centristiki, ali napomenimo da su Htun i Sing (2000) i Horovica etiketirali kao

primordijalistu. to se tie Horovica i Vokera Konora, oni su izbegavali svrstavanje u

primordijaliste, a Danijel Konversi u svojoj knjizi o Konorovom nasledju zastupa gledite da je
Konor u stvari bio protiv svih izama. To je moda i njegovo najvanije zavetanje, no jo uvek je
osporavano.
Kako su ovako suprotstavljena gledita inspirisala i veoma razliite politike, a svaka je
dovodila do prilino fundamentalistikih iluzija i zabluda, potrebno je udubiti se u istraivanja koja
e postaviti osnovicu za jedan srednji pristup. Kliford Gerc, kojeg Edvard ils obino navodi kao
tipinog primordijalistu, naglaava znaaj ovekove povezanosti sa kulturom kojoj pripada. Ta
kultura uobliava misli pojedinca - kroz jezik i sve to on nosi u nasledje. Gerc kae da je politika
jedne zemlje odraz tipa njene kulture, i to ne kultova i obiaja ve naina miljenja kojim ljudi
saoptavaju svoja iskustva, dok politiku ne ine dravni udari i ustavi, ve je ona jedna od glavnih
arena u kojima se javno odvijaju takve strukture. (Geertz, 1973: 311-312). tavie, pored
kulturnog prilagodjavanja Gerc zapaa da iz same veze proistie jedno neobjanjivo i apsolutno
znaenje te se ono smatra primordijalnim:
Pod primordijalnom vezom se podrazumeva takva veza koja proistie iz datosti - ili, tanije, kako kultura
neizbeno ima veze u takvim stvarima, pretpostavljene datosti - socijalne egzistencije: uglavnom