Radiološka Dijagnostika

RADIOLOKA
DIJAGNOSTIKA
2008
RADIOLOKA DIJAGNOSTIKA
RADIOLOKA
DIJAGNOSTIKA
117
RENDGENOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG
SISTEMA
1.ANATOMIJA SRCA I VELIKIH KRVNIH SUDOVA SRANE BAZE
1.1.ANATOMIJA SRCA
Srce Cor je sredinji i najznaajniji organ kardiovaskularnog

sistema.Ima oblik trostrane piramide.Obmotano je sranom kesom
pericardium. Topografski se nalazi u srednjem delu donjeg sprata
sredogrua - mediastinum.
Unutranjost srca je podeljena sa horizontalnim i vertikalnim
pregradama na etiri upljine: gornje tj pretkomore srca - atrium cordis i
donje tj komore srca - ventriculus cordis.Pretkomore i komore su
povezane sa pretkomorno-komornim otvorima ostia atrioventiculari
sinistra i ostia atrioventriculari dextra koji se nalaze na horizontalnim
sranim pregradama. Pregrade izmeu levih i desnih upljina su zatvorene
tako da direktna komunikacija levog i desnog srca ne postoji.
Desna pretkomora srca prima vensku krv iz organizma iz donje i
gornje uplje vene - vena cava superior i vena cava inferior i
venskog venanog sinusa - sinus coronarius .Ova krv se iz desnog
atrijuma uliva u desni ventrikul a odatle u arterijsko pluno stablo
truncus pulmonalis preko koga krv dospeva u plua, obogauje se
kisonikom. Preko sistema etiri plune vene - vv.pulmonalis krv se vraa
u levu predkomoru srca a iz nje se uliva u levu komoru.Iz leve komore krv
dospeva u aortu i dalje odlazi po organizmu.
117
Desno srce znai sadri vensku krv a levo arterijsku.

Gledano spolja srce ima izgled trostrane piramide na kojoj se
razlikuju ti strane, baza i vrh.Strane srca su: prednja ili grudno rebarna
strana facies sternocostalis , donja strana facies diaphragmatica i
leva ili pluna strana facies pulmonalis .
117
117
Baza srca - basis cordis okrenuta je navie,unazad i udesno. Ona

odgovara pretkomorama i prekrivaju je veliki krvni sudovi koji se ulivaju ili
izlaze iz srca. Napred na bazi nalaze se aorta i grane plune arterije.Desno
i iza aorte je gornja uplja vena a ispod nje se uliva donja uplja
vena.Izmeu gornje i donje uplje vene nalaze se desne grane plunih
vena a iza arterijskog plunog stabla leve grane plunih vena. Vrh srca -
apex cordis upravljen je nanie,napred i ulevo.
Unutranji izgled srca pretkomore imaju priblian oblik kocke sa
est strana.Prednji zid otvoren je prema komorama a unutranji zid je
meupretkomorna pregrada septum interatrialae . Na zidovima
predkomora nalaze se i otvori krvnih sudova koji se ulivaju tj polaze iz
predkomora.
Na desnoj pretkomori postoje : otvor gornje uplje vene - ostium
venae cavae superior , otvor donje uplje vene ostium venae cavae
inferior , otvor venanog sinusa - sinus coronarius i otvori najmanjih
vena - foramina venarum minimarum . Venani sinus i najmanje
srane vene izvode vensku krv iz zidova srca pa one spadaju u grupu
krvnih sudova koji ishranjuju srce.
Na levoj pretkomori se nalaze otvori plunih vena - ostium
venarum pulmonalium kojih ima najee etiri.
Srane komore lee ispod sranih predkomora i vee su od njih.
Izmeu sebe su podeljene sa meukomornom pregradom - septum
interventicularae .Komore imaju oblik kupe kojima vrh odgovara vrhu
srca a baze su okrenite i otvorene prema pretkomorama preko
pretkomorno komornih otvora na kojima se nalaze zalisci.
Desni otvor nosi trolisni zalistak - valva tricuspidalis dok leva
nosi dvolisni zalistak ili mitralni zalistak valva bicuspidalis ili valva
mitralis. Prema nazivima vidi se da desni zalistak ima tri listia a levi dva
- cuspis .Zalistak u toku dijastole omoguava protok krvi iz pretkomora u
komore a u toku sistole spreava vraanje krvi iz komora u pretkomore.
117
Arterijski krvni sudovi koji polaze iz komora takoe imaju svoje

zalistke i tako otvor arterijskog plunog stabla zatvara trolisni zalistak
valva trunci pulmonalis a otvor aorte zatvara valva aortae .
Zidovi sranog miia su razliite debljine. Komorni zidovi su deblji
od pretkomornih.Desna komora ima zid debljine 5 mm dok leva ima deblji
zid i on je oko 12mm debeo.Unutranji zidovi komora su neravni jer na
njima se nalaze papilarni miii koji preko tetiva su povezani sa zaliscima i
omoguavaju njihovo otvaranje i zatvaranje.
Srce je graeno iz fibroznog sranog tkiva, sranog miia i neuro
miinih snopova koji ine sprovodni aparat srca.Srani mioi je iznutra
obloen sa unutranjom sranom opnom - endocardium a spoljani deo
sa spoljanjom sranom opnom epicardium .
Srce se ishranjuje preko sistema sranih arterija - arteria
coronaria koje polaze poetnog dela stabla aorte. Desna ishranjuje
desno srce a leva levo, i sitzema sranih vena koje se ulivaju u desnu
pretkomoru i to su venski venani sinus - sinus coronarius i najmanje
srane vene.
Srce obavija srana maramica - pericardum koja se sastoji iz
spoljanje fibrozne opne pericardium fibrosum i unutranje serozne
opne pericardium serosum . Fibrozna opna je spoljanji,vrsti vezivni
omota srca. Serozna opna se sastoji iz dva lista visceralnog koji nalee na
srani mii i parijetalnog koji nalae na fibroznu opnu.Ova dva lista se
zatvaraju na bazi srca i ograniavaju perikardnu upljinu. U upljini se
nalazi mala koliina bistre ukaste tenosti.
1.2. ANATOMIJA AORTE
Aorta polazi iz leve komore prua se navie gradi luk u visini

etvrtog torkalnog prljena i naglo skree nanie. Dalje se steblo aorte
prua niz prednju stranu kimenog stuba prolazi kroz dijafragmu , ulazi u
117
trbunu upljinu i u visini etvrtog lumbalnog prljena deli sna dve svoje
zavrne grane.
Ascedentni deo aorte zavrava se lukom aorte sa kojeg se izdvajaju
tri arterijska krvna suda truncus brachiocephalicus koji daje dve
arterije desnu karotidnu arteriju i desnu podkljunu arteriju, arteriu
carotis comunis sinistra i arteriu subclaviu sinistra .
Grudni deo aorte daje dve grane i to visceralnu koja ishranjuje
organe grudnog koa jednjak ,perikard i bronhijalno sablo koja ishranjuje
pluni parenhim i parijetalne grane koja ishranjuje grudni ko i ine je
meurebarne arterije.
Trbuni deo aorte - aorta abdominalis ima bone i zavrne
grane.Bone grane su parijetalne grane ( etiri slabinske arterije koje
ishranjuju zadnji trbuni zid ) i visceralne grane koju ine : celijano stablo
( a.gastrica sinistra,a.hepatis comunis i a.lienalis ),gornja
mezenterina arterija ( ishranjuje desnu polovinu debelog creva i jejinum i
ileum), nadbubrena arterija, a.renalis , arteja seminika koja ishranjuje
testise ili ovarijume , donja mezenterina arterija koa ishranjuje levu
stranu debelog creva i rektum da bi se zavrila sa tri grane u visine
etvrtog slabinskog prljena a.sacralis mediana i parnom a.iliaca
comunis koja daje unutranju i spoljanju bedrenu artreiju. A comunis
externa nastavlja se u butu kao a.femoralis .
2.TOPOGRAFIJA SRCA I KRVNIH SUDOVA SRANE BAZE
Srce je poloeno u srednjem i donjem prednjem medijastinumu.Baza

mu je okrenuta unazad udesno i navie dok mu je vrh usmeren ulevo,
nanie i prema napred.Uzduna osovina srca zaklapa sa sredinjom linijom
medijastinuma ugao od 45 do 50 stepeni.Srce sa dve teine svoje
povrine lei levo od medijastinalne sredinje linije.Deo baze srca koji
odgovara levoj pretkomori naslonjen je na prednju sranu jednjaka i
bifrakcione limfne lezde dok je desna predkomora naslonjena na
117
medijastinalnu stranu desnog plnog krila.Izmeu srca i sternuma se

nalazi retro sternalni prostor a izmeu srca i kimenog stuba
retrokardijalni prostor kroz koji prolazi jednjak.U predelu leve predkomore
jednjak je suen. Srce na dijafragmi lei sa spoljnjim zidom desne
komore.Leva strana sca se oslanja na medijastinalnu stranu levog plunog
krila.
Srce je u medijastinumu uvreno krvnim sudovima baze a svojim
donjim slobodnim krajem ono je pokretno.
Aorta se prua sa srane baze navie skree prema nazad , ulevo i
nadole gura traheju i jednjak udesno i gradi na jednjaku 3 cm dugako
suenje.Nishodni deo aorte prolazi iza i ulevo od jednjaka a ispred
kimenog stuba.Pred otvorom na dijafragmi ona prelazi udesno od
jednjaka i prolazi kroz dijafragmu.
Gornja uplja vena prolazi desno i unazad od ushodnog dela aorte
dok donja se odmah po ulasku u grudni ko uliva u desnu komoru.
3.RENDGENSKE METODE PREGLEDA SRCA

I KRVNIH SUDOVA SRANE BAZE
Rendgenoskopija izvodi na aparatu za skopiju i ciljno snimanje na

fokus ekran rastojanju od 55 do 80 cm. Ovom metodom se dobija uvid u
poloaj srca, funkcionalno stanje sranog miia pulsacije aorte plune
arterije i plunih hilusa, postojanje eventualnog perikardnog izliva,
postojanje perikardne aneurizme ( paradoksne pulsacije ) lokalizacija
stranog tela u srcu, odnos srca i disajnih pokreta dijafragme, odnos
jednjaka i aorte i leve predkomore, stanje kardiofreninih uglova,
postojanje krenih senki kao i veliinu retrosternalnog i retrokardijalnog
117
prostora. Poto je slika uveana i deformisana zbog smanjenog fokus

ekran rastojanja veliina i oblik srca se ne mogu precizno utvrditi.
Telekardiografija je radioloko snimanje srca sa fokus film
rastojanjem od 200cm uz gutanje barijumske paste.Ovom metodom se
odreuje veliina ( senka je uveana samo 0,9% ) i oblik srca ( srano
sudovna senka nije deformisana ). Nedostatak ove metode je to se nezna
u kojoj sranoj fazi je uraeno snimanje pa zahteva ili snimanje EKG a ili
registrovanje pulsa.
Tomografija dopunska metoda koja se radi posle teleradiografije
da bi se utvrdile kalcifikacije sranih zalistaka i fibroznih prstenova
sranog ua, da bi se otkrile kalcifikacije parijetalnog tromba i
kalcifikacije u sranom zidu i sranoj aneurzmi.
Angiokardiografija vri se na seriografu i dobija se uvid u lumen
sranih upljin i velikih krvnih sudova srane baze.Dobija se uvid u stanje
sranih ua sranih pregrada u stanje aorte i plune arterije. Radi se kod
sumnje na postojanje sranih mana i malformacija aorte i plune arterije.
Ultrasonografija srca i krvnih sudova ili ehokardiografija
otkriva degenerativne, inflamatorne , neoplastine i traumatske patoloke
promene.Novije metode omoguavaju i preglede krvnih sudova i protok
krvi kroz njih.Ona omoguava morfoloki prikaz organa u
longitudinalnim,transverzalnim i kosim presecima uz obraanje panje na
ehoanatomiju i mehaniku disanja koja modifikuje izled i poloaj organa.
Predstavlja lako dostupnu i neivzivnu metodu koja apsolutno ne
predstavlja opasnost za pacijenta.
CT srca savremena dijagnostika metoda koja daje uvid u veliinu
srca i stanje sranih upljina, oblik i debljinu zidova komora, odnos sranih
upljina i velikih krvnih sudova i stanje koronarnih krvnih sudova. Ova
metoda omoguava dijagnostiku funkcionalnog stanja srca,
kardiomiopatije, aneurizme, valvularnog defekta,tumora srca i bolesti
perikarda.
117
MR srca najnapredniji radioloki pregled srca.Omoguava veliku

otrinu slike na irokom polju, mogunost izbora ravni preseka, valiki
mekotkivni kontrast i kontrast izmeu krvne struje u krvnim sudovima i
okolnih tkiva. Ovo je metoda izbora kod verifikacije tumora srca,
kardiomiopatija, uroenih sranih mana i bolesti aorte i perikarda.
Konstatntan kvalitet prikaza omoguen je EKG om voena ekspozicija.
3.1.PREGLED JEDNJAKA
Radi se kod pregleda srca i krvnih sudova srane baze zbog

otkrivanja poloaja i anomalija i promene poloaja aortnog luka i
descedentne aorte i uveanja leve predkomore koe se ne moe utvrditi
drugim metodama.
Anatomski gledano jednjak ima vratni grudni i trbuni deo.Obavijen
je rastresitim vezivnim tkivom kojim je povezan sa aortom. Distalni deo
aorte potiskuje zid jednjaka u desno
tako da on na sebi ima luno udubljenje
ili aortno korito koje je dugo oko 3cm. U
predelu bifurkacije traheje on dolazi u
dodir sa zadnjom stranom levog
glavnog bronha i na njemu se ocrtava
bronhijalno suenje.Ispod bifurkacije
jednjak prolazi desno i malo ispred
aorte da bi pred dijafragmom proao
ispred aorte skrenuo ulevo i proao kroz
dijafragmu.
Pregled jednjaka se radi u
leeem ili stojeem stavau pacijenta u
PA, oba kosa i levom lateralnom
poloaju.Snimanje se vri tvrdom tehnikom radi dobijanja uvida u poloaj
aorte.Stojei stav pacijenta je optimalan ali u leeem dobija se bolji uvid
117
u poetno uveanje leve pretkomore i promene na luku aorte a sve zbog

sporije pasae berijumske paste kroz jednjak.
4.STAVOVI I POLOAJI BOLESNIKA PRI PREGLEDU SRCA

I VELIKIH KRVNIH SUDOVA SRANE BAZE
Osnovni stavovi za pregled srca su stojei, leei i sedei. Koji e se

stav koristiti zavisi od stanja bolesnika i stanja srca. Svaki od ovih stavova
ima osnovne poloaje u kojima se vri pregled.To su posteriorno anteriorni
poloaj ili zadnje prednji poloaj zatim dva kosa prednja poloaja prednje
levi kosi i prednji desni kosi poloaj kao i levi lateralni poloaj ili levi
profil.Kao pomoni poloaji koriste se prednje zadnji poloaj, zadnji levi
kosi i zadnji desni kosi poloaj i desni profilni poloaj.
5.RENDGEN ANATOMIJA SRCA
5.1.OBLIK SRCA
U stojeem PA poloaju srce i krvni sudovi srane baze grade

zajedniku srano sudovnu senku koja ima obli asimetrine kruke.Na slici
117
se dobro uoava desna i leva kontura dok se donja kontura stapa sa

dijafragmom.Gornji deo senke obeleava teme aortnog dugmeta dok se
ostali deo baze sumira sa senkom medijastinuma. Konture oznaavaju
pojedine srane upljine i krvne sudove.
Na desnoj konturi vidi se iznad desne hemidijafragme donji luk koji
odgovara desnoj pretkomori.Iznad njega je sudovni ili vaskularni luk i on
obeleava gornju uplju venu i ushodni deo aorte.
Leva kontura srca ima tri luka i to : donji , srednji i gornji. Donji luk je
najdui odgovara zidu leve komore.Srednji luk je konkavan i zove se srani
zaliv koga in dva manja luka donji ( aurikula leve pretkomore ) i gornji
( stablo plune arterije ). Iznad sranog zaliva ocrtava se kratak konveksan
luk koji se zove aortno dugme i on odgovara distalnom delu arkusa aorte i
poetnom delu descedentne aorte.

