~i ~lan 2, tada }e ~lan 1 imati samo klizno
(translatorno) kretawe unutar ~lana 2. Bez obzira koji je ~lan pokretan 1 ili 2, relativno
kretawe izme|u wih ostaje isto (nepromeweno). Translatorni kinemati~ki par 2, 3 (sl.
2.8b) ima oba pokretna ~lana. Da bi se odredila vrsta relativnog kretawa izme|u pokretnih
~lanova zamisli se da je jedan nepokretan, npr. ~lan 2. O~igledno je da kliza~ 3 moè samo da
kliza po ~lanu 2. To isto vaì ako se zamisli da je nepokretan kliza~ 3, tada }e se ~lan 2
translatorno kretati unutar ~lana 3.
Rotacioni ravanski par omogu}ava rotaciono kretawe jednog ~lana u odnosu na drugi u
jednoj ravni (sl. 2.8c,d,e). Ako se zaustavi ~lan 3 (sl. 2.8c,d) tada }e se ~lan 2 rotaciono
kretati oko ~lana 3 u jednoj ravni. Isto relativno rotaciono kretawe dobija se ako se
zami{qeno uko~i ~lan 2.
Ravanski parovi sa sloènim kretawem imaju i rotaciono i translatorno kretawe
(sloèno) jednog ~lana u odnosu na drugi u jednoj ravni (sl. 2.8f,g). Spregnuti zupci na dva
spregnuta zup~anika (sl. 2.8f) klizaju se i kotrqaju jedan po drugom. Tako|e se i breg 2 (sl.
2.8g) kliza i kotrqa po ~lanu 3.
Klipni mehanizam (sl. 2.1c) je ravanski mehanizam i ima ukupno ~etiri kinemati~ka
para: 1,2; 2,3; 3,4; i 4,1 koji jedan u odnosu na drugi mogu da se kre}u samo u jednoj ravni. Par 1,
2 je translatorni, dok su ostali rotacioni.
a) b) c) d) e) f) g)
Sl. 2.8: Ravanski kinemati~ki parovi
a, b) translatorni; c, d, e) rotacioni; f) zup~asti; g) bregasti
Prostorni kinemati~ki parovi su oni parovi, gde jedan ~lan u odnosu na drugi moè da
se kre}e u prostoru (sl. 2.9). Kod helikoidnog para (navrtka 2 i zavrtaw 3) ~lanovi se kre}u
u dve me|usobno upravne ravni, kao i kod rotacionog para pod d). Navrtka 2 u odnosu na
zavrtaw 3 ima rotaciono i translatorno (sloèno) kretawe, kao i ~lanovi 2 i 3 para pod d).
Polusferni i sferni parovi (sl. 2.9b,c) omogu}avaju ~lanovima rotaciono kretawe u
prostoru u dve ili tri ravni.
a) b) c) d)
Sl. 2.9: Prostorni kinemati~ki parovi
a) helikoidni, b) polusferni, c) sferni, d) rotacioni
14
2. OSNOVNI POJMOVI
Prostorni ~etvoropolu`ni mehanizam (sl. 2.10) ima ~etiri kinemati~ka para.

Kinemati~ki par 1, 2 i 4, 1 su rotacioni ravanski, par 2, 3 je prostorni sferni, a 3, 4 je
prostorni polusferni par.
2.3. Niì i vi{i kinemati~ki parovi
Prema veli~ini dodirne povr{ine kinemati~ki parovi se dele na niè i vi{e. Niì
parovi su oni koji se me|usobno dodiruju po povr{ini. To su klizni parovi (sl. 2.8a,b i sl.
2.9d), helikoidni parovi (sl. 2.9a) itd. Kod niìh parova trewe je ve}e, te je potrebna i
ve}a energija za wegovo savladavawe. Stepen korisnosti niìh parova je mawi, kao i
specifi~ni pritisak, te se mogu koristiti materijali sa mawim vrednostima mehani~kih
karakteristika.
Vi{i kinemati~ki parovi su oni kod kojih se ~lanovi
me|usobno dodiruju po maloj povr{ini (ta~ki, liniji). U
ove parove spadaju zup~asti i bregasti parovi (sl. 2.8f,g).
Odlikuju se malim trewem i velikim specifi~nim
pritiscima, te se izra|uju od materijala za ve}im
vrednostima mehani~kih karakteristika. Stepen
korisnosti je ve}i nego kod niìh kinemati~kih parova.
Sl. 2.10: Prostorni mehanizam
2.4. Reversibilni i ireversibilni kinemati~ki parovi
Prema svojstvu obrnutosti kretawa kinemati~ki parovi se dele na reversibilne i

ireversibilne. Reversibilni parovi su oni kod kojih se promenom postoqnog ~lana ne mewa
vrsta kretawa. U ovu grupu spadaju translatorni, rotacioni, helikoidni i drugi parovi. Na
primer, kod kliznog kinemati~kog para (sl. 2.8a) me|usobno relativno kretawe izme|u
~lanova }e biti isto, bez obzira da li }e postoqni (nepokretni) ~lan biti 1 ili 2.
Ireversibilni parovi su oni kod kojih se mewa vrsta kretawa promenom postoqnog
~lana. Na primer, kinemati~ki par koji se sastoji iz polu`nog ~lana 1 i to~ka 2 (sl. 2.11) je
ireversibilan. U prvom slu~aju kada je ~lan 1 nepokretan, a to~ak 2 se kre}e kotrqawem bez
klizawa, putawa bilo koje ta~ke na obodu to~ka je cikloida. Ako je to~ak 2 nepokretan, a
pokretan polu`ni ~lan 1, tada }e putawa ta~ke na {tapu biti evolventa.
a) b)
Sl. 2.11: Ireversibilni kinamati~ki par
a) to~ak se kotrqa bez klizawa po pravoj liniji (cikloida), b) prava se kotrqa po
to~ku (evolventa)
15
3. STEPEN SLOBODE KRETAWA

Stepen slobode kretawa (SSK) ili stepen pokretqivosti je osnovni podatak o
mogu}nostima kretawa kinemati~kih parova i mehanizma u celini.
Slobodan i nezavisan ~lan u prostoru ima {est stepeni slobode kretawa, tj. {est
nezavisnih komponentalnih kretawa, tri translacije po osama X, Y i Z i tri rotacije oko
wih (sl. 3.1).
Jedan nazavisan ~lan (slobodan, nije u kontaktu
sa drugim) nema funkciju u ma{ini i uvek je u dodiru
sa nekim drugim ~lanom ili drugim delom ma{ine.
Stoga }emo posmatrati kretawe i odre|ivati stepen
slobode kretawa kinemati~kih parova i mehanizma u
celini, a ne odvojeno kretawe i stepen slobode
kretawa pojedina~nih wegovih ~lanova.
Sl. 3.1: Stepen slobode kretawa jednog

proizvoqnog ~lana u prostoru
3.1. Stepen slobode kretawa kinemati~kih parova

îm se dva ~lana spoje, bilo kojom kinemati~kom vezom u jedan kinemati~ki par, jedan
drugom ograni~avaju kretawe, odnosno smawuje im se broj stepeni slobode kretawa. Zavisno
od vrste kinemati~ke veze, kinemati~ki parovi mogu da imaju jedan, dva, tri, ~etiri i
maksimalno pet stepeni slobode kretawa. Kinemati~ki par ne moè da ima {est stepeni
slobode kretawa. Tako|e, ne moè biti stepen slobode kinemati~kog para jednak nuli, jer
prestaje biti par, ve} je nepomi~an ~lan.
Kinemati~kim parovima sa jednim stepenom slobode kretawa je oduzeto pet (od ukupno
{est), tako da se jedan ~lan u odnosu na drugi moè kretati samo na jedan od {est nazna~enih
razli~itih komponentalnih kretawa. Nazivaju se parovima prvog reda. Translatorni
kinemati~ki parovi sa jednim stepenom slobode kretawa (sl. 3.2) imaju mogu}nost samo
translacije po osi Y ili po pravcu ~lana AB. Ako se zami{qeno ukruti jedan ~lan, npr. 2,
tada }e ~lan 3 imati samo translaciju, ili obrnuto, ako se zami{qeno ukruti ~lan 3, tada }e
se ~lan 2 mo}i kretati samo translatorno. Translatorno kretawe moè biti i po drugim
osama ili po drugim pravcima.
a) b) c) d)
Sl. 3.2: Translatorni kinemati~ki parovi sa jednim stepenom slobode kretawa
Par sa sl. 3.2b naziva se kulisni par i to su npr. klip i hidrauli~ni cilindar koji imaju
{iroku primenu na poqoprivrednim ma{inama. Translatorni parovi mogu imati razli~ita
konstruktivna re{ewa (razli~iti oblici ~lanova, razli~iti popre~ni preseci itd.).
16
Rotacioni kinemati~ki parovi sa jednim stepenom slobode kretawa imaju mogu}nost

samo jedne rotacije, relativnog kretawa jednog ~lana oko drugog. To zna~i ako se uslovno
jedan ~lan ukruti, drugi ima mogu}nost samo rotacije oko wega. Na sl. 3.3. prikazani su samo
neki kinemati~ki rotacioni parovi sa jednim stepenom slobode kretawa koji imaju {iroku
primenu i na poqoprivrednim ma{inama. Vratila, osovine, rotori itd. predstavqaju se kao
na ovoj slici pod a) i b). Zup~anici, frikcioni to~kovi i drugi prenosnici snage i obrtnog
kretawa (pod d), kao i bregasta osovina (pod e), imaju jedan stepen slobode kretawa u odnosu
na nepokretni ~lan (svoju geometrijsku osu) oko koje se obr}u.
a) b) c) d)
e) f) g) h) i)
Sl. 3.3: Rotacion kinemati~ki parovi sa jednim stepenom slobode kretawa
Kinemati~ki parovi sa dva stepena slobode kretawa, tako|e imaju primenu na

poqoprivrednim ma{inama i nazivaju se parovima drugog reda. To su parovi kojima je
oduzeto ~etiri stepena slobode kretawa, tako da jedan u odnosu na drugi ~lan mogu da se
kre}u na dva razli~ita komponentalna kretawa (sl. 3.4). Uglavnom je to kombinacija
translatornog i rotacionog kretawa.
a) b) c) d)
e) f) g)
Sl. 3.4: Kinemati~ki parovi sa dva stepena slobode kretawa
Na ovoj slici 3.4 pod a) i b) predstavqeni su npr. prenosnici ili to~kovi koji se obr}u
oko svoje ose i aksijalno su pomerqivi po vratilu ili osovini na kojoj se nalaze. Sve
zavrtawske veze imaju dva stepena slobode kretawa (pod c). Kardanov zglob sa grani~nikom
17
(pod d), ima dve rotacije. Dva spregnuta zup~anika (ili frikciona to~ka) (pod f) jedan u
odnosu na drugi imaju dva stepena slobode kretawa, rotaciju i relativno klizawe. Tako|e, i
bregasti kinemati~ki par, (pod g) ima dva stepena slobode kretawa (breg u odnosu na
podiza~).
Kinemati~kim parovima sa tri stepena slobode kretawa oduzeto je tri stepena, od
ukupno {est i nazivaju se parovima tre}eg reda. To su parovi koji imaju kombinaciju
translatornih i rotacionih kretawa (sl. 3.5). Kardanov kinemati~ki zglob (pod b) sa tri
rotacije, oko osa X, Y i Z ima {iroku primenu na kardanovom vratilu koje se koristi za
pogon aktivnih radnih organa poqoprivrednih prikqu~nih ma{ina od traktora.
Kardanov zglob omogu}ava prenos kretawa sa vratila na vratilo koja se nalaze pod
nekim uglom i omogu}ava prilagodqivost prikqu~ne ma{ine i traktora razli~itim
konfiguracijama terena (zemqi{ta, podloge).
a) b)
Sl. 3.5: Kinemati~ki parovi sa tri stepena slobode kretawa
Kinemati~ki parovi sa ~etiri stepena slobode kretawa (parovi ~etvrtog reda) nemaju
ve}u prakti~nu primenu. Wima je oduzeto dva stepena slobode kretawa, od ukupno {est.
Tipi~an par ~etvrtog reda je vaqak na plo~i (sl. 3.6). Vaqak u odnosu na nepokretnu plo~u
ima dve translacije po osama X i Y i dve rotacije oko osa Y i Z.
Kinemati~ki parovi sa pet stepeni slobode kretawa (parovi petog reda) nemaju
prakti~nu primenu. Primer kinemati~kog para petog reda je lopta na plo~i (sl. 3.7). Lopta
u odnosu na plo~u ima dve translacije i tri rotacije. Samo ne moè da ima translaciju po
osi Z jer bi se razdvojili i prestali biti kinemati~ki par.
Sl. 3.6: Kinemati~ki par sa ~etiri Sl. 3.7: Kinemati~ki par sa pet
stepena slobode kretawa stepeni slobode kretawa
Stepeni slobode kretawa pojedina~nih kinemati~kih parova uti~u na stepen slobode

kretawa mehanizma.
3.2. Stepen slobode kretawa mehanizama

Stepen slobode kretawa mehanizma (SSK), tj. stepen pokretqivosti mehanizma moè se
definisati na tri na~ina.
18
1. Pod SSK podrazumeva se broj ~lanova u mehanizmu koje, sem postoqa (~lana 1) treba
u~vrstiti (ukrutiti) da bi mehanizam postao kruta figura.
Ako se kod klipnog mehanizma (sl. 3.8) u~vrsti pogonski ~lan 2 o~igledno je da se ne}e
mo}i kretati ~lan 3, a samim tim i ~lan 4. Ako se oslobodi ~lan 2, a ukruti 3, ne mogu se
kretati ~lanovi 2 i 4. Isto }e se desiti ako se ukruti ~lan 4, nepokretni }e biti ~lanovi 3 i
2. Iz ove kratke analize proizilazi da ukru}ewem jednog, bilo kojeg pokretnog ~lana,
mehanizam prestaje biti mehanizam, tj. postaje kruta figura, {to zna~i da ovaj mehanizam
ima jedan stepen slobode kretawa (SSK=1).
Pro{ireni ~etvoropolu`ni mehanizam (sl. 3.9) sa ~lanom 5 ima jednu potencijalnu
kinemati~ku vezu (zglob E). Ako se ukruti pogonski ~lan 2 ne}e se mo}i kretati ~lanovi 3 i
4, dok }e se i daqe mo}i kretati ~lan 5, {to zna~i da mehanizam ima vi{e od jednog SSK.
Mehanizam }e postati kruta figura, tek ako se pored ~lana 2 ukruti i ~lan 5, {to zna~i da
mehanizam ima dva SSK.
Klipni mehanizam (sl. 3.8) predstavqa zatvoren kinemati~ki lanac, a pro{ireni
~etvoropolu`ni mehanizam (sl. 3.9) je otvoreni kinamati~ki lanac.
Sl. 3.8: Klipni mehanizam sa jednim SSK Sl. 3.9: Polu`ni mehanizam sa dva SSK
2. Pod SSK podrazumeva se broj pogonskih ~lanova u mehanizmu, ~ijim kretawem bi se

svi ostali ~lanovi kretali jednozna~no po unapred odre|enom zakonu.
Potreban broj pogonskih ~lanova mehanizma, da bi se mehanizam jednozna~no kretao,
odre|uje se vizuelno i pomo}u strukturne formule êbi{eva (êbi{ev, 1821 - 1894. god.).
Stepen slobode kretawa vizuelno se odre|uje na na~in kako je to re~eno pod ta~kom 1.
Klipni mehanizam sa sl. 3.8 treba da ima jedan pogonski ~lan, bilo klip 2 ( kod motora SUS)
ili ~lan 4 (kod pumpi, presa itd.) pa da se svi ostali pokretni ~lanovi jednozna~no kre}u.
Mehanizam sa sl. 3.9 treba da ima dva pogonska ~lana, ~lanovi 2 i 5, ili ~lanovi 4 i 5 da bi se
ceo mehanizam jednozna~no kretao.
Strukturna formula êbi{eva za odre|ivawe SSK ima op{ti oblik:
5 m
SSK (6 m)n 1 6 m iPi , ........................................................ (3.1)
i 1
gde je: m broj po~etnih ograni~ewa, n - ukupan broj ~lanova mehanizma (pokretni i
nepokretni); i - red kinemati~kog para; Pi - broj kinemati~kih parova i-tog reda.
Svaki mehanizam sastoji se iz vi{e kinemati~kih parova razli~itih redova koji
odre|uju SSK mehanizma. Kinemati~ki par prvog reda oduzima mehanizmu pet SSK; par
drugog reda oduzima mehanizmu ~etiri SSK; tre}eg reda oduzima tri SSK; ~etvrtog reda
oduzima dva i petog reda oduzima mehanizmu jedan SSK.
19
Ako je mehanizam prostorni, bez ikakvih drugih po~etnih ograni~ewa u kretawu,

odnosno kada je broj po~etnih ograni~ewa m=0, jedna~ina (3.1) }e imati oblik:
SSK 6(n 1) 5P1 4P2 3P3 2P4 P5 , ................................................ (3.2)
gde je: P1 - broj kinemati~kih parova sa jednim SSK; P2 - broj kinemati~kih parova sa dva
SSK; P3 - broj kinemati~kih parova sa tri SSK; P4 - broj kinemati~kih parova sa ~etiri
SSK i P5 - broj kinemati~kih parova sa pet SSK.
Jedna~ina (3.1) moè imati i druge oblike zavisno od broja po~etnih ograni~ewa. Ako
mehanizam u startu ima jedno ograni~ewe (m=1) tada jedna~ina za odre|ivawe SSK glasi:
SSK 5(n 1) 4P1 3P2 2P3 P4 . ............................................................. (3.3)
Kada mehanizam ima dva ograni~ewa (m=2) jedna~ina ima oblik:
SSK 4(n 1) 3P1 2P2 P3 . ...................................................................... (3.4)
Za ravanske mehanizme kod kojih je broj po~etnih ograni~ewa u kretawu jednak tri
(m=3) jedna~ina za odre|ivawe SSK jednaka je:
SSK 3( n 1) 2P1 P2 . ................................................................................ (3.5)
Po~etno ograni~ewe (m) predstavqa broj razli~itih komponentalnih kretawa koja

mehanizam ne moè da ima, zbog vrste kinemati~kih veza izme|u ~lanova. Ako mehanizam
nema po~etnih ograni~ewa (m=0), kao npr. prostorni mehanizam sa sl. 3.10, koji moè da ima
sve tri translacije i sve tri rotacije oko osa X, Y i Z, tada je m=0.
êtvoropolu`ni ravanski mehanizam sa sl. 3.11 ima u startu tri ograni~ewa (m=3) jer
ne moè da se kre}e translatorno po osi Y i rotaciono oko osa Z i X, jer bi u protivnom
iza{ao iz vertikalne ravni kojy odre|uju ose X i Z i prestao biti ravanski mehanizam.
êtvoropolu`ni mehanizam (sl. 3.10) je prostorni mehanizam, te se za odre|ivawe SSK
koristi jedna~ina (3.2). Mehanizam ima ~etiri ~lana (n=4), dva kinemati~ka para sa jednim
stepenom slobode kretawa P1 =2 (1,2 i 4,1), jedan par sa dva stepena slobode kretawa P2 =1
(3,4) i jedan par sa tri stepena slobode kretawa P3 =1 (2,3), te je:
SSK 6(n 1) 5P1 4P2 3P3 2P4 P5 6(4 1) 5 2 4 1 3 1 2 0 0 1 .
Mehanizam ima jedan SSK, {to zna~i da je potreban jedan pogonski ~lan, pa da se ostali
~lanovi kre}u jednozna~no, zavisno od kretawa pogonskog ~lana i geometrijskih vrednosti
svih ~lanova mehanizma. Koji }e ~lan biti pogonski, u strukturnom pogledu nije bitno. Iz
tehni~kih razloga najpogodnije je da pogonski ~lan ima rotaciono kretawe, zatim
translatorno i tek onda ~lan sa sloènim kretawem.
Mehanizam sa sl. 3.11 je ravanski jer ima mogu}nost da se kre}e samo u jednoj ravni (koja
je definisana osama X i Z). Stoga se za odre|ivawe SSK koristi jedna~ina (3.5). Za ovaj
mehanizam je n=4, P1 =4 (1,2; 2,3; 3,4 i 4,1) i P2 =0, te je:
SSK 3( n 1) 2P1 P2 3(4 1) 2 4 0 1 .
Kada bi se za ravanski mehanizam sa sl. 3.11 koristila jedna~ina za prostorni
mehanizam (3.2) rezultat bi bio SSK= -2. To zna~i da bi trebalo ukrutiti dva ~lana ovog
mehanizma, da se ne bi sam od sebe kretao, {to svakako ne moè biti.
20
Sl. 3.10: SSK prostornog mehanizma Sl. 3.11: SSK ravanskog mehanizma
Stepen slobode kretawa klipnog mehanizma sa sl. 3.8 je
SSK 3( n 1) 2P1 P2 3(4 1) 2 4 0 1 , jer je n=4, P1 =4 (1,2; 2,3; 3,4 i 4,1) i P2 =0.
Stepen slobode kretawa pro{irenog ~etvorozglobnog mehanizma sa sl. 3.9 je:
SSK 3( n 1) 2P1 P2 3(5 1) 2 5 0 2 , jer je n=5, P1 =5 (1,2; 2,3; 3,4; 3,5 i 4,1) i P2 =0. Da
bi se mehanizam kretao jednozna~no treba da budu dva pogonska ~lana: ~lan 2 i 5 ili 4 i 5.
Kada bi bio pogonski ~lan samo ~lan 2, tada bi se ~lan 5 kretao proizvoqno (neodre|eno).
Mehanizam sa sl. 3.12 je ravanski koji ima: n=6, P1 =5 (1,2; 2,6; 2,3; 3,4; 3,5) i P2 =2 (4,1; 5,6),
te je: SSK 3(n 1) 2P1 P2 3(6 1) 2 5 2 3 . Po drugoj definiciji proizilazi da ovaj
mehanizam treba da ima tri pogonska ~lana kako bi se ostali kretali jednozna~no.
Analizom mogu}nosti kretawa svakog ~lana moè se zakqu~iti da to ne moè biti, jer }e se
mehanizam jednozna~no kretati ako pogonski ~lan bude samo jedan, npr. ~lan 2. Me|utim,
kretawe ~lanova 4 i 5 nije jednozna~no. Ovi ~lanovi }e se obrtati oko svojih osa ugaonim
brzinama 4 i 5 ~ije vrednosti mogu biti razli~ite i nisu bitne za funkcionisawe
mehanizma. ^lanovi 4 i 5 mogu ~ak i da se ne obr}u (da se ukrute), opet bi mehanizam
funcionisao obrtawem samo pogonskog ~lana 2, jedino sa pove}anim trewem klizawa izme|u
~lanova 4, 1 i 5, 6. Zna~i da su druga dva stepena slobode kretawa ustvari vrednosti ugaonih
brzina ~lanova 4 i 5, {to moè, a i ne mora biti bitno za funkcionisawe samog mehanizma.
Ova dva stepena slobode kretawa se nazivaju fiktivnim SSK.
Sl. 3.12: SSK mehanizma
Na slici 3.13 prikazan je mehanizam ure|aja za prikqu~ivawe oru|a na traktor

(podizni mehanizam traktora). Svi traktori koji se serijski proizvode imaju istu ovakvu
strukturu ~lanova, s tom razlikom da neki imaju dva hidrauli~na cilindra i mogu biti na
razli~itim mestima postavqeni.
Mehanizam je sloèn jer se sastoji iz dva jednostavnija mehanizma koji mogu zasebno da
funkcioni{u i da se analiziraju. Prvi jednostavan mehanizam predstavqaju ~lanovi 1, 2, 3,
4, 5, 6, 7 i 8. ~lanovi 1, 9, 10, 11, 7, 8 i pogonski
klip koji bi bio u vezi sa ~lanom 11. ^lan 8 je spoqni ~lan i on u fizi~kom smislu ne
pripada ovom mehanizmu. To je ~lan koji se nalazi na prikqu~noj ma{ini; naziva se
prikqu~ni trougao ili piramida. Me|utim, podizni mehanizam je u funkciji tek kada je
21
prikqu~eno oru|e na traktor, te se spoqni ~lan 8 u strukturnom, kinemati~kom i

dinami~kom smislu smatra sastavnim ~lanom ovog mehanizma.
a) b)
Sl. 3.13: Stepen slobode kretawa podiznog mehanizma traktora
Podizni mehanizam traktora je prostorni, me|utim moè se smatrati da je svaki od dva

jednostavna mehanizma uslovno ravanski i da se eu u dvema pribli`no paralelnim
ravnima (sl. 3.13b). Za tako usvojen mehanizam imamo da je: n=8, P1 =10 (1,2; 2,3; 3,4; 4,1; 4,5;
5,6; 6,1; 6,8; 7,1; 7,8) i P2 =0, te je:
SSK 3(n 1) 2P1 P2 3(8 1) 2 10 0 1 .
Jedna~ina êbi{eva koristi se za odre|ivawe SSK i planetarnih prenosnika. Na sl.
3.14 prikazan je jednostavan epicikli~ni planetarni prenosnik (
) za koji je n=3, P1 =2 (1,3; 2,3) i P2 =1 (1,2), te je:
SSK 3(n 1) 2P1 P2 3(3 1) 2 2 1 1 , {to zna~i da je dovoqno pokretati nosa~
satelita 3 ili zup~anik satelit 2, pa da se mehanizam jednozna~no kre}e.
Za diferencijalni planetarni prenosnik ( ) (sl. 3.15) je:
n=4, P1 =3 (1,2; 1,4; 3,4), P2 =1 (2,3), te je: SSK 3(n 1) 2P1 P2 3(4 1) 2 3 1 2 . Za ovaj
mehanizam potrebna su dva pogonska ~lana da bi se jednozna~no kretao i naj~e{}e su to
sun~ani zup~anik 2 i nosa~ satelita 4.
Sl. 3.14: SSK epicikli~nog planetarnog Sl. 3.15: SSK diferencijalnog

prenosnika planetarnog prenosnika
Za sloèni planetarni prenosnik (sl. 3.16) ukupan broj ~lanova je n=5 jer su zup~anici
sateliti 3 i 4 na istom vratilu i ra~unaju se kao jedan ~lan. Broj kinemati~kih parova sa
22
jednim SSK je P1 =4 (1,2; 6,3; 6,1; 5,1) a sa dva P2 =2 (3,2; 4,5), te je

SSK 3(n 1) 2P1 P2 3(5 1) 2 4 2 2 .
Za odre|ivawe stepena slobode kretawa sloènih planetarnih prenosnika, moè se,
sem jedna~ine êbi{eva, koristiti slede}a jedna~ina:
SSK n o k m , ............................................................................................... (3.6)
gde je: n o - broj pokretnih zup~anika sloènog planetarnog prenosnika, k m - broj odvojenih
planetarnih diferencijalnih grupa.
Za primer sa slike 3.16 je: n o 4 (zup~anici 2, 3, 4 i 5) i k m 2 . Mehanizam se moè
ras~laniti na dve planetarne grupe: u prvoj su zup~anici 2, 3 i nosa~ satelita 6, a drugoj
zup~anici 4, 5 i nosa~ 6. Obe planetarne grupe pojedina~no mogu da funkcioni{u kao
odvojeni planetarni prenosnici, te je SSK n o k m 4 2 2 .
Slede}i primer je diferencijalni planetarni prenosnik za pogon to~kova traktora
(vozila) (sl. 3.17). Ovaj mehanizam omogu}ava razli~it broj obrtaja to~kova traktora {to je
neophodno pri kretawu u krivini. Od motora traktora dolazi pogon na koni~ni zup~anik 2
koji je spregnut sa zup~anikom 3. Zup~anik 3 i nosa~ satelita 8 su u ~vrstoj vezi. Nosa~ 8
pogoni zup~anike satelite 4 i 5 koji su spregnuti sa centralnim zup~anicima 6 i 7.
Centralni zup~anici 6 i 7 su na istim vratilima sa to~kovima traktora ili ih pogone
preko zup~anika.
Prenosnik ima 6 zup~anika i 4 planetarne grupe: n o 6 (zup~anici 2, 3, 4, 5, 6 i 7) i
k m 4 (2, 3, 4, 6; 2, 3, 4, 7; 2, 3, 5, 6 i 2, 3, 5, 7). Prema jedna~ini (3.6) dobija se:
SSK n o k m 6 4 2 . Mehanizam ima dva stepena slobode kretawa, odnosno pri obrtawu
zup~anika 2 zup~anici 6 i 7 mogu da se obr}u sa razli~itim brojevima obrtaja.
Sl. 3.16: SSK sloènog Sl. 3.17: SSK diferencijalnog prenosnika traktora
planetarnog prenosnika
3. Pod SSK podrazumeva se broj razli~itih komponentalnih kretawa ~lanova

mehanizma pri kretawu jednog pogonskog ~lana
Ako mehanizam ima jedan pogonski ~lan ~ijim kretawem se ostali ~lanovi kre}u na
vi{e razli~itih komponentalnih kretawa, takav mehanizam ima vi{e stepeni slobode
kretawa.
Pro{ireni ~etvoropolu`ni mehanizam sa sl. 3.9 ima dva SSK, jer se pri kretawu
pogonskog ~lana 2, ~lan 5 kre}e na neodre|en na~in, a ~lanovi 3 i 4 na odreen, jednozna~an
na~in.
23
Isti primer je diferencijalni prenosnik trktora (sl. 3.17) koji ima dva stepena
slobode kretawa (razli~ite brzine obrtawa zup~anika 6 i 7 to~kova) za jedan pogonski
~lan 2.
Slede}i primer je kardanovo vratilo (sl. 3.18) koje omogu}ava prenos obrtnog momenta i
obrtnog kretawa sa vratila na vratilo koja su pod nekim uglom koji se u toku rada moè
mewati. Imaju {iroku primenu, izme|u ostalog i za pogon aktivnih radnih organa
prikqu~nih ma{ina od prikqu~nog vratila traktora. Kardanovo vratilo ima jedan
pogonski ~lan 2, a razli~ita komponentalna kretawa (razli~ite SSK), zavisno od toga kako
je 3 4 za radnu ma{inu.
Stepen slobode kretawa kardanovog vratila (sl. 3.18a) je:
SSK 6(n 1) 5P1 4P2 3P3 2P4 P5 6(3 1) 5 1 4 0 3 1 2 0 0 4 , gde je P1 =1 (1,2),
P2 =0, P3 =1 (1,3) P4 P5 0 .
1 , , (3).
Stepen slobode kretawa kardanovog vratila sa sl. 3.18b je:
SSK 6( n 1) 5P1 4P2 3P3 2P4 P5 6(4 1) 5 2 4 0 3 2 2 0 0 2 , gde je P1 =2
(1,2; 4,1), P2 =0 i P3 =2 (2,3; 3,4).
Prvi stepen slobode kretawa je obrtawe ~lana 2, a drugi je promenqivost
ugla {to je omogu}eno konstrukcijom uleì{tewa ~lana 4.
a) b) c) d)
Sl. 3.18: Kinemati~ke {eme kardanovog vratila
Kada se kardanovo vratilo koristi za pogon radnih organa prikqu~ne ma{ine od

, tada se goweni ~lan 4 zajedno sa ma{inom moè pomerati
(sl. 3.18c), te je SSK jednak:
SSK 6(n 1) 5P1 4P2 3P3 2P4 P5 6(4 1) 5 1 4 0 3 2 2 0 0 7 ,
gde je P1 =1 (1,2), P2 =0 i P3 =2 (2,3; 3,4).
Sedam stepeni slobode kretawa zna~i da mehanizam omogu}ava prikqu~noj ma{ini,
odnosno ~lanu 4, sedam razli~itih komponentalnih kretawa. Ovoliki broj komponentalnih
kretawa (sedam) je dobijen zbog dva kardanova zgloba A i B oko kojih se ostali ~lanovi mogu
rotirati sa po tri rotacije.
, 7, . 3.18c,
.
Kada je kardanovo vratilo teleskopsko (sl. 13.18d) SSK jednak je:
SSK 6(n 1) 5P1 4P2 3P3 2P4 P5 6(5 1) 5 2 4 0 3 2 2 0 0 8 ,
gde je n=5, P1 =2 (1,2; 3,4), P2 =0 i P3 =2 (2,3; 4,5).
Da li }e se ukupan broj razli~itih mogu}ih komponentalnih kretawa ostvariti, zavisi
i od prikqu~ne ma{ine i uslova rada. Na sl. 3.19. prikazan je traktor u agregatu sa
prikqu~nim ma{inama pri kretawu na razli~itom terenu. Na ovom primeru iskori{}ene
su pet, od ukupno 8 mogu}nosti razli~itih komponentalnih kretawa.
Kardanovo vratilo omogu}ava prikqu~noj ma{ini, ~iji se aktivni radni organi pogone
od traktora sa kardanovim vratilom, da ima rotaciju oko osa Z, Y i X i translaciju po osi X
(za teleskopsko vratilo). Peti stepen slobode kretawa je obrtawe kardanovog vratila.
24
Na taj na~in je omogu}eno da se traktor i prikqu~na ma{ina mogu kretati po

razli~itom terenu kojem se prilago|avaju.
Sl. 3.19: Stepen pokretqivosti prikqu~ne ma{ine u odnosu na trakor

koju pogoni kardanovo vratilo
3.3. Formirawe sloènih mehanizama

Formirawe sloènih mehanizama od vi{e jednostavnih, zavisi od èqenog stepena
slobode kretawa, kinemati~kih i dinami~kih pokazateqa, uloge i funkcije u ma{ini itd.
U ovom poglavqu analizira}e se formirawe sloènih mehanizama samo sa aspekta stepena
slobode kretawa.
Neka je zadat osnovni mehanizam (sl. 3.20a) i dodatni (sl. 3.20b) koje treba spojiti u
jedan sloèn, pod uslovom da sloèni mehanizam ima jedan stepen slobode kretawa (SSK=1)
Osnovni mehanizam je ~etvoropolu`ni koji ima SSK=1. Dodatni mehanizam je
kinemati~ka grupa tre}e klase (ima tri potencijalne kinemati~ke veze) ~iji je stepen
slobode kretawa: SSK d 3(n 0) 2P1 P2 3(4 0) 2 3 2 0 6 , gde je n=4, P1 =3 (5,6; 7,6;
8,6) i P2 =0. Dodatni mehanizam nema nepokretnih ~lanova, te je u jedna~ini za SSK (n 0) .
Jedna~ina za formirawe sloènih mehanizama glasi:
SSK SSK o SSK d 2 f , ........................................................................... (3.7)
gde je SSK stepen slobode kretawa sloènog mehanizma, SSK o - stepen slobode kretawa
osnovnog mehanizma, SSK d - stepen slobode kretawa dodatnog mehanizma (grupe) i f broj
kinemati~kih veza.
Kako je naj~e{}e potrebno da stepen slobode kretawa sloènog i osnovnog mehanizma
bude jedan (SSK=1) i ( SSKo 1 ), proizilazi da je pri ovakvim zahtevima uslov za
formirawe sloènog mehanizma jednak:
SSK d 2 f . .................................................................................................... (3.8)
Analizom ovih uslova moè se zakqu~iti da }e polu`ni mehanizam naj~e{}e imati

jedan stepen slobode kretawa ako ima paran broj ~lanova.
25
Broj kinemati~kih veza za primer sa sl. 3.20 dobija se na osnovu jedna~ine (3.7):
SSK o SSK d SSK
f 3.
2
a) b) c)
Sl. 3.20: Formirawe sloènog mehanizma
a) osnovni mehanizam, b) dodatni- kinemati~ka grupa, c) sloèni mehanizam
Ako se dodatna grupa spoji za osnovni mehanizam sa tri kinemati~ke veze, dobi}e se
sloèni mehanizam sa jednim stepenom slobode kretawa (sl. 3.20c). Te kinemati~ke veze su u
ta~kama E, F i G. U slu~aju da se dodatna grupa spoji za osnovni sa dve kinemati~ke ta~ke
dobi}e se mehanizam kao otvoreni kinemati~ki lanac sa dva stepena slobode kretawa.
Stepen slobode kretawa formiranog sloènog mehanizma (sl. 3.20c) jednak je:
SSK 3(n 0) 2P1 P2 3(8 0) 2 10 2 0 1 , gde je n=8, P1 =10 (1,2; 2,3; 3,4; 4,1; 2,5; 3,7;
4,8; 5,6, 6,7; 6,8) i P2 =0.
26
4. PUTAWE MEHANIZAMA
4. PUTAWE MEHANIZMA
Pri radu mehanizama wegovi ~lanovi se kre}u po razli~itim putawama:

pravolinijskim, , krivolinijskim ili nekim sloènim. Poznavawe putawa i
zakonitosti wihove promene je potrebno da bi se sagledao rad mehanizma, wegova uloga u
ma{ini i da bi se odredili kinemati~ki parametri mehanizma.
Putawe se mogu odrediti grafi~kim i analiti~kim metodoma.
4.1. Grafi~ka metoda za odre|ivawe putawa - Metoda {estara
Grafi~ke metode su jednostavne, pregledne i vizuelne. Nedostatak ovih metoda je taj

{to ta~nost dobijenih putawa zavisi od preciznosti crtawa. Postoji vi{e grafi~kih
metoda za odre|ivawe putawa, a najjednostavnija je Metoda {estara.
Metodom {estara se odre|uju trenutni poloàji mehanizma i putawe ta~aka mehanizma
u toku jednog celog radnog ciklusa. Primena Metode {estara bi}e prikazana na klipnom
mehanizmu (sl. 4.1), gde treba odrediti putawu ~lana 4 (ta~ke C) y zavisnosti od kretawa
pogonskog ~lana 2, (od putawe ta~ke B) i to u nekom trenytnom poloàju i u toku jednog
radnog ciklusa (jednog potpunog obrtaja pogonskog ~lana 2).
Postupak odre|ivawa trenutnog poloàja mehanizama za zadati trenutni poloàj
pogonskog ~lana 2, koji je definisan uglom , prikazan je na sl. 4.2. ^lan 2 se obr}e oko
nepokretne ta~ke A, te je putawa ta~ke B kru`nica s B radijusa R AB . Kliza~ 4 moè da
se kre}e samo translatorno, te je putawa sC na pravcu x x . ~ 2 3
( R const , L=const,), te se u otvor {estara duìne L, iz ta~ke B nacrta luk
putawu x x , ta~ka C.
Sl. 4.1: Kinemati~ka {ema klipnog Sl. 4.2: Odre|ivawe trenutnog poloàja
mehanizma klipnog mehanizma
Odre|ivawe putawa za radni ciklus prikazan je na sl 4.3. Podeli se

putawa ta~ke B (kru`nica s B ) na jednak broj delova, npr. 12 i obeleì sa B1, B2 do B12 u
smeru obrtawa pogonskog ~lana 2. [to je ve}i broj podeka dobijene putawe }e biti
ta~nije. Dovoqna je ta~nost sa 12 . U otvor {estara uzme se duìna klipawa~e
(du` BC) i iz svake ta~ke B1, B2 do B12 nacrta se luk u ~ijem preseku sa pravcem x x
dobijaju se odgovaraju}e ta~ka C, odnosno od C1, C2 do C12. Na taj na~in se dobijaju dvanaest
trenutnih poloàja mehanizma.
27
,
. ,
. Krajwi poloàji 2 3 na|u na istom
pravcu. 1 7.
Za jedan potpun obrtaj pogonskog ~lana 2 360, ukupan hod klipa je 4R, odnosno 2R u
jednom i 2R u drugom smeru.
Prema dobijenim putawama sledi zakqu~ak da se pri jednolikom kru`nom kretawu
pogonskog ~lana 2, radni ~lan 4 kre}e oscilatorno pravolinijski, odnosno promenqivo
pravolinijski.
Sl. 4.3: Odre|ivawe putawa ta~aka klipnog mehanizma za potpun radni ciklus
^lanovi mehanizma mogu biti razli~ito konstruktivno izvedeni, zavisno od uloge i

funkcije u ma{ini, kao npr. pro{iren ~lan 3 klipnog mehanizma sa ta~kom D koja ima ulogu
da prikupqa biqnu masu u presi za seno (sl. 4.4). Putawa ta~ke D dobija se na osnovu putawa
(poloàja) ta~aka B i C i na osnovu konstantnosti rastojawa BD i CD . Odrede se putawe
ta~aka B i C za 12 poloàja kao u prethodnom primeru. U preseku lukova rastojawa BD i
CD iz svake ta~ke B i C dobijaju se ta~ke D.
Sl. 4.4: Odre|ivawe putawe ta~ke D pro{irenog klipnog mehanizma
28
Na sl. 4.5. prikazan je postupak odre|ivawa trenutnog poloàja ta~aka B i C

~etvoropolu`nog mehanizma. Pogonski ~lan 2 obr}e se oko nepokretne ta~ke A, te je putawa
ta~ke B ( s B ) kru`nica radijusa R1 AB . Radni ~lan 4 obr}e se oko nepokretne ta~ke D
tako da je putawa ta~ke C ( s C ) deo kru`nice radijusa R 2 DC . Iz zadatog poloàja ~lana 2
i ta~ke B {estarom se nacrta luk polupre~nika BC i gde prese~e putawu ( sC ) dobija se
trenutni poloàj ta~ke C, a time i trenutni poloàj ~lanova 3 i 4.
Sl. 4.5: Odre|ivawe trenutnog poloàja

~etvoropolu`nog mehanizma
Krajwi poloàji ta~ke C, (~lana 4) dobijaju se kada se ~lanovi 2 i 3 na|u na istom

pravcu (sl. 4.6). To su takozvane mrtve ta~ke u kojima ~lan 4 mewa smer kretawa.
Sl. 4. 6: Krajwi poloàji putawa ~etvoropolu`nog mehanizma
Uzajamna zavisnost putawa ta~aka B i C za ceo radni ciklus dobija se tako {to se
podeli kru`nica pogonskog ~lana 2 ( s B ) na jednak broj delova (kao u prethodnom primeru).
Podeci se obeleè sa B1, B2 do B12 u smeru obrtawa pogonskog ~lana 2 (sl. 4.7). U otvor
{estara uzme se duìna ~lana 3 (du` BC) i iz svakog podeqka B1, B2... se nacrta luk u ~ijem
se preseku sa putawom ta~ke C ( s C ) dobijaju ta~ke C1, C2 do C12.
Na osnovu nacrtanih putawa, moè se zakqu~iti da }e se pri jednolikom kru`nom
obrtawu pogonskog ~lana 2, ~lan 4 obrtati oscilatorno kru`no, a ~lan 3 sloèno.
êtvoropolu`ni mehanizam sa vrlo razli~itim modifikacijama, transformacijama i
pro{irewima ~lanova ima {iroku primeny, jer ~lanovi i ta~ke na wima mogu imati vrlo
razli~ite putawe (sl. 4.8).
Putawe ta~aka B i D odre|uju se kao u prethodnom primeru. Ta~ka C nalazi se uvek na
pravcu B i D i dobija se na osnovu rastojawa BC ili CD koja se ne mewaju. Ta~ka G se
dobija u preseku luka polupre~nika BG iz ta~ke B i luka DG iz ta~ke D. Ta~ke F i H su na
pravcu ~lana 3 ( BD ) na rastojawima DF i BH koja se ne mewaju.
29
Sl. 4.7: Postupak crtawa putawa ~etvoropolu`nog mehanizma za jedan

potpun radni ciklus
Sl. 4.8: Putawe ta~aka produènih ~lanova ~etvoropolu`nog mehanizma
30
U slu~aju da se mehanizam, zajedno sa ma{inom kre}e u odnosu na neku podlogu

(zemqi{te, put i sli~no), putawe ta~aka mehanizma zavise od kretawa wegovih ~lanova u
okviru mehanizma i prenosnog kretawa ma{ine u odnosu na zemqi{te. U tom slu~aju putawe
ta~aka se odre|uju u dve faze. Prva faza je da se odredi poloàj u okviru kretawa mehanizma
i druga faza je da se odredi pomeraj zavisno od kretawa ma{ine u odnosu na podlogu.
Na sl. 4.9 prikazan je mehanizam za prevrtawe sena. To je ~etvoropolu`ni mehanizam sa
pro{irenim ~lanom 3 na kome se nalazi ta~ka E koja zahvata poko{enu masu, me{a je i
prevr}e. Mehanizam dobija pogon od ~lana 2,
. ( ) sa radnom
brzinom v r .
Na isti na~in kao u prethodnim primerima odrede se putawe ta~aka B i C u okviru
kretawa mehanizma za dvanaest poloàja pogonske ta~ke B. Poloàj ta~ke E dobija se u
produètku ~lana 3 na rastojawu BE koje se ne mewa. Ovi poloàji su obeleèni
kruì}ima i ozna~eni sa 1', 2', 3'... 12' (. 4.9b).
b)
Sl. 4.9: Odre|ivawe putawe ta~ke E na mehanizmu za prevrtawe sena
31
Da se ma{ina ne kre}e ove ta~ke 1', 2', 3'... 12' bi

3. Me|utim, ma{ina se kre}e nekom radnom brzinom v r te se poloàj ta~ke E
pomera. Ako se usvoji da se ma{ina kre}e jednoliko pravolinijski bez klizawa to~ka, put
koji pre|e za jedan pomeraj pogonskog ~lana odre|uje se prema jedna~ini x v r t , gde je t
vreme za pomeraj pogonskog to~ka od jednog do drugog poloàja, od ukupno dvanaest. Vreme t
t
odre|uje se na osnovu jedna~ine t , gde je t vreme za jedan pun obrtaj to~ka i pogonskog
12
2
~lana 2. Vreme t dobija se prema jedna~ini t , gde je ugaona brzina pogonskog ~lana 2

v
i to~ka ma{ine. Ugaona brzina se dobija iz jedna~ine r . U istoj razmeri u kojoj je
Rt
nacrtana kinemati~ka {ema mehanizma nanese se vrednost x iz podeoka 2' u smeru kretawa
ma{ine (brzine v r ) i dobija ta~ka 2 (ozna~ena sa kvadrati}em). Iz 3' nanese se
vrednost 2 x , iz 4' vrednost 3x (u pravcu kretawa ma{ine) i tako redom da bi se
dobile ta~ke 3, 4 itd. i da bi se ponovo vratili na po~etak na 1=13' (sl. 4.10).
Spajawem ta~aka 1, 2... 13 dobija se putawa ta~ke C za prvi potpun obrtaj pogonskog
~lana 2, tj. dobija se prva petqa. Postupak se ponavqa tako {to se u pravcu kretawa
ma{ine, sada iz podeka 1=13' nanese vrednost 12x , iz podeka 2' vrednost 13x i tako redom,
gde se za drugi obrtaj pogonskog ~lana 2 dobija druga petqa.
Od oblika putawe ta~ke E zavisi kvalitet rastresawa sena, koji treba da je takav da se
{to brè i kvalitetnije prosu{i. Iz prethodnog se vidi da na oblik pytawe, pored
mehanizma, uti~e i radna brzine traktora v r i ugaona brzina pogonskog ~lana mehanizma.
Sl. 4.10: Odre|ivawe putawe ta~ke E na mehanizmu za prevrtawe sena

pri kretawu traktora
Putawe ~lanova mehanizama uti~u na kvalitet obrade zemqi{ta (usitwenost,

rastresenost i sl.) kod niza ma{ina, kao {to su rotacione kopa~ice, rotacioni a{ovi,
32
freze i druge sli~ne ma{ine za obradu zemqi{ta. Oblik putawe i veli~ina odse~ene
plastice zavisi od me}usobnog odnosa obimne brzine ~lana mehanizma (noà) i radne brzine
ma{ine (brzine kretawa u odnosu na podlogu). Zavisno od broja noèva rotacione kopa~ice
i uzajamnog odnosa obimne brzine noèva i radne brzine kopa~ice (sl. 4.11) postiè se mawa
ili ve}a usitwenost zemqi{ta. Na prvoj slici je radna brzina ve}a nego {to je to na drugoj,
stoga su plastice zemqi{ta ve}e u prvom primeru.
Sl. 4.11: Putawe noèva rotacione kopa~ice
Prikqu~no vratilo traktora pogoni klinove klate}e drqa~e koji se kre}u popre~no na
pravac kretawa drqa~e v k (sl. 4.12).
Kvalitet rada klate}e drqa~e zavisi od putawa klinova i me|usobnog preklapawa tih
putawa. Putawa jednog klina klate}e drqa~e dobija se na osnovu pomeraja "a" i "b" za
vremenski interval t koji se, kao kod mehanizma za prevrtawe sena, moè odrediti na
osnovu zadatih vrednosti radne brzine traktora v r i zakona promene
brzine kla}ewa klinova v k . Pomeraj "a" predstavqa pomerawe ta~ke A na klinu u pravcu
kretawa klinova, a "b" u pravcu kretawa drqa~e (sl. 4.13).
Putawa noèva klate}e drqa~e je podesiva jer zavisi od odnosa brzine kla}ewa i radne
brzine ma{ine, odnosno traktora koji je nosi i pogoni. Zadatak korisnika je da ove brzine
prilagodi uslovima kori{}ewa, kako bi obrada zemqi{ta bila {to boqa.
Sl. 4.12: Putawe noèva klate}e Sl. 4.13: Odre|ivawe putawa klinova
drqa~e klate}e drqa~e
33
Oblik putawe se~ewa stabqika biqaka zavisi, pored oblika se~iva noà (DE i FG) i
od putawe kliza~a (kose) klipnog mehanizma, zakona promene brzine kliza~a i radne brzine
kretawa traktora v r koji nosi i pogoni kosa~icu (sl. 4.14). Putawa se dobija spajawem
trenutnih poloàja ta~aka se~iva noà F, G pri kretawu noà s leva na desno i ta~aka D, E
pri kretawu s desna na levo. renutni poloàj ta~ke se~iva noà (G) dobija se na osnovu
koordinata "x" i "y". Koordinata "x" zavisi od broja noèva kose, putawe kliza~a 4 (ta~ke
C) i zakona promene wene brzine. Koordinata "y" predstavqa put koji traktor pre|e za
vreme t . Putawe se preklapaju ({rafirani deo), {to je potrebno da bi sve biqke bile
sigurno odse~ene. Oblik putawa se~iva noà s 'F i s'D' (sl. 4.14) i wihovo me|usobno
preklapawe zavisi od brzine kretawa traktora v r , geometrijskih parametara klipnog
mehanizma, brzine obrtawa pogonskog ~lana 2 i broja noèva.
Sl. 4.14: Klipni mehanizam kosa~ice za seno i putawe se~iva noà

Slede}i primer, gde od putawa ~lanova mehanizma zavisi kvalitet rada ma{ine su
grabqe (prevrta~ poko{ene trave) (sl. 4.15). Kako }e seno biti skupqeno u otkose ili
rastreseno i prevrnuto zbog potrebe su{ewa, zavisi od putawa prstiju koji se obr}u oko
svoje ose i kre}u se napred zajedno sa traktorom.
Putawa prstiju je kru`nica koja se deformi{e zbog kretawa traktora. Pomeraj x
odre|uje se zavisno od broja prstiju i brzine obrtawa, a "y" zavisno od brzine kretawa
traktora vr u toku vremana t .
' x, . ,
'' "y".
Sl. 4.15: Putawe prstiju grabqi za travu

34
4.2. Analiti~ka metoda za odre|ivawe putawa
Analiti~ka metoda za odre|ivawe putawa svodi se na analiti~ko odre|ivawe zakona

puta kinemati~kih ta~aka u funkciji poloàja i kretawa pogonskog ~lana.
Da bi se odredio zakon puta kliza~a 4, odnosno ta~ke C klipnog mehanizma (sl. 4.16)
treba odrediti koordinatu "x" ta~ke C u funkciji ugla poloàja pogonskog ~lana 2.
R
Usvajaju se slede}e oznake: AB R , BC L , BD L1 i .
L
Sl. 4.16: Odre|ivawe zakona puta klipnog mehanizma analiti~kom metodom
C x :
x C AB' B'C AB cos BC cos . ..................................................... (4.1)
Iz jedna~ine 4.1 treba eliminisati ugao , odnosno treba ga izraziti u funkciji ugla
. Iz jednakosti katete BB ' pravouglih trouglova ABB' i BB'C sledi da je:
R
R sin L sin . Kada se ova jedna~ina podeli sa duìnom L i uvede zamena da je
L
dobija se da je sin sin . je: cos 1 sin 2 ova jednakost se moè napisati:
1
2 2 2 2
cos 1 sin 1 sin 2 . ...................................................... (4.2)
, (4.1) :
1

x C AB' B'C AB cos BC 1 2 sin 2 2 .
C je takvog oblika da bi pri kasnijem analizirawu brzine i
ubrzawa ta~ke C dobili duga~ko i komplikovano re{ewe, te se jedna~ina (4.2) razvije po
binomnom redu ~iji je osnovni oblik:
n n n 1
(a b) n a n b 0 a n 1b1 a n 2 b 2 ... , gde je n .
0 1 2 2
Kada se jedna~ina (4.2) razvije po binomnom redu dobija se:
1 1 1

0 1 1

cos 2 1 2 sin 2 1 2 2 sin 2 ...
2 2

0 1 ................. (4.3)
1 1
1 2 sin 2 4 sin 4 ...
2 8
35
Binomni niz je beskona~an i od broja wegovih usvojenih ~lanova zavisi ta~nost re{ewa.
Tre}i ~lan prethodne jedna~ine (4.3) je male vrednosti, tako da se moè zanemariti
1
( 4 sin 4 0 ). Neredni ~lanovi iz binomnog reda (~etrvti, peti itd.) imaju jo{ mawe
8
vrednosti, tako da se zanemaruju i usvajaju samo prva dva ~lana jedna~ine (4.3), {to je
dovoqno za inèwerskih prora~una, te imamo da je:
1 2
cos 1 sin 2 . ................................................................................. (4.4)
2
Zamenom izraza (4.4) u izraz (4.1) imamo da je:
1
x C R cos L 1 2 sin 2 . ........................................................... (4.5)
2
1
Ako uvedemo zamenu da je sin 2 1 cos 2 i uvrstimo u prethodnu jedna~inu, dobi}e
2
se krajwi izraz za put ta~ke C:
2 2
x C R cos L(1 cos 2) . ......................................................... (4.6)
4 4
Jedna~ina za x C moè imati i druga~iji oblik, ako se ne koristi binomni niz.
Me|utim, izraz (4.6) je kra}i i pogodniji za kinemati~ku i dinami~ku analizu klipnog
mehanizma.
Hod klipa " s" prema sl. 4.15 jednak je s L R x C , ~iji je grafi~ki prikaz dat na
dijagramu (sl. 4.17).
Ekstremne vrednosti puta dobijaju se kada se prvi izvod puta po vremenu (jedna~ina 4.6)
dx C
izjedna~i sa nulom ( 0 ). U analiziranom primeru klipnog mehanizma to je:
dt
x C max R L , x C min L R . ................................................................. (4.7)
Maksimalna vrednost hoda klipa " s" jednaka je razlici maksimalne i minimalne
vrednosti kordinate "x" ta~ke C:
s x C max x C min 2R . .............................................................................. (4.8)
Za jedan potpun obrtaj pogonskog ~lana 2 (360), ta~ka C na klipu pre|e put od
s 2 2R 4R .
(360 )
Sl. 4.17: Dijagram

puta klipa klipnog
mehanizma
36
5. USLOVI FUNKCIONISAWA MEHANIZAMA

Da bi mehanizam funkcionisao (da bi se kretao) mora prethodno ispuniti neke osnovne
geometrijske uslove. Koji su to uslovi zavisi od mehanizma i wegovih me|usobnih
kinemati~kih veza. Ovi uslovi su razli~iti za razli~ite mehanizme i proizilaze iz
krutosti pojedinih ~lanova i na~ina wihovog kretawa.
Analizirajmo uslove koje treba da zadovoqi ~etvoropolu`ni mehanizam (sl. 5.1) da bi
se ~lan 2 kretao jednoliko kru`no (da ima potpun obrtaj), ~lan 4 oscilatorno kru`no
(promenqivo kru`no), a ~lan 3 da ima sloèno kretawe (translatorno i rotaciono). Ovakav
na~in kretawa ~lanova ~etvoropolu`nog mehanizma naziva se .
Duìne ~lanova su ozna~ene sa: AB a , BC b , DC c i AD d . Iz konstrukcije
~etvorougla sledi da je:
a b c d . .................................................................................................... (5.1)
Geometrijski uslovi funkcionisawa mehanizma dobijaju se iz krajwih ("mrtvih")
poloàja mehanizma. U ovom primeru krajwi poloàji mehanizma su oni kada se na istom
pravcu na|u ~lanovi 2 i 3 (a i b) i ~lanovi 2 i 1 (a i d).
Sl. 5.1: Na~in kretawa ~lanova ~etvoropolu`nog

mehanizma (prva inverzija)
Postoje dva poloàja u kojima }e se ~lanovi 2 (a) i 3 (b) nalaziti na istom pravcu (sl.
5.2). Iz prvog poloàja sledi da je odnos duìna ~lanova jednak:
a b c d ; c a b d , d a b c . .................................................... (5.2)
Za drugi poloàj sledi da je:
b c d ; c b d . ........................................................................................ (5.3)
Sl. 5.2: Poloàji ~etvoropolu`nog mehanizma kada se ~lanovi

2 (a) i 3 (b) na|u na istom pravcu
37
Tako|e, postoje dve mogu}nosti kada }e se ~lanovi 1 i 2 (a i d) nalaziti na istom

pravcu. Za prvi poloàj sa slike 5.3 vaè slede}i odnosi:
a d b c , b c d a , c d a b . ................................................... (5.4)
Za drugi poloàj vaì da je:
d a b c . .................................................................................................... (5.5)
Sl. 5.3: Poloàji ~etvoropolu`nog mehanizma kada se

~lanovi 2 (a) i 1 (d) na|u na istom pravcu
Iz prethodne analize nazna~enih odnosa moè se zakqu~iti slede}e:

~lan 2 (a) je najkra}i ~lan,
~lan 1 (d) je najduì ~lan i
a d bc.
Ako su ispuwena ova tri uslova pogonski ~lan 2 (a) kreta}e se jednoliko kru`no, radni
~lan 4 (c) kreta}e se oscilatorno kru`no, a spojni ~lan 3 (b) ima}e sloèno kretawe (i
translatorno i kru`no). Ovakvo kretawe ~etvoropolu`nog mehanizma naziva se wegova
.
Ako se zadrì isti odnos duìna ~lanova ~etvoropolu`nog mehanizma kao u
prethodnom primeru sa sl. 5.1, ali se ~lan 1 (d) oslobodi, a za postoqni ~lan se usvoji ~lan 2
(a), dobi}emo drugi na~in kretawa ~lanova ovog mehanizma. U ovom slu~aju pogonski ~lan }e
biti ~lan 3 (b), spojni ~lan je 4 (c), a radni ~lan je 1 (d). Analizom kretawa (crtawem
putawa) ovako transformisanog mehanizma dolazi se do zakqu~ka da }e se ~lan 3 kretati
jednoliko kru`no, ~lan 1 promenqivo kru`no (putawa je potpuna kru`nica), a ~lan 4 }e se
kretati sloèno (sl. 5.4). Ovakav na~in kretawa ~lanova ~etvoropolu`nog mehanizma
naziva se wegova drug .
Sl. 5.4: Druga inverzija ~etvoropolu`nog mehanizma
Ako bi postoqni ~lan bio ~lan 3 (b), a pogonski ~lan 2 (a) (sl. 5.5) dobilo bi se isto
kretawe kao kod prve inverzije. To je druga mogu}nost za dobijawe prve inverzije
~etvoropolu`nog mehanizma. ^lan 2 bi se kretao jednoliko kru`no, ~lan 4 oscilatorno
kru`no, a ~lan 1 sloèno.
38
Ako se usvoji da je postoqni ~lan 4, da je pogonski ~lan 3, tada je radni ~lan 1, a spojni
~lan 2 (isti je odnos duìna ~lanova iz prve inverzije). Crtawem putawa nazna~enih ta~aka
do{lo bi se do zakqu~ka da pogonski ~lan 3 (b) ne moè da ima ceo obrtaj, ve} se kre}e
oscilatorno kru`no kao i radni ~lan 1 (sl. 5.6). Ovaj na~in kretawa ~lanova
~etvoropolu`nog mehanizma naziva se tre} .
Sl. 5.5: Druga mogu}nost prve inverzije Sl. 5.6: Tre}a inverzija
~etvoropolu`nog mehanizma ~etvoropolu`nog mehanizma
Kada bi se izjedna~ile duìne ~lanova ~etvoropolu`nog mehanizma tako da je a=c i b=d,

tada bi se ~lanovi 2 i 4 kretali jednoliko kru`no, a ~lan 3 translatorno (sl. 5.7). Ovakav
na~in kretawa naziva se ~etvrt ~etvoropolu`nog mehanizma.
Prethodna analiza ukazuje na to da svaka promena uloge ~lana u mehanizmu, kao i

promena geometrijskih odnosa, uti~e na na~in kretawa ~lanova ~etvoropolu`nog
mehanizma, {to isto vaì i za svaki drugi mehanizam.
Sl. 5.7: êtvrta inverzija

~etvoropolu`nog mehanizma
Na isti na~in odre|uju se uslovi funkcionisawa i drugih mehanizama. Na primer za

klipni mehanizam (sl. 4.1, strana 27) jedini uslov je da duìna klipwa~e 3 treba da bude ve}a
od duìne pogonskog ~lana 2 ( BC AB ) jer u protivnom pogonski ~lan 2 ne bi mogao da se
okrene za potpun krug (2).
Uslov funkcionisawa planetarnog mehanizma (sl. 3.15, strana 22) proizilazi iz toga da
zup~anik satelit (3) treba da se zajedno sa nosa~em (4) obr}e oko centralnog zup~anika (2).
Da bi se zup~anik satelit tako kretao treba da je rastojawe AB jednako zbiru polupre~nika
spregnutih zup~anika, tj. AB R 2 R 3 .
O uslovima funkcionisawa drugih mehanizama bi}e re~i u daqem tekstu pri
kinemati~koj i dinami~koj analizi mehanizma.
39
6. UVOD U KINEMATI^KU ANALIZU MEHANIZAMA
U kinemati~koj analizi mehanizama prou~avaju se kinemati~ki parametri i

kinemati~ki pokazateqi rada mehanizama. U kinemati~ke parametre spadaju putawe "s",
brzine "v", ugaone brzine "", ubrzawa "a" i ugaona ubrzawa "" kinemati~kih ta~aka i
~lanova mehanizama.
Kinemati~ki pokazateqi predstavqaju usvojene veli~ine dobijene na osnovu
kinemati~kih parametara kojima se defini{e kretawe i rad mehanizma. To su prenosni
odnos prenosnika, koeficijent povratnog hoda oscilatornog mehanizma, koeficijent
raspodele optere}ewa to~kova traktora itd.
6.1. Metode za odre|ivawe kinemati~kih parametara mehanizama

Postoje tri grupe metoda za odre|ivawe kinemati~kih parametara mehanizama:
grafi~ke, grafoanaliti~ke i analiti~ke.
U grafi~ke metode spadaju: metoda kliznih brzina i metoda okrenutih brzina.
Grafi~ke metode nisu pogodne za analizu celokupnog mehanizma, ve} wegovih pojedina~nih
kinemati~kih parova. Ta~nost dobijenih re{ewa grafi~kim metodama je nedovoqna.
Grafoanaliti~ke metode su pogodne za odre|ivawe kinemati~kih parametara
celokupnog mehanizma. Dovoqno su vizuelne jer dobijena re{ewa daju jasnu sliku kretawa
svake ta~ke i svakog ~lana mehanizma. Ta~nost dobijenih re{ewa zavisi od preciznosti
crtawa i moè da bude dovoqna za inèwerske prora~une. Me|utim, dobijena re{ewa se
odnose za trenutne poloàje mehanizma, a ne za ceo radni ciklus. Ove metode nisu
prikladne za sintezu, optimizaciju ili pode{avawa mehanizama u ciqu wihovog
prilago|avawa uslovima rada. Y grafoanaliti~ke metode spadaju:
- metoda trenutnih polova,
- metoda plana brzina i ubrzawa,
- metoda dodatne ta~ke (metoda Asure) i
- metoda centralne sli~nosti.
Metoda trenutnih polova je nepregledna i sloènija od metode plana brzina i ubrzawa.
Metoda dodatne ta~ke (metoda Asure) i metoda centralne sli~nosti koriste se za iste vrste
problema (zadataka) i ustvari prestavqaju metodu plana brzina i ubrzawa za specifi~ne
mehanizme. Grafoanaliti~ke metode nisu dovoqno pregledne i pogodne za prostorne
mehanizme.
Analiti~ke metode sastoje se u analiti~kom definisawu kinemati~kih parametara
ta~aka i ~lanova mehanizma u funkciji kretawa pogonskog ~lana, koriste}i
diferencijalni ra~un, vektorsku analizu, kompleksne brojeve itd. Ove metode imaju
prednost nad grafoanaliti~kim, jer daju sasvim ta~ne vrednosti i pogodne su za odre|ivawe
kinemati~kih parametara za ceo radni ciklus. Posebno su do{le do izraàja pojavom i
masovnim kori{}ewem ra~unara. Analiti~ke metode su pogodne za dobijawe optimalnih
re{ewa, kako ravanskih tako i prostornih mehanizama i za kinemati~ku analizu
mehanizama u ciqu wihovog poboq{awa i prilago|avawa uslovima rada.
40
6.2. Uzajamni odnos brzina i ubrzawa ta~aka na mehanizmima
Kao uvod u metode za odre|ivawe kinemati~kih parametara mehanizama analizira}e se

uzajamna zavisnost ovih parametara na ~lanovima i kinemati~kim parovima.

.
(), , .
, () .
,
. ,
. , ,
( ).
,
a . :
s
v , ................................................................................................... (6.1)
t
: v(m / s) - , s(m) - t (s)
. , .

( )
, a .
:
a t2
v vo a t s vo t , ........................................................ (6.2)
2
: v(m / s) - , vo (m / s) - , a ( m / s 2 ) -
. . (+)
, (-) .
,
rad
( s 1 ) , v(m / s)
s
a n (m / s 2 ) (. 6.1).

.
:

, ................................................................................................ (6.3)
t
: (s 1) - , (rad) - t (s)
.
:
v R , ............................................................................................. (6.4)
41
R (m) - ( ).
( ) ( v AB ),
.
a n
. :
v2
a n R 2 a n . ................................................................ (6.5)
R
Normalno ubrzawe ima pravac radijusa obrtawa ( a n // AB ), prema taki
obrtawa ().

, v a n
a t , .
, .
:
t2
o t o t , ...................................................... (6.6)
2
: (s 1) - , o (s 1) - , (s 2 ) -
. .
v a n (,
) .
a t .
:
at R . ............................................................................................ (6.7)
( a t AB ),
(. 6.1b).
a ,
a a 2n a 2t .

,
a t . ,
:
t2
o t o t . ......................................................... (6.8)
2
( a t AB ),
(. 6.1c).
.
. 6.1
A A A A
: v B , a Bn , a Bt a B .
42
a) ) c)
. 6.1:
,
. Neka ~lan 3 trea da se pomeri iz po~etnog poloàja AB u
krajwi A 2 B 2 (sl. 6.2). Prvi deo kretawa je translatorni do poloàja A1B1 , gde oe ta~ke
imaju istu rzinu i isto urzawe, nakon ~ega u drugom delu kretawa, ta~ka B rotira oko A,
koja miruje i tako ~lan 3 dolazi u poloàj A 2 B 2 .
Sl. 6.2: Odnos kinemati~kih parametara dve ta~ke

na istom ~lanu (ta~ke B prema A)
Krajwa rzina ta~ke B odre|uje se iz jedna~ine:

A
vB vA vB , ..................................................................................... (6.9)
A
gde je v B relativna ta~ke B u odnosu na A.
A
rzine je upravan na ~lan 3 u tom poloàju ( v B BA ), a wen intenzitet je v A
B BA 3 .
Ako je poznata rzina ta~ke A i relativna ugaona rzina 3 moè se odrediti nepoznata
rzina ta~ke B.
Urzawe ta~ke B jednako je:
A A
a B a A a Bn a Bt , ............................................................................ (6.10)
A A
gde je a Bn normalno urzawe ta~ke B u odnosu na A, a a Bt tangencijalno urzawe ta~ke B u
A
odnosu na A. Pravac normalnog urzawa je paralelan sa ~lanom 3 ( a Bn // BA ), smer je od
43
ta~ke B prema A, jer ta~ka B rotira oko A1 , a intenzitet je a Bn B A vA

2
ili

BA
A
aA 2
Bn BA 3 . Pravac tangencijalnog urzawa je upravan na ~lan 3, ( a Bt BA ), intenzitet
je a A
Bt BA 3 , a smer je u smeru ugaonog urzawa ~lana 3, tj. u smeru 3 .
Isti odnos rzina i urzawa moè se uspostaviti u slu~aju kada je poznato kretawe
ta~ke B, a traì se za A, tj. kada ~lan 3 u poloàj dva dolazi rotacijom ta~ke A oko B (sl.
6.3):
B
v A v B v A , .................................................................................................. (6.11)
B
gde v A relativna oimna rzina ta~ke A u odnosu na B, ima pravac upravan na ~lan 3
B
( v A AB ), a wen intenzitet je v BA AB 3 .
Urzawe ta~ke A je u ovom slu~aju:
B B
a A a B a An a At , ............................................................................. (6.12)
B B
gde je: a An normalno urzawe ta~ke A u odnosu na B, a a At tangencijalno urzawe ta~ke A
B B
u odnosu na B. Pravci ovih relativnih urzawa su a An // AB , a At AB , a intenziteti su
2
v B
A
B
a An i a BAt AB 3 .
AB
Sl. 6.3: Odnos kinemati~kih parametara dve ta~ke na istom ~lanu (ta~ke A prema B)
Realitivne rzine i urzawa izme|u ta~aka A i B, ilo da rotira ta~ka B oko A ili
A B A B A B
ornuto, su iste samo suprotnih smerova, tj. v B v A , a Bn a An , a Bt a At ,
A B A B
3 B A i 3 B A .
Odnosi rzina i urzawa, koji su ,
mogu se uspostaviti samo izme|u ta~aka koje imaju fizi~ku vezu, tj. izme|u ta~aka na
istom ~lanu ili kada klizaju jedna po drugoj.
Posmatrajmo me|usoni odnos kretawa ta~aka na ~lan 2 i 3 (sl. 6.4). Ta~ka B
istovremeno pripada ~lanu 2 i 3, te se mogu napisati jedna~ine:
44
A C A A C C
v B v A v B , v B v C v B i za urzawa a B a A a Bn a Bt , a B a C a Bn a Bt , dok se
nikako ne mogu ove jedna~ine napisati izme|u ta~aka A i C jer su na razli~itim ~lanovima.
Sl. 6.4: Odnos kretawa ta~ke B
Kod kinemati~kih parova s translatornim ~lanovima (sl. 6.5), ta~ke klizaju jedna po
drugoj, te se moè napisati da je:
A1
v A 2 v A1 v A 2 , ......................................................................................... (6.13)
A1
gde je v A 2 relativna klizna rzina ta~ke A 2 u odnosu na A1 i ima pravac paralelan sa
A1
pravcem klizawa, tj. v A 2 // x x i
A1
a A 2 a A1 a A 2 , .......................................................................................... (6.14)
A1
gde je a A 2 relativno klizno urzawe ta~ke A 2 u odnosu na A1 i ima pravac paralelan sa
A1
pravcem klizawa, tj. a A 2 // x x . ^lan 1 je nepokretan te su relativne komponente jednake
A1 A1
apsolutnim rzinama i urzawima: v A 2 v A 2 i a A 2 a A 2 .
Kod translatornog kretawa (sl. 6.5) kada je ~lan po kome se vr{i klizawe prav (~lan 1)
tada sve ta~ke na ~lanovima imaju iste apsolutne i relativne rzine i urzawa:
B1 A1 B1 A1
v B2 v A 2 , a B 2 a A 2 , v B2 v A 2 i a B 2 a A 2 .
Sl. 6.5: Kretawe kliznog kinemati~kog para
Kada nepokretni ~lan po kome kliza~ klizi nije prav, ve} je neka kriva linija, npr.
kru`nica (sl. 6.6) rzine i urzawa ta~ke A 2 na kliza~u su:
A1
v A 2 v A1 v A 2 , ......................................................................................... (6.15)
A1
gde je v A 2 relativna klizna rzina ta~ke A 2 u odnosu na A1 , ima pravac paralelan sa
pravcem klizawa, tj. paralelna je s tangentom na kru`nicu polupre~nika R u ta~ki A1
A1
( v A 2 A1 0 ) i
A1 A1
a A 2 a A1 a A 2n a A 2 t , ............................................................................ (6.16)
45
A1
gde je a A 2n normalno urzawe ta~ke A 2 u odnosu na A1 , ima pravac paralelan sa radijusom
A1 A1
ortawa u ta~ki A1 sa smerom ka centru rotacije (ka ta~ki 0), ( a A 2n // A1 0 ); a A 2 t je
tangencijalno urzawe ta~ke A 2 u odnosu na A1 , ima pravac upravan na radijus ortawa u
A1
ta~ki A1 ( a A 2 t A1 0 ). Intenziteti urzawa se odre|uju na slede}i na~in:
v A1 2
A1 A1 0 2 A 2 i a A1
aA 2n 2 A1 0 A 2 t A1 0 2 .
Sl. 6.6: Odnos kretawa kada je

nepokretan ~lan kru`nica
Svaka ta~ka na ~lanu 2 (. 6.6) ima razli~ite apsolutne i relativne rzine zog
razli~itog rastojawa od ta~ke 0. Brzine i urzawa ta~ke B2 i A 2 nisu iste.
Brzina ta~ke A3 u odnosu na A 2 kulisnog kinemati~kog para (sl. 6.7) je:
A2
v A3 v A 2 v A 3 , ............................................................................................. (6.17)
A2
gde je v A3 relativna klizna rzina ta~ke A3 u odnosu na A 2 , koja ima pravac paralelan sa
A2
pravcem klizawa ( v A3 // CD ).
Urzawe ta~ke A3 u odnosu na A 2 je:
A2
a A3 a A 2 a k a A3 , ................................................................................. (6.18)
A2
gde je a k koriolisovo urzawe, a a A3 relativno klizno urzawe ta~ke A3 u odnosu na A 2
A2
( a A3 // CD ).
Koriolisovo urzawe se javqa izme|u dve ta~ke koje klizaju jedna po drugoj a
istovremeno zajedno rotiraju nekom ugaonom rzinom .
Intenzitet koriolisovog urzawa je:
a k 2 2 v A 2
A3 . ............................................................................................ (6.19)
S . 6.7: Kulisni kinemati~ki par - koriolisovo urzawe
46
Koriolisovo urzawe je upravno na relativnu kliznu rzinu ta~ke A3 u odnosu na A 2 ,

A2
( a k v A3 ) tj. upravno na pravac klizawa, a k CD . Smer koriolisovog urzawa zavisi
A2
od smerova 2 i v A3 i odre|uje se na na~in kako je to pokazano na slici 6.7. Smer
koriolisovog urzawa je onaj gde strelica ugaone rzine udari u strelicu klizne
rzine i okrene je za 90.
Kada je kulisa kriva linija, npr. deo kru`nice (sl. 6.8) tada se rzina ta~ke A 3 odre|uje
prema jedna~ini:
A2
v A3 v A 2 v A3 , ........................................................................................ (6.20)
A2 A2
gde je v A3 relativna klizna rzina i ima pravac tangente na kru`nicu, tj. v A3 A 2 0 .
Urzawe ta~ke A3 jednako je:
A2 A2
a A3 a A 2 a k a A3n a A3t , ................................................................... (6.21)
A2 A2
gde je a k koriolisovo urzawe, ima pravac a k v A3 , odnosno a k // A 2 0 ; a A3n je relativno
A2
klizno normalno urzawe ima pravac paralelan sa radijusom ortawa, tj a A3n // A 2 0 ,
A2
usmereno je ka centru rotacije ka ta~ki 0 i a A3t je relativno klizno tangencijalno urzawe
A2
upravno je na radijus ortawa, ( a A3t A 2 0 ).
vA 2 2
Intenziteti se odre|uju iz relacija: a k 2 2 v A 2 A2 A3 i a A 2 A 2 0 3 .
A3 , a A3n A2 0 A 3t
Sl. 6.8: Kulisni kinemati~ki par ( kulisa je deo kru`nice) - koriolisovo urzawe
6.3. Metoda plana rzina i urzawa
Metoda plana rzina i urzawa sastoji se u crtawu plana rzina i plana urzawa prema
jedna~inama koje defini{u me|usone kinemati~ke zavisnosti ta~aka na istom ~lanu ili
klizaju jedna po drugoj. Samo u ova dva slu~aja mogu se uspostaviti jedna~ine koje defini{u
kinemati~ku vezu izme|u ta~aka i koje se koriste u metodi plana rzina i urzawa. Ova
metoda ima {iroku primenu za ravanske mehanizme, dok za prostorne nije pogodna. Postupak
odre|ivawa kinemati~kih parametara metodom plana rzina i urzawa pokazan je na
~etvoropolu`nom mehanizmu (sl. 6.9) .
47
Zadatak 6.1: Odrediti rzine i urzawa kinemati~kih ta~aka kao i ugaone rzine i
ugaona urzawa ~lanova mehanizma (sl. 6.8). Dati podaci su: AB 0,15 m , BC 0,32 m ,
CD 0,26 m , AD 0,43 m , 2 60 , 2 20 s -1 i 2 0 .
Sl. 6. 9: Kinemati~ka {ema ~etvoropolu`nog mehanizma

(zadatak 6.1)
0,1 m
Usvoji se pogodna razmera, . U L i nacrta kinemati~ka {ema datog
1 cm
mehanizma (sl. 6.9).
Plan rzina se crta na osnovu jedna~ina koje defini{u me|usoni odnos rzina ta~aka
na istom ~lanu. Po~iwe se od pogonskog ~lana 2 jer je wegovo kretawe poznato. Intenzitet
rzine ta~ke B je:
v B AB 2 0,15 m 20 s -1 3 m/s . ........................................................ (6.22)
Pravac ove oimne rzine je upravan na ~lan 2, (na du` AB ), a smer je isti kao smer
1 m/s
ugaone rzine 2 . Odaere se pogodna razmera za crtawe plana rzina, npr. U v i
2 cm
ta~ka Pv kao po~etak plana rzina. Na planu rzina (sl. 6.10) rzina v B je predstavqena sa
duì Pv b 6 cm .
Brzina ta~ke C odre|uje se na osnovu rzine ta~ke B jer se nalaze na istom ~lanu 3, te
je:
B
v C v B v C . .................................................................................................. (6.23)
Intenzitet relativne rzine ta~ke C u odnosu na B moè se odrediti iz relacije
B CB ,
vC me|utim, za sada je nepoznata vrednost ugaone rzine 3 . Poznat je samo
3
B
pravac rzine v C da je upravan na ~lan 3, odnosno na du` CB . Stoga je potrena jo{ jedna
jedna~ina za rzinu ta~ke C . Odre|uje se preko ta~ke D jer se ta~ke C i D nalaze na istom
~lanu 4, a poznata je rzina ta~ke D ( v D 0 ):
D
v C v D v C . ................................................................................................. (6.24)
D DC . Me|utim, intenzitet se, za sada
Relativna rzina ta~ke C u odnosu na D je v C 4
ne moè odrediti jer je nepoznato 4 . Pravac ove rzine je upravan na ~lan 4 odnosno na
du` DC . U preseku grafi~ki predstavqenih jedna~ina (6.23) i (6.24) doija se rzina ta~ke
C (ta~ka c ) ~iji se intenzitet odre|uje iz relacije:
1 m/s
v C Pv c U v 3,7 cm 1,85 m/s .
2 cm
Iz plana rzina (sl. 6.10) odre|uju se sve ostale kinemati~ke veli~ine, te je:
48
B bc U 4,3 cm 1 m/s
vC v 2,15 m/s .
2 cm
B
Smer rzine v C doija se iz vektorske jedna~ine (6.23). Sada se moè odrediti ugaona
v B
2,15
rzina ~lana 3, 3 C 6,71 s -1 , a smer se odre|uje iz uslova da su smerovi ugaone
CB 0,32
B
rzine 3 i relativne v C isti (sl. 6.11). Na isti na~in se odre|uje ugaona
v 1,85
rzina ~lana 4, tj. 4 C 7,11 s -1 , a smer iz jednakosti smerova ugaone rzine 4 i
0,26 DC
oimne rzine vC . Relativna rzina ta~ke C u odnosu na D jednaka je wenoj apsolutnoj

D v ) jer je rzina ta~ke D nula ( v 0 ).
vrednosti ( v C C D
Sl. 6.10: Plan rzina (zadatak 6.1) Sl. 6.11: Odre|ivawe smerova
ugaonih rzina (zadatak 6.1)
Urzawa se doijaju prema jedna~inama za urzawa i na osnovu plana urzawa. Redosled

jedna~ina za urzawa je isti kao i kod rzina. Urzawe pogonskog ~lana 2 sastoji se
samo iz normalnog urzawa ta~ke B prema A jer je ugaono urzawe ~lana 2 nula, 2 0 , te je
intenzitet urzawa ta~ke B:
a B AB 2 2 0,15 m 20 2 s -1 60 m/s 2 ............................................ (6.25)
Pravac urzawa a B je paralelan sa ~lanom 2 ( // BA ), a usmereno je prema centru

rotacije, od ta~ke B prema A. Usvoji se razmera za crtawe plana urzawa .
10 m / s 2
Ua i po~etna ta~ka Pa . Urzawe ta~ke B je predstavqeno sa duì Pa a ' 6 cm .
1 cm
Urzawe ta~ke C odre|uje se na osnovu dve jedna~ine, preko ta~aka A i D (sl. 6.12) isto
kao i rzine. Prva jedna~ina za urzawe ta~ke C je:
B B
a C a B a Cn a Ct . ........................................................................... (6.26)
Intenzitet relativnog normalnog urzawa ta~ke C u odnosu na B je:
B
a Cn

B2
vC

2,152 14,44 m/s 2 , pravac je paralelan sa ~lanom 3, a u smeru od ta~ke C
CB 0,32
prema B. Intenzitet relativnog tangencijalnog urzawa ta~ke C u odnosu na B odre|uje se
49
B CB , a pravac je upravan na ~lan 3. Kako je nepoznato ugaono urzawe

iz jedna~ine a Ct 3
3 , tangencijalno urzawe se, za sada ne moè odrediti. Druga jedna~ina za urzawe ta~ke C
je:
D D
a C a D a Cn a Ct . ................................................................................. (6.27)
Intenzitet relativnog normalnog urzawa ta~ke C u odnosu na D je:
D v C 1,85 13,16 m/s 2 ,
2 2
a Cn pravac je paralelan sa ~lanom 4, a u smeru od ta~ke C ka
CD 0,26
D. Intenzitet relativnog tangencijalnog urzawa ta~ke C prema D odre|uje se iz
D CD , a pravac je upravan na ~lan 4. Kako je nepoznato ugaono urzawe ,
jedna~ine a Ct 4 4
tangencijalno urzawe se, za sada ne moè odrediti.
edna~ine (6.26) i (6.27) se na planu urzawa grafi~ki predstave i u wihovom preseku
doija ta~ka c' koja predstavqa vrh urzawa ta~ke C.
Iz plana urzawa doijaju se ostale nepoznate vrednosti, odnosno intenzitet urzawa
B D
ta~ke C, tangencijalna urzawa a Ct , a Ct i ugaona urzawa ~lanova 3 i 4:
10 m/s 2 2
B n c ' U 3,1 cm 10 m/s 31 m/s 2 ,
a C Pa c' U a 6,2 cm 62 m/s 2 , a Ct 2 a
1 cm 1 cm
D n c ' U 6,1 cm 10 m/s 2 aB 31

a Ct 1 a 61 m/s 2 , 3 Ct 96,87 s -2 i
1 cm CB 0,32
D
a Ct 61
4 234,61 s -2 , a smerovi su dati na sl. 6.13.
CD 0,26
Smerovi ugaonih urzawa odre|eni su iz uslova da su smerovi ugaonih i tangencijalnih
urzawa isti.
Sl. 6.12: Plan urzawa (zadatak 6.1) Sl. 6.13: Odre|ivawe smerova ugaonih
urzawa (zadatak 6.1)
50
Doijeni smerovi rzina i urzawa dati su i na kinemati~koj {emi (sl. 6.14). Moè se
zakqu~iti da pri jednolikom kretawu pogonskog ~lana 2, ~lan 3 se kre}e usporeno (suprotni
su smerovi ugaone rzine 3 i urzawa 3 ), a ~lan 4 urzano (isti su smerovi ugaone rzine
4 i urzawa 4 ).
Doijene vrednosti kinemati~kih parametara su za zadati trenutni poloàj mehanizma.
U nekom drugom poloàju ove vrednosti }e iti druga~ije po intenzitetu, pravcu i smeru, a
odredile i se na isti na~in, crtaju}i ponovo plan rzina i urzawa za taj drugi poloàj.
Ovo predstavqa nedostatak metode plana rzina i urzawa. Drugi nedostatak ove metode je
taj {to doijena re{ewa zavise od sujektivne preciznosti onog ko crta. Stoga trea
usvojiti razmere za crtawe plana rzina i plana urzawa tako da se doiju krupnije slike.
Sl. 6.14: Smerovi rzina i urzawa

(zadatak 6.1)
6.4. Klipni mehanizam
Klipni mehanizam ima veoma {iroku primenu u motorima sa unutra{wim sagorevawem,

za pogon pumpi, kompresora, presa itd. Jednostavne je konstrukcije, me|utim wegovi ~lanovi
imaju velike promene rzina i urzawa u toku jednog ortaja te se javqaju velike
inercijalne sile koje se na odre|en na~in uravnoteàvaju o ~emu }e kasnije iti re~i.
Zadatak 6.2: Odrediti kinemati~ke parametre klipnog mehanizma za ceo radni
ciklus (jedan potpun ortaj pogonskog ~lana 2 - 360). Dati podaci su: AB 0,2 m ,
BC 0,5 m , BD 0,2 m , 2 45 , 2 10s 1 i 2 0 .
0,1 m
Usvoji se pogodna razmera U L i nacrta kinemati~ka {ema (sl. 6.15).
1 cm
Sl. 6.15: Kinemati~ka {ema klipnog mehanizma (zadatak 6.2)
Intenzitet rzine ta~ke B je:

1. v B AB 2 0,2 m 10 s -1 2 m/s .
51
Pravac ove rzine je upravan na ~lan 2 ( v B AB ), a smer je isti kao smer ugaone rzine
1 m/s
2 . Odaere se pogodna razmera, . U v za crtawe plana rzina i ta~ka Pv kao
2 cm
po~etak plana rzina. Na planu rzina, rzina v B je prestavqena sa duì Pv b 4 cm (sl.
6.16).
Brzina ta~ke C odre|uje se na osnovu rzine ta~ke B jer se nalaze na istom ~lanu 3, te
je:
B
2. v C v B v C .
B CB , me|utim, za
Intenzitet relativne rzine ~lana 3 odre|uje se iz relacije v C 3
sada je nepoznat kao i smer, jer je nepoznata ugaona rzina 3 . Poznat je samo pravac da je
B
upravan na ~lan 3, odnosno na du` CB ( v C CB ). Stoga je potrena jo{ jedna jedna~ina za
rzinu ta~ke C. Odre|uje se iz uslova da apsolutna rzina ta~ke C trea da je paralelna sa
pravcem kretawa kliza~a x x :
3. v C // x x .
Na osnovu navedenih jedna~ina crta se plan rzina. Intenziteti rzina doijaju se
mnoèwem odgovaraju}ih odse~aka sa plana rzina s razmerom za rzine, te je:
1 m/s B bc U 3 cm 1 m/s 1,5 m/s .
v C Pv c U v 3,7 cm 1,85 m/s , v C v
2 cm 2 cm
B
Smer rzine vC doija se iz vektorske jedna~ine 2. Intenzitet ugaone rzine ~lana 3 je
B
vC 1,5 B
3 3 s 1 , smer je isti kao i smer rzine v C (pokazan na skici sl. 6.18).
CB 0,5
Sl. 6.16: Plan rzina (zadatak 6.2)
Kada se ta~ke nalaze na istom ~lanu na jednom pravcu, tada }e se na planu rzina i
urzawa vrhovi rzina i urzawa tih ta~aka nalaziti na istom pravcu. Stoga se rzina
ta~ke D (potencijalna kinemati~ka veza) doija iz proporcije:
BD bd BD bc 2 3 1 m/s
4. bd 1,2 cm , te je v D Pv d U v 3,5 cm 1,75 m/s .
BC bc BC 5 2 cm
Urzawa se doijaju na sli~an na~in kao i rzine prema jedna~inama za urzawa koja se
10 m / s 2
grafi~ki predstave u razmeri U a (sl. 6.17).
2 cm
Kretawe ~lana 2 je jednoliko kru`no te ta~ka B ima samo normalno urzawe:
52
5. a B AB 22 0,2 m 10 s -1 2 0 m/s .
vo urzawe je paralelno s ~lanom 2 ( a B // AB ) usmereno je ka centru ortawa, ka ta~ki A.

Urzawe ta~ke C je:
B B
6. a C a B a Cn a Ct ,
B
gde je a Cn
B2
vC

1,52 B
4,5 m/s 2 ; a Cn // CB u smeru od ta~ke C ka ta~ki B (ta~ka C
CB 0,5
B
relativno rotira oko ta~ke B); a Ct CB . Drugi uslov za urzawe ta~ke C je:
7. a C // x x .
Urzawe ta~ke D doija se proporcijom:
BD b' d' BD b' c' 2 2,85
8. b' d ' 1,14 cm .
BC b' c' BC 5
Intenziteti urzawa doijaju se sa plana urzawa mnoèwem odgovaraju}ih odse~aka
razmerom za urzawa:
10 m/s 2 10 m/s 2
a C Pa c' U a 2,8 cm 14 m/s 2 , a D Pa d' U a 3,35 cm 16,75 m/s 2 ,
2 cm 2 cm
10 m/s 2 aB 14
B n c' U 2,8 cm
a Ct 2 a 14 m/s 2 i 3 Ct 28 s 2 .
2 cm CB 0,5
Smer ugaonih rzina i urzawa odre|en je prema skici (sl. 6.18).
Sl. 6.17: Plan urzawa (zadatak 6.2) Sl. 6.18: Odre|ivawe ugaonih rzina i urzawa
(zadatak 6.2)
Doijene vrednosti rzina i urzawa su za trenutni poloàj mehanizma koji je zadat

uglom 2 . Pri kretawu, mehanizam }e se na}i u drugom poloàju, te }e vrednosti
kinemati~kih parametara iti druga~ije. Stoga je potreno odrediti ove vrednosti za vi{e
poloàja kako i se sagledao jedan ceo ciklus (potpun ortaj od 360 ). Iz tog razloga nacrta
se mehanizam u 12 razli~itih poloàja sa pomakom od po 30 i oeleì kao na skici (sl.
6.19), gde se istovremeno doijaju i putawe nazna~enih ta~aka.
53
Sl. 6.19: Klipni mehanizam u dvanaest razli~itih

trenutnih poloàja (zadatak 6.2)
Na isti na~in kao u prethodnom postupku nacrta se dvanaest planova rzina za 12

razli~itih poloàja koji imaju zajedni~ki po~etak plana rzina u ta~ki Pv (sl. 6.20). Spoje
se dvanaest vrhova rzina ta~ke B (ta~ke b1, b2, b3...) {to predstavqa hodograf rzine
ta~ke B (kru`nica v B ). Spoje se vrhovi rzina ta~ke C (ta~ke c1, c2, c3...) i doija
hodograf rzina ta~ke C (du` c3, c11 ). Proporcijom se doijaju ta~ke d1, d2, d3... ~ijim
spajawem se doija hodograf za ta~ku D, v D (elipsa).
Na isti na~in kao i hodograf rzina doija se hodograf urzawa, tako {to se nacrta
dvanaest planova urzawa od istog po~etka, ta~ke Pa (sl. 6.21). Spajawem vrhova rzina
ta~ke B (spajawem ta~aka b'1, b'2, b'3...) doija se hodograf urzawa te ta~ke i tako isto za
ostale ta~ke.
Sl. 6.20: Hodograf rzina klipnog mehanizma (zadatak 6.2)

Sa hodografa rzina i urzawa mogu se odrediti vrednosti kinemati~kih parametara za
ilo koji drugi trenutni poloàj. Hodograf rzina i urzawa na pregledan na~in daje
uzajamnu zavisnost kinemati~kih parametara ~lanova i kinemati~kih ta~aka mehanizma.
54
Sl. 6.21: Hodograf urzawa klipnog mehanizma (zadatak 6.2)
6.5. Analiti~ka metoda
Analiti~ka metoda sastoji se u definisawu kretawa ta~aka i ~lanova mehanizma y

funkciji kretawa pogonskog ~lana. Po definiciji, prvi izvod puta ta~ke po vremenu jednak
je rzini ta~ke, a drugi izvod puta ta~ke po vremenu jednak je urzawu ta~ke. Prvi izvod
ugla rotacije po vremenu je ugaona rzina, a drugi izvod ugla rotacije po vremenu je ugaono
urzawe.
6.5.1. Brzine i urzawa klipnog mehanizma

Brzina i urzawe klipa (ta~ke C)
Za odre|ivawe rzine i urzawa klipa klipnog mehanizma (sl. 6.22, ta~ka C) potreno
je pre toga definisati jedna~inu puta u nepokretnom koordinatnom sistemu, {to je doijeno
ranije pri odre|ivawu putawa (jedna~ina 4.6, strana 35):
2 2
x C R cos BC1 cos 2 . .................................................. (6.28)
4 4

Sl. 6.22: Odre|ivawe zakona puta klipnog mehanizma
55
dx
Brzina ta~ke C, vC ima samo projekciju po osi x te je po definiciji: v C C .
dt
Nezavisno premenqiva je ugao poloàja (rotacije) pogonskog ~lana 2 () a ne vreme (t) stoga
dx d d dx dx
se ovaj izraz pomnoì i podeli sa d te se doija: v C C C 2 C ,
dt d dt d d
d
2 , te je nakon diferencirawa jedna~in (6.28) po uglu , rzina ta~ke C jednaka:
dt

v C R 2 (sin sin 2) . ................................................................... (6.29)
2
dv
Urzawe ta~ke C je po definiciji: a C C . Ako se ovaj izraz pomnoì i podeli sa d
dt
dv C d d dv C dv
doija se: a C 2 C . Nakon diferencirawa jedna~ine (6.29) po
dt d dt d d
uglu doija se:
a C R 22 (cos cos 2) . ................................................................... (6.30)
AB R
Parametar je definisan u poglavqu 4, ta~ka 4.2 i predstavqa .
BC L
Vrednosti rzina klipa (ta~ke C) se kre}u od nule (0) do neke maksimalne vrednosti.
Ekstremna vrednost rzine klipa (ta~ke C) doija se kada se wen prvi izvod po vremenu
dv C
izjedna~i sa nulom, tj. iz uslova da je: 0 R 22 cos cos 2 .
dt
R ,
cos cos 2 0 . cos 2 cos 2 sin 2 ,
cos (cos 2 sin 2 ) 0 . sin 2 1 cos 2
2 cos 2 cos 0 .
cos cos .
cos (6.30)
C:
1
v C max R 2 1 2 . ......................................................................... (6.31)
2
U kom poloàju ~lana 2 (ugla ) }e iti ekstremne vrednosti rzine v C zavisi od
parametra . Za zadatak 6.2, gde je =0,4 ekstremne vrednosti rzine klipa i}e pri uglu
=66,42 i =293,58. Tako|e i olik krive promene urzawa klipa zavisi od parametra .
Sredwa vrednost rzine klipa klipnog mehanizma (ta~ke C) doija se:
2S 2S 2 2 AB n 2 AB n
v Csred , gde je n /min - roj ortaja pogonskog ~lana
T 60 60 30
n
po minuti.
da C d da C da
Ekstremne vrednosti urzawa doijaju se iz uslova d je: 2 C 0 .
dt dt d d
da C
(6.30) R 22 (sin 2 sin 2) 0 .
d
56
sin 2 sin 2 0 , R
.
sin 2 2 sin cos 0 , sin (1 4 cos ) 0 .
sin 0 1 4 cos 0 . sin 0 0
180 . 0 180
C (6.30) :
R 2 1 i a C min 180 R 2 1 .
a 2 2 ....................... (6.32)
C max 0
Brzina i urzawe ta~ke D

Brzina i urzawe ta~ke D (sl. 6.22) se odre|uje na isti na~in kao i rzina i urzawe
ta~ke C. Jedna~ine kretawa ta~ke D su:
1
x D R cos BD1 2 sin 2 i
2
R
y D R sin BD sin . ................................................................... (6.33)
BC
Projekcije rzine ta~ke D su:
dx D d 1
v Dx 2 R sin BD 2 sin 2 ,
dt d 2
dy D d BD
v Dy R 2 cos 1 . .................................................. (6.34)
dt d BC
Brzina ta~ke D je: v D v Dx 2 v Dy 2 .

Po istom principu odre|uju se projekcije urzawa ta~ke D, te je
1
a Dx 22 R cos BD 2 cos 2 ,
2
BD
a Dy R 22 sin 1 , ....................................................................... (6.35)
BC
a urzawe ta~ke D je:
aD a Dx 2 a Dy 2 . .................................................................... (6.36)
Ugaona rzina i ugaono urzawe ~lana 3

Ugaona rzina i ugaono urzawe, po definiciji doija se kao prvi i drugi izvod ugla
poloàja po vremenu. Ugao poloàja ~lana 3 , na osnovu slike 4.15, 34 je:
sin sin . ............................................................................................... (6.37)
Diferencirawem ove jedna~ine po vremenu doija se:

d
cos
d d d dt ili
cos cos , gde je 3 , te sledi da je 3
dt dt dt cos
57
2 cos
3 . .................................................................................... (6.38)
1 2 sin 2
d
Ugaono urzawe ~lana 3 je po definiciji: 3 3 , te je:
dt
3

22 1 2 sin
. ............................................................................ (6.39)

1 2 sin 2
3

Sada se mogu odrediti relativna urzawa ta~ke C u odnosu na B: a Cn B BC ,
3
B BC . Relativna oimna rzina ta~ke C u odnosu na B je v B BC .
a Ct 3 C 3
3 :
2 2
d3 2 1 sin
0.
dt
2 2
1 sin
3

22 1 2 sin 0 , sin 0 ,
. 0 180 . 0 180
6.38 3 : 3 max 2 180
3 min 2 .
3 :
1
3 2 2 2 2 2
d3 cos 2 (1 ) (1 sin ) 2 (1 2 sin )
0.
dt (1 2 sin 2 )3
3 90 270
Koriste}i prethodne izraze od (6.29 do 6.32) za ceo radni ciklus za poloàje
pogonskog ~lana 2 definisane uglom od 0 do 360 sa prira{tajem od 30 doijene su
vrednosti koje su date na dijagram sl. 6.23 i sl. 6.24. u taeli 6.1.
Sl. 6.23: Promena rzine klipa klipnog mehanizma za ceo radni ciklus
(zadatak 6.2)
58
Sl. 6.24: Promena urzawa klipa klipnog mehanizma

za ceo radni ciklus (zadatak 6.2)
Taela 6.1: Vrednosti kinemati~kih parametara klipnog mehanizma (zadatak 6.2)

x C (m) v C (m/s) aC v D (m/s) aD 3 3
2 2 -1
(m/s ) (m/s ) s s-2
0 0,400 0 28,000 1,200 23,200 4,000 0
30 0,369 1,346 21,320 1,541 19,849 3,532 17,557
60 0,287 2,078 6,000 1,964 13,362 2,116 35,269
90 0,183 2,000 7,999 2,000 12,419 0 43,081
120 0,008 1,385 -13,999 1,702 15,574 2,116 35,269
150 0,027 0,625 -13,320 1,349 16,826 3,532 17,557
180 0 -0,003 -12,000 1,200 16,800 4,000 0
210 0,022 -0,653 -13,320 1,349 16,826 3,532 17,557
240 0,008 -1,385 -13,999 1,702 15,574 2,116 35,269
270 0,183 -2,000 7,999 2,000 12,419 0 43,081
300 0,287 -2,078 6,000 1,964 13,362 2,116 35,269
330 0,369 -1,346 21,320 1,541 19,849 3,532 17,557
360 0,400 0 28,000 1,200 23,200 4,000 0
6.5.2. Brzine i urzawa ~etvoropolu`nog mehanizma

Da i se odredile rzine i urzawa ~etvoropolu`nog mehanizma analiti~kom metodom
trea ga predstaviti i vidu zatvorene vektorske konture (sl. 6.25) za koju se moè napisati
jedna~ina:

L1 L 2 L3 L 4 0 . .................................................................................. (6.40)
Skalarni olik prethodne vektorske jedna~ine (projekcija jedna~ine na ose x i y) ima
olik:
L1 cos 1 L 2 cos 2 L3 cos 3 L 4 cos 4 0
L1 sin 1 L 2 sin 2 L 3 sin 3 L 4 sin 4 0 . ....................................... (6.41)
59
Kako je ugao 1 180o , to }e iti sin 1 0 i cos 1 1 . Tada na osnovu jedna~ine (6.41)
sledi da je:
L3 cos 3 L1 L 2 cos 2 L 4 cos 4 ,
L3 sin 3 L 2 sin 2 L 4 sin 4 . ............................................................... (6.42)
Sl. 6.25: êtvoropolu`ni mehanizam kao

zatvorena vektorska kontura
Kada se uvedu zamene za:

L1 L 2 cos 2 q i L 2 sin 2 u , tada }e jedna~ina (6.42) imati olik:
L3 cos 3 q L 4 cos 4 ,
L3 sin 3 u L 4 sin 4 . ............................................................................ (6.43)

Oe jedna~ine (6.43) se podignu na kvadrat pa se saeru, nakon ~ega se doija:
L23 q 2 2 q L 4 cos 4 u 2 2 u L 4 sin 4 L24 . ............................. (6.44)
L23 q 2 u 2 L24 u
Uvede se zamena za: a i tg . Nakon odgovaraju}e zamene doija
2 q L4 q
se:
cos 4 tg sin 4 a ili cos(4 ) a cos . ............................... (6.45)
Iz jedna~ine (6.45) moè se odrediti ugao poloàja radnog ~lana 4 u funkciji ugla
poloàja pogonskog ~lana 2, 2 . Analogno prethodnom postupku iz jedna~ine (6.43)
elimini{e se ugao 4 , kako i se doio ugao 3 :
L24 (q L 3 cos 3 ) 2 (L 3 sin 3 u ) 2 q 2 2qL 3 cos 3 L23 2L 3 u sin 3 u 2 ,
u q 2 u 2 L24 L23
odakle je: cos 3 sin 3 . Uvode se slede}e zamene:
q 2qL3
q 2 u 2 L24 L23 u
c i tg , nakon ~ega se doija:
2qL3 q
cos 3 tg sin 3 c ili cos(3 ) c cos . ...................................... (6.46)

Iz jedna~ine (6.46) odre|uje se ugao poloàja ~lana 3, 3 .
Za odre|ivawe ugaonih rzina potreno je na}i prvi izvod jedna~ine (6.42) po vremenu
t:
d 3 d d
L 3 sin 3 L 2 sin 2 2 L 4 sin 4 4 ,
dt dt dt
60
d3 d d
L3 cos 3 L 2 cos 2 2 L 4 cos 4 4 . ...................................... (6.47)
dt dt dt
d 2 d 3 d 4
Kako je 2 , 3 i 4 , prethodna jedna~ina }e iti:
dt dt dt
L 33 sin 3 L 2 2 sin 2 L 4 4 sin 4 ,
L 33 cos 3 L 2 2 cos 2 L 4 4 cos 4 . ...........................--................... (6.48)
Podeli se prva jedna~ina sa drugom i nakon sre|ivawa doija se:

sin 3 L 2 2 sin 2 L 4 4 sin 4
ili L 22 sin(3 2 ) L 44 sin( 4 3 ) odakle je:
cos 3 L 2 2 cos 2 L 4 4 cos 4
L sin(3 2 )
4 2 2 . ................................................................................ (6.49)
L 4 sin( 4 3 )
Na isti na~in se iz jedna~ina moè iskqu~iti 4 da i se doila ugaona rzina 3 :

L sin( 2 4 )
3 2 2 . ............................................................................... (6.50)
L 3 sin( 4 3 )
Da i se odredila ugaona urzawa potreno je na}i prvi izvod jedna~ine za ugaone

rzine (6.49 i 6.50) po vremenu "t":
L 332 cos 3 L 33 sin 3 L 222 cos 2 L 4 24 cos 4 L 4 4 sin 4 ,
L332 sin 3 L33 cos 3 L 222 sin 2 L 4 24 sin 4 L 4 4 cos 4 ,
d 2
gde je 2 0 , po{to je 2 const . Mnoèwem prve jedna~ine sa cos 3 , a druge sa
dt
sin 3 i nakon sairawa doija se:
L 4 4 sin(3 4 ) L332 L 2 22 cos(2 3 ) L 424 cos(4 3 ) . ... (6.51)
Iz ove jedna~ine doija se ugaono urzawe ~lana 4, 4 :
22 L 2 cos( 2 3 ) 32 L 3 24 L 4 cos( 4 3 )
4 . ............................. (6.52)
L 4 sin(3 4 )
Iz prethodnih jedna~ina moè se eliminisati ugaono urzawe 4 i nakon sre|ivawa

jedna~ina doija se ugaono urzawe ~lana 3, 3 :
22 L 2 cos(2 4 ) 24 L 4 32 L3 cos(3 4 )
3 . ................................ (6.53)
L3 sin( 4 3 )
6.6. Oscilatorno kulisni mehanizam
Oscilatorno kulisni mehanizam (sl. 6.26) odlikuje se razli~itom rzinom kretawa

~lana 6 u toku jednog radnog ciklusa (jednog potpunog ortaja pogonskog ~lana 2). U jednom
smeru rzina ~lana 6 e mawa, a u suprotnom ve}a, te se naziva rzo-povratni mehanizam.
Ima primenu kod pogona klipnih pumpi, kompresora, glodalica itd.
.
61
Da i se pogonski ~lan 2 mogao ortati jednoliko kru`no, ~lan 4 oscilatorno kru`no, a

~lan 6 translatorno, mora iti ispuwen uslov funkcionisawa da je R AC .
Mehanizam }e iti u krajwim poloàjima u onom trenutku kada ~lan 4 ude u poloàju
tangente na putawu ~lana 2, tj. kada ~lanovi 2 i 4 udu pod pravim uglom (sl. 6.27).
Pokazateq rada oscilatornog mehanizma je koeficijent promene rzine "k",
koji se defini{e kao:
r
k , .............................................................................................. (6.54)
p
gde je: r - radni hod kulise 4, p - povratni hod kulise 4.
Sl. 6.26: Kinemati~ka {ema oscilatorno kulisnog

mehanizma
Iz pravouglog trougla CD''H (sl. 6.27) sledi da je: D' ' H CD' ' sin , a iz pravouglog
R
trougla AB'C sledi da je: sin .
AC
Hod kliza~a 5 (ta~ke D) je: D' D' ' 2 HD' 2 CD sin . Ugao povratnog p i radnog r
hoda odre|uje se iz relacije:
R
p 2 arc cos , r 2 p . ............................................................ (6.55)
AC
Koeficijent promene ugaone rzine "k" jednak je:
R R
2 2 arc cos arc cos
AC AC arc cos , ................... (6.56)
k r
p R R arc cos
2 arc cos arc cos
AC AC
R
kada se usvoji da je .
AC
62
Iz jedna~ine 6.56 o~igledno je da je vrednost ugla povratnog hoda p mawa ( p r ), te

je rzina pri povratnom hodu ve}a. Brzine i urzawa ~lanova ovog mehanizma odr|ene su
grafoanaliti~kom i analiti~kom metodom.
Sl. 6.27: Krajwi poloàji oscilatorno kulisnog mehanizma (zadatak 6.3)
Grafoanaliti~ka metoda
Zadatak 6.3: Odrediti kinemati~ke parametre oscilatorno kulisnog mehanizma sa sl.
6.25. Dati podaci su: AB 0,2 m , CD 0,6 m , CB 0,46 m , AC 0,28 m , 45 , 2 10 s -1 i
2 0 .
Plan rzina se doija na osnovu jedna~ina:
1. v B AB 2 0,2 m 10 s -1 2 m/s .
Pravac ove rzine je upravan na ~lan 2, (na AB ) u smeru ygaone rzine 2 . Odaere se
1 m/s
pogodna razmera za crtawe plana rzina U v i ta~ka Pv kao po~etak plana rzina.
2 cm
Brzina ta~ke B4 odre|uje se na osnovu rzina ta~aka B i C jer se nalaze na istom ~lanu, te
je:
B B
2. v B4 v B v B4 , gde je v B4 // CB4 ,
C C
3. v B4 v C v B4 , gde je v B4 B4C .
Brzina ta~ke D odre|uje se proporcijom:
CB4 Pv b 4 CD Pv b 4 0,58 3,5
4. Pv d 4,5 cm .
CD Pv d CB4 0,45
Brzina ta~ke D6 odre|uje se na osnovu ta~ke D i da ima pravac paralelan sa klizawem

( // FG ):
D D
5. v D6 v D v D6 , gde je v D6 // ED6 ,
6. v D6 // FG .
63
VB4 1,8
Ugaona rzina ~lana 4 je: 4 4 s -1 .
CB 4 0,45
Na osnovu prethodnih jedna~ina nacrta se plan rzina (sl. 6.28) iz kojeg se izra~unaju
intenziteti svih rzina.
Sl. 6.28: Plan rzina oscilatorno kulisnog

mehanizma (zadatak 6.3)
Jedna~ine za urzawa su:

7. a B AB 22 0,2 m 10 2 20 m/s 2 .
10 m/s 2
Odarana razmera za plan urzawa je U a . Urzawa ostalih ta~aka odre|uju se
4 cm
prema jedna~inama:
B
8. a B4 a B a k a B4 ,
B 2 4 0,85 6,8 m/s 2 , a B
gde je a k 2 4 v B 4 B4 // CB 4 . Pravac i smer koriolisovog
urzawa odre|uju se prema skici (sl. 6.29).
C C
9. a B4 a C a B4n a B4 t ,
C C C
gde je a B4n // B4C , a B4t B4C , a B4n
vC
B 4
2

182
7,2 m/s 2 .
B4C 0, 45
Urzawe ta~ke D odre|uje se proporcijom:
CB4 Pa b'4 CD Pa b'4 0,58 3
10. Pa d ' 3,86 cm .
CD Pa d' CB4 0,45
Brzina ta~ke D6 odre|uje se u odnosu na ta~ku D i trea da ima pravac paralelan sa

pravcem klizawa ( // FG ):
D D
11. a D6 a D a D6 , gde je a D6 // ED6 ,
12. a D6 // FG .
Sve ostale ta~ke na ~lanu 6 imaju iste rzine i urzawa kao i ta~ka D6 .
Na osnovu jedna~ina za urzawa nacrtan je plan urzawa (sl. 6.30) odakle su odre|eni
intenziteti.
64
Sl. 6.29: Odre|ivawe koriolisovog

Sl. 6.30: Plan urzawa oscilatorno kulisnog mehanizma

(zadatak 6.3)
Analiti~ka metoda
Da i se analiti~kim putem odredile rzine i urzawa potreno je definisati poloàj
~lana 4 (ugla ) u funkciji poloàja pogonskog ~lana 2 (ugla ). Na osnovu sl. 6.31 sledi da
je:
BB' R sin
tan . .................................................................... (6.57)
B' C AC R cos
d
je ugaona rzina ~lana 4 4 diferencirawem jedna~ine (6.57) po vremenu
dt
doija se:
d d d d d d R sin
4 2 2 arc tan , odakle je
dt d dt d d d AC R cos
2
R R
cos
AC AC R
4 2 cos 2 . Usvaja se da je , te je:
2 AC
R
1 cos
AC
cos 2
4 2 cos 2 . .................................................................. (6.58)
1 cos 2
Ugao trea eliminisati i izraziti ga u funkciji ugla pogonskog ~lana te je:
1
cos 2 . Sre|ivawem ovog izraza doija se:
1 tan 2
65
cos 2
1

1 cos 2 . Ugaona rzina kulise 4 na osnovu prethodnih
2 sin 2 1 2 cos 2
1
1 cos 2
izraza je:
cos
4 2 . .................................................................... (6.59)
1 2 cos 2
Sl. 6.31: Trenutni poloàj oscilatorno kulisnog

mehanizma (zadatak 6.3)
Oimna rzina ta~ke D je v D 4 CD . Brzina ta~ke D6 i ~lana 6 (sl. 6.26) jednaka je:
d d
v D6 x D6 CD sin CD 4 cos v D cos . ..................... (6.60)
dt dt
Ugaona rzina kulise 4 jednaka je nuli kada je cos 0 , odnosno kada je

R
cos , a to je u "mrtvim" poloàjima mehanizma kada su ~lanovi 2 i 4 pod pravim
AC
uglom.
Ugaono urzawe kulise 4 doija se diferencirawem ugaone rzine po vremenu:
4
d4 d d d4

d
2 4 22

2 1 sin
. .......... (6.61)
dt d dt d d
1 2 cos 2
2

Ekstremne vrednosti ugaone rzine ~lana 4 se doijaju iz uslova da je 4 0 , odnosno
kada je 0 i 180 . Maksimalna ugaona rzina ~lana 4 pri radnom hodu je:
1
2 2 , a pri povratnom hodu je:
4 max/ 0 o
1 2 2 1
1
2 2 .
4 max/ 180 o
1 2 2 1
Dijagramski prikaz ugaone rzine i ugaonog urzawa kulise oscilatorno kulisnog

mehanizma za ceo jedan radni ciklus prikazan je na sl. 6. 32 i 6. 33.
66
Sl. 6.32 : Ugaona rzina kulise oscilatornog mehanizma u toku

radnog ciklusa (zadatak 6.3)
Sl. 6.33: Ugaono urzawe kulise oscilatornog mehanizma u toku

radnog ciklusa (zadatak 6.3)
Zadatak 6.4: Geometrijski podaci mehanizma dati su na kinemati~koj {emi (sl. 6.34) koja
0,1 m
je nacrtana u razmeri U L . Pogonski ~lan 2 se or}e jednolikom ugaonom rzinom
0,5 cm
2 10 s 1 . Potreno je odrediti rzine i urzawa ostalih ~lanova i kinemati~kih ta~aka.
Sl. 6.34: Kinemati~ka {ema (zadatak 6.4)
67
Brzina ta~ke B na pogonskom ~lanu 2 je:

1. v B AB 2 2 m/s ,
1 m/s
a na planu rzina (sl. 6.35) nacrtana je u razmeri U v .
2 cm
Ostale rzine se doijaju prema jedna~inama:
B B
2. v C v B v C , gde je v C CB ,
3. v C // x - x .
^lan 4 ima translatorno kretawe po pravcu x-x. Stoga sve ta~ke na ~lanu 4 imaju iste
rzine kao i urzawa, te je
4. v D v E v C .
^lan 6 je po oliku deo kru`nice radijusa R sa centrom u ta~ki G. Brzina ta~ke E 6
odre|uje se preko ta~aka E i F:
E E
5. v E 6 v E v E6 , gde je v E 6 E 6G ,
F
6. v E 6 v F v E 6 .
F
Brzina ta~ke F je nula, a v E 6 E 6F .
Ugaone rzine ~lanova 3 i 6 su:
VCB -1 VEF6
3 3,83 s , 6 0,454 s -1 , a smerovi su odre|eni na skici (sl. 6.38).
CB E 6F
Sl. 6.35: Plan rzina (zadatak 6.4)
Urzawe ta~ke B je:

7. a B AB 22 0,2 10 2 20 m/s 2 .
10 m/s 2
Usvojena razmera za plan urzawa je U a (sl. 6.36). Urzawa ostalih ta~aka
2 cm
odre|uju se prema jedna~inama:
68
B B
B
gde je a Cn

B2
vC B B
4,03 m/s 2 , a Cn // CB usmereno od ta~ke C ka B, a a Ct CB .
CB
9. a C // x x .
10. a D a E a C .
E E
11. a E 6 a E a k a E 6n a E 6 t ,
E 2,36 m/s 2 , a smer je pokazan na skici (sl. 6.37). Normalna komponenta
gde je a k 2 6 v E 6
E
relativnog kliznog urzawa a E6n se javqa jer je ~lan 6 kriv (deo kru`nice radijusa R) te je
E
vE
2
E
a E 6n E 6 14,38 m/s 2 , a E 6n // E 6 G usmereno je od ta~ke E 6 ka ta~ki G. Tangencijalna
E 6G
E
komponenta relativnog kliznog urzawa ima pravac tangente na kru`nicu, a E 6 t E 6G .
F F
12. a E6 a F a E 6n a E 6 t ,
F F
gde je a E 6n // E 6 F usmereno od ta~ke E 6 ka ta~ki F, a E 6n
vF
E
6
2
F
0,03 m/s 2 , a a E 6 t E 6 F .
E6F
a B a F
Ugaona urzawa su: 3 Ct i 6 E 6 t .
CB EF
Sl. 6.36: Plan urzawa (zadatak 6.4) Sl. 6.37: Odre|ivawe koriolisovog
Sl. 6.38: Odre|ivawe smerova rzina i

69
Zadatak 6.5: Odrediti brzine i ubrzaa kinematikih taaka, ugaonu brzinu i ugaono
10 cm
ubrzae lana 5. Dati su podaci: U L , 2 20 s -1 i 2 0 (. 6.39). Preporuene
1 cm
1 m/s 10 m / s 2
razmere su U v i Ua .
1 cm 0,5 cm
Sl. 6.39: Kinemati~ka {ema (zadatak 6.5)

1. v B AB 2 0,2 20 4 m/s , v B BA ,
B B
3. vC // x x ,
4. v D vC ,
D D
5. v E v D v E , gde je v E ED ,
F F
6. v E v F v E , gde je v E EF .
(2) 90 C B
(. 6.40), . C D
.
Sl. 6.40: (zadatak 6.5)

1 m/s
U v , :
1 cm
1m/s
vC v D v B Pv b U v 4 cm 4 m/s ,
1 cm
70
1m /s
v E Pv e U v 2,8 cm 2,8 m / s ,
1 cm
1m / s
vD
E ed U v 4,1 cm 1cm 4,1 m / s ,
vF
E v E 2,8 m / s
B 0 m/s .
vC

v D
4,1
5 5 E 18,63 s -1 ,
ED 0,22
(. 6.42).

10 m / s 2
Ua :
0,5 cm
7. a B AB 22 0,2 202 80 m/s2 , : a B // AB .
B B
B
a Cn

B2
vC

02 0m/s2 , a B CB .
Ct
CB 0,40
9. a C // x x
D D
10. a E a D a En a Et ,
:
D
a En // ED D, aD
En
2 4,12 76,40 m/s2 , a DEt ED .
vD
E
ED 0,22
F F
11. a E a F a En a Et ,
:
F
a En // EF F, F
a En

vF
E
2

2,82 41,7 m/s2 , a F EF .
Et
EF 0,188

10 m / s 2
U a ,
0,5 cm
:
10 m / s 2
a C a D Pa c' U a 2,25 cm 45 m / s 2 ,
0,5 cm
10 m / s 2
a E Pa e' U a 2,698 cm 54 m / s 2 ,
0,5 cm
71
D 10 m / s 2
a Et ne' U a 3,00 cm 60 m / s 2 .
0,5 cm
Sl. 6.41: (zadatak 6.5)

aD 60
5 5 Et 272,72 s - 2 ,
ED 0,22
o (. 6.42).
Sl. 6.42: Odre|ivawe smerova brzina i urzawa (zadatak 6.5)
72
7. PRO[IREWE KLIZNIH KINEMATI^KIH PAROVA

2 1. 1 , .
2. 2
A 2 B2 .
Ako se zami{qeno pro{iri ~lan 1 sa ravni 1 i doda ta~ka B1 ispod ta~ke B2 (sl. 7.1
levo), relativno kretawe izme|u ta~aka A 2 A1 i B2 B1 je isto, te su klizne brzine i klizna
1 B1 1 B1
ubrzawa ista: v 2 v B2 i a 2 a B2 . To isto vaì i kada su oba ~lana pokretna, npr. kada
2 B2 2 B2
se pro{iri ~lan 2 sa 2 tada je v 3 v B3 i a 3 a B3 (sl. 7.1 desno). Ovakav na~in
zami{qenog pro{irewa ~lanova kliznih parova koristi se pri re{avawu zadataka.
Sl. 7.1: Pro{irewe kliznih kinemati~kih parova
Princip pro{irivawa ~lanova kliznih kinemati~kih parova pokazan je na slici 7.2.

^lan 4 kliza po ~lanu 3, te se moè pro{iriti ~lan 3 na 4 i obrnuto, ~lana 4 na 3, jer
predstavqaju jedan kinemati~ki par.
U slu~aju da nisu jedan kinemati~ki par (da kliza~ nije zavaren za ~lan 4) ovakvo
pro{irewe se ne bi moglo koristiti, jer ne bi bilo isto relativno kretawe izme|u ta~aka
C 4 C3 i D 4 D 3 .
Sl. 7.2: Princip pro{irewa ~lanova kliznih kinemati~kih parova
Ako se pro{iri ~lan 3 na 4 sa ravni 3 dobija se ta~ka D3 ispod ta~ke D 4 koje klizaju
jedna po drugoj isto kao ta~ke C3 i C 4 (sl. 7.2 levo). U ovom slu~aju mogu se pisati slede}i
izrazi za brzine:
C3 D3
v C4 v C3 v C4 i v D 4 v D3 v D 4 ,
73
C3 D3
gde su relativne klizne brzine iste v C4 v D4 i imaju pravac paralelan sa pravcem
C3 D4
klizawa, v C4 , v D4 // BE .
C3
Jedna~ine za ubrzawa izme|u ovih ta~aka su: a C4 a C3 a k a C4 , i
D3
a D 4 a D3 a k a D 4 .
C3 D3
Koriolisova ubrzawa su ista jer su iste relativne klizne brzine v C4 v D4 , a
intenzitet je a k 2 3 v C3 D3
C4 2 3 v D 4 . Relativna klizna ubrazawa su ista po
C3 D3 C3 D3
intenzitetu i po pravcu, a C4 a D4 i a C4 , a D4 // BE .
Po potrebi, zami{qeno se moè pro{iriti ~lan 4 na 3 ( 4 ), npr. do ta~ke E ili B, tako
se dobija fiktivna ta~ka B4 koja kliza po ta~ki B isto kao {to klizaju ta~ke C3 i C 4 . Za
ovaj primer (sl. 7.2 desno) mogu se pisati slede}e relacije:
B B
v B4 v B v B4 i a B4 a B a k a B4 ,
B B B
B , a v , tj. a BE .
gde je v B4 , a B4 // BE , a k 2 3 v B 4 k B4 k
U prvom primeru (sl. 7.2 levo) ne mogu se pisati jedna~ine za brzine i ubrzawa izme|u
ta~aka D4 i C3 , D3 i C4 , jer ove ta~ke nisu na istim ~lanovima, niti klizaju jedne po
drugoj. Ne moè se pro{iriti ~lan 4 na 5 ili 4 na 2 jer u tom slu~aju ne bi bila ista
relativna kretawa izme|u pro{irenih ta~aka.
U drugom primeru (sl. 7.2 desno) ne mogu se pisati jedna~ine za brzine i ubrzawa izme}u
ta~aka D 4 i B , C4 i B , zatim izme|u B 4 i C3 , jer ta~ke nisu na istim ~lanovima niti
klizaju jedna po drugoj. Po potrebi pro{irewe ~lana 4 moè biti i do ta~ke E gde bi se
dobila ta~ka E 4 .
Ako je ~lan po kome kliza~ kliza kriva linija (na primer kru`nica) tako|e se moè
pro{iriti ~lan 3 na 4 i obrnuto (sl. 7.3 levo). Tada je odnos brzina i ubrzawa definisan
jedna~inama:
C3 D3
v C4 v C3 v C4 , v D 4 v D3 v D 4 ,
C3 C3 D3 D3
a C4 a C3 a kc a C4n a C4 t , i a D 4 a D3 a kd a D 4n a D 4 t .
Apsolutne i relativne brzine i ubrzawa izme|u ta~aka C 4 i C3 i izme|u ta~aka D 4 i

D3 nisu iste ni po intenzitetu ni po pravcu, jer te ta~ke rotiraju na razli~itim
radijusima R c i R d .
Isto bi ovo vaìlo i za slu~aj da se pro{iri ~lan 4 na 3 tada bi se dobila ta~ka B4 ~ije
relativne brzine i ubrzawa u odnosu na ta~ku B nisu iste kao relativne brzine i ubrzawa
izme|u ta~aka C 4 i C3 .
74
Sl 7.3: Pro{irewe kliznih kinemati~kih parova kada je ~lan kriva linija
Zadatak 7.1: Odrediti brzine i ubrzawa kinemati~kih ta~aka i ~lanova mehanizma.

Dati podaci su: AB2 0,12 m, B2C 0,37 m, CD 0,08 m, DE 0,25 m, x E 0,47 m,
y E 0,08 m, 2 120 , 4 138 , 2 10 s -1 i 2 0 .
0,1 m
Kinemati~ka {ema je nacrtana u razmeri U l .
1 cm
Da bi se odredile brzine treba nacrtati plan brzina prema jedna~inama za brzine.
Brzina pogonske ta~ke B2 jednaka je:
1. v B2 AB2 2 1,2 m/s , gde je brzina v B2 AB2 .
Brzina ta~ke B3 moè se odrediti preko ta~ke B2 (poznata je) i preko ta~aka C i D (na
istom su ~lanu 3) ali su wihove vrednosti nepoznate. Brzina ta~ke D se moè odrediti
preko E (wena brzina je poznata) i preko ta~aka B3 i C, ali su i wihove brzine, za sada
nepoznate. Proizilazi da za ta~ke D i B3 imamo samo po jednu jedna~inu koju moèmo
nacrtati na planu brzina.
Sl. 7. 4: Kinemati~ka {ema (zadatak 7.1)
Da bi se dobila jo{ po jedna jedna~ina za ta~ke D i B3 pro{iri se ~lan 2 na 3 ili

obrnuto 3 na 2 (sl. 7.5). Druga mogu}nost pro{irewa ~lana 3 na 2 ne bi koristila, jer nema ni
jedna poznata mogu}nost za ta~ke C i D na ~lanu 3. Stoga se pro{iri ~lan 2 sa ravni 2 do
ta~ke D i dobija ta~ka D 2 . Ovakvim pro{irewem dobija se isto relativno kretawe izme|u
ta~aka D (D po D 2 ) i ta~aka B ( B3 po B2 ). Bilo bi ispravno pro{irewe ravni 2 do ta~ke
C (dobili bi ta~ku C 2 ), me|utim, ne bi se mogla odrediti wena brzina jer nedostaje jo{
jedan uslov.
75
a) b)
Sl. 7.5: Mogu}nosti pro{irewa kinemati~kog para 2 i 3 (zadatak 7.1)
a) pro{irewe ~lana 2 na 3, b) pro{irewe ~lana 3 na 2
Za usvojeno prvo pro{irewe ~lana 2 na 3 sa ravni 2 odredi se brzina ta~ke D 2 prema

jedna~inama:
2. v D 2 AD 2 2 0,29 m 10 s -1 2,9 m/s , gde je v D 2 AD2
D2
3. v D v D 2 v D , gde je v DD 2 // B3C .
Jedna~ine za brzine ostalih ta~aka su:
E
4. v D v E v D , gde je relativna obimna brzina v ED DE i v D DE 4 .
D D
5. v B3 v D v B3 , gde je relativna obimna brzina v B3 B3D , a po intenzitetu jednaka
D B D .
je v B3 3 3
B2 B2
6. v B3 v B2 v B3 , gde je v B3 // B3C
B3 B3 B3 CB .
7. v C v B3 v C , gde je v C CB3 , a po intenzitetu jednaka je v C 3 3
D D
8. v C v D v C , gde je relativna obimna brzina v C CD , a po intenzitetu je
D CD .
vC 3
Ugaone brzine ~lanova 3 i 2 su iste ( 3 2 ) jer je kliza~ zavaren i predstavqa deo
~lana 2. To isto vaì i za ugaona ubrzawa ~lanova 3 i 2, tj 3 2 .
Inteziteti brzina se dobijaju iz plana brzina (sl. 7.6) koji je nacrtan u razmeri
1 m/s
Uv , tako {to se odgovaraju}i odse~ci mnoè sa razmerom za brzine te iznose:
1 cm
1 m/s B3 3,6 m/s ,
v D Pv d U v 4,7 cm 4,7 m/s , v C 4,4 m/s , v B3 3 m/s , v C
1 cm
D 3,3 m/s , v B2 4,1 m/s , v D 2 4,1 m/s i v D 0,8 m/s .
vB3 B3 D C
v 4,7
Ugaona brzina ~lana 4 dobija se iz relacije 4 D 18,80 s -1 , a smer je dat na
DE 0,25
slici 7.7.
Jedna~ine za ubrzawa su:
9. a B2 AB2 2 2 0,12 m 10 2 s -1 12 m/s 2 , gde je ubrzawe a B2 // B2 A sa smerom ka
centru rotacije, ka ta~ki A.
Usvojeno pro{irewe ~lana 2 sa ta~kom D 2 koristi se i pri odre|ivawu ubrzawa.
10. a D2 AD2 2 2 0,29 m 10 2 s -1 29 m/s 2 , gde je a D2 // D 2 A u smeru od ta~ke D 2 ka
ta~ki A.
76
Sl. 7.6: Plan brzina (zadatak 7.1) Sl. 7.7: Odre|ivawe smera ugaone
brzine (zadatak 7.1)
D2 D 2 2 10 4,1 82 m/s 2 . Pravac i smer ovog

11. a D a D2 a k1 a D , gde je a k1 2 3 v D
D2
koriolisovog ubrzawa odre|uje se prema skici (sl. 7.8), a a D // B3C .
E E E
12. a D a E a Dn a Dt , gde je a Dn

vE
D
2

4,7 2 88,36 m/s 2 , a E // DE u smeru od
Dn
DE 0,25
E
ta~ke D ka E, a a Dt DE , a E Dt DE 4 .
D D D
13. a B3 a D a B3n a B3t , gde je a B3n

vBD 2
3 3,3 32,02 m/s 2 , a D // B D u smeru
2
B3n 3
B3D 0,34
D
ka ta~ki D. Ubrzawe a B3t 0 , jer je 3 2 0 .
B2 B2 2 10 4,1 82 m/s 2 , a B2 // B C .
14. a B3 a B2 a k 2 a B3 , gde je a k 2 2 3 v B3 B3 3
B3 B3 B 3
15. a C a B3 a Cn a Ct , gde je: a Cn

vC B3 2
B3
35,02 m/s 2 , a Cn // CB3 u smeru ka ta~ki
CB3
B3
B3 , a Ct CB3 .
2
v D
D D
16. a C a D a Cn a Ct , gde je: a Cn
D C 0,82 8 m/s2 , a D // CD u smeru ka ta~ki D,
Cn
CD 0,08
D
a Ct CD .
10 m/s 2
Prema jedna~inama za ubrzawa koriste}i razmeru U a nacrta se plan ubrzawa
0,5 cm
(sl. 7.9).
Intenziteti ubrzawa se dobijaju iz plana ubrzawa mnoèwem odse~aka sa razmerom za
ubrzawa:
10 m/s 2 B3 6 m/s 2 , a E 244 m/s 2 .
a D Pa d ' U a 13 cm 260 m/s 2 , a C 254 m/s 2 , a Ct Dt
0,5 cm
77
a E
244
Ugaono ubrzawe ~lana 4 dobija se iz relacije 4 Dt 976 s -2 , a smer se dobija
DE 0, 25
iz jednakosti smerova tangencijalnog i ugaonog ubrzawa prema slici 7.10. Ugaono ubrzawe
a B3
0 B3
~lana 3 dobija se iz relacije 3 Ct 0 , jer je a Ct 0
CB3 0,37
Sl. 7.8: Odre|ivawe koriolisovih Sl. 7.10: Odre|ivawe smera ugaonog

ubrzawa (zadatak 7.1) ubrzawa (zadatak 7.1)
Sl. 7.9: Plan ubrzawa (zadatak 7.1)
7.1. .7.11.
, 2, 3 , 4
.
Pro{irewe kliznog kinemati~kog para uvek moè biti na dva razli~ita na~ina.
Zadatak 7.1 je re{en pro{irewem ~lana 2 na 3 (sl. 7.5a), a moè se re{iti i pro{irewem
~lana 3 na 2 (sl. 7.5b).
78
Pri pro{irewu ~lana 3 na 2, ta~ka A 3 se moè odrediti preko ta~ke A (klizaju jedna po
drugoj i poznato je kretawe ta~ke A) i moè preko ta~aka C i D, ali su wihove brzine
nepoznate.
To zna~i da ovakvo pro{irewe, iako je principijelno u redu ne moè dati re{ewe
zadatka.
Sl. 7.11. Re{ewe zadatka 7.1

0,1 m
Podaci su dati na kinemati~koj {emi (sl. 7.12) koja je nacrtana u razmeri U L i
1 cm
2 10 s -1 i 2 0 .
Ta~ka B je na pogonskom ~lanu 2, te je wena brzina poznata:

1. v B AB 2 0,9 m/s .
Za ta~ke C3 i C 4 ima po jedan uslov za brzine preko poznatih ta~aka. Ta~ka C3
odre|uje se preko B, a ta~ka C 4 preko D.
Nedostaje jo{ po jedna jedna~ina koje se dobijaju pro{irewem ~lana 3 na 4 ili obrnuto 4
na 3.
Sl. 7.12: Kinemati~ka {ema mehanizma mogu}nosti pro{irewa (zadatak 7.2)
Prva mogu}nost je da se pro{iri ~lan 3 na 4 sa ravni 3 i dobila bi se ta~ka D3 koja bi

klizala po D isto kao ta~ke C3 i C 4 (sl. 7.12 levo). U ovom slu~aju brzina ta~ke D3 bi se
odredila preko brzina ta~aka B i D, a zatim bi se odredila brzina ta~ke C3 (preko B i
D3 ). Na kraju bi se dobila brzina ta~ke C 4 preko ta~aka C3 i D.
79
Druga mogu}nost je da se pro{iri ~lan 4 sa ravni 4 na ~lan 3 do ta~ke B gde se dobija

ta~ka B 4 koja po B kliza kao ta~ka C3 po C 4 (sl. 7.12 desno). Brzina ta~ke B4 se odre|uje
preko B i D, zatim se odredi C 4 preko B4 i D i na kraju C3 preko ta~aka B i C 4 .
Usvaja se druga mogu}nost pro{irewa te su jedna~ine za brzine:
B B
2 v B4 v B v B4 , v B4 // DC 4 ,
D D
3. v B4 v D v B4 , v B4 B 4 D
D D
4 v C4 v D v C4 , v C4 C 4 D ,
B4 B4 C B ,
5. v C4 v B4 v C4 , vC 4 4 4
C4 C4
6. v C3 v C4 v C3 , v C3 // DC 4 i
B B
7. v C3 v B v C3 , v C3 C3B .
1m / s
Plan brzina je nacrtan prema prethodnim jedna~inama u razmeri U v (sl. 7.13)
1 cm
odakle se mogu odrediti intenziteti brzina i ugaone brzine (sl. 7.15).
Jedna~ine za ubrzawa se pi{u istim redom kao i jedna~ine za brzine. Plan ubrzawa (sl.
10 m / s 2
7.14) nacrtan je u razmeri U a .
0,5 cm
8. a B AB 2 2 9 m/s 2
B B 52,60 m/s 2 , v B4 9,39 s 1 ,
9. a B4 a B a k1 a B4 , gde je a k1 2 4 v B 4 4
B4D
B
a B4 // DC 4 . Smer koriolisovog ubrzawa dat je na skici (sl. 7.15 levo).
10.
D D
a B4 a D a B4 n a B 4 t , gde je D
a B4 n
D 2
vB 4 29,12 m / s 2 , a D // B D
B4 n 4 i
B4 D
D
a B4 t B 4 D
D D D
11. a C4 a D a C4n a C4 t , gde je a C4n
D 2
vC
4 22,15 m / s 2 , a D // C D i
C 4n 4
C4D
D
a C4 t C 4 D .
2
v B4
B4 B4
12. a C4 a B4 a C4n a C4 t , gde je a C4 n
B 4 C4 B4
32,11 m / s 2 , a C 4 n // C 4 B 4 i
C4B4
B4
a C4 t C 4 B4 .
C4 C4
13. a C3 a C4 a k 2 a C3 , gde je a k 2 2 4 v C 4 2
C3 52,60 m/s i a C3 // DC 4
B 2
vC
14.
B B
a C3 a B a C3n a C3t , B
gde je a C 3 32,11 m / s 2 , a B // C B i a B C B .
3n C3n 3 C3t 3
C3B

3 4 (. 7.15, ).
80
Sl. 7.13: Plan brzina (zadatak 7.2)
Sl. 7.15: Koriolisova ubrzawa i smerovi igaonih brzina i ubrzawa (zadatak 7.2)
81

0,1 m
Geometrijski podaci su dati na sl. 7.16 razmerom U L . Ostali podaci su: 2 10 s -1 i
1 cm
2 0 .
Jedna~ine za brzine su:

1. v B AB 2 3 m/s , gde je brzina v B AB ,
2. v C AC 2 5,3 m/s , gde je brzina v C AC ,
C C
3. v E v C v E , v E EC ,
F F
4. v E v F v E , v E EF ,
cd
5. CD cd 2 cm .
CE ce
Da bi se dobila jo{ po jedna jedna~ina za ta~ke G 5 i G 6 pro{iri se ~lan 5 na 6 sa

ravni 5 i do ta~ka D5 ~ije se brzine odre|uju preko ta~aka D i B.
D D
6. v D5 v D v D5 , v D5 // BG 5 ,
B B
7. v D5 v B v D5 , v D5 D5B .
Brzine ostalih ta~aka jednake su:
D5 D5
8. v G5 v D5 v G 5 , v G5 G 5D5 ,
B B
9. v G5 v B v G5 , v G5 G 5B .
G5 G5
10. v G 6 v G5 v G 6 , v G 6 // BG 5 i
D D
11. v G 6 v D v G 6 , v G 6 G 6 D .
82
1 m/s
Plan brzina (sl. 7.17) nacrtan je u razmeri U v . Ugaone brzine su po
1,5 cm
vC vF vB
intenzitetu: 3 E 6,22 s 1 , 4 E 10,80 s 1 , 5 G5 7,99 s 1 i
EC EF G 5B
D
v G6
6 7,99 s 1 5 , a smerovi odre|eni na skici (sl. 7.19).
G 6D

12. a B AB 2 2 30 m/s 2 , gde je ubrzawe a B // BA usmereno ka ta~ki A.
13. a C AC 22 53 m/s 2 .
10 m/s 2
Plan ubrzawa (sl. 7.18) nacrtan je u razmeri U a .
1,5 cm
C C
vC
2
C
14. a E a C a En a Et , gde je a En E 17,42 m / s 2 , a En // EC u smeru ka ta~ki C i
C
EC
C
a Et EC .
F F F F
15. a E a F a En a Et , gde je a En // EF u smeru ka ta~ki F ( a En

vF
E
2
77,02 m / s 2 ), a
EF
F
a Et EF .
c' d '
16. CD c' d ' 2,05 cm .
CE c' e '
D
17. a D5 a D a k1 a D5 , gde je a k1 2 5 v D 2
D5 9,40 m/s , a smer je odre|en na slici
7.19.
83
B B B
18. a D5 a B a D5 n a D5 t , gde je a D5n // D5 B u smeru ka ta~ki B
B
( a D5 n
vB
D 5
2
B
25,30 m / s 1 ), a a D 5 t D5 B .
D5 B
B B B
19. a G5 a B a G 5n a G5t , gde je a G5 // G 5B u smeru ka ta~ki B
B
( a G 5n

vGB 2
5 11,05 m / s 2 ), a a B G B .
G5t 5
G 5B
D5 D5
20. a G5 a D5 a G5n a G5t , gde je a G
v D5 2
D5 G 5 14,56 m / s 2 , a D5 // G D u smeru ka
G5 5 5
5n G 5D5
D5
ta~ki D5 , a a G 5 t G 5D5 .
G5
21. a G 6 a G5 a k 2 a G 6 , gde je a k 2 2 5 v G 5 2
G 6 9,40 m/s .
D D D
22. a G 6 a D a G 6n a G 6 t , gde je a G 6n // G 6 D u smeru ka ta~ki D
D
( a G 6n

vGD 2
6 14,56 m / s 2 ), a a D G D . Na osnovu plana brzina (sl. 7.17) i plana
G6t 6
G 6D
ubrzawa (sl. 7.18) odre|uju se intenziteti brzina i ubrzawa, ugaone brzine i ubrzawa, kao i
wihovi smerovi (sl. 7.19).
Sl. 7.18. Plan ubrzawa (zadatak 7.3)
84
Sl. 7.19: Smerovi ugaonih brzina, ubrzawa i koriolisovih

ubrzawa (zadatak 7.3)
0,1 m
Geometrijski podaci su dati na sl. 7.20 razmerom U L . Ostali podaci su: 2 20 s -1
1 cm
i 2 0 (sl. 7.20).

Jedna~ine za brzine su:
1. v B AB 2 4 m/s , gde je brzina v B AB ,
B B
2. v B4 v B v B4 , v B4 // CB 4 ,
3. v B4 // CD ,
4. v C v D v B4 ( 4 ).
Za ta~ke E5 i E 6 mogu se napisati samo po jedna jedna~ina preko ta~aka ~ije su brzine
poznate, za ta~ku E5 preko ta~ke D, a za ta~ku E 6 preko ta~ke F. Po{to se ta~ke E5 i E 6
nalaze na ~lanovima kliznog para, mogu se pro{iriti i tako dobiti jo{ po jedna potrebna
jedna~ina. Pro{iri se ~lan 6 na 5 (ravan 6 ) i dobija ta~ka D6 . Brzina ta~ke D6 se
odre|uje preko ta~aka D i F:
D D F F
5. v D6 v D v D6 , v D6 // FE 6 6. v D6 v F v D6 , v D6 D6 F .
Brzine ostalih ta~aka su:
F F D6 D6
7. v E6 v F v E 6 , v E 6 E 6 F 8. v E6 v D6 v E6 , v E6 E 6 D 6 ,
E6 E6 D D
9. v E5 v E 6 v E5 , v E5 // FE 6 10. v E5 v D v E5 , v E5 E 5D .
85
Plan brzina (sl. 7.21) nacrtan je u razmeri

1m / s
Uv iz kojeg su odre|eni intenziteti
1 cm
svi ostali parametri.
Jedna~ine za ubrzawa pi{u se istim redom kao i za brzine.

11. a B AB 2 2 80 m/s 2 , gde je ubrzawe a B // BA sa smerom ka ta~ki A
10 m / s 2
( Ua ).
0,5 cm
B B
12. a B4 a B a B4 , gde je a B4 // B4C .
Izme|u ta~aka B4 i B nema koriolisovog ubrzawa jer ~lan 4 nema ugaonu brzinu (kre}e se
translatorno).
13. a B4 // CD
14. a C a D a B4
D v
D 117,16 m / s 2 , E 6 15,83 s 1 ,
15. a D6 a D a k1 a D6 , gde je a k1 2 6 v D 6 6
E6F
D
a D6 // FE 6 .
F F F
16. a D6 a F a D6n a D6 t , gde je a D6n // D6 F u smeru ka ta~ki F,
F
( a D6n

F 2
vD 6 50,29 m / s 2 ), a F
D6 n D 6 F
D6 F
F F F
17. a E6 a F a E 6n a E6 t , gde je a E 6n // E 6 F u smeru ka ta~ki F,
F
v F 2
E6 2 F
( aE 6n E F 75,20 m / s ), a E 6n E 6 F
6
D6 D6 D6
18. a E 6 a D6 a E 6n a E 6 t , a E6n // E 6 D 6 u smeru ka ta~ki D6 ,
D 6
( a E 6n

vED6 2
6 60,16 m / s 2 ), a D6 E D
E6t 6 6
E 6D6
E6 E6
19. a E5 a E 6 a k 2 a E5 , gde je a k 2 2 6 v E 6 2
E5 117,16 m/s , a E5 // FE 6 .
Smerovi koriolisovih ubrzawa odre|eni su prema slici 7.23.
D D
20. a E5 a D a E5n a E5t ,
86
D D
a E5n // E 5 D u smeru ka ta~ki D , a E5n

vD
E 5
2
D
60,16 m / s 2 , a E5t E 5 D .
E 5D
Na osnovu plana brzina (sl. 7.21) i plana ubrzawa (sl. 7.22) mogu se odrediti intenziteti
brzina i ubrzawa i smerovi ugaonih brzina i ubrzawa (sl. 7.24).
Sl. 7.23: Odre|ivawe smerova Sl. 7.24: Odre|ivawe smerova ugaonih

koriolisovog ubrzawa (zadatak 7.4) brzina i ubrzawa (zadatak 7.4)
7.5:
10 cm
U L (. 7.25). 2
0,5 cm
2 5 s 1 . ,
87
1m/s
3 6. U v
2 cm
1m / s 2
Ua .
0,5 cm
5 6, 6 5,
6 (. 7.26).
Sl. 7. 25: Kinemati~ka {ema (zadatak 7.5) Sl. 7. 26: (zadatak 7.5)

10 cm
1. v B AB 2 0,36 5 1,8 m/s , v B BA , AB AB U L 1,8 cm 36 cm ,
0,5 cm
B B
2. v C v B v C , v C BC , 3. v C CD ,
B B C C
4. v E v B v E , v E EB , 5. v E v C v E , v E EC ,
G G E E
6. v E 6 v G v E6 , v E 6 E 6G , 7. v E 6 v E v E 6 , v E 6 // GF6 ,
G G E6 E6
8. v F6 vG v F6 , v F6 F6G , 9. v F6 v E 6 v F6 , v F6 F6E 6 ,
E E F6 F6
10. v F v v F , v F FE , 11. v F v F6 v F , v F // GF6 .
88

1m / s 1m / s
v C Pv c U v 3,63 cm 1,81 m/s , v E Pv e U v 5,9 cm 2,95 m/s ,
2 cm 2 cm
vCB cb U 6,1 cm 1 m / s 3,05 m/s , v D cd U 3,63 cm 1 m / s 1,81 m/s ,
v C v
2 cm 2 cm
1 m / s 1 m/s
vB C
E eb U v 6,33 cm 2 cm 3,16 m/s , v E ec U v 3,60cm 2 cm 1,8 m/s ,
1m / s 1m / s
vE G
F fe U v 1,70 cm 2 cm 0,85 m/s , v E 6 e 6g U v 0,693cm 2 cm 0,345 m/s ,
1m / s 1m / s
vE E6
E 6 e 6e U v 6,32cm 2 cm 3,16 m/s , v F6 f 6e 6 U v 0,47cm 2 cm 0,235 m/s ,
1m / s
v F6 Pv f 6 U v 0,675 cm 0,337 m/s .
2 cm

B
vC 3,05 v 0,337
3 5,08 s -1 , 6 F6 0,70 s -1 7. 30.
CB 0,6 GF6 0,48

12. a B AB 22 0,36 5 2 9 m/s 2 , : a B // AB .
B 2
B B B vC 3,05 2
13. a C a B a Cn a Ct , a Cn 15,5 m/s 2 ,
CB 0,6
D D D
14. a C a D a Cn a Ct , a Cn
vCD2

1,812
6,1 m/s 2 ,
CD 0,54
B B B
15. a E a B a En a Et , a En
vB
E
2

3,16 2
16,00 m/s 2 ,
EB 0,624
89
16.
C C B
a E a C a En a Et , a En

vCE
2

1,82
9,1 m/s 2 ,
EC 0,356
17.
G G G
a E 6 a G a E 6n a E 6 t , a E 6n

vG
E 6
2

0,3452
0,25 m/s 2 ,
E 6G 0,48
E E 2 0,7 3,16 4,42 m / s 2 (. 7.28),
18. a E 6 a E a k1 a E 6 , a k1 2 6 v E 6
19.
G G
a F6 a G a F6n a F6 t , a G

vG
2
2
F6 0,337 0,25 m/s 2 ,
F6 n F6G 0,46
20.
E6 E6
v E6 2 2
E 6 F6 0,235 0,184 m/s 2 (. 7.29),
a F6 a E 6 a F6 n a F6 t , a F6n F6 E 6 0,30
21.

a F a a Fn a Ft , a Fn

vF
2

0,852
2,4 m/s 2 ,
F 0,3
F6
22. a F a F6 a k 2 a F , a k 2 2 6 v FF6 2 0,7 3,16 4,42 m / s 2 (. 7.28).
. 7.28:
:
aB 20,16
3 Ct 33,6 s - 2 ,
CB 0,6
B n U 10,08cm 1 m / s2
a Ct 1 a 20,16 m / s - 2 ,
0,5cm
aG 0,12
6 F6 t 0,26 s - 2 , 7. 30.
F6G 0,46
7.5 . 7.31.
Sl. 7.30: Odre|ivawe smerova ugaonih brzina i ubrzawa (zadatak 7.5)
90

: Zbog male veli~ine formata kwige plan ubrzawa je okrenut za 90 u
suprotnom smeru od obrtawa kazaqke na satu u odnosu na svoj stvarni polo.
91
Sl. 7.31: Smerovi brzina ubrzawa (zadatak 7.5)
92
8. METODA ASURE
8. METODA ASURE
Metoda Asure se koristi za kinemati~ku grupu III klase, kada nije kinemati~ki
odre|ena, odnosno kada tri ta~ke na istom ~lanu imaju samo po jednu poznatu jedna~inu za
odre|ivawe brzina i ubrzawa (sl. 8.1). Metoda Asure se sastoji u pro{irewu tog ~lana (3)
koji ima tri kinemati~ke veze sa tri ta~ke B, C i D ~ije su brzine nepoznate.
Neka su poznate brzine i ubrzawa ta~aka A i E. Brzina ta~ke B mogla bi se odrediti
preko A i preko ta~aka C i D, me|utim wihove su brzine nepoznate. To isto vaì i za ta~ku
C ~ija se brzina moè odrediti preko E, ali ne moè preko B ili D jer su nepoznate. Brzina
ta~ka D se moè odrediti preko D1 , dok preko B ili C ne moè jer su za sada wihove brzine
nepoznate. Zna~i, kada imamo tri ta~ke, u ovom primeru B, C i D za koje se moè napisati
samo po jedna poznata jedna~ina za brzine, a nalaze se na jednom ~lanu (3) koristi se metoda
Asure.
Kinemati~ki nepoznat ~lan (3) se pro{iruje s ta~kom S (ta~ka Asure) koja se dobija u
preseku pravaca veznih ~lanova, ako su polu`ni, a kada su klizni u preseku pravca klizawa
okrenutog za 90. Na taj na~in se uvek dobijaju tri ta~ke S, S1 i S2 , a izabere se samo jedna,
bilo koja mogu}nost, u ovom primeru ta~ka S (sl. 8.1 ).
Sl. 8.1: Kinemati~ka grupa tre}e klase (Metoda Asure)
Ta~ka S pripada ~lanu 3, te se mogu pisati jedna~ine za brzine i ubrzawa izme|u ta~aka
B, C, D i S jer su sve na istom ~lanu. Brzina ta~ke S se odre|uje iz jedna~ine:
B
vS v B vS , po{to je brzina ta~ke B nepoznata wena vrednost se izrazi preko ta~ke A, te
A
je: v B v A v B i ovo se uvrsti u prethodnu jedna~inu te je:
A B
1. vS v A v B vS ,
gde obe relativne obimne brzine ta~aka B u odnosu na A i S u odnosu na B imaju iste pravce,
A B
tj. v B , vS AS .
C
Brzina ta~ke S se odre|uje i preko C te je: vS v C vS , a brzina ta~ke C je
E
v C v E v C i kada se ovaj izraz unese u prethodni dobija se:
93
8. METODA ASURE
E C
2. v S v E v C vS ,
E C
gde obe relativne obimne brzine imaju isti pravac v C , vS SE .
U preseku jedna~ine (1) i (2) na planu brzina (sl. 8.2) dobija se brzina ta~ke S. Sada se
moè preko ta~ke S odrediti brzina ta~ke D (ona ta~ka preko koje se nije dobila ta~ka
Asure S) na osnovu izraza:
S S
3. v D vS v D , gde je i v D DS ,
4. v D // x x .
Na osnovy ta~ke D moè se odrediti brzina ta~ke B ili C, sve jedno, te je:
D D
5. v B v D v B , gde je v B BD i
A
6. v B v A v B (ova jedna~ina je na planu brzina ve} predstavqena).
Na kraju se odre|uje brzina ta~ke C te je:
B B
7. v C v B v C , gde je v C CB
E
8. v C v E v C (ovaj izraz je ve} predstavqen na planu brzina).
Sl. 8.2: Plan brzina (metoda Asure)
Na isti na~in kao i brzine odre|uju se i ubrzawa. Prvi izraz za ubrzawe ta~ke S
B B A A
odre|uje se iz: a S a B a Sn a St , gde je a B a A a Bn a Bt , te se zamenom dobija:
A B A B
9. a S a A a Bn a Sn a Bt a St .
A B
Relativna normalna i tangencijalna ubrzawa imaju izme|u sebe iste pravce: a Bn , a Sn // SA
A B
i a Bt , a St SA .
Intenziteti oba normalna ubrzawa se mogu odrediti na osnovu vrednosti iz plana
A
brzina a Bn
vA
B
2
B
i a Sn
vSB
2
.

BA SB
C C E E
Drugi izraz za ubrzawe ta~ke S je: a S a C a Sn a St , gde je a C a E a Cn a Ct i
zamenom u prethodni izraz dobija se:
E C E C E C E C
10. a S a E a Cn a Sn a Ct a St , gde je a Cn , a Sn // SE i a Ct , a St SE .
94
8. METODA ASURE
U preseku jedna~ina (9) i (10) dobija se na planu ubrzawa (sl. 8.3) ubrzawe ta~ke S.
Ubrzawe ta~ke D odre|uje se iz jedna~ina:
2
v S
S S S S
11. a D a S a Dn a Dt , gde je a Dn // DS , a Dn , a Dt DS ,
S D
DS
D1 D1
12. a D a D1 a D , gde je a D1 =0, a D // x x .
D D D
13. a B a D a Bn a Bt , gde je a Bn
vD
B
2

D D
, a Bn // BD , a Bt BD i
BD
A A
14. a B a A a Bn a Bt .
B B B
15. a C a B a Cn a Ct , gde je a Cn
B2
vC B B
, a Cn // CB , a Ct CB
CB
E E E
16. a C a E a Cn a Ct , gde je a Cn
E 2
vC E E
, a Cn // CE , a Ct CE .
CE
Sl. 8.3: Plan ubrzawa (metoda Asure)
Ugaona brzina i ugaono ubrzawe ~lana 3 dobija se na osnovu jedna~ina:

B B
vD
B vC aD
Bt a Ct
3 i 3 , a smer prema skici (sl. 8.4).
BD CB BD CB
Sl. 8.4: Odre|ivawe smera ugaone brzine i ubrzawa ~lana 3
95
8. METODA ASURE
Zadatak 8.1: Odrediti kinemati~ke parametre mehanizma tresa~a. Poznati su podaci:

AD 0,09 m , CE 0,13 m , DF 0,30 m , EG 0,25 m , FG 0,52 m , HG 0,45 m , FH 0,13 m ,
HI 0,40 m , AI 0,46 m , 2 10 s -1 const , 2 30o , 4 225o i 5 30o (sl. 8.5).
Sl. 8.5: Kinemati~ka {ema mehanizma

tresa~a (zadatak 8.1)
Jedna~ine za brzine ta~ke D i E su:

1. v D AD 2 0,9 m/s , v D AD 2. v E v D 0,9 m/s , v E CE .
Brzina ta~ke F se odre|uje preko ta~ke D (wena brzina je poznata) i moè preko ta~aka
G i H ali su wihove brzine nepoznate. Brzina ta~ke G se odre|uje preko E i moè preko F i
H, ali su wihove brzine nepoznate. Tako|e, i brzina ta~ke H ima jednu poznatu jedna~inu
(preko ta~ke I), a moè i preko ta~aka G i F ali su wihove brzine, za sada, nepoznate. Po{to
su tri ta~ke F, G i H na jednom ~lanu (7) za koje ima po jedna poznata jedna~ina, koristi se
metoda Asure. Ta~ke Asure se dobijaju u preseku pravaca ~lanova 5, 6 i 8. Usvojena je ta~ka S
dobijena u preseku ~lana 5 i 8. Jedna~ine za brzine su:
D F D F I H I H
3. vS v D v F vS , gde je v F , vS SD , 4. vS v I v H vS , gde je v H , vS SI ,
S S E E
5. v G vS v G , gde je v G SG , 6. v G v E v G , gde je v G GE ,
G G I I
7. v H v G v H , gde je v H HG , 8. v H v I v H , gde je v H HI ,
H H D D
9. v F v H v F , gde je v F FH i 10. v F v D v F , gde je v F FD .
1 m/s
Iz plana brzina (sl. 8.6) gde je razmera U v odre|uju se intenziteti brzina i
6 cm
vD 0,066
ugaonih brzina. Intenziteti ugaonih brzina su: 5 F 0,22 s -1 ;
FD 0,3
vG 1,44
E
vG 0,266 -1 v IH 0,583
7 H -1
3,11 s ; 6 1,064 s ; 8 1,457 s -1 . Ugaona
HG 0,45 GE 0,25 HI 0,4
2 AE
brzina ~lana 4 dobija se iz relacije za prenosni odnos , te je:
4 CD
2 CD 10 0,09
4 6,92 s -1 .
AE 0 ,13
Odre|ivawe smerova ugaonih brzina pokazano je na slici (sl. 8.8).
96
8. METODA ASURE
1 m/s 2
Ubrzawa se dobijaju iz plana ubrzawa (sl. 8.7) koji je nacrtan u razmeri U a .
1 cm
11. a D AD 22 0,09 10 2 9 m/s 2 , a D // AD u smeru ka ta~ki A.
12. a E CE 24 0,13 6,92 2 6,22 m/s 2 , a E // CE u smeru ka ta~ki C.
D F D F D F
13. a S a D a Fn a Sn a Ft a St , a Fn , a Sn // SD u smeru ka ta~kama D i F, intenziteti
F 2
normalnih ubrzawa su: a D
vD 2
v D F
F 0,0147 m/s 2 , a F S 1,217 m/s 2 ; a Ft , a St SD
Fn FD Sn SF
I H I H
14. aS a I a Hn aSn a Ht aSt ,
I H
gde je: a Hn , a Sn // SI u smeru ka ta~kama I i H, intenziteti normalnih ubrzawa su:
I
a Hn

v IH
2
2 H
0,849 m/s , a Sn

v SH
2
I H
1,281 m/s 2 ; a Ht , a St SI .
HI SH
S S
15. a G a S a Gn a Gt ,
S v S 2 S
gde je: a Gn // GS u smeru ka ta~ki S, a SGn G 5,586 m/s 2 , a Gt GS .
GS
E E
16. a G a E a Gn a Gt ,
97
8. METODA ASURE
E E
gde je: a Gn // GE u smeru ka ta~ki E, a Gn
E 2
vG E
0,283 m/s 2 , a Gt GE .
GE
G G
17. a H a G a Hn a Ht ,
G vG
2
G
gde je: a Hn // HG u smeru ka ta~ki G, a Hn H 4,355 m/s 2 , a Ht HG .
G
HG
I I
18. a H a I a Hn a Ht ,
I I
gde je: a Hn // HI u smeru ka ta~ki I, a Ht HI .
H H
19. a F a H a Fn a Ft ,
gde je:
H H
a Fn // FH u smeru ka ta~ki H, a Fn
vH
F
2
H
1,335 m/s 2 , a Ft FH .
FH
D D
20. a F a D a Fn a Ft ,
D D
gde je: a Fn // FD u smeru ka ta~ki D, a Ft FD .
Intenziteti ugaonih ubrzawa su:
E
aD 11,3 - 2 a Gt 8,8 - 2 aG 1
5 Ft
37,66 s , 6 35,2 s , 7 Ht 2,22 s - 2 ,
FD 0,30 GE 0,25 HG 0,45
aI 0,3
8 Ht 0,75 s - 2 , a smerovi su odre|eni na slici 8.8.
HI 0, 4
98
8. METODA ASURE
Zadatak 8.2: Odrediti brzine i ubrzawa kinemati~kih ta~aka i ~lanova mehanizma (sl.
0,1 m
8.9). Dati su podaci: U L , 2 10 s -1 i 2 0 .
1 cm
Brzina pogonske ta~ke B je:
1. v B AB 2 2,8 m/s , v B BA .
Brzina ta~ke B4 moè se odrediti preko ta~ke B, ta~ka C preko C1 i D preko F. Za sve
tri ta~ke B4 , C i D nedostaje po jedna jedna~ina, koje se dobijaju pro{irewem ~lana 4
ta~kom Asure S. U preseku okrenutih kliznih brzina izme|u ta~aka C i C1 , kao i izme|u
ta~aka B i B4 za 90 dobija se ta~ka S. Zna~i, ta~ka S je dobijena na osnovu ~lanova 3 i 5 te
je:
B B4 B B4
2. vS v B v B4 vS , gde je v B4 , vS SB4 .
C1 C C1 C
3. vS v C1 v C vS , gde je v C , vS SC , v C1 0 .

(zadatak 8.2)
Brzine ostalih ta~aka su:

S S F F
4. v D vS v D , gde je v D DS , 5. v D v F v D , gde je v D DF ,
D D
6. v C v D v C , gde je v C CD , 7. v C // x x ,
99
8. METODA ASURE
DC dc
8. db 4 2 cm .
DB 4 db 4
1 m/s
Razmera za plan brzina (sl. 8.10) je U v , iz kojeg su odre|uju intenziteti brzina.
2 cm
vC vF
Intenziteti ugaonih brzina su: 4 D 2,697 s -1 , 6 D 4,375 s -1 , a smerovi su dati na
DC DF
slici 8.11.
Plan ubrzawa (sl. 8.12) se dobija na osnovu jedna~ina za ubrzawa koriste}i razmeru
10 m / s 2
Ua .
1 cm
9. a B AB 22 28 m/s 2 , gde je: a B // AB u smeru ka ta~ki A.
B4 B B4 B 10,51 m / s 2 , smer je odre|en
10. a S a B a k a Sn a B4 a St , gde je: a k 2 4 v B 4
v B4 2
B4
na skici (sl. 8.13), a B4 S Sn 1,4 m/s 2 , a Sn // SB4 u smeru ka ta~ki B 4i
SB 4
B B4
a B4 , a St SB4 .
Sl. 8.10: Plan brzina (zadatak 8.2) Sl. 8.11: Odre|ivawe smerova ugaonih brzina
i ubrzawa (zadatak 8.2)
C C1 C
9. a S a C1 a Sn a C a St ,
C
gde je a Sn
vSC
2
C
3,05 m/s 2 , a Sn // SC
C1 C
u smeru ka ta~ki C, a C , a St SC .
SC
S S
10. a D a S a Dn a Dt ,
S S
gde je: a Dn // DS u smeru ka ta~ki S, a Dn
vSD
2

3,02 m/s 2 ,
S
a Dt DS .
DS
F F
11. a D a F a Dn a Dt ,
F F
gde je: a Dn // DF u smeru ka ta~ki F, a Dn
vFD
2

3,61 m/s 2 ,
F
a Dt DF .
DF
100
8. METODA ASURE
D D
12. a C a D a Cn a Ct ,
D v D2
D C 5,52 m/s 2 , a D CD .
gde je: a Cn // CD u smeru ka ta~ki D, a Cn Ct
CD
13. a C // x x ,
DC d ' c'
14. d' b'4 4,92 cm .
DB4 d ' b'4
D
a Ct aF
Ugaona ubrzawa su: 4 136,84 s - 2 , 6 Dt 180 s - 2 , a smerovi si dati na slici
CD DF
8.11.
. 8.13: Sl. 8.12: Plan ubrzawa (zadatak 8.2)

( 8.2)
Zadatak 8.3: Odrediti kinemati~ke parametre mehanizma (sl. 8.14). Dati podaci su:
0,1 m
UL , 2 20 s -1 i 2 0 .
1 cm
Brzina ta~ke B na pogonskom ~lanu 2 je:

1. v B AB 2 2 m/s , v B AB .
Ta~ka S se dobija pro{irewem veznih ~lanova 3 i 5 te je:
B C B C
2. vS v B v C vS , gde je v C , vS SB ,
D1 D D1 D
3. vS v D1 v D vS , gde je v D , vS SD , v D1 0 .
Sada se odre|uje brzina ta~ke E (preko koje nije dobijena ta~ka S) u odnosu na ta~ke S i
F:
S S
4. v E vS v E , gde je v E ES ,
F F
5. v E v F v E , gde je v E EF .
101
8. METODA ASURE
2 R 7
Brzina ta~ke F se dobija iz prenosnog odnosa ~lanova 2 i 7: 7 12 s 1 , te
7 R 2
je v F GF 7 2,7 m / s . Brzine ostalih ta~aka su:
E E
6. v C v E v C , gde je v C CE ,
B B
EC ec
8. ed 1,18 cm .
ED ed

(zadatak 8.3)
1 m/s
Razmera za plan brzina je U v , iz kojeg su odre|eni intenziteti (sl. 8.15).
2 cm
B
vC E
vC
Intenziteti ugaonih brzina su: 3 -1
4,41 s , 4 2,20 s -1 i
CB CE
vF
6 E 8,69 s -1 .
EF
102
8. METODA ASURE
9. Plan ubrzawa (sl. 8.16) se dobija na osnovu jedna~ina za ubrzawa koja su nacrtana u
1 0 m/s 2
razmeri U a . od ta~ke B ka A.
2 cm
2
v B
B C B C
10. a S a B a Cn a Sn a Ct a St , gde je: a Cn 8,39 m/s 2 ,
B C
CB
B
a B AB 22 40 m/s 2 , gde je: a B // AB u smeru a Cn // CB u smeru od ta~ke C prema B,
C
a Sn

vSC
2
C C
0,62 m/s 2 , a Sn // SC u smeru od ta~ke S prema C ( ubrzawe a Sn je suprotnog
SC
B B C
smera od ubrzawa a Cn ), a Ct i a St su upravni na pravac BC.
D D1 D D
11. a S a D1 a Sn a D a St , gde je: a Sn
vSD
2
D
1,48 m/s 2 , a Sn // SD u smeru od ta~ke
SD
D1 D
S prema D, a D i a St su upravna na pravac SD.
S S
12. a E a S a En a Et ,
S
gde je: a En
vSE
2
S S
2,91 m/s 2 , a En // ES u smeru od ta~ke E prema S i a Et ES .
ES
F F
13. a E a F a En a Et ,
F
gde je: a En
vFE
2
F F
0,20 m/s 2 , a En // EF u smeru od ta~ke E prema F i a Et EF .
EF
E E
14. a C a E a Cn a Ct ,
E
gde je: a Cn
vC
E 2
E
2,86 m/s 2 , a Cn // CE
E
u smeru od ta~ke C prema E i a Ct CE .
CE
B B
15. a C a B a Cn a Ct .
Ova jedna~ina je ve} nacrtana pri odre|ivawu ta~ke S.
Ubrzawe ta~ke D se dobija proporcijom (ili preko brzine ta~ke D1 )
EC e' c'
16. e' d' 2,2 cm .
ED e' d '
Ugaona ubrzawa su:
B E
a Ct - 2 a Ct aF
3 18,60 s , 4 73,72 s - 2 i 6 Et 86,90 s - 2 , a smerovi su dati na slici sl.
CB CE EF
8.17.
103
8. METODA ASURE
Sl. 8.16: Plan ubrzawa (zadatak 8.3
8.4: (.
10 cm
8.18) U L . 2
1 cm
2 10 s 1 . , D,
1m /s
4. U v
2 cm
10 m / s 2
Ua .
1 cm
C, D F
. , 4
S (. 8.19).
104
8. METODA ASURE
Sl. 8.18: Kinemati~ka {ema mehanizma S. 8.19:

(zadatak 8.4) (zadatak 8.4)

1. v B AB 2 0,20 10 2 m/s , v B BA .
B C
2. vS v B vC vS ,
F1 F
3. vS v F1 v F vS ,
S
5. v D vS v D ,
E
5. v D v E v D ,
B B
6. vC v B vC , v C CB ,
D D
7. vC v D vC , vC CD ,
C
8. v F vC v F ,
9. v F // x x (. 8.20).
. 8.20: Plan brzina

(zadatak 8.4)
105
8. METODA ASURE

1m / s
v C Pv c U v 4,2 cm 2,1 m/s ,
2 cm
1m / s
v D Pv d U v 7,8 cm 3,9 m/s ,
2 cm
1m / s
v F Pv f U v 9,85 cm 4,92 m/s ,
2 cm
vC D cd U 6,7 cm 1 m / s 3,35 m/s ,
v
2 cm
vC B cb U 0,36 cm 1 m / s 0,18 m/s ,
v
2 cm
1m / s
v SC sc U v 2,414 cm 1,207 m/s ,
2 cm
1m / s
v SF sf U v 6,37 cm 3,18 m/s ,
2 cm
1m / s
v SD ds U v 4,78 cm 2,39 m/s ,
2 cm
vE
D de U v 3,9 m/s .

vE 3,9
5 D 14,44 s -1 , .
DE 0,27

10. a B AB 22 0,20 102 20 m/s2 , : a B // AB .
B C B C
11. a S a B a Cn a Sn a Ct a St ,
B 2 C 2
B vC 0,182 v 1,207 2
a Cn 0,18 m/s 2 , a C S Sn 13,24 m/s 2 ,
CB 0,18 SC 0,11
12.
F F1 F F
a S a F1 a Sn a F a St , a Sn
vSF
2

3,182
36,11 m/s 2 .
SF 0,28
13.
S S
a D a S a Dn a Dt , S
a Dn

vSD
2

2,39 2
27,2 m/s 2 ,
DS 0,21
E
14, a D a E a Dn a Dt ,
E E
a Dn
vED
2

3,92
54,32 m/s2 .
DE 0,28

10 m / s
a D Pa d U a 2,72 cm 9,06 m/s 2
3 cm
E P f 5 U 2,67 cm 1 0 m / s 8,9 m/s 2
a Ct a a
3 cm
106
8. METODA ASURE
aE 136
5 Dt 485 s 2 ,
DE 0,28
.
107
9. UVOD U DINAMI^KU ANALIZU MEHANIZAMA
Dinami~ka analiza mehanizama prou~ava kretawa mehanizama i uzroke tog kretawa.

Uzrok promene stawa mehanizama, bilo mirovawa ili kretawa su sile. Kad kaèmo sile,
mislimo i na momente i spregove sila.
Mehanizmi se kre}u pod dejstvom sila i momenata (spregova) sila, te se u dinami~koj
analizi odre|uje uzajamna zavisnost sila koje deluju na mehanizme i wihova kretawa.
Osnovni parametri kojim se opisuje dinami~ko stawe mehanizama su: sile (F), momenti
sila (M), rad (A), snaga (P), energija (E) itd. Pored osnovnih parametara dinami~ko stawe
se opisuje i pokazateqima kao {to je stepen korisnosti () itd.
Na mehanizme deluju: radne sile, sile teìna ~lanova mehanizama, sile trewa,
inercijalne sile, sile pritisaka u kinemati~kim vezama, otpori sredine i pogonske sile.
Sile se mogu podeliti na spoqa{we (otpori sredine, teìne i pogonske sile) i unutra{we
(sile trewa, inercijalne sile i sile pritisaka u kinemati~kim vezama). Prema
Dalamberovom principu inercijalne sile se pri dinami~koj analizi mogu smatrati
spoqa{wim silama. Spoqa{we sile izazivaju reakcije u mehanizmu, odnosno izazivaju
unutra{we sile.
Sile na mehanizmima moèmo podeliti na korisne (radna i pogonska sila) i nekorisne
(teìne ).
, .
9.1. Radne sile "F"
Radne ili tehnolo{ke sile F su one korisne sile zbog kojih mehanizmi postoje i kre}u
se. To su otpori koje mehanizam pri kretawu treba da savlada i da pri tome obavi neki, nama
koristan rad. Radne sile mogu biti stalne i promenqive zavisno od radne uloge mehanizama
(sl. 9.1). Kod mehanizama koji su optere}eni nepromenqivo (stalno), kod kojih je u toku rada
mehanizma radno optre}ewe stati~no, radna sila je konstantna (pod a), ako se zanemari
period uhodavawa i zaustavqawa mehanizma i ma{ine. U periodu uhodavawa i zaustavqawa
optere}ewe je uvek promenqivo, ali traje kratko, te se kod ve}ine mehanizama moè
zanemariti.
Mehanizam prese za seno na po~etku je neoptere}en, a kako se nakupqa biqna masa koju
mehanizam sabija, radni otpor raste, sve dok se bala ne napravi, kada je otpor maksimalan i
kada po~iwe novi ciklus (pod b). Podizni mehanizam sa no{enim rastura~em mineralnog
|ubriva na po~etku rada ima najve}u radnu silu. Izbacivawem mineralnog |ubriva radni
otpor se smawuje da bi na kraju bio jednak nuli (pod c). Otpor pluga pri orawu (pod d) je
veoma promenqiv zbog razli~ite strukture i sabijenosti zemqi{ta, te je promenqivo
radno optere}ewe podiznog mehanizma. Radne sile mogu biti promenqive i po smeru
delovawa, kada mehanizam, na primer ne{to gura, a zatim vu~e (e).
Intenziteti radnih sila su uglavnom poznati, kao i karakter wihove promene.
Me|utim, kod mnogih mehanizama poqoprivrednih ma{ina ne mogu se uvek sa sigurno{}u
predvideti vrednosti radnih otpora, kao ni zakonitosti wihove promene. Poqoprivredne
108
ma{ine su u kontaktu sa nehomogenim materijalima: zemqi{tem, biqnom masom, zrnastim

proizvodima itd. Zemqi{te je neujedna~ene vla`nosti i sabijenosti na jednoj istoj parceli
i u toku jednog istog prohoda. Pored toga, poqoprivredne ma{ine u toku rada nailaze na
nepoèqna strana tela i primese (kamen, zaorani deo ma{ine itd.) {to izaziva promenqiva
udarna optere}ewa. Stoga moèmo smatrati da su mehanizmi poqoprivrednih ma{ina,
uglavnom optere}eni promenqivim radnim silama.
a) b) c) d) e)
Sl. 9.1: Primeri promene radnih sila u toku jednog radnog ciklusa
a) stati~ne, b) promenqive sa pove}awem, c) promenqive sa opadawem, d) jednosmerno
promenqive, e) naizmeni~no promenqive
9.2. Teìne "G"
Teìne G su sile koje se javqaju zbog masa ~lanova mehanizama i uticaja zemqine teè.
Uvek su vertikalne i usmerene ka dole, a intenziteti se odre|uju kao proizvod mase i
gravitacije: G m g , gde je g 9,81 m / s 2 . Teìne ~lanova mehanizama deluju u wihovim
sredi{tima. Teìne su u principu nekorisne sile, koje se ne mogu izbe}i, ve} samo smawiti.
Kada je mehanizam malih gabarita, teìne se mogu zanemariti.
9.3. Sile trewa "Ft"
Sile trewa Ft se javqaju izme|u delova koji se me}usobno kre}u. U principu su

nekorisne sile, koje se mogu smawiti odgovaraju}im konstruktivnim oblikom delova koji se
kre|u, odgovaraju}im materijalima i adekvatnim podmazivawem.
Osnovne zakone o trewu dao je Kulon (Charles Augustin Coulomb, 1736-1806. god.) koji
glase:
otpor trewa je kolinearan sa brzinom ali je suprotnog smera,
intenzitet otpora trewa je srazmeran pritisku tela na podlogu (upravnoj sili
pritiska na podlogu) i
koeficijent trewa pri klizawu " " ne zavisi od veli~ine dodirnih povr{ina tela,
ve} samo od vrste materijala, stepena hrapavosti dodirnih povr{ina i na~ina
podmazivawa.
Na~in odre|ivawa sila trewa zavisi od vrste kretawa izme|u dodirnih povr{ina.
Kada se javqa trewe klizawa (sl. 9.2a) sila trewa je jednaka:
Ft Fn , .......................................................................................................... (9.1)
gde je Fn (N) sila koja deluje normalno (upravno) na povr{inu na kojoj se javqa trewe, (-)
koeficijent trewa klizawa.
Kada se javqa trewe kotrqawa (sl. 9.2b) sila trewa jednaka je:
Ft Fn f , .......................................................................................................... (9.2)
109
gde je f (-) koeficijent trewa kotrqawa, koji se odre|uje eksperimenatalno.

Kod kinemati~kih zglobnih parova (sl. 9.2c) javqa se sloèno trewe (klizawa i
kotrqawa), a sila trewa se odre|uje ekperimentalno.
a) b) c)
Sl. 9.2: Trewe klizawa
a) klizawe, b) kotrqawe, c) sloèno kretawe
Na vrednost koeficijenta trewa uti~u mnogobrojni faktori: vrsta materijala

dodirnih povr{ina, kvalitet povr{inske hrapavosti dodirnih povr{ina, veli~ina zazora
izme|u dodirnih povr{ina, na~in podmazivawa, vrsta maziva i brzina klizawa. Vrednost
koeficijenta klizawa odre|uje se ekperimentalno na strmoj ravni (sl. 9.3).
Sl. 9.3: Koeficijent trewa klizawa
Kada je sila trewa mawa od komponente F' ( Ft F' ) telo }e kliziti po strmoj ravni. Za
vrednost Ft F' telo }e mirovati, a kada je Ft F' telo na strmoj ravni }e biti na granici
klizawa. Prema jedna~ini (9.1) imamo da je Ft F' ' , a kada je granica klizawa ( Ft F' )
dobija se da je F' F' ' , odakle je:
F'
tg . ..................................................................................................... (9.3)
F' '
Zna~i da koeficijent trewa klizawa predstavqa vrednost tangensa ugla nagiba strme
ravni, kada }e telo biti na granici klizawa.
Pri kotrqawu to~ka deformi{e se podloga, te sila trewa deluje u ta~ki A (sl. 9.4).
Otpor i reakcija podloge je sila F' koja deluje u ta~ki A i jednaka je spoqa{woj sili F
kojom to~ak deluje na podlogu ( F' F ). Sila trewa prema jedna~ini (9.2) je Ft F' 'f . Iz
paralelograma sila, sledi da je sila trewa Ft F' sin , odakle je:
F F' sin
f t tg . .................................................................................. (9.4)
F' ' F' cos
Vrednost parametra "x" je veoma mala u odnosu na polupre~nik to~ka "R" te se moè
usvojiti da tangens ugla predstavqa odnos parametra "x" i polupre~nika "R" odakle sledi
da je koeficijent trewa kotrqawa jednak:
x
tg f . ..................................................................................................... (9.5)
R
110
Vrednost koeficijenta trewa kotrqawa je mawa od trewa klizawa ( f ).

Sile trewa su, uglavnom nekorisne i znatan deo energije se koristi za wihovo
savladavawe. Me|utim, u nekim slu~ajevima se namerno izazivaju, npr. kod kai{nih
prenosnika, frikcionih to~kova, frikcionih lamelastih spojnica itd. gde se silom trewa
prenosi obrtni moment. Sile trewa namerno se izazivaju i kod ko~nica gde se koriste za
smawewe brzine ili zaustavqawe mehanizma i ma{i.
Sl. 9.4: Koeficijent trewa kotrqawa f
9.4. Inercijalne sile "Fi"
Inercijalne sile Fi su unutra{we sile koje se javqaju pri pojavi ubrzawa. Prema
Dalemberovom principu mogu se smatrati spoqa{wim silama. Pri kretawu ~lanova
mehanizma uvek se javqaju ubrzawa, pa prema tome i inercijalne sile. Prema drugom
Wutnovom zakonu inercijalna sila Fi jednaka je proizvodu mase ~lana i ubrzawa wegovog
sredi{ta:

Fi m a , ...................................................................................................... (9.6)

gde je: m (kg) masa pokretnog ~lana mehanizma, a (m / s 2 ) - ubrzawe sredi{ta pokretnog
~lana mehanizma.
Moment inercijalne sile je:
M i J s , ...................................................................................................... (9.7)

gde je: J s mm 2 kg - aksijalni moment inercije sredi{ta pokretnog ~lana. s 2 - ugaono
ubrzawe ~lana mehanizma.
Inercijalna sila ima isti pravac kao ubrzawe sredi{ta, a suprotnog je smera. Poloàj
napadne ta~ke inercijalne sile zavisi od toga kakvo kretawe ima ~lan, da li je:
translatorno, jednoliko kru`no, promenqivo kru`no ili sloèno kretawe.
Napadna ta~ka inercijalne sile ~lana sa translatornim kretawem je u sredi{tu S
(teì{tu) ~lana (sl. 9.5). Pravac inercijalne sile je paralelan sa pravcem klizawa.
Napadna ta~ka inercijalne sile ~lana koji ima jednoliko kru`no kretawe je tako|e u
sredi{tu S ~lana (sl. 9.6). Ovaj ~lan ima samo normalno ubrzawe, te je inercijalna sila u
pravcu ~lana, a suprotnog je smera od ubrzawa sredi{ta.
Za ~lan koji ima promenqivo kru`no kretawe (sl. 9.7) napadna ta~ka se pomera iz ta~ke
S u ta~ku K zbog tangencijalnog ubrzawa. Iz jednakosti momenata za ta~ku S dobija se:
M Fi h J s . .................................................................................... (9.8)
111
Moment inercije jednak je: J s 2 m , gde je: (mm) - polupre~nik momenta inercije.
Polupre~nik momenta inercije masa zavisi samo od rasporeda masa na elementu, a ne od
wegovog kretawa, a dobija se eksperimentalnim merewem. Postoji vi{e metoda za
odre|ivawe polupre~nika momenta inercije, a najjednostavnija je metoda klatna.
Polupre~nik momenta inercije defini{e se u odnosu na nepokretnu osu (oslonac A) ili u
odnosu na neku od ta~aka na ~lanu.
Sl. 9.5: Inercijalna Sl. 9.6: Inercijalna sila Sl. 9.7: Inercijalna sila na
sila na kliznom ~lanu na ~lanu sa jednolikim ~lanu sa promenqivim
kru`nim kretawem kru`nim kretawem
Ako se u jedna~inu (9.8) uvede zamena za ineracijalnu silu, aksijalni moment inercije i
A
a St
2
ugaono ubrzawe dobija se: m a S h m . Tangencijalno ubrzawe sredi{ta S se moè
AS
A a sin (sl. 9.7), te prethodni izraz nakon sre|ivawa h sin
izraziti kao: a St S 2 .
AS
h
Rastojawe "e" izme|u ta~aka S i K jednako je: e koje se unese u prethodnu jedna~inu i
sin
2
dobija da je: e . Tada je rastojawe napadne ta~ke inercijalne sile jednako:
AS
2
AK AS . ....................................................................................... (9.9)
AS
Iz jedna~ine (9.9) se moè zakqu~iti da poloàj napadne ta~ke inercijalne sile (ta~ke
K) ne zavisi od kretawa ~lana, ve} zavisi samo od rasporeda masa toga ~lana. Ta~ka K se
naziva Hajgensov cent oscilovawa.
Napadna ta~ka inercijalne sile na ~lanu sa sloènim kretawem (sl. 9.8) je u ta~ki N
koja zavisi od poloàja sredi{ta S, ta~ke K i ubrzawa ta~aka na ~lanu. Ta~ka N se dobija
tako {to se iz sredi{ta ~lana (ta~ke S) povu~e pravac ubrzawa one ta~ke na ~lanu u odnosu
na koju je definisan (odre|en) polupre~nik momenta inercije . Neka je u ovom primeru
polupre~nik momenta inercije "" definisan u odnosu na ta~ku A.
Sl. 9.8: Inercijalna sila na ~lanu sa sloènim

kretawem
112

Iz ta~ke K se povu~e pravac koji spaja vrh ubrzawa ta~ke A ( a A ) i sredi{ta S (pravac

ubrzawa a SA ) i gde se se~e sa pravcem ubrzawa ta~ke A ( a A ) iz ta~ke S dobija se napadna

ta~ka (N) inercijalne sile Fi . Pravac inercijalne sile je isti kao i ubrzawa sredi{ta a S ,
a suprotnog smera.
Inercijalne sile se u toku jednog radnog ciklusa mewaju po intenzitetu, pravcu i smeru,
onako kako se mewaju ubrzawa. Uglavnom su nekorisne sile i te`wa je da budu {to mawe.
Me|utim, ponekad se namerno stvaraju uslovi da budu ve}e, jer se koriste da obave naki rad,
npr. za rastresawe slame na slamotresu ìtnog kombajna, za separaciju zrna u trijerima i
sli~no.
9.5. Sile pritisaka kinemati~kim vezama "F1,2"
^lanovi mehanizma kao i svi drugi delovi u ma{inama deluju jedni na druge odre|enim
pritiscima (silama).
Sile pritisaka u kinemati~kim vezama F1,2 zavise od dejstva spoqa{wih sila i vrste
kinemati~kih veza. Prema tre}em Wutnovom zakonu (zakonu akcije i reakcije) spoqa{we
sile izazivaju unutra{we, tj. izazivaju sile u kinemati~kim vezama. Pri tome je sila
reakcije F2 ista po napadnoj ta~ki, intenzitetu i napadnoj liniji sa silom akcije F1 , a
suprotnog smera od we, tj. F1 F2 .
Reakcije na spoqa{we sile ili sile pritisaka u kinemati~kim vezama su razli~ite za
razli~ite vrste kinemati~kih veza.
Za translatorni kinemati~ki par koji ima u ta~ki A rotacionu potencijalnu vezu (~lan
3) (sl. 9.9a) ~lan 2 pritiska ~lan 1 sa silom F2,1 , a ~lan 1 deluje na ~lan 2 sa silom F1,2 . Ove
dve sile su upravne na pravac klizawa x x , deluju u sredi{tu ~lana, u ta~ki A, iste su po
pravcu i intenzitetu, a suprotnih su smerova, tj.
F1,2 F2,1 . .................................................................................................... (9.10)
To isto vaì i kada je ~lan po kome se kliza~ kliza pokretan (sl. 9.9b). Sile pritiska
deluju u kinemati~kom zglobu A, upravne su na pravac klizawa i odnos je F3,2 F2,3 .
a) b)
Sl. 9.9: Reakcije u translatornom kinemat~kom paru
sa potencijalnom rotacionom vezom
Za produèni translatorni kinemati~ki par (sl. 9.10) pored sile pritiska u ta~ki A
koja je upravna na pravac klizawa x x , javqa se i moment sile na nekom rastojawu L.
Reakcija i ovoj kinemati~koj vezi izraàva se silom F 2,1 F1,2 i momentom sile
M 2,1 F1,2 L . Ovakva reakcija se javqa i kada je ~lan po kome se vr{i klizawe nepokretan
(sl. 9.10a) ili pokretan (sl. 9.10b).
113
a) b)
Sl. 9.10: Reakcijeu produènom translatornom kinemati~kom paru
Za rotacioni ravanski kinemati~ki par (sl. 9.11) sila pritiska u kinemati~koj ta~ki B
deluje u ravni, a ostali parametri sile zavise od spoqa{weg optere}ewa. Ako se rastavi
ovaj par na ~lanove 2 i 3, tada se dobija da je sila u ta~ki B jednaka F3,2 F2,3 . Koji pravac
i smer ima sila F3,2 zavisi od spoqa{weg optere}ewa.
a) b)
Sl. 9.11: Sile pritiska u ravanskom rotacionom kinemati~kom paru
Za bregasti kinemati~ki par (sl. 9.12) pravac sile pritiska je upravan na tengentu u
dodirnoj ta~ki izme|u dva ~lana, a sile su jednake F3,2 F2,3
Kod cilindri~nih zup~anika sa pravim zupcima rezultanta obimne i radijalne sile
deluje pod uglom dodirnice "" u odnosu na tengentu dodirnih kru`nica "t", gde imamo da je
F2,3 F3,2 (sl. 9. 13).
U op{tem slu~aju, moè se re}i kada su dodirne povr{ine neke krive, sile pritisaka su
upravne na tangente na te povr{ine.
Sl. 9.12: Sile pritiska izme|u Sl. 9.13: Sile pritisaka izme|u
bregastog kinemati~kog para zup~astog kinemati~kog para
9.6. Otpori sredine "Fo"

Sile usled otpora sredine zavise od brzine, oblika ~lana (tela) koji se kre}e i od
sredine u kojoj se telo kre}e. Ako se mehanizam kre}e u vazdu{nom prostoru sile otpora se
114
mogu zanemariti. Me|utim, ako se kre}e u nekoj sredini sa fluidom ili u sli~noj sredini,
tada se sile otpora ne mogu zanemariti. U tom slu~aju sile otpora sredine odre|uju se
eksperimentalno.
9.7. Pogonska sila "FP"
Pogonska sila FP je ona sila koja se dovodi na pogonski ~lan i koja pokre}e sve ostale
~lanove da obavqaju neki rad. Pogonska sila FP treba da savlada sve ostale sile na
mehanizmu (radne sile, teìne, sile trewa, otpore sredine i inercijalne sile). Pravac
pogonske sile zavisi od toga kako se kre}e pogonski ~lan. Tehni~ki je najpogodnije da
pogonski ~lan bude onaj koji ima jednoliko rotaciono kretawe, zatim onaj ~lan koji ima
translatorno kretawe, pa tek onda onaj ~lan koji ima sloèno keretawe.
Kada pogonski ~lan ima jednoliko kru`no kretawe (sl. 9.14), pravac pogonske sile je
upravan na pogonski ~lan ( FP AB ) a smer je u smeru ugaone brzine pogonskog ~lana . Na
osnovu pogonske sile odre|uje se pogonski obrtni moment M P FP AB i pogonska snaga
PP M P . Smer pogonskog obrtnog momenta treba da je suprotan od smera radnog momenta
M R koji treba da se savlada (uravnoteì).
U slu~aju da je pogonski ~lan sa translatornim kretawem (klipni mehnizam motora
SUS) tada je pravac pogonske sile paralelan sa pravcem klizawa (sl. 9.15). Pogonska sila
treba da je ve}a ili jednaka radnoj sili ( FP FR ), a pogonska snaga je PP FP v , gde je v
brzina kretawa klipa.
Pogonska sila kao i pogonska snaga mogu biti konstantne vrednosti (pogonsko vratilo
elektromotora) ili promenqive (klip motora SUS).
Sl. 9.14: Pogonska sila na Sl. 9.15: Pogonska snaga na

rotacionom pogonskom ~lanu translatornom pogonskom ~lanu
9.8. Zadaci dinami~ke analize mehanizama
Osnovni zadaci dinami~ke analize mehanizama su:

Odre|ivawe parametara kretawa (brzine, ubrzawa) ako su poznate sile koje deluju
na mehanizam ili definisawe dinami~kih jedna~ina kretawa mehanizma;
Odre|ivawe potrebne pogonske sile ako su poznati parametri kretawa (brzine,
ubrzawa) i sile koje na wega deluju i
Uravnoteèwe inercijalnih sila mehanizma.
115
10. PODIZNI MEHANIZAM TRAKTORA
10. PODIZNI MEHANIZAM TRAKTORA (Mehanizam

za prikqu~ivawe oru|a na traktor)
U poqoprivrednoj proizvodwi traktor se koristi u agregatu s prikqu~nim oru|ima i

ma{inama. Spajawe traktora sa prikqu~nim oru|em obavqa se pomo}u podiznog mehanizma
traktora. Postoje ~etiri razli~ita na~ina prikqu~ivawa oru|a pozadi na traktor i to u:
jednoj, dve, tri ili u ~etiri ta~ke. Oru|a koja se za traktor prikqu~uju u jednoj ta~ki
nazivaju se vu~ena, u dve ta~ke poluno{ena, u tri ta~ke no{ena, a u ~etiri ta~ke kruto
prikqu~ena oru|a.
Koji }e se na~in prikqu~ivawa koristiti zavisi od vrste oru|a, vu~nog otpora, na~ina
regulacije reìma rada oru|a, mase oru|a itd. [iroku primenu imaju no{ena oru|a zbog
niza prednosti nad vu~enim i poluno{enim, kao {to su: jednostavniji transport, mawa masa
oru|a, jednostavnije konstrukcije, boqe manevarske sposobnosti traktorskog agregata,
mawa potro{wa goriva, kvalitetnija obrada na krajevima zagona i brè kretawe
traktorskog agregata na krajevima zagona.
Podizni mehanizam traktora u kinemati~kom i dinami~kom smislu najvi{e zahteva
treba da ispuni kada je agregatiran sa no{enim oru|em, te }e se u daqoj analizi posmatrati
u agregatu s no{enim oru|em.
10.1. Strukturna analiza i namena
Podizni mehanizam traktora sme{ten je pozadi traktora, me|utim moè biti ispred i
sa bo~nih strana traktora. Podizni mehanizam traktora moè biti: mehani~ki, elektri~ni,
pneumatski, hidrauli~ki i kombinovani. Na traktorima, koji se serijski proizvode,
koristi se kombinovani hidrauli~ko mehani~ki podizni mehanizam.
Od na~ina prikqu~ivawa oru|a na traktor zavisi rad traktorskog agregata (traktor +
oru|e), odnosno zavise slede}i pokazateqi rada:
- odràvawe zadatog reìma rada oru|a (radne brzine, dubine rada, radnog zahvata,
otpora zemqi{ta itd.);
- kvalitet izvo|ewa agrotehni~kih operacija (kvalitet orawa, stepen zaoravawa
biqne mase, stepen usitwenosti zemqi{ta, ujedna~enost setve po dubini, {irini i
razmaku u redu itd.);
- vek trajawa traktora i prikqu~nog oru|a;
- pouzdanost traktorskog agregata;
- ukupan stepen korisnosti traktora;
- ekonomi~nost izvo|ewa agrotehni~kih operacija;
- mogu}nost prikqu~ivawa sa oru|ima razli~itih proizvo|a~a;
- jednostavnost i komfornost pri prikqu~ivawu oru|a na traktor itd.
Veliki deo energije motora traktora koristi se preko podiznog mehanizma. Prema
op{tim procenama to je i do 50%, a kada se koriste i hidrauli~ki izvodi za spoqa{we
116
potro{a~e, onda je taj procenat i ve}i. Iz navedenog se vidi koliko je va`no pravilno
prikqu~iti oru|e na traktor.
Podizni mehanizam traktora je sastavni deo hidrauli~kog sistema za prikqu~ivawe
oru|a na traktor (sl. 10.1). Podizni mehanizam se sastoji iz dva ista ~etvoropolu`na
mehanizma: prvi obrazuju ~lanovi 1, 4, 5 i 6, a drugi 1, 9, 10 i 11. Kada je na traktor
prikqu~eno oru|e, tj. kada je podizni mehanizam u funkciji, prikqu~ni trougao oru|a je
spoqa{wi ~lan 8 i on je u strukturnom, kinemati~kom i dinami~kom smislu sastavni deo
podiznog mehanizma traktora. Prikqu~ni trougao 8 spaja se sa ~lanovima 6, 7 i 9.
Sl. 10.1: Skica podiznog

mehanizma traktora
Pogonski ~lanovi podiznog mehanizma su hidrauli~ki cilindar 2 i klip 3 (sl. 10.2).

Podizni mehanizam traktora funkcioni{e tako {to se komandnom ru~icom (12) pomera
klip razvodnika (11) u poloàj da uqe pod pritiskom od pumpe (10) prolazi do cilindra (2),
pomera klip (3) na gore, usled ~ega se podiè rame (4) na gore i tako podiè prikqu~no
oru|e. Kada se pomo}u ru~ice (12) pomeri klip razvodnika u krajwi levi poloàj, uqe iz
pumpe se vra}a nazad u rezervoar (9), a rame (4) zajedno sa prikqu~nim oru|em usled
sopstvene teìne spu{ta se dole. Pri tome se uqe iz cilindra (2) potiskuje u razvodnik i
rezervoar.
Podizni sistem ima zadatak da automatski reguli{e zadatu dubinu obrade, (zadati
poloàj), zadati otpor prikqu~ne ma{ine ili istovremeno i zadatu dubinu (poloàj) i
zadati otpor. Na sl. 10.3 pokazan je hidrauli~ki sistem za prikqu~ivawe oru|a za traktor,
kod kojeg se istovremeno moè regulisati poloàj i sila otpora prikqu~nog oru|a.
Pomerawem selektora (13) na dole ili na gore odre|uje se procentualno u~e{}e dava~a
u sistemu automatske regulacije. Ako se selektor (13) nalazi u poloàju datom
isprekidanom linijom, automatski }e se regulisati samo poloàj (dubina) orawa, dok }e
sila otpora biti promenqiva zavisno od sabijenosti zemqi{ta. Ako se selektor (13) nalazi
u poloàju datom punom linijom, automatski }e se regulisati samo sila otpora, dok }e
dubina biti promenqiva. Svaka promena, bilo poloàja bilo otpora, uti~e na sabijawe ili
rastere}ewe opruge (dava~a 11), {to izaziva pomerawe poluga (15), (10) i (4) i do pomerawa
klipa (3), {to sve zajedno dovodi po podizawa ili spu{tawa poluga na kojima se nalazi
prikqu~na ma{ina. U slu~aju da do|e do pove}anog otpora (sile F) opruga (11) }e se sabiti,
poluga (10) zarotirati, a poluga (4) pomeriti u levu stranu. Na taj na~in }e se poluga (4)
117
zarotirati oko oslonca C u levu stranu i do}i }e do podizawa poluga (6), (7) i (8) i do
izdizawa pluga, a time i do smawewa otpora zemqi{ta.
Sl. 10.2: Funkcionalna {ema podiznog sistema traktora

1. relativno nepokretan ~lan, 2. hidrauli~ki cilindar, 3. klip, 4. rame, 5. podizna
poluga, 6. dowa poluga, 7. gorwa poluga, 8. spoqa{wi ~lan (prikqu~ni trougao oru|a), 9.
rezervoar uqa, 10. pumpa, 11. razvodnik, 12. komandna ru~ica1
1.
Sl. 10.3: Kinemati~ka {ema hidrauli~kog sistema za prikqu~ivawe oru|a na traktor

1. relativno nepokretni ~lan, 2. hidrauli~ki cilindar, 3.hidrauli~ki klip, 4. rame, 5.
podizna poluga 6. dowa poluga , 7. gorwa poluga 8. prikqu~ni trougao pluga, 9. plu`no
telo, 10. regulaciona poluga, 11. Opruga - dava~ regulacije sile otpora, 12. selektorska
poluga, 13. selektor, 14. komandna ru~ica za automatsku regulaciju, 15. poluga,
16. razvodnik, 17. pumpa, 18. rezervoar uqa, 19, 20. hidrauli~ki vodovi
1
Termini su definisani standardom SRPS.M.l1.012 (Ure|aj za prikqu~ivawe oru|a na
traktor). U literarturi, kao i u praksi koriste se i drugi termini.
118
Podizni mehanizam traktora je na svim izvedenim komercijalnim re{ewima prostorni

polu`ni mehanizam (sl. 10.4), odnosno sloèn otvoren kinemati~ki lanac, a kada je spojen sa
spoqa{wim ~lanom (8), predstavqa zatvoren sloèn kinemati~ki lanac. Me|usobno se
razlikuju po tome {to mogu imati jedan ili dva pogonska cilindra i po mestu gde se oni
nalaze.
Sl. 10.4: Kinemati~ka {ema podiznog mehanizma traktora

H - gorwa oslona ta~ka, F, M - dowe oslone ta~ke, I - gorwa prikqu~na ta~ka,
G, O - dowe prikqu~ne ta~ke, A, F, M, H, R i C - oslone ta~ke
Podizni mehanizam traktora je sloèn prostorni mehanizam (sl. 10.4 i 10.5) koji se
sastoji iz reversibilnih kinemati~kih parova nièg reda. Moè se ras~laniti na osnovni
mehanizam, koji predstavqa ~etvoropoluàn kulisni mehanizam, kojeg ~ine ~lanovi 1, 2, 3, i
4 i dodatne mehanizme. Dodatni mehanizmi sy tri kinemati~ke grupe III klase, koju ~ine
~lanovi 5, 6, 1, zatim 10, 9, 1 i 7, 8, 1. Kinemati~ke grupe 4, 5, 6 i 9, 10, 11 kre}u se u
pribli`no paralelnim ravnima i imaju istu ulogu i funkciju, te se jedna od ove dve
kinemati~ke grupe moè smatrati pasivnom. Iz tog razloga se ovaj prostorni mehanizam
moè, u kinemati~kom smislu, usvojiti i analizirati kao ravanski mehanizam {to je
prikazano na sl. 10. 6.
Podizni mehanizam traktora, uslovno usvojen kao ravanski mehanizam je, tako|e
sloèn mehanizam koji se sastoji iz osnovnog i dodatnog mehanizma. Osnovni mehanizam
ostaje isti kao kod prostornog mehanizma (1, 2, 3, 4), a dodatni mehanizam ~ine dve
kinemati~ke grupe III klase, tj. ~lanovi 5, 6, 1 i 7, 8, 1.
U daqem tekstu za navedene grupe podiznog mehanizma, posmatran kao ravanski,
koristi}e se slede}i nazivi: pogonska kinemati~ka grupa (~lanovi 1, 2, 3, 4); podizna
kinemati~ka grupa (~lanovi 5, 6, 1) i kinemati~ka grupa za prikqu~ivawe (~lanovi 1, 6, 7, 8).
Radni ciklus podiznog mehanizma sastoji se iz dva dela: spu{tawa iz gorweg
transportnog u dowi radni poloàj i obratno, podizawa iz doweg radnog u gorwi
transportni poloàj. Mehanizam je optere}eniji pri podizawu u transportni poloàj, te }e
se ovaj deo putawe u daqoj analizi razmatrati (sl. 10.6).
119
Sl. 10.5: Kinemati~ka {ema podiznog mehanizma traktora prostorni mehanizam
10.2. Stepen slobode kretawa
Kada se podizni mehanizam traktora posmatra kao ravanski, ima ukupno 8 ~lanova (7
~lanova na traktoru i jedan spoqa{wi na prikqu~noj ma{ini). Sastoji se iz ukupno 10
kinemati~kih parova (1,2; 2,3; 3,4; 4,1; 4,5; 5,6; 6,1; 6,8; 8,7; 7,1). Od toga su svi kinemati~ki
parovi rotacioni izuzev para 2 i 3 koji je translatorni.
Svi kinemati~ki parovi imaju jedan stepen slobode kretawa (prvog su reda), a stepen
slobode kretawa mehanizma jednak je:
SSK 3(n 1) 2P1 P2 38 1 2 10 0 1 .
Zna~i, da ovaj mehanizam treba da ima jedan pogonski ~lan, pa da se svi ostali ~lanovi
kre}u po unapred odre|enoj zakonitosti koja zavisi od geometrijskih veli~ina i od kretawa
pogonskog para 2 i 3. Detaqnija analiza stepena slobode kretawa podiznog mehanizma
traktora data je u poglavqu 3.
120
Sl. 10. 6: Podizni mehanizam traktora posmatran kao ravanski:

radni poloàj, transportni poloàj
10.3. Uslovi funkcionisawa podiznog mehanizma
Da bi podizni mehanizam funkcionisao treba da zadovoqi odre|ene me|usobne

geometrijske zavisnosti svih ~lanova, koje treba analiti~ki definisati. Geometrijska
zavisnost proizilazi iz veli~ina koje su odre|ene kategorijom traktora i prikqu~nih
oru|a i krutosti ~lanova. Usvajaju se slede}e oznake za vektore koji defini{u duìne
pojedinih ~lanova i me|usobna rastojawa:

AB c ; CD d ; CB e ; BD f ; AC g ; DE i ; FG j ; FE k ; EG n ; FH r ;

GI s ; HI u ; GL v ; GJ q ; LJ w i GH z .
Ta~ka J je centar otpora pluga.
Pogonska kinemati~ka grupa
Pogonska grupa sastoji se iz ~lanova 1, 2, 3, i 4 (sl. 10.7). Usvaja se da su poznate
koordinate oslonih ta~aka A i C i na jednom traktoru se ne mogu mewati (bilo bi sloèno u
toku rada mewati ove oslone ta~ke). Geometrijska zavisnost ~lanova ove grupa moè se
izraziti jedna~inom u vektorskom obliku:
g e c 0 , a skalarni oblik ove jedna~ine (projekcije na ose x i y) je:
e cos c sin 0 i g (e sin c cos ) 0 , te se iz ovih izraza dobija ugao kojim
je odre|en poloàj ~lana 4:
c2 g 2 e2
arcsin . ................................................................................ (10.1)
2g e
Koordinatni sistem x, y postavqen je tako da osa y prolazi kroz osu zadweg to~ka
traktora, a osa x je na podlozi. Tada se ta~ke D i B mogu definisati jedna~inama:
121
x D x C d cos , y D y C d sin i
x B x C e cos , y B y C e sin . ................................................... (10.2)

Predznak koristi se zavisno do toga da li je ~lan 4 usmeren na dole ili na gore.
Podizna kinemati~ka grupa
Podizna grupa se sastoji iz podizne i dowe poluge (~lanova 5 i 6), slika 10.8. Poloàj
oslone ta~ke dowe poluge (ta~ke F) je odre|en kategorijom traktora i uglavnom je
nepromenqiv, a ta~ka D je ve} definisana u pogonskoj grupi. Dowi grani~ni poloàj dowe
poluge (~lana 6) odre|en je maksimalnom dubinom obrade "a" (sl. 10.6), a gorwi grani~ni
poloàj odre|en je visinom dizawa. Poloàj ~lana 6 definisan je uglom koji se usvaja.
Kinemati~ke ta~ke ove grupe definisane su jedna~inama:
x G x F j cos , y G y F j sin i
x E x F k cos , y E y F k sin . .................................................. (10.3)
Potrebna duìna podiznog ~lana 5 i wegov poloàj odre|uje se prema:
x xD
i x E x D 2 y D y E 2 i arctg E . ............................... (10.4)
yD yE
Prikqu~na kinemati~ka grupa

Prikqu~na kinemati~ka grupa sastoji se iz ~lanova 1, 6, 7 i 8 i definisana je
parametrima sa sl. 10.9. Koordinate oslone ta~ke gorwe poluge 7 (ta~ke H) i visina
prikqu~nog trougla (parametar s) odre|ene su kategorijom traktora i prikqu~nog oru|a.
Kada je podizni mehanizam u dowem radnom poloàju prikqu~ni trougao 8 treba da je u
vertikalnom poloàju. Duìne ~lanova, wihov poloàj i ostali parametri odre|eni su
jedna~inama:
Sl. 10.7: Pogonska kinemati~ka grupa Sl. 10.8: Podizna kinemati~ka grupa
x xF
r x H x F 2 y H y F 2 , arctg H . .................................... (10.5)
yH yF
r 2 z 2 j2
z x G x H 2 y H y G 2 , arccos . ........................ (10.6)
2r z
122
z 2 j2 r 2
arccos , x I x G , y I y G s (u radu ~lan 8 je vertikalan), ... (10.7)
2z j
y yH
arcctg I , u x I x H 2 y I y H 2 , .................................... (10.8)
xI yH
arcsin

z sin 90
,
90 . ................................. (10.9)
s
Sl. 10.9: Prikqu~na kinemati~ka grupa
Koordinate centra otpora, ta~ke J u dowem radnom poloàju odre|uju se zavisno od

centra otpora koji zavisi od veli~ine i vrste oru|a, te je:
x J x G v i y J y G w . .................................................................. (10.10)
Pored navedenih uslova podizni mehanizam traktora treba da ima koeficijent
strukture ve}i od jedan:
yI yG
1 . ........................................................................................ (10.11)
yH yF
Napred navedene jedna~ine potpuno i jednozna~no defini{u podizni mehanizam

traktora u dowem radnom poloàju.
Pri kretawu mehanizma iz doweg radnog u gorwi transportni poloàj koordinate
oslonih ta~aka A, C, F i H ostaju konstantne kao i duìne ~lanova 4, 5, 6, 7 i 8, dok je
nezavisno promenqiva duìna ~lana 3, odnosno parametar c. Iz tog razloga koordinate
ta~aka E, G i I, kao i odgovaraju}i uglovi poloàja ~lanova 5, 6, 7 i 8 u toku podizawa,
odre|uju se na osnovu istih relacija, a prema ospegu vrednosti: hoda klipa (parametra c),
visine dizawa dowe poluge 6, (parametra ), visine prikqu~nog trougla (parametra s) i
poloàja oslone ta~ke gorwe poluge (parametra y H ).
10.4. Pokazateqi rada podiznog mehanizma
Kinemati~ki i dinami~ki pokazateqi rada podiznog mehanizma, kojim se opisuje rad

mehanizma, funkcija u sklopu traktorskog agregata i kvalitet rada su:
trenutni pol obrtawa,
brzine prikqu~nih ta~aka pri promeni poloàja mehanizma po visini,
prenosni odnos podiznog mehanizma,
123
uzdu`na stabilnost traktorskog agregata,

moment ponirawa,
sila dizawa,
sposobnost ponirawa radnih organa u zemqi{te i
stabilnost odràvawa zadate dubine rada.
10.5. Trenutni pol obrtawa
Trenutni pol obrtawa predstavqa ta~ku oko koje rotiraju ~lanovi podizne
kinemati~ke grupe (~lanovi 6, 11 i 7, sl. 10.5 i 10.10) i ta~ku oko koje rotira prikqu~na
ma{ina (~lan 8) pri promeni poloàja podiznog mehanizma po visini. Trenutni pol
obrtawa je odre|en poloàjem u vertikalnoj (ta~ka P) i horizontalnoj ravni (ta~ka Ph , sl.
10.5).
Trenutni pol obrtawa u vertikalnoj ravni dobija se u preseku okrenutih brzina dowe i
gorwe prikqu~ne ta~ke (G i I) za 90, odnosno u preseku pravaca dowe i gorwe poluge. U
toku rada podizni mehanizam mewa svoj poloàj po visini, te se mewa i poloàj trenutnog
pola obrtawa, odnosno ta~ke P. Geometrijsko mesto ta~aka trenutnog pola u toku jednog
radnog ciklusa naziva se poloida. Poloàj trenutnog pola, odnosno poloàj poloide uti~e
na sve napred navedene pokazateqe rada.
Sl. 10.10: Parametri podiznog mehanizma i traktorskog agregata
Koordinate trenutnog pola dobijaju se iz dve jedna~ine prave kroz tri ta~ke P, H, I i
kroz ta~ke P, F, G tj. na osnovu slede}ih jedna~ina:
x P x F yP yF x P x H yP yH
i . ......................................... (10.12)
x G x F yG y F xI xH yI yH
Re{ewem jedna~ina (10.12) po x P i y P dobija se:
124
( x I x H )( y F x G y G x F y H ( x G x F )) x H ( y I y H )( x G x F )
xP ,
( y I y H )( x G x F ) ( y G y F )( x I x H )
x ( y y F ) y F x G x F yG
yP P G . .................................................... (10.13)
x G x F
O uticaju poloàja trenutnog pola obrtawa u vertikalnoj i horizontalnoj ravni na
pokazateqe rada prikqu~ne ma{ine i traktorskog agregata bi}e re~i u daqem tekstu.
10.6. Kinemati~ki parametri podiznog mehanizma

Analiti~ka metoda
Za analiti~ko odre|ivawe brzina ta~aka i ugaonih brzina ~lanova podiznog mehanizma
pogodna je vektorska analiza, obzirom da je geometrijske parametre najjednostavnije
definisati koordinatama kinemati~kih ta~aka.
Iz uslova da je brzina oslone ta~ke ramena (ta~ke C) (sl. 10.11) jednaka:

VC VB VCB ; kako je VB VA VBA VK , a VA 0 i VC 0 sledi da je

VBA VK VCB 0 . ...................................................................................... (10.14)

Intenzitet brzine VBA je VBA 2 BA , pravac je upravan na pravac AB , a smer u smeru

ugaone brzine 2 . Intenzitet brzine VCB je VCB 4 CB , pravac je upravan na pravac CB,
a smer u smeru ugaone brzine 4 . Zamenom ovih relacija u jedna~inu (10.14) dobija se:

2 AB VK 4 CB 0 , ..................................................................... (10.15)
gde je: v K - brzina kretawa klipa u odnosu na cilindar i ova vrednost je poznata
d AB
( vK ). Zvezdica u eksponentu zna~i da je dati vektor upravan na istoimenu du`,
dt

odnosno AB AB , CB CB itd.
Sl. 10.11: Odre|ivawe brzina kinemti~kih ta~aka
125

Ako se jedna~ina (10.15) skalarno pomnoì sa vektorom BC , a brzina VK predstavi kao
d AB AB
VK , dobija se:
dt AB
d AB 1
2 (AB * BC) AB BC 4 (CB * BC) 0 . ....................... (10.16)
dt AB
Kako je CB * BC 0 iz prethodne jedna~ine sledi da je:
d AB 1
AB BC
2 dt AB ili izraèno preko kordinata
AB * BC
d AB 1 ( x B x A )( x C x B ) ( y B y A )( y C y B )
2 . .............. (10.17)
dt AB ( x B x A )( y C y B ) y B y A ( x C x B )
Ugaone brzine ~lanova 3 i 2 su iste, odnosno, 3 2 . Na sli~an na~in dobija se i

ugaona brzina ~lana 4, ako se jedna~ina (10.15) pomnoì skalarno sa vektorom AB , kako bi
se eliminisala 2 .
d AB 1
AB AB
4 dt AB ili izraèno preko koordinata
CB * AB
d AB AB
4 . .......................... (10.18)
dt ( x C x B )( y B y A ) ( y C y B )( x B x A )
Analogno ovom postupku dobijaju se jedna~ine za ugaone brzine i za ostale ~lanove

podiznog mehanizma (sl.10.11):
( x D x C )( y E y F ) ( y D y C )( x E x F )
5 4 , ........................ (10.19)
( x E x D )( y E y F ) ( y E y D )( x E x F )
( x D x C )( y E y D ) ( y D y C )( x E x D )
6 4 , ....................... (10.20)
( x E x F )( y E y D ) ( y E y F )( x E x D )
( x G x F )( y I y G ) ( y G y F )( x I x G )
7 6 , ........................... (10.21)
( x I x H )( y I y G ) ( y I y H )( x I x G )
( x G x F )( y I y H ) ( y G y F )( x I x H )
8 6 . ............................ (10.22)
( x I x G )( y I y H ) ( y I y G )( x I x H )
Obimne brzine ta~aka G i J su:

VG 8 PG i VJ 8 PJ , a wihove projekcije na osu "y" su:
VGy 8 PG x 8 ( x G x P ) , ............................................................. (10.23)
VJy 8 PJ x 8 ( x J x P ) . ................................................................... (10.24)
Grafoanaliti~ka metoda
Zadatak 10.1: Geometrijske vrednosti parametara podiznog mehanizma (sl. 10.11) su:
AB 0,5 m , CB 0,16 m , CD 0,32 m , y A 0,24 m , x A 0,1 m , y B 0,76 m , y H 0,42 m ,
126
x H 0,23 m , DE 0,74 m , FE 0,45 m , FG 1 m , IH 0,78 m , IG 0,76 m , GL 0,4 m ,

K 2 0,1 m / s i a K 2 0 m / s 2 . Potrebno je odrediti brzine i ubrzawa
LI 0,84 m , v K 3 K3
1m
nazna~enih ta~aka i ~lanova. Kinemati~ka {ema je nacrtana u razmeri U l .
5 cm
Sl. 10.12: Kinemati~ka {ema podiznog mehanizma traktora (zadatak 10.1)

Za odre|ivawe brzina i ubrzawa podiznog mehanizma pogodna je metoda plana brzina i
ubrzawa. Da bi se odredila brzina ta~ke B treba pro{iriti ~lan 2 na 3 (s ravni 2 ). Tako se
dobija ta~ka B2 (sl. 10.12 desno) koja kliza po B kao {to kliza ta~ka K 3 po K 2 .
Sada je brzina ta~ke B jednaka:
C C
1. v B v C v B , gde je v B BC i v C 0 .
B2 B2 K2 B2
2. v B v B2 v B , gde je v B v K3 0,1 m / s , v B // AB .
Me|utim, brzina ta~ke B 2 je nepoznata ali se moè izraziti preko ta~ke A:
A A
3. v B2 v A v B2 , gde je v B2 B 2 A i v A 0 .
Jedna~ine broj 2 i 3 se grafi~ki predstave na planu brzina (sl. 10.13) i pretpostavi se
neka vrednost za brzinu ta~ke B2 (ta~ka b 2P ). Iz pretpostavqene vrednosti za brzinu
ta~ke B 2 ( b 2P ) grafi~ki se predstavi (nacrta se) jedna~ina broj 2. Paralelno samoj sebi
K2
pomeri se brzina v K3 i u preseku sa jedna~inom broj 1 dobija se brzina ta~ke B (ta~ka b),
kao i stvarni poloàj ta~ke b 2 .
Proporcijom se odredi brzina ta~ke D:
CD Pv d CD Pv b 0,32 2
4. Pv d 4 cm .
CB Pv b CB 0,16
Brzine ostalih ta~aka se odre|ujy prema slede}im jedna~inama:

D D F F
5. v E v D v E , gde je v E ED , 6. v E v F v E , gde je v E EF ,
FG Pvg FG Pve 1 3,8
7. Pvg 8,44 cm ,
FE Pve FE 0,45
G G H H
8. v I v G v I , gde je v I IG , 9. v I v H v I , gde je v I IH ,
127
I I G G
10. v L v I v L , gde je v L LI , 11. v L v G v L , gde je v L LG .
0,1 m / s
Na osnovu plana brzina (sl. 10.13) koji je nacrtan u razmeri U v dobijaju se
2 cm
intenziteti brzina kao i ugaone brzine:
v B 0,1 m/s , v D 0,21 m/s , v E 0,2 m/s , v G 0,42 m/s , v I 0,42 m/s , v L 0,5 m/s ,
v B2 v v v
2 0,019 s -1 , 4 D 0,65 s -1 , 6 G 0,42 s -1 , 7 I 0,53 s -1 i
AB2 CD FG HI
vG
8 I 0,21 s -1 .
IG
Sl. 10.13: Plan brzina podiznog mehanizma

(zadatak 10.1)
Ubrzawa se dobijaju na sli~an na~in kao i brzine.
12.
C C
a B a C a Bn a Bt , gde je C
a Bn

vC
B
2

0,12 0,062 m/s 2 , a C // BC u smeru ka
Bn
BC 0,14
C
ta~ki C, a Bt BC .
Kako je ugaona brzina ~lana 2 mala, moè se zanemariti te je ubrzawe ta~ke B u odnosu
na A jednako:
K2 A A A
13. a B a A a K a Bn a Bt , gde je a Bn
vA
B
2
K
0,02 m / s 2 , a A 0 , a K 2 0 (sl. 10.14,
3 BA 3
1 m / s2
Ua ).
4 cm
128
Sl. 10.14: Plan ubrzawa podiznog mehanizma traktora (zadatak 10.1)
Ubrzawa ostalih ta~aka su:

CD Pa d ' CD Pa b'
13. Pa d ' 5,3 cm .
CB Pa b' CB
14.
D D
a E a D a En a Et , D
gde je a En

vD
E
2
D
0,0021 m/s 2 , a En // ED u smeru ka ta~ki D,
ED
D
a Et ED .
F F vF
2
F
15. a E a F a En a Et , gde je a En E 0,08 m/s 2 , a En // EF u smeru ka ta~ki F,
F
EF
F
a Et EF .
FE Pa e' FG Pa e'
16. Pa g ' 6,66 cm .
FG Pa g' FE
G G G
17. a I a G a In a It , gde je a In
vG
I
2
G
0,033 m/s 2 , a In // IG u smeru ka ta~ki G,
IG
G
a It IG .
H H H
18. a I a H a In a It , gde je a In
vH
I
2
H
0,226 m/s 2 , a In // IH u smeru ka ta~ki H,
IH
H
a It IH .
G G G
19. a L a G a Ln a Lt , a Ln

vG L
2
0,019 m/s 2 i
LG
I I G
20. a L a I a Ln a Lt , a Ln

v IL
2
0,038 m/s 2 .
LI
129
10.7. Prenosni odnos podiznog mehanizma traktora - i m

Prenosni odnos podiznog mehanizma i m predstavqa odnos vertikalne komponente
brzine prikqu~ne ta~ke G i brzine klipa, tj. odre|uje se prema izrazu:
v Gy
im . .................................................................................................. (10.25)
vK
Vrednost prenosnog odnosa je promenqiva u toku jednog radnog ciklusa (sl. 10.15). [to
su mawe promene prenosnog odnosa, mawe su vrednosti ubrzawa i usporewa, odnosno mawe su
vrednosti inercijalnih sila.
Sl. 10.15: Promena prenosnog odnosa u toku

jednog radnog ciklusa
10.8. Uzdu`na stabilnost traktorskog agregata (dinami~ki

koeficijent raspodele optere}ewa d )
Kao kriterijum za ocenu uzdu`ne stabilnosti traktorskog agregata usvaja se

dinami~ki koeficijent raspodele optere}ewa d koji se na osnovu definicije odre|uje
prema jedna~ini:
Ypd
d , ................................................................................................. (10.26)
Yzd
gde je: Ypd - dinami~ko optere}ewe na predwim to~kovima traktora, Yzd - dinami~ko
optere}ewe na zadwim to~kovima traktora.
Na osnovu Metode redukcije (metode @ukovskog) moè se napisati da je zbir momenat
svih sila za trenutni pol obrtawa podiznog mehanizma jednak nuli (sl. 10.16).
M P y pd L x P Gp L x P y zd G z x P F b G M x J x P 0 .
Iz jedna~ine (10.26) dobija se da je y pd d y zd i zamenom u prethodnu jedna~inu dobija se
izraz iz kojeg je dinami~ki koeficijent raspodele optere}ewa d :
GpL x P Yzd x P G z x P F b G m x J x P
d
Yzd L x P
, .............. (10.27)
gde je: G p - teìna na predwim to~kovima traktora, G z - teìna na zadwim to~kovima

traktora, G m - teìna prikqu~ne ma{ine, F - otpor prikqu~ne ma{ine (pluga).
Dinami~ka optere}ewa predwih i zadwih to~kova traktora dobijaju se iz momentnog
uslova ravnoteè za ta~ku 0p ili 0z (sl. 10.16).
Iz uslova ravnoteè za ta~ku 0p ( M 0P 0 ) sledi da je dinami~ko optere}ewe na
zadwim to~kovima jednako:
130
G z L Fy L x J G m ( L x J ) Fx y J
Yzd .
L
Sl. 10.16: Odre|ivawe uzdu`ne stabilnosti traktorskog agregata
Dinami~ki koeficijent raspodele optere}ewa d zavisi od mnogobrojnih faktora i

treba da ima odgovaraju}u vrednost, zavisno od kategorije traktora, broja pogonskih
to~kova, agrotehni~ke operacije koja se izvodi itd. Da bi upravqawe bilo odgovaraju}e
treba da je d 0,2 , a ako su i predwi to~kovi pogonski treba da je d 0,6 . Ako je za
traktore bez predwe vu~e (4x2)S, koeficijent d 0,2 , teè je upravqawe i manevrisawe.
U tom slu~aju postoji opasnost i od propiwawa traktora. Ako je za traktore sa svim
pogonskim to~kovima (4x4)S dinami~ki koeficijent mawi od 0,6, d 0,6 ne}e se
iskoristiti predwa vu~a zbog nedovoqne teìne na predwim to~kovima.
Sa pove}awem rastojawa "b" (sl. 10.16) smawuje se koeficijent d . Najboqe je da
napadna linija sile otpora "F" prolazi kroz trenutni pol "P", jer je tada b=0, a maksimalna
je vrednost koeficijenta d .
Ako se usvoji vrednost dinami~kog koeficijenta raspodele optere}ewa, moè se iz
prethodne jedna~ine odrediti grani~na vrednost dozvoqene sile otpora zemqi{ta F
prema slede}oj jedna~ini:
G p L G m x J ( d L ) d L (G z G m )
F . ................................ (10.28)
b ( d L)
Dinami~ki koeficijent raspodele optere}ewa dh , kada se no{eni plug nalazi iznad

povr{ine zemqi{ta u transportnom poloàju, dobija se kada se u jedna~inu (10.27) uvrsti da
je sila otpora F=0.
GP L Gm xJ
dh . .................................................................... (10.29)
G z L G m ( x J L)
10.9. Sila dizawa na dowim prikqu~nim ta~kama FG
Vrednost sile dizawa, kao i zakonitost promene sile dizawa u toku radnog ciklusa je
vaàn dinami~ki pokazateq podiznog mehanizma traktora od koga u prvom redu zavisi izbor
prikqu~ne ma{ine.
131
Sila dizawa na dowim prikqu~nim ta~kama FG (sl. 10.17) odre|uje se iz jednakosti

rada, odnosno jednakosti snage na klipu i snage za dizawe prikqu~ne ma{ine:
F
FG K , .................................................................................................. (10.30)
im
gde je: FK - pogonska sila na klipu, - stepen korisnosti podiznog mehanizma traktora.
Deklarisana vrednost sile dizawa koja se daje u tehni~koj dokumentaciji proizvo|a~a
treba da se odnosi na ta~ku koja se nalazi na rastojawu od 610 mm od dowe prikqu~ne ta~ke
(od ta~ke G). Me|utim, kako su teì{ta prikqu~nih ma{ina na razli~itim rastojawima od
navedenog (i mawem i ve}em) deklarisana vrednost sile dizawa nije dovoqan i pouzdan
podatak za adekvatan izbor prikqu~ne ma{ine.
Stoga je bitno da se odrede sila dizawa na rastojawu do teì{ta prikqu~ne ma{ine.
Sila dizawa na nekom rastojawu od dowih prikqu~nih ta~aka odre|uje se iz jednakosti
momenta za trenutni pol obrtawa na osnovu jedna~ine:
F (x G x P )
FJ G . .................................................................................. (10.31)
xJ xP
Sl. 10.17: Sila dizawa podiznog

mehanizma traktora
Dinami~ki uslov agregatirawa je da teìna no{ene prikqu~ne ma{ine bude mawa od

sile dizawa, odnosno: G m FG .
Teìna no{ene ma{ine i poloàj wenog teì{ta neposredno uti~u na vu~ni
koeficijenat korisnosti traktora, uzdu`nu stabilnost traktorskog agregata, manevarsku
sposobnost traktora, klizawe pogonskih to~kova traktora i optere}enost delova
podiznog sistema traktora.
Ako se usvoji potrebna vrednost dinami~kog koeficijenta raspodele optere}ewa dh ,
dozvoqena, grani~na vrednost sile (teìne) prikqu~ne ma{ine odre|uje se iz jedna~ine:
G P L dh G z L
G m . ................................................................... (10.32)
dh (L x J ) x J
10.10. Sposobnost ponirawa radnih organa prikqu~ne ma{ine u zemqi{te
Da bi radni organi prikqu~ne ma{ine imali tendenciju ponirawa (ulaèwa) u

zemqi{te, bez pritiska hidrauli~nog klipa, mora postojati pozitivan moment ponirawa (u
smeru obrtawa kazaqke na satu), sve dok se ne postigne èqena dubina rada.
132
Moment ponirawa je po definiciji:

M p F b 0 . ........................................................................................... (10. 33)
Da bi do{lo do ponirawa radnih organa prikqu~ne ma{ine u zemqi{te, vrednost

momenta ponirawa mora biti ve}a od nule, sve dok se ne postigne zadata radna dubina a. To
se moè ostvariti ako je ispuwen uslov da je krak momenta ponirawa ve}i od nule, b 0 .
Krak momenta ponirawa dobija se iz jedna~ine za najkra}e rastojawe izme|u prave na
kojoj leì otpor pluga F i trenutnog pola obrtawa P (sl. 10.16)
tg ( ) x p y P x J ( y J tg ( )
b . ............................................ (10.34)
tg 2 ( ) l
Sila otpora pluga F, moè se odrediti na osnovu skra}ene jedna~ine Gorja~kina:

F k A a B Vr , ...................................................................................... (10.35)
gde je: k A (N/cm2) - koeficijent vu~nog otpora, a (cm) - dubina obrade, B (cm) - ukupna radna
{irina obrade, v r (m/s) - radna brzina traktora.
Drugi kriterijum za ocenu sposobnosti ponirawa radnih organa prikqu~ne ma{ine u
zemqi{te, mogu biti vrednosti uglova: , (sl. 10.16) i ugla (sl. 10.9). Od trenutka ulaska
radnih organa prikqu~ne ma{ine u zemqi{te, pa do postizawa radne dubine "a" treba da
budu ispuweni slede}i uslovi:
, 0.
Vrednost ugla zavisi od mnogobrojnih faktora, u prvom redu od otpora zemqi{ta i

oblika radnih organa oru|a, a dobija se ispitivawem (merewem). Ugao poloàja centra
otpora pluga u odnosu na trenutni pol obrtawa , (sl. 10.16) odre|uje se iz jedna~ine:
y yJ
arctg P . ....................................................................................... (10.36)
xJ xp
10.11. Stabilnost odràvawa zadate dubine obrade
Da bi stabilnost odràvawa dubine obrade bila zadovoqavaju}a, kao osnovni, po~etni

uslov je da ugaona brzina prikqu~nog trougla bude jednaka nuli ( 8 0 ) ili {to bliè toj
vrednosti za dowi radni poloàj podiznog mehanizma traktora (sl.10.16), odnosno za
poloàj dok je plug u zemqi{tu:
8 0 . ................................................................-........................................... (10.37)
Sistem automatske regulacije odràva zadate parametre rada (dubinu, otpor ili
poloàj). Me|utim, ako podizni mehanizam traktora nije odgovaraju}e pode{en i nisu
parametri i pokazateqi rada prema napred datim preporukama, sistem automatske
regulacije }e morati ~esto da reaguje i moè do}i do grejawa uqa u hidrauli~kom sistemu i
do ~estih kvarova i otkaza.
133
10.12. Analiza me|usobnih zavisnosti pokazateqa rada

podiznog mehanizma traktora
U ciqu analize me|usobnih zavisnosti pokazateqa rada podiznog mehanizma traktora,

za usvojeni traktor (zadatak 10.1) za jedan radni ciklus, prema prethodnim jedna~inama
grafi~ki je prikazana brzina prikqu~ne ta~ke dowih poluga vG i prenosnog odnosa i m u
funkciji brzine klipa v K i hoda klipa s K (sl.10.18). Hod klipa s K predstavqa razliku
izme|u maksimalne i minimalne vrednosti parametra "c" (sl. 10.7).
Brzina prikqu~ne ta~ke G, ( v G ) je ve}a od brzine klipa v k . Vrednost prenosnog
odnosa i m na po~etku dizawa podiznog mehanizma opada, a na kraju dizawa raste. Na ve}em
delu puta promena prenosnog odnosa i m se neznatno mewa, {to je dobro, jer su mawa ubrzawa
i mawe su inercijalne sile.
Sl. 10.18: Promena kinemati~kih pokazateqa rada podiznog mehanizma

traktora za jedan radni ciklus (zadatak 10.1)
Analizom prethodnih jedna~ina za pokazateqe rada podiznog mehanizma traktora moè

se zakqu~iti da na wihovu vrednost uti~e poloàj trenutnog pola obrtawa. Na poloàj
trenutnog pola obrtawa moè se uticati pre po~etka rada, odnosno moè se mehanizam
optimizirati u funkciji prikqu~ne ma{ine i agrotehni~kih operacija.
Koriste}i program za ra~unar simuliran je uticaj pojedina~nih geometrijskih
parametara mehanizma na trenutni pol obrtawa P. Ova analiza pokazuje da na poloàj
trenutnog pola obrtawa uti~u parametri: s , x H , y H , x F , y F i j (sl. 10.19).
Pove}awem parametra s , trenutni pol je bliì zadwim to~kovima {to je potrebno za
traktore bez predwe vu~e (2x4)S. Kada je trenutni pol P bliì zadwim to~kovima traktora
rastere}uju se predwi, a vi{e optere}uju zadwi to~kovi traktora.
Pove}awem parametra y H , trenutni pol je bliì predwim to~kovima traktora, (sl.
10.20) {to je bitno za traktore sa predwom vu~om (4x4)S. Kada je trenutni pol bliì
predwim to~kovima traktora oni su optere}eniji, te je atheziona sila na wima ve}a i moè
se koristiti predwa vu~a.
Na traktorima u toku rada mogu se mewati parametri s i y H , dok uglavnom ne mogu x H ,
x F , yF i j .
134
Da bi prikqu~na ma{ina bila pravilno agregatirana sa traktorom, prema standardu

SRPS ISO 730-1 od 1995. god. poloàj trenutnog pola obrtawa u vertikalnoj ravni
(rastojawe L PG , sl.10.10) ne treba da bude mawe od 0,9 razmaka osovina traktora.
Poloàj trenutnog pola obrtawa u horizontalnoj ravni (ta~ka Ph , sl.10.5) treba da je na
simetralnoj liniji traktora, u suprotnom dolazi do kose vu~e i pojave bo~nog obrtnog
momenta koji neuravnoteàva traktorski agregat. Preporu~ene vrednosti poloàja
trenutnog pola obrtawa u horizontalnoj ravni (rastojawe L Ph , sl. 10.5) prema navedenom
standardu, zavisno od kategorije podiznog mehanizma traktora, treba da su kao u tabeli 10.1.
Tabela 10.1: Vrednosti horizontalnog poloàja trenutnog pola obrtawa (prema

standardu SRPS ISO 730-1 od 1995. god)
Horizontalni Kategorija podiznog mehanizma traktora
poloàj trenutnog
pola obrtawa 1 2 3 4
L Ph (mm) 1700-2400 1800-2400 1900-2700 1900-2800
Ako je rastojawe L Ph preveliko, bo~na stabilnost vo|ewa pravca oru|a opada. Pri
orawu brazda je neravna i krivudava. Ako je ovo rastojawe premalo, prikqu~no oru|e moè
da zauzme asimetri~an poloàj u odnosu na traktor te kvalitet rada opada naro~ito ako su
oru|a ve}ih dimenzija.
Na silu dizawa FG ne uti~e poloàj dowe oslone ta~ke (koordinate xF , y F ), neznatno
uti~u horizontalne koordinata ta~aka A i C, dok svi ostali parametri uti~u. Pored
navedenih geometrijskih parametara na silu dizawa uti~e: stepen korisnosti podiznog
ure|aja , brzina kretawa klipa vK i pogonska sila na klipu FK .
Sl. 10.19: Geometrijski pokazateqi podiznog mehanizma traktora
Uticaj parametara, "k" i "e" prikazan je na sl. 10.21 i 10.22, gde se vidi da se sa
pove}awem wihovih vrednosti, pove}ava i sila dizawa.
135
Za jednu te istu vrednost sile na klipu FK , pri pove}awu parametara: "e", "g", "k", y C ,
i vK , a smawewu parametara: " j ", " d " i " y A ", pove}ava se vrednost sile dizawa FG i FJ .
Sl. 10.20: Uticaj y H na promenu trenutnog pola obrtawa
Bilo bi vrlo neprakti~no i komplikovano da se na traktorima u toku rada mewa

rastojawe " AC " (koordinate " y C " i " y A "), kao i da se smawuje duìna " j ", jer je
limitirana neophodno velikim to~kovima traktora.
Na ve}ini standardnih traktora postoji mogu}nost, da se od svih napred navedenih
parametara mewa samo duìna parametra " k " i to na jednostavan na~in, {to treba
koristiti pri agregatirawu sa no{enom prikqu~nom ma{inom. Jo{ boqi efekat bi se
ostvario smawewem parametra " d ", a pove}ewem " e ", {to je samo na malom broju traktora
delimi~no konstruktivno tako re{eno da je to mogu}e i ostvariti i to samo parametar " d ".
Istraìvawa ukazuju upravo na to da bi bilo dobro, sa aspekta ve}e sile dizawa, da se na
traktorima mogu mewati parametri " d " i " e ".
Pri pove}awu parametra " k " pove}ava se sila dizawa, ali se smawuje visina dizawa i
postoji mogu}nost da se pri duèm radu pregreva uqe u hidrauli~nom sistemu.
Sl. 10.21: Uticaj promene parametra "k" Sl. 10.22: Uticaj promene parametra "e"
na silu dizawa na silu dizawa
136
11. PLANETARNI PRENOSNICI (MEHANIZMI)
Planetarni prenosnici su takvi prenosnici kod kojih bar jedan prenosnik ima
pokretnu geometrijsku osu (sl. 11.1, osa B). Planetarne prenosnike, uglavnom sa~iwavaju
cilindri~ni zup~anici sa spoqa{wim i unutra{wim zup~awem, kao i koni~ni zup~anici.
Planetarni prenosnik se sastoji iz centralnog zup~anika 1, koji moè biti nepokretan
ili pokretan, zup~anika 2 sa pokretnom geometrijskom osom koji se zove zup~anik satelit i
nosa~a 3 koji se obr}e i nosi satelit oko spregnutog centralnog zup~anika 1 (sl. 11.1).
Centralni zup~anik 1 naziva se i sun~ani zup~anik jer zup~anik satelit kruì oko wega.
Planetarni prenosnik moè da ima vi{e centralnih zup~anika, vi{e satelita i vi{e
nosa~a.
Zavisno od toga da li je centralni zup~anik nepokretan ili pokretan, planetarni
prenosnici se dele na epicikli~ne i diferencijalne prenosnike.
11.1. Epicikli~ni planetarni prenosnici
Epicikli~ni planetarni prenosnici su takvi prenosnici kod kojih bar jedan centralni
zup~anik miruje. Epicikli~ni planetarni prenosnici imaju jedan stepen slobode kretawa
(SSK=1): SSK 3(n 1) 2P1 P2 3(3 1) 2 2 1 1 , gde je: n 3 , P1 2 (2,3; 3,1) i P2 0 .
Centralni zup~anik 1 epicikli~nog planetarnog prenosnika je nepokretan (sl. 11.1). Sa
ovim zup~anikom je spregnut zup~anik satelit 2, koji se obr}e oko svoje ose (ta~ke B) koja je
pokretna. Nosa~ 3 se obr}e oko svoje nepokretne ose (ta~ke A) i nosi satelit, koji zajedno sa
nosa~em 3 rotira (tr~i) oko centralnog zup~anika 1. Nosa~ 3 rotira ugaonom brzinom 3 u
jednom ili drugom smeru.
Satelit 2 ima sloèno kretawe koje ima dve komponente ugaone brzine:
Relativny ugaony brziny u odnosu na spregnuti zup~anik 1, 12 . Kako je zup~anik 1
nepokretan, vrednost ove ugaone brzine jednaka je nuli ( 12 =0) i
Prenosny ugaony brziny u odnosu na ta~ku A oko koje satelit, zajedno sa nosa~em 3
rotira ( 3 ).
Apsolutna ugaona brzina 2 je rezultanta dve prethodne ugaone brzine.
Kako je centralni zup~anik 1 nepokretan,
smerovi prenosne brzine 3 i apsolutne brzine
satelita 2 su isti.
Sl. 11.1: Epicikli~ni planetarni prenosnik
137
11.2. Diferencijalni planetarni prenosnici
Diferencijalni planetarni prenosnici su takvi prenosnici kod kojih su svi centralni

zup~anici pokretni. Diferencijalni planetarni prenosnici imaju dva stepena slobode
kretawa (SSK=2).
Centralni zup~anik 2 je pokretan i obr}e se oko svoje nepokretne geometrijske ose A
sa ugaonom brzinom 2 (sl. 11.2). Nosa~ 4 obr}e se oko svoje nepokretne geometrijske ose
(A) ugaonom brzinom 4 i nosi satelit 3 koji se obr}e oko svoje pokretne ose (B) i oko
centralnog zup~anika 2. Satelit 3 ima tri ugaone brzine:
Relativnu ugaonu brzinu u odnosu na spregnuti zup~anik 2, 32 . Na ovu brzinu ne uti~e
kretawe nosa~a 4, ve} zavisi od ugaone brzine zup~anika 2 i veli~ine spregnutih
zup~anika 2 i 3.
Prenosnu ugaonu brzinu u odnosu na ta~ku A sa kojom, zajedno sa nosa~em 4 rotira ( 4 ) i
Apsolutnu ugaonu brzinu 3 , u odnosu na nosa~ 4 i centralni zup~anik 2 oko kojeg se
obr}e.
Sl. 11.2: Diferencijalni planetarni

prenosnik
Za iste nazna~ene smerove ugaonih brzina 2 i 32 , smer ugaone brzine nosa~a 4, 4

moè biti u smeru kazaqke na satu ili u suprotnom, pri ~emu se dobijaju razli~ite
vrednosti ugaone brzine satelita 3, 3 .
Da bi se diferencijalni planetarni prenosnik jednozna~no kretao, treba da ima dva
pogonska ~lana (SSK=2). Naj~e{}e je to kretawe centralnog zup~anika 2 i nosa~a 4.
Diferencijalni planetarni prenosnik sa cilindri~nim zup~anikom sa unutra{wim
zup~awem prikazan je na sl. 11.3. Centralni zup~anik 5 i satelit 3 su sa unutra{wim
zup~awem, a centralni zup~anik 2 i satelit 3 su sa spoqa{wim. Ovaj diferencijalni
planetarni prenosnik, da bi se jednozna~no kretao treba da ima dva pogonska ~lana
(SSK=2). Pogonski ~lan je naj~e{}e nosa~ 4 i jedan od centralnih zup~anika.
Nosa~ 4 rotira oko svoje ose (A) ugaonom brzinom 4 u jednom ili drugom smeru. Nosa~
4 nosi satelit 3 koji tr~i oko zup~anika 2 i unutar zup~anika 5. Zup~anici 2 i 5 obr}u se
oko svojih nepomi~nih osa A ugaonim brzinama 2 i 5 .
138
Satelit 3 ima tri ugaone brzine: relativnu ugaonu brzinu u odnosu na spregnuti
zup~anik 2, 32 , prenosnu brzinu zajedno sa nosa~em 4, 4 i apsolutnu brzinu 3 . Smerovi
relativne ugaone brzine 32 i ugaone brzine centralnog zup~anika 5, 5 sy isti (sl. 11.3).
Smer apsolutne ugaone brzine satelita 3 zavisi od smera obrtawa nosa~a 4 i smera i
vrednosti brzine zup~anika 2, 2 i moè biti u jednom ili drugom smeru.
Sl. 11.3: Planetarni

diferencijalni prenosnik sa
unutra{wim zup~awem
Planetarni prenosnici s koni~nim zup~anicima koriste se, kada treba preneti obrtno
kretawe sa jednog vratila na drugo koja se seku (sl. 11.4).
Satelit 3 obr}e se: oko svoje pokretne ose (B) relativnom ugaonom brzinom 32 ;
prenosnom ugaonom brzinom oko ta~ke A zajedno sa nosa~em 4, 4 i apsolutnom ugaonom
brzinom 3 . Smer obrtawa satelita 3 zavisi od smerova obrtawa centralnog zup~anika 2 i
nosa~a 4. Za isti smer obrtawa zup~anika 2, smer obrtawa satelita 3 ( 3 ) moè biti u
jednom ili drugom smeru, kao i smer obrtawa nosa~a 4.
Prenosnici i drugi ~lanovi planetarnih prenosnika obr}u se, uglavnom jednoliko,
izuzimaju}i period uhodavawa (postizawa radnog reìma) i zaustavqawa.
Sl. 11.4: Planetrani diferencijalni prenosnik s

koni~nim zup~anicima
11.3. Prednosti planetarnih prenosnika

Planetarni prenosnici imaju {iroku primenu u poqoprivrednoj tehnici, posebno na
traktorima i drugim vozilima, zbog niza prednosti u odnosu na prenosnike sa nepokretnim
osama (klasi~no spregnute prenosnike). Prednosti planetarnih prenosnika u odnosu na
prenosnike sa nepokretnim geometrijskim osama su:
139
ravnomernija raspodela optere}ewa po zupcima,

mogu}nost preno{ewa ve}eg obrtnog momenta,
mogu}nost ve}eg prenosnog odnosa za isti broj zup~anika,
jedan te isti planetarni prenosnik moè biti reduktor, multiplikator ili
klasi~no spregnuti prenosnik,
mawe gabaritne dimenzije i kompaktnija konstrukcija itd.
Osnovna prednost planetarnih prenosnika je u tome {to omogu}avaju ve}i stepen
sprezawa (vi{e zubaca u sprezi) jer mogu imati ve}i broj satelita, dva, tri i vi{e (sl. 11.5),
a da se u kinemati~kom smislu ni{ta ne mewa. Ve}i stepen sprezawa omogu}ava
ravnomerniju raspodelu optere}ewa i mogu}nost preno{ewa ve}ih obrtnih momenata.
Nosa~ 4 nosi vi{e satelita 3, 3, 3,... i vi{e, zavisno od obrtnog momenta koji treba da
se prenosi. Na taj na~in optere}ewe se prenosi na vi{e zubaca koji su istovremeno u
sprezi, te obrtni momenti i optere}ewa mogu biti ve}a.
Sl. 11.5: Planetarni prenosnici sa vi{e satelita na jednom nosa~u
11.4. Geometrijski uslovi funkcionisawa

Da bi planetarni mehanizmi funkcionisali treba da se ispune razli~iti geometrijski
uslovi, zavisno od strukture mehanizma. Analizira}e se uslovi funkcionisawa
epicikli~nog planetarnog prenosnika sa tri zup~anika satelita (sl. 11.6).
Prvi uslov funkcionisawa planetarnog prenosnika je uzajamna zavisnost polupre~nika
spregnutih zup~anika:
R1 R 2 2R 3 . ............................................................................................. (11.1)
Iz ovog uslova sledi zakqu~ak, da uzdu`ne ose vratila centralnog sun~anog zup~anika i
vratila nosa~a satelita, oko kojeg se nosa~ obr}e, treba da su saosne (da se poklapaju).
Moduli "m" svih spregnutih zup~anika su isti: m1 m 2 m3 . Iz odnosa da je sredwi
pre~nik zup~anika jednak proizvodu modula i broja zubaca ( D m z ) dobija se uslov
udaqenosti osa vratila (uslov koaksijalnosti) ili da je broj zubaca satelita (3) jednak:
z z2
z3 1 . ................................................................................................. (11.2)
2
Zup~anici sateliti su istih veli~ina, a wihov broj zavisi od obrtnog momenta koji
treba da se prenosi. Broj satelita (3, 3, 3,...) je ograni~en i dobija se iz uslova da je
rastojawe izme|u osa susednih satelita jednako:
140
BB' 2 R 3 ili 2BE D 3 . ................................................................... (11.3)
Ako usvojimo da su sateliti 3 i 3 simetri~no raspore|eni u odnosu na osu

( BB' BE EB' 2 BE ), tada se iz pravouglog trougla AEB dobija:
2 m
BE AB sin R 2 R 3 sin (z 2 z 3 ) sin . Ugao odre|uje se iz uslova da je
2 2 nS 2 nS
2
, gde je n S - broj satelita.
nS
Ako se usvoji da su zup~anici nekorigovani, kod kojih je visina temenog dela zupca
jednaka modulu zup~anika, pre~nik satelita 3 jednak je:
D 3 2 R 3 m z 3 2 m mz 3 2 . ................................................... (11.4)
Na osnovu prethodnih jedna~ina dobija se:

z 2 z 3 sin z 3 2 . ....................................................................... (11.5)
nS
Uslov definisan jedna~inom (11.5) naziva se uslovom udaqenosti vratila susednih

satelita.
Sl. 11.6: Uslov broja satelita
Da bi satelit 3 bio istovremeno spregnut sa zup~anicima 1 i 2, mora biti ispuwen uslov

da su duìne lukova CD i FG odre|ene jedna~inama:
t z2 t z1
CD i FG . .......................................................................... (11.6)
nS nS
gde je: t - korak zup~anika po luku.

t z 2 t z1
Iz zbira lukova CD FG dobija se jedna~ina: CD FG ~ijim sre|ivawem
nS nS
se dobija uslov montaè:
z 2 z1
= ceo broj. ........................................................................................ (11.7)
nS
11.5. Kinemati~ki parametri planetarnih prenosnika
Za odre|ivawe obimnih i ugaonih brzina ~lanova planetarnih prenosnika i prenosnog

odnosa izme|u wih, koriste se razli~ite grafoanaliti~ke i analiti~ke metode:
141
metoda plana obimnih i ugaonih brzina (grafoanaliti~ka metoda),

metoda ugaonih brzina (analiti~ka),
metoda zaustavqawa (Vilisova analiti~ka metoda) itd.
Koja }e se metoda koristiti zavisi od planetarnog mehanizma, postavqenog zadatka i
èqene ta~nosti.
11.6. Metoda plana obimnih i ugaonih brzina
Metoda plana obimnih i ugaonih brzina sastoji se u crtawu velocida ~lanova

planetarnog prenosnika. Velocida predstavqa liniju koja spaja vrhove brzina ta~aka na
istom ~lanu. Dobija se spajawem vrhova brzina dve ta~ke ili jedne ta~ke i trenutnog pola
obrtawa. Trenutni pol obrtawa je ta~ka koja miruje (brzina trenutnog pola je jednaka nuli)
oko koje se u tom poloàju obr}u ostale ta~ke na ~lanu. Ova metoda se koristi za sve
prenosnike: sa nepomi~nim i pomi~nim geometrijskim osama.
Prenosnici sa nepomi~nim geometrijskim osama (klasi~no spregnuti)

Odre|ivawa kinemati~kih parametara metodom plana obimnih i ugaonih brzina
pokaza}e se na klasi~no spregnutim prenosnicima (sl. 11.7). Tri cilindri~na zup~anika 2, 3
i 4 sa spoqa{wim zup~awem su redno spregnuti i obr}u se oko svojih nepokretnih
geometrijskih osa A, C i E. Pogonski prenosnik je zup~anik 2. Neka je poznata geometrija
prenosnika i ugaona brzina pogonskog zup~anika 2 ( R 2 0,08 m , R 3 0,135 m , R 4 0,100 m ,
2 10 s 1 ).
0,1 m
Prvo se nacrta kinemati~ka {ema prema usvojenoj razmeri, npr. U l .
1 cm
Nacrta se linija sprezawa AF, zbog preglednosti sa jedne ili druge strane kinemati~ke
{eme. Ova linija sprezawa predstavqa liniju plana obimnih brzina i na woj se prenesu i
ozna~e kinemati~ke ta~ke A, B, C, D, E i F sa kinemati~ke {eme (sl. 11.7).
Odredi se obimna brzina ta~ke B na pogonskom zup~aniku 2, jer je wegovo kretawe
zadato: v B AB 2 0,08 10 0,8 m / s . Ova brzina je upravna na radijus obrtawa AB u
1m /s
smeru 2 . Usvoji se razmera za brzinu U v i nacrta du` Bb , koja u razmeri
2 cm
predstavqa brzinu v B :
1m / s
( v B Bb U v 1,6 cm 0,8 m / s ).
2 cm
Spoje se ta~ke Ab i dobija velocida zup~anika 2 (pod uglom ) jer je ta~ka A trenutni
pol ovog zup~anika. Ta~ka B se istovremeno nalazi i na zup~aniku 3, te se spoji ta~ka b sa C,
jer je ta~ka C trenutni pol zup~anika 3. Produì se linija bC i na woj dobija da~ka d, jer se
ta~ka D nalazi na zup~aniky 3 i tako dobija velocida zup~anika 3 (pod uglom ). Na isti
na~in se dobija velocida zup~anika 4, spajawem ta~ke d (jer ta~ka D pripada i zup~aniku 4) i
E (jer je E trenutni pol zup~anika 4) . Brzine trenutnih polova A, C i E su jednake nuli.
Mnoèwem razmere za obimne brzine i odgovaraju}ih odse~aka dobijaju se intenziteti
obimnih brzina:
v D Dd U v 0,8 m / s , v F Ff U v 0,8 m / s . Smer obimne brzine ta~ke F je isti, a
ta~ke D suprotan od smera obimne brzine ta~ke B.
142
Sl. 11.7: Plan obimnih i ugaonih brzina zup~anika sa

nepokretnim geometrijskim osama
Plan ugaonih brzina dobija se crtawem dobijenih velocida. Na proizvoqnom rastojawu

nacrta se linija plana ugaonih brzina koja je upravna na liniju plana obimnih brzina. Od
ta~ke P koja je na proizvoqnom rastojawu H od linije plana ugaonih brzina nacrtaju se
dobijene velocide pod uglovima , i .
Gde velocida pod uglom se~e liniju plana ugaonih brzina dobija se ta~ka 2, jer
predstavqa velocidu zup~anika 2, zato {to su na woj ta~ke A i B. Velocida pod uglom se~e
liniju u ta~ki 3, a pod uglom u ta~ki 4. Duì 02 , 03 i 04 pomnoène sa razmerom U daju
odgovaraju}e ugaone brzine istoimenih zup~anika ( 2 , 3 i 4 ). Razmera U zavisi od
prethodnih razmera i rastojawa H, a dobija se iz vrednosti ugla posmatraju}i plan
obimnih i plan ugaonih brzina. Iz plana obimnih brzina sledi da je:
vB
Bb Uv v U U
tg B L 2 L . Iz plana ugaonih brzina sledi da je:
AB cr AB AB U v Uv
UL
U Uv
02 H tg H 2 L , a odavde je 2 02 02 U , te proizilazi da je razmera za
Uv H U L
ugaone brzine U jednaka:
Uv
U . ................................................................................................ (11.8)
H UL
143
1m / s
2 cm 1 s 1
Za dati primer (sl.11.7) razmera za ugaone brzine je: U , te je
0,1 m 0,28 cm
1,4 cm
1 cm
1s 1
3 03 U 1,65 cm 5,89 s 1 i 4 04 U 8,00 s 1 .
0,28 cm
Na osnovu poznatih ugaonih brzina mogu se odrediti prenosni odnosi "i", te je:
2 02 2,7 cm 02 2,7 cm
i 2,4 1,25 i i 2,3 2 1,63 .
4 04 2,15 cm 3 03 1,65 cm
Odse~ak 03 je negativnog predznaka jer je na suprotnoj strani od odse~ka 02 , te je smer
obrtawa zup~anika 3 suprotan od smera obrtawa zup~anika 2.
Planetarni prenosnici
Ista ova metoda plana brzina i ugaonih brzina pokazana na zup~anicima sa nepokretnim
geometrijskim osama moè se primeniti i za planetarne prenosnike. Postupak je dat na
epicikli~nom sloènom planetarnom prenosniku sa jednim stepenom slobode kretawa
(sl.11.8). Stepen slobode kretawa po jedna~ini êbi{eva je:
SSK 3(n 1) 2 P1 P2 3(5 1) 2 4 3 1 , gde je n 5 (1,6; 2; 3,4; 5,7; 8) ,
P1 4 (1,2; 5,1; 7,5; 8,1) i P2 3 (2,3; 4,6; 7,8) . ^lanovi 1 i 6 ra~unaju se kao jedan ~lan
(nepokretni su), kao i 3, 4 i 5, 7 jer su na istom vratilu.
0,1 m
Neka je geometrija prenosnika zadata razmerom U l , a pogonski ~lan 2 obr}e se
1 cm
stalnom ugaonom brzinom 2 10 s 1 . Sateliti su zup~anici 3 i 4 koje nosi nosa~ 5.
Satelit 3 "tr~i" oko zup~anika 2, a satelit 4 "tr~i" unutar zup~anika 6.
Odredi se obimna brzina ta~ke B, prema izrazu v B AB 2 0,1 10 1,0 m / s . Pravac
ove brzine je upravan na ravan crtawa, usmerena je ka nama, a pri crtawu okrene se za 90 na
levu ili desnu stranu zavisno od raspoloìvog prostora za crtawe. Usvojena razmera za
1m / s
crtawe brzina je U v , te odse~ak Bb (3 cm) predstavqa brzinu v B u usvojenoj
3 cm
razmeri.
Spoje se ta~ke b i A i tako dobija velocida zup~anika 2. Ta~ka B se nalazi i na
zup~aniku 3 ~ija je obimna brzina sada poznata. Da bi se dobila velocida zup~anika 3
potrebna je brzina jo{ jedne ta~ke na tom zup~aniku ili wegov trenutni pol. Na zup~aniku 3
se nalazi ta~ka C, ali je za sada, nepoznata wena brzina. Zup~anici 3 i 4 su na istom vratilu,
imaju iste ugaone brzine, te imaju istu velocidu. Na zup~aniku 4 nalazi se ta~ka D koja je
trenutni pol za ovaj zup~anik, jer se nalazi i na zup~aniku 6 koji je nepokretan i brzina
ta~ke D je nula. Spajawem ta~aka b i D dobija se velocida satelita 3 i 4. Na velocidi bD je
ta~ka "c" koja predstavqa vratilo zup~anika 3 i 4 i vrh nosa~a 5. Spajawem ta~ke "c" sa A
(oko koje se obr}e nosa~ 5) ~ija je brzina jednaka nuli, dobija se velocida nosa~a 5 i
zup~anika 7, jer su na istom vratilu. Na velocidi Ac nalazi se ta~ka "e" koja odre|uje
obimnu brzinu ta~ke E koja se nalazi na zup~aniku 7 i 8. Spajawem ta~ke e i trenutnog pola,
ta~ke F, dobija se velocida zup~anika 8 i ta~ka "g" na woj.
144
Mnoèwem odgovaraju}ih odse~aka sa razmerom za brzine, dobijaju se vrednosti

obimnih brzina nazna~enih ta~aka ( v C Cc U v 0,383 m / s , v E Ee U v 0,216 m / s ,
v G Gg U v 0,216 m / s ).
Plan ugaonih brzina crta se od ta~ke P koja se usvoji na proizvoqnom rastojawu H
(H=1,7 cm) od linije ugaonih brzina iz koje se crtaju dobijene velocide. Odse~ci
pomnoèni sa ramerom U predstavqaju ugaone brzine. Razmera za ugaone brzine je:
1m / s
Uv 1 s 1
U 3 cm , te su ugaone brzine:
H U L 1,7 0,1 m 0,51 cm
1 cm
1 s 1
3 4 03 U 2,15 cm 4,215 s 1 , 5 7 05 U 1,470 s 1 , i
0,51 cm
8 08 U 1,196 s 1 .
Prenosni odnos od ulaznog pogonskog zup~anika 2 do izlaznog gowenog 8 jednak je:
2 02 5,0
i 2,8 8,33 .
8 08 0,6
Sl. 11.8: Metoda plana obimnih i ugaonih brzina planetarnog prenosnika
11.7. Metoda ugaonih brzina (analiti~ka metoda)
Metoda ugaonih brzina zasniva se na analiti~kom izrazu za prenosni odnos planetarnih

prenosnika koji je dao engleski nau~nik Vilis (Villis):
p n np p n
i np, z ili , ................................................ (11.9)
z n nz z n
145
gde je: i np, z - prenosni odnos od predweg do zadweg zup~anika relativno prema nosa~u, p -
ugaona brzina predweg zup~anika prema nepokretnoj osi, z - ugaona brzina zadweg
zup~anaika prema nepokretnoj osi, n - ugaona brzina nosa~a prema nepokretnoj osi, np -
ugaona brzina predweg zup~anika relativno prema nosa~u i nz - ugaona brzina zadweg
zup~anika relativno prema nosa~u.
Koji je zup~anik predwi, a koji zadwi u nekom planetarnom prenosniku, svejedno je,
usvaja se, {to ne uti~e na re{ewe zadatka.
Jedna~ina (11.9) obuhvata zup~anike u sprezi izme|u kojih je nosa~. Koristi se za sve
planetarne prenosnike: epicikli~ne, diferencijalne, jednostavne i sloène.
Za planetarni prenosnik sa slike 11.8 moè se usvojiti da je predwi zup~anik 2, a zadwi
6 ili obrnuto te je:
5
i 52,6 2 . .......................................................................................... (11.10)
6 5
Iz ove jedna~ine moè se odrediti 5 , kao jedini nepoznat parametar, ako se prethodno
odredi i 52,6 , jer je 6 0 .
Prenosni odnos i52,6 je relativni prenosni odnos izme|u zup~anika 2 i 6 u odnosu na

nosa~ 5 i on je isti bilo da se nosa~ 5 kre}e ili miruje se odrediti 5 , kao jedini nepoznat
parametar, ako se prethodno odredi i 52,6 , jer je 6 0 .
Odre|uje se na taj na~in {to se zamisli da nosa~ miruje, a da se nepokretni zup~anik
kre}e. Kada nosa~ 5 uslovno miruje zup~anici 2, 3, 4 i 6 su klasi~no spregnuti, odnosno
zup~anici 3 i 4 nisu vi{e sateliti. Nepokretni zup~anik 6 se uslovno kre}e, te je prenosni
odnos jednak:
R3 R6 0,150 0,35
i 52,6 i 2,3 i 4,6 5,833 . Iz jedna~ine (11.10) sledi da je
R2 R4 0,10 0,09
2 10
5 1,463 s 1 . Po{to su nosa~ 5 i zup~anik 7 na istom vratilu, imaju
1 i 52,6 1 (5,833)
istu ugaonu brzinu, te je 7 5 1,463 s 1 . Zup~anici 7 i 8 su klasi~no spregnuti te je:

7 R
i 7,8 8 , odakle se dobija ugaona brzina zup~anika 8:
8 R7
R7 1,463 0,14
8 7 1,204 s 1 . Negativan predznak ugaone brzine zup~anika 8
R8 0,17
zna~i da se on obr}e u suprotnom smeru od pogonskog zup~anika 2 ~iji je smer usvojen za
pozitivan.
Da bi se odredila ugaona brzina satelita 3 i 4 postavi se jedna~ina (11.10) za zup~anike
2, 3 i nosa~a 5 ili za zup~anike 4, 6 i nosa~a 5, te je:
2 5
i52,3 . .............................................................................................. (11.11)
3 5
Relativan prenosni odnos izme|u zup~anika 2 i 3 je:
146
2 R 0,150
i 52,3 3 1,5 , te se iz jedna~ine (11.11) dobija 3 kao jedini nepoznati
3 R2 0,100
parametar : 3
4,228 s1 .
2 5 i 52,3 1
i52,3
10
Ukupan prenosni odnos jednak je: i 2,8 2 8,30 .
8 1.204
Razlika vrednosti dobijenih grafi~kom i analiti~kom metodom je nastala zbog
nedovoqne preciznosti crtawa, kao osnovnog nedostatka grafoanaliti~ke metode.
Zadatak 11.3: Za epicikli~ni planetarni prenosnik (sl. 11.1 i sl. 11.9) odrediti ugaonu
brzinu satelita 2 ako su dati podaci: 3 10s 1 , R1 0,2 m i R 2 0,1 m .

Na osnovu jedna~ine (11.19) prenosni odnos je: i13,2 1 3 , ili izraèno preko
2 3
R 0,1
geometrijskih parametara: i13,2 2 0,5 . Ugaona brzina zup~anika 1 je nula, te
R1 0,2

1 1
je: 2 3 1 101 30 s 1 . Kod ovog planetarnog prenosnika ugaona brzina
3
i1,2 0,5

satelita 2 je uvek ve}a od brzine nosa~a 3 , a istih su smerova. [to je zup~anik 2 mawi,
to je brzina 2 ve}a.
Grafi~ko re{ewe ovog zadatka prikazano je na sl. 11.9.
0,1 m 1m / s
Usvojene razmere su: U l , Uv . Obimna brzina ta~ke B na nosa~u 3 je:
1 cm 0,5 cm
v B R 1 R 2 3 3 m / s .
Du` Bb predstavqa obimnu brzinu

ta~ke B na nosa~u 3 i na vratilu satelita 2.
Trenutni pol satelita 2 je ta~ka C ~ija je
brzina jednaka nuli. Spajawem ta~aka C i b
dobija se velocida satelita 2 i na woj ta~ka
d. Ugaona brzina satelita 2 je:
2 02 U 29,50 s 1 , gde je
Uv 1 s 1
U .
H U L 0,095 cm
Sl. 11.9: Grafoanaliti~ko odre|ivawe

brzina (zadatak 11.3)
147
Zadatak 11.4: Za diferencijalni planetarni prenosnik (sl. 11.10) odrediti ugaonu

brzinu satelita 3 (gowenog radnog ~lana) ako je: 4 20s 1 , 2 10s 1 , ( 2 je mawe od
4 ), R 2 0,2 m i R 3 0,1 m .
4 R
Prenosni odnos je: i 42,3 2 i i 42,3 3 . Iz ove dve jedna~ine dobija se izraz za
3 R4 2
ugaonu brzinu satelita 3:
R
2 4 1 3
3 R 2 , ............................................................................ (11.12)
R3

R2
te je za 4 20 s 1 , 3 / 4 20 40 s 1 , a za 4 20 s 1 je 3 / 4 20 80 s 1
Zna~i, da za napred zadate podatke, kada se nosa~ 4 obr}e u suprotnom smeru od zup~anika
2, satelit 3 }e biti dva puta brì nego u slu~aju kada su nosa~ 4 i zup~anik 2 istih smerova
obrtawa. U oba slu~aja ugaone brzine satelita 3 i nosa~a 4 su istih smerova.
Sl. 11.10: Uzajamna zavisnost ugaonih brzina

(zadatak 11.4 i 11.5)
Zadatak 11.5: Za prethodni zadatak (sl. 11.10) odrediti ugaonu brzinu satelita 3 ako je
4 20 s 1 , 2 40 s 1 , ( 2 je ve}e od 4 ), R 2 0,2 m i R 3 0,1 m .
Iz jedna~ine (11.12) dobija se da je za 4 20 s 1 , 3 20 s 1 , a za 4 20 s 1 je
3 140 s 1 . Zna~i da se u prvom slu~aju kada su smerovi zup~anika 2 i nosa~a 4 isti,
ugaona brzina satelita 3 je suprotnog smera i sedam puta mawa nego pri razli~itim
smerovima zup~anika 2 i nosa~a 4.
Na osnovu zadataka 11.4 i 11.5 za jednostavan planetarni diferencijalni prenosnik sa
tri pokretna ~lana (sl. 11.10) mogu se izvesti slede}i zakqu~ci:
Promenom smera ili vrednosti ugaonih brzina nosa~a 4 i centralnog zup~anika 2
postiù se vrlo razli~ite ugaone brzine satelita 3, bez promene geometrijskih
vrednosti ( R 2 0,2 m i R 3 0,1 m ) (tab. 11.1).
Za istu vrednost ugaone brzine nosa~a 4, a suprotnog smera, satelit 3 }e biti dva puta
brì (kolone 1 i 2) ili u drugom slu~aju sedam puta brì (kolona 3 i 4).
Za odgovaraju}e vrednosti brzina ~lanova 2 i 4, satelit 3 moè da se ne obr}e ( 3 0 ),
odnosno da se satelit 3 kre}e translatorno po kru`nici (kolona 5 i 8).
Ako se uko~i nosa~ 4 ( 4 0 ), prenosnik prestaje biti planetarni, ve} klasi~no
spregnuti prenosnik (kolona 7).
148
Tabela 11.1: Vrednosti ugaonih brzina planetarnog prenosnika sa sl. 11.22

Ugaone brzine Razli~ite varijante me}usobnih vrednosti brzina obrtawa
~lanova 1 2 3 4 5 6 7 8
1
2 s
10 10 40 40 30 30 10 10
4 s 1
20 -20 20 -20 20 -20 0 6,666
3 s 1
40 -80 -20 -140 0 -160 -20 0
Iz prethodna dva zadatka 11.4 i 11.5 (sl.11.22) mogu se sagledati velike mogu}nosti za
dobijawe razli~itih vrednosti i odnosa brzina, jednog te istog planetarnog prenosnika.
Zadatak 11.6: Za planetarni mehanizam sa sl. 11.23 dati su brojevi zubaca z1 50 ,

z z2
z 2 26 i z 3 1 12 . Nepokretan je zup~anik sa unutra{wim zup~awem (1), a pokretan
2
sun~ani zup~anik (2). Odrediti ukupan prenosni odnos u dva slu~aja:
a) kada je pogonski ~lan sun~ani zup~anik 2 sa 2 10 s 1 i
b) kada je pogonski ~lan nosa~ 4 sa 4 10 s 1 .
Za prvi slu~aj pod a) ugaona brzina nosa~a 4 dobija se iz relacije

4 z1 2
i 42,1 2 1,923 , odakle je 4 3,421 s 1 , te je ukupan prenosni odnos
1 4 z2 4
1 i 2,1
10
kada je pogonski ~lan sun~ani zup~anik, a goweni nosa~: i 2,4 2 2,923.
4 3,421
Sl. 11.11: Zadatak 11.6
4 z1
U drugom slu~aju pod b) iz jedna~ine i 24,1 2 1,923 dobija se da je
1 4 z2

2 4 1 i 24,1 29,23 s 1 , te je ukupan prenosni odnos kada je pogonski ~lan nosa~, a goweni
10
sun~ani zup~anik : i 4,2 4 0,342 .
2 29,23
Iz ovog primera se mogu izvu}i slede}i zakqu~ci: Isti planetarni mehanizam moè
biti reduktor, slu~aj pod a) ili multiplikator, slu~aj pod b); U oba slu~aja smerovi
obrtawa izlaznog gowenog ~lana su isti; U slu~aju da se uko~i nosa~ (4) prenosnici }e se
kretati kao obi~no spregnuti (presta}e biti planetarni), te }e prenosni odnos biti
z1
i 2,1 1,923 .
z2
149
Zna~i, ovaj planetrani prenosnik (sl. 11.11), s tim da je nepokretan zup~anik (1), a
pokretan (2) ima slede}e mogu}nosti prenosnog odnosa: i 1 i i 1 .
Zadatak 11.7: Grafi~kom i analiti~kom metodom odrediti brzine i prenosne odnose
sloènog planetarnog mehanizma (sl. 11.12). Dati podaci su: R 2 0,11 m , R 3 0,065 m ,
R 4 0,08 m , R 5 0,09 m , R 6 0,09 m , R 7 0,05 m , R 8 0,23 m , R 9 0,08 m i 2 10 s -1 .
Grafoanaliti~ka metoda:
Obimna brzina ta~ke B je: v B R 2 2 0,11 10 1,1 m / s . Prema usvojenoj razmeri za
1m / s
obimne brzine U v nacrta se obimna brzina ta~ke B.
0,5 cm
Na planu brzina spoje se ta~ke A i b i dobija se velocida zup~anika 2. Ta~ka B je i ta~ka
na zup~aniku 3, te se spoji ta~ka b sa C koja je trenutni pol za zup~anike 3 i 4 (na istom su
vratilu) i tako dobija velocida zup~anika 3 i 4. Na ovoj velocidi je i ta~ka e jer je to
vratilo zup~anika 3 i 4. Spajawem ta~aka e i A dobija se velocida nosa~a 10.
Ta~ka E je na vratilu zup~anika 6 i 7, stoga se spoje ta~ke e i D (trenutni pol zup~anika
6 i 7) i dobija velocida zup~anika 6 i 7. Na ovoj velocidi je ta~ka f , jer je ova ta~ka na
zup~aniku 6. Spajawem ta~ke f sa A dobija se velocida zup~anika 9. Mnoèwem
odgovaraju}ih odse~aka sa razmerom dobijaju se vrednosti obimnih brzina:
v E Ee U v 1,3 m / s i v F Ff U v 3,8 m / s .
Plan ugaonih brzina je nacrtan na na~in kako je napred obja{weno. Razmera za ugaone
1m / s
Uv 0,5 cm 1 s 1
brzine odre|ena je prema jedna~ini U i iznosi: U .
H UL 0,1 m 0,04 cm
0,8 cm
1 cm
Mnoèwem odgovaraju}ih odse~aka sa plana ugaonih brzina dobijaju se intenziteti:
3 4 03,4 U 65 s 1 , 6 7 06,7 U 106,25 s 1 i 9 09 U 188,75 s 1 .
Sl. 11.12: Odre|ivawe brzina sloènog planetarnog prenosnika (zadatak 11.7)

Analiti~ka metoda:
Ovako sloèn planetarni prenosnik (sl. 11.12) moè se ras~laniti na vi{e
jednostavnih planetarnih grupa za koje se moè napisati jedna~ina za prenosni odnos u kojoj
}e figurisati samo jedan nepoznat parametar. To su slede}e planetarne grupe: 2, 3, 4, 5 i
150
nosa~ 10; zup~anici 7, 8 i nosa~ 10; zup~anici 4, 5 i nosa~ 10 itd. Svaka planetarna grupa
treba da ima: centralni zup~anik, zup~anik satelit i nosa~, a da su pri tome u sprezi.
Prvo se koristi jedna~ina za prenosni odnos one planetarne grupe u kojoj se nalazi
pogonski zup~anik 2 (grupa 2, 3, 4, 5 i nosa~ 10), te je:
2 10 2
i10
2,5 , odakle je 10 jer je 5 0 .
5 10 1 i10
2,5
Prenosni odnos izraèn preko datih polupre~nika jednak je:
R 3 R 5 0,065 0,09 2 10
i10
2,5 0,6647 , te je 10 29,76 s 1 .
R2 R4 0,11 0,08 10
1 i 2,5 1 0,664
Kada je poznata ugaona brzina nosa~a 10 moè se sada koristiti jedna~ina za prenosni
odnos za planetarnu grupu zup~anika 7 i 8 sa nosa~em 10:
7 10
i10
7,8 , odakle je 7 10 (1 i10
7,8 ) jer je 8 0 . Prenosni odnos izraèn preko
8 10
datih polupre~nika jednak je:
R 8 0,23
i10
7,8 4,6 , te je 7 29,76(1 4,6) 107,136 s 1 . Ugaona brzina satelita 6 je
R 7 0,05
ista kao i satelita 7 jer su na istom vratilu: 6 7 107,136 s 1 .
Sada se moè koristiti jedna~ina za prenosni odnos za planetarnu grupu zup~anika 6 i 9

sa nosa~em 10: i10 6 10
6,9 , a prenosni odnos izraèn preko polupre~nika je
9 10
R9 0,08
i10
6,9 0,888 , odakle je:
R6 0,09
9

6 10 i10 107,136 29,76 0,888 1 183,922 s 1 .
6,9 1
i10 0,888
6,9
Ugaona brzina satelita 3 i 4 dobija se iz planetarne grupe zup~anika 4 i 5 i nosa~a 10
(ili 2, 3 i 10), te je:
i10
4 10
4,5 5 10
, odakle sledi da je 4 10 1 i10
4,5 jer je 5 0 . S druge strane ovaj
R5 0,09 1
4,5 R 0,08 1,125 , te je 4 29,761 1,125 63,24 s .
prenosni odnos je: i10
4
Ugaona brzina satelita 3 je ista kao i satelita 4 jer su na istom vratilu:
3 4 63,24 s 1 .
11.8. Primena planetarnih prenosnika u traktorima
Zbog potrebe da se mehanizovano obave sve agrotehni~ke operacije u poqoprivrednoj

proizvodwi, savremene transmisije traktora treba da omogu}e:
velik broj stepena prenosa,
isti broj stepena prenosa za kretawe napred i nazad,
kontinualna promena stepena prenosa,
promena stepena prenosa bez prekida toka snage,
automatizovan proces izmene stepena prenosa,
male gabaritne dimenzije itd.
151
Da bi se ispunili navedeni zahtevi, u transmisiji traktora treba da budu ugra|eni,

pored drugih i planetarni prenosnici snage.
Planetarni prenosnici snage re|e se koriste u transmisiji traktora kao glavni
mewa~ki prenosnici, ve} kao dopunski prenosnici za:
promenu smera obrtawa,
odvod snage,
promenu vrednosti brzina obrtawa,
promenu vrednosti obrtnih momenata,
uskla|ivawe brzina obrtawa to~kova traktora pri skretawu,
upravqawe kod traktora guseni~ara itd.
U transmisiji savremenih traktora veoma su zastupqeni planetarni prenosnici zbog
niza prednosti koje su napred iznete.
Epicikli~ni planetarni prenosnik za zavr{ni pogon to~kova

Analizirani epicikli~ni planetarni prenosnik sa slike 11.11 ima primenu za pogon
to~kova traktora i kombajna.
Centralni sun~ani zup~anik 2 je pogonski koji dobija pogon od diferencijalnog
planetarnog prenosnika i obr}e se ugaonom brzinom 2 (sl. 11.13). Zup~anik 2 je spregnut sa
vi{e satelita 3 (naj~e{}e tri satelita) koje nosi nosa~ 4 i obr}e se ugaonom brzinom 4 .
To~ak (t) obr}e se istom ugaonom brzinom kao i nosa~ 4 jer je ~vrsto za wega spojen
( t 4 ).
4
Prenosni odnos izraèn preko ugaonih brzina i brojeva zubaca je: i 24,1 2 i
1 4
z 3 z1 z 2
i 24,1 1 , odakle je ugaona brzina nosa~a 4 (to~ka t): 4 .
z 2 z3 z2 z
1 1
z2
Sl. 11.13: Planetarni prenosnik za pogon to~kova traktora i kombajna

Diferencijalni planetarni prenosnik za zavr{ni pogon to~kova traktora
Druga varijanta planetarnog prenosnika za pogon to~kova traktora (zavr{ni prenos) je
diferencijalni planetarni prenosnik (sl. 11.14), gde su svi zup~anici pokretni. Ovaj
152
planetarni prenosnik ima dva pogonska zup~anika 3 i 2. Centralni zup~anik 3 dobija pogon
od motora preko transmisije, a zup~anik 2 od hidromotora. Zup~anici 5 i 6 su, zapravo jedan
prstenasti zup~anik sa unutra{wim (5) i spoqa{wim (6) zup~awem, te su im ugaone brzine
iste ( 5 6 ).
Promenom broja obrtaja pogonskih zup~anika 2 i 3 dobijaju se vrlo razli~iti brojevi
obrtaja nosa~a satelita (7), odnosno to~ka traktora.
Sl. 11.14: Diferencijalni planetarni prenosnik za pogon to~kova traktora

z
Ugaona brzina zup~anika 6 dobija se iz prenosnog odnosa i 2,6 2 6 , odakle je
6 z2
z
6 2 2 . Ugaona brzina nosa~a satelita (7), odnosno to~ka traktora dobija se iz
z6
7 z z
prenosnog odnosa za planetarnu grupu 3, 4, 5 i 7: i 37,5 3 4 5 , odakle je
5 7 z3 z 4
z
3 5 5
z3
7 .
z5
1
z3
Diferencijalni planetarni prenosnik za pogon to~kova traktora

Diferencijalni planetarni prenosnik za pogon to~kova traktora i drugih vozila
dobija pogon od koni~nog zup~anik 2 koji se pogoni od motora, preko mewa~a (sl. 11.15). Sa
koni~nim zup~anikom 2 spregnut je 3 koji je ~vrsto spojen sa nosa~em 8 koji nosi koni~ne
satelite 4 i 5 koji tr~e oko centralnih zup~anika 6 i 7. Zup~anici 6 i 7 pogone par
zup~anika 9, 10 i 11, 12. Na vratilu zup~anika 10 i 12 nalaze se zadwi to~kovi traktora.
Diferencijalni planetarni prenosnik omogu}ava razli~ito obrtawe levog i desnog
to~ka traktora (10 i 12) iako se to~kovi pogone od istog vratila (2).
Zadatak 11.8: Za diferncijalni planetarni prenosnik za pogon to~kova traktora sa sl.

11.27 odrediti ugaone brzine to~kova. Dati podaci su: 2 50 s 1 , brojevi zubaca zup~anika
z 2 15 , z 3 72 . z 4 z 5 , z 6 z 7 , z 9 16 , z10 65 , z11 z 9 i z12 z10 .
153
Iz prenosnog odnosa za klasi~no spregnut koni~ni par 2, 3 dobija se ugaona brzina

zup~anika 3:
2 z3 z 50 15
i 2,3 sledi da je: 3 2 2 10,41s1 , te je ugaona brzina nosa~a satelita
3 z2 z3 72
8 3 10,41 s 1 .
Sl. 11.15: Diferencijalni planetarni prenosnik za pogon zadwih to~kova

traktora (zadatak 11.8)
Diferencijalni planetarni prenosnik je sloèn iz dve planetarne grupe: prvu
sa~iwavaju ~lanovi 3, 8, 5, 6 i 7, a drugu 3, 8, 4, 6 i 7. Moè se koristiti jedna~ina za
prenosni odnos za bilo koju planetarnu grupu, npr. 3, 8, 5, 6 i 7:
6 8
i86,7 . Relativni prenosni odnos izme|u zup~anika 6 i 7 je:
7 8
z z z
i86,7 5 7 7 1 . Iz prethodne jedna~ine se dobija da je:
z 6 z5 z6
6 7 2 8 2 3 . ........................................................................... (11.13)
Zna~i da je zbir ugaonih brzina zup~anika 6 i 7 jednak dvostrukoj vrednosti ugaone
brzine nosa~a 8, odnosno koni~nog zup~anika 3. Vrednosti ugaonih brzina zup~anika 6 i 7
kre}u se od minimalne (kada je vrednost nula) do maksimalne vrednosti, te je:
6 0 do 6 2 3 i 7 2 3 do 7 0 . ................................... (11.14)
Za dati primer (sl. 11.27) sledi da je: 6 7 2 8 2 3 2 10,41 20,82 s 1 , te se

pri 6 min 0 dobija 7 max 2 3 20,82 s 1 , a pri 6 max 2 3 20,82 s 1 dobija se
7 min 0 . Vrednosti brzina zup~anika 6 i 7 se raspodequju u okviru wihovog zbira do
2 3 20,82 s 1 , zavisno samo od otpora kotrqawa.
Ovaj mehanizam omogu}ava da se levi i desni to~kovi traktora obr}u razli~itim
brojevima obrtaja, {to je slu~aj kada traktor skre}e u krivini. Kojim brojem obrtaja }e se
obrtati levi, a kojim desni to~kovi zavisi samo od otpora. Pri skretawu traktora u
krivini, otpor kretawu unutra{weg to~ka je ve}i od spoqa{weg, te se srazmerno otporu
sporije okre}e od spoqa{weg zup~anika.
Nejednak je otpor obrtawu to~kova traktora ~ak i pri kretawu po pravolinijskom putu
po wivi, orawu i sl., te se i to~kovi obr}u razli~itom ugaonom brzinom. U slu~aju kada su
razlike znatne, oteàno je upravqawe traktorom, te se u tom slu~aju blokira planetarni
diferencijalni prenosnik, tako {to se uko~i nosa~ 8. Kada se uko~i nosa~ 8, ovaj mehanizam
prestaje da bude planetarni i zup~anici 7 i 6 obr}u se istim ugaonim brzinama.
154
Ugaone brzine zup~anika 9 i 7 su iste, kao i zup~anika 11 i 6 (na istim su vratilima).

Brzine zup~anika 10 i 12 na ~ijim vratilima se nalaze to~kovi traktora (sl. 11.15) dobijaju
se iz prenosnog odnosa:
9 z 65 z 20,82 16
i 9,10 10 4,06 , te je 10 9 9 5,12 s 1 .
10 z9 16 z10 65
Vrednosti ugaonih brzina to~kova trakora (zup~anika 10 i 12) su u istom odnosu kao i
brzine zup~anika 6 i 7, te je:
10 12 2 10 max 2 5,12 10,24 s 1 .
Planetarni prenosnik za pogon prikqu~nog vratila traktora

Za pogon prikqu~nog vratila traktora koristi se planetarni mehanizam (sl. 11.16, a i
b), koji se sastoji iz cilindri~nog zup~anika sa unutra{wim zup~awem 9, unutar kojeg se
kre}u tri satelita 10, koji "tr~e" oko centralnog sun~anog zup~anika 12 ~ije je vratilo
{upqe. Satelite nosi nosa~ 11 ~ije vratilo E prolazi kroz {upqe vratilo zup~anika 12 i
pogoni prikqu~no vratilo traktora. Pogonski prenosnik je zup~anik 9 koji dobija pogon od
spojnice motora preko zup~anika (ovde nisu prikazani) i stalno se obr}e. Na prikqu~no
vratilo traktora E spaja se kardansko vratilo koje pogoni aktivne radne organe prikqu~ne
ma{ine.
Prikqu~no vratilo se ne okre}e stalno. Ukqu~uje se samo kada ima potrebe da se pogone
aktivni radni organi prikqu~ne ma{ine (kosa~ice, bera~i itd.). Za ukqu~ivawe
prikqu~nog vratila traktora koristi se polu`ni mehanizam koji se sastoji iz ~lanova 2, 3,
4, 5, 6, 7, i 8.
Kada se ru~ica 2 nalazi u poloàju napred (sl. 16a) preko poluga 3, 4, 5 i 6 potiskuje se
poluga 8 na dole, pri ~emu zako~i nosa~ 11, tako da se prikqu~no vratilo E ne obr}e. Kada je
nosa~ zako~en dobija se klasi~no sprezawe zup~anika 9 i 10 i zup~anika 10 i 12, pri ~emu se
zup~anik 12 obr}e oko svoje ose "uprazno - parazitski" ne pogone}i ni jedan ~lan.
Sl. 11.16: Pogon prikqu~nog vratila traktora
155
Kada se ru~ica 2 povu~e nazad (sl. 16b) preko sistema poluga podiè se poluga 8 na gore,
a potiskuje poluga 7 na dole pri ~emu se zako~i zup~anik 12, a otko~i nosa~ 11. Na taj na~in
se dobija epicikli~ni planetarni prenosnik kod kojeg je nepokretan centralni zup~anik
12, a obr}e se nosa~ 11 zajedno sa satelitima 10 i obr}e se prikqu~no vratilo traktora E
Planetarni prenosnik za upravqawe traktora guseni~ara
Traktori guseni~ari, sli~no traktorima to~ka{ima, imaju u transmisiji vi{e

planetarnih prenosnika. Kinemati~ka {ema planetarnog prenosnika za upravqawe
gusenicama data je na sl. 11.17a aksonometrijski izgled na sl. 11.18.
Ovaj planetarni prenosnik sastoji se iz vi{e planetarnih grupa i omogu}ava kretawe
traktora guseni~ara pravo, skretawe u levu ili u desnu stranu i obrtawe oko kinemati~kog
centra. Ima dva pogonska zup~anika 2 i 18. Zup~anik 2 dobija pogon preko transmisije od
motora, a zup~anik 18 od hidromotora.
Pri kretawu traktora pravo oba vratila to~kova treba da imaju istu brzinu obrtawa.
Levi to~ak se nalazi na vratilu nosa~a 7, a desni na vratilu nosa~a 13. Pri tome se uko~i
zup~anik 16, te se pogon dobija samo od koni~nog para pogonskih zup~anika 2 i 3 preko
sredweg nosa~a satelita 9 koji nosi satelite 10. Sateliti 10 pogone sredwi sun~ani
zup~anik 11 i sredwi zup~anik sa unutra{wim zup~awem 12. Za zup~anik 12 ~vrsto je spojen
desni nosa~ satelita 13 na kojem se nalazi vratilo desnog to~ka traktora. Sredwi sun~ani
zup~anik 11 je na centralnom vratilu 4 na kojem je levi sun~ani zup~anik 5 koji preko
satelita 6 pogoni levi nosa~ 7 na kojem je vratilo levog to~ka.
Sl. 11.17: Kinemati~ka {ema planetarnog mehanizma za upravqawe traktora guseni~ara

2. mali pogonski koni~ni zup~anik (od motora), 3. veliki koni~ni zup~anik,
4. centralno vratilo, 5. levi sun~ani zup~anik, 6. levi sateliti,
7. levi nosa~ satelita, 8. nepokretni zup~anik sa unutra{wim zup~awem, 9. sredwi nosa~
satelita, 10. sredwi sateliti, 11. sredwi sun~ani zup~anik, 12. sredwi cilindri~ni
zup~anik sa unutra{wim zup~awem, 13. desni nosa~ satelita, 14. desni sun~ani zup~anik,
15. desni sateliti, 16. zup~anik sa unutra{wim zup~awem, 17. zup~anik sa spoqa{wim
zup~awem, 18. pogonski zup~anik (od hidromotora)
156
Sl. 11.18: Aksonometrijski izgled planetarnog prenosnika za upravqawe traktora

guseni~ara
z
Ugaona brzina koni~nog zup~anika (3) je 3 2 2 . Nosa~ satelita 9 je ~vrsto spojen
z3
sa zup~anikom 3, te je 9 3 . Na osnovu jedna~ine za prenosni odnos izme|u zup~anika 11 i
12 izme|u kojih je nosa~ satelita 9 dobija se jedna od jedna~ina za dobijawe ugaonih brzina
zup~anika 12 i 11:
9 11 9 z12
i11,12 z . .......................................................................... (11.15)
12 9 11
Druga jedna~ina za dobijawe 11 i 12 dobija se iz jedna~ine za planetarnu grupu
~lanova 13, 14, 15 i 16 koja glasi:
14 13 z16
i13
14,16 z . .......................................................................... (11.16)
16 13 14
Imaju}i u vidu da je 12 13 , 11 14 i 16 0 na osnovu prethodne dve jedna~ine
(25 i 26) dobijaju se ugaone brzine 12 i 11 kao jedine nepoznate veli~ine. Ugaona brzina
desnog to~ka jednaka je ugaonoj brzini desnog nosa~a 13, odnosno zup~anika 12
( 13 12 ).
Levi to~ak dobija pogon od zup~anika 11 koji se nalazi na centralnom vratilu 4 na ~ijem
se kraju nalazi levi sun~ani zup~anik 5. Zup~anik 5 pogoni leve satelite 6, a oni levi nosa~
7, jer je zup~anik 8 nepokretan.
Iz jedna~ine za prenosni odnos planetarne grupe ~lanova 5, 6, 7 i 8:
5 7 z8
i 57,8 , .................................................................................. (11.17)
8 7 z5
dobija se 7 , jer je 5 4 11 14 i 8 0 . Ugaona brzina levog to~ka jednaka je

ugaonoj brzini levog nosa~a 7, odnosno 7 .
Uz odgovaraju}e veli~ine zup~anika, oba to~ka imaju istu vrednost ugaonih brzina, iste
smerove i iste obrtne momente, te }e traktor guseni~ar i}i pravo.
Pri skretawu traktora levo hidromotor pogoni zup~anik 18, a zup~anik 2 dobija pogon
preko transmisije od motora. Smer obrtawa zup~anika 18 treba da je takav da se dobije smer
157
obrtawa zup~anika 12 isti kao smer obrtawa zup~anika 3. Ugaona brzina zup~anika 16 nije
18 z
vi{e jednaka nuli, ve} se odre|uje iz odnosa: 17 , te je:
17 z18
z
16 17 18 18 . ............................................................................. (11.18)
z17
Na osnovu prethodnih jedna~ina (pri kretawu pravo) za analizirane planetarne grupe,

dobile bi se vrednosti ugaonih brzina svih nazna~enih ~lanova i zup~anika. Pri
odgovaraju}em smeru obrtawa zup~anika 18, pove}ala bi se ugaona brzina zup~anika 12 i
nosa~a 13, odnosno pove}ala bi se ugaona brzina desnog to~ka. Za tu istu vrednost, smawila
bi se brzina obrtawa nosa~a 7, odnosno levog to~ka traktora.
Brzina obrtawa zup~anika 18 je promenqiva, te se na taj na~in omogu}ava razli~it
odnos ugaonih brzina levog i desnog to~ka traktora, zavisno od radijusa skretawa.
Pri skretawu traktora desno hidromotor pogoni zup~anik 18 u onom smeru da se smawi
brzina zup~anika 12, odnosno nosa~a 13 na ~ijem je vratilu desni to~ak. Za vrednost
smawewa ugaone brzine zup~anika 12 i desnog to~ka dolazi do pove}awa ugaone brzine
nosa~a 7 i levog to~ka.
Pri rotaciji traktora oko kinemati~kog centra ru~ica mewa~a je u neutralnom
poloàju, tako da zup~anik 2 ne dobija pogon ( 2 0 ), a planetarni mehanizam dobija pogon
samo od zyp~anika 18 preko hidromotora. Ugaona brzina zup~anika 16, tj. 17 odre|uje se
prema jedna~ini (11.18) i ona ostaje nepromewena za jednu te istu vrednost ugaone brzine
zup~anika 18. Ugaone brzine zup~anika 3 i nosa~a 9 su jednake nuli ( 3 9 0 ). Na taj
na~in planetarna grupa 9, 10, 11 i 12 prestaje biti planetarna, ve} postaju klasi~no
spregnuti prenosnici, jer zup~anici 10 nisu vi{e sateliti.
U jedna~ini (11.16) za desnu planetarnu grupu imamo sada dve nepoznate brzine 14 i
13 . Iz prenosnog odnosa, za sada klasi~no spregnute zup~anike 11, 10 i 12 imamo da je
z
i11,12 11 12 . Iz ove jedna~ine i jedna~ine broj (26), a znaju}i da je 11 14 i
12 z11
12 13 dobijaju se vrednosti ugaonih brzina desnog to~ka, centralnog vratila 4 i, na ve}
opisani na~in, levog to~ka.
Dobijene vrednosti bi pokazale da su ugaone brzine levog i desnog to~ka iste, ali
suprotnih smerova {to dovodi do obrtawa traktora oko svoje sredi{we kinemati~ke ose.
11.2.9. Planetarni prenosnik za translatorno kretawe
Epicikli~ni planetarni prenosnik sa jednim nepokretnim sun~anim zup~anikom 1 i dva

zup~anika satelita 2, 3 na jednom nosa~u 4 omogu}uju translatorno kretawe satelita 3 po
kru`nici polupre~nika AC, pod uslovom da su centralni zup~anik 1 i spoqa{wi satelit 3
istih veli~ina (sl. 19). Pogonski
~lan je nosa~ 4 koji se obr}e na jednu ili drugu stranu ugaonom brzinom 4 .
Ugaona brzina satelita 3 dobija se iz prenosnog odnosa:
4
i14,3 1 . ........................................................................................... (11.19)
3 4
158
Ugaona brzina zup~anika 1 je nula ( 1 0 ). Relativni prenosni odnos izme|u zup~anika

1 i 3 relativno prema nosa~u 4 (kada se nosa~ zami{qeno uko~i) je:
R 2 R3
i14,3 i1,2 i 2,3
12 1 jer su zup~anici 1 i 3 istih veli~ina. Iz prethodne
R1 R 2
0 4
jedna~ine (29) dobija se da je 1 , odakle sledi da je 3 0 .
3 4
Pri kru`nom kretawu nosa~a 4 koji nosi satelite 2 i 3, satelit 3 nema kru`no kretawe,
ve} se translatorno kre}e po kru`noj putawi. To zna~i da se satelit 3 stalno nalazi u
jednom, horizontalnom poloàju.
Iz tog razloga ovaj prenosnik ima primenu za one ma{ine i mehanizme ~iji radni
organi treba da u toku kretawa stalno ostanu u horizontalnom poloàju, npr. kod sadilica
i vadilica poqoprivrednih kultura (sl. 11.20). Pri okretawu nosa~a, sateliti 3, 3, 3, ...
kojih ima vi{e, kre}u se translatorno po kru`nici. Na satelitima 3 ~vrsto su spojeni
radni organi u vidu moti~ica za va|ewe, koji stalno, u toku kretawa zadràvaju prvobitni
vertikalni poloàj.
Sl. 11.19: Epicili~ni prenosnik za Sl. 11.20: Primena prenosnika za translatorno

translatorno kretawe kretawe - radni organ sadilice
Zadatak 11.9: Odrediti pogon mehanizma za me{awe zrnastih poqoprivrednih

proizvoda. Definisati pogon vratila 1 na kojem se nalaze tegovi 2 i 3, pod uslovom da se
tegovi obr}u ugaonim brzinama istih intenziteta a suprotnih smerova ( 3 2 ). Teg 2 je
sa vratilom 1 ~vrsto spojen u ta~ki A i zajedno se sa wim obr}e. Rastojawa "L" tegova 2 i 3
od vratila 1 su ista (sl. 11.21).
Da bi se teg 3 obrtao u suprtonom smeru od tega 2 i vratila 1, potrebno je da se oko
vratila slobodno obr}e. To zna~o da teg 3 nije ~vrsto spojen za vratilo 1 (ta~ka C) ve} je na
kotrqajnim leàjima koji mu to omogu}avaju. Teg 3 je u ~vrstoj vezi sa spoqnim prstenom
leàja, a unutra{wi prsten leàja je u ~vrstoj vezi sa vratilom 1 i zajedeno se sa wim obr}e.
Dok se prstenovi leàja obr}u u suprotnim smerovima, kotrqawe se ostvaruje preko
kotrqajnih tela leàja (kuglica).
Kretawe tega 3, kako je zadatkom postavqeno, mogu}e je ostvariti s epicikli~nim
planetarnim prenosnikom sa dva satelita (sl. 11.22). Na vratilu 1 je centralni zup~anik 4
koji se obr}e istom ugaonom brzinom kao i vratilo i teg 2, 4 1 2 . U sprezi sa
159
zup~anikom 4 je zup~anik satelit 5 koji je spregnut sa satelitom 6. Sateliti 5 i 6 no{eni

nosa~em 3 tr~e oko zup~anika 4 i unutar nepokretnog zup~anika 7. Nosa~ 3 je u ~vrstoj
vezi sa tegom 3.
Iz jedna~ine za prenosni odnos izme|u zyp~anika 4 i 7, relativno prema nosa~u 3,
4 3
i 34,7 i relativnog prenosnog odnosa izraèno preko geometrijskih parameatara
7 3
D D D7 D7 4 2
i 34,7 5 6 , dobija se izraz za ugaonu brzinu tega 3: 3 , jer
D 4 D5 D6 D 4 1 i 4,7 1 i 34,7
3
je 4 1 2 .
Zamenom jednakosti ugaonih brzina tegova, 3 2 u prethodni izraz dobija se
potreban prenosni odnos:
2 D
2 , te je i34,7 2 , odnosno treba da je ispuwen uslov da je 7 2 , ili ako se
1 i 34,7 D4
usvoji po~etna vrednost pre~nika zup~anika 4, tada je D 7 2 D 4 .

Pre~nici me|uzup~anika satelita 5 i 6 ne uti~u na prenosni odnos i wihova vrednost se
dobija iz geometrijskog uslova da je:
D7 D4 D
D5 D 6 . Iz ove jedna~ine sledi da je D 5 D 6 4 .
2 2 2
D
Ako se usvoji da su zup~anici 5 i 6 istih veli~ina dobija se da je: D5 D 6 4 . Isti
4
odnos je i za broj zubaca ovih zup~anika, jer su svi zup~anici u sprezi i imaju isti modul "m"
z
( z 7 2 z 4 , z 5 z 6 4 ).
4
Sl. 11.21: Postavka zadatka 11.9
160
Sl. 11.22: Planetarni prenosnik za me{awe zrnastih proizvoda

( re{ewe zadatka 11.9)
11.2.10. Stepen korisnosti planetarnih prenosnika
Stepen korisnosti ( ) kod prenosnika snage sa nepokretnim osama (klasi~no

spregnutim) zavisi od stawa obra|enosti dodirnih povr{ina, odràvawa i podmazivawa.
Me|utim, kod planetarnih prenosnika stepen korisnosti zavisi, pored gore navedenog, i od:
toga koji je zup~anik goweni, a koji je pogonski,
vrednosti ugaonih brzina,
vrednosti prenosnog odnosa,
vrednosti obrtnog momenta itd.
Zbog toga {to na vrednost stepena korisnosti planetarnih prenosnika uti~e veliki
broj parametara, analiti~ko odre|ivawe wegove vrednosti je veoma sloèno, te se
proverava eksperimentalnim putem.
Planetarni prenosnici mogu imati veoma mali stepen korisnosti, toliko da je wihovo
kori{}ewe neekonomi~no, ili toliko mali da dolazi do samozako~ewa prenosnika, {to
predstavqa osnovni nedostatak planetarnih prenosnika.
Postoji vi{e analiti~kih, numeri~kih i ekperimentalnih metoda za odre|ivawe
stepena korisnosti planetarnih prenosnika, me|utim, nijedna do sada razvijena metoda ne
obuhvata sve faktore koji uti~u na vrednost stepena korisnosti.
Prema istraìvawima vi{e autora mogu se izvesti op{ti zakqu~ci u vezi vrednosti
stepena korisnosti planetarnih prenosnika:
Najuticajniji parametar na gubitke snage u ozubqewu planetarnog prenosnika (bez
obzira na strukturu), predstavqa ulazna snaga u prenosnik. Weno pove}awe dovodi do
pove}awa stepena korisnosti;
161
Pove}awem ulaznog pogonskog broja obrtaja i pove}awem modula zup~anika dolazi do

smawewa gubitaka snage u ozubqewu, odnosno do pove}awa stepena korisnosti;
Na~in podmazivawa zup~anika je isto tako uticajan faktor na ukupan stepen korisnosti
planetarnog prenosnika. Za slu~aj podmazivawa potapawem zup~anika u uqe, vrednost
stepena korisnosti }e biti mawa nego pri podmazivawu slobodnim padom uqa na mesto
sprezawa;
Svi planetarni reduktori (smawewe brzine obrtawa) imaju pri ve}im prenosnim
odnosima vrlo mali stepen korisnosti, ako je nosa~ satelita pogonski ~lan, a ve}e
vrednosti ako je pogonski ~lan centralni sun~ani zup~anik;
Svi multiplikatori (pove}awe brzine obrtawa) imaju mali stepen korisnosti ako je
pogonski ~lan centralni zup~anik, a relativno veliki ako je pogonski ~lan nosa~
satelita;
Epicikli~ni planetarni reduktori treba da imaju pogon od centralnog zup~anika, a
multiplikatori treba da imaju pogon od nosa~a satelita. Ovo se posebno odnosi na
planetarne prenosnike koji prenose ve}a optere}ewa.
Zadatak 11.10: (. 11.23) :

10 mm
7 12 s 1 , 2 8 s 1 U L .
1 mm
:
a) F,
b) 6
c) 7 6.
d)
Sl. 11.23: P 11.10
162

: v D R 2 2 0,050 8 0,4 m / s
v G R 7 7 0,182 12 2,184 m / s .
1m / s
U V , H 30 mm .
2 cm
(. 11.24) :
1m / s 1 s 1
v F Ff U v 1,871 cm 0,935 m / s , 6 06 U 2,08 cm 3,47 s 1
2 cm 0,598 cm
07 7,18
i 7,6 3,451 .
06 2,08
Sl. 11.24: 11.10
3,4
2 R 3 R 8 50
i 2,3 , 3 2 2 0,888 s 1 .
3 R 2 R3 450
4 4 3 0,888 s 1 . 7 4
6 :
6 R5 R 4 87 356
i 67,4 7 . : i 67,4 1,95 ,
4 6 R7 R5 182 87
6 3,481 s 1 . F
163
7 12
v F R 6 6 0,269 3,481 0,936 m / s , i 7,6 3,44 .
6 3,48
11.11. (.11.25)
(t). (2)
. (2) 2 5 s 1 .
1m
UL . (t).
3,5 cm
1m / s
. U v .
2 cm
Sl. 11.25: 11.11

C je v C AC 2 0,371 m 5 1,85 m / s , jer je
1m
AC AC U L 1,3 cm 0,371 m . (.
3,5 cm
1m / s
11.26) : v t Gg U v 3,68 cm 1,84 m / s
2 cm
1m / s
1s -1 U 1s 1
t 0 t U 3,06 cm 1,789s 1 , U v 2cm .
1,71 cm H UL 1m 1,714cm
3cm
3,5cm
164

4 2
i 421 2 4, 4 ,
1 4 1 i 421
R R R 2,37
1 0 . i 421 i 421 3 1 1 1,809 ,
R2 R3 R2 1,31
2 5
4 1,77s 1 .
1 i 421 1 1,809
v t R t 4 1,037 m 1,77s 1 1,836m / s .
Sl. 11.26: 11.11
11.12: (. 11.27) (5)

5 100 s 1 . (6) (7),
(4) (3).
(2) (8). :
R 2 60 mm . R 3 50 mm , R 4 10 mm , R 5 40 mm , R 6 15 mm , R 7 25 mm ,
R 8 10 mm , R 9 25 mm R 10 45 mm .
: D F,
(5) (10).
1m /s
U v .
0,5 cm
165
4 6 v B R 5 5 0,04 100 4 m/s ,

1m / s
Uv . :
0,5 cm
1m / s
Uv 0,5 cm 100 cm / s 1 s 1 1 s 1 1s 1
U , U ,
H U L 2 cm 1 cm 0,5 cm 2 cm 1 cm 0,01 cm 0,01 cm
1 cm 100
1m / s
v D Dd U v 3,33 cm 6,66 m/s , v F 0 (. 11.28).
0,5 cm
1 s -1 1 s -1
2 3 02 U 1,34 cm 134 s 1 , 4 6 04 U 2,66 cm 266 s 1
0,01 cm 0,01 cm
1 s -1 1 s -1
8 9 08 U 8,00 cm 800 s 1 , 10 010 U 4,37 cm 437 s 1 ,
0,01 cm 0,01 cm
5 100
i5,10 0,228 .
10 437
Sl. 11.27: 11.12

B v B R 5 5 0,04 100 4 m/s .
166
7 6 5
6 4:
7 5
i 57,6 i 57,6 6 5 7 5 i 57,6 6 i 57,6 5 5
6 5
5 i 57,6 5 100 (0,6) 100
6 266,66s 1 , 4 6 266,66s 1 ,
i 57,6 0,6
R6 15
i 57,6 0,6 .
R7 25
3 4 5
2 3:
3 5
i 35,4 , ( 4 5 ) i 35,4 5 3 , 3 ( 266,66 100) 0,2 100 133,32 s 1 ,
4 5
R 10
2 3 133,32s 1 , i 35,4 4 0,2 .
R 3 50
2 10
10:
R 8 R 10 10 45
i 2,10 i 2,8 i 9,10
0,3 , i 2,10 2
R 2 R 9 60 25 10
133,32
10 2 444,4 s 1 .
i 2,10 0,3
(5) (10)
5 100
i5,10 0,228 . e e a D F
10 437
v D R 3 3 0,050 m 133,32s 1 6,66 m/s v F 0 .
167
Sl. 11.28: 11.12
: Zbog male veli~ine formata kwige plan ubrzawa je okrenut za 90 u suprotnom

smeru od obrtawa kazaqke na satu u odnosu na svoj stvarni polo.
168
12. KARDANOV ZGLOB
12. KARDANOV ZGLOB
Kardanov sferni zglob predstavqa jednostavan prostorni mehanizam kojim se spajaju

dva vratila koja se seku pod nekim uglom . Pri tome se obrtno kretawe i obrtni moment
prenose sa jednog na drugo vratilo pod uglom zakretawa . Ovaj zglob je prvi opisao
Kardano, a prvi primenio Huk, te se naziva i kardan - hukov zglob. Nastao je od sfernog

~etvorougla istih veli~ina a b c pod uglom od 90, AOB COB COD 90 (sl.

12.1). ^lan a se nalazi u vertikalnoj (x, z), ~lan b u profilnoj (y, z), a ~lan c u
horizontalnoj ravni (x, y). Osa x koja sa osom y odre|uje horizontalnu ravan pomerena je za

ugao . Pomerena osa x je ozna~ena sa x p . Vratilo 1 je deo ~lana a koje leì na osi x, a

vratilo 2 je deo ~lana c i leì na pomerenoj osi x p . Kada se ~lanovi a , b i c pro{ire za

istu vrednost u istim ravnima, dobija se kardanov zglob (sl. 12.1 desno), gde ~lan a prerasta

u viqu{ku 1, ~lan c u viqu{ku 2, a ~lan b u krstak. Krstak b se oslawa u viqu{ke a i c u
igli~astim leàjima.
Pri obrtawu ta~ke BB' kre}u se po kru`nici - koja leì u profilnoj ravni upravnoj
na osu x. Ta~ke CC se kre}u po kru`nici - koja je upravna na horizontalnu ravan i upravna
je na osu x p . Ugao izme|u kru`nica - i - je ugao pod kojim se seku vratila 1 i 2.
Sl. 12.1: Dobijawe kardanovog sfernog zgloba
U ciqu odre|ivawa uzajamne zavisnosti kretawa ta~aka BB i CC okrene se putawa -

za 90 (da legne u vertikalnu ravan) da bi se videla u pravoj veli~ini (sl. 12.2), tada se
kru`nica - vidi kao elipsa. Posmatrajmo kretawe neke ta~ke na krstaku iz wenog
po~etnog poloàja Bo u poloàj B1 za neko vreme t pri ~emu ima ugaonu brzinu 1 . Poloàj
ta~ke B1 odre|en je uglom 1 koji se vidi u pravoj veli~ini. Pomerawe ta~ke C iz poloàja
C o u poloàj C1 odre|en je iz uslova da je B0C 90o , te je B1 0C1 90o . Vrednosti
uglova zakretawa 1 i 2 nisu iste. Stvarna vrednost ugla zakretawa 2 ta~ke C1 odre|uje
se na slede}i na~in. Dovede se kru`nica u poloàj da se vidi u pravoj veli~ini, a ne
kao elipsa (u poloàj kru`nice ). Stvaran poloàj ta~ke C u poloàju 1 (ta~ka C1s )
dobija se u preseku kru`nice i linije paralelne sa B'o Bo . Ugao QOC1s predstavqa
ugao za koji se pomerila ta~ka C, tj. ugao 2 . Zna~i za neko isto vreme t viqu{ka 1 }e pre}i
put definisan uglom 1 , a viqu{ka 2 put definisan uglom 2 .
Prava veli~ina pravouglog trougla QC1 C1s dobija se na popre~nom preseku sa ravni A-
A, gde se putawe i vide kao duì. Na popre~nom preseku se vidi i prava veli~ina
ugla zakretawa jednog vratila u odnosu na drugo.
169
12. KARDANOV ZGLOB
Sl. 12.2. Odre|ivawe putawa ta~aka kardanovog zgloba
12.1. Ugaone brzine "" i prenosni odnos "i"
Vrednosti uglova zakretawa viqu{ki odre|uju se sa sl. 12.2:

QC1 QC1s tg1 QC1
tg1 , tg2 . Odnos ova dva ugla je cos , odakle se dobija:
0Q 0Q tg 2 QC1s
tg1
tg 2 . ................................................................................................ (12.1)
cos
Diferencirawem jedna~ine (12.1) po vremenu "t" dobija se:
cos 2 cos 2 1
cos 2 2 .
1 sin 2 cos 2 1
d 2 d
Po definiciji je 2 i 1 1 . Vreme kretawa dt obe viqu{ke je isto, te je:
dt dt
2
1 . .................................................................................................... (12.2)
d2 d1
Iz jedna~ine (12.2) odre|uje se ugao 2 u funkciji kretawa pogonske viqu{ke 1, ( 1 ) i

ugla zakretawa :
2 1
. .............................................................................. (12.3)
cos 2 2 2
cos 1 cos
cos 2 1 cos
Odnos ugaonih brzina je prenosni odnos "i" : i 1 i daqim sre|ivawem
2 cos 2 2
se dobija:
1 1 sin 2 cos 2 1
i . ....................................................................... (12.4)
2 cos
Ugaona brzina viqu{ke 2 je:
cos
2 1 . ........................................................................ (12.5)
1 sin 2 cos 2 1
Jedna~ine (12.4 i 12.5) ukazuju na to da prenosni odnos "i" i ugaona brzina viqu{ke 2, 2
nemaju stalne vrednosti i da se kontinualno mewaju u funkciji ugla zakretawa .
170
12. KARDANOV ZGLOB
Ekstremne vrednosti ugaone brzine vratila 2, 2 dobijaju se iz uslova da je

d 22 d 2
2 0 , odnosno pri 1 0o , 1 90o , 1 180o i 1 270o .
dt 2 dt
Maksimalna vrednost ugaone brzine vratila 2 je za 1 0o i 1 180o :
1

2 max/ 0 o , 180 o
1 , a prenosni odnos i 1 cos . ............. (12.6)
cos 2
Minimalna vrednost ugaone brzine vratila 2 je za 1 90o i 1 270 o :
1 1
1 cos , a prenosni odnos i . ........... (12.7)
2 min/ 90 o , 270 o 2 cos
Moè se zakqu~iti da pri jednolikom obrtawu pogonskog vratila 1 ( 1 const ) goweno
vratilo 2 se obr}e promenqivo ~ija promena zavisi od ugla zakretawa izme|u vratila (sl.
12.3). [to je ugao zakretawa izme|u vratila ve}i, promena ugaone brzine gowenog vrtila 2
je ve}a. Za jedan potpun obrtaj (360) pogonskog vratila 1, goweno vratilo 2 }e se, tako|e
okrenuti za potpun obrtaj (360), s tim {to }e se wegova ugaona brzina kontinualno mewati
od minimalne do maksimalne vrednosti (sl. 12.4).
Sl. 12.3: Skice delova kardanovog zgloba
Sl. 12.4: Promena ugaone brzine gowenog vratila
Ugaona brzina gowenog vratila 2 se kre}e u opsegu:

1 1
2 1 cos do 2 1 , a prenosni odnos i do i cos .
cos cos
Promena prenosnog odnosa za razli~ite vrednosti ugla zakretawa prikazana je na
dijagramu sl. 12.5. Sa porastom ugla zakretawa raste i promena prenosnog odnosa "i".
Najve}a je promena za ugao 45o , a najmawa za 15o . Kada nema zakretawa ( 0o ) nema
promene prenosnog odnosa, tj. prenosni odnos je konstantan i jednak je jedinici ( i 1 ).
Pored prenosnog odnosa, obrtawe kardanovog zgloba defini{e se i drugim
pokazateqima: faznom razlikom i stepenom neravnomernosti .
Fazna razlika predstavqa razliku uglova obrtawa vratila:
171
12. KARDANOV ZGLOB
2
2 1 sin 21 . ...................................................................... (12.8)
4
Stepen neravnomernosti po definiciji jednak je:

2 max 2 min
i max i min tg sin . .............................................. (12.9)
1
Kardanov zglob se naziva sinhroni prenosnik sa faznom razlikom.
Sl. 12.5: Promena prenosnog odnosa kardanovog zgloba za

razli~ite vrednosti ugla zakretawa ""
12.2. Ugaono ubrzawe ""

Pri jednolikom obrtawu pogonskog vratila 1 wegovo ugaono ubrzawe je jednako nula
( 1 0 ). Me|utim, ugaono ubrzawe gowenog vratila 2 postoji, jer se neravnomerno obr}e,
{to je pokazala prethodna analiza.
Ugaona ubrzawa po definiciji su:
d 21 d1 d 2 2 d2
1 i 2 . ...................................................... (12.10)
dt 2 dt dt 2 dt
Ugaono ubrzawe vratila 2 dobija se diferencirawem izraza (12.5) po vremenu ~ijim

sre|ivawem se dobija da je:
2 22 sin tg sin 2 1 . ...................................................................... (12.11)
Ugaono ubrzawe vratila dva ( 2 ) postoji i wegova vrednost zavisi od ugla zakretawa
(sl. 12.6). Kao i kod ugaonih brzina, promena ugaonog ubrzawa vratila 2 je ve}a {to je ugao
zakretawa ve}i. Kada je ugao zakretawa jednak nuli ( 0o ) nema promene ugaonog ubrzawa
drugog vratila, tj. 2 =0.
Kada je ugao zakretawa ve}i od 30 ( 30o ), ugaona brzina gowenog vratila se naglo
pove}ava te se naglo pove}avaju inercijalne sile i inercijalni moment, do te vrednosti da
moè do}i do loma kardanovog vratila. Stoga je dozvoqena granica ugla zakretawa za
vratila sa jednim zglobom maksimalno do 30 ( doz 30o ).
172
12. KARDANOV ZGLOB
Sl. 12.6: Promena ugaonog ubrzawa gowenog vratila kardanovog zgloba

za razli~ite vrednosti ugla zakretawa ""
12.3. Dvostruki kardanov zglob
Nedostatak kardanovog zgloba je u tome {to se goweno vratilo obr}e promenqivo, pri
jednolikom obrtawu pogonskog vratila pri ~emu se na gowenom vratilu 2 javqa inercijalna
sila i inercijalni moment. Ovaj nedostatak se moè eliminisati uvo|ewem jo{ jednog
zgloba pod odre|enim uslovima:
1. Uglovi pod kojima se seku pogonsko i goweno vratilo sa me|uvratilom (3) moraju
biti isti , 1 2 (sl. 12.7);
2. Viqu{ke na me|uvratilu moraju biti u istoj ravni i da su pod uglom od 90 na
viqu{ke pogonskog i gowenog vratila (sl. 12.8) i
3. Sva tri vratila moraju leàti u istoj ravni (sl. 12.8).
Ako je ispuwen prvi uslov da su uglovi zakretawa pogonskog i gowenog vratila isti
( 1 2 ), tada }e se goweno vratilo obrtati jednoliko kao i pogonsko. Ukoliko ovi uglovi
nisu jednaki javqa se isti problem neravnomernosti obrtawa gowenog vratila, kao kod
vratila sa jednim zglobom. Razlika uglova zakretawa pogonskog i gowenog vratila ""
jednaka je:
1 2 . .................................................................................................. (12.12)
U slu~aju da je razlika uglova zakretawa pogonskog i gowenog vratila "" jednaka nuli
(0) goweno vratilo 2 }e se obrtati jednoliko kao i pogonsko 1. Kada je razlika uglova ""
ve}a od nule javqa se isti problem kao kod jednog zgloba, odnosno goweno vratilo 2 se obr}e
promenqivo u funkciji vrednosti razlike uglova. [to je ve}a vrednost razlike uglova ,
to je ve}a neravnomernost obrtawa gowenog vratila 2. Razlika uglova moè da se kre}e
do 30 ( doz 30o ), jer preko te vrednosti neravnomernost obrtawa gowenog vratila je
velika i javi}e se nedozvoqene inercijalne sile kao kod vratila sa jednim zglobom.
173
12. KARDANOV ZGLOB
Sl. 12.7: Dvostruki kardanov zglob
Drugi uslov je konstruktivne prirode koji se moè lako ispuniti i uvek su viqu{ke na
me|uvratilu tako spojene da sa viqu{kama pogonskog i gowenog vratila zaklapaju ugao od
90 (sl. 12.8).
Tre}i uslov je da ose sva tri vratila treba da leè u istoj ravni. Na sl. 12.8 levo sva tri
vratila leè u jednoj verikalnoj ravni, dok u primeru desno, vratila leè u jednoj
horizontalnoj ravni. O prvom i tre}em uslovu treba voditi ra~una pri montaì, jer u
slu~aju da nisu ispuwena, dolazi do neravnomernosti obrtawa gowenog vratila i pojave
inercijalnih sila.
Sl. 12.8: Potreban poloàj delova kardanovog vratila
12.4. Udvojen kardanov zglob
Ugao zakretawa vratila od 30, koliko moè da bude, pod uslovom da su ispuwena
navedena tri uslova, ~esto nije dovoqan za potrebe koje se javqaju u praksi. Ovaj ugao
zakretawa moè biti i ve}i, ako se uvede jo{ jedan kardanov zglob i jo{ jedno vratilo. Zbog
jednostavnosti konstrukcije izvedeno je tako da je me|uvratilo veoma kratko tako da su
viqu{ke pogonskog i gowenog vratila sasvim blizu (sl. 12.9).
Ovakav zglob se naziva udvojen kardanov zglob kod kojeg je dozvoqena vrednost ugla
zakretawa jednog vratila u odnosu na drugo do 60, 60 o (sa jednim udvojenim zglobom) ili
da je razlika uglova do 60, 60 o (za dva udvojena zgloba).
174
12. KARDANOV ZGLOB
Sl. 12.9: Udvojen kardanov zglob: slika, skica i kinemati~ka {ema
12.5. Obrtni moment i moment inercije gowenog vratila

Ako se zanemari trewe y leàjima oslonaca pogonskog i gowenog vratila (sl. 12.4) i u
osloncima krstaka i ako se zanemare inercijalne sile, imamo da su snage na pogonskom i
gowenom vratilu iste: P1 P2 . Snaga pri kru`nom kretawu je P M , te na osnovu
prethodnog izraza imamo da je M1 1 M 2 2 odakle je obrtni moment na gowenom
vratilu M 2 M1 i . Na osnovu izraza za prenosni odnos (12.4) imamo de je obrtni moment na
gowenom vratilu jednak:
1 sin 2 cos 2 1
M 2 M1 . ....................................................................... (12.13)
cos
Pri konstantnom obrtnom momentu na pogonskom vratilu ( M1 const ), obrtni moment
na gowenom vratilu nije konstantan ( M 2 const ) ve} se mewa zavisno od promene prenosnog
odnosa "i".
Pojava ugaonog ubrzawa gowenog vratila 2 pri jednolikom kretawu vratila 1 ( 1 0 )
govori o pojavi inercijalne sile Fi i momenta inercijalne sile M i , {to je nedostatak ovog
vratila. Inercijalna sila je proizvod mase "m" i ubrzawa "a", Fi m a , a moment
inercijalne sile proizvod momenta inercije "I" i ugaonog ubrzawa , M i I . Ako se u
prethodnu jednakost uvrsti izraz za ugaono ubrzawe gowenog vratila 2 (12.11) imamo da je
moment inercije:
M i 2 I 2 2 I 2 22 sin tg sin 2 1 . ........................................... (12.14)
Iz jedna~ine (12.14) se vidi da je i inercijalni moment na gowenom vratilu u toku jednog

obrtaja kontinualno promenqiv, onako kako se mewa ugaono ubrzawe u funkciji ugla
zakretawa .
Isto kao i za prenosni odnos "i", ugao zakretawa treba da je u granicama do 15,
maksimalno 30, jer }e u protivnom, vrednost momenta inercijalnih sila na gowenom
vratilu biti tolika da moè da izazove lom vratila.
12.6. Primena na poqoprivrednim ma{inama
Vratila sa kardanovim zglobovima imaju {iroku primenu na poqoprivrednim
ma{inama, jer mogu da prenesu kretawa na velika rastojawa i da se pri tome vratila seku
175
12. KARDANOV ZGLOB
pod uglom . Aktivni radni organi prikqu~nih poqoprivrednih ma{ina pogone se od

traktora posredstvom vratila sa kardanovim zglobovima (kardanovim vratilom) (sl. 12.10
. 12.11). Ako su ispuwena tri navedena uslova i ako je ugao zakretawa vratila do
dozvoqenih vrednosti (sl. 12.7 i 12.8) prenosni odnos, kao i inercijalni moment }e biti u
dozvoqenim granicama. U protivnom, bez ikakvog spoqa{weg preoptere}ewa moè do}i do
preoptere}ewa gowenog vratila do te mere da se jave udari i vibracije koje dovode do
velikih o{te}ewa i loma vratila (. 12.12).
Sl. 12.10: Primena kardanovog vratila za pogon radnih organa prikqu~nih ma{ina
a) b) c)
d) e) f)
. 12.11: :
) , b) , c) , d) -,
) , f)
176
12. KARDANOV ZGLOB
a) b) c)
d) e) f)
. 12.12: : ) , b)
, c) , d) , ) , f),
177
13. JEDNAÎNE KRETAWA MEHANIZAMA
Pri kretawu mehanizam obavqa neki rad, tako {to svaka spoqa{wa sila na wemu
obavqa neki rad. Prema tome, ukupan rad mehanizma A m jednak je zbiru radova spoqa{wih
sila koje na wega deluju:
n
Am Ai , ................................................................................................... (13.1)
i 1
gde je: n broj spoqa{wih sila koje deluju na mehanizam, A i ( Nm) - radovi pojedina~nih
sila, koji se odre|uju po formuli:
dA Fi d r i Fix dx i Fiy dy i , ................................................................. (13.2)
gde je: Fi (N) spoqa{we sile koje deluju na mehanizam, d r i (m) vektori elementarnih
pomerawa napadnih ta~aka sila koje deluju na mehanizam, Fix , Fiy (N) projekcije
spoqa{wih sila na koordinatne ose x i y, d xi , d yi (m) elementarno pomerawe napadnih
ta~aka sila u pravcima koordinatnih osa.
Ako je napadna linija sile pod nekim uglom na pravac puta, tada rad ne ostvruje cela
sila, ve} wena komponenta koja je paralelna sa putem.
Elementarni rad pogonske sile dA P ima pozitivan predznak, a elementarni radovi
svih ostalih sila negativan. Wihov zbir jednak je nuli, odnosno me|usobno se uravnoteùju.
Neka na mehanizam deluje pogonska sila F2 , radna sila F3 , teìna G 3 i inercijalna
sila Fi 4 (sl. 13.1). Ukupan elementaran rad mehanizma ra~unaju}i i pogonsku silu F2 jednak
je zbiru radova ovih sila:
Fi 4 cos 4 dx M Fi 4 sin 4 dy M F3 cos 3 dx F F3 sin 3 dy F G 3 dy E
F2 cos 2 dx B F2 sin 2 dy B 0.
Sl. 13.1: Rad sila na mehanizmu (primer)
Da bi mehanizam obavqao neki rad potrebno je da ima kineti~ku energiju. Kineti~ka

energija mehanizma E m jednaka je zbiru kineti~kih energija pojedina~nih pokretnih
~lanova mehanizma:
178
n
Em Ei . .................................................................................................... (13.3)
i 1
Kineti~ka energija pojedina~nih ~lanova mehanizma razli~ito se odre|uje zavisno od

na~ina wihovog kretawa. Kada se ~lan kre}e translatorno, kineti~ka energija je jednaka:
m v2
E Nm J , ..................................................................................... (13.4)
2
gde je m (kg) masa translatornog ~lana, v m / s - brzina translatornog ~lana.
Kineti~ka energija ~lana sa rotacionim kretawem jednaka je:
J 2
E , ...................................................................................................... (13.5)
2

gde je J mm 2 kg moment inercije za osu oko koje se ~lan obr}e, s 1 - ugaona brzina
rotacionog ~lana.
Za ~lanove mehanizma sa sloènim kretawem kineti~ka energija se odre|uje prema
jedna~ini:
m v s2 J 2
E , ........................................................................................ (13.6)
2 2
gde je: vs - brzina sredi{ta.
Ukupan mehani~ki rad koji obavi mehanizam u toku nekog vremena (od poloàja 1 do 2)
jednak je razlici (prira{taju) kineti~ke energije mehanizma u toku tog vremena:
A m E m1 E m 2 , ........................................................................................ (13.7)
gde je: E m1 - kineti~ka energija mehanizma u poloàju 1, E m 2 - kineti~ka energija

mehanizma u poloàju 2.
Kineti~ka energija klipnog mehanizma (sl. 13.2a) jednaka je zbiru kineti~kih energija
pogonskog ~lana 2, spojnog 3 i kliza~a 4:
E
1
2
1
1
J 2 2 2 m 3 vS3 2 J 3 32 m C v C 2 .
2 2

a) b) c)
Sl. 13.2: Odre|ivawe kineti~ke energije mehanizama
Kineti~ka energija kai{nog prenosnika (sl. 13.2b) jednaka je:

1 1 1
E J1 12 J 2 2 2 m 3 v 3 2 ,
2 2 2
gde je: m 3 kg - masa kai{a 3, v 3 m / s - brzina kai{a 3.
179
Ako su kai{nici ravni diskovi imamo da su wihovi momenti inercije:

G1 R12 G 2 R 22
J1
2g

kgm 2 i J2 2g
kgm 2 , gde su G1 N i G 2 N - teìne kai{nika 1 i
2.
Brzina kai{a jednaka je obimnoj brzini kai{nika v R1 1 R 2 2 m / s , te je
kineti~ka energija kai{nog prenosnika, kada su kai{nici diskovi:
R12 G G2
E 12 1 G3 .
2g 2
Kineti~ka energija planetarnog prenosnika (sl. 13.2c) jednaka je:

G 2 v 2 2 J 2 2 2 G 3 v 3 2 J 3 3 2 1
E J 4 4 2 .
2g 2 2g 2 2
Zup~anik 1 je nepokretan te nema kineti~ku energiju. Zup~anici 2 i 3 su sateliti, obr}u
se oko svojih geometrijskih osa ugaonim brzinama 2 i 3 i zajedno sa nosa~em 4 oko ta~ke
A obimnim brzinama v 2 i v 3 koje su jednake: v 2 R1 R 2 4 i v 3 R1 2R 2 R 3 4 .
Jedna~ina A m E m1 E m 2 (13.7) predstavqa osnovnu jedna~inu kretawa mehanizama na
kojoj baziraju sve metode za odre|ivawe uzajamne zavisnosti kretawa mehanizama i uzroka
wihovog kretawa.
Najpoznatije metode za odre|ivawe uzajamne zavisnosti kretawa mehanizama i uzroka
tog kretawa su:
metoda raspodele energije,
metoda derivacije energije i
metoda redukcije.
13.1. Metoda raspodele energije
Metoda raspodele energije se koristi za one mehanizme kod kojih postoji linearna
zavisnost brzina pri pove}awu brzine pogonskog ~lana i ~iji ~lanovi pri kretawu
mehanizma ne mewaju svoju masu i momente inercije ( m, J const. ). Ova metoda se koristi za
odre|ivawe potrebne brzine pogonskog ~lana, kada su poznate sile koje na mehanizam deluju.
Postupak odre|ivawa potrebne brzine pogonskog ~lana mehanizma ako su poznate sile
koje na wega deluju je slede}i:
a) Pretpostavi se vrednost brzine pogonskog ~lana v P .
b) Za ovako usvojenu brzinu pogonskog ~lana odrede se brzine i ubrzawa svih ostalih
kinemati~kih ta~aka i ~lanova mehanizma za ceo radni ciklus (dvanaest trenutnih
poloàja) nekom od metoda kinemati~ke analize.
c) Odredi se kineti~ka energija pogonskog ~lana E P i svih ostalih ~lanova E i za ceo
radni ciklus (jedna~ine 13.4, 13.5 i 13.6).
d) Odredi se ukupna kineti~ka energija mehanizma E m za ceo radni ciklus (jedna~ina
13.3).
e) Odredi se koeficijent raspodele energije e P za sve trenutne poloàje mehanizma.
Koeficijent raspodele energije po definiciji predstavqa koli~nik kineti~ke
energije pogonskog ~lana i kineti~ke energije celokupnog mehanizma:
180
EP
eP . ...................................................................................................... (13.8)
Em
Vrednost koeficijenta raspodele energije e P ne zavisi od brzine pogonskog ~lana. Ako

se za neki trenutni poloàj mehanizma brzina pogonskog ~lana pove}a "k" puta, u istom tom
poloàju, brzine ostalih ta~aka i ~lanova mehanizma pove}a}e se za "k" puta, a wihove
kineti~ke energije za " k 2 " puta.
f) Odredi se rad svih spoqa{wih sila i rad celokupnog mehanizma za sve trenutne
poloàje mehanizma prema jedna~inama 13.1 i 13.2.
g) Za svaki trenutni poloàj odre|uje se stvarna brzina pogonskog ~lana ( v PS , PS ) iz
jedna~ine koja ima oblik zavisno od vrste wegovog kretawa:
m P v 2PS
E ps e P E m za slu~aj da pogonski ~lan ima translatorno kretawe, ili
2
J P 2PS
E ps e P E m za slu~aj da pogonski ~lan ima rotaciono kretawe, ili
2
m P v 2PS J P 2PS
E ps e P E m za slu~aj da pogonski ~lan ima sloèno
2 2
kretawe.
Iz prethodnih jedna~ina, trenutne vrednosti stvarne brzine pogonskog ~lana zavisno od
wegovog kretawa imaju razli~ite oblike. Ako je pogonski ~lan sa translatornim kretawem
imamo da je:
2 eP Em
v PS . ........................................................................................ (13.9)
mP
Ako se pogonski ~lan kre}e rotaciono, odre|uje se stvarna vrednost ugaone brzine
pogonskog ~lana, ili se odre|uje i jedna i druga brzina ako se kre}e sloèno.
h) Nacrta se dijagram promene stvarnih vrednosti potrebnih brzina pogonskog ~lana za
ceo radni ciklus (12 poloàja) (sl. 13.3). Dobijene vrednosti stvarnih potrebnih
brzina pogonskog ~lana su razli~ite u svakom trenutnom poloàju mehanizama u toku
radnog ciklusa, zavisno od mehanizma i zadatih parametara.
i) Usvaja se jedna vrednost stvarne potrebne brzine pogonskog ~lana. Zavisno od funkcije
mehanizma, moè se usvojiti maksimalna vrednost ili neka druga, zavisno od na~ina
akumulacije energije, bilo da je sa zamajcem ili na neki drugi na~in.
Sl. 13.3: Primer promene brzine kretawa pogonskog ~lana

u toku jednog radnog ciklusa
181
13.2. Metoda derivacije kineti~ke energije
Metoda derivacije energije koristi se za one mehanizme ~iji ~lanovi pri kretawu
mehanizma ne mewaju svoju masu i momente inercije ( m, J const. ) i pogodna je za odre|ivawe
potrebnog ubrzawa pogonskog ~lana, kada su poznate sile koje na mehanizam deluju.
Metoda derivacije kineti~ke energije bazira se na jednakosti derivacije kineti~ke
energije mehanizma po vremenu i snage spoqa{wih sila Pi koje deluju na mehanizam:
dE m
dt
Pi , ................................................................................................ (13.10)
ili u razvijenom obliku ova jedna~ina je jednaka:

n 2 2 n
d m i v i J i i
dt 2

2

Pi , nakon derivacije izraz dobija oblik:
i 1 i 1
n n
m i v i a i J i i Pi . ............................................................. (13.11)
i 1 i 1
Iz ove jedna~ine odre|uje se snaga pogonskog ~lana, a zatim wegova brzina i ubrzawe.
13.3. Metoda redukcije
Metodom redukcije, kretawe celokupnog mehanizma svodi se na kretawe jednog wegovog

~lana, tj. na kretawe wegovog pogonskog ~lana. Mogu se redukovati mase, sile, momenti sila
i momenti inercija celog mehanizma na wegov pogonski ~lan, odnosno na wegovu jednu ta~ku.
Na taj na~in se pojednostavquje daqa analiza mehanizma jer se analizira samo jedan,
redukovani (pogonski) ~lan ~ije je kretawe u dinami~kom smislu ekvivalentno kretawu
celokupnog mehanizma.
Redukovana sila FR je ona sila koja deluje u jednoj ta~ki (ta~ki redukcije) i koja }e na
redukovanom ~lanu imati snagu jednaku snazi svih sila i momenata sila koje deluju na sve
~lanove mehanizma, a dobija se iz jedna~ine FR v R Pi da je:
FR
Pi , .................................................................................................... (13.12)
VR
gde je: Pi (W) zbir trenutnih snaga svih sila i momenata sila koje deluju na mehanizmu,
v R (m/s) brzina ta~ke redukcije.
Redukovani moment M R je onaj moment koji deluje na pogonskom redukovanom ~lanu i

koji je ekvivalentan zbiru trenutnih vrednosti momenata na celokupnom mehanizmu:
MR
Pi , ................................................................................................. (13.13)
R
gde je: R (s-1) ugaona brzina redukovanog ~lana.
182
Zbir snaga svih sila koje deluju na mehanizam (sl.13.4) jednak je:
Pi Fi v i cos i M i i , ....................................................... (13.14)
gde je: Fi , M i sile i momenti koji deluju na "i-ti" ~lan, vi brzina napadne ta~ke sile Fi ,
i ugaona brzina "i-tog" ~lana, i ugao izme}u sile Fi i brzine v i .

Neka na mehanizam sa sl. 13.4 deluju: inercijalna sila ~lana 4, Fi 4 , radna sila F4 i
moment otpora M 3 , dok se ostale sile zanemaruju. Na osnovu jedna~ine (13.13) imamo da je:
FR v B F4 vC Fi 4 vC M3 3 , odakle je:
F4 v C Fi 4 v C M 3 3
FR , tada je moment na pogonskom ~lanu jednak: M R FR AB ,
vB
a pogonska snaga potrebna da pokre}e ceo mehanizam: PP M R 2 .
Sl. 13.4: Redukovana sila na mehanizmu
Redukovana masa m R je ona masa koja je na redukovanom pogonskom ~lanu i koja ima
kineti~ku energiju jednaku kineti~koj energiji svih ~lanova mehanizma:
mR
2 Ei , ............................................................................................... (13.15)
vR 2
gde je: Ei kineti~ka energija ~lanova mehanizma.
U op{tem slu~aju masa jednog ~lana se, pri analizi koncentri{e u wegovom sredi{tu,
me|utim moè se redukovati na bilo koje druge ta~ke (sl. 13.5). Ako masu "m" iz ta~ke A
redukujemo u ta~ke B i C na rastojawima L1 i L 2 na osnovu stati~kog uslova ravnoteè za
ta~ku A imamo da je: m1 L1 m 2 L 2 . Zbir redukovanih masa jednak je masi "m",
m1 m 2 m , odakle je :
m L2
m1 , .................................................................................................. (13.16)
L
a masa u ta~ki C je: m 2 m m1 .
183
Sl. 13.5: Redukcija mase u dve ta~ke
Redukovani moment inercije J R je moment inercije redukovanog ~lana ~ija je kineti~ka

energija jednaka zbiru kineti~kih energija svih ~lanova mehanizama:
JR
2 Ei . ................................................................................................ (13.17)
2R
Sa druge strane redukovani moment inercije izraèn na osnovu redukovane mase je:
J R m R L2R , .............................................................................................. (13.18)
gde je: L R (m) duìna redukovanog (pogonskog) ~lana.
184
14. ODRE\IVAWE POGONSKE SILE
Pogonska sila (sila na pogonskom ~lanu) treba da bude dovoqno velika da pokre}e
mehanizam i da pri tome savlada sve spoqa{we i unutra{we sile na mehanizmu.
Postoji vi{e metoda za odre|ivawe potrebne pogonske sile, a naj~e{}e se koriste:
Metoda kinetostati~ke analize i
Metoda redukcije.
14.1. Metoda kinetostati~ke analize
Metodom kinetostati~ke analize odre|uje se potrebna pogonska sila kada je poznato

kretawe mehanizma i sve ostale sile koje na wega deluju.
Pored toga, metodom kinetostati~ke analize dobijaju se sva optere}ewa koja deluju na
~lanove mehanizama i na kinemati~ke ta~ke, {to je neophodno da bi se izvr{io prora~un na
~vrsto}u, odredila trewa u kinemati~kim vezama itd.
Ako se mehanizam pod dejstvom spoqa{wih sila nalazi u stawu ravnoteè, tada }e se u
stawu ravnoteè nalaziti svaki kinemati~ki par i svaki kinemati~ki ~lan. Koriste}i
stati~ke uslove ravnoteè da su zbir svih sila i zbir momenata svih sila jednaki nuli
( Fi 0 i M i 0 ) odre|uju se nepoznate sile na mehanizmu, kao i sila na pogonskom
~lanu.
Postupak kinetostati~ke analize je slede}i:
Mehanizam se rastavi na kinemati~ke parove i ~lanove tako da su stati~ki
odre|eni. Pri rastavqawu mehanizma na parove, pogonski i nepokretni ~lan treba
da su jedan kinemati~ki par;
Na rastavqenim kinemati~kim parovima i ~lanovima nanesu se sve spoqa{we i
unutra{we sile. Pri tome dejstvo jednog ~lana na drugi zamewuje se odgovaraju}im
reakcijama (silama pritisaka u kinemati~kim vezama);
Za svaki rastavqeni kinemti~ki par i ~lan koriste se uslovi ravnoteè ( Fi 0
i M i 0 ). Analiza po~iwe sa kinemati~kim parom koji je najudaqeniji od
pogonskog ~lana, jer na wemu ima najmawe nepoznatih sila;
Analiza se zavr{ava sa pogonskim ~lanom, gde se odre|uje pogonska sila i pogonska
snaga.
Dobijene vrednosti pogonske sile i snage su za trenutni poloàj mehanizma. Ove
vrednosti se mewaju u toku jednog radnog ciklusa, te je potrebno postupak ponoviti za
ukupno dvanaest trenutnih poloàja mehanizma. Usvaja se maksimalna vrednost pogonske
sile, ili neka druga, zavisno od mehanizma i wegove funkcije u ma{ini.
Zadatak 14.1: Za mehanizam sa sl. 14.1 potrebno je odrediti pogonsku silu ako je zadato:
10 c m
UL , 2 10 s 1 , 2 0 , m 2 0,2 kg , m3 0,6 kg , m 4 0,5 kg , m5 0,2 kg ,
1 cm
m 6 0,1 kg , 3 0,35 BS3 , 4 0,45 ES4 , 5 0,45 CS5 , radni moment M 3 10 Nm i
radna sila F6 10 N . Sredi{ta pojedina~nih ~lanova su na sredini istih.
185
Da bi se odredile inercijalne sile koje deluju na mehanizmu prethodno se moraju

odrediti brzine i ubrzawa svih ta~aka i ~lanova mehanizma. Koriste}i metodu plana
brzina i ubrzawa, prethodnim pro{irewem ~lana 4 na 3 sa ravni 4 dobija se plan brzina i
ubrzawa (sl. 14.2) koji je nacrtan u razmeri:
1 m / s2 1 m / s2
Uv i Ua .
2 cm 3 mm
Sl. 14.1: Kinemati~ka {ema zadatog mehanizma (zadatak 14.1)
Na osnovu poznatih ubrzawa odre|uju se inercijalne sile svih pokretnih ~lanova

mehanizma prema jedna~ini 9.6 , poglavqe 9.4.
Intenziteti ubrzawa su: a s 2 Pa S '2 U a 9 m / s 2 , a s3 6 m / s 2 , a s 4 7, 4 m / s 2 ,
a s5 6,3 m / s 2 i a s6 a F 9,4 m / s 2 , a intenziteti inercijalnih sila su:
Fi 2 m 2 a s 2 1,8 N , Fi3 m 3 a s3 3,6 N , Fi 4 m 4 a s 4 3,7 N , Fi5 m5 a s5 1,26 N i
Fi6 m 6 a s6 0,94 N .
Sl. 14.2: Plan brzina i ubrzawa (zadatak 14.1)
186
Napadne ta~ke, pravci i smerovi inercijalnih sila odre|eni su prema uputstvu iz

poglavqa 9.4. i date su na sl. 14.3. Rastojawa napadnih ta~aka inercijalnih sila su:
32 24 52
BK 3 BS3 3,8 cm , EK 4 ES4 2,5 cm i CK 5 CS5 1,68 cm .
BS3 ES4 CS5
Sl. 14.3: Sile koje deluju na mehanizam (zadatka 14.1)
Da bi se odredila pogonska sila FP mehanizam se rastavqa na kinemati~ke parove 5, 6

zatim na ~lanove 4 i 3 i na kraju na par 1, 2. Kinemati~ki par 5, 6 je najudaqeniji od
pogonskog ~lana 2, te analiza kre}e od ovog para (sl. 14.4).
Uticaj ~lana 1 na kliza~ 6 zamewuje se silom F1,2 , a uticaj ~lana 3 na 5 zamewuje se
silom koja se predstavqa sa dve komponente, normalnom na ~lan 5 ( F3,5n ) i tangencijalnom
na ~lan 5 ( F3,5t ). Smerovi ovih komponenata kao i sile F1,2 su nepoznati pa se
pretpostavqaju. Nepoznate su vrednosti sila F1,2 , F3,5n i F3,5t , dok su ostale poznate. Iz
uslova ravnoteè momenata za ta~ku C dobija se:
MC F12 G 6 h 6 Fi6 F6 hi6 Fi5 hi5 G5 h G5 0 . ............ (14.1)
Iz ove jedna~ine dobija se kao jedina nepoznata vrednost sile F1,2 9,65 N . Iz uslova
ravnoteè svih sila za kinemati~ki par 5, 6 dobija se:
Fi F1,2 G 6 F6 Fi6 G 5 Fi5 F3,5t F3,5n 0 . ...................... (14.2)
1N
Prema usvojenoj razmeri za sile U F prema jedna~ini (14.2) nacrta se zatvoreni
0,5 cm
poligon sila (sl. 14.5) odakle se dobijaju nepoznate sile F3,5n i F3,5t , kao i wihova
rezultanta F3,5 9,9 N .
187
Sl. 14.4: Kinemati~ki par 5, 6 Sl. 14.5: Poligon sila kinemati~kog

(zadatak 14.1) para 5 i 6 (zadatak 14.1)
Sada se mogu analizirati sile na kinemati~kom ~lanu 4 (sl. 14.6). Nanesu se sve
spoqa{we sile i pritisci u ta~kama E i D. Sile pritisaka u ta~ki E se predstave sa dve
komponente F1,4n i F1,4 t . Sila pritiska u ta~ki D je F3,4 koja je upravna na ~lan 3, a smer se
pretpostavi.
Iz uslova ravnoteè momenata za ta~ku D posmatraju}i samo ~lan 4 dobija se:
M D(4) F1,4t ED G 4 h G 4 Fi4 h i4 0 , .................................... (14.3)
odakle je intenzitet sile F1,4 t 2,3 N .

Na osnovu uslova ravnoteè svih sila za kinemati~ki ~lan 4:
Fi F3,4 G 4 Fi4 F1,4t F1,4n 0 , ................................................. (14.4)
nacrta se zatvoreni poligon sila i dobijaju se sile ~iji su intenziteti F1,4 2,4 N i
1N
F3,4 5 N ( U F ).
5 mm
Sl. 14.6: Sile na kinemti~kom ~lanu 4

(zadatak 14.)
Sile koje deluju na ~lan 3 date su na sl. 14.7. U ta~ki B deluje nepoznata sila ~ije su
komponente F2,3n , F2,3t . Zadati radni moment M 3 se zbog jednostavnijeg ra~unawa
predstavi sa silom FB koja je upravna na ~lan 3, deluje u ta~ki B, a vrednost se dobija iz
188
jedna~ine da je M 3 FB BC , odakle je FB 14,5 N . Sila pritiska u ta~ki C je F5,3 F3,5 .

Nakon toga mogu se odrediti nepoznate sile na ~lanu 3 koriste}i uslov ravnoteè svih sila
na ovom ~lanu:
Fi F2,3n F2,3t FB G 3 Fi3 F4,3 F5,3 0 . ....................................... (14.5)
1N
Prema usvojenoj razmeri za ove sile da je U F prema jedna~ini (14.5) nacrta se
2,5 mm
zatvoreni poligon sila (sl. 14.7) odakle se dobijaju nepoznate sile F2,3n i F2,3t , kao i
wihova rezultanta F2,3 . Iz poligona sila intenzitet ove sile je: F2,3 15,5 N .
Sl. 14.7: Sile na kinemati~kom ~lanu 3 (zadatak 14.1)
Napadna ta~ka sile F4,3 , odnosno wen krak L dobija se iz momentnog uslova ravnoteè
za ta~ku C posmatraju}i samo ~lan 3 (sl. 14.7):
M C(3) F2,3t BC FB BC G 3 h G3 Fi3 h i3 F4,3 (L DC) 0 , .... (14.6)

odakle se dobija vrednost kraka L 0,08 m .
Na pogonskom ~lanu deluju sile koje su prikazane na sl. 14.8. Pogonska sila FP odre|uje
se iz momentnog uslova ravnoteè za ta~ku A:
M A F3,2 h 3,2 G 2 h G 2 FP AB 0 , ........................................................... (14.7)
odakle je FP 15 N .
Pritisak u osloncu A moè se odrediti iz uslova ranoteè svih sila za ~lan 2:
Fi(2) Fi2 F3,2 FP G 2 F1,2n F1,2t 0 , ........................................ (14.8)
1N
odakle je F1,2 6,4 N ( U F ).
2,5 mm
Obrtni moment na pogonskom ~lanu 2 je: M 2 FP AB 2,7 Nm , a pogonska snaga je
P2 M 2 2 27 W .
189
Sl. 14.8: Sile na pogonskom ~lanu (zadatak 14.1)
Zadatak 14.2: Za planetarni mehanizam (sl. 14.9) potrebno je odrediti pogonsku silu na
nosa~u 6, ako je zadato: 6 15 s 1 , 6 0 , R 2 0,1 m , R 3 0,15 m , R 4 0,05 m , R 5 0,3 m ,
R 6 0,25 m , G 3 20 N , G 4 10 N , radni moment M 2 40 Nm i ugao dodirnice zup~nanika
20 .
Prvo se odrede ugaone brzine zup~anika. Iz jedna~ina za prenosni odnos za zup~anike od
5 do 2 zajedno sa nosa~em 6 dobija se ugaona brzina gowenog zup~anika 2:
56 6
5 6 5 R 4 R 2
, , odakle je 2 150 s 1 .
62 2 6 6 R 5 R 3
2
Na isti na~in iz jedna~ine za prenosni odnos izme|y zup~anika 2 i 3 nosa~ 6:
36 3 6 36 R2
, , dobija se 3 4 75 s 1 .
62 2 6 62 R3
Sl. 14.9: Kinemati~ka {ema planetarnog mehanizma (zadatak 14.2)
Da bi se odredila pogonska sila na nosa~u 6 i kinemati~ki pritisci izme|u ~lanova,

mehanizam se rastavqa na parove: 2 i 1, zatim 3, 4 i 5 i na kraju pogonski ~lan 6 i nepokretni
1.
190
Najudaqeniji par 2, 3 ima najmawe nepoznatih sila te se prvo analizira ovaj par (sl.
14.10). Zup~anik 3 deluje na zup~anik 2 silom F3,2 koja je pod uglom na tangentu "t". Kako
nema drugih sila o~igledno je F1,2 F3,2 . Iz uslova ravnoteè momenata svih sila za ta~ku
A:
M A M 2 F3,2 R 2 cos 0 , ................................................................. (14.9)

dobija se sila F3,2 425,7 N .
Sl. 14.10: Sile na kinemati~kom ~lanu 2 (zadatak 14.2)
Na kinemati~ki par 3, 4 i 5 deluju sile kao na sl. 14.11. Inercijalna sila ~lanova 3 i 4
(na istom su vratilu) jednaka je: Fi3,4 m 3,4 a C . Ubrzawe ta~ke C je normalno ubrzawe pri
jednolikom kru`nom kretawu te je: Fi3,4 m3,4 AC 32 4300 N .
Iz uslova ravnoteè momenata za ta~ku C (sl. 14.11) dobija se:
M C F5,4 R 4 cos F2,3 R 3 cos 0 , ...................................... (14.10)
odakle je F5,4 1277 N .

Nepoznata sila pritiska u ta~ki C odre|uje se iz uslova ravnoteè svih sila koje deluju
na ~lanove 3 i 4:
Fi(3,4) Fi3,4 F5,4 F6,4 G 3 G 4 F2,3 0 . ............................. (14.11)

Iz zatvorenog poligona sila prema jedna~ini (14.11) koji je nacrtan u razmeri
1000 N
UF dobija se sila F6,4 4350 N (sl. 14.11).
1 cm
Sl. 14.11: Sile na kinemati~kom paru 4, 5 (zadatak 14.2)
Na pogonski ~lan 6 deluju sile kao na sl. 14.12. Iz uslova ravnoteè momenata za ta~ku
A:
191
M C FP AC F4,6 h 4,6 0 . ............................................................... (14.12)

dobija se pogonska sila FP 1673 N . Sila pritiska u osloncu A dobija se iz zatvorenog
poligona sila prema jedna~ini:
Fi(6) FP F4,6 F1,6n F1,6t 0 , ..................................................... (14.13)
odakle je sila F1,6 4500 N .

Obrtni moment na pogonskom ~lanu 6 je M 6 FP AC 418 Nm , a snaga:
P6 M 6 6 6273 W .
Sl. 14.12: Sile na pogonskom ~lanu (zadatak 14.2)
14.2. Odre|ivawe pogonske sile Metodom redukcije
Metoda redukcije ili metoda @ukovskog (@ukovski, 1847-1921. god.) bazira se na

redukovanom mehanizmu. Redukovani mehanizam je plan brzina tog mehanizma okrenut za 90
u suprotnom smeru od smera ugaone brzine pogonskog ~lana.
Metoda @ukovskog glasi: ako se mehanizam sa jednim stepenom slobode kretawa pod
dejstvom spoqa{wih sila nalazi u stawu ravnoteè, onda }e se u stawu ravnoteè nalaziti
i redukovani mehanizam posmatran kao kruta slika, optere}en spoqa{wim silama.
Spoqa{we sile na redukovanom mehanizmu deluju onako kako stvarno deluju na mehanizmu
bez rotirawa.
Iz stati~kih uslova ravnoteè ( Fi 0 i M i 0 ) za ta~ku redukovanog mehanizma
dobija se potrebna pogonska sila.
Primer 14.2: Neka je poznato kretawe i spoqa{we sile koje deluju na ~etvoropolu`ni
mehanizam (sl. 14.13). Potrebno je metodom redukcije odrediti pogonsku silu na ~lanu 2.
Dati podaci su: AB 0,15 m , BC 0,32 m , CD 0,26 m , AD 0,43 m , AB 0,15 m , 2 60 ,
2 20 s -1 , 2 0 , m 2 0,3 kg , m3 0,7 kg , m 4 0,6 kg , i radni moment M 4 50 Nm .
Sredi{ta pojedina~nih ~lanova su na sredini istih. Hajgensovi centri oscilovawa () su
poznati i ozna~eni na kinemati~koj {emi mehanizma (sl. 14.13).
192
Brzine i ubrzawa su odre|eni na osnovu plana brzina i ubrzawa prikazanih na sl. 14.14
1m / s 10 m / s 2
( Uv , Ua ).
2 cm 1 cm
Zatim su odre|eni intenziteti ubrzawa sredi{ta ~lanova mehanizma: a S3 58 m / s 2 i
a S4 32 m / s 2 .
Vrednosti inercijalnih sila su: Fi 2 m 2 a S2 9 N , Fi3 40,6 N i Fi 4 19,2 N , a
wihove napadne ta~ke date su na sl. 14.13.
Sl. 14.13: Kinemati~ka {ema ~etvoropolu`nog mehanizma (zadatak 14.2)
Na kinemati~ {e ehaniza nanesu se sve spoqa{we sile, ao i inercijalne sile.

( 90).
( ) (.14.15). PR
.
Sl. 14.14: Plan brzina i ubrzawa (zadata 14.2)
193
Sl. 14.15: Reduovani (zadata 14.2)
Radni oent M4 predstavi se silo FC oja se odre|uje iz jedna~ine:

M4
FC 192,3 N .
DC
Na osnovu uslova ravnoteè oenata sila za ta~u PR dobija se:
M PR FP PR B G 2 h G 2 G 3 h G3 Fi3 h i3 Fi4 h i4 FC PR C G 4 h G 4 0 , odale
je pogonsa sila FP 231 N . Rastojawa "h" su najra}a rastojawa ize|u napadnih linija
sila i ta~e reduovanog ehaniza.
Zadata 14.3: Za ehaniza za separaciju zrna od slae ìtnog obajna (sl. 14.16)
odrediti potrebnu pogonsu sily i pritise u ineati~i vezaa. Dati su podaci:
1m
UL , 2 10 s 1 , m3 4 kg , m '4 3 kg , m '4' 3 kg , m5 9 kg , m 7 8 kg , F3 120 N ,
2 cm
M 5 160 Nm i M 7 30 Nm . Hajgensovi centri inercijalnih sila () su zadati na sl. 14.16.
194
Sl. 14.16: Odre|ivawe pogonse sile ehaniza za separaciju zrna ìtnog obajna
(postava zadata 14.3)
Da bi se odredila pogonsa sila oristi}e se etoda reducije, a za odre|ivawe

pritisaa u ineati~i vezaa etoda inetostati~e analize.
Za dobijawe inercijalnih sila, prvo su etodo plana brzina i plana ubrzawa odre|eni
ineati~i paraetri ehaniza (sl. 14.17). Kori{}ene razere su:
1m /s 10 m / s 2
Uv i Ua .
1 cm 1 cm
Intenziteti inercijalnih sila su: Fi3 144 N , Fi 4' 60 N , Fi 4'' 60 N , Fi5 378 N i
Fi7 328 N , a napadne ta~e, pravci i serovi su dati na sl. 14.18.
Sl. 14.17: Plan brzina i plan ubrzawa (zadata 14.3)
195
Sl. 14.18: Sile oje deluju na ehaniza (zadata 14.3)
Reduovani ehaniza sa svi spoqa{wi i inercijalni silaa oje na wega deluju

priazan je na sl. 14.19, odale se na osnovu oentnog uslova ravnoteè za ta~u PR :
FPR FP PR b F3 h 3 G 3 h G3 Fi3 h i3 Fi4' h i4' G 4' h G 4' G 4'' h G 4''
G 5 h G 5 Fi5 h i5 FD h D Fi 4'' h i 4'' FH h H G 7 h 7 Fi7 h i7 0
dobija pogonsa sila FP 366 N . Pogonsi oent je M P FP AB 128 Nm , a snaga
M5
PP M P 2 1280 Nm . Radni oent M 5 je predstavqen silo FD 205 N , a
CD
M7
oent M 7 silo FH 250 N .
HI
Sl. 14.19: Reduovani ehaniza (zadata 14.3)
Pritisci u ineati~i vezaa dobijaju se rastavqawe ehaniza na stati~i

odre|ene ineati~e parove: 8, 7; 6, 5; zati 4, 3 i na raju pogonsi ~lan 2. Analiza
po~iwe od najudaqenijeg para, jer ima najmawe nepoznatih, u ovo prieru to oè biti par
8, 7 ili 6, 5, svejedno.
Na osnovu uslova ravnoteè za par 6, 5 da je zbir oenta za ta~u D posatraju}i ~lan
6 jedna: M F1,6 t DE 0 , dobija se F1,6 t 0 N (sl. 14.20). Iz zbira oenata svih
D ( 6)
sila za ta~u D posatraju}i sao {tap 5 dobija se jedna~ina:
196
M D(5) F34,5t CD G5 h G5 Fi5 h i5 0 , odale je F34,5t 9,14 N .

Nepoznate sile F34,5n i F1,6n dobijaju se iz jedna~ine zbira svih sila za par 5 i 6:
F5,6 F34,5t F34,5n G 5 Fi5 F1,6n FD 0 . Na osnovu grafi~og priaza ove
100 N
jedna~ine (sl. 14. 20) dobija se F1,6n 380 N i F34,5 635 N ( U F ).
1 cm
Isti postupa se ponovi za par 7, 8 (sl. 14.21). Iz jedna~ine M F1,8t IJ 0 dobija
I(8)
se F1,8t 0 N . Iz jedna~ine:
M I(7) F34,7 t HI FH HI G 7 h G 7 Fi7 h i7 0 dobija se F34,7 t 213,5 N . Ostale
nepoznate sile dobijaju se iz
poligona sila prea jedna~ini
F7,8 F34,7t F34,7n FH G 7 Fi7 F1,8n 0 , odale je F1,8 104 N i F34,7 450 N
100 N
( UF ).
1 cm
Sl. 14. 20: Sile na ineati~o paru 6, 5 (zadata 14.3)
Sl. 14. 21: Sile na ineati~o paru 7, 8 (zadata 14.3)
Sile oje deluju na ineati~i par 3, 4 dat je na slici 14.22. Iz jedna~ine

M C(3) F2,3t BC F3 h 3 G 3 h G 3 Fi3 h i3 0 dobija se F2,3t 83 N . Iz jedna~ine:
197
M C(4) F7,34 h 7,34 Fi'4' h i''4 G '4' h 'G' 4 F1,4t h1,4t G '4 h G' 4 Fi'4 h i' 4 0 dobija se
F1,4 t 743 N .
Ostale nepoznate sile na ineati~o paru 3, 4 dobijaju se iz zatvorenog poligona
sila prea jedna~ini:
' '
F 7 ,8 F 2 ,3 n F 2 ,3 t F 3 G 3 F i 3 F 5 ,34 G 4 F i 4 F1, 4 t
'' ''
F1, 4 n G 4 F i 4 F 7 , 34 0
100 N
odale je F1,4 1090 N i F2,3 1290 N ( U F ).
1 cm
Sl. 14.22: Sile na ineati~o paru 3, 4 (zadata 14.3)
Iz uslova ravnoteè da je zbir oenata svih sila za pogonsi ~lan 2 (sl. 14.23) za
F3,2
ta~u A, M A F3,2 h 3,2 Fp AB 0 , sledi da je Fp
AB
387 N . Dobijene vrednosti
pogonse sile Fp dobijene etodo inetostati~e analize i etodo reducije

( FP 366 N ) treba da su iste. Me|uti, do ale razlie u vrednostia je do{lo zbog
nepreciznosti grafoanaliti~e etode.
. 14.23: 1,2
( 14.3)
198
15. URAVNOTE@EWE MEHANIZAMA

Uravnoteèni mehanizam je onaj mehanizam ~iji je zbir inercijalnih sila i momenata
inercijalnih sila pokretnih ~lanova mehanizma jednak nuli: Fi 0 , M 0 .
i
U slu~aju da je mehanizam neuravnoteèn dolazi do dinami~kih optere}ewa i vibracija
koje mogu biti takvih intenziteta da dovode do brèg o{te}ewa, brèg zamora materijala i
lomova. Problem neuravnoteènosti mehanizama je izraèniji kod gabaritnih i brzohodih
mehanizama.
Uravnoteèwe (balansirawe) mehanizama se obavqa u razli~itim fazama, od idejnog
re{ewa i izbora mehanizma, konstrukcije i projektovawa, proizvodwe, montaè i nakon
odre|enog perioda kori{}ewa mehanizma (u toku eksploatacije).
U periodu stvarawa mehanizma pridràvaju}i se svih pravila uravnoteèwa, mogu se
dobiti dovoqno uravnoteèni mehanizmi. Me|utim, u toku proizvodwe i montaè moè
do}i do neuravnoteènosti (debalansa) iz vi{e razloga.
^lanovi mehnizama ne mogu biti idealnog i homegenog rasporeda masa. Vrednost
inercijalne sile ~lana koji se kre}e jednoliko kru`no je funkcija kvadrata ugaone brzine
( Fi m a m R 2 ), tako da i vrlo male neuravnoteène mase imaju znatnu vrednost
inercijalne sile.
Pri montaì moè do}i do razli~itih subjektivnih i objektivnih odstupawa koja mogu
znatno dovesti do neuravnoteènosti mehanizma.
U toku rada mehanizama dolazi do razli~itih habawa, deformacija i lomova wegovih
~lanova koji mogu znatno uticati na wegovu neuravnoteènost. Na primer, noèvi rotora
sila`nog kombajna koji se obr}u znatnim brzinama, a u toku rada nailaze na razli~ite
otpore zbog razli~ite gustine biqne mase, razli~ite vla`nosti itd, tako da neminovno
dolazi do wihove neujedna~ene ishabanosti i nehomogenosti rasporeda masa. U ekstremnim
situacijama mogu nai}i na neki zaostali tvrdi predmet i sli~no, {to dovodi do
neujedna~enog krzawa i loma noèva.
Zavisno od toga koji je uslov uravnoteènosti ispuwen imamo delimi~no, potpuno i
kombinovano uravnoteèwe:
Delimi~no ili stati~ko uravnoteèwe je ono uravnoteèwe gde je zbir svih
inercijalnih sila jednak nuli ( Fi 0 ), dok zbir momenta nije jednak nuli
( M i 0 );
Dinami~ko ili potpuno uravnoteèwe je ono uravnoteèwe gde je zbir svih
inercijalnih sila i zbir momenata svih inercijalnih sila jednak nuli ( Fi 0 ,
Mi 0 ) i
Kombinovano uravnoteèwe je ono uravnoteèwe gde je zbir momenata svih
inercijalnih sila jednak nuli, dok zbir inercijalnih sila nije jednak nuli
( M i 0 F i 0 ).
199
15.1. Uslovi uravnoteèwa mehanizama
Prvi uslov uravnoteèwa mehanizma je da je zbir svih inercijalnih sila jednak nuli:
Fi 0 . ................................................................................................................... (15.1)
Analizirajmo {ta mehanizam treba da zadovoqi da bi bio ispuwen prvi uslov

uravnoteèwa, jedna~ina (15.1). Posmatrajmo jednostavan ravanski klipni mehanizam (sl.
15.1) ~iji ~lanovi imaju razli~ite inercijalne sile koje se mogu razloìti na ose x, y i z:
d2xi d 2 yi d 2zi
Fxi mi
dt 2
Fyi mi
dt 2
, Fzi mi
dt 2
. ..... (15.2)
Da bi se dobio ugao kao nezavisno promenqiva veli~ina, jedna~ine (15.2) se pomnoè

d
sa i nakon derivacije dobijaju se izrazi za komponente inercijalnih sila po osama x, y i
d
z.
d 2xi dx i
Fxi 2 mi
d2
mi d
d2y dy
Fyi 2 mi d2i mi di ........................................................................... (15.3)
Fzi 0 ( ).
Zbir inercijalnih sila treba da je jednak nuli, Fi F xi F yi Fzi 0 . Ovaj uslov }e

biti ispuwen ako ~lanovi iz jedna~ine (15.3) budu jednaki nuli:
d2xi dx d2y dy
mi d 2
0, mi di 0 , mi d2i 0 , mi di 0 , nema smisla da ugaone
brzine i ugaona ubrzawa budu jednaki nuli ( 0 i 0 ). Da bi bili zadovoqeni ovi

izrazi, treba da su ispuweni uslovi:
dx dy
mi di 0 i mi di 0 . ........................................................................... (15.4)
Zbir masa svih ~lanova mehanizma jednaka je masi mehanizma m ( m i m ), a zbir

komponenata pojedina~nih poloàja sredi{ta masa ~lanova mehanizma jednak je poloàju
sredi{tu celokupnog mehanizma ( x i x S , y i yS ) te je:
dx dx dy dy
mi di m dS 0 , mi di m dS 0 . .................................................. (15.5)
Koordinate sredi{ta mehanizma su: x S i yS

mi x i mi yi
,
m m
gde je: x i , yi (m) koordinate sredi{ta masa pojedina~nih pokretnih ~lanova mehanizma;
x S , yS (m) koordinate sredi{ta celokupnog mehanizma.
Analizom jedna~ine (15.5), obzirom da nema smisla da je masa mehanizma jednaka nuli
( m 0 ) proizilazi da prvi izvod poloàja sredi{ta mehanizma ( x S , yS ) po uglu poloàja
pogonskog ~lana ( ) treba da su jednaki nuli:
200
dx S dy
0 i S 0 . ....................................................................................... (15.6)
d d
Ovaj uslov }e biti zadovoqen ako je:

x S const i yS const . .............................................................................. (15.7)
Ako je ispuwen uslov iz jedna~ine (15.7) tada }e i prvi ~lanovi jedna~ine (15.3) biti jednaki
nuli.
Drugim re~ima, da bi zbir svih inercijalnih sila na mehanizmu bio jednak nuli (da bi
bio uravnoteèn) sredi{te mehanizma "S" tokom wegovog kretawa treba da je nepokretno
(sl. 15.1).
Sl. 15.1: Uslovi uravnoteèwa

mehanizma
Drugi uslov uravnoteènosti mehanizma je da je zbir momenata svih inercijalnih sila

jednak nuli:
M i Fi r i m i a i r i 0 . ......................................................... (15.8)
Ako se jedna~ina (15.8) napi{e u skalarnom obliku za ravanski mehanizam imamo da je:
d 2 yi d2xi
M xi mi zi
dt 2
0 , M yi mi zi
dt 2
0 . ........................... (15.9)
Analizom izraza (15.9) dobija se:

d d d d
d
mi zi yi d I yz 0 , d mi zi x i d I xz 0 , .................. (15.10)

gde je: I yz , I xz kgm 2 - centrifugalni moment inercije mehanizma za ose y i x. Da bi bio
zadovoqen uslov iz jedna~ine (15.10) treba da je:
I yz mi zi yi const , I xz mi z i x i const . .......................... (15.11)
Drugim re~ima, da bi zbir svih momenata inercijalnih sila na mehanizmu bio jednak
nuli (da bi bio dinami~ki uravnoteèn) centrifugalni moment inercije masa I za ose x,
y i z treba da je konstantan ili druga~ije re~eno, osa rotacije i osa inercije treba da se
poklope (sl. 15.2).
Ako posmatramo jedan rotacioni ~lan (rotor) i ako se poklope osa rotacije i osa
inercije (sl. 15.2a) oba uslova uravnoteèwa su zadovoqena ( Fi 0 , M i 0 ), te imamo
potpuno dinami~ko uravnoteèwe rotora. U drugom slu~aju (sl. 15.2b) zadovoqen je drugi
uslov, a nije prvi ( M i 0 , Fi 0 ), te imamo kombinovano uravnoteèwe. U tre}em
slu~aju (sl. 15.2c)) kada se osa inercije ne poklapa sa osom rotacije ali prolazi kroz
201
sredi{te rotora "S", zadovoqen je prvi, a nije drugi uslov ( Fi 0 , M 0 ), tako da

i
imamo delimi~no uravnoteèwe. Y ~etvrtom primeru (sl. 15.2d) imamo potpuno
neuravnoteèn rotor, jer nije zadovoqen nijedan uslov, po{to se osa inercija ne poklapa sa
osom rotacije i ne prolazi kroz sredi{te "S" ( Fi 0 , M 0 ).
i
a) b) c) d)
Sl. 15.2: Osa obrtawa i osa inercije rotora
a) uravnoteèn, b) kombinovano uravnoteèn, c) delimi~no uravnoteèn,
d) neuravnoteèn
15.2. Metode uravnoteèwa mehanizama
Zavisno od strukture, namene, veli~ine i mase mehanizama i vrednosti wegovih brzina i

ubrzawa postoje vi{e razli~itih metoda za uravnoteèwe mehanizama.
Zavisno od toga koji uslov uravnoteènosti treba da bude ispuwen imamo:
delimi~no,
potpuno i
kombinovano uravnoteèwe mehanizama.
Zavisno od toga da li pri postupku uravnoteèwa dodajemo ili oduzimamo mase postoje:
metode oduzimawa i
metode dodavawa masa.
Iz ~isto prakti~nih razloga ~e{}e se koriste metode dodavawa masa.
Zavisno od toga u kojoj fazi se obavqa uravnoteèwe mehanizma imamo:
konstrukciono,
eksperimentalno (po izlasku iz fabrike i od proizvo|a~a) i
eksploataciono.
Uravnoteèwe moè biti:
na probnom stolu, bez uticaja ostalih delova ma{ine u kojoj je mehanizam ugra|en i
u sopstvenim leàjima zajedno sa svim ostalim delovima ma{ine u kojoj je
mehanizam ugra|en.
Zavisno od strukture mehanizma i od toga koji se ~lanovi mehanizma uravnoteùju
imamo:
metodu simetri~nih mehanizma,
metodu glavnih ta~aka i
metodu harmonijske analize.
Metoda simetri~nih mehanizma svodi se na pro{irewe mehanizma sa istim takvim,
simetri~no u odnosu na wega postavqenim, ~ije se inercijalne sile me|usobno uravnoteùju
(poni{tavaju). Ovaj metod zahteva mnogo vi{e prostora, potrebna je ve}a snaga za wegovo
pokretawe, te se retko koristi.
202
15.3. Metoda glavnih ta~aka
Metoda glavnih ta~aka se koristi za delimi~no uravnoteèwe polu`nih mehanizama.

Ova metoda podrazumeva odre|ivawe poloàja sredi{ta masa (teì{ta) celokupnog
mehanizma, ako se znaju mase i sredi{ta pojedinih pokretnih ~lanova polu`n mehanizma.
Poloàj sredi{ta mehanizma r S jednak je zbiru sredi{ta masa pojedina~nih pokretnih
~lanova mehanizma (sl. 15.3):
rS ri r 2 r3 r 4 . ............................................................................... (15.12)
Sl. 15.3: Odre|ivawe sredi{ta masa mehanizma
Ako se jedna~ina (15.12) pomnoì sa masom mehanizma " m " koja je jednaka zbiru masa
poktretnih ~lanova m m i m 2 m 3 m 4 dobija se:
rS m r i mi r 2 m 2 r 3 m3 r 4 m 4 , ......................................... (15.13)
odakle je:
rS
r i mi r 2 m 2 r 3 m3 r 4 m 4 . ............................................ (15.14)
m m
Ako radijus vektore pokretnih ~lanova izrazimo kao: r 2 a 2 , r 3 L 2 a 3 ,

r 4 L 2 L 3 a 4 i unesemo ih u jedna~inu (15.14), a nakon sre|ivawa dobija se:
m 2 a 2 L 2 m3 m 4 m3 a 3 L3 m 4 m 4 a 4
rS . ..................... (15.15)
m m m
Prvi ~lan ove jedna~ine je neki vektor u pravcu r 2 i L 2 kojeg }emo ozna~iti sa h 2 ,
drugi ~lan je u pravcu r 3 i L3 i ozna~avamo sa h 3 itd, te jedna~ina (15.15) na osnovu
jedna~ine (15.7) ima oblik:
r S h 2 h 3 h 4 const ili r S h 2 h 3 h 4 0 , ................................ (15.16)
gde je:
203
m 2 a 2 L 2 m3 m 4 m a L m
h2 , h3 3 3 3 4 ,
m m
m4 a 4
h4 . ................................................................................................. (15.17)
m
Vektori h i odre|uju glavne ta~ke H i (ta~ke H 2 , H3 i H 4 , sl. 15.3) po kojima je ova
metoda dobila ime.
Metoda glavnih ta~aka ima vi{e nedostataka:
ograni~ena je primena samo na polu`ne mehanizme,
uravnoteàvaju se samo ~lanovi sa rotacionim i sloènim kretawem, dok se ne
uravnoteàvaju trnslatorni ~lanovi i
dobijaju se velike vrednosti korekcionih masa u odnosu na mase kinemati~kog dela
mehanizma.
Prikaz metode glavnih ta~aka za uravnoteèwe polu`nih mehanizama dat je na
~etvoropolu`nom i klipnom mehanizmu.

Da bi ~etvoropolu`ni mehanizam bio delimi~no uravnoteèn, treba da byde zadovoqen
uslov da je r S 0 , iz ~ega proizilazi da je:
h 2 0 , h 3 0 i h 4 0 , ................................................................................ (15.18)
a za uslov da je r S const proizilazi da je:
h2 h h
3 4 const . .................................................................................. (15.19)
L 2 L3 L 4
Ako se u jedna~inu (15.19) unesu izrazi (15.17) dobija se:
m 2 a 2 L 2 m3 m 4 m3 a 3 L3 m 4 m4 a 4
m m m , ~ijim sre|ivawem se dobija:
L2 L3 L4
a a a a a a
m 2 2 m 3 3 1 kao i m3 3 m 3 4 1 , m 2 2 m 4 4 1 . ... (15.20)
L2 L L3 L4 L2 L
3 4
Ako za odnose poloàja sredi{ta pojedinih ~lanova i wihovih duìna uvedemo slede}e
a a a
zamene: 2 2 , 3 3 i 4 4 i uvrstimo u prethodnu jedna~inu dobija se:
L2 L3 L4
m 2 2 m 3 3 1 , m3 3 m 4 4 1 i m 2 2 m 4 4 1 , odakle je:
m m m
2 3 3 1 , 3 4 4 1 i 2 4 4 1 , .......................... (15.21)
m2 m3 m2
m m
Ako za odnose masa pokretnih ~lanova uvedemo zamene: 3,2 3 , 4,3 4 i
m2 m3
m4
4,2 iz jedna~ine (15.21) dobija se:
m2
2 2 3
3,2 , 4,3 3 , 4,2 . .......... (15.22)
3 1 4 1 3 1 4 1 3,2 4,3
204
Analizom jedna~ina od (15.18) do (15.22) moè se zakqu~iti da na poloàj sredi{ta

mehanizma ne uti~u brzine i ubrzawa ~lanova mehanizma ve} samo raspored wihovih masa.
Analizom vrednosti i me}usobnih odnosa parametara i za ~etvoropolu`ni
mehanizam, dobijaju se razli~ite mogu}nosti pri kojima }e biti r S 0 ili r S const .
Prva mogu}nost je:

a a a
1. 2 2 0 , 3 3 1 i 4 4 1 . ................................... (15.23)
L2 L3 L4
Da bi bili ispuweni uslovi pod ta~kom 1. potrebno je ~lanovima 3 i 4 dodati
korekcione mase m k 3 i m k 4 (protivtegove) (sl. 15.4) kako bi se nakon toga sredi{ta ovih
~lanova pomerila u ta~ke S3u i S4u , odnosno da bi se dobile ve}e vrednosti a 3 od L3 i a 4
od L 4 ( a 3 L3 , a 4 L 4 ). Vrednosti korekcionih masa m k 3 i m k 4 kao i wihov poloàj
(ta~aka S3' i S'4 ) zavise od raspoloìvog prostora i drugih uslova o kojima }e kasnije biti
re~i. Po{to se ~lanu 2 ne dodaje korekciona masa, masa ~lana 2 ( m 2 ) se redukuje na ta~ke A
i B. U slu~aju da je sredi{te S2 na sredini ~lana 2 (homogen raspored masa) imamo da je
m2
mA mB .
2
Sl. 15.4: Prva mogu}nost dodavawa korekcionih masa

~etvoropolu`nom mehanizmu
Druga mogu}nost odnosa parametara i u ciqu dobijawa stati~ke uravnoteènosti

~etvoropolu`nog mehanizma (sl. 15.5) je:
a2 a3 a
2. 2 0 , 3 0 i 4 4 1 . ................................ (15.24)
L2 L3 L4
Da bi bili zadovoqeni uslovi iz jedna~ine (15.24) potrebno je dodati korekcione mase

drugom i tre}em ~lanu ( m k 2 , m k 3 ) kako bi se nakon toga wihova sredi{ta pomerila u ta~ke
S2u i S3u . Predznak minus ( a 2 ) zna~i da su poloàji sredi{ta kinemati~kog dela ~lana
2, ta~ke S2 i ta~ke sredi{ta nakon dodavawa korekcione mase (ta~ke S2u ) na suprotnim
205
stranama od oslonca (ta~ke A). Po{to se ~lanu 4 ne dodaje korekciona masa, masa m 4 se
redukuje na ta~ke C i D.
Sl. 15.5: Druga mogu}nost dodavawa korekcionih masa

Tre}a mogu}nost za stati~ko uravnoteèwe ~etvoropolu`nog mehanizma je pro{irewe

~lanova 2, 3 i 4 sa korekcionim masama m k 2 , m k 3 i m k 4 tako da se dobiju ukupna sredi{ta
~lanova kao na sl. 15.6. Analiti~ki uslovi koji treba da se zadovoqe su:
a2 a3 a
3. 2 0 , 3 0 i 4 4 0 . ................................... (15.25)
L2 L3 L4
Iz jedna~ine (15.25) sledi zakqu~ak da ~lanu 4 treba dodati onoliku korekcionu masu
m k 4 nakon ~ega }e ukupan centar ~lana 4 ( Su 4 ) biti u ta~ki C.
êtvrta mogu}nost za stati~ko uravnoteèwe ~etvoropolu`nog mehanizma je

pro{irewe ~lanova 2 i 4 sa korekcionim masama m k 2 i m k 4 tako da se dobiju ukupna
sredi{ta ~lanova kao na sl. 15.7. Analiti~ki uslovi koji treba da se ispune su:
a2 a a
4. 2 0 , 1 3 3 0 i 4 4 1 . ........................ (15.26)
L2 L3 L4
Masa ~lana 3 ( m3 ) se redukuje na ta~ke B i C.
Neka druga kombinacija dodavawa korekcionih masa ~etvoropolu`nom mehanizmu, mimo

~etiri pokazane, ne bi dala uravnoteèn mehanizam, ve} naprotiv, jo{ vi{e bi do{lo do
naru{avawa uravnoteènosti.
206
Sl. 15.6: Tre}a mogu}nost dodavawa korekcionih masa

Sl. 15.7: êtvrta mogu}nost dodavawa korekcionih masa

Zadatak 15.1: Za ~etvoropolu`ni mehanizam odrediti korekcione mase ~lanova prema

tre}oj mogu}nosti uravnoteèwa (sl. 15.6) ako je zadato:
' '
AB L 2 0,25 m , AS2 0,60 m , BC L3 0,80 m , BS3 0,70 m , CD L 4 0,56 m ,
'
CS4 0,15 m , m 2 0,5 kg , m3 1,5 kg i m 4 0,9 kg . Sredi{ta masa pojedina~nih ~lanova
su na sredini istih. Uslov uravnoteèwa je r S 0 .
Na osnovu izraza da je r S h 2 h 3 h 4 0 imamo da je:
m 2u a 2u L 2 m3u m 4u
h2 0,
m
m a 3u L 3 m 4u
h 3 3u 0,
m
m a 4u
h 4 4u 0 , ...................................................................................... (15.27)
m
207
gde su: m 2u , m3u , m 4u (kg) ukupne mase ~lanova nakon dodavawa korekcionih masa, te je:
m 2u m 2 m k 2 , m3u m 3 m k 3 i m 4u m 4 m k 4 .
Oznake a 2u , a 3u i a 4u predstavqaju rastojawa sredi{ta ~lanova nakon dodavawa
korekcionih masa.
U tre}em izrazu jedna~ine (15.27) ima najmawe nepoznatih veli~ina, te se prvo koristi
taj, iz kojeg sledi da je: m 4u a 4u 0 , odakle sledi da je a 4u 0 , jer ne moè masa ~etvrtog
~lana biti jednaka nuli. To zna~i da nakon dodavawa mase m k 4 ukupno sredi{te ~lana 4
treba da bude u ta~ki C.
Koriste}i stati~ki uslov ravnoteè ~lana 4 za ta~ku C imamo da je:
'
m k 4 CS4 m 4 CS4 , .................................................................................... (15.28)
odakle se dobija m k 4 1,68 kg i m 4u 2,58 kg .

Iz druge jedna~ine (15.27) imamo da je:
m3u a 3u L3 m 4u 0 , tj. m3u BS3u BC m 4u 0 , ......................... (15.29)
gde su dve nepoznate veli~ine m3u i 3u . Drugu potrebnu jedna~inu dobijamo iz momentnog
uslova ravnoteè ~lana 3 za ta~ku B:
'
m k 3 BS3 m3u BS3u m3 BS3 . .............................................................. (15.30)
Na osnovu jedna~ina (15.29 i 15.30) imamo da je: m k 3 3,80 kg , m3u 5,30 kg i BS3u 0,39 m .
Iz prve jedna~ine (15.27) imamo da je:
m 2u a 2u L 2 m3u m 4u 0 , tj. m 2u AS2u ABm 3u m 4u 0 , .... (15.31)
gde su dve nepoznate veli~ine m 2u i AS2u . Drugu potrebnu jedna~inu dobijamo iz

momentnog uslova ravnoteè ~lana 2 za ta~ku A:
'
m k 2 AS2 m 2u AS2u m 2 AS2 . ............................................................ (15.32)
Na osnovu jedna~ina (15.31 i 15.32) imamo da je: m k 2 3,39 kg , m 2u 3,89 kg i AS2u 0,50 m .

Da bi se metodom glavnih ta~aka delimi~no uravnoteìo klipni mehanizam potrebno je
izvr{iti sli~nu analizu kao kod ~etvoropolu`nog mehanizma sa sl. 15.3. Za klipni
mehanizam postoje dve mogu}nosti dodavawa korekcionih masa. Prva mogu}nost je dodavawe
korekcione mase samo na ~lan 2 i druga mogu}nost dodavawe korekcionih masa na ~lanove 2 i
3 (sl. 15.8). Sa ovom metodom pribli`no se delimi~no uranoteàva klipni mehanizam i to
samo ~lanovi 2 i 3, dok se ne uravnoteàva translatorni ~lan 4.
Zadatak 15.2: Za klipni mehanizam (sl. 15.8) odrediti korekcionu masu ~lanova 2 i 3 ako
' '
je zadato: AB L 2 0,30 m , AS2 0,60 m , BC L3 0,80 m , BS3 0,70 m , m 2 0,5 kg ,
m 3 1,5 kg i m 4 0,6 kg . Sredi{ta masa pojedina~nih ~lanova su na sredini istih. Uslov
uravnoteèwa je r S 0 .
Na osnovu izraza da je r S h 2 h 3 0 imamo da je:
208
m 2u a 2u L 2 m3u m 4 m a 3u L3 m 4
h2 0 i h 3 3u 0 ............. (15.33)
m m
jedna~ine (15.33) je: m3u BS3u BC m 4 0 . potrebna jedna~ina
dobija se iz momentnog uslova ravnoteè ~lana 3 za ta~ku B:
'
m k 3 BS3 m 3u BS3u m 3 BS3 m 4 BC . ......................................... (15.34)
Na osnovu jedna~ina (15.33 i 15.34) dobija se da je m k 3 2,22 kg , m3u 3,72 kg i

BS3u 0,129 m .
Na isti na~in se ponovi postupak za ~lan 2, te na osnovu prve jedna~ine (15.33) i
stati~kog uslova ravnoteè ~lana 2 za ta~ku A dobijaju se dve jednakosti:
m 2u AS2u ABm3u m 4 0 , ................................................................ (15.35)
'
m k 2 AS2 m 2u AS2u m 2 AS2 . .......................................................... (15.36)
Na osnovu jedna~ina (15.35 i 15.36) imamo da je: m k 2 2,28 kg , m 2u 2,78 kg i

AS2u 0,46 m .
Sl. 15.8: Uravnoteèwe klipnog mehanizma metodom

glavnih ta~aka (zadatak 15.2)
15.4. Metoda harmonijske analize
Metoda harmonijske analize koristi se za delimi~no uravnoteèwe translatornih

~lanova polu`nih mehanizama. Pri tome se ne uravnoteùju ~lanovi sa ratacionim i
sloènim kretawem.
U poglavqu 6.51, jedna~ina (6.30) dat je izraz za ubrzawe ta~ke C na klipu:
a C 22 ABcos cos 2 (sl. 15.9). Ako se ovaj izraz pomnoì sa masom ~lana 4 imamo da
je inercijalna sila na klipu jednaka:
Fi 4 m 4 AB 22 cos m 4 AB 22 cos 2 , .................................... (15.37)
AB
gde je: - odnos duìna ~lanova 2 i 3.
BC
Ako se prvi ~lan izraza (15.37) ozna~i sa Fi'4 m 4 AB 22 cos , a drugi sa
Fi'4' m 4 AB 22 cos 2 imamo da je:
209
Fi 4 Fi'4 Fi'4' . ................................................................................................ (15.38)
Kako je drugi ~lan izraza (15.38) mnogo mawi od prvog ( Fi'4' Fi4
' ), F'' moè se
i4
zanemariti, te se usvaja izraz za pribli`no odre|ivawe vrednosti inercijalne sile na
klipu 4:
Fi 4 m 4 AB 22 cos . ...............................................................................(15.39)
' , to se naziva uravnoteèwem

Ako se urovnoteàva samo prvi ~lan inercijalne sile Fi4
' i F'' , onda je to uravnoteèwe drugog reda.
prvog reda, a ako se uravnoteàvaju oba ~lana Fi4 i4
Inercijalna sila Fi 4 se uravnoteàva dodavawem korekcione mase m k na ~lan 2 ~ija
inercijalna sila Fk ima pravac ~lana 2 (sl. 15.9) i moè se rastaviti na dve komponente
FkV Fk sin i FkH Fk cos .
Treba dodati onoliku masu m k ~ija }e horizontalna komponenta biti jednaka
inercijalnoj sili na klipu:
F kH Fi 4 ...................................................................................................... (15.40)
Korekciona masa m k moè se odrediti iz stati~ke ravnoteè ~lana 2, ako se pre toga
redukuje masa klipa m 4 na ta~ku B, a zanemari se masa ~lana 2 ( m 2 ) tada je:
m 4 AB
mk . ................................................................................................ (15.41)
AS
Sl. 15.9: Uravnoteèwe metodom harmonijske

analize
Inercijalna sila usled dodate mase mk je: A m AS 2 .

Fk Fi 2 m k a Sn k 2
Horizontalna komponenta ove sile je FkH Fk cos m k AS 2 cos . Kada se u ovaj izraz
unese m k iz jedna~ine (15.41), nakon sre|ivawa, dobija se:
FkH m 4 AB 22 cos . .............................................................................. (15.42)
Upore|uju}i izraze (15.39 i 15.42) moè se zakqu~iti da je:

FkH Fi 4 m 4 AB 22 cos . ..................................................................... (15.43)
Dodavawem odgovaraju}e korekcione mase na ~lan 2 prema jedna~ini (15.41) moè se

uravnoteìti inercijalna sila na klipu 4 i to sila prvog reda ( Fi 4' ), dok ostaje
neuravnoteèna sila drugog reda ( Fi 4 '' ).
210
Me|utim, na ovaj na~in dobijena je i vertikalna komponenta FkV koja je ostala

neuravnoteèna, kao i to da je ostao neuravnoteèn moment horizontalne komponente
M kH FkH AS sin .
Da bi se izbegao nastali problem zbog pojave vertikalne sile i momenta, korekciona
masa se dodaje na dve strane, simetri~no, polovinu m k / 2 na jednu, a polovinu na drugu
F
stranu (sl. 15.10). Na taj na~in se dobijaju dve iste vertikalne sile kV suprotnih smerova
2
koje se me|usobno uravnoteàvaju.
F F
Rezultatanta horizontalnih komponenti FkH kH kH uravnoteùje inercijalnu
2 2
silu Fi 4 , me|utim napadne linije im se ne poklapaju te se javqa neuravnoteèn moment od
sile FkH . Da bi se uravnoteìo nastali moment sile FkH mora se dodati nova vrednost
korekcione mase simetri~no na jednu i drugu stranu.
Prva dodata korekciona masa naziva se prvom harmonijom, a drug dodata
masa drugom harmonijom. I daqe se mogu dodavati nove harmonije, zavisno od èqene
preciznosti uravnoteèwa, te se iz tog razloga ova metoda naziva Metoda harmonijske
analize.
Sl. 15.10: Uravnoteèwe kolenastog vratila prvom harmonijom
Ako je potrebna ve}a preciznost uravnoteèwa, tada se uravnoteùje i drugi ~lan

jedna~ine (15.38), tj. uravnoteùju se i sile drugog reda Fi 4 '' .
Dodatni problem uravnoteèwa translatornog ~lana 4 klipnog mehanizma je taj {to je
inercijalna sila promenqiva, kre}e se od minimalne do maksimalne vrednosti zavisno od
ubrzawa klipa 4, {to bi zna~ilo da bi i korekciona masa trebala da bude promenqiva.
Prakti~no to nije mogu}e, te se taj problem re{ava na druge na~ine, zavisno od toga gde se
klipni mehanizam koristi.
Klipni mehanizam za pogon motora SUS sastoji se iz vi{e klipnih mehanizama (2, 4, 6,
8) koji imaju zajedni~ki ~lan 2 (kolenasto vratilo). Kolenasto vratilo (radilica)
omogu}ava razli~ite poloàje klipova (taktova rada motora SUS) koji doprinose
me|usobnom uravnoteèwu inercijalnih sila na klipovima motora i bez dodavawa
korekcionih masa.
Vrednosti inercijalnih sila na klipovima 1, 2, 3 i 4 su razli~ite po smeru i
intenzitetu i u dobroj meri se me|usobno uravnoteùju. Zaostale neuravnoteène
inercijalne sile uravnoteùju se korekcionim masama koje se dodaju simetri~no na obe
strane (sl. 15.11).
211
Pri remontu motora, kada se obra|uje radilica va`no je da se ponovo uravnoteì i ta

uravnoteènost proveri odre|enim instrumentima i po odre|enom postupku. U suprotnom,
zbog velikih neuravnoteènih sila moè do}i do loma kolenastog vratila i havarije celog
motora.
Sl. 15.11: Uravnoteèwe kolenastog vratila motora SUS
15.5. Uravnoteèwe rotora
Pod rotorom podrazumevamo ~lan sa obrtnim rotacionim kretawem. To su vratila,

osovine, bubwevi, dobo{i, diskovi itd. Svi ovi elementi nose na sebi druge razli~ite
ma{inske elemente, kao {to su prenosnici, spojnice, osiguravaju}i elementi i drugi
ma{inski delovi sa kojima se zajedno obr}u. Jasno je da u ovim slu~ajevima raspored masa ne
moè biti idealno homogen. Kako se obr}u zna~ajnim ugaonim brzinama problem wihovog
uravnoteèwa je uvek prisutan.
Ako se u ta~ki A javi nehomogena i neuravnoteèna masa "m" ~iji je poloàj od ose
obrtawa definisan radijus vektorom r , a poloàj uzdu` ose vratila rastojawem "L" (sl.
15.12) iako je obrtawe jednoliko javi}e se inercijalna sila Fi koja je jednaka:
Fi m a A m r 2 . Zbog pojave neuravnoteène mase "m" pomerilo se sredi{te masa iz
ta~ke 0 u pravcu radijus vektora r .
Ova masa "m" moè se uravnoteìti na dva na~ina. Prvi na~in je da se ista ta vrednost
mase doda, simetri~no sa druge strane na istom rastojawu " e" ( m k m ), tako da se dobiju
iste inercijalne sile suprotnog smera, koje }e se me|usobno uravnoteìti, Fk Fi (sl.
15.13a). Dodata korekciona masa moè biti razli~itih vrednosti kao i rastojawe na kojem
se dodaje (sl. 15.13b). Pri tome mora biti zadovoqen uslov da su im
, odnosno mora biti zadovoqen stati~ki uslov ravnoteè za ta~ku 0, m k R m e ,
odakle je:
me
mk . .................................................................................................... (15.44)
R
Sl. 15.12: Neuravnoteèna masa rotora
212
Sl. 15.13: Uravnoteèwe mase rotora

a), b) dodavawem mase, c) oduzimawem mase
Drugi na~in je da se izvadi (oduzme) odgovaraju}a masa tako da se sredi{te masa ponovo
vrati u ta~ku O (sl. 15.13,c). Prvi na~in (dodavawe mase) je prakti~niji od drugog, te se vi{e
koristi.
Ako ima vi{e ovakvih neuravnoteènih masa rezultanta inercijalnih sila FiR bi}e
jednaka: FiR 2 mi r i .
Prvi uslov uravnoteèwa mehanizama ili stati~ki uslov ravnoteè je da je zbir
inercijalnih sila jednak nuli:
FiR mi r i 0 . ....................................................................................... (15.45)
Drugi uslov uravnoteèwa mehanizama ili dinami~ki uslov ravnoteè je da je zbir

momenata inercijalnih sila M iR jednak nuli M iR 2 mi r i Li 0 , odakle je:
M iR mi ri Li 0 . .............................................................................. (15.46)
Korekcione mase (protivtegovi) mogu da se dodaju u jednoj, dve ili vi{e korekcionih
ravni. Koliko }e ravni korekcije biti zavisi od toga da li je potrebna stati~ka ili
dinami~ka uravnoteènost i zavisi od {irine rotora i èqene preciznosti
uravnoteèwa. Ako je rotor male {irine "B" u odnosu na pre~nik "D" (kada je u pitawu
disk) uravnoteùje se u jednoj korekcionoj ravni (sl. 15.14,a), a rotori se uravnoteùju u dve,
tri ili vi{e korekcionih ravni.
Sl. 15.14: Korekcione ravni za uravnoteèwe
Broj korekcionih ravni moè biti i ve}i od tri, npr. osam pri uravnoteèwu
kolenastog vratila motora SUS (sl. 15.11).
213
Za uravnoteèwe diska dovoqna je stati~ka uravnoteènost, prema jedna~ini (15.45),

dok se rotori dinami~ki uravnoteùju jedna~in 15.45 i 15.46.
Sam postupak uravnoteèwa rotora moè biti grafoanaliti~ki ili analiti~ki.
Grafoanaliti~ki postupak dinami~kog uravnoteèwa rotora prikazan je na zadatku

15.3.
Zadatak 15.3: Dinami~ki uravnoteìti mase rotora u dve korekcione ravni A i B (sl.
15.15). Neuravnoteène mase su: m1 0,06 kg , m 2 0,02 kg , m3 0,01 kg i m 4 0,03 kg .
Pre~nici na kojima se nalaze neuravnoteène mase su: r1 18 mm , r2 25 mm , r3 20 mm i
r4 15 mm , a wihovi poloàji su odre|eni uglovima: 1 270 , 2 0 , 3 225 i
4 90 . Pre~nici korekcionih masa su: rA 13 mm i rB 30 mm .
Sl. 15.15: Dinami~ko uravnoteèwe rotora u dve korekcione ravni

(postavka zadatka 15.3)
Koriste se dve jedna~ine za ravnoteù rotora. Prva jedna~ina se dobija iz uslova da je

zbir svih inercijalnih sila jednak nuli:
FiR mi r i m1 r1 m 2 r 2 m3 r 3 m 4 r 4 m A r A m B r B 0 . ........ (15.47)
^lanovi ove jedna~ine su vektori u pravcu i smeru radijus vektora pojedinih masa. Ako se
ozna~i sa: U1 m1 r1 , U 2 m 2 r 2 itd. oblik jedna~ine (15.47) je:
FiR Ui U1 U 2 U3 U 4 U A U B 0 . .............................................. (15.48)
Intenziteti vektora U su: U1 m1 r1 0,06 18 1,08 kgmm , U 2 0,5 kgmm ,

U 3 0,2 kgmm , U 4 0,45 kgmm , U A m A rA m A 13 kgmm i U B m B 30 kgmm . U
jedna~ini (15.48) su nepoznate dve veli~ine ( U A i U B ) te koristimo drugi uslov ravnoteè
da je zbir momenata svih inercijalnih sila za bilo koju ta~ku (usvajamo za ravan A) jednak
nuli, te je:
M i(A) m1 r i L1 m 2 r 2 L 2 m3 r 3 L3 m 4 r 4 L 4 m B r B L B 0 . ... (15.49)
gde su: L1 , L 2 ... (mm) rastojawa pojedinih neuravnoteènih masa od korekcione ravni A
za kojy se pisao drugi uslov ravnoteè.
^lanovi ove jedna~ine su vektori koji se rotacijom dovode u pravac radijus vektora
pojedinih neuravnoteènih masa. Mogu se ozna~iti sa: V1 m1 r1 L1 i tako redom te
prethodna jedna~ina ima oblik:
214
Mi(A) V1 V 2 V3 V 4 V B 0 . ............................................................ (15.50)
Odrede se intenziteti vektora Vi , te je V1 m1 r1 L1 0,06 18 50 54 kgmm 2 ,
V2 40 kgmm 2 , V3 26 kgmm 2 , V4 94,5 kgmm 2 i VB m B 30 270 kgmm 2 . Kako u

jedna~ini (15.50) ima samo jedna nepoznata veli~ina ( V B ) nacrtamo zatvoreni poligon ovih
10 kgmm 2
vektora sa usvojenom razmerom U V (sl. 15.16).
5 mm
Po{to je jedna~ina za drugi uslov ravnoteè postavqena za korekcionu ravan A
(M ) tada }e momenti masa sa leve strane od korekcione ravni A biti pozitivne, a sa
i(A )
desne negativne ili obrnuto. Vektori V sa pozitivnim predznakom crtaju se u
smeru radijus vektora te mase, a sa negativnim u suprotnom smeru od radijus vektora te mase.
U ovom primeru usvojeno je da momenti masa sa leve strane od korekcione ravni A budu sa
negativnim predznakom, te se vektor V1 mase m1 crta u suprotnom smeru radijus vektora r1 ,
a ostali vektori V 2 , V3 i V 4 su pozitivnog smera te se crtaju u pravcu wihovih radijus
vektora. U slu~aju da se postavi jedna~ina za zbir momenata svih inercijalnih sila za ravan
B, svi vektori V bi imali pozitivan predznak i crtali bi se u smeru wihovih radijus
vektora.
Sl. 15.16: Plan vektora V i U (zadatak 15.3)
Iz zatvorenog poligona vektora V dobija se da je:

10 kgmm 2
VB 21 U v 69 mm 138 kgmm 2 m B 30 270 kgmm 2 , odakle je m B 0,017 kg .
5 mm
Nakon poznate mase m B moè se odrediti intenzitet vektora U B m B rB 0,51 kgmm i
0,1 kgmm
nacrtati zatvoreni poligon vektora U sa usvojenom razmerom U U (sl. 15.16). Iz
5 mm
poligona vektora U dobija se da je
0,1 kgmm
U A 21 U U 66 mm 1,32 kgmm m A 13 mm , odakle je
5 mm
215
1,32 kgmm
mA 0,101 kg .
13 mm
Pravci korekcionih masa A i B i wihovih radijus vektora dobijaju se iz poligona

vektora U i V i dati su na sl. 15.17. Vrednosti uglova poloàja korekcionih masa dobijaju
se merewem i iznose A 102o i B 260o .
Sl. 15.17: Pravci i smerovi korekcionih masa (zadatak 15.3)
Analiti~ki postupak se svodi na to da se isti uslovi ravnoteè (15.47 i 15.49) napi{u u

skalarnom obliku, {to }e se pokazati na zadatku 15.3, sl. 15.15.
Skalarni oblik prvog uslova ravnoteè da je zbir svih inercijalnih sila jednak nuli
( FiR m i r i 0 ) je:
y iR mi yi m1 y1 m 2 y 2 m3 y3 m 4 y 4 m A y A m B y B 0 ,
z iR mi z i m1 z1 m 2 z 2 m 3 z 3 m 4 z 4 m A z A m B z B 0 . ..... (15.51)
Iz drugog uslova ravnoteè da je zbir momenata svih inercijalnih sila za korekcionu

ravan B jednak nuli imamo da je:
i j k
M i ( B) 2 mi Li 0 0 0 , ....................................................................... (15.52)
0 yi zi
gde su: i , j i k - jedini~ni vektori po osama x, y i z. Iz jedna~ine (15.52) imamo da je:

M i ( B) 2 m i L i y i k 2 m i L i z i j 0 .
Kako nema smisla da je 0 , sledi da je m i L i y i 0 i m i L i z i 0 , a u razvijenom
obliku:
m1 L1 y1 m 2 L 2 y 2 m3 L3 y3 m 4 L 4 y 4 m A L A y A 0 ,
m1 L1 z1 m 2 L 2 z 2 m 3 L3 z 3 m 4 L 4 z 4 m A L A z A 0 . .......... (15.53)
Komponente radijus vektora masa po osama " y i " i " zi " (sl. 15.15) odre|uju se prema
izrazima:
y1 r1 18 mm , y2 0 , y3 r3 sin 3 14,14 mm , y 4 r4 15 mm , z1 0 ,
z 2 r2 25 mm , i z 4 0 .
Iz jedna~ina (15.53) dobija se ugao radijus vektora korekcione mase A:
216
m A L A y A y A m1 L1 y1 m 2 L 2 y 2 m 3 L3 y3 m 4 L 4 y 4
tgA
mA LA zA zA m1 L1 z1 m 2 L 2 z 2 m 3 L3 z 3 m 4 L 4 z 4
0,6 320 (18) 0,2 190 0 0,1 140 ( 14,14) 0,3 60 15

tgA 4,499 , odakle je ugao
0,6 320 0 0,2 190 25 0,1 140 (14,14) 0,3 60 0
A 102,6o . Komponente radijus vektora korekcione ravni A su:
y A rA sin A 12,68 mm i z A rA cos A 2,83 mm . Vrednost korekcione mase m A iz
jedna~ine (15.52) je:
m1 L1 y1 m 2 L 2 y 2 m3 L3 y3 m 4 L 4 y 4
mA 0,106 kg .
yA LA
Iz jedna~ine (15.51) dobija se ugao radijus vektora korekcione mase m B , tj.:
m1 y1 m 2 y 2 m 3 y3 m 4 y 4 m A y A
tgB 9,754 , odakle je ugao II 264 o .
m1 z1 m 2 z 2 m 3 z 3 m 4 z 4 m A z A
Komponente radijus vektora rB su: y B rB sin B 29,833 mm i
z B rB cos B 3,135 mm . Vrednost korekcione mase m B iz jedna~ine (15.53) je:
m1 y1 m 2 y 2 m3 y3 m 4 y 4 m A y A
mB 0,190 kg .
yB
15.6. Merewe uravnoteènosti mehanizma
Merewe uravnoteènosti mehanizama svodi se na merewe vibracija koje nastaju

obrtawem neuravnoteènih masa. Osnovni parametar kojim se ocewuje nivo vibracija i
uravnoteènosti mehanizma je efektivna brzina vibracija Vef :
1 A
Vef mm / s , ............................................................................ (15.50)
2 1000

gde je: A ( m ) amplituda vibracija, s 1 ugaona brzina rotacionog ~lana (rotora).
Amplitude vibracija mogu biti ujedna~ene, ravnomerno periodi~ne, a mogu biti i
razli~itih vrednosti (sl. 15.18). Uzimaju se u obzir maksimalne vrednosti amplituda.
U slu~aju da ima vi{e izvora vibracija tada je ukupna brzina vibracija Vefu jednaka:
Vefu Vef 1 ef 2 efn 2 1 1 2 2

2 V 2 ...V 2 1 A 2 2 A 2 2 ...A 2 2 . ............(15.51)
n n
Pri merewu dobija se ukupna brzina vibracija Vefu , a frekventnom analizom na odre|en
na~in ra~unaju se pojedina~ne brzine vibracija Vef 1 , Vef 2 ...
Efektivna brzina vibracija se meri razli~itim postupcima i ure|ajima koji su
propisani me|unarodnim standardima ISO 2372/2373, nema~kim DIN 45665/45666 i
preporykama VDI 2056. Dobijene vrednosti efektivnih brzina se upore|uju sa dozvoqenim
koje su propisane navedenim standardima ili sa preporu~enim vrednostima koje propisuje
proizvo|a~ ma{ine a koje su u tehni~koj dokumentaciji.
Ovim standardima su sve ma{ine i mehanizmi u wima podeqeni na grupe: K, M, G, T, D
i S i za wih propisane vrednosti efektivnih brzina vibracija.
217
Sl. 15.18: Zapis amplituda vibracija
Grupa K: To su pojedini delovi mehanizama pogonskih i radnih ma{ina koji su u

pogonskom stawu potpuno ~vrsto vezani, naro~ito elektromotori snage do 15 kW u serijskoj
proizvodwi.
Grupa M: Ma{ine sredwih veli~ina, elektromotori snage od 15-75 kW bez naro~itih
fundamenata, kao i ~vrsto montirani pogonski delovi i radne ma{ine snage do 300 kW sa
obrtnim delovima na posebnim fundamentima.
Grupa G: Ve}e ma{ine postavqene na krute ili te{ke fundamente, ve}e pogonske i
radne ma{ine samo sa rotiraju}im masama.
Grupa T: Ve}e pogonske i radne ma{ine samo sa rotacionim masama postavqene na
fundamente sa malim brzinama, npr. turbogrupe, kao i ma{ine na lakim fundamentima.
Grupa D: Kruto uleì{tene ma{ine sa neujedna~enim delovawem masa.
Grupa S: Elasti~no uleì{tene ma{ine sa neujedna~enim delovawem masa, kao i obrtne
ma{ine sa oscilatornim masama, kao {to su vratila mlinova ~eki}ara, zatim ma{ine sa
neujedna~enom promenqivom neuravnoteèno{}u, centrifuge, vibratori, ma{ine za
dinami~ko ispitivawe materijala, vibracione ma{ine procesne industrije itd.
Za navedene grupe dati su dijagrami sa ocenama: dobro, upotrebqivo, jo{ dozvoqeno i
nedozvoqeno (sl. 15.19).
Zadatak 15.4: Rotor se se obr}e sa n 2500 o / min . Izmerena amplituda je A 25 m .

Ma{ina spada u grupu M. Odrediti vrednost vibracija i da li su u nivou dozvoqenih.
Prema jedna~ini (15.48) efektivna brzina rotacije je:
1 25 2500 3,14
Vef 4,63 mm / s .
2 1000 30
Na osnovu dijagrama (sl. 15.19) vidimo da je dobijena brzina jo{ u dozvoqenim granicama
za kori{}ewe.
15.7. Ure|aji za merewe uravnoteènosti mehanizma
Postoji vi{e razli~itih ma{ina i ure|aja za merewe uravnoteènosti ma{ina i

mehanizama. Zavisno od toga koji uslov ravnoteè treba da se zadovoqi delimo ih na ure|aje
za:
stati~ko uravnoteèwe ( Fi 0 ) i
dinami~ko uravnoteèwe( Fi 0 , M i 0 ).
218
Sl. 15.19: Dozvoqene efektivne brzine vibracija za ma{ine grupe M
Uravnoteèwe moè biti pojedina~nog mehanizma ili u sklopu sa ma{inom u kojoj je

mehanizam ugra}en te ih delimo na ure|aje za uravnoteèwe na:
probnom stolu i
u sopstvenim leàjima.
Ure|aji za uravnoteèwe na probnom stolu daju pouzdane podatke o uravnoteènosti
mehanizma, me|utim zahtevaju demontaù mehanizma iz ma{ine u kojoj obavqa svoju
funkciju. Ure|ajima za merewe u sopstvenim leàjima mere se vibracije i drugih delova
ma{ine, {to oteàva otkrivawe mesta izvora pojedina~nih vibracija i uravnoteèwe
mehanizma i svih wegovih ~lanova.
219
Zavisno od toga kako su izvedeni oslonci, ure|aji za uravnoteèwe dele se na one sa :

krutim osloncima i
sa elasti~nim osloncima.
Zavisno od na~ina merewa i registrovawa amplituda i vibracija ure|aje delimo na one
sa:
mehani~kim na~inom merewa (sl. 15.20)
elektronskim i
kombinovanim na~inom merewa.
Elektomotorom se pogoni ispitivani rotor. Inercijalna sila neuravnoteène mase
"m" prenosi se na leàje A i B i na polugu ~iji ugib, na odre|en na~in predstavqa
amplitudu neuravnoteènosti. Pokazateq neuravnoteènosti su sile pritisaka na
leàjima koje se na razli~ite na~ine registruju i mere.
Ure|aji za uravnoteèwe se me|usobno razlikuju po tome za koje opsege masa rotora su
nameweni, te ih delimo na:
lake ure|aje za rotore mase do 10 kg,
sredwe za rotore mase od 10 do 1000 kg i
te{ke ure|aje za rotore masa preko 1000 kg.
Sl. 15.20: Merewe amplituda neuravnoteène mase
Ure|aji za stati~ko uravnoteèwe se koriste za uravnoteèwe diskova i za delimi~no

uravnoteèwe rotora. Uglavnom imaju krute oslonce koji mogu biti sa: obrtnim diskovima,
paralelnim vo|icama, sfernim osloncima itd.
Oslonci ure|aja za ispitivawe diskove i rotora treba da imaju {to mawi otpor
obrtawu, jer od toga zavisi preciznost uravnoteèwa (sl. 15.21). Merewe i uravnoteèwe
diska obavqa se tako {to se postepenim polakim obrtawem disk dovodi u razli~ite
poloàje. Ako u svakom novom poloàju disk ostane u stawu mirovawa, zna~i da je
uravnoteèn.
U slu~aju da se na disku pojavi neuravnoteèna masa "m", usled wene teìne rotor }e se
okrenuti dok ne do|e u dowi poloàj. Pri tome, neuravnoteèna masa pritiska oslonce
silama F1 i F2 ~ija je rezultanta jednaka teìni neuravnoteène mase G . Iz jednakosti
momenata usled teìne mase i sile trewa imamo da je: G e G f , odakle je e f , gde je " f "
trewe kotrqawa. U slu~aju da je e f ovim postupkom se ne moè otkriti neuravnoteèna
masa i to predstavqa prag osetqivosti ovog ure|aja za merewe.
Da bi se uravnoteìla masa "m" dodaje se na suprotnu stranu na pogodnom rastojawu
korekciona masa m k i postupak se ponovi. Vrednost korekcione mase dobija se iz
220
m AB
jednakosti momenata m AB m k AC , odakle je: m k . Disk (rotor) je uravnoteèn
AC
ako u bilo kom poloàju ostane u mirovawu, ako se ne obr}e.
Sl. 15.21: Skica ure|aja za stati~ko uravnoteèwe rotora
Ure|aji za dinami~ko uravnoteèwe koriste se za potpuno uravnoteèwe rotora. To su

sloèni merni ure|aji koji su nameweni za uravnoteèwe na probnom stoly i u sopstvenim
leàjima. Svi ovi ure|aji su sa elektronskim mernim komponentama koje mehani~ke
oscilacije i sile pritisaka u leàjima pretvaraju u naizmeni~ni elektri~ni napon. Pored
toga imaju komponente sa filterima za selekcijy signala merewa od stranih signala. Skica
jednog od takvih ure|aja za dinami~ko uravnoteèwe rotora je prikazan na sl. 15.22.
Sl. 15.22: Op{ta skica ure|aja za dinami~ko uravnoteèwe rotora

1. ispitivani rotor, 2. indukcioni dava~i, 3. elektronski korektor, 4. pode{qivi
filter, 5. poja~iva~ signala, 6. indikacijski instrumenti, 7, 8. elektronski uskladnici,
9. stroboskopska lampa, 10. podela na traci
Merni mehani~ki signali sa leàja A i B ispitivanog rotora (1) se pretvaraju u

elektri~ni signal u indukcionim dava~ima (2). Elektronski korektor (3) odstrawuje
me|usobni uticaj nejednakosti korekcionih masa na korekcionim ravnima I i II. Merni
221
signal se u filteru (4) pode{ava prema broju obrtaja rotora. Preko poja~iva~a signala (5)
signal se odvodi na indikacijski instrument (6) gde se o~itava merena vrednost
neuravnoteènosti i potrebna korekcija na ravnima I i II. Stroboskopska lampa (9) se
napaja preko kola (8) i dobija impulse za bqeskaju}e svetlo od elektronskog uskladnika (7).
Ako se pomo}u jedne lampe (9) koja emituje bqeskaju}e svetlo èqene u~estanosti, koja
se moè pode{avati uskladnikom (7) osvetli jedna ta~ka na rotoru i to tako da je brzina
bqeskawa u minuti jednaka broju obrtaja rotora u minuti, prividan }e biti utisak da rotor
miruje. U tom slu~aju brzina obrtawa rotora jednaka je brzini bqeskawa svetlosti
stroboskopske lampe. Ako je brzina bqeskawa ve}a od brzine obrtawa rotora ima}e se
prividan utisak da se rotor obr}e unazad, ili ako je brzina bqeskawa mawa od brzine
rotora, rotor }e se kretati napred sa malom brzinom. Prividna brzina obrtaja rotora
predstavqa razliku brzina bqeskawa i obrtawa rotora. Ova pojava se naziva stroboskopski
efekat koji se koristi za beskontaktno merewe brzine obrtawa i ugaone poloàje
neuravnoteènih masa, kao i u druge svrhe. Qudsko oko ne moè da registruje vi{e od 16
promena u sekundi. Ta~nost merewa neuravnoteènih masa stroboskopskim efektom je
veoma dobra i kre}e se ~ak do e 1 m .
Ure|aji za merewe uravnoteènosti mehanizama sa stroboskopskom lampom imaju
univerzalnu primenu i koriste se za uravnoteèwe na probnom stolu i u sopstvenim
leàjima. Frekventnom analizom dobijenih merenih parametara mogu se locirati
pojedina~na neuravnoteèna mesta i pojedina~ne vibracije. Skica merne table jednog
takvog ure|aja prikazana je na sl. 15.23.
Sl. 15.23: Merna tabla ure|aja sa stroboskopskom lampom

1. pokaziva~ merene veli~ine, 2. preklopnik mernog opsega, 3. preklopnik za izbor merene
veli~ine, 4. pokaziva~ radnog broja obrtaja ispitivanog rotora, 5. preklopnik za izbor
funkcije ure|aja, 6. potenciometar za promenu radnog broja obrtaja, 7. preklopnik za
aktivirawe stroboskopske lampe, 8. prekida~ za izbor frekventnog opsega merewa, 9, 10.
prikqu~ci za dava~e a) i b) 11. prikqu~ak za stroboskopsku lampu, 12. prikqu~ak za pisa~
broja obrtaja, 13. prikqu~ak za pisa~ mernih veli~ina, 14. prikqu~ak za nefiltrirani
signal, 15. prikqy~ak za filtrirani signal, 16. ispitivani rotor, 17. stroboskopska
lampa, 18. merni dava~
Procedura dinami~kog uravnoteèwa je sloèna, posebno u sopstvenim leàjima jer

zahteva frekventnu analizu kojom se otkriva uticaj vibracija drugih delova ma{ine. Pri
tome se obi~no jo{ ne zna elasti~nost krutost merenog rotora kao i drugih delova u
222
sklopu, prigu{ewa leàja, karakteristike fundamenta itd. {to jo{ vi{e oteàva procenu
uravnoteènosti merenog rotora. Postupak merewa se svodi na postavqawe probnih
korekcionih masa i merewa amplituda i brzina vibracije. Iz razlike dobijenih vrednosti
vibracija i upore|ivawem sa dozvoqenim standardnim vrednostima koje se daju dijagramima
(sl. 15.19) ili tabelarno (tab. 15.1) procewuje se uravnoteènost ispitivanog rotora i
celokupnog sklopa i ma{ine u kojoj se rotor nalazi.
Za vitalne obrtne delove ma{ina proizvo|a~ je duàn da, u tehni~koj dokumentaciji
koja prati ma{inu, d podatke o dozvoqenoj vrednosti parametara uravnoteèwa i taj
podatak je merodavan pri kontroli uravnoteèwa.
Tabela 15.1: Grani~ne standardne vrednosti efektivnih brzina vibracija

Vef (mm / s) za grupe ma{ina
Ocena uravnoteènosti Grupa ma{ina
K M G T
Dobro 0,71 1,1 1,8 2,8
Upotrebqivo 0,71 1,8 1,1 2,8 1,8 4,5 2,8 7,1
Jo{ dopu{teno 1,8 4,5 2,8 7,1 4,5 11 7,1 18,0
Nedopu{teno 4,5 7,1 11,0 18,0
15.8. Delovi poqoprivrednih ma{ina koji se uravnoteùju u toku kori{}ewa
Postoji niz delova na poqoprivrednim ma{inama, po~ev od traktora, kombajna,

prikqu~nih ma{ina i druge tehnike, koji se koriste u poqoprivrednoj proizvodwi i ~iju
uravnoteènost treba kontrolisati tokom kori{}ewa.
Najosetqiviji na uravnoteènost su oni delovi kod kojih se translatorno kretawe
~lanova transformi{e u rotaciono i obrnuto. To je klipni mehanizam motora SUS, pumpi,
kompresora, klate}ih kosa~ica, presa itd. Pri kinemati~koj analizi klipnog mehanizma
(poglavqe 6.4., tabela 6.1, dijagram sl. 6.23) videli smo koliko su velike promene i
vrednosti ubrzawa klipa. Nakon izvesnog vremena kori{}ewa, zbog neizbe`nog habawa
radi se generalni remont koji podrazumeva obradu kolenastog vratila. Nakon obrade
obavezno je dinami~ko uravnoteèwe na probnom stolu zavisno od korekcije na klipovima
(zamene prstenova i sli~no). Na kolenastom vratilu su konstruktivno ve} predvi|ena mesta
za dodavawe korekcionih masa (sl. 15.24). Te dodate korekcione mase ne treba skidati tokom
kori{}ewa klipnog mehanizma, jer }e u protivnom do}i do wegove neuravnoteènosti .
Sl. 15.24: Korekcione mase na kolenastom vratilu
223
Sve one rotacione delove, bilo da su velikih dimenzija ili da se obr}u velikim
brzinama, tako|e je potrebno kontrolisati na uravnoteènost: bubaw ìtnog kombajna,
odbojni biter, se~ke za biqnu masu, sitnilice, ventilatori, rotori pumpi, tarupi, mlinovi
~eki}ari, rotacione kosa~ice, rotiraju}i diskovi rasipa~a mineralnih |ubriva, remenice,
zup~anici, dobo{i, vitla itd.
Bubaw ìtnog kombajna je pre~nika oko 600 mm sa brojem obrtaja od 400 do 1300 o/min
(sl. 15.25). Sastoji se iz desetak ozubqenih yzdu`nih letvi. Pri obrtawu, bubaw udara u
ìtnu masu koja dolazi izme|u bubwa i podbubwa. Usled udara letvi dolazi do odvajawa zrna
od slame koja propadaju kroz otvore podbubwa. Zbog neujedna~ene ìtne mase i primesa u woj
dolazi do habawa i krzawa letvi ~ime se naru{ava uravnoteènost. Nakon o{te}ewa
potrebno je da se sve letve istovremeno zamene, a ne samo najo{te}enije. Nakon toga treba
izvr{iti stati~ko uravnoteèwe u sopstvenim leàjima.
Sl. 15.25: Bubaw ìtnog kombajna
Radi lak{eg zaoravawa slame kombajni su opremqeni se~kom za slamu koja ima noève
na bubwu ~ijim obrtawem se slama secka i razbacuje. Noèvi dolaze u dodir za stranim
telima, usled ~ega se o{te}uju. Pri zameni obavezno se zamewuju svi noèvi, ili u paru
jedni naspram drugih. Se~ka za slamu treba dinami~ki da se uravnoteì u sopstvenim
leàjima. Na isti na~in treba uravnoteàvati rotore sila`nog kombajna, rotore tarupa za
skidawe lista korena {e}erne repe ili za druge biqne mase.
Mlin ~eki}ar ima veliku primenu za sitwewe zrnaste i druge koncentrovane sto~ne
hrane. Bubaw sa noèvima ima velike brojeve obrtaja od oko 2000 do 5000 o/min, zbog ~ega je
velika inercijalna sila. Noèvi su podlo`ni habawima i o{te}ewima, te je potrebno
dinami~ko uravnoteàvawe u sopstvenim leàjima.
Obrtni noèvi rotacione kosa~ice obr}u se sa oko 3000 o/min na ~ijem su obodu
raspore|eni noèvi. Noèvi u toku rada dolaze u dodir za razli~itim stranim elementima
usled ~ega dolazi do naruàvawa ravnoteè. Nakon zamene noèva obavezno je dinami~ko
uravnoteèwe u sostvenim leàjima.
Ve}inu obrtnih elemenata sa velikim dimenzijama i brzinama, koji se koriste u
poqoprivrednim ma{inama, nakon izvesnog vremena kori{}ewa, treba dinami~ki
uravnoteàvati u sopstvenim leàjima.
224
16. BREGASTI MEHANIZMI
Bregasti mehanizmi se sastoje iz tri kinemati~ka ~lana. Pogonski ~lan (2) ima oblik
neke krive linije (brega) zbog ~ega se ovi mehanizmi tako nazivaju (sl. 16.1). Radni ~lan
(podiza~ 3) moè imati razli~ite zavr{etke u ciqu smawewa trewa, kao {to je to~ki} (4)
koji nema kinemati~ku ulogu u mehanizmu. Pored kinemati~kih ~lanova ovi mehanizmi
imaju i druge elemente koji omogu}avaju stalan kontakt brega i podiza~a, naj~e{}e su to
opruge.
Zavisno od toga u kojim ravnima se kre}u wegovi kinemati~ki ~lanovi, bregasti
mehanizmi mogu biti:
ravanski (sl. 16.1a, b, c) i
prostorni (sl. 16.1d).
Prema na~inu kretawa pogonskog ~lana 2 i ta~ke dodira na pogonskom ~lanu, bregasti
mehanizmi se dela na:
obrtne (sl. 16.1a, b),
translatorne (sl. 16.1c) i
zavojne (sl. 16.1d).
a) b) c) d)
Sl. 16.1: Bregasti mehanizmi
Pogonski ~lan moè imati vrlo razli~ite oblike profila. To moè biti i kru`nica
sa ekscentri~no postavqenom osom rotacije (sl. 16.2b,c). Pri obrtawu ekscentra (2)
polupre~nik rotacije se mewa od minimalne R e do maksimalne R e vrednosti, te se
tako mewa i obimna brzina ( v min (R e) 2 , v max (R e) 2 ) koja se prenosi na
podiza~ (3). Bregasti mehanizmi u vidu ekscentra imaju primenu za pogon pumpi (sl. 16.2c).
Kod bregastih mehanizama podiza~, uglavnom ima translatorno kretawe. Me|utim,
moè se kretati i rotaciono (sl. 16.2a,d) ili sloèno. Kod mehanizma sa sl. 16.2d oba ~lana
se kre}u rotaciono, te imamo bregaste prenosnike. Venac bregastih prenosnika moè biti
ravan ili ozubqen.
Bregasti mehanizmi se koriste za ta~no definisano kretawe podiza~a. Imaju primenu
na motorima SUS, regulatorima, pumpama, ma{inama sa automatskom regulacijom itd.
Osnovni nedostatak bregastih mehanizama je pove}ano trewe i velika sila pritiska izme|u
brega i podiza~a, usled ~ega dolazi do pove}anog habawa, {to uti~e na ta~nost kretawa
podiza~a.
225
Kretawe pogonskog ~lana (brega) je naj~e{}e jednoliko kru`no, a kada se kre}e

translatorno, tada ima neko promenqivo kretawe.
Radni ~lan (podiza~ 3) moè imati razli~ite promene brzine kretawa u toku jednog
radnog ciklusa, zavisno od wegove uloge i potrebe u ma{ini (sl. 16.3). U krajwim "mrtvim"
poloàjima brzina podiza~a je jednaka nuli.
a) b) c) d)
Sl. 16.2: Razli~iti oblici i kretawa brega i podiza~a
Kada je kretawe podiza~a jednakoubrzano, pa zatim jednakousporeno sa linearnom

promenom, velike su vrednosti ubrzawa (usporewa) i inercijalnih sila (sl. 16.3a linija 1).
Ovaj nedostatak se oblikom brega pogonskog ~lana moè ublaìti i nagle promene i udare
malo smawiti (sl. 16.3a linija 2). Druga mogu}nost promene kretawa podiza~a je
jednakoubrzano, jednoliko i jednakousporeno kretawe (sl. 16.3b), gde su ublaèni ekstremi
ubrzawa, tj. inercijalnih sila.
a) b) c) d)
Sl. 16.3: Promene brzine kretawa podiza~a u toku jednog radnog ciklusa
Kada je promena brzine podiza~a nelinearna (sl. 16.3c) nema izrazitih i reskih promena
brzina. Oblikom brega pogonskog ~lana moè se posti}i bilo koja promena brzine kretawa
podiza~a (sl. 16.3d) {to i jeste namena i prednost bregastih mehanizama.
Bregasti mehanizmi imaju jedan ili dva stepena slobode kretawa. Mehanizam sa sl. 16.1,a
ima jedan stepen slobode krtawa:
SSK 3( n 1) 2P1 P2 3(3 1) 2 2 1 1 , gde je: P1 2 (1,2; 3,1) i P2 1 ( 2,3) ,
a mehanizmi sa sl. 16.1, b, c, d imaju dva stepena slobode kretawa:

SSK 3(n 1) 2P1 P2 3(4 1) 2 3 1 2 , gde je: P1 3 (1,2; 3,4; 3,1) i P2 1 (2,4) .
Drugi stepen slobode kretawa je ugaona brzina to~ki}a (4) koja nema kinemati~kog
zna~aja za bregasti mehanizam, te se moè smatrati da i ovi mehanizmi imaju jedan realan
stepen slobode kretawa.
226
16.1. Brzina i ubrzawe podiza~a
Brzina kretawa podiza~a je u funkciji kretawa pogonskog ~lana i wegovog

geometrijskog oblika, a odre|uje se grafoanalti~kim ili analiti~kim metodama.
Neka pogonski ~lan ima oblik kao na sl. 16.4 i neka je wegovo kretawe poznato. Brzina
ta~ke B3 na podiza~u jednaka je:
B
v B3 v B 2 v B 2 , .......................................................................................... (16.1)
3
gde je: v B2 - obimna brzina ta~ke dodira na bregu koja se mewa zavisno od rastojawa R
B
( v B 2 AB2 2 ). Pravac ove brzine je v B 2 AB2 , a u smeru ugaone brzine brega (2), v B 2
3
relativna klizna brzina ta~ke B3 u odnosu na B2 . Pravac relativne klizne brzine je
paralelan sa tangentom "t" na breg u ta~ki dodira (sl. 16.4b).
Drugi uslov za odre|ivawe brzine podiza~a je:
v B3 // B3D . ..................................................................................................... (16.2)
Ubrzawe ta~ke B3 jednako je:

B B
a B3 a B 2 a K a B 2 a B 2 , .................................................................. (16.3)
3n 3t
B
gde je: a B 2 normalno ubrzawe ta~ke B2 u odnosu na A, a K koriolisovo ubrzawe, a B 2
3n
B
normalno ubrzawe ta~ke B3 u odnosu na B2 i a B 2 tangencijalno ubrzawe ta~ke B3 u
3t
odnosu na B2 .
Pravac normalnog ubrzawa a B 2 je paralelan sa pravcem AB2 , usmereno je prema ta~ki
A, intenziteta a B 2 AB2 2 2 . Koriolisovo ubrzawe a K je odre|eno na sl. 16.4c, a
intenzitet je a K 2 2 v B
B3
2 .
B
Normalno ubrzawe ta~ke B3 u odnosu na B2 ( a B 2 ) ima pravac B3C i usmereno je
3n
B
prema ta~ki C, a tangencijalno ubrzawe je upravno na ovaj pravac ( a B 2 B3C ) (sl. 16.4d).
3t
2
v B2
B
aB 3
B2
Intenziteti ovih ubrzawa su: i aB 2 B C . Ta~ka C je centar krivine
B3t 3 2
3n B2C
ovog dela profila brega.
Drugi uslov za odre|ivawe ubrzawa podiza~a je:
a B3 // B3D . ...................................................................................................... (16.4)
227
a) c) d)
Sl. 16.4: Brzine i ubrzawa podiza~a bregastog mehanizma
16.2. Sile koje deluju na bregaste mehanizme
Na bregasti mehanizam deluju sve one sile koje deluju i na druge mehanizme: teìne,
radne sile, inercijalne sile, pritisci u kinemati~kim vezama i pogonska sila (sl. 16.5a).
Razlagawem mehanizma na kinemati~ki par 1 i 3 iz uslova ravnoteè da je zbir
momenata svih sila za ta~ku B3 jednak nuli, dobija se vrednost sile F1,3t (sl. 16.5b). Ostale
nepoznate sile F1,3n i F 2,3 dobijaju se iz uslova da je zbir svih sila koje deluju na ~lan 3
jednak nuli.
Iz uslova da je zbir momenata svih sila koje deluju na pogonski ~lan 2 za ta~ku A jednak
nuli dobija se pogonska sila FP (sl. 16.5c), a sile F1,2n i F1,2 t iz zatvorenog poligona sila
koje deluju na ~lan 2.
a) b) c)
Sl. 16.5: Sile koje deluju na bregasti mehanizam
16.3. Bregasti (neokrugli ) prenosnici
Dva bregasta ~lana, pod odre|enim uslovima mogu se spregnuti i prenositi obrtno
kretawe sa jednog na drugi (sl. 16.6a). Da bi prenosili obrtno kretawe moraju u svakom
poloàju imati zajedni~ku dodirnu ta~ku (C) tako da su im obimne brzine jednake ( v 2 v3 ).
228
Da bi u toku sprezawa ~lanovi 2 i 3 stalno imali dodirnu ta~ku, rastojawe izme}u wihovih
osa obrtawa treba da je jednako zbiru polupre~nika:
L R 2 R 3 . ................................................................................................... (16.5)
a) b) c)
Sl. 16.6: Bregasti (neokrugli) prenosnici
Bregasti prenosnici se koriste kada se èli, pri jednolikom kru`nom kretawu

pogonskog prenosnika 2, dobiti promenqivo kru`no kretawe gowenog prenosnika 3.
Venac bregastih prenosnika moè biti ravan ili ozubqen. Kada je venac ravan imamo
frikcione to~kove, gde se trewem izme|u dodirnih povr{ina prenosi obrtni moment. Kada
je venac prenosnika ozubqen imamo neokrugle zup~anike (sl. 16.6b).
Prenosni odnos "i" neokruglih prenosnika nije konstantan, ve} se mewa u toku obrtawa,
zavisno od promene wihovog oblika i polupre~nika:
R2
i const . ............................................................................................... (16.6)
R3
Oblikom profila prenosnika mogu se posti}i vrlo razli~ite promene prenosnog

odnosa u toku jednog obrtaja (sl. 16.6b, c). Neokrugli prenosnici se koriste za dobijawe
razli~itih promenqivih prenosnih odnosa.
Zadatak 16.1: Odrediti geometrijski oblik bregastih prenosnika 2 i 3. Pogonski

prenosnik 2 treba da se obr}e jednoliko kru`no, a goweni 3 promenqivo kako je zadato na
dijagramu (sl. 16.7). Rastojawe izme|u osa je L 200 mm.
Prvo treba odrediti ygaonu brzinu pogonskog prenosnika 2 iz uslova da su obimne
brzine oba prenosnika u dodirnim ta~kama iste i da oba prenosnika jedan potpun obrtaj 2
naprave za isto vreme T. Pre|eni put u dijagramu , T predstavqa povr{inu S ispod
krive promene, te su povr{ine oba prenosnika iste, S2 S3 .
Kako ugaona brzina pogonskog prenosnika 2 treba da je stalna imamo da je:
40 20
2 T 20 T T , odakle je 2 30 s 1 .
2
Rastojawe T na oba dijagrama podeli sa na jednak broj podeoka (osam). Od broja podeoka
zavisi ta~nost re{ewa. Sa dijagrama se odrede ugaone brzine na kraju svakog podeoka
(poloàja) i tabelarno prikaù (tab, 16.1).
Uglovi zakretawa pogonskog prenosnika 2 po pojedinim podeocima 1, 2, 3... odre|uju se
na osnovu dva uslova.
229
Prvi uslov je da je zbir svih uglova po pojedinim podeocima jednak 360 ,

( 2,2 2,3 2,4 ... 360 ).
Drugi uslov je da su uglovi po pojedinim podeocima proporcionalni wihovim
2,2 S2,1
povr{inama: , gde je S2 ukupna povr{ina ispod dijagrama za prenosnik 2, koja
360 S2
iznosi S2 360 30 10800 (sl. 16.7). Povr{ine svih podeoka prenosnika 2 su iste pa su i
uglovi zakretawa po pojedinim podeocima isti: 2,2 2,3 2,... 45 .
Sl. 16.7: Zadati dijagram promene kretawa radnog ~lana 3

i postavka zadatka 16.1
Uglovi zakretawa gowenog prenosnika 3 po pojedinim podeocima 2, 3... odre|uju se na
isti na~in kao i za prenosnik 2, iz uslova da je:
3,2 S3,1
3,2 3,3 3,4 ... 360 i .
360 S3
360 20 45 5
Povr{ine su S3 360 20 10800 , a S3,1 45 20 1012,5 , te je
2 2
S3,1 360 1012,5 360
3,2 33,75 . Na isti na~in se dobijaju i ostale povr{ine:
S3 10800
S3,2 1237,5 , S3,3 1462,5 , S3,4 1687,5 i tako redom, a zatim uglovi: 3,3 41,25 ,
3,4 48,75 , 3,5 56,25 , 3,6 48,75 , 3,7 41,25 , 3,8 33,75 (tab. 16.2).
Tabela. 16.1: Ugaone brzine bregastih prenosnika na kraju pojedinih poloàja

(zadatak 16.1)
Poloàji Ugaona brzina prenosnika 2 s 1
Ugaona brzina prenosnika 3 s 1
1 30 25
2 30 30
3 30 35
4 30 40
5 30 35
6 30 30
7 30 25
8 30 20
230
Polupre~nici prenosnika po pojedinim podeocima (poloàjima) odre|uju se na osnovu

R
dve jedna~ine: L R 2 R 3 i da je prenosni odnos jednak i 2 3 . Na osnovu ovih izraza
3 R2
L 3
dobija se da je: R 3 L R 2 i R 2 , te je u po~etnom poloàju za 2 3 0
2 3
200 20
R 80 mm , R 200 80 120 mm . Na isti na~in se odre|uju polupre~nici
2,0 30 20 3,0
200 25
i za ostale poloàje. Na kraju podeoka 1 je: R 2,1 90,9 mm , a
30 25
R 3,1 200 90,9 109,1 mm i tako redom imamo da je R 2,2 100 mm , a R 3,2 100 mm ,
R 2,3 92,30 mm , R 3,3 100 mm itd. kako je dato u tabeli 16.2.
Uglovi za prenosnik 2 se mewaju u pozitivnom smeru, a za prenosnik 3 u negativnom,
prema smeru wihovih ugaonih brzina.
Tabela. 6.2: Izra~unati parametri bregastih prenosnika na po~etku pojedinih

poloàja (zadatak 16.1)
Ugao Ugao poloàja Polupre~nici na Polupre~nici na
Polo`
poloàja prenosnika 3, 3,i po~etku poloàja po~etku poloàja

j
prenosnika 2 , ( ) prenosnika 2 , R 2,i prenosnika 3, R 3,i

2,i ( ) ( mm) ( mm)
1 0 0 80,00 120,00
2 45 33,75 90,90 109,09
3 45 41,25 100,00 100,00
4 45 48,75 107,69 92,30
5 45 56,25 114,28 85,71
6 45 48,75 107,69 92,30
7 45 41,25 100,00 100,00
8 45 33,75 90,90 109,09
Dobijeno re{ewe bregastih prenosnika, gde }e se pogonski 2 obrtati jednoliko sa

2 30 s 1 , a goweni promenqivo kao na dijagramu sl. 16.7, prikazan je na sl. 16.8.
Sl. 16.8: Re{ewe zadatka 16.1

231
LITERATURA
LITERATURA
1. Ananov G. D.: Kinematika prostranstvennh {arnirnh mehanizmov

selskohozstvennh ma{in, Ma{giz, Moskva, Leningrad, 1963.
2. An|elkovi} S.: Optimizacija kinemati~kih i dinami~kih parametara kardanskih
vratila na poqoprivrednim ma{inama, magistarska teza, Poqoprivredni fakultet,
Novi Sad, 1999.
3. Anvoner S.: Solution of problems in mechanics of machines, Volime 1, 2 end 3, Pitman
Publishing, 1976.
4. Artobolevski I. I.: Teorija mehanizmov i ma{in, Nauka, Moskva 1988.
5. Artobolevski I. I.: Mehanizm v sovremenno tehnike, Tom I-VII, Nauka, Moskva
1981.
6. Bak{a A.: Teorija mehanizama, Prirodno matemati~ki fakultet, Beograd, 1983.
7. Bazjanac D.: Osnovi teorije mehanizama I deo, Tehni~ki fakultet, Zagreb, 1963.
8. Bogolbov A. N.: Teori mehanizmov i ma{in v istori~eskom razvitii e ide,
Izdatelstvo Nauka, Moskva 1976.
9. Broch J. T.: Mechanical vibration and shock measurements, Brel & Kjaer, Naerum,
Denmark, 1989.
10. Erdman A. G., Sandor G. N.: Mechanism desing Analysis and Synthesis, Vo;. 1 and 2,
London 1984.
11. Ercegovi} \., Rai~evi} D.: Mehanizmi poqoprivrednih ma{ina, Univerzitet u
Beogradu, Poqoprivredni fakultet, Beograd, 2003.
12. Gahenson B.S.: Planetarne mehanizm traktorov, Ma{inostroenie, Moskva, 1972.
13. Gligori} B., Gligori} M.: Mehanizmi, Univerzitet Svetozar Markovi}, Ma{inski
fakultet, Kragujevac, 1988.
14. Gligori} B., Vuji} D.: Mehanizmi, Nau~na kwiga, Beograd, 1995.
15. Gligori} B.: Dinami~ko uravnoteèwe rotora obrtnih ma{ina, Ma{inski fakultet,
Kragujevac, 1978.
16. Gligori} Radojka: Osnovni zahtevi kardanskih vratila namewenih za poqoprivredne
ma{ine i ure|aje, Zbornik radova sa XII Savetovawa stru~waka poqoprivredne
tehnike Vojvodine, VDPT, Trogir, 1985., str. 169-177.
17. Gligori} Radojka: Metode ispitivawa kardanskih vratila namewenih za
poqoprivredne ma{ine i ure|aje, Zbornik radova sa II jugoslovenskog savetovawa
"Merewa i automatizacija u poqoprivredi", MAP, Subotica, 1985., str. 105-114.
232
LITERATURA
18. Gligori} R.: Optimizacija kinemati~kih i dinami~kih parametara podiznog ure|aja

traktora, doktorska disertacija, Poqoprivredni fakultet, Novi Sad, 1991.
19. Gligori} Radojka, Karaxi} B., Popov R.: Matemati~ko modelirawe podiznog sistema
traktora, Savremena poqoprivredna tehnika, 17, (1991), 33-38. Rad izloèn na XVIII
nau~nom skupu Poqoprivredna tehnika POT '92, Vojvo|ansko dru{tvo za
poqoprivrednu tehniku, Lepenski vir, 1992.
20. Holzmann G., Meyer H., Schumpich G.: Technische Mechanik, teil 1 und 2, B. G.
Teubner Stuttgart, 1976.
21. Ili} B.: Mehanizmi I - Reducirani mehanizam, Univerzitet u Beogradu, Zavod za
izdavawe uxbenika, Beograd, 1966.
22. Ili} B.: Mehanizmi II Kolinearni vektorui mehanizama, Univerzitet u Beogradu,
Nau~na kwiga, Beograd, 1966.
23. Ili} B.: Mehanizmi III Komparativna obrada mehanizama, Univerzitet u Beogradu,
Nau~na kwiga, Beograd, 1968.
24. Jeli} S.: Mehanika ma{ina - zbirka zadataka iz kinematike ravnog kretawa,
Univerzitet u Novom Sadu, Nau~na kwiga, Beograd, 1966.
25. Jeli} S.: Strukturna analiza, Univerzitet u Novom Sadu, Nau~na kwiga, Beograd, 1966.
26. Koèvnikov S. N.: Teori mehanizmov i ma{in, Ma{inostroenie, Moskva, 1973.
27. Kol~in N. I.: Mehanika ma{in, tom 1 i 2, Ma{inostroenie, Leningrad, 1972.
28. Kr` Rudolf, Vvra Pavel, Strojrensk Prru~ka, Scientia pedagogick nakladatelstvi,
Praha, 1994.
29. Ma{kov A. A.: Teori mehanizmov i ma{in, Izdatelstvo V{e{a {kola, Minsk,
1971.
30. Mabie H., Osvirk F.W.: Mehanizmi i dinamika ma{ina, Vuk Karaxi}, Beograd, 1973.
31. Martinovi} R.: Mehanizmi i dinamika ma{ina, Ma{inski fakultet, Titograd, 1985.
32. Miller S.: Teoria maszin i mechanizmow, Politechnika Wroclawska, Wroclaw, 1989.
33. Mufti} - Dra~a: Uvod u teoriju mehanizama, Fakultet strojarstva i brodogradwe,
Zagreb 1972.
34. Panteli} T., ]ulafi} G.: Mehanizmi sinteza mehanizama, Ma{inski fakultet,
Beograd, 1986.
35. Panteli} T.: Analiza polu`nih ravnih mehanizama, Univerzitet u Beogradu, Ma{inski
fakultet, Beograd, 1972.
36. Popov R., Gligori} R.: Strukturna analiza i klasifikacija mehanizama,
Poqoprivredni fakultet, Novi Sad, 1995.
37. Popov R., An|elkovi} S.: Istraìvawe i razvoj kardanskih prenosnika u
poqoprivrednoj tehnici, ~asopis Savremena poqoprivredna tehnika, 1-2(14), Novi Sad,
1988.
233
LITERATURA
38. Popov R., Gligori} Radojka, An|elkovi} S.: Vrsta i karakter kriterijuma optimizacije
podiznog ure|aja traktora, Zbornik radova sa XVIII nau~nog skupa "Poqoprivredna
tehnika POT '92", VDPT, Lepenski vir, 1992., str. 26-31.
39. Ra{kovi} D.: Osnovi teorije mehanizama, Zavod za izdavawe ud`benika Socijalisti~ke
Repuiblike Srbije, Beograd, 1964.
40. Rudenko V. N.: Planetarne i volnove pereda~i, Ma{inostroenie, Moskva, 1980
41. Sapunar Z.: Mehanizmi I i II, Sveu~ili{te u Zagrebu, Fakultet strojarstva i
brodogradwe, Rijeka, 1972.
42. Shigley J. E.: Dynamic analysis of machines, McGraw-Hill Book company, Toronto,
1961.
43. Sos P.: Mechanizmus pldatr, Agrrtudomnyi Egyetem Mezgazdasgi
Gpszmrnki Kar, Gdll, 1972.
44. Tanasijevi} S.: Mehani~ki prenosnici, Nau~na kwiga, Beograd, 1989.
45. Turbin B.I., Karlin V.D.: Teori mehanizmov i ma{in, Izdatelstvo V{a {kola,
Moskva, 1966.
46. Zlokolica M.: Mehanika ma{ina, Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad, 1985.
47. Zlokolica M., âvi} M., Kosti} M.: Mehanika ma{ina zbirka re{enih zadataka,
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad, 1996.
48. Zlokolica M., âvi} M., Kosti} M.: Mehanika ma{ina, Univerzitet u Novom Sadu,
Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad, 2004.
49. Zlokolica M., âvi} M., Kosti} M.: Odabrani primeri iz mehanike ma{ina,
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad, 2004.
50. @ivkovi} @.: Teorija ma{ina i mehanizama, Kinematika: Univerzitet u Ni{u,
Ma{inski fakultet, 1992.
51. epetilnikov V. A. i satr.: Uravnove{ivanie rotor i mehanizmov, Ma{inostroenie,
Moskva, 1978.
234

,
, ,
.
.
. 350 -
.
.
, , ,
.
.
.

.

245 , , ,
. : 1. , 2. ,
3. , 4. , 5. , 6.
, 7. , 8.
, 9. , 10. , 11.
, 12. , 13. , 14.
, 15. 16. .

, .

.
.
" ", II
, .
, ,

, , , ,
.
. ,
.
"
", .
, ,
.
, ,

, ,

Mehanizmi Poljoprivrednih Masina Osnovni Udzbenik Gligoric Komplet PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mehanizmi Poljoprivrednih Masina Osnovni Udzbenik Gligoric Komplet PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

:

MEHANIZMI POQOPRIVREDNIH MAINA

Zahvalnost za izdavawe uxbenika dugujem : prof. dr

Novi Sad, 10.09.2015. god. Autor

0. ZADATAK I ZNA^AJ MEHANIZAMA POQOPRIVREDNIH MA[INA 1

3. STEPEN SLOBODE KRETAWA 16

4. PUTAWE KINEMATI^KIH TA^AKA I ^LANOVA MEHANIZAMA 27

5. USLOVI FUNKCIONISAWA MEHANIZAMA 37

6. UVOD U KINEMATI^KU ANALIZU MEHANIZAMA 40

7. PRO[IREWE KLIZNIH KINEMATI^KIH PAROVA 73

9. UVOD U DINAMI^KU ANALIZU MEHANIZAMA 108

10. PODIZNI MEHANIZAM TRAKTORA (Mehanizam za prikqu~ivawe oru|a 116

11. PRENOSNICI () 137

12. KARDANOV ZGLOB 168

13. JEDNA^INE KRETAWA MEHANIZAMA 177

14. ODRE\IVAWE POGONSKE SILE 184

15. URAVNOTE@EWE MEHANIZAMA 198

16. BREGASTI MEHANIZMI 224

0. ZADATAK I ZNA^AJ MEHANIZAMA POQOPRIVREDNIH

Mehanizmi su relativno mlada nau~noobrazovna disciplina koja se naglo razvila tek u

Zadatak predmeta Mehanizmi poqoprivrednih ma{ina je da studenti nau~e ulogu i

Heron - Heron (250-150. god. pre n. e.) je pro{irio ove

Iz rukopisa Vilara de Gonekura (1235. god.)

Leonardo da Vin~i (1452-1519. god.) Kardano (1501 -1576. god.)

prou~avao ravno kretawe i probleme trenutnog pola

Ojler (1707-1783 .god.)

U tom periodu je zna~ajan po svojim

Zatim se pojavquje engleski fizi~ar Xems Vat

Xems Vat (1736-1819. god.)

Vozilo na parni pogon

Francuski vojni in`ewer Gaspar Mon` - Gaspard

Gaspar Mon` (1748-1827. god.)

Osniva~ "Tehni~ke mehanike" kao nau~ne oblasti je francuski matemati~ar Ponkelet

Ponkelet (1788-1867. god.) Vilis (1800-1875. god.)

Burmestar je dao zna~ajan doprinos razvoju metoda za

Osniva~ ruske {kole bio je ~uveni matemati~ar P. L.

Burmester (1840-1927. god.)

Rad na prou~avawu zapo~etih problema ^ebi{eva nastavili su poznati ruski nau~nici:

^ebi{ev (1821-1894. god.) @ukovski (1847- 1921 god.)

Asur (1878 - 1920. god.) Gorja~kin (1868-1935. god.)

Od plejade savremenih nau~nika najpoznatije mesto zauzima

Artoboqevski (1905-1977. god. )

Re~ mehanizam poti~e od gr~ke re~i {to zna~i raditi ma{inom i od

Da bi klipni mehanizam pravilno obavqao svoju funkciju u motoru, pored

Sl. 2.4: Podizni mehanizam traktora: slika, skica i kinemati~ka {ema

Kardanovo vratilo se sastoji iz jednog ili vi{e kardanovih zglobova (spojnica A i B)

Sl. 2.5: Kardanovo vratilo; slika, skica i kinemati~ka {ema

Planetarni prenosnici snage, kao i svi ostali prenosnici su veoma zastupqeni u

Sl. 2.6: Diferencijalni planetarni prenosnik: skica i kinemati~ka {ema

Ovo su samo neki primeri mehanizama koji imaju primenu na poqoprivrednim

2.1. Kinemati~ki ~lanovi

Kinemati~ki ~lanovi su vrlo razli~iti po svom konstruktivnom izgledu, po

Sl. 2.7: Grafi~ki simboli nekih kinemati~kih ~lanova

2.2. Kinemati~ki parovi

Prostorni ~etvoropolu`ni mehanizam (sl. 2.10) ima ~etiri kinemati~ka para.

2.3. Ni`i i vi{i kinemati~ki parovi

Sl. 2.10: Prostorni mehanizam

2.4. Reversibilni i ireversibilni kinemati~ki parovi

Prema svojstvu obrnutosti kretawa kinemati~ki parovi se dele na reversibilne i

3. STEPEN SLOBODE KRETAWA

Sl. 3.1: Stepen slobode kretawa jednog

3.1. Stepen slobode kretawa kinemati~kih parova

Rotacioni kinemati~ki parovi sa jednim stepenom slobode kretawa imaju mogu}nost