FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

UNIVERZITET U BEOGRADU

Tema: Razvoj i primena statistickih kontrolnih karata

Nastanak

Pojavom serijske proizvodnje (Mass Production) 20-tih godina XX veka, koju je

oznaio izlazak prve Fordove serije automobila Model T (prvi koji je bio
pristupaan irem krugu kupaca), pojavio se problem kontrole i odravanja
kvaliteta proizvoda. Jo u to vreme poznati istraivai kao to su evart (W.
Shewhart) i Dod (H. Dodge), zakljuili su da je u novim uslovima neophodna
primena statistikih i numerikih matematikih metoda, kako zbog drastino
poveanog obima proizvodnje, tako i zbog glomaznosti novih procesa koji su
ukljuivali stotine, pa i hiljade radnika i veliki broj maina, prevoznih sredstava,
ulaznih materijala...

Matematiki aparat potreban za reenje novog problema bio je dobrim delom

razvijen mnogo godina ranije, od strane velikih vizionara (Gauss, Cauchy,
Taylor...) i strpljivo je ekao trenutak svoje primene u senci drugih poznatijih
matematikih disciplina. Konano, 1925, evart je predstavio udo
jednostavnosti i efikasnosti - kontrolnu kartu. Toliko jednostavna da je svaki
radnik posle nekoliko dana obuke mogao primenjivati i toliko efikasna da je
omoguavala ne samo kontrolu nego i unapreivanje glomaznih procesa nove
tehnoloke ere. Svi su sa oduevljenjem prihvatili novo otkrie, na alost sa
nedovoljnom podrkom menadmenta, koji nije shvatio znaaj svoje uloge u
sistemu kvaliteta. Ovaj poetni entuzijazam u Americi potrajao je do kraja Drugog
svetskog rata, i posle toga je primena poela da jenjava.

Prvi teorijski radovi i praktini pokuaji primene matematike statistike u kontroli

kvaliteta procesa datiraju jo iz 1923. godine. Tada je Hari Dodge u SAD-u uveo
pojmove rizik kupca i rizik potroaa pri uzorkovanju. Do 1931. godine u SAD-u
su metode statistike kontrole procesa potpuno teorijski razraene. SHEWHART
je uveo kontrolne karte u statistiku kontrolu procesa. Iako ovo ne predstavlja
neku novinu, statistika kontrola kvaliteta je dobila na znaaju korienjem
raunara, koji su na sebe preuzeli komplikovan proraun statistikih parametara.
Dr Walter Shewhart iz Bell Laboratories, je prouavajui podatke iz procesa,
dvadesetih godina ovog veka, prvi uoio razliku izmeu kontrolisane i
nekontrolisane varijacije, koje odgovaraju optim i posebnim uzrocima. On je
razvio jednostavan ali efikasan alat da ih razdvoji: kontrolnu kartu. Od tog
vremena kontrolne karte se uspeno koriste u kontroli irokog spektra procesa,
kako u SAD tako i u drugim zemljama, posebno u Japanu. Iskustva su pokazala
da kontrolne karte efikasno usmeravaju panju na posebne uzroke varijacije
kada se oni pojave i utvruju poveanja varijacije na osnovu optih uzroka, koja
moe biti redukovana unapreenjem sistema ili procesa.

Dva pristupa varijaciji

Jedna aksioma je ocigledna od kada su ljudi poceli da proizvode stvari:

Ne postoje dve iste stvari

Svako ko je bilo kada pokuao da radi sa stvarima za koje se pretpostavlja da su

identicne je sigurno doao do tog zakljucka i zato proizvodaci priznaju ovu
aksiomu. Medutim, priznavanje varijacije nije dovoljno. Neto se mora uraditi sa
varijacijom ako nai proizvodi treba da se pravilno uklope zajedno. To to treba
uraditi i to se moe uraditi je predmet primene statisticke kontrole procesa. Ako
menaderi u kompaniji rade zajedno na implementaciji filozofije SPC-a dvostruki
cilj povecanja produktivnosti i prakticno unifomnih proizvoda moe se dostici
primenom dananje tehnologije i znanja.

Ininjerski koncept varijacije

Pre industrijske revolucije proizvodnja je predstavljala rucnu izradu stvari. Svaki

deo je bio rucno raden da se uklopi sa ostalim delovima u svakom proizvodu.
Naravno, ovo je cinilo svaki proizvod jedinstvenim i skupim.
Vec 1793, Eli Whitney je imao ideju o zamenljivim delovima. Iako je ova ideja bila
revolucionarana, bila je taklode i teka za implementaciju. Problem je bio
napraviti zamenljive delove. Proizvodaci su morali da budu zadovoljni da ih
naprave slicnim. Ako su delovi bili dovoljno slicni, oni bi se uklapali (najcece) i
proizvod je funkcionisao (vie ili manje). Poto je ekonomska korist od ovog
pristupa bila velika za proizvodaca i kupca, to je postao nacin ivota u
industrijalizovanom svetu. Specifikacije su postavljene da bi se definisalo koliko
slicni delovi moraju da budu da bi se uklopili i sva varijacija se delila u dve grupe:

Dozvoljena: ispunjenje ininjerskih zahteva

Prekomerna: izvan ininjeskih zahteva
Predmet ovog ininjerskog koncepta varijacije je jasan. To je bio jedan pokuaj
da se definiu oni delovi koji se mogu uspeno iskoristiti da se napravi
funkcionalan proizvod. To je bio pokuaj da se napravi razlika izmedu dobrih i
loih delova. Ovaj koncept nije pomogao proizvodacu da napravi delove koji
ispunjavaju zahteve, niti mu je pomogao da otkrije zato su neusaglaeni
proizvodi proizvedeni. Sve to se moglo uraditi sa ovim konceptom je da se
koristi na kraju proizvodne linije da se odvoje dobri i loi delovi. Kao rezultat,
tipicna proizvodna aktivnost je bila jedna od proizvodnje, inspekcije i dorade.
Prirodna posledica ininjerskog koncepta varijacije bila je dodatna sloenost za
proizvoace. Iako su proizvodaci smatrali da ta dodatna sloenost utice loe na
produktivnost, nije bilo nacina da se ucini bilo ta u vezi sa tim. To je bio nacin
ivota.
Industrija se navikla na proces proizvodnje, inspekcije, sortiranja i sastavljanja
dobrih delova Loi delovi su bili odbacivani ili doradivani, a doraeni delovi su
bili ponovo proveravani. Kao rezultat, zahtevi proizvodnje su ostvarivani
koricenjem procesa sortiranja. Ukoliko ne bi bilo proizvedeno dovoljno dobrih
delova, tada su za popunu broja dobrih delova koriceni loi delovi koji se
najmanje razlikuju od dobrih. Sledeci korak je bio prihvatanje odstupanja od
ininjerskih zahteva. Ovo se dogodilo zato to je cesto bilo potrebno uzeti sve, ili
skoro sve proizvedene delove da bi se ispunili zahtevi proizvodnje. Dakle,
umesto da koriste specifikacije da bi garantovali da svi proizvedeni delovi
zadovoljavaju postavljene uslove, proizvodaci su probali da menjaju
specifikacione granice da bi iskoristili to je moguce vie proizvoda. Ovo je bilo
neizbeno jer proizvodaci nisu mogli da koriste specifikacione granice da bi otkrili
zato su se proizvodili neodgovarajuci delovi. Proizvodaci su radili vezanih ociju.
Mogli su samo da se nadaju najboljem, a kada se to ne bi desilo, kupac je morao
da trpi posledice.
Pored ovog problema postojii stalno neslaganje oko toga kada ce delovi biti
dovoljno dobri.Proizvodaci su zahtevali ire specifikacije, kupci su traili stroije,
a ininjeri su se nalazili negde izmedu
Ovakvo neslaganje je zasenilo osnovno pitanje kako proizvoditi delove sa to
je moguce manje varijacije. Proizvodaci su zaboravili na cinjenicu da ukoliko
dimenzije delova budu priblino jednake nece biti brige oko toga da li su delovi
dobri ili loi. Tada nece biti ni sortiranja, ni trokova oko karta, kao ni dorade.
Svi delovi bi se uklapali i bez dodatnih trokova i dorada. Ovaj osnovni cilj je bio
zaboravljen u urbi da se juceranja norma dostigne dananjom doradom.
U procesu koji proizvodi priblino jednake proizvode do ovakve urbe sigurno ne
bi dolo. Citav proces izgleda potpuno drugacije.
Proizvodnja priblino jednakih delova se moe postici samo paljivim
proucavanjem uzroka varijacije i smanjivanjem ili uklanjanjem izvora spoljanje i
prekomerne varijacije od strane menadmenta.
Statistika Kontrola Procesa - SPC

SPC je anglosaksonska skraenica za Statistiku Kontrolu Procesa. Statistika

kontrola procesa je metoda za prikupljanje i analizu podataka procesa u cilju
reavanja praktinih problema kontrole kvaliteta. Termin statistika znai da e
odluka biti doneta na bazi statistikih numerikih izraunavanja a ne na osnovu
intuicije.Terminproces odnosi se na proizvodni proces specifinog proizvoda i
na mogunost njegovog podeavanja kad god je to potrebno da bi se odvijao
optimalno. To znai, SPC je metod za praenje i kontrolu procesa prikupljanjem
podtaka o osobinama proizvoda, analizu podataka i donoenju odluka o procesu
na bazi podataka. To jje ustvari alat za sluanje procesa.

Osnove SPC

Kvantitativno merenje karakteristika kvaliteta je osnov za primenu SPC. Ideja je

da se prikupi dovoljno uzoraka odnosno podataka o procesu tako da se stekne
znanje o procesu koji se prati. To znai znati kad proces funkcionie dobro a kad
ne i mnogo vanije saznati granice procesa jer svaki proces varira bez obzira
kako dobru kontrolu ima. Pomenute varijacije procesa predstavljaju kumulativnu
greku svake komponente procesa. Te greke odnosno varijacije su priroda
svake komponente procesa i na njih se moe uticati samo odgovarajuim
promenama u datom procesu.

Normalno variranje procesa se objanjava efektom uobiajenih uzroka. Proces je

pod kontrolom ako su varijacije parametera kvaliteta proizvoda u granicama
prirodne fluktuacije procesa. Ako je proces pod kontrolom onda on funkcionie
optimalno i nikakvo podeavanje nije potrebno.

Treba naglasiti da Pod Kontrolom ne znai da proizvod zadovoljava zahteve

kupca. To samo znai da je proces konzistentan, moda konzistentno lo. Na
primer, moe se dogoditi da su neke kontrolne take izvan granica specifikacije
ali unutar statistikih kontrolnih granica, to znai da je proces pod kontrolom ali
da nije sposoban da zadovolji zahteve specifikacije. U tom sluaju postoje dve
mogunosti: poboljanje procesa ili promena specifikacije proizvoda. Vano je
zapamtiti da specifikacija proizvoda defionie ono to mi mislimo da nam treba
(ovek ini) a statistike kontrolne granice pokazuju ta proces moe uraditi
konzistentno (podaci ine).

Veliki broj uzroka variacija procesa je mogue lako identifikovati i eliminisati. Na

primer, kad se rezni alat istupi mogue ga je zameniti, kad merni instrument nije
propisno kalibrisan mogue ga je podesiti ili kad je ulazna sirovin
neodgovarajueg kvaliteta moe se vratiti isporuiocu. Svi navedeni uzroci se
nazivaju specijalni uzroci. Onog trenutka kad inenjer sazna za specijalan uzrok
koji je odgovoran za proces izvan kontrole moe raditi na elminisanju tog
specijalnog uzroka. Ovo daje SPC specijalno vanu ulogu u Totalnoj Kontroli
Kvaliteta. (Total Quality Management-TQM).

U SPC terminologiji, prirodne granice variranja procesa se nazivaju Statistike

Kontrolne Granice i one su utvrdjene na osnovu merenja u duem vremenskom
periodu. Merenje predstavlja jedininu vrednost kao to je jednom izmerena
temperature od 78 stepeni. Merenje se esto naziva i oitavanje ili podatak.
Uzorak u SPC terminologiji znai skup od jednog ili vie merenja i slui za
izraunavanje take na kontrolnoj karti. Grupa je bilo koji kompletan set uzoraka
koji se koriste za konstruisanje kontrolne karte. U sluaju da se koriste viestruka
merenja kao uzorak onda se takav set podataka naziva pod-grupa.

Preporuka:

1. Utvrditi veliinu uzorka. Obino se definie uzorak sa 4 do 6

merenja kao dovoljno veliki uzorak za statistiku kontrolu procesa dok
je uzorak od 5 merenja najee u upotrebi. Veliina uzorka utie na
osetljivost kontrolne karte. Manji uzorci daju kontrolne karte koje su
manje osetljive na promene procesa dok vei uzorci definiu kontrolnu
kartu koja je isuvie osetljiva na male beznaajne promene u
industrijskom procesu.
2. Za raspodele podataka koje su ekstremno razliite od Gaus-ove
Normalne Raspodele, uzorci od 4-merenja su potrebni kako bi bili
sigurni da njihove srednje vrednosti odgovaraju Normalnoj Raspodeli u
saglasnosti sa Centralnom Graninom Teoremom u statistici. U sluaju
da je veliina uzorka vea od 10 ne preporuuje se korienje
takozvane R-kontrolne karte ve sigma odnosno S-kontrolne karte.

Iako izraunavanje statistikih kontrolnih granica nije tako komplikovano ono ipak
predstavlja problem za veinu korisnika kad se radi o runom konstruisanju i
korienju kontrolnih karti. Naravno da se ovo ne postavlja kao problem ako se
koriste odgovarajui software-ski paketi. Krajnji rezultat su u oba sluaja poetne
statistike kontrolne granice unutar kojih e se nai 99.7% od svih uzoraka za
dati proces. Svi uzorci koji su izvan kontrolnih granica bie eliminisani i kontrolne
granice e biti ponovo preraunate. Ovaj proces e se ponavljati dok svi uzorci
ne budu padali unutar izraunatih kontrolnih granica koje e predstavljati stvarne
kontrolne granice procesa. Budua statistika kontrola procesa svodie se na
grafiko prikazivanje uzoraka u obliku konrolnih taaka na kontrolnoj karti sa
granicama koje su definisane prethodnim postupkom. Ukoliko je industrijski
proces Pod Kontrlom pojavie se potpuno sluajan raspored kontrolnih taaka
na kontrolnoj karti. Korisnik e u tom sluaju koristiti kontrolnu kartu da bi utvrdio
performance procesa. U sluaju da kntrolne take formiraju trend ili neobian
ciklus ili su izvan kontrolnih granica bie registrovani alarmom.

Uobiajeno je da se SPC-Kontrolne Karte koriste za dve razliite vrste podataka,

kontinualne (Variabilne) i Diskretne (Attributivne). Kontinualni podaci
predstavljaju veliine kao to su izmereni prenik, teina, temperatura, pritisak,
itd. Diskretni podaci su takodje kvantitativna merenja ali kao to su broj
odbaenih proizvoda, broj defekata po sklopu, itd.

U definisanju kvaliteta za industrijski proces, razlikuju se dve faze. U prvoj fazi

inenjeri kontrole kvaliteta definiu koji parametri/podaci treba da se kontroliu i
kao esto uzorkovati pomenute parametere. Nakon toga prokupljaju se podaci u
duem vremenskom periodu da bi se dobila istorija procesa. Iz prikupljenih
podataka izraunavaju se centar procesa i prirodno variranje procesa.

U drugoj fazi koriste se dva prethodno izraunata parametra za kontrolu procesa

i optimizaciju procesa. Uzorci se prikupljaju rutinski a podaci merenja prikazuju
na kontrolnoj karti gde su centralna linija i opseg odredjeni iz istorije procesa.
Izvrilac na taj nain prati proces i utvrdjuje dali je proces stabilan unutar
definisanih kontrolnih granica ili ne. U sluaju pojave specijalnih uzroka proces
e izgubiti kontrolu i u tom sluaju potrebno je eliminisati navedene posebne
uzroke i vratiti proces pod kontrolu. Dodatno svaka promena procesnih uslova ili
primena optimizacijonih tehnika moe biti praena i analizirana detaljno. Metode
kontinualnog poboljanja procesa kao to su EVOP-tehnike predstavljaju osnovu
implementacije filozofije Totalnog Kukaliteta.

SPC Software-ski paketi

SPC programi su namenjeni prvenstveno izvriocima u industriji. To znai teite

je na procesnim informacijama u realnom vremenu sa namerom da se
izvriocima obezbedi jedan novi alat a ne dodatni posao. Najvei broj SPC
software-skih aplikacija su razvijene tako da olakaju unos procesnih podataka,
prezentaciju podataka, pregled alarma sa unoenjem komentara i objanjenja za
posebne uzroke koji su izbacili proces iz kontrole.To omoguava izvriocu da
odgovori na pitanja kao to su: Kako proces funkcionie?, Treba li podeavati
proces ili ga ostaviti na miru?
Vrlo malo znanja o SPC-u je potrebno izvriocu. U principu predstavnik razvoja
aplikacije treba da specificira/konfigurie SPC podatke i da kreira SPC objekte, a
izvrioc treba da zna samo kako da unese podatke (unos podataka moe biti i
automatski sa DCS-a ili Baze Procesnih Podataka) i kako da reaguje na alarme.

Za proizvodni i procesne inenjere SPC program je koristan za implementaciju

metodologije Totalnog Kvaliteta koja zahteva neprekidno
redukovanje/poboljanje varijacija procesa. Imajui posebne uzroke koji su
objanjenje za svaki sluaj kad proces nije bio pod kontrolom, inenjer se moe
koncentrisati na uklanjanje najeih specijalnih uzroka. Takodje male promene u
procesnim uslovima mogu se objektivno analizirati.

SPC se moe instalirati i aktivirati vrlo brzo i moe koristiti sve podatke koji su na
aspolaganju kao to su tekui i istorijski podaci.

SPC Pravila

Osnovna namena SPC-a je da upozori izvrioca da proces nije Normalan to

znai da podaci odnosno konrolne take nisu potpuno sluajno rasporedjene na
kontrolnoj karti. Koristei pravilo tri standardne devijacije, 997 uzoraka od 1000
treba da bude unutar controlnih granica. SPC program moe analizirati podatke
za razliita pravila kao to su sluajevi izvan kontrole i sedam Western Electric-
pravila za rad sa SPC.

Sedam Western Electric pravila za proces izvan controle su:

1. Jedna ili vie taaka izvan kontrolnih granica

2. Dve od tri take sa iste strane centralne linije u zoni A (zna-tri
sigme) ili izvan

3. etiri od pet taaka, sa iste strane centralne linije u zoni B (zona-

dve sigme) ili izvan

4. Devet uzastopnih taaka sa jedne strane centralne linije

5. est uzastopnih taaka monotono rastuih ili monotono opadajuih

6. etrnaest taaka u nizu cikluju gore-dole

7. Petnaest taaka u nizu u zoni C (zona-jedne sigme), iznad i ispod

centralne linije.
Bilo koji pomenuti trend, ciklovanje ili take izvan granica bie uzrok za alarm.
Obino postoje tri oblasti za alarm: Granini-Alarm, Standardna Devijacija-
Alarmi, i Uzastopnost-Alarm u saglasnosti sa sedam Western Electric pravila.
Pojava bilo kog alarma zahteva potvrdu od izvrioca a takodje i objanjenje za
pretpostavljeni uzrok. Da bi se utvrdio potencijalni posebni uzrok
nekontrolisanosti procesa potrebno je postaviti nekoliko uobiajenih pitanja kao
to su:

1. Ima li razlike u tanosti instrumenata koji se koriste za merenje?

2. Ima li razlike u korienim metodama od strane razliitih izvrioca?

3. Ima li okruenje efekat na proces (na primer: temperatura, vlanost)?

4. Dali je bilo znaajne promene u okruenju (na primer: promena

sezone)?

5. Ima li troenje alata efekat na proces?

6. Dali je neki neobuen izvrilac bio ukljuen u proces u tom trenutku?

7. Dali je bilo promene lot-a sirovina ili isporuilaca sirovina?

8. Ima li zamor izvrioca efekat na proces?

9. Dali je bilo promene u proceduri odravanja?

10. Dali je mahina podeavana skoro?

11. Dali uzorci dolaze sa razliitih maina, smena, izvrilaca?

12. Dali se izvrioci plae da izveste o loim vestima?

U skoro svim software-skim paketima za SPC postoje tri grafike aplikacije: SPC-
Kontrolne Karte, Histogram i Pareto diagram. Kontrolna karta kvaliteta je jezgro
svih SPC aktivnosti. Samo grafikim prikazom merenih vredosti se ve moe
dobro proceniti ponaanje procesa, a samim tim stabilnost i sposobnost procesa.
Sama primena kontrolnih karti sa kontrolnim granicama, koje se odnose na
proces, doputa jednostavnu procenu da li je proces "statistiki pod kontrolom".
Ukoliko se posmatra proces iji se izlazi mogu meriti, koristie se varijabilne
kontrolne karte kvaliteta. Ako u nekim sluajevima merenje izlaza nije mogue,
tada treba izvriti procenu na osnovu kvalitativnih posmatranja. Rezultat ovakve
procene bie "broj neusaglaenih jedinica" ili "broj greaka po jedinici". Tada e
se koristiti atributivne kontrolne karte kvaliteta

SPC Kontrolne Karte

Kontrolna karta kvaliteta je jezgro svih SPC aktivnosti. Samo grafikim prikazom
merenih vredosti se ve moe dobro proceniti ponaanje procesa, a samim tim
stabilnost i sposobnost procesa. Sama primena kontrolnih karti sa kontrolnim
granicama, koje se odnose na proces, doputa jednostavnu procenu da li je
proces "statistiki pod kontrolom". Ukoliko se posmatra proces iji se izlazi mogu
meriti, koristie se varijabilne kontrolne karte kvaliteta. Ako u nekim sluajevima
merenje izlaza nije mogue, tada treba izvriti procenu na osnovu kvalitativnih
posmatranja. Rezultat ovakve procene bie "broj neusaglaenih jedinica" ili "broj
greaka po jedinici". Tada e se koristiti atributivne kontrolne karte kvaliteta.

Varijabilne kontrolne karte kvaliteta

Varijabilne kontrolne karte kvaliteta se koriste za praenje procesa iji se izlazi

mogu meriti. Najee koriene varijabilne karte kvaliteta su:

Xsr - karta srednjih vrednosti,

Xmd - karta medijalnih vrednosti,
X - karta individualnih vrednosti,
R - karta raspona,
S - karta standardnih devijacija,
mR - karta pokretnog raspona

Prilikom praenja varijabilnih karakteristika koriste se po dve karte - karta

vrednosti i karta rasipanja.

Upotreba Xsr/R karte se preporuuje ukoliko se obim uzorka kree izmeu 2 i 10.

Kartu Xsr/S bi trebalo koristiti ukoliko je obim uzorka izmeu 10 i 25.

Karta Xmd/R se preporuuje za neke specijalne sluajeve raspodele uzorka, tzv.

granularnog (diskretnog) uzorka, kada se obim uzorka kree izmeu 2 i 10.

Karta X/mR se koristi prilikom jednostrukog uzorkovanja.

Za praenje varijabilnih karakteristika koriste se dve karte: karta izmerenih
vrednosti i karta rasipanja. Na svakoj karti su ucrtane srednja linija i donja i
gornja kontrolna granica. Svaka taka predsatvlja po jednu podgrupu (uzorak).U
zavisnosti od tipa kontrolne karte, na osnovu izmerenih vrednosti u svakoj
podgrupi raunaju se vrednosti koje e biti prikazane na karti vrednosti i karti
rasipanja. Ukoliko izraunata vrednost zadovoljava kriterijume izabranih
kontrolnih testova taka e biti obojena plavo, u suprotnom, bie obojena crveno.

X Individualna
Ova vrsta kontrolnih karata koristi se za kontinualne-Variabilne promenljive za
kontrolu stabilnosti centra procesa. Statistike kontrolne granice za ove kontrolne
karte raunaju se iz standardne devijacije populacije.

X, R Karta

Ova vrsta kontrolnih karata koristi se za kontinualne-Variabilne promenljive za

kontrolu stabilnosti centra procesa i opsega procesa. Opseg predstavlja razliku
izmedju maximalne i minimalne vrednosti uzorka.

X, S Karta

Ova vrsta kontrolnih karata koristi se za kontinualne-Variabilne promenljive za

kontrolu stabilnosti centra procesa i opsega procesa. Opseg procesa se
odredjuje izraunavanjem standardne devijacije merenja.

Pokretna X, Pokretni R Karta

Ova vrsta kontrolnih karata koristi se za pojedinane vrednosti kontinualne-

Variabilne promenljive za kontrolu stabilnosti centra procesa i opsega procesa.
Ove karte se najee koriste za spore procese u kojima se uzorci generiu ne
tako esto tako da se uzorci sastoje od tekue vrednosti i nekoliko vrednosti iz
prolosti.

Atributivne kontrolne karte kvaliteta

Atributivne kontrolne karte kvaliteta se koriste za praenje procesa iji se izlazi

ne mere, ve se kvalitativno procenjuju. Atributivne karte koje su najee u
upotrebi su:

P karta
NP karta
C karta
U karta.

Ukoliko se za proizvod utvruje njegova usaglaenost, odnosno neusaglaenost i

ako je broj primeraka po uzorku promenljiv, onda se moe raunati udeo
neusaglaenih elemenata po uzorkovanju i koristie se P karta. Ukoliko se za
proizvod utvruje usaglaenost tj. neusaglaenost i ukoliko je broj elemenata po
uzorku konstantan moe se izraunati prosean broj neusaglaenih elemenata.
Tada treba koristiti NP kartu. Ako se za proizvod konstatuje broj greaka po
primerku i ako je broj primeraka po uzorkovanju promenljiv, onda se moe
raunati udeo defekata po uzorkovanju i tada treba koristiti U kartu. Ako se za
proizvod utvruje broj defekata (greaka) po primerku i ako je broj elemenata
konstantan od uzorka do uzorka, tada se moe raunati prosean broj defekata
po uzorku i tada treba koristiti C-kartu.

Za praenje atributivnih karakteristika koriste se karta i pita (pie chart).

Na karti su ucrtane srednja linija i donja i gornja kontrolna granica. Svaka taka
predsatvlja po jednu podgrupu (uzorak).U zavisnosti od tipa kontrolne karte, na
osnovu broja greaka na elementu uzorka ili broja defektnih elemenata, u svakoj
podgrupi raunaju se vrednosti koje e biti prikazane na karti vrednosti. Ukoliko
izraunata vrednost zadovoljava kriterijume izabranih kontrolnih testova, taka e
biti obojena plavo, u suprotnom, bie obojena crveno. Na piti je prikazan udeo
svake od greaka koje se prate na karakteristici.

Stabilnost procesa

Stabilnost procesa, najjednostavnije reeno, predstavlja osobinu procesa da se

ponaa u skladu sa odreenim statistikim zakonitostima. Cilj statistike kontrole
procesa je da ispita ponaanje procesa i dovede proces u stanje stabilnosti, tj.
stanje statistike kontrole, ukoliko on nije u tom stanju. Kad je proces stabilan, sa
velikom dozom sigurnosti se mogu prognozirati karakteristine vrednosti
proizvoda. Ukoliko je proces stabilan, uloga statistike kontrole se ne zavrava.
Tada se uz pomo statistike kontrole, proces moe uiniti jo boljim i kvalitet
proizvoda se moe podii na jo vii nivo. Na taj nain se sprovodi kontinualno
unapreenje procesa (continual improvement).

Korienjem kontrolnih karti kvaliteta vrlo se lako moe oceniti stabilnost

procesa. Jo u toku samog procesa se moe videti da li je proces stabilan ili ne.
Ukoliko je neka podgrupa na kontrolnoj karti oznaena na poseban nain
(obojena crveno), znai da ta podgrupa ne zadovoljava neki od kontrolnih
kriterijuma stabilnosti i da ona moe biti uzrok nestabilnosti itavog procesa.

Sposobnost procesa

Stabilnost procesa predstavlja osobinu procesa da se ponaa u skladu sa

odreenim statistikim zakonitostima. Cilj statistike kontrole je da ispita
ponaanje procesa i dovede proces u stanje stabilnosti, ukoliko on nije stabilan.
Za izlaze procesa se pretpostavlja da e biti normalno raspodeljeni. Na osnovu
toga su definisani i standardni kontrolni testovi. Meutim, kontrolni testovi se
mogu primenjivati i na podatke sa drugaijim raspodelama, jer je utvreno da se
bitni parametri neznatno menjaju, ukoliko nije ispunjen uslov normalne
raspodeljenosti. Zbog toga e proces biti stabilan ukoliko ispuni sve kontrolne
kriterijume, odnosno ako zadovolji sve kontrolne testove u izabranom ablonu.

Tek ukoliko je proces stabilan, moe se posmatrati njegova sposobnost. Pod

karakteristikom sposobnosti procesa se podrazumeva brojana vrednost koja se
dobija kao raunski rezultat iz poreenja uinka procesa u odnosu na prethodno
zadatu toleranciju. Sposobnost procesa daje odnos postavljenih specifikacija i
tolerancija, odreenih zahtevima kupaca i ponaanja, odnosno rasipanja
procesa. Postoji vie razliitih metoda za merenje sposobnosti procesa uz pomo
kontrolnih karti. Koji od njih e se koristiti zavisi od toga da li korisnika interesuju:

1. kratkotrajne (kratkorone) varijacije

2. dugotrajne (dugorone) varijacije
3. samo rasipanje procesa
4. rasipanje i centriranje procesa

Histogram

Jedan od naina za grafiko predstavljanje statistiki obraenih podataka je

predstavljanje histogramom. Prilikom ovakvog naina prikaza, povrina
pravougaonika iznad odreene vrednosti na apscisi treba da bude srazmerna
broju pojavljivanja te vrednosti u skupu svih izmerenih vrednosti tj. njenoj
uestanosti. Uobiajena je praksa da se na histogramu prikae i grafik gustine
normalne raspodele, iji su parametri odreeni akviziranim podacima.

Histogram se moe videti na istoj formi na kojoj se nalazi i kontrolna karta. U

modulu SPC 3.0 Administrator forma sa histogramom se poziva tako to se
selektuje karakteristika i onda klikne na dugme iz palete sa SPC alatima ili tako
to se izabere opcija Karta iz menija ili ukoliko se izabere opcija Karta iz
kontekstnog menija karakteristike, a posle otvaranja forme sa kontrolnom kartom
klikne na polje Histogram. U modulu SPC 3.0 Data Acquisition histogram se
poziva klikom na dugme u paleti sa alatima, a posle otvaranja forme sa
kontrolnom kartom klikne na polje Histogram.

Ukoliko su prilikom kreiranja karakteristike, zadate specifikacione granice, tada

e one biti prikazane i na histogramu. Korisnik, pomerajui kliza, moe sam da
odredi broj ipki tj. pravougaonika na histogramu. Takoe, korisnik moe da
odredi da li e biti prikazana kriva normalne raspodele sa dugoronim ili sa
kratkoronim rasipanjem, ukoliko izabere opciju SigmaLt ili ne.
PRIMER: Statistika kontrola procesa (SPC) .Net

Softverska podrka za statistiku kontrolu procesa Vam pomae da isupnite

zahteve standarda za sisteme menadmenta (npr. ISO 9001) i modela izvrsnosti,
na putu ka dostizanju nivoa kvaliteta svetske klase.

Statistika kontrola procesa (SPC) je statistiki pristup koji Vam omoguava da

utvrdite da li je poslovni proces stabilan ili ne na taj nain to Vam pomae da
napravite razliku izmeu standardnih i specifinih uzroka varijacije, odnosno da
preduzmete adekvatne mere. SPC je svetski poznata statistika metoda koja se
dokazala kao izuzetno efektivna najpre u proizvodnim procesima, a potom i u
procesima pruanja usluga. SPC .Net je softverski alat razvijen od strane CIM
College d.o.o. koji korisnicima omoguava efikasnu primenu SPC metode u
svakodnevnom radu.

Statistika kontrola procesa (SPC) se takoe zasniva i na odabrabom skupu

methoda i koncepata menadmenta i dobrih praksi. Softverski alat SPC .Net
omoguava korienje statistikih signala u cilju identifikacije uzroka varijacije,
poboljanja performansi i odravanja proizvodnih i uslunih procesa na
zapaenom nivou kvaliteta. Kompleksni statistiki koncepti na koje se oslanja
SPC .Net su na interfejsima prema korisniku predstavljeni jednostavno, pa ih
moe nauiti i primeniti svako u organizaciji.

SPC .Net se moe definisati i kao statistika metoda za analizu procesa i

karatkeristika kritinih za kvalitet performansi procesa, u cilju identifikacije
standardnih i specijalnih uzroka varijacije i odravanja performansi procesa u
postavljenim granicama.

Kontrolne karte su te koje omoguavaju uspostavljanje razlike izmeu varijacije

prouzrokovane standardnim uzrocima, koji su prirodni za proces, odnosno
varijacije prouzrokovane specijalnim uzrocima, koja nastaje usled jedinstvenih
dogaaja. SPC .Net se oslanja na evartove kontrolne karte bazirane na
ablonima kontrolnih testova koji se mogu izabrati ili iz postojee baze koja se
dobija uz program ili se mogu korisniki definisati.
SPC .Net je efikasan alat za optimizaciju informacija neophodnih za donoenje
odluka na osnovu fakata. SPC .Net obezbeuje pravovremenu interpretaciju
statistikih podataka neophodnu za uspostavljanje kontrolisanih procesa i
dinamiko poboljanje sposobnosti procesa. SPC .Net pomae menaderima da
se pomere od subjektivnog donoenja odluka, ka odlukama zasnovanim na
vrstim statistikim podacima.
Mogunosti za izbor metode uzorkovanja i prikupljanje podataka za analizu

Pre nego doemo do izbora odgovarajue kontrolne karte, njene interpretacije i

identifikacije i implementacije korektivnih i preventivnih mera, jedan vaan korak
mora biti realizovan - prikupljanje podataka. Zavisno od tipa SPC analize koju
realizujemo, potrebno je odabrati odgovarajuu metodu uzorkovanja. Softverski
alat SPC .Net ima integrisani mehanizam za odabir najpogodnije metode
uzorkovanja i daje najbolje rezultate kada se koristi u sprezi sa drugim alatima
kvaliteta.