Gornja kontura srano sudovne senke odgovara kratkom delu
aortnog dugmeta i zove se teme aorte.Ostatak gornje senke se sumira sa
senkom medijastinuma.
5.2.VELIINA SRCA
Veliina srca se moe utvrditi na osnovu nekolikon parametara.
117
Utvrivanje veliine desne pretkomore gleda se kao odnos tetive D

D1 i veliine sudovnog luka ako je on normalne veliine.Ove dve tetive
treba da su jednake.Taka D1 trba da je dva puta vie udaljena od osovine
kimenog stuba od take D. Za utvrivanje veliine leve komore gleda se
odnos tetive G G1 i veliine sranog zaliva.Ove dve tetive treba da su
priblino jednake. G taka je poetna taka leve komore ( i na skopiji se
rergistruje kao nepokretan deo srca ), dok je G1 taka srani vrh.
117
Veliina celog srca se utvruje na osnovu prenika irine srane

senke i na osnovu srane povrine.
D1
G1
117
Prenik srane senke je zbir tetiva koje spajaju temena levog i

desnog sranog luka sa tim da se gleda zbir tetive od simetrale grudnog
koa prema levoj i desnoj temenoj taki je temena nisu u istoj ravni.
5.3.POLOAJ SRCA U GRUDNOM KOU
Poloaj srca u grudnom kou se odreuje na osnovu veliine ugla

sranog nagiba i duine prenika irine srane senke desno i levo od
simetrale grudnog koa.Ugao alfa predstavljen je uglom koji zaklapa
uzduni prenik srca sa simetralom grudnog koa.Normalno srce stoji pod
uglom od 45 50 stepeni u stojeem stavu pacijenta, dok je jedna treina
prenika irine srane senke na desnoj strani simetrale grudnog koa.
5.4.VARIJACIJE OBLIKA, VELIINE I POLOAJA ZDRAVOG SRCA
Na oblik iveliinu srca utiu telesna konstitucija starost, pol, poloaj

dijafragme, stav u kome se obavlja pregled, faza respiracije, koliina krvi
koja se uliva u srce, frekvencija sranih kontrakcija, deformacija grudnog
koa, grudnog dela kime i sternuma i graviditet
1.Uticaj telesne konstitucije grudni ko svojim oblik i veliinom
znatno utie na poloaj srca.U odnosu na ovaj faktor imamo Koso-
stenino srce ( ugao nagiba srca je 45-50 stepeni ), popreno
hiperstenino srce ( ugao sranog nagiba je preko 50 stepeni ), vertikalno
astenino srce ( ugao nagiba srca je manji od 45 stepeni ).
2.Uticaj starosti Razlika u poloaju i obliku srca se uoava kod
dece.Novoroenad imaju srce loptastog oblika koji je uslovljen
cilindrinim oblikom grudnog koa.Oko este godine deije srce dobija
konfiguraciju i poloaj kao i kod odraslog oveka.
3.Uticaj pola Mlade ene zbog cilindrinog grudnog koa imaju
srce slino dece uzrasta do 6 godina.Pseudomitralna konfiguracija
podrazumeva konveksniji pulmonalni luk i ugao srca manji od 45 stepeni.
117
4.Uticaj poloaja dijafragem podignute hemidijafragme -

gojaznost, ascit dovode da srce ima pseudoaortnu
konfiguraciju.Levakomora je rotirana udesno i prema napred, desna
komora ulevo i prema nazad. Srani zaliv postaje jae konkavan jer se ne
vidi pulmonalni luk.Srani ugao je preko 50 stepeni. Ukoliko je podignuta
desna hemidijafragma srce ima pseudomitralnu konfiguraciju sa desnom
komorom zarotiranom ulevo koja ispunjava srani zaliv i levom komorom
koja je zarotirana prema levo i nazad.Ako je podignuta samio leva
hemidijafragma srce se povlai prema desnoj strani.
5.Uticaj stava u kome se vri pregled Leei stav dovodi da
dijafragme potiskuju srce.Ono je uveano i popreno poloeno.
6.Uticaj respiratorne faze u toku inspirijuma i ekspirijuma srce
se ponaa isto kao i kod sputanja i podizanja dijafragme.
7.Uticaj koliine krvi koja se uliva u srce - smanjen priliv krvi u
srce dovodi do toka da je srce manje.Kod sluajeva kada imamo pojaan
priliv krvi u srci ( zbog davanja infuzija ili transfuzije ) srce je vee.
8.Uticaj frekvence sranog rada tahikardija spreava
adekvatno punjenje komora sa krvlju pa samim tim srce je manje.Ukoliko
pacijent ima bradikardiju zbog produene dijastole komora one se pune sa
veom koliinom krvi i srce je zbog ovoga vee.
9.Uticaj graviditeta zbog visoko postavljenih dijafragmi srce u
trudnica je vie popreno poloeno.
6.RENDGENOLOGIJA PATOLOKOG SRCA
6.1.PROMENA VELIINE CELOG SRCA
Gledajuu ukupnu veliinu srane senke na rendgen filmu postoje

veliko i malo srce.
1.Malo srce - moe da bude zdravo malo srce, moe da bude
bolesno malo srce i da bude prividno malo srce.Zdravo malo srce javlja
117
se pre svega zbog konfiguracije i veliine grudnog koa .Mala srca se

javljaju kod osoba sa steninim i asteninim grudnim koem kao i kod
mladih ena zbog cilindrinog oblika grudnog koa.Bolesno malo srce
moe biti posledica starosti ( sklerotino srce ) ili je posledica kaheksije
organizma ( tuberkuloza, malignitet, Adisonova bolest ).Na rendgen filmu
ovo se registruje kao smanjenje povrine sranog dela srano sudovne
senke koja dobija kuglast oblik cor globosum.Sudovni deo senke je
izduen uz uveano aortno dugme. Prividno malo srce javlja se kod
osoba sa akutnim gubitkom krvi ili tenosti.Veliina srca se normalizuje
posle davanja transfuzije krvi ili nakon davanja infuzionih rastvora.
2.Veliko srce Srce moe biti uveano u celini ili mogu biti uveani
samo njegovi pojedini delovi.
2.1.Uvenje celog srca nastaje usled zadebljanja miokarda,
proirenja sranih upljina ili iz oba razloga istovremeno.Dilatacija srca
moe da bude kompenzatorska i nekompenzatorska.
Kompenzatorska dilatcija nastaje usled izduivanja i zadebljanja
miinih vlakana miokarda ali bez dilatacija srane upljine.Ovo se na
rendgenskom snimku pokazuje kao uveanje srca u odnosu na njegovu
uzunu osovinu.
Nekompenzatorska dilatacija nastaje kao posledica proirivanja
sranih upljina bez zadebljanja sranih zidova.Zbog manjka snage u
miiu srce nema snage da istisne kompletnu krv iz sebe pa dolazi do
poveanja rezidualne krvi u upljinama.Ovo se registruje kao dui prenik
irine srane senke.
Veliko srce moe biti zdravo veliko srce i bolesno veliko srce.
2.1.1.Zdravo veliko srce se javlja kod sportista i ljudi koji su
izloeni dugotrajnom fizikom naporu.Ovakav tip srca se zove sportsko
srce.Uzrok ovome je hipertrofina dilatacija obe polovine srca.
Rendgenska slika sportskog ssrca : srana senka je uveana u svim
pravcima sa zaobljenim levim sranim rubom i ouvanim sranim
zalivom.Hilusne senke su proirene a pluni crte je pojaan.U mirovanju
117
srce ima srano sudovnu senku miopatske konfiguracije. Pod

optereenjem ima sliku zdravog srca,hilusna senka i pluni crte su
normalni a kardiofrenini uglovi su otri.
2.1.2.Bolesno veliko srce uzroci poveanja srca su uroenja
MIOKARDIPATIJA
slabost miokarda (enokardfibroblastoze), oboljenja miokarda razliite

etiologije i poremeaji u provodnom sistemu srca.
2.1.2.1.Uveanje srca usled oboljenja miokarda uzroci
oboljenja miokarda su mnogostruki pa imamo infekcije ( pneumonie,
grip ), poremeaji u ishrani miokarda (skleroza koronarnih arterija, anemija
), hormonalni poremeaji ( hiperfunkcija i hipofunkcija titne lezde ).
Kardiomiopatija usled infektivne bolesti uoljiva je samo u toku

pregleda kada pacijent lei na leima jer srce ne moe da se izbori sa
poveanim dotokom krvi pa sve se vidi kao latentna dilatacija tj uveana
srano sudovna senka. Ukoliko je oteenja srca vee senka je uveana i
pri pregledu u stojeem stavu i ovo je stabilna dilatacija.
117
Kardiomiopatija usled poremeene ishrane miokarda rezultira

uveanom sranom senkom dok sudovna senka u toku skopije pokazuje
brze pulzacije.
Kardiomiopatija koja se javlja usled hormonalnih poremeaja moe
biti uzrokovana najee hiper i hipo funkcijom titne lezde. Kod
hiperfunkcije javlja se slika srano sudovne senke u obliku unke sa
proirenim levim delom srca.Kod hipofunkcije titne lezde srana senka je
uveana sa zaobljenim desnim i levim rubom a na skopiji primeuju se
spore kontrakcije. Srce ima pseudomitralnu konfiguraciju a perikardnog
ukupna rendgenska slika je slina slici izliva.
2.1.2.2.Uveanje srca usled poremeaja u sprovodnom
aparatu srca javlja se kod totalnofg AV bloka.Srano sudovna senka je
proirena zbog poveanog priliva krvi u srce zbog produene faze dijastole
tj faze punjenja srca.
6.2.POVEANJA POJEDINIH SRANIH UPLJINA
117
6.2.1.Poveanje leve komore nastaje zbog poveanja otpora

isticanju krvi (aortna stenoza, hronina hipertenzija ) ili zbog poveanog
priliva krvi u levi ventrikul (aortna mana,mitralna
insuficijencija ).Poveanje odvodnog korita se na rendgen slici javlja kao
izduivanje i zadebljanje miokarda u blizini aortnog ua.Taka na kojoj
poinje leva komora se pomera navie, a luk leve komore strmo pada
prema levoj hemidijafragmi.Ukoliko je poveano dovodno korito sve se
registruje kao dilatacija leve komoru uz izduivanja i zadebljanje miokarda.
Ovakva srana senka se zove patka srce ili aortna konfiguracija srca.
MITRALNA STENOZA
6.2.2.Poveanje desne komore Nastaje kao posledica

poremeanog isticanja krvi iz desne komore ( stenoza plune arterije,
stenoza plunog ua i pluna hipertenzija ) ili zbog poveanog priliva
krvi u desni ventrikul ( pluna insuficijencija, pretkomorno komorni
defekt ).
117
PLUAN HIPERTENZIJA
6.2.3.Proirenje leve pretkomore registruje se kao trei

prekobrojni luk na desnoj strani srano sudovne senke a ukoliko je dolo
do proirenja aurikule ona se pojavljuje na levoj strani u zalivu srca. Znaci
proirenja leve pretkomore su Luno potiskivanje jednjaka u desno, donji
luk na desnoj konturi srano
sudovne senke pripada levoj
pretkomori.Na levoj konturi vide se
etiri luka i tri useka. Kod mitralne
stenoze zaliv je ispupen ili
ispunjen zbog proirenja levog
atrijuma i plunog stabla. Aortno
dugme je smanjeno. Luk leve
komore je skraen i strmo se
sputa prema levoj hemidijafragmi
a ugao srca je manji od 45
stepeni. Znak moe da bude i
MITRALNA STENOZA PROIRENJE LEVE
PRETKOMORE
prisustvo kalcifikacija u mitralnim
117
zaliscima.Kod insuficijencije mitralnih zalistaka dolazi do poveanog priliva

krvi u levi ventrikul u toku njegove dijastole au kasnijim fazama i
proirenja desnog ventrikula i stabla plune arterije.Slika se sastoji u jae
izraenom luku leve komore kao i proirenju leve pretkomore.
6.3.KALCIFIKACIJE SRANIH ZALISTAKA I SKELETA
Kalicijumove soli se taloe na ivici ili na bazi zalistaka kod hroninog

endokarditisa i degenerativnih promena na zalistku.za otkrivanje
kalcifikacija najpodesnije su metode rendgenoskopije, teleradiografije,
USG a, CT i MRI. Registruju se kao grudviaste, polukrune ili trouglaste
senke koje se pomeraju pri kontrakcijama.Na rendgen snimku se uoavaju
na srednjoj ( aortne kalcifikacije ) i na bazalnoj ( mitralne ) treini srane
senke.
6.4.OBOLJENJA PERIKARDA
Perikardni izliv je najee oboljenje

perikarda.Moe da bude akutan, subakutan
i hronian.Akutan oblik karakterie izlivanje
do 300ml tenosti jer perikardna kesa
nemoe brzo da se rastegne i primi veu
koliinu tenosti.Subakutni i hronini
perikardni izliv karakterie nakupljanje i
preko 600ml tenosti u perikardnoj
upljini.Izliv se prvo nakuplja u donjem delu
perikarda da bi se postepeno penjao navie.
Vidljivost perikardnog izliva pri
radiolokom pregledu zavisi od koliine
tenosti koja se nalazi u perikardnom
prostoru.Tenost u koliini do 300ml tee se uoava na rendgen snimku i
117
prilikom skopije.Znaci nakupljanja ovlke koliine tenosti su tupi

kardiofrenini uglovi i slabija pokretljivost srca u predelu dijafragme.
Ukoliko je izliv u koliini od 500ml manifestacija je lako uoljiva.Na
rendgen snimku srce se prikazuje u obliku uspravnog ravnokrakog
trougla.Kardiofrenini uglovi su tupi, a rubovi srca se provide kroz sloj
tenosti tj senka ima duplu konturu.Lukovi su slabije izraeni a kontrakcije
u predelu izliva su slabije. Koliina tenosti preko 600ml u perikardnom
prostoru daje sliku loptastog ili trouglastog izgleda srane senke bez
nagleenih sranih lukova.Kontrakcije se ne primeuju.Kardiofrenini
uglovi su otri.Leva hemidijafragme je nisko poloena dok je desna
potisnuta nagore,pre svega zbog uveane jetre i staze u njoj.Plua su na
snimku svetlija jer u njih dospeva manja koliina krvi.
6.5.DEKOMPENZACIJA LEVOG SRCA
Patologija plunog krvotoka nastaje kao poledica povienog pritiska

u venskom delu plune cirkulacije.Ovo stanje nastaje zbog zapaljenja
miokarda, degenerativnih oboljenja i zbog insuficijencije koronarnog
krvotoka.Najraniji znak dekompenzacije levog srca su Kerlijeve B linije koje
se vide kao trakaste i linearne senke irine 2mm a duine od 20 do 30ml u
bazalnim delovima plua.RTG manifestacija zavisi pre svega od stepena
plune staze.Snimak se karakterie poveanim hilusnim senkama ( do 5
cm) a u kasnijim fazama bolesti i zamagljenjem plunih polja pre svega
zbog smanjenja
koliine vazduha u alveolama.Moe se javiti i pleuralni transudat na desnoj
strani ili obostrano a ako je koliina tenosti mala ona ispunjava
frenokostalne sinuse.
117
Drugi oblik poputanja levog srca je pluni edem.On se manifestuje

na rendgen snimku kao zamagljenje centralnih delova srednjih i bazalnih
polja dok je periferija normalno svetla.
6.6.HRONINO PLUNO SRCE
Razvija se kod hronine plune

hipertenzije.Na rendgen snimku se
manifestuje sa znacima uveanja desnog
ventrikula.Luk leve komore je skraen i
strmo pada prema levoj
hemidijafragmi.Zbog uveanja desnog
ventrikula leva strana srca je manja, celo
srce se rotira u pravcu kazaljki na satu u
levo .Ascedentna aorta zbog ove rotacije
se sumira sa senkom medijastinuma a aortno dugme je malo.Hronino
pluno srce moe biti normalno i neznatno uveano.
6.7.MITRALNA SRCA
PLUNI EDEM
117
Kod stenoze mitralnog ua moe doi do uveanja leve komore u

malim granicama ili enormno.Na rendgen snimku se primeuje poseban
oblik sranog zaliva gde je on ispupen zbog uveanja leve pretkomore i
izduenja pulmonalnog stabla.Aortno dugme je malo.Sranosudovna
senka je pod uglom manjim od 45 stepeni.Znak stenoze mitralnog ua
mogu biti i kalcifikacije na mitralnom zalisku.
Kod insuficijencije mitralnog zalistka dolazi do vraanja krvi u levi
atrijum u toku sistole levog ventrikula,to uzrokuje proirenja levog
atrijuma i ventrikula.Uznapredovao proces dovodi do izduenja stabla
plune arterije i proirenja desne komore uzrokovanih pre svega plunom
hipertenzijom.Rendgen slika se karakterie izboenim lukom leve komore i
uveanjem levog atrijuma.
MITRALNA STENOZA
6.8.AORTNA SRCA
117
Kod iste aortne stenoze uveanja levog srca se neznatno

manifestuju.Ukolijo postoji uveanje onda je ono koncentrino i uveanje
leve komore ide zajedno sa proirenjem ascedentne aorte.Srce se rotira
oko uzdune ose u desnu stranu.Srani zaliv i luk leve komore koji je
uvean grade skoro prav ugao.Srce ima oblik patke.
RENDGENOLOGIJA RESPIRATORNOG TRAKTA
1.ANATOMIJA RESPIRATORNOG SISTEMA
Pribor za disanje formiraju disajni putevi i organi za disanje.Disajni

putevi koji su smeteni u
glavi i vratu zovu se gornji
disajni putevi i to su
nos,drelo i grkljan, dok
su disajni putevi smeteni
u grudnoj duplji doljnji
disajni putevi ( trahea-
dunik i bronch-dunice ).
1.1.Nos-nasus je
deo gornjih disajnih
AORTNA STENOZA
117
puteva.Smeten je u
glavi.Sastoji se iz dva dela:
spoljanjeg nosa nasus
externus i nosne duplje
cavitas nasi .
Spoljanji deo nosa ine:
vrh nosa apex nasi , greben
nosa dorsum nasi , koren
nosa- radix nasi , nosna krilca allae nasi koja ograniavaju nosni trem
vestibulum nasi . Spoljanji deo sastoji se od hrskaviavog i kotanog
dela. Kotani deo grade nosne kosti os nasalae i eoni nastavci maxilae
processus frontalis maxillae .hrskavica je smetena u nosnoj
pregradi cartilago septi nasi u bonim zidovima nosa i predelu nosnih
krilca. Nosna duplja poinje sa nozdrvama nares a zavrava se sa
hoanama tj otvorima u nosnom delu drela. Uzduna pregrade deli nosnu
duplju na levu i desnu stranu. Nosni prag - limen nasi deli nosnu upljinu
na dva dela predvorje vestibulum nasi nosne duplje i ostatak nosne
duplje. Predvorje je obloeno dlaicama dok je ostatak nosne duplje
obloen mirisnom i respiratornom sluzokoom.
U nosnu uplji se otvaraju izvodni kanali paranazalnih sinusa tj
pneumatskih upljina koje se nalaze u kostima koje okruuju nosnu duplju:
maksilarnog sinusa, frontalnog sinusa, sfenoidalnog sinusa i ethmoidalnog
sinusa.
1.2.Grkaljan larinx je deo disajnih puteva koji se nasavlja na
drelo i nalazi se u vratu u visini od etvrtog do estog vratnog prljena.
Grade ga ukupno esnaest hrakavica od kojih su est parnih a etiri
neparne.Hrskavicama je podeljen na tri dela:
117
predvorje vestibulum larinx , grkljanska komora ventriculus larinx i

donji sprat ili infraglotiki deo cavitas infraglotica . U grkljanu su
smetene glasne ice - plicae vocalis . Infraglotini deo larinksa se
nastavlja na dunik.
1.2. Dunik - trachea je deo donjih disajnih puteva.Prua se od
grkljana do svoje rave bifurcatio tracheae . Prostire se od estog
vratnog do petog torakalnog prljena.Dunik je graen od polumeseastih
hrskavica koje su spojene na zadnjem zidu traheje sa fibroznim tkivom. Od
svoje rave dunik se deli na dve dunice: bronchus principalis dexter i
bronchus principalis sinister koje su graene kao i dunik i idu sve do
ulaska u odgovarajue pluno krilo.
1.3. Plua - pulmones su glavni organ za disanje. U njima se
obavlja razmena gasova, krv se obogauje kiseonikom a iz nje se
odstranjuje ugljen dioksid. Smetena su u grudnoj duplji - cavitas
thoracis i odgovarajuim pleuropulmonalnim predelima. Predstavljena su
levim i desnim plunim krilom pulmo sinister i pulmo dexter . Svako
pluno krilo je obavijeno plunom maramicom pleurom . Visceralni list
117
pleure nalee na plua a parijetalni oblae unutranji deo zida grudnog

koa. Izmeu dva lista se nalazi upljina plune maramice.
Na spoljanjem delu plua se razlikuju: vrh plunog krila apex
pulmonis (najvii segment svakog plunog krila ), baza plunog krila
basis pulmonis , spoljanja ili rebarna strana facies costalis ,
unutranja strana facies mediastinalis koja odgovara sredogruu kao i
dve ivice prednja margo anterior i donja ivica margo inferior .
U sredinjem delu unutranje strane plunog krila nalazi se pluni
hilus hilum pulmonum kroz koji u plua ulazi pluni koren radix
pulmonis . Kroz pluni koren u pluno krilo ulaze plune arterije, glavni
bronh, pluni ivani splet kao i nutritivni arterijski krvni sudovi.Iz plua
izlaze nutritivni venski krvni sudovi i plune vene. U hilusu se nalaze i
hilusne limfne lezde.
Desno pluno krilo podeljeno je na tri renja gornji, srednji i donji (
lobus superior, lobus medius i lobus inferior ).Pluno krilo dele dve
pukotine ksa i horizontalna. Levo pluno krilo je kosom pukotinom
podeljeno na dva lobusa gornji i donji. Svi lobusi su podeljeni na segmente
koje ine pluni renjii lobuli pulmonales. U desno pluno krilo ulaze
tri reanjska bronha a u levo dva. U daljem toku reanjske dunice se dele
na segmentalne a od njih se granaju bronhiole koje se pruaju do plunih
renjia. One se dalje granaju na respiratorne bronhiole a od njih polaze
kanali za plune alveole.
Plua imaju funkcionalni i nutritivni krvotok.Funkcionalni ine leva i
desna pluna arterija koje nose vensku krv i etiri plune vene koje nose
krv obogaenu kiseonikom.Nutritivni krvotok ine bronhijalne arterije i
vene koje ishranjuju pluni parenhim.
Plua inervie autonomni deo nervnog sistema preko plexusa
pulmonalisa koji u plua dospeva kroz pluni koren.
117
117
117
2.RENDGENOLOKE METODE PREGLEDA

RESPIRATORNOG SISTEMA
1.1.Rendgenografija plua je polazni dijagnostiki postupak u

pregledu respiratornih organa.
Standardni pregled se radi u stojeem stavu pacijenta u
posterioanteriornom poloaju sa fokus film rastojanjem od 150cm sa
centralnim zrakom usmerenim prema petom torakalnom prljenu. Snimak
je mogue uraditi i u sedeem i eeem stavu pacijenta a
anterioposteriornom poloaju bez upotrebe Buki reetke ili Lisholmovog
sita.Format filma je 35,6 x 35,6cm ili 35,6 x 43cm za odrasle odnosno 24 x
30cm i 30 x 40cm za decu. Dobijeni snimak se naziva P-A snimak,
pregledni, standardni ili snimak s lica. Kada se gleda na negatoskopu leva
strana plua treba da je okrenuta prema desnoj strani radiologa.
Profilni snimak plua se radi kao dopuna standarnog pregleda da
bi se mogla proceniti anatomska lokalizacija patoloke promene na P-A
snimku, da se moe izdiferencirati njena veliina i oblik, njen odnos prema
okolnim strukturama kao i da se uoe one promene koje nisu vidljive pri
standardnom snimanju zbog efekta prepokrivanja.Za ovaj snimak pacijent
zauzima stojei stav, ali je jednim bokom naslonjen na stativ tj nosa
kasete. Kojim bokom e biti okrenut prema filmu zavisi od strane koja se
snima.Centralni zrak ulazi na mestu gde se presecaju liniji koje oznaavaju
transverzalni presek u visini petok torakalnog prljena i vertikale koja
oznaava zadnju aksilarnu liniju.Formati filmova koji se koriste su isti kao i
kod standardnog snimka plua.
Oba snimka se prave u mirnoj fazi inspirijuma.
1.2.Rendgenoskopija plua rendgenoskopija plua je dopunska
dijagnostika metoda u pregledu respiratornog sistema.Radi se kada treba
utvrditi prostornu lokalizaciju promene uoene na rendgenografiji.Pacijent
se nameta u stojei stav i PA poloaj sa grudima naslonjenim na
fluorescentni ekran.
117
1.3.Lordotian poloaj se koristi kao dopunska metoda pregleda i

pri rendgenografiji i rendgenskopiji plua a omoguava snimanje plunih
vrhova.Ovaj poloaj omoguava da se izbegne senka clavicula na donjoj
granici plunih vrhova kao i bolji pregled gornjeg medijastinuma i gornje
toraksne aparature.
3.SPECIJALNE RENDGENOGRAFSKE METODE U DIJAGNOSTICI
RESPIRATORNOG SISTEMA
Kao specijalne metode pregleda koriste se :

1.Rendgenografija plua u maksimalnom inspirijumu i
maksimalnom ekspirijumu koriste se kod dijagnostikovanja air
troppinga ( astma,enfizem),kod dokazivanja suspektnog zasenenja koje
se vidi u fazi mirnog inspirijuma ( maksimalni ekspirijum omoguava
pojaanje intenziteta senke usled smanjenja koliine vazduha u pluima),
parcijalni pneumotoraks (parcijalni pritisak pri maksimalnom ekspirijumu
je vei u pleuralnom prostoru nego u kolabiranom delu plunog tkiva to
omoguava bolju vidljivost linearne senke pneumotoraksa),dokazivanje
intersticijskog edema plua i suspektnog bazalnog pleuralnog izliva.
2.Tvrdozrano snimanje radi se primenom napona od 120 do 150
kV i primenom do 12mAs.Radi se finim fokusom,sitnozrnastim folijama i
posebnim bakarnim rasterom koji ublaava dejstvo prisutnih rasutih zraka.
Radi se radi detektovanja promena koje se detektuju ispod senki
rebara,zatim radi prikaza medijastinuma tj traheje,bronhusa, krvnih
sudova, limfnih vorova i tumora medijastinuma.
3.Makrografija slikanje sa uveanjem da bi se diskretne promene i
detalji bolje prikazali.
4.Tomografija plua planigrafija ili stratigrafija je metoda kojom
se izdvaja odreena patoloka promena u sloju plua, brisanjem slojeva
koji se nalaze ispod i iznad nje.
5.CT plua zamenjuje kalsinu tomografiju.Dobijaju se transverzalni
preseci plua u debljini od 5 do 13mm. Omoguava softversku obradu i
117
rekonstrukciju svakog pregleda kao i kvalitetne 3D

rekonstrukcije.Indikacije su diferencijacija patolokih promena u
medijastinumu, procena uznapredovalosti karcinoma bronha,
dijagnostikovanje plunih promena lokalizovanih u nemim zonama
(kostofrenini i kardiodijafragmatini uglovi, paramedijastinumski prostor,
subpleuralni deo plua ), rana dijagnostika promena na pleuri, ciljane
biopsije i punkcije, prisustvo promena u mekotkivnim strukturama i
kotanom sistemu.
6.Bronhografija endografska metoda kontrasnog prikaza
bronhijalnog sistema koji se na standardnim snimcima ne vidi.Indikacije su
deformantni bronhitis, bronhijektazije, stenozirajue zapaljenske promene
na bronhu, beningni i maligni tumori i dokaz postojanja fistula.
Invazivna,neprijatna i nebezazlena metoda.
7.Angiografske metode pregleda plune arterije, bronhijalnih
arterija, digitalna suptrakciona nagiografija, medijastinumska flebografija.
8.Dijagnostiki pneumotoraks,pneumomedijastinum i
pneumoperitoneum u savremenoj radiologiju potisnuti su savremenijim
dijagnostikim metodama kao to su USG,CT i MRI.
4.NORMALNA RENDGEN ANATOMIJA PLUA

NA P-A SNIMKU PLUA
Posteriorno anteriorni snimak je sumacioni snimak u jednoj ravni

konusne projekcije svih struktura kroz koje su proli rendgen zraci na
svom putu kroz grudni ko.Snimak je ustvari negativ pa su svetline na
snimku crne a senke su bele ili sive.
117
1.Plua se na P-A snimku prikazuju kao dve svetle povrine koje

razdvaja sredinja medijastinumska senka.Plua se prostiru od tangente
koja prolazi kroz tuberculm costae II rebra do donje granice koju ine
svodovi dijafragme.Sa unutranje strane plua su ograniena lateralnim
ziovima senke medijastinuma a prema spolja sa spoljnim delovima
rebarnih lukova.Svetlina oba pluna krila je naruena sa trakastim
senkama kljunih kostiju, prednjim i zadnjim okrajcima rebara i senkama
vaskularnih struktura koje ine sudovnu plunu aru.
Kljune kosti i prednji okrajci rebara dele pluno krilo na etiri polja:
vrh plua, gornje, srednje i donje pluno polje.Pluna polja su simetrino
postavljena i pri gledanju snimka se gledaju naporedno. Vrh plua se
protee od tuberculum costae II rebra do donje ivice kljune kosti. Od ove
linije do donjeg kraja prednjeg ruba drugog rebra prostire se gornje pluno
polje. Srednje pluno polje se protee od donjeg ruba prednjeg okrajka
drugog rebra do donjeg ruba prednjeg okrajka etvrtog rebra.Od ove linije
do dijafragme prua se donje pluno polje.Radi preciznije lokalizacije
patoloke promene svako polje se deli zamiljenom vertikalom koja se
poklapa sa
medioklavikularnom linijom.
Ova linija deli pluno polje na
lateralni i medijalni deo.
Lokalizacija se moe izvriti i
odrediti i na osnovu
intracostalnih prostora.
Najtanija lokalizacija se
moe izvriti na osnovu
lokalizacije po segmentima za
koju je potrebno uraditi i
ptofilni snimak plua.
2.Hilusne senke se
prostiru para medijastinalno izmeu sternalnih pripoja drugog i etvrtog
117
rebra.One potiu od vaskularnih struktura preteno od grane leve i desne

plune arterije.Plune vene zbog tankih zidova se jako teko diferenciraju
a hilusni i medijastinalni limfni vorovi se u normalnim uslovima ne vide.
Desni hilus je postavljen nie od levog. U predelu hilusa mogue je uoiti
krune senke otrih kontura i homogene strukture koje odgovaraju
ortorendgenskim presecima segmentnih grana plune arterije i koje ne
prelaze veliinu od 5mm.Ovu senku obino prati ortorendgenska senka
odgovarajueg segmentalnog bronha koja ne prelazi veliinu od 1mm.
Zajedniki naziv za ovu krunu i prstenastu senku je senka dvocevke.
3.Medijastinum je predstavljen sredinom senkom koja razdvaja
svetline plunih krila.U medijastinumu se nalaze svi organi grudne duplje
osim plua i pleure.Senka lii na peani sat sa suenjem iznad baze srca
koja sredinu senku deli na gornji i donji medijastinum. Centralni deo
senke gornjeg medijastinuma naruen je svetlinom vazdunog stuba u
traheji i koji ocrtava levi i desni zid traheje.Ovaj stube je topografski
smeten od C6 prljena do bifurkacije traheje tj do visine T5 prljena.Malo
iznad ove take traheja je potisnuta lukom aorte u desnu stranu.
4.Dijafragma je normalno pravilno svedenih kontura sa visinom
desne kupole u projekciji petog i estog rebra dok je leva postavljena nie
za 2,5cm. tj u ravni sa prednjim okrajkom estog i sedmog rebra.
Hemidijafragme su debljine od o,3 do 0,5 cm a senke koje su deblje od
1cm govore u prilog pleuralnog izliva ili adhezije na bazalnoj pleuri. Senka
desne dijafragme je stopljena sa senkom jetre i predstavlja njenu gornju
granicu. Ukoliko je senka desne hemidijafragme odvojena od senke jetre
ovo moe da govori u prilog postojanja sindroma Chilaiditi tj interponirane
fleksure kolona. Dijafragma je potisnuta gasnim sadrajem iz
kolona.Ukoliko se u prostoru izmeu jetre i desne hemidijafragme nae
srpasta senka ovo moe da govori u prilog prisustvu slobodnog gasa u
peritoneumskom prostoru koji je tu dospeo perforacijom nekog od upljih
organa.Ovakva senka isto moe da se javi i posle laparaskopije
dijagnostikog pneumoperitoneuma, pneumohisterosalpinografije i kod
117
pacijenata na peritonealnoj hemodijalizi.Svetlina koja je ograniena na

donjem kraju senkom sa nivom odgovara subfreninom apscesu. Visoko
postavljene dijafragme su normalan nalaz kod trudnica i gojaznih
osoba.Patoloki dijafragme su podignute zbog ascita u abdomenu, velikih
abdominalnih tumora i kod uveanja jetre i slezine. Srana senka i
dijafragma zaklapaju odgovarajui kardiofrenini ugao.Desni kardiofrenini
ugao kod dece je obino zauzet senkom donje uplje vene a u odraslih
hepatinim venama ili pleuroperikardnim ligamentom. Gojazne osobe i
osobe na kortikostroidnoj terapiji imaju nakupljanje masnog tkiva u
kardiofreninim uglovima i to ee levo ( Bihatovo masno jastue ) ime
se remete svetlina i otrina ovih uglova. Ova senka je manjeg intenziteta
od senke srca pa se moe od nje distancirati. Takoe ovde se moe i nai
patoloki nalaz u vidu bronhopneumonije,bronhijektazija i atalektaza kao i
dijafragmalne hernije.Sa leve i desne strane dijafragma zaklapa sa
lateralnim zidom grudnog koa otre i svetle uglov - frenokostalne sinuse.
Ako su dijafragme postavljene visoko sinusi su otri i razvueni dok su kod
nisko postavljene dijafragme oni otri i duboki. Oni su najnii delovi
pleuralnog prostora.Najee patoloke senke u ovom prostoru su
pleuralni izlivi.
5.NORMALNA RANDGEN ANATOMIJA PLUA

NA PROFILNOM SNIMKU
Profilni snimak otkriva retrosternalni i retrokardijalni

prostor,pokazuje incizure,prednji i zadnji pleuralni prostor,odnose u
hilusnom predelu,daje uvid u odnose medijastinumskih organa i moguih
patolokih promena u njima,prostorne odreuje lokalizaciju patoloke
promene sa PA snimka,prikazuje sternum i torakalni deo kimenog stuba u
profilu.
117
Iza sternuma prikazanog na profilu nalazi se senka retrosternalnog

prostora koji ograniavaju pozadi brahiocefalnini trunkus i vena cava
superior,prednji rub ascedentne
aorte i glavno stablo plune
arterije a prema dole prednji rub
desne predkomore.Iza trakaste
senke ( sumacija truncusa
brahiocefalicusa i vene cave
superior ) nalazi se svetlina
vazdunog stuba traheje koja je
ograniena prednjim i zadnjim
zidom traheje. Vazduni stub se
ukrta sa aortom i zavrava se sa
izduenom prestenastom senkom
koja je orto projekcija poetnog dela levog gornjeg lobarnog bronha.Ona je
centar hilusne rendgen anatomije. Iznad ove senke na 1cm vidi se
prstenasta senka koja je orto projekcija desnog gornjeg lobarnog bronha.
Ispod senke levog gornjeg lobarnog bronha nalazi se luna senka
koja odgovara sumaciji desne interlobarne arterije i desne plune vene.
Iznad i iza centralne hilusne senke nalazi se luna trakasta senka koja
odgovara levoj intralobarnoj arteriji.Ukoliko imamo uveane limfne noduse
hilusne regije intezitet ovog prostora je uvean.
Lokalizaciju patoloke promene uslovljava vidljivost incizure koje
dele pluno krilo na lobuse.
U desnom plunom krilu vidljive su dve incizure.Prva je velika ili kosa
incizurakoja poinje od T5 prljena sputa se linearnom senkom koso
naniei napred linijom 5. rebra do aksilarne linije a zatim dospeva u visinu
6.rebra tee paralelno sa njim i zavrava se nekoliko centimetara ispred
sternuma.Mala incizura polazi sa velike incizure u predelu hilusa i prua se
prema prednjem torakalnom zidu u horizontalnom toku.
117
U levom plunom krilu vidi se jedna incizura.Ona poinje neto vilje

od desne velike incizure i sputa se strmije prema prednjem torakalnom
zidu.
Na profilnom snimku se vidi i torakalna kima u profilu.Vidljiva je tek
od T4 prljena jer prva tri se nevide jer su pokriveni masivom ramenog
pojasa.Skapule su u projekciji sasvim pozadi u vidu trakastih senki tako da
na pokrivaju gornja pluna polja.
6.ELEMENTI RADIOLOKE DIJAGNOSTIKE PATOLOKIH PROMENA

U RESPIRATORNOM SISTEMU
Ona se zasniva na pojavi senki i svetlina reandgenskom snimku

plua u onim delovima i mestima gde ih u normalnim uslovima
nema.Osnove radioloke dijagnostike su lokalizacija, oblik, veliina,
intenzitet, homogenost i ogranienost.
6.1.Lokalizacija se na PA snimku odreuje na osnovu plunih polja
( upolje ili unutar medioklavikularne linije ), prema interkostalnim
prostorima,hilusima ( u hilusu ili parahilusno ),srcu ( u senci srca ili
parakardijalno ), prema kardiofreninim uglovima i kostofreninom sinusu.
Lobarna i segmentalna lokalizacija se radi na osnovu profilnog snimka
plua.
Znak siluete ( Felsonov znak ) oznaava brisanje siluete srca, aorte
ili preage senkom iz njegove okoline.Na osnovu ovog znaka radi se
lokalizacija na PA snimku kao i otkrivanje patolokih promena na pluima tj
on predstavlja jedini znak bolesti.
6.2.Oblik patoloke promene moe da ima projekciju
geometrijskog tela ili slike.Kao takva senka se prikazuje na PA snimku i na
profilnom snimku.
6.2.1.Okrugle i krune senke mogu da budu solitarne i
multiple.Solitarne krune senke predstavljaju najvei dijagnostiki problem
i pripadaju: malignim okruglim lezijama ( karcinom bronha, solitarna
117
metastaza,sarkom ),beningnim okruglim lezijama ( beningni tumori plua i

bronha ), zapaljenskim promenama ( tubekularni infiltrat, hronina
pneumonia, ispunjen kaverna ), infarktnim promenama ( histoplazmoza,
ehinokokus ), druga oboljenja ( ciste,traumatski hematom ).
6.2.2.Trouglaste senke sa vrhom prema hilusu a bazom prema
periferiji pripadaju plunom parenhimu ( segmentna pneumonia,
segmentna atelektaza, infarkt plua ). Trouglaste senke koje se bazom
oslanjaju na senku medijastinuma a vrh im je usmeren prema lateralnom
zidu toraksa predstavlja pleuralni trougao ( interlobarni izliv).
6.2.3.Prstenaste senke mogu biti :

1.Prstenaste senke sa sredinjom svetlinom i one predstavljaju:
a)cevasti organ ispunjen gasom ( orto projekcija bronha,hernijacija creva u
grudnu duplju ), b)upljinu u plunom parenhimu koju ograniava: prsten
pneumonine infiltracije ( apsces,TBC ), tanka fibrozna opna ( mahurasti
apsces ), bronhijalni zid ( bronhijalna cista ), alveolarni zid ( alveolarne
ciste ), c) empijemske i lane upljine u pluima poreklom od vaskularnih
prstenova u predelu hilusa i d) razvojne anomalije u pluima.
2.Prstenaste senke sa nivoom projektuju : a) upljina koja se ne
drenira u potpunosti preko bronha ( bronh zaepljen nekrotinim tkivom ili
ugrukom krvi ), b) apsces plua i c) hidropneumatskom ehinokoku.
Prstenaste senke mogu da budu solitarne,multiple ili zdruene.
6.2.4.Linearne senke potiu osim vaskularnih,pleuralnih i
bronhijalnih struktura i od patoloki izmenjenih sadraja u pluima.
1. Flajenerova linija koje se viaju na bazi sa duinom od 3 do 10
cm i irinom od 2 do 5 mm kao solitarne ili multiple linearne senke
jednostrane ili obostrane koje su prolazne a odgovaraju ploastoj
atelektazi.
2.Linearne senke sa oiljnim promenama posledica postprimarne
tuberkuloze i infarkta plua.
117
3.Lune linearne senke debljine vlasi kose unutar kojih se nalazi

avaskularni deo plua pripadaju zidovima enfizemskih bula.
4.Septalne linearne senke ( Korlej linije ) su znak patolokih promena
u intersticijumu.
6.2.5.Trakaste senke ire su od linearnih ( do 2 cm ) pripadaju
projekciji konih nabora ploastim atelektazama, zadebljalim pleuralnim
incizurama i tenosti u njima,sadraju u lumenu bronha i
pleuroparenhimskim oiljcima.Javljaju se u:
1.Obliku slova V i Y irine od 5 do 8 mm.a sreu se kod
bronhijektazija, aspiracije stranog tela u bronh, plunih bronhogenih cista i
karcinoma bronha,
2.Senke naduvanih prstiju rukavice javljaju se kod cilindrinih
bronhijektazija i kazeoznih tuberkuloznih ognjita.
6.2.6.Vretenaste senke imaju oblik kraeg ili dueg vretena sa
uim ili irim trbuhom.Ako je postavljena u pravcu incizura odgovara
nakupljenoj tenosti u sciularnim prostorima a ako je postavljena uz
lateralni toraksni zid odgovara empijemu ( uauren torakalni izliv ). Ukoliko
je postavljena iznad baze plua odgovara atelektazi.
7.BRONHIEKTAZIJE
Predstavljaju trajno proirenje i deformitet bronhijalnog stabla pre

svih srednjih i distalnih grana a uzrokovane su zapaljenskim procesom na
njihovim zidovima.Etioloki faktori su infekcija i opstrukcija.Mogu biti
primarne kao posledica direktnog oteenja bronha i sekundarne kaje
nastaju na ve oteenom zidu bronha ( TBC, pneumonia, apsces
plua ).Klinika slika je dugotrajan kaalj uz gnojav ispljuvak,hemoptizije i
ponavljane pneumonie.
RTG slika standardni PA snimak nema dijagnostiku vrednost ali
moe da ukae na postojanje bronhiektazija.
117
1.Cilindrine bronhiektazije su bez sadraja ( dobro se dreniraju

iz gornjih renjeva ) daju tubularne senke.Ukoliko su ispunjene daju
trakastu senku ili senku u obliku slova V ili Y. Invertni oblici ovih senki se
javljaju ako su zahvaeni donji renjevi plua.
2.Vretenaste bronhiektazije nastaju posle oteenja zida
infekcijom ili alergijskom reakcijom i daju trakaste i senke u obliku slova V
i Y.
3.Cistine bronhiektazije imaju vie oblika.Ako su ispranjene
daju prstenastu senku grozdastog rasporeda i sliku saa ili upljikavog
sira.Ukoliko ima sadraja u njima senka e biti kruna sa grozdastim
rasporedom a sve senke u grupi e biti podjednake veliine. Trea
mogunost je da pored tenog sadraja u cistinim promenama ima i
vazduha pa se onda vidi nivo a sve daje sliku lastaviijeg gnezda.
Danas se za verifikaciju bronhiektazija koristi HR CT dok je ranije
verifikacija ila nakon bronhografije.
8.KARCINOM BRONHA
Najea neoplazma bronhijalnog sistema.Njegova verifikacija u in

situ stadijumu je danas nemogua.Otkriva se radioloki kada je u
CILINDRINE BRONHIEKTAZIJE CISTINE BRONHIEKTAZIJE
117
invazivnom stanju.Mogunost za njegovo leenje je vremenski

ograniena.Dijagnostikuje se invazivnim i neinvazivnim dijagnostikim
postupcima a leenje je direktno zavisno od vremena postavljanja
dijagnoze.Karcinom bronha u radiolokom smislu ima centralni i periferni
tip.
Radioloka dijagnostika zapoinje standardnim PA snimkom plua,
zatim snimanjem profilnim snimkom ,tomografijom plua i medijastinuma,
ct plua i medijastinuma i ezofagografijom za procenu odnosa tumora
prema zidu jednjaka.
Centralni tip karcinoma bronha se prikazuje preko znaka potpune ili
delimine opstrukcije bronha.Delimina ili nepotpuna opstrukcija daje
najbolje znake prilikom rendgenografije u maksimalnom ekspirijumu i pri
tomografiji.Slika je u obliku opstruktivnog emfizema polje prozranosti
distalno od mesta opstrukcije bronha i pneumonitisa pneumonina senka
distalno od mesta opstrukcije. Potpuna opstrukcija bronha daje sliku
atelektaze.
Periferni tip karcinoma bronha daje sliku nepravilne krune senke a
ree senku trouglastog i
romboidnog oblika.Ona ima
nepravilne i neotre ivice
nehomogen izgled intenziteta
mekih tkiva.
Takoe jedan od znakova koji
moe uslovno da ukazuje na
tumorski rast je i postojanje
zrakastih izdanaka iz centralne
senke u okolni parenhim slika
cveta suncokreta ili postojanje dva
trakasta izdanka poznatiji kao
zeije ui.
117
Konvencionalnom rendgenografijom nije mogue pronai leziju

manju od 6mm dok rendgenoskopija daje bolje rezultate to se otkrivanja
sitnijih promena tie.Danas ct plua i medijastinuma omoguava
otkrivanje i sitnijih tumorskih lezija.
9.PNEUMONIA
Pneumonia je zapaljenski proces u pluima akutnog a ree

hroninog tipa.Na osnovu lokalizacije dele se na lobularne ili bronho
pneumonie, lobarne pneumonie i intersticijske pneumonie.
9.1.Bronhopneumonia ili arina pneumonia zapoinje od
respiratornih bronhiola a sa njih se iri i na ceo acinus.Ovo daje mrljastu
senku prenika od 6 do 8mm.Ukoliko se proces proiri i na susedne
acinuse dobija se slika zahvaenosti itavog sekundarnog lobulusa ( ini
ga 4 do 5 acinusa sa pripadajuim bronhiolama ) to se registruje kao
senka prenika do 2,5cm. Moe doi do proirenja i na druge lobuluse ali
izmeu njih se vide i poteena podruja.
Radioloki sve se manifestuje nehomogenim mrljastim i mrljasto
trakastim senkama , nepravilnih i neotrih ivica lokalizovanih najee u
bazalnoj regiji plua parakardijalno i retrokardijalno.
Mrljaste senke u plunim vrhovima i gornjim plunim poljima moraju
kliniko laboratorijski da se distanciraju jer ova slika vai i za TBC
promene.
9.2.Lobarna pneumonia je zapaljenski proces koji zapoinje u
alveolama a odatle se iri na itav lobus, mada nekad zna biti i
multilobarna.Najee je izazvana stafilokokama i streptokokama ili gram
negativnim bakterijama.
Za primer lobarne pneumonie i njene rendgenske slike najpodesnija
je pneumokokna pneumonia.Najee se javlja u donjem desnom renju ili
gornjim zadnjim segmentima plua.Radioloki gledano slika se manja
zajedno sa fazama razvoja bolesti i patolokim procesima koji se odvijaju
117
na nivou zahvaene regije.U prvoj fazi bolesti dolazi do radioloke slike

poveane prozranosti zbog irenja krvnih sudova i eksudacije tenosti u
alveolarne prostore.Druga faza se odlikuje homogenom senkom zbog
ispunjenosti alveola sa tenosti.Trei stadijum odlikuje nehomogena senka
zbog raspadanja alveola i stvaranja fibrinoznih vlakana.Posle 8 do 10 dana
u pneumoninom aritu dolazi do razlaganja fibrina pod dejstvom
alveolarnih makrofaga a senka postaje trakasto mrljasta.U fazi oporavka
vide se trakaste i linearne senke kao posledica limfne drenane mree i
peribronhijalnih infiltracija i to do 30 dana od zavretka bolesti.
Diferncijalna radioloka dijagnoza je atelektaza ali se pneumonia od
nje razlikuje pre svega ouvanim volumanom plua, nema povlaenja
sredine senke u stranu zasenenja dok je irina hemitoraksa normalna.
BRONHOPNEUMONIA LOBARNA PNEUMONIA
9.3.Centralna pneumonia oznaava zapaljensko ognjite u

centralnom delu plua parahilusno.Fiziki nalaz je ili neznatan ili odsutan
pa je rendgen slika jedini put do dijagnoze.Diferencijalna radioloka slika
moe da bude karcinom bronha perifernog tipa sa centralnom
lokalizacijom.
117
10.APSCES PLUA
Je lokalno gnojno zapaljenje praeno nekrozom i kolikvacijom.Uzrok

mu je apscedirajua pneumonia, aspiriran strani sadraj, inficiran infarkt
plua i septika embolija.Mikroorganizmi koji pogoduju nastanku apscesa
su anaerobni streptokoke, pneumokoke i stafilokokus aureus.
Radioloka slika zavisi od faze razvoja apscesa.Rani znak je pojava
centralne senke u krunoj, segmentnoj ili lobarnoj pneumoninoj senci.Sa
razvojem kolikvacionog procesa i dreniranja preko bronha dolazi do
stvaranja prstenaste senke debelih neotrih zidova,koji su hrapavi prama
unutranjosti i sa hidroaerinim sadrajem.Ukoliko se drenani bronh
zaepi dolazi do nakupljanja sadraja unutar senke i ona postaje

kruna.U fazi izleenja dolazi povlaenja sadraja a senka se postepeno
smanjuje da bi na kraju ostala prstenasta senka debljine 1 do 2mm
graena od fibroznog tkiva.
Mehurasti apscesi ili pneumatocela javljaju se kod kod stafilokoknih

pneumonia naroito kod dece a karakterie ih velika upljina tnkih zidova
117
sa ili bez sadraja.Ukoliko doe do prskanja drenaa se obavlja preko

bronha , a ukoliko postoji ventilni mehanizam moe doi i do izlivanja
sadraja u pleuralni prostor i stvaranja piopneumotoraksa.
11.ATELEKTAZA
Ona je sindrom koji se karakterie sa nestankom vazduha iz

odreenih anatomskih delova plua, splanjavanjem alveola i smanjenjem
volumena zhvaenog plunog tkiva.Postoje vie vrsta atelektaza ali je
najea opstruktivna atelektaza nastala opstrukcijom glavnog,lobarnog
iliu segmentnog bronha.Ukoliko postoji snabdevanje alveola vazduhom
alternativnim putem Lambertovi kanali i direktne anastomoze na nivou
preterminalnih bronhiola atelektaza ne mora da se razvije.
Nastala atelektaza potuje anatomske granice plua pa moe da zahvati
celo pluno krilo,njegov lobus ili samo segment.
Radiografski gledano postoje direktni i indirektni znaci atelektaze.
1.Direktni znaci atelektaze su homogena senka atelektinog dela
plunog tkiva.Ona je u poetku intenziteta mlenog stakla pa se kroz nju
naziru vee grane plune arterije.U kasnijoj fazi po potpunoj resorpciji
vazduha ona poprima intenzitet srane senke. Drugi znak je pomeranje
incizura prema atelektinom delu zbog smanjenja volumana istog.
2.Indirektni znaci su suavanja celog toraksa ili samo hemitoraksa
na strani atelektaze, suenje interkostalnih prostora, privlaenje
medijastinuma na stranu atelektaze zajedno sa vazdunim stubom traheje
i povlaenje hilusa prema atelektinoj strani.
117
12.EMFIZEM PLUA
Emfizem je trajno proirenje vazdunih prostora distalno od

terminalnih bronhiola praeno destrukcijom alveolarnih zidova i plunih
kapilara. U poetnim stadijumima nema strogo karakteristinih
manifestacija ni specifinog rnedgen nalaza. U odmaklim stadijumima
bolesti veliki znaaj ima rendgen dijagnostika.
Za dijagnostiku potreban je osnovni PA snimak plua i desni profilni
snimak plua u maksimalnom inspirijumu i ekspirijumu.Ukoliko se na
snimcima vide rasvetljenja koja su pokazatelj drugih bolesti oni su
neupotrebljivi za dijagnostiku
117
enfizema plua.
Za odreivanje enfizema koriste se objektivni znaci ( na PA snimku )

i subjektivni znaci ( na profilu plua ).
1.Objektivni znaci enfizema plua su:
a) Visina plua od tuberkulum costae II rebra do najispupenijeg
dela desne hemidijafragme visina mora da bude sa vrednostima od 28cm
ili vea za dokaz emfizema.
b) Svod desne hemidijafragme koji je sputen ispod prednjeg okrajka
V ili VI rebra i zadnjeg okrajka VIII i IX rebra je znak emfizema.
c) Visina kupole desne hemidijafragme u odnosu na kostofrenini

sinus ne sme biti manja od 3cm.
2.Subjektivni znaci su :
a) Retrosternalni prostor na desnom profilnom snimku plua ima
irinu veu od 2,5cm u nivou 1cm od manubrijuma sterni do ushodnog
dela aorte.Ova vrednost se ocenjuje u maksimalnom ekspirijumu.
117
b) Dubina retrosternalnog prostora je vea od 7cm i meri se od

mesta razdvajanja srane senke od sternuma do ivice kostofreninog
sinusa u maksimalnom ekspirijumu na desnom profilnom snimku plua.
c) Pokretljivost preage se gleda komparacijom desnog profilnog
snimka u maksimalnom inspirijumu i maksimalnom ekspirijumu. Razlika
visine preage je manja od 6 cm i vodi se kao znak patolokog stanja.
13.TUMORI PLUA
Tumori plua se dele na beningne i maligne tumore.Beningni mogu

biti solidni i cistini a maligni mogu biti primarni i sekundarni.Dijagnostika
tumora se oslanja na standardni PA snimak plua,profilni snimak plua
obolele strane kao i CT dijagnotiku gde se promene uoavaju na
veliinama promene ispod 1cm.
13.1.Beningni tumori radiografski su solitarni , krunog ili ovalnog
oblika pravilnih kontura i otro ogranieni od okolnog plunog parenhima.
Definitivnu dijagnozu daje patohistoloki nalaz.Najei oblici beningnih
tumora su hamartom, fibrom, hondrom i angiom.
13.2.Maligni tumori se javljaju kao primarni i sekundarni.
a) Primarni oblik plua jesu sarkomi i karcinom ( karcinom bronha ).
Sarkom se javlja kao kruna homogena senka jasno ograniena od okoline.
b) ei oblik jeste javljanje sekundarnog oblika tj metastaza.
Metastaze na pluima dospevaju hematogenim , limfogenim i per
continuitatem putem.
Hematogene metastaze imaju razliitu radioloku
manifestaciju.Najee je to peatasta multipla senka koja ima razliitu
veliinu i homogenost a najee je krunog oblika. Ovaku metastazu daju
seminom testisa, karcinom bubrega i dojke i osteosarkom. Drugi oblik
jeste mikro i makronodusne senke koje podseaju na milijarnu
tuberkulozu.Rzlika je u nehomogenoj distribuciji i nejednekoj veliini
senke.Ovaka metastaza je karakteristina za tumore titne lezde,
117
karcinom pankreasa, bronha i prostate.Ekskavirane metastaze zajedno sa

peatastim senkama jesu posledica adenokarcinoma i planocelularnih
karcinoma. Takoe je mogua pojava i kalcifikacija u metastazama.
Limfogene metastaze su znatno ree. Ovim putem se ire karcinomi
dojke, eluca, debelog creva pankreasa, grlia materice i prostate.
Limfagenitis canceromatoza je embolizacija limfnih puteva sa tumorskim
tkivom a ovim putem malignitet se iri i u plua i u medijastinumske
limfne vorove.Ovo je kasni oblik irenja tumora i znak je relativno kratkog
preivljavanja pacijenta. U terminalnoj fazi limfogene kanceroze stvaraju
se obostrani pleuralni izlivi.
14.OBOLJENJA MEDIJASTINUMA
Radiografski gledano medijastinum je podeljen Felsonovim

principom.
On ima svoj: a) Prednji deo prostire se od zadnjeg zida sternuma
do prednjeg zida traheje i linije koja se prua kao zadnja strana srca, b)
Srednji deo koji je smeten u predeo bifrukacije traheje i c) Zadnji deo se
prua do ravni koja se prua na 1cm preko prednje ivice kimenog stuba.
Gledano na vertikalnu liniju medijastinum ima svoj gornji deo koji
lei iznad T5 prljena, srednji koji je u predelu bifrukacije traheje a donji se
prua u regiji do nivoa preage.
Medijastinumski prostor moe da bude sedite brojnih patolokih
procesa sa razliitim sadrajem: vazduh ili patoloki gas, zapaljenski
infiltrati , nakupine masti, beningni i maligni tumori.
14.1.Pneumoperikard je prisustvo vazduha u
medijastinumu.Radioloka manifestacija je u vazdunom rasvetljenju koje
razdvaja medijastinumku pleuru od srane senke i ostatka
medijastinuma.Vazduh izmeu srane senke i dijafragme daje sliku
kontinuirane preage. Ukoliko je koliina vazduha u medijastinumu mala
117
vazuh se manifestuje kao traksta senka koja odvaja parijetalnu pleuru od

medijastinuma.
14.2.Akutni medijastinitis je retka pojava a nastaje kod
perforacije jednjaka, postoperativne infekcije, infekcije koje se ire iz
farinksaplua,pleure i limfnih vorova. Registruje se kao proirenje gornjeg
medijastinuma sa prisustvom i gasnog sadraja.Najsigurnija metoda za
utvrivanje akutnog medijastinitisa je CT snimanje.
14.3.Hronini medijastinitis moe da bude granulomatozan
( TBC, sarkoidoza i gljivine infekcije ) i fibrozan ( proistie iz
granulomatoznog i kao posledica zrane terapije medijastinumske
regije ).Rendgenografski paketi uveanih limfnih vorova ili opsenih
kalcifikacija u njima vide se nakon tomografskog snimanja.Fibrozni oblik
najbolje se uoava posle CT i MRI pregleda.
14.4.Medijastinumska lipomatoza nakupljanje masnog tkiva u
medijastinumu se javlja kao posledica gojaznosti ili endokrinih poremeaja
koje prati gojaznost.Radiografska manifestacija je proirenje gornjeg
medijastinuma simetrino sa polusenkom masnog tkiva koja se gubi iznad
gornje toraksne aperature.Znak je i postojanje masnog jastueta u
kardiofreninim uglovima.
14.5.Medijastinumska hemoragija je posledica trumatizacije
krvnih sudova medijastinumske regije usled bolesti ili povreda u toku
intervencija ili usled dugotrajnog korienja antikoagulativne terapije. Na
rendgen snimku se vidi proirenje gornjeg medijastinuma sa neotrim
konturama spoljnjih ivica . Dijagnostika metoda izbora kod ovih sluajeva
je CT pregled i aortografija.
14.6.Opstrukcija gornje uplje vene nastaje kao posledica
kompresije medijastinuma tumorskom masom medijastinumskom
fibrozom i trombozom vene cave superior.Na standardnom snimku plua
se vidi u desnom traheobronhijalnom uglu uveana senka v.azigos
( dijametar preko 7mm ). Najprecizniji podatak o opstrukciji daje CT
117
pregled koji pored uvida u lokalizaciju i stepen opstrukcije prikazuje i

patoloki proces odgovoran za nastalu opstrukciju.
14.7.Tumori medijastinuma mogu da budu maligni i beningni ali
isto tako u medijastinumu se javljaju i pseudotumori tj tvorevine koje
oblikom i veliinom imitiraju prave tumore.Dijagnostika tumora poinje sa
standardnim pregledom plua u PA poloaju, zatim moe da se radi USG
( kod tumora prednjeg medijastinuma ), CT i MRI a ranije se radila i
rendgenskopija.
15.DIJAFRAGMALNI IZLIV
Hemidijafragma ima horizontalni tok u predelu svoje medijastinalne

treine a odatle se luno sputa i gradi medijalni rub frenokostalnog
sinusa.Ukoliko se horizontalni tok dijafragme nastavlja lateralno od njene
polovine prema torakalnom zidu radi se o dijafragmalnom
subpulmonalnom izlivu. Takoe sliku daju i prelaz tenosti iz abdomena u
pleuralnu duplju.
117
RENDGENOLOGIJA GASTROINTESTINALNOG
TRAKTA
1. ANATOMIJA DIGESTIVNOG TRAKTA
Digestivni organi se pruaju od usta vrata torakalne i abdominalne

upljine sve do rektuma. Organi nadopunjuju jedan drugog a veoma vanu
ulogu imaju pljuvane lezde, jetra i pankreas.
117
1.1. Usta cavum oris poetni deo sistema za varenje. Poinje sa

labium oris superior et inferior tj usnama da bi se iza njih nalazila usna
upljina. U njoj se nalaze zubi dentes kojih ima ukupno 32 a koji su
smeteni u svojim leitima alveola dentes. Iza zuba smeten je jezik ili
lingua. Ispod jezika, sa strana i spreda nalaze se pljuvane lezde. Svod
usne upljine ine tvrdo nepce spreda ( palatum durum ) i meko nepce sa
zadnje strane ( palatum molle ) sa koga na ulazu u drelo visi uvula ili
resica.
117
1.2. drelo pharinx smeten je iza usne i nosne upljine pa pripada

i respiratornom i digestivnom traktu.
1.3. Jednjak oesophagus je duga elastina cev koja povezuje drelo
i eludac.dugaak je 23 do 35 centimetara a prostire se od estog
cervikalnog do devetog torakalnog preljena. Ima svoja tri dela i to: Pars
cervicalis vratni deo, pars thoracalis ili grudni deo i pars abdominalis ili
stomani deo. Karakteristina su tri njegova suenja i to na mestima gde
se see sa aortom, kod rave traheje i na mestu gde prolazi kroz
dijafragmu. Jednjak se zavrava sa cardiom tj ulazom u eludac.
117
1.4. eludac ventriculus ili gaster je organ smeten sa leve gornje

strane abdominalne upljine, nastavla se na jednjak a od njega kree
duodenum. Glavni delovi eluca jesu cardia ulaz, najvii deo ili fornix,
srednji deo ili corpus, zatim najnii deo fundus i na kraju se zavrava sa
pilorusom ili ulazom u duodenum. Na njemu se opisuju i dve krivine koje
spajaju cardiu i pilorus i to su: curvatura minor velika krivina i kurvatura
major mala krivina. Ulaz u eludac zatvara kruni mii sphincter cardiae
a na pylorusu se nalazi sphincter pylori. eludac ima svojih pet slojeva i to
117
serozu, subzerozu, miini deo, submukozu i mukozu. Mukoza je naborana

i nabori se zovu plicae mucosae. Glandulae gastricae su zaduene za
luenje eludanog soka, a najvaniju ulogu imaju one koje su smetene u
corpusu jer one lue kiselinu. Topografski gledano eludac je smeten tako
da mu cardia stoji uspravno u visini devetog torakalnog prljena, Fornix
mu je smeten blizu pripuja petog i estog rebra na levoj strani, dok je
pylorus u visini prvog lumbalnog prljena.
1.5. Intestinum tenue tanko crevo se nastavlja na eludac i ima
svoja tri dela duodenum ili dvanaestopalano crevo, jejunum ili srednji deo
creva i na kraju ileum tj zavretak tankog creva.
a) Duodenum smeten je u visini prvog i treeg lumbalnog prljena,
dugaak je oko 30 cm a ima oblik slova G. Poetni deo je proiren i zove se
bulbus duodeni. Na dvanaestopalanom crevu najznaajnija su dva ua tj
papillae. Gornja papila duodeni minor ( mala ) gde se uliva pancreasni
kanal i donja vee papilla ili papilla Vateri gde se ulivaju ductus
choledohus tj uni kanal i ductus pancreaticus maior tj veliku
pankreatini kanal.
b) Jejunum se nastavlja na
duodenum, poinje levo od
treeg lumbalnog prljena i
nastavlja se sa nizom vijuga. Ne
postoji jasan prelaz izmeu
jejunuma i ileuma.
c) Ileum smeten je u
donjem delu trbuha i ima niz
vijuga koje se zavravaju i
nastavljaju na debelo crevo. Taj
deo se zove ostium ileocaecale.
Ogranien je sa valvula ilaecaecalis u kojoj se nalazi kruni mii ili
sphincter ileocaecalis.
117
Tanko crevo je obavijeno visceralnim listom peritoneuma. Graeno je

iz istih slojeva kao i eludac a unutranjost ine nabori koji se zovu plicae
circulares Kerkringi sa kojih vise crevne resice ili villi intestinales.
Najznaajnije lezde u tankom crevu su Luberkunove, Brunerove lezde i
peyerove ploe koje skup limfnog tkiva.
117
1.6. Intestinum carsum ili debelo crevo nastavlja se na ileum.

Znatno je deblje
117
od tankog creva. Ono okruuje tanko crevo. Poinje sa cecumom na kome

se nalazi slepo crevo ili apendix, na njega se nastavlja uzlazni deo ili colon
asedens da bi sledei deo bio postavljen popreko pa se zove colon
transversum. Transverzalni deo se zavrava na levoj strani, presavija se na
dole i taj deo se zove colon descedens ili silazni deo. Njegov zavretak je u
visini leve prepone. Tu se
debelo crevo savija prema
sredini i prema natrag u
obliku slova S i taj deo se
zove sygma ili colon
sygmoideum. Na njega se
prema natrag i nadole
nastavlja rectom na kome
je najizraeniji proiren
donji deo ili ampulla recti
koji se zavrava sa
sphincterom anni ili
marom. Izmeu
ascedentnog i transverzalnog dela se nalazi flexura hepatica a na pregibu
izmeu transversuma i descedentnog dela nalazi se flexura lienalis.
Debelo crevo je graeno iz pet slojeva kao i tanko crevo ali u unutranjosti
ima mnogo manje nabora. Privreno je peritoneumom za zadnji
abdominalni zid.
1.7. Jetra hepar najvea i najvanija lezda sa spoljnjim luenjem.
Smetena je ispod desnog rebarnog luka u desnom hipohondriju.
Crvenosmee je boje i teka je oko 1500 grama. Podeljena je na tri lobusa:
lobus dexter - desni najvei, lobus sinister medijalni deo i na kraju lobus
quadratus najmanji deo koji se nalazi izmeu i iza dva navedena renja.
Obavijena je sa dva lista peritoneuma a privrena je za prednji trbuni
zid sa ligamentum flexure hepatis. Arteria hepatis i vena portae ulaze tj
izlaze iz jetre na mestu koje se zove porta hepatis.
117
Sa donje strane jetre se nalazi vesica felea tj skladite za u. Jetra

je graena od svojih osnovnih jedinica koje se zovu acinus, a skup vie
acinusa gradi
lobuluse koji zajedno
ine velike
renjeve.Sve ovo
zajedno ini jetreni
parenhim.Jetreni
parenhim obavija
kapsula capsula
hepatis Glissoni a ona
gradi tkz kostur jetre
strome hepatis.
U jetri se stvara
u cholos koja se
preko ductusa
hepaticusa izliva iz
jetre. Ispod jetre on
se spaja sa ductus
cisticus i sa njim gradi zajedniki izvodni kanal ductus chledohus koji se
uliva u dvanaestopalano crevo na mestu koje se zove papilla Vateri. u
se stvara u jetri, skladiti se u unoj kesi gde se i koncentrira a odatle se
sliva u dvanaestopalano crevo. u moe i direktno da doe iz jetre u
duodenum. una kesa je veliine 5 cm a moe da se iri. Njena sluznica
je graena od cilindrinog epitela koji upija vodu i koncentrie u.
Cirkulaciju jetre ini nutritivni krvotok koji ine arteria hepatica i
venae hepatica i funkcionalni krvotok koji ini vena porte sa pripadajuom
kapilarnom mreom koja se nastavlja na kapilarni sistem vena hepatica.
One se anastomoziraju odnosno spajaju sistem vene porte i sistem vene
cave inferior.
117
Jetru inervira
simpatikus sa ivcima
koji prate arteriu
hepaticu i
parasimpaticus sa
ograncima nervusa
vagusa. Kapsulu inervira
nervus phrenicus.
1.8. Guteraa
pankreas ima spoljanje i
unutranje luenje.
Nalazi se u srednjem
delu abdomena uz
njegov zadnji zid a
prostire se od zavoja
duodenuma do hilusa
slezine.Dugaak je oko
15 cm a teak do 90 grama. Lei u visini prvog i drugog lumbalnog
prljena. Satoji se od glave ili caputa koji je smeten u zavoju duodenuma,
srednjeg dela ili corpusa i repa ili caude pancreatis koja se nalazi u hilusu
slezina.
Graen je iz dva tipa jedinica: acinusi i Longerhansovih ostrva koji se
sastoje iz alfa i beta stanica. Acinusi stvaraju pankreatini sok succus
pancreaticus koji se preko pankreatinog kanala izliva u duodenum, dok su
Longerhansova ostrva zaduena za endokrinu funkciju tako da alfa
jedinice stvaraju glikogen a beta jedinica insulin.
Pancreas ima dva izvoda i to gornji ductus pancreaticus minor
manji i donji vei izvod ductus pancreaticus major a oba se ulivaju na
zasebna mesta u duodenumu.
117
Krvotok pankreasa ine arterie pancreaticoduodenalis i istoimene

vene. Inervacija pancreasa je preko simpaticusa i parasimpaticusa koji je
ogranak nervusa vagusa.
2.RENDGENOLOKE METODE PREGLEDA

GASTROINTESTINALNOG TRAKTA
Indikacije za pregled GIT jesu anamnestiki podaci ( oteano

gutanje, povraanje, povraanje krvi, goruica, tucanje, bol u trbuhu,
crne stolice, zatvor, krv u stolici, gubitak telesne mase i nadutost trbuha )
kao i nerazjanjene anemije, febrilna stanja nepoznatog porekla,
zaostajanje u rastu i razvoju, palpatorni nalaz tumora u trbuhu, oteana
defekcija.
Priprema bolesnika za pregled GIT pre pregleda mora da bude
prazan. Pacijent na bi trebao da uzima tenost i hranu 24 sata do nekoliko
minuta pre pregleda. Takoe ne bi trebao da pui dva do tri sata pre
pregleda. Upotrebu lekova koji imaju soli tekih metala treba obustaviti 48
sati pre pregleda. Kod ena u koje su u fertilnom dobu pregled treba da se
obavi u prvih deset dana menstrualnog ciklusa. Kod pregleda debelog
creva posebno treba obratiti panju da crevo bude potpuno prazno. 48 sati
pacijent uzima veoma laganu hranu uz obilato uzimanje tenosti.Pored
ovoga treba uzeti i laksantno sredstvo. Pre pregleda uraditi klizmu za
ienje.
Metodi pregleda i tehnike pregleda GIT a GIT se pregleda
metodama radioskopije, rendgenografije, ultrazvuka i kompijuterske
tomografije.Pregledi mogu biti nativni ili uz upotrebu kontrasnih sredstava.
Kontrasna sredstav koja se upotrebljavaju jesu barijumski kontrast
( u vidu suspenzija - barijumskog mleka ili barijumske paste ),zatim jodna
kontrasna sredstva ,negativna kontrasna srdstava ( vazduh i gas ) i dvojni
kontrast.Kontzrsno sredstvo koje se uzme per os dospeva kroz jednjak u
eludac a iz eluca pasaira se u duodenum. Njegov put kroz tanko crevo
117
traje 3 do 5 sati kada dospeva u cekum. Desnu fleksuru kontrast ispunjava

nakon 4 do 7 sati a levu od 1 do 3 asa nakon toga.Sigmu kontrast
ispunjava nakon 12 sati a u rektum stie najkasnije nakon 24 sata.Pasaa
barijumske suspenzije se ubrzava sa smanjenjem njene gustine i
temperature.
Stavovi i poloaji pacijenta za pregled GITa Pregledi se
obavljaju u stojeem ili leeem stavu ili na kosom stolu.Poloaji koji se
koriste su PA, AP,PDK ( 1.kosi ),PLK ( 2.kosi ), zatim levi i desni profil kao
i oba zadnja kosa snimka.Za preglede se koristi i Trendelendburgov poloaj
( za ispitivanje organskog refluksa ).
Elementi rendgen dijagnostike oboljenja GITa - Rendgen
dijaganostikom mogue je utvrditi funkcionalne i organske promene.
a)Funkcionalne promene se odnose na ; tonus ( hipertonija,
hipotonija, atonija, spazam, brzina evakuacije kontrasta ), peristaltici
( hiperkinezija, hipokinezija i rigiditet ) i na funkcionisanju sfingtera
( spazam i relaksacija ).
b)Organske se ispoljavaju preko anomalije u poloaju i deformisanju
izgleda ( veliina, oblik i kontura ).One pogaaju ceo organ kada su opte i
mogu biti lokalne kada je pogoen samo deo organa. Na konturi moe
nastati viak ili manjak.Viak na senci ukazuje na niu ( ulkusnu ili
karcinomsku ), divertikulozu, pseudodivertikulum, priraslicu i
fistulu.Manjak u senci oznaava incizuru dubok usek ili lakunu ire
ulegnue ili defekt u senci.
Organske promene mogu da budu izolovane ili u kombinaciji sa
funkcionalnim promenama.
3.NATIVNI SNIMAK ABDOMENA
Nativni snimak abdomena je sumacioni snimak abdomena i

retroperitonelnog prostora od kupola dijafragme do simfize.Koristi se u
dijegnostici akutnog abdomena.Akutni abdomen je stanje jakih
117
abdominalnih bolova uslovljenih peritonealnom iritacijom,koja e dovesti

do napetosti trbunog zida i tekog opteg stanja organizma.Izaziva ga
irenje upljih organa, peritonealna iritacija, infekcija i ishemija
organa.Radi se kada postoji sumnja na ileus ili perforaciju.
Snimak se radi u stojeem ili sedeem stavu ( PA poloaj ) i leeem
levom dekubitusu.
Analiza snimka omoguava da se vidi konture dijafragme,
mekotkivne strukture ( jetra, bubrezi i m.psoas ), gas u abdomenu
( eludac, bulbus duodeni,terminalni ileum i kolon ), hidrogasni nivoi
( eludac, terminalni ileum i kolon ),kalcifikacije ( fleboliti, mezenterijalne
limfne lezde,porcelanska una kesa, kalcifikacija mioma materice,
kalcifikacija zidova arterija ), zaostali barijum i kosti.
3.1.Sc.Chilaiditi nema kliniki znaaj.Na snimku se manifestuje
kao svetlina gasnog sadraja u kolonu ili po nehomogenoj svetlini ( gasni i
crevni sadraj )koji razdvaja desnu hemidijafragmu od jetre.Dijafragme je
potisnuta navie.
3.2.Pneumoperitoneum je rasprostranjenost gasa u
peritonealnoj upljini.Javlja se kao spontan i postoperativan.Spontani je
uzrokovan perforacijom ( ulkus eluca i duodenuma, maligna perforacija,
ulceracija divertikula.Znak je srpasto rasvetljenje u predelu ispod desne
hemidijafragme.Postoperativni pneumoperitoneum daje isti znak ali se on
spontano povlai nakon najvie 4 nedelje.Uzrokovan je bilo kojom vrstom
hirurke intervencije u abdomenu.
3.3.Subfrenini apsces je znak ogranienog gnojnog
peritonitisa.Oznaava nakupinu gnoja ispod desne hemidijafragme.Zapaa
se kao gasno rasvetljenje koje u donjem delu rasvetljenje sa nivom koje
odgovara subfreninom apscesu.U levom subfreninom prostoru
dijagnostika apscesa je oteana pre svega zbog prisustva gasa u elucu i
lienalnoj fleksuri kolona.
117
3.4.Intraabdominalni apsces javlja se postoperativno a regisruje

se kao gasno rasvetljenje homogenog ili nehomogenog karaktera i to
najee subdijafragmalno i subhepatino.
3.5.Ileus akutno oboljenje uzrokovano prekidom pasae crevnog
sadraja kroz tanko i debelo crevo.Moe da bude mehaniki i
dinamiki.Mehaniki moe da bude opturacioni ( prepreka u lumenu creva,
prepreka na zidu creva i prepreka izvan zida creva) i strangulacioni
( Invaginacija creva, inkaceracija, volvulus-uvrtanje ). Dinamiki ileus
moe da bude paralitiki ( prestanak peristaltike usled intoksikacija,
sepse,hirurkih zahvata, tromboze i enbolije mezenterijalnih krvnih
sudova ) i spastiki (spastike kontrakcije dela creva i nenormalni
peristaltiki talasi ). Radioloki dijagnostikuje se kao rastegnuta creva
gasom i nivoi tenosti u njima.U leeem stavu uoava se distenzija i
prikazan reljef.Takoe su vijuge u potpunosti ispunjene tenou znakovi
ileusa ne postoje.Znak ileusa je ako u tenosti postoje male koliine gasa
(znak perli) .
SINDROM CHILAIDITI PNEUMOPERITONEUM ILEUS

-SRP
4.RENDGENSKA DIJAGNOSTIKA OBOLJENJA JEDNJAKA
1.Rendgenska anatomija jednjaka Bez kontrasta jednjak se ne

vidi. Jednjak se vidi nakon uzimanja kontasnog sredstva.
117
U PA i PDK poloaju vidi se kartki cilindrini vratni deo gde je pasaa

kontrasta brza.U istim poloajima se i vidi grudni deo jednjaka u zadnjem
medijastinumu u svetlom retrokardijalnom prostoru ispred kime i grudne
aorte. Njegova irina varira od 15 do 22 mm.Na jednjaku se vidi otisak
aorte i levog bronha.Na donjoj polovini jednjaka se u toku rendgenoskopije
vidi njegovo kretanje uslovljeno pulzacijama srca ( klaenje ).Mesto gde
jednjak prolazi kroz dijafragmu se suava usled disanja.Neposredno pre
prolaska kroz dijafragmu i po ulasku u trbuh jednjak ima blaga proirenja
ili ampule.
U PLK poloaju jednjak ima vertikalni silazak sa blagim uglom
povijanja unazad pre ulaska u trbuh.U ovom poloaju kontura jednjaka
nema nikakva ulegnua a ako ona postoje to je znak patologije.
Ivice jednjaka treba da su glatke a sluznica se prikazuje u vidu
vertikalnih traka.
2.Tehnike pregleda jadnjaka -Stavovi pacijenta prilikom pregleda
su leei ili stojei.Poloaji su PA, PDK i PLK. Pre pregleda regija se
pregleda nativno ( radi otkrivanja stranog tela, paketa lezda i promena
na velikim krvnim sudovima ).
Kontrasna sredstva koja se koriste jesu barijumska pasta, barijumska
suspenzija ili jodni kontrast ( Gastrografin ).
Rade se pregledni i ciljani snimci. Nekada se upotrebljavaju i
farmakodinamska sredstva radi distanciranja funkcionalnih od organskih
poremeaja.
4.1.AHALAZIJA
117
Ahalazija je funkcionalni poremeaj u kome dolazi prilikom gutanja

do izostanka relaksacijedistalnog dela jednjaka a donji ezofagusni sfingter
je u hipertonusu. Rendgenska slika jednjaka daje uvid u njegovo proirenje
u gornjem segmentu i izgled iduenog slova S.Distalni deo je suen ali ima
otre i glatke ivice uz ouvanu sluznicu. U poetnim stadijumima
peristaltiki talasi su dublji ali kasnije peristaltika je odsutna.esto se
viaju ostaci hrane i tenosti.Diferencijalna dijagnoza moe da bude
karcinom kardije.
Ezofagitis - razvija se u donjoj treini jednjaka udruen sa hijatus
hernijom a znak je hiperkinezija i spazam distalnog dela. Nabori sluznice
su u poetku iri da bi kasnije bili izbrisani.Kod due bolesti zbog
granulacijskih promena mogu se videti i rasvetljenja u vidu polipa, dok
fibrozni proces dovodi do stenoze. Diferencijalna dijgnoza vodi prema
karcinomu infiltrativnog tipa.
Peptiki ulkus jednjaka javlja se najee u trbunom delu
jednjaka. Rendgenski znak je pojava nie Koja moe biti ivina ili u
sluznici. Na mestu nie se vidi stenoza koju uzrokuje edem i
spazam.Suenja su proksimalno i distalno ali ostatak jednjaka je dilatiran.
Diferncijalna dijagnoza je karcinom i divertikulum
4.2.STRANA TELA U
JEDNJAKU
Strano telo u jednjak stie

zadesno.Pacijent je uznemiren,
kalje i gui se. Postoji
hipersekrecija iz nosa i
usta.Rendgen pregled se radi
brzo, najee u kosim i
profilnim poloajima da srana
senka ne bi maskirala strano telo.Strana tela koja imaju veliku gustinu se
117
lako uoavaju dok organska strana tela se ne vide.U ovom sluaju daje se
malo barijumskog mleka da bi se odredilo masto mehanike opstrukcije.
Strano telo se vadi endoskopski a ukoliko proe do eluca rendgenski
pregledi prate strano telo do izlaska iz GITa.
Kongeneitalna atrezija i stenoza - Atrezija lokalizovana najee
u visini bifrukacije sa estiom komunikacijom sa disajnim putevima pa se
nativnim snimanjem registruje vea koliina vaazduha u elucu i crevima.
Ukoliko postoji komunikacija daje se jodno kontrasno sredstvo koje e
preko fistule obeleiti i disajne puteve. Kod stenoze vidi se suenje
najee u donjoj treini sa proksimalnom i distalnom dilatacijom jednjaka.
Konstrikcije nastale dejstvom kaustinih materija najee
pogaaju fizioloka suenja jednjaka a najee u visini bifurkacije
traheje.Rendgenski se utvruje poloaj, prostranstvo i stepen suenja.
Divertikulumi jednjaka su vreasta ograniena proirenja zida
jednjaka razliite veliine i lokalizacije.Po anatomskoj lokalizaciji mogu biti
faringozofagusni, epibronhijalni i epifrenini.
117
4.3.VARIKSI JEDNJAKA
Za nastanak variksa jednjaka odgovoran je otean protok krvi u

portnom sistemu kao i poveanje pritiska
u istom. Nastaju prvo u donjem delu da
bi se kasnije proirili na ceo
jednjak.Metoda izbora je endoskopija ali
se postojanje variksa moe utvrditi i sa
rendgen pregledom.
Pregled se radi sa jako tenom
barijumskom suspenzijom i u maloj
koliini. Gui kontrast moe da istisne
krv iz proirenja.
U poetnom stadijumu variksa lumen
jednjaka je blago proiren da bi se u kasnijim fazama razvoja lumen
117
znatno proirio. Radioloki znak postojanja variksa je niska bisera tj

trakasta rasvetljenja ovalnog ili okruglog oblika dok se nabori sluznice
delom proiruju a delom briu. Ukupna slika sluznice jednjaka lii na
hrastovu koru.
Diferencijalna dijagnoza moe biti mehurii vazduha koji nestaju
ponovnim uzimanjem kontrasta, granulacioni ezofagitis a ponekad i
maligne lezije jednjaka.
4.4.TUMORI JEDNJAKA
7.1.Beningni tumori jednjaka su retki.Mogu se javiti na irokoj

osnovi ili na peteljci.Pri rendgen pregledu daju sliku okruglog ili ovalnog,
otro ocrtanog defekta u jednjaku oivienog kontrastom.Ukoliko je tumor
na peteljci on se pomera sa menjanjem stava i poloaja pacijenta.Prave
deliminu ili potpunu opstrukciju jednjaka a onda je prisutna i proksimalna
dilatacija.
7.2.Karcinomi jednjaka lokalizuje se u bilo kom delu jednjaka a
najee na mestu fiziolokog suenja.Moe biti skirusni i medularni a iz
LEIOMIOM JEDNJAKA KARCINOM JEDNJAKA
ova dva se razvija i ulkusni tip karcinoma.Radioloki gledano rani znak je
117
ograniena nepravilna kontura zida bez smetnji u pasai kontrasta.Reljef

sluznice je nepravilan a u kasnijim fazama je i izbrisan. U kasnijim fazama
vide se lakunarni defekti koji daju sliku prekida kontinuiteta zida jednjaka.
Iznad tumora jednjak je blago proiren.
4.5.KOMPRESIJE I POMERANJA JEDNJAKA
Uzroci kompresija i pomeranja jednjak su mnogostruki a pre svega

to su : struma i tumori vrata, tumori medijastinuma, pleuromedijastinalne
adhezije, atelektaza plua, aneurizma luka i descedentne aorte, uveanje
leve pretkomore, kifoskolioza, desnostrani luk aorte i dvostruki luk aorte.
4.6.HIJATUSNA HERNIJA
Hijatus hernija moe da bude :

a)Kratak jednjak - kongenitalan ili steen pa se kardija i deo eluca
nalaze u grudnoj upljini
b)Klizea hijatus hernija kada ezofagogastrini spoj i deo eluca
prolazi kroz hijatus
c)Kotrljajua ili paraezofagusna hijatus hernija
ezofagogastrini spoj je ispod dijafragme ali deo eluca prolazi kroz
hijatus.
d)Kombinovana klizajua i kotrljajua hijatus hernija
Hijatus hernija ima okruglast, ovalan ili kupast izgled.Njena gornja
kontura je nekada neravna.Indirektni znaci su smanjen i deformisan
vazduni mehur u forniksu, postojanje prstenaste senke ili prstenaste
senke sa nivoom tenosti iza srca i nabori sluznice eluca koji su upravljeni
u pravcu hijatusa.
4.7.OPERISANI JEDNJAK
117
Postupak se sastoji od ekstripacije jednjaka ili plastine

rekonstrukcije. Rekonstrukcija se radi kao transmedijastinalna
ezofagogastrostomija, transmedijastinalna ezofagokolonostomija i
retrosternalna ezofagogastrostomija i retrosternalna
ezofagokolonostomija. Radioloki pregled preko pasae kontrasta
omoguava da se vidi koji je postupak hirurkog leenja uraen, ali i da
se utvrdi maligni recidiv ili pojava peptikog ulkusa.
5.RENDGENSKA DIJAGNOSTIKA
OBOLJENJA ELUCA I DUODENUMA
1.Rendgen anatomija eluca eludac je proireni deo

subdijafragmalnog predela GITa. Nalazi se ispod levog dela
dijafragme.Svojim vertikalnim delom nalazi se sa leve strane kimenog
stuba a horizontalnim prelazi kimeni stub u visini L1 prljena.eludac lei
izmeu T10 i L1 prljena.
Rendgenski gledano eludac ima izgled pljosnate cevi a opisuju mu
se dve strane, dve ivice, dva otvora i dva pola. Prednja strana je okrenuta
prema napred i nagore.Zadnja strana je okrenuta prema unazad i
nadole.Desnu ivicu ini mala krivina i ona je dugaka oko 15cm.Levu ivicu
ini velika krivina koja ima duinu do 40 cm. Kardija ili ulaz eluca
odgovara donjem kraju jednjaka.Pilorus ili izlazni otvor odgovara spoju
eluca i duodenuma.
Pri pregledu u stojeem stavu razlikuju se vertikalni i horizontalni
deo.Na vertikalnom delu iznad kardije i pod levom dijafragmomse nalazi
forniks eluca.Od kardije do kaudalnog pola se prostire korpus eluca.Mala
krivina ima glatku strukturu a velika je nekada nazubljena zbog
ortagonalne ili kose projekcije nabora sluznice. Najnia taka velike krivine
je kaudalni pol. Pilorus se vidi na rendgenu kada je otvoren u vidu trakaste
117
senkeduine oko 0,5cm. Nabori eluca su paralelni sa uzdunom

osovinom.
Oblik i veliina eluca variraju a najvie zavise od tonusa, grae
bolesnika,stava i poloaja u kojem se bolesnik pregleda.Normalno eludac
ima oblik slova J i to je normotonian eludac. Hipertonian eludac ima
skraenu siluetu i lii na volovski rog dok je hipotonian eludac izduenog
izgleda.
117
2.Rendgen anatomija duodenuma on je poetni deo tankog

creva i prostire se od pilorusa do duodenojejunalne fleksure. Duina mu je
do 30cm a irina oko 5cm u poetnom delu a 3cm pri
zavretku.Duodenum lei izmeu L1 i L3 prljena.Svojom vijugom obavija
glavu pankreasaIma oblik nepotpunog kruga u obliku slova U. Bulbus
duodeni je poetni deo i dug je 3 cm.Na njemu se razlikuju baza, dva
recesusa, dva zida i dve krivine.Maola krivina je u produetku male krivine
eluca a velika u produetku velike krivine eluca.Bulbus uopteno je
kupastog oblika.Reljef sluznice je gladak uz uzdune nabore.Prednjom
stranom bulbus nalee na jetru i unu kesu a zadnjom stranom na ductus
holedohus. Posle bulbusa vidi se gornja fleksura na koju se nadovezuje
descedentni deo duodenuma. Dug oko 8 cm. Na ovom delu ivice
duodenuma su nazubljene zbog orto projekcije nabora sluznice. Papila
vateri se prikazuje prilikom hipotone duodenografije u vidu lastinog repa
na medijalnom zidu duodenuma.Zadnja strana descedentnog dela
duodenuma nalee na unutranju ivicu desnog bubrega, unutranja strana
je u dodiru sa pankreasom a spoljanja strana je u dodiru sa desnim
renjem jetre.U donjem delu u dodiru je sa ascedentnim kolonom. Ispod
nishodnog dela se prua donja fleksura koja se nastavlja na 8cm dug donji
horizontalni deo koji se naslanja na glavu pankreasa.Na ovaj deo nastavlja
se koso ulevo pars ascedens koji ide prema L2 prljenu.U nivou istog lei
duodenojejunalna fleksura otrog ugla sa otvorom okrenutim prema dole.
5.1.RENDGENSKI PREGLED ELUCA I DUODENUMA
Pregled eluca i duodenuma se glada kao jedan pregled i zavrava

se kada kontrast napusti duodenum.
Radi se u stojeem stavu i PDK poloaju. Pacijent popije 2 do 3
gutljaja kontrasta ( barijumska suspenzija ) i tada se prati pasaa
kontrasta kroz jednjak i njegov ulazak u eludac. Gleda se izgled sluznice
117
u svim poloajima i u leeem stavu. Kontrast se rasporeuje po sluznici

uz pomo tubusa ili rukom. Nakon ovoga popije se ostatak kontrasta i tada
se gleda peristaltika eluca. Amplituda talasa je dubine unutar 1cm sa
priblinom frekvencijom od 3 talasa u minutu.
U stojeem stavu u forniksu eluca treba da se vidi vazduni mehur
pravilnig,glatkih i zaobljenih kontura.Odsustvo mehura kao i nepravilnost
njegove konture uz prisustvo mekotkivne senke ima dijagnostiki znaaj u
sluaju postojanja ekstra i intragastrinih procesa.Dalje se posmatra
poloaj, veliina i oblik eluca,njegov tonus, izgled njegove konture i
peristaltika. Rendgen pregled se nastavlja sa pravljenjem preglednih i
ciljanih snimaka.
Bulbus duodenuma se snima prilikom punjenja kontrastom i kada se
on isprazni i to u PDK i PLK poloaju.Procenjuje se pravilnost oblika, irina
i oblik duodenalnog venca, konture zida duodenuma, izgled reljefa
sluznice i pasau kontrasta.
5.2.HIPOTONIJSKA DUODENOGRAFIJA
Hipotona duodenografija se radi u sluajevima kda je potrebno

dijagnostikovati zapaljenski i maligni proces na papili,hronini pankreatitis,
karcinom glave pankreasa i duodenuma kao i kod mehanikog ikterusa.
Hipotonizacija duodenuma omoguava relaksaciju negovih zidova
uklanja se autoplastika sluznice i usporava put kontrasta kroz
duodenum.Na ovaj nain kontrast se due zadrava na povrini sluznice.
Bolesnik guta duodenalnu sondu sve dok joj vrh nedoe do gornje
duodenalne fleksure.Zatim se bolesniku daje im amp.Buscopan a kroz
sondu se ubrizgava ksilokain. Ovo omoguava da smanji luenje
serotonina u duodenumu i redukuje se sekrecija pankreasa i sluznice
duodenuma.Posle ovoga se daje 100ml barijumske suspenzije kroz sondu i
vri se snimanje u leeem stavu na leima pa zatim na trbuhu.Nakon
117
snimanja pricem se kontrast velikim delom aspirira iz duodenuma pa se

ubacuje oko 200ml vazduha pa se pregled nastavlja u dvojnom kontrastu.
5.3.ULCUS VENTRICULI
Glavni znak ulkusa je

nia.Najea lokalizacija je na
vertikalnom delu male krivine,
zadnjem zidu eluca i antralnom
delu i pilorusu.Iznad linije kardije nia je znak maligniteta.Najee je
solitarna a veoma retko multipla,razliite veliine ( nekoliko centimetara ) i
oblika ( ovalne, bubreaste,okrugle ).Osim ovoga postoje jo i nesigurni
znaci u vidu spazma u vidu useka na velikoj krivini, kardiospazam, spazam
antruma, pilorospazam i hipersekrecija.
1.Komplikacije ulcusa
a) Perforacija nativni snimak abdomena pokazuje ispod
dijafragme rasvetljenje srpastog oblika
b)Penetracija probijanje zida eluca i penetracija u jetru,pankreas
i jejinum. Rea je penetracija u trbuni zid,transverzalni deo klona i
slezinu.
c)Krvarenje otkriva se samo angiografski.
d)Promena oblika eluca moe biti viestruka: kao patoloka
kaskada zadnjeg zida eluca, kao oblik peanog sata, eludac u obliku
pua ili duvankese i stenoza pilorusa. Stenoza dovodi do dekompenzacije i
irenja eluca tako da on lii na meinu.
e)Perigastrine adhezije - dovode do pomeranja
eluca,smanjenja njegove pokretljivosti i poremeaja peristaltike.
117
f)Maligna alteracija
5.4.TUMORI ELUCA
Tumori eluca mogu biti beningni i maligni.

1.Beningni tumori eluca jako su retki.Nastaju kao mukozni
polipi, submukozni fibromi, od miinog sloja lejomiomi i od nervnih
elemenata neurinomi. Oni mogu da budu endogastrini,egzogastrini i
endoegzogastrini. Lokalizovani su najee u antrumu i forniksu mada se
nalaze u svim delovima eluca. Rendgenski znak je kruni defekt a sa
dvojnim kontrastom prikazuje se kao mekotkivna,jasno ocrtana
senka.Peristaltika je normalna osim kada je tumor veoma velik a
pranjenje je normalno osim kada nema opstrukcije pilorusa.Tumor na
peteljci je pokretan a na povrini tumora nekad moe da se nae pupak tj
mesto nekroze tumora. Egzogastrini tumori mogu da dovedu do
deformacije kontura eluca i potiskivanja eluca delimino i u
celini.Najznaajniji oblik tumora
su polipi koji su znaajni zbog
maligne alteracije i perniciozne
anemije koja ih prati.Vide se kao
ovalni i otro ocrtani defekti ,
veliine trenje, a mogu biti
solitarni, multipli i difuzni.
2.Rani karcinom eluca
Za otkrivanje karcinoma u ovom
stadijumu potrebno je uraditi
kombinovani pregled eluca koji e omoguiti pravljenje preglednih i
117
ciljnih snimaka u dvojnom kontrastu.Zatim se rade pregledni snimci eluca

koji je ispunjen kontrastom i ciljani snimci pri doziranoj kompresiji.Znaci
ranog karcinoma su vegetacija polipoidnog izgleda, ulceracija, segmentni
rigiditet lokalizovan na maloj krivini eluca.U predelu lezije mogu se nai
prekid nabora sluznice, lokalizovano zadebljanje nabora, spajanje i
nestanak nabora.
2.Odmakli karcinom eluca Postoje dva tipa i to: medularni
( vegetantni ) i infiltrativni ( skirusni ).
a)Medularni oblik karcinoma daje sliku ulceracije, lakunarni defekt
na konturi eluca iliu njegovoj siluet koji je neotar i nepravilnih
kontura.Postoji prekid i destrukcija okolne sluznice.Ulceracija se vidi u
obliku kao nia oblika neparavilnog kratera.U predelu lezije peristaltiki
talasi su ili smanjeni ili nedostaju.
b)Skirusni oblik moe biti lokalizovan i difuzan. Lokalizovan oblik
daje sliku rigidnog zida eluca, bez peristaltike,lumen se suava zbog
cirkularnog irenja lezije a eludac dobija izgled peanog sata.Ukoliko je
zahvaen pilorus evakuacija eluca je ubrzana. Kod difuznog oblika
infiltracija zahvata kompletan zid eluca, postoji mikrogastrija,konture
eluca su rigidne, nabori sluznice se ne prikazuju a peristaltike nema.
Komplikacije karcinoma eluca jesu krvarenje, perforacija i
penetracija na susedne organe ali i stvaranje fistula najee
gasterokolinih.
5.5.ULCUS DUODENUMA
117
Nia je pouzdan i glavni znak ulkusa. U najveem broju sluaja ona

je smetena u bulbusu i ima veliinu zrna graka.Lokalizovana je u
prednjem ili zadnjem zidu bulbusa blie bazi i maloj krivini
bulbusa.Najbolje se prikazuje u PLK poloaju i tada ima oblik sisice,zupca
ili trna.Ulkus na prednjem zidu sklon je perforaciji a na zadnjem zidu
krvarenju.Izraen je edem sluznice kao i konvergacija nabora.Ulkus je u
najveem broju sluajeva solitaran ali retko moe das bude i uparen pa
imamo jedan na prednjem i jedan na zadnjem zidu. Postoje i indirektni
znaci postojanja ulkusa koji nisu sto procentno sigurni ali mogu da ukau
na njegovo postojanje, a to su : funkcionalni poremeaji, spazam antruma
kardije i pilorusa, kao i poveana iritabilnost sluznice to onemoguava
punjenje duodenuma sa kontrastom tj. Zadravanje istog u duodenumu.
Najee komplikacije duodenalnog ulkusa jesu penatracija i to
najee na pankreas i holedohus, zatim perforacija, stenoza pilorusa,
stvaranje unutranjih spontanih fistula i deformacija bulbusa.
5.6.STENOZA DUODENUMA
Uzrok je prepreka u lumenu ili

proces u zidu
duodenuma.Najei uzrok
opstrukcije je kamenac koji
dospeva u duodenum iz
holedohusa. Kamenac se
rendgenski moe uoiti samo ako
je slojevite grae ili je
predstavljen prstenastom krenom senkom.Problem moe da predstavlja i
polip eluca koji proe kroz pilorus i naprevi opstrukciju u gornjem delu
duodenuma.Stenozu moge da izazovu i oiljne promene posle
duodenalnog ulkusa.Nisko pozicioniranu stenozu moe da izazove tumor
duodenuma, limfogranulomatoza ili Kronova bolest duodenuma.
117
5.7.TUMORI DUODENUMA
1.Beninigni tumor daje sliku okruglog ili ovalnog otro ocrtanog

defekta,glatkih kontura koji se ispoljava posle punjenja duodenuma
barijumskim mlekom.Ukoliko se radi hipotona duodenografija sa dvojnim
kontrastom tumor se prikazuje kao mekotkivna otro ocrtana senka.
2.Karcinomi i sarkomi se javljaju kao maligni tumori duodenuma.
a)Karcinom je redak i obino je peripapilarni.Prikazuje se kao
stenozna lezija. Lumen je na mestu tumora suen, konture su nepravilne a
nabori sluznice su izbrisani. Nekada je prisutna i dilatacija proksimalno i
distalno od mesta maligne lezije.
b)Sarkomi se prikazuju kao rigiditet dela na kome je lezija kao i
suenjem lumena duodenuma.
6.RENDGENSKA DIJAGNOSTIKA TANKOG CREVA
1.Rendgenska anatomija tankog creva jejinum i ileum ima oblik

viestruko izvijugane trake koja se prostire od duodenojejinalne fleksure
do cekuma koji se projektuje u predelu desnog sakroilianog zgloba.
Jejinum se nalazi u gornjem levom kvadrantu abdomena i u njegovom
gornjem srednjem delu.Ileum se nalazi u donjem srednjem delu,karlici i
donjem desnom kvadrantu.Jejinum zauzima dve petine duine tankog
creva a ilem preostale tri petine. Anatomski gledano dugako je 6m a
rendgenski gledano od 2,5m do 4m.irina je od 2,5cm za jejinum do
1,5cm za ileum na mestu ulaska u cekum.Barijusmakim pregledom vide se
svetle pruge koje odgovaraju Kerkringovim naborima, dok su tamne pruge
tanki slojevi Barijumskog mleka izmeu dva susedna nabora.Vijuge su
najee grade navoje u obliku slova U.
6.1.RENDGENSKI PREGLED TANKOG CREVA
117
Indikacije za pregled tankog creva su okultno ili manifestno

krvarenje, neobjanjivi bolovi u trbuhu lokalizovani periumbilikalno u
donjem desnom kvadrantu abdomena, promene u uestalosti i izgledu
stolica, febrilna stanja nepoznatog porekla, zaostajanje u rastu i razvoju i
irigografski nalaz ulceroznog i granulomatoznog kolitisa.
Klasian pregled tankog creva se obavlja kao nastavak pregleda
eluca i duodenuma ili kao zaseban pregled.Kontrast se unosi per os,
sondom ili klizmom za donje partije debelog creva.Kontrasno sredstvom je
barijumska suspenzija.Kontrast moe da se popije u jednom aktu ili
frakciono a prave se ciljani i pregledni snimci. Ako treba da se ubrza
pasaa kontrasta daje se hladna barisjumska suspenzija ili naki
farmakoloki preparat.
1.Enterokliza je bifazina intubaciona metoda koja se sastoji u
transtubularnom davanju barijumske suspenzije kome sledi 0,5%
meticeluloze.Pregled se zavrava relaksacijom vijuga intravenski
davanjem relaksansa.
a)Priprema pacijenta postoji dve faze u pripremi pacijenta.U prvoj
fazi pacijent dan pre pregleda uzima tenu ishranu ,osloboenu bilo
kakvih vrstih materija,bez mleka i mlenih proizvoda i konzumacije
gaziranih pia.Da bi oistio digestivni trakt uzima laksativ ( Fortrans je
najbolji izbor ).Neposredno pre pregleda beika mora da mu je puna jer to
omoguava podizanje crevnih vijuga.
b)Priprema kontrasta kontrasno sredtvo mora da je niskog
viskoziteta pravi se u odnosu barijum : voda 1:2 u koliini od 400 do
600ml.Meticeluloza se priprema pre samog pregleda u koliini od
1l.Ukoliko se priprema ranije ona mora biti u zamrznutom stanju.Kontrast
mora da se daje na temperaturi od 20 stepeni.
c)Za izvoenje pregleda neophodna je Nikolasova sonda duine 130
do 150cm u zavisnosti od konfiguracije pacijenta sa icom vodiem i
balonom za fiksaciju.
117
Pregled se izvodi davanjem lokalnog anestetika pacijentu ( Lidokain )

i peroralnim ili transnazalnim plasiranjem sonde. Plasiranje sonde do faze
ulaska u eludac radi se u stojeem stavu i bez korienja
fluoroskopije.Kada sonda ue u eludac skopija se ukljuuje da bi se
omoguio njen ulazak u duodenum ,posle ega se ona fiksira balonom.
Sledi frakciono davanje kontrasta u koliini od 80ml u toku jednog minuta.
Davanje kontrasta traje oko 5 minuta. Posle ovoga daje se 0,5% rastvor
meticeluloze.Prave se pregledni snimci barijumske pa zatim meticelulozne
faze, i na kraju se rade 4 do 5 ciljanih snimaka od koji je jedan
duodenojeinualne fleksure.
Normalna pasaa kontrasta omoguava da se posle davanja 3ooml
kontrasta prikae ceo jejinum.Kod
hipoperistaltike tek e nekoliko
vijuga biti prikazano dok kod
hiperperistaltike bie ispunjen i
ceo ileum.
Meilcelulozna faza omoguava
otkrivanje morfolokih promena i
procenu mukoznog oblaganja.Kod
normalne mukoze oblaganje je
intaktno u intervalu od 20 do 40
minuta.Slabo mukozno oblaganje govori u prilog zapaljenskog procesa
( enteritis ili mukozna iritacija ).
Enterokliza omoguava veoma dobar pregled nabora tankog creva
koji u normalnim uslovima iznose 1,7 do 2mm za jejinum i 1,4 do 1,7mm
za ileum.Na patologiju ukazuje debljina nabora vea od
2,5mm.Neregulaaran raspored nabora se vidi kod inflamatorne infiltracije,
kod hroninog radijacionog enteritisa i adhezije.Ukoliko je prisutno
zadebljaje nabora bez deformacija uzrok je edem ( kod hroninog
pankreatita ).Debljina zida ne sme da bude vea od 2mm.Ovo se gleda na
delovima gde su dva susedna disdendirana segmenta striktno paralelna u
117
duini od minimalno 4cm a irina tog dela ne sme da bude vea od

4mm.Zadebljanje zida je
najee kod Kronove bolesti.Takoe veoma lako se utvruju polipoidne
promene
( TBC Kronova bolest ), divertikuloza kao i ulceracije na zidu tankog creva.
7.RENDGENSKA DIJAGNOSTIKA DEBELOG CREVA
Pri rendgenskom pregledu debelo crevo ima cilindrini oblik sa

haustorima koji su najizraeniji na transverzalnom kolonu.Najiri je u zoni
cekuma da bi se suzio do regije rekuma koji se prikazuje kao
proirenje.Leva fleksura je via od desne pa transverzalni deo ima
nishodni tok od leve prema desnoj fleksuri.Kod normalno graenih osoba
popreni deo kolona je u visini ilijanih grebena.Cekum se projektuje na 2
do 3 cm od acetabuluma. Projekcija celog debelog creva je u obliku
irilinog slova P ili M. Konture zidova debelog creva su glatke i otre.
7.1.RENDGENSKI PREGLED DEBELOG CREVA
Osnovni radioloki pregled debelog creva je irigografija.Priprema za

pregled je ista kao i priprema za pregled tankog creva ali se preporuuje
da se na dan pregleda pacijentu uradi klizma klizma za ienje to e
omoguiti da kolon bude potpuno ist.
Takoe pre irigoskopije treba da se uradi USG,rektosigmoidoskopija i
labaratorijska analiza serumskog Fe.
Pregled se zapoinje davanjem klizme sa barijumskom
suspenzijom.Plasira se rektalni kateter koji je crevom povezan za
pneumokolon u kome se nalazi barijumski kontrast. Kontrast se uvodi u
debelo crevo prko vazdune rune pumpe.Prvi poloaj pacijenta je
117
PDK.Skopijom se prati ispunjavanje rektuma i sigme sa kontrasnim

sredstvom.Kada se ovaj deo creva ispuni pacijent lei u PA poloaju i
punpanjem kontrast ispunjava descedentni,transverzalni i ascedentni deo
kolona i cekum.Panja se obraa i na levu i desnu fleksuru kolona.U toku
pregleda pacijent zauzima i PLK poloaj da bi se prikazalii svi delovi kolona
bez efekta superponiranja.Takoe treba obratiti panju i na pritisak
kontrasnog sredstva u kolonu jer moe doi do ulaska kontrasta u
terminalni ileum preko Bauhinijeve valvule to moe opet da dovede do
ispunjavanja ileuma kontrastom to moe loe da utie na ukupnu sliku i
izazove superponiranje sa delovima kolona.Rade se pregledni i ciljani
snimci kolona.
Po zavrenom snimanju kontrasne faze pacijent se prazni,i vre se
snimci reljefa sluznice.Sledei korak je plasiranje rektalnog katetera i
davnje vazduha kao kontrasta da bi se uradio pregled i snimanja u
dvojnom kontrastu.Davanjem vazduha dolazi do proirenja kolona to
dovodi do brisanja nabora sluznice ali do veoma dobrog prikaza
intrahaustralnih muskularnih nabora.
Irigografijom dobija se pregled
poloaja,duine,irine,pokretljivosti,izleda i kontura zidova,tonusa i izgleda
reljefa sluznice kolona.
7.2.ANOMALIJE DUINE, POLOAJA, ROTACIJE

I FIKSACIJE KOLONA
1.Anomalije duine kolona najea anomalija u duini kolona je

dolihosigma koja predstavlja abnormalno dugaku sigmu to moe da
bude uzrok stvaranja valvulusa ali i inkaceracije tankog creva sa dugom i
izvijenom sigmom.
2.Anomalije poloaja kolona su raznovrsne ali su posledica
kongenitalnih malformacija.Ovde spadaju kompletna inverzija poloaja
debelog creva tj poloaj slike u ogledalu.Sledea anomalija je
117
pozicioniranje dela kolona izmeu kupole desne hemidijafragme i jetre

( Sc. Chilaiditi ).Mogua anomalija je i cekum mobile i javlja se kada ne
doe do srastanja mazakolona sa peritoneumom zadnjeg trbunog zida u
fetalnom dobu.Ushodni kolon je toliko pokretan da cekum moe da bude
invertovan sa poloaj apendiksa u predelu holeciste.
3.Megakolon predstavlja abnormalno proirenje kolona i javlja se
kao kongenitalni megakolon, idiopatski megakolon, dolihokolon i
simptomatski megakolon.
7.3.ULCEROZNI KOLITIS
Promene se otkrivaju preglednim snimcima i irigografijom. Na

nativnim snimcima vide se velike dilatacije naroito sigmoidnog kolona.Zid
je napet i zadebljao a nekad se vide i pseudopolipozne promene koje
prominiraju u lumen kolona. U ovom stadijumu bolesti irigografija nije
mogua.
Ako se irigografija radi u ranijoj fazi bolesti promene koje se vide su:
deformisan reljef sluznice usled edema i spazma, nabori sluznice su
zadebljali.Haustre nestaju a reljef sluznice ima mermerni izgled.Vidi se
dupla kontura zida kolona a pojavom ulceracija ivice su nareckane i
zupaste.
U fazi regresije dolazi do delimine regeneracije sluznice a ona
dobija pseudopolipozni izgled.U kasnijem stadijumu kolon dobija izgled
glatke olovne cevi zbog napredovanja fibroznog procesa.Zapremina kolona
se smanjuje.Nabori sluznice se naziru kao nepravilne pruge u obliku strija.
Komplikacije su perforacija, stvaranje fistula i pojava karcinoma.Kao
diferencijalna dijagnoza moe da se pojavi Kronova bolest,TBC kolona,
polipoza i mukozni i amebni kolitis.
7.4.KRONOVA BOLEST
117
Javlja se kao lokalna ili difuzna promena.ee zahvata desnu stranu

kolona.Promene mogu biti segmentne sa delovima kolona izmeu koji su
potpuno zdravi.Na zahvaenom delu vidi se suenje.Na reljefu sluznice
vidi se znak kaldrme.
Kod difuznog oblika bolesti kolon je suen i skraen sa nejednakom
irinom lumena.Konture zidova su neravne sa pojavom iljaka. Pri punjenju
klizme vidi se polipoidna rasvetljenja.
Diferencijalna dijagnoza moe da bude TBC kolona ili ulcerozni
kolitis.
7.5.TUBERKULOZNI KOLITIS
Lokalizovan je u ileocekalnom predelu i koloni.Znak postojanja TBC

kolona jeste neispunjavanje cekuma kontrastom dok se terminalni ileum i
ascedentni kolon pune kontrastom. U fazi ulceracije kontura cekuma je
nareckana.Cekum je skraen i suen.Oiljne promene daju sliku
skvravanja zida kolona na jednoj i pojave izboina na drugoj strani zida
kolona.
7.6.TUMORI KOLONA
1.Beningni tumori kolona najei beningni tumor jeste

polip.Moe biti razliite veliine sa tim da je najvei veliine jajeta.Javlja se
kao solitarni ili multipli tumor. Polip moe da bude fiksiran za zid jednim
svojim delom ili moe da visi na kraoj ili duoj peteljci.Najbolji prikaz je u
dvojnom kontrastu kada se prikazuje kao otro ocrtana mekotkivna senka
koja prominira sa zida u lumen creva a koja je oiviena tankim slojem
barijumske suspenzije.Komplikacije su maligna alteracija i invaginacija.
2.Karcinom kolona - najee je lokalizovan u rektumu ili sigmi.
Po prirodi on moe da bude primarno multipli tumor. Otkriva se posle
irigografskog pregleda ili CT abdomena i male karlice.Pri irigografiji vidi se
117
defekt u punjenju kontrastom u vidu otiska prsta, polusenke ili destrukcije

nabora sluznice, kao i ulcerozna promena na mestu defekta.Lumen creva
je suen a konture zida su nepravilne.Infiltrativni tip karcinom razvija se
prstenasto i stvra stenozu.Kao komplikacije mogu se videti opstrukcija,
perforacija i nastanak fistula.
7.7.DIVERTIKULITIS
Divertikuli se javljaju kao multiple promene i najee na

sigmoidnom delu kolona.Veliine su zrna graka a vide se kao uturice
otrih i glatkih kontura sa naborima sluznice koji ulaze u njh. Hronina
retencija u divertikulumima dovodi do inflamacije pa se vrat divertikula
zatvara kada se oni ne mogu ispuniti kontrastom.Ukoliko se oni pune
kontrastom ali se ne isprazne posle 8 asov to je znak diverkulitisa.Ovaj
deo kolona je u spazmu, haustre su nepravilno rasporeene, zid kolona je
zadebljao, lumen je suen a taj deo kolona je skraen.
Komplikacije su perforacija,stvaranje fistula i maligna alteracija.
8.RENDGENOLOGIJA HEPATOBILIJARNOG SISTEMA

I PANKREASA
Algoritam dijagnostikih procedura ove regije zapoinje sa

laboratorijskim analizama,zatim slede ultrasonografija, zatim rendgenske
metode i na kraju CT. Rendgen pregledi zasnivaju se na nativnim i
kontrasnim snimcima.Aplikacija kontrasta moe biti peroralna,
intravenska,perkutana ( direktna punkcija holedochusa ), kroz papilu
Vateri, u toku operativnog zahvata direktno u holedohus i nakon operacije
kroz T dren. Kontrasno sredstvo je hepatotropno ili u nekim sluajevima
uroangiografsko zbog svoje jae koncentracije a samim tim i bolje
vizualizacije bilijarnog stabla.
117
8.1.NATIVNI SNIMAK BILIJARNE REGIJE
Ne zahteva pripremu i snima se desni gornji kvadrant abdomena.

Stav pacijenta je leei na trbuhu.Izvodi se u levom prednjem polukosom
poloaju. Pacijent se oslanja levim ramenom na sto i leva ruka mu je
pruena uz telo.Desna ruka je flektirana u laktu a aka je stavljena u visini
glave.Desno rame je odignuto od stola.Leva noga je pruena, a desna
savijena blago u kolenu i slui kao oslonac pacijentu.Centralni zrak ulazi
na tri poprena presta lateralno od kime na gornjoj treini linije koja spaja
ivicu dvanaestog rebra i cristu iliacu.
Nativni snimak omoguava da se vide konkramenti koji sadre
kalcijumove soli, porculansku unu kesu kalcijumove soli u zidu
holeciste, bledu senku une kese kada imamo opsrukciju u evakuaciji
ui, prisustvo gasova u unoj kesi, prisustvo ehinokoknih cista i drugih
kalcifikacija.
8.2.KONTRASNE METODE PREGLEDA

HEPATOBILIJARNOG STABLA I PANKREASA
1.Peroralna holecistografija metoda pregleda koja je

naputena. Priprema pacijenta svodi se na dijetetski reim ishrane 24 sate
pre pregleda. Dan pre pregleda pacijent uzima preteno tenu hranu uz
mogunost uzimanja dvopeka kao vrste hrane. 10 do 14 sati pre
pregleda pacijent uzima kontrasno sredstvo u obliku tableta. Nakon ovoga
perioda kontrast postie punu koncentraciju u unoj kesi.Nakon pregleda
pune une kese gde se gleda oblik konture i poloaj une kese pacijent
uzima Bojdenov obrok ( ivo umance ), komad okolade ili neki jai
mleni proizvod. Ovo e potaknuti kontrakcije une kese i luenje ui u
duodenum ,to omoguava praenje kontrakcija kao i stanje unih
odvodnih puteva.
117
2.Intravenska holecistoholangiografija podrazumeva

aplikaciju hepatotropnog kontrasnog sredstva u venu. Radi se naroito kod
pacijenata kod kojih je uraena holecistektomija. Kontraindikovana je kod
alergije na jodno kontrasno sredstvo, kod oteenja jetre i bubrene
insuficiencije. Dijetetski reim se sprovodi kao i kod peroralne metode uz
uzimanje i laksativa da se smanji koliina gastrointestinalnog sadraja i
gasova koji mogu da negativno utiu na vidljivost une kese.Nakon
aplikacije kontrasta uni putevi su vidljivi nakon 30 minuta a holecista se
ispunjava nakon sat vremena.Eliminacija iz une kese moe da potraje i
24 sata kod patolokih stanja pa se nakon tog vremena prave dopunski
snimci. Ukoliko je holecista lepo prikazana uzima se obrok koji e pospeiti
izluivanje ui ve nakon 45 minuta. Snimci se obino prave na 30
minuta i 2 sata od davanja kontrasta i nakon 1 sat od uzimanja obroka.
Varijacija ove metode je davanje kontrasta razblaenog u infuziji kod
stanja koja zahtevaju polako punjenje une kese i unih puteva.
3.Intrapoerativna holangiografija primarna holangiografija
primenjuje se utoku operativnog zahvata u kome se vri odstranjenje
unih kamenaca i holecistektomija. Hirurg ubrizgava kontrasno sredstvo
direktno u holedohus pa se prati distribucija kontrsta u hepatinim unim
kanalima i gleda se izluivanje kontrasta u duodenum kao mogunost da
se otkriju zaostali konkramenti u holedohusu.
4.Postoperativan holangiografija kroz T dren ili sekundarna
holangiografija radi se 4 do 5 dana od operacije.Kontrast se ubrizgava
direktno kroz T dren sa istim ciljem kao i kod intraoperativne
holangiografije.
5.Perkutana transhepatina holangiografija - PTC Kontrast
se injektuje u bilijarne puteve iba iglom duine 15cm i debljine 0,7 mm.
Glavna karakteristika iba igle ja atraumatski vrh.
Indikacije za pregled su diferencijacija uzroka utice, vizuelizacija
unih kalkulusa, ispitivanje protoka ui radi uvida u fiziologiju i
anatomiju bilijarnog sistema kao i zbog eventualnih interventnih
117
radiolokih metoda u vidu

biopsija i postavljanje
drenanih katetera.
Kontraindikacije za pregled
su alergija na kontrasno
sredstvo i postojanje
hepatinih vaskularnih
tumora.
Priprema za pregled je kao i
kod ostalih metoda ali se pre
pregleda mora uraditi nalaz
vremena koagulacije, USG
pregled radi utvrivanja
dilatacije unih puteva, kao
i prventivna upotreba
antibiotika irokog spektra
dejstva. Pre samog pregleda daju se hemostazno sredstvo, sedativ i
lokalni anestetik.
iba igla se plasira izmeu VII i X rebra i to kroz intrakostalne
prostore blie gornjoj ivici rebra ( radi izbegavanja interkostalnih sudova ),
kroz jetru direktno u neki od intrahepatinih puteva. Kontrola prodora igle
je rendgenskopijom. Radi se prvo sukcija ui a zatim se ubacuje
kontrasno sredstvo sve dok kontrast ne ispini unu kesu i bilijarno stablo.
Kontrast se plaasira polagano da se dobije njegov tanak trag a izbegne
stvaranje barica usled prebrzog davanja kontrasta. Panju treba obratiti na
mesto plasiranja igle i maksimalno izbegnuti punkciju holeciste, porte
hepatis, vene cave i aorte. Takoe intraperitonealno davanje kontrasta
veoma je bolno po pacijenta. Po plasiranju kontrasta iba igla se vadi i
rade se snimci regije u leeem i stojeem stavu uz dopunu profilnim
snimcima.
117
6.Endoskopska retrogradna
holangiopankreatografija ERCP
je konbinovana endoskopsko
readioloka metoda pregleda unih
puteva i pankreatinih kanala.
Objedinjuje endoskopski pregled
jednjeka eluca i duodenuma i
rendgenski pregled unih puteva i
pankreasnih kanala.
Ovo je metoda izbora za
otkrivanje uzroka icterusa nepoznate
etiologije ali i za uvid u stanje unih
puteva i pankreasnih kanala kao i
stanje papile i Odijevog sfingtera. Kao
indikacija za pregled navode se i
neobjanjivi bolovi u trbuhu,
pankreatitis i bolovi nakon
holecistektomije.
Kontraindikacije za pregled su
teka kardiorespiratorna oboljenja,
idiopatski i alkoholni pankreatit, kao i
stanja kod kojih je onemoguen
prolazak endoskopa do duodenuma
( stenoze jednjaka i sfingtera i njihovi
maligniteti ).
Pregled poinje davanjem orofaringealne anestezije ksilokainom a
zatim se endoskop plasira kroz jednjak i eludac do descedentnog
duodenuma i dovoenja vrha endoskopa naspram papile Vateri.Tada se
kroz papilu plasira kanila ( teflonski kateter ) preko koje e se
uroangiografski kontrast plasirati u heoledohus i pankreatini
kanal.Kontrast se aplikuje laganom injekcijom radi spreavanja naglog
117
porasta intraduktalnog pritiska.Mogua je i primena posebnih balon

katetera koji naduvavanjem balona spreavaju retrogradno vraanje
kontrasta.Kontrast se ubrizgava u to manjim ali dovoljnim koliina zbog
spreavanja njegovog toksinog dejstva na pankreas i stvaranje
pankreatita.Pregled se vri u leeem stavu a snimanja se rade u AP
poloaju, kosim i profilnim poloajima.
U toku pregleda moe se izvriti i evakuacija konkramenata koji
oblikom i veliinom pogoduju ovakom nainu evakuacije, moe se izvriti
ciljana biopsija i uzimanje materijala za citoloku analizu.
7.Ultrasonografija bilijarnog stabla je neivazivna,
precizna,efikasna jednostavna za izvoenje i ekonomina ali esto i
definitivna metoda pregleda hepatobilijarne regije. Za ovaj pregled ne
postoje kontraindikacije. Ultrazvuk se koristi kao dijagnostika metoda ali i
kao metoda pomou koje su omoguene neke interventne metode
( perkutane drenae i postavljanje bilijarnih proteza ).
Priprema za pregled je gladovaje 12 sati pre prgleda jer una kesa
mora da bude puna u toku pregleda,Ultrasonografija omoguava
vizuelizaciju holeciste i ekstrahepatinih unih puteva u longitudinalnim i
transverzalnim presecima. Intrahepatini uni putevi se retko prikazuju
pre svega zbog malog dijametra.
Holecista se ne prikazuje u sluajevima kada je postavljena visoko
iznad rebarnog luka, kada je prazne, kada je puna konkramenata i kada je
smeurana.
USG omoguava uoavanje morfolokih promena : distenzija une
kese, dilatacija kanala, kongenitalne anomalije, patoloki sadraj, promene
zida i patologiju u kontrakcijama.
8.3.PATOLOGIJA HEPATOBILIJARNOG SISTEMA I PANKREASA
1.Holelitijaza - ili konkramenti u holecisti ili unim putevima su

najea indikacija za pregled. Kalkulusi su heterogene strukture a mnogo
117
ree homogeni. Mogu biti bilirubinskog, kalcijumskog ili holesterolnog

sastava. Ukoliko je kalcijumske strukture daje na snimcima senku tj
rasvetljenje u toku kontrasnog pregleda.Mogu biti solitarni i multipli,
raznih oblika i veliina i boje.
2.Holecistitis - je zapaljenje une kese i najea komplikacija
holelitijaze. Nastaje najee kao posledica opstrukcije unih kanala kada
dolazi do gomilanja ui distenzije holeciste. Ovo poremeuje vensku i
limfnu drenau zida pa sve dovodi do edema zida. Ultrasonografijom se
utvruje : edem zida ( debljina preko 4mm ), distenzija ( AP dijametar vei
od 5cm ), prisustvo kalkulusa ili unog mulja.
3.Tumori holeciste mogu biti beningni i maligni. Beningni su jako
retki ( polipi, fibromi, miomi ) dok je malgni najee adenokarcinom.
RENDGENOLOGIJA URINARNOG TRAKTA
1.ANATOMIJA URINARNOG TRAKTA
117
Mokrani organi u trbuhu su pozicionirani retroperitonealno. Organi

od koga je ovaj sistem nainjen su bubreg ren, mokraovod ureter,
mokrana beika vesica urinaria i spoljnja mokrana cev uretra.
1.1.Ren bubreg je parni organ koji se nalazi u visini 12 rebra
retroperitonealno. Duine je 12 do 15 centimetara a teine 150 grama. Na
njumu razlikujemo gornji i donji pol ( extremitas superior et inferior ) kao i
prednju i zadnju stranu ( facies ventralis et dorsalis ) i spoljnji i unutranji
rub ( margo lateralis et medialis ). Ulaz u bubreg sa unutranje strane
zove se hilus renalis. Hilus ine ureter, arterija i vena renalis kao i ivci koji
117
inerviu bubreg. Bubreg je graen od sistema glomerula i tubula kao i od

vezivne strome koja je potporno tkivo. Bubreg je obloen sa dve opne :
Capsula fibrosa renis i Capsula adeposa renis.
Na poprenom preseku bubrega razlikuje se spoljanji sloj cortex

renis i unutranji sloj medula renis. Iza hilusa stoji sistem upljina koji se
zove pyelon renis. Prema medularnom sloju prua se sa sistemom manjih
upljinica aica calices renis. Prema spoljnjem delu prua se ureter. U
kori bubrega smeteni su glomeruli a u meduli tubuli. Glomeruli se pruaju

od kore prema aicama gradei pyramis tj piramide. Mikroskopski
gledano glomeruli i tubuli su spojeni pa tako ine nefron.
Bubreg ima dvostruki krvotok i to funkcionalni i nutritivni.
Funkcionalni krvotok ini arterijski kapilerni sistem tj klupko koje je ustvari
obavija epitelno vezivni glomerul i ta formacija se zove Malpigijevo
telace. Sam epitelnoi vezivni mehuri zove se Bovmanova ahura. Na
117
Bovmanove ahure nastavlja se tubul koji je ustvari podeljen na etiri

dela: tubuli contri prvog reda ( zavrnuti kanalii ) se nastavljaju na
Bovmanovu auru a od njih kree Henleova petlja. Od nje se nastavljaju
tubuli kontri drugog reda koji se nastavljaju na tubuli rekti tj zavrni ravni
deo tubula. Tubuli rekti se meusobno udruuju u sve vee kanale u
piramidama da bi na kraju ulili se u bubreni pijelon. Zbog ovoga se oni i
zovu sabirni kaalii. U glomerulima se poinje stvarati mokrae da bi se na
kraju sistema potpuno formirala i kao takva izluila iz organizma. Nutritivni
krvotok ustvari hrani bubreg i on mimoilazi glomerule.
Nervni sistem bubrega ine ogranci simpatikusa i parasimpatikusa.
Bubreg se preko svojih aica nastavlja na mokrani sistem. aica ima 8
do 10 komada koje su formirane u tri grupe i to gornju, srednju, i donju.
1.2.Ureter je tanka cev dugaka oko 25 centimetara. Poinje od
bubrega i zavreva se sa mokranom beikom. Ima svoja tri dela i to: pars
abdominalis koji je pzicioniran izmeu bubrega i ulaza u malu karlicu,
pars pelvina tj deo koji prolazi retroperitonealno kroz malu karlicu i na
kraju pars intralumaris koji je koso poloen uz mokranu beiku.
1.3.Mokrana beika ili vesica urinaria smetena je
ekstraperitonealno u maloj karlici. Ona je neparni uplji organ, veliine
ake sposoban da primi 500 ml mokrae.Pranjenje mokrane beike je
refleksno i samo delimino pod uticajem nae volje. Pranjenje kontrolie
kruni mii tj sfingter vesice urinarie.
1.4.Spoljnja mokrana cev ili uretra povezuje mokranu beiku sa
spoljnjim sredinom i duine je od 15 do 20 cm kod mukarca i 3 do 4 cm
kod ena. Mokrau kroz uretru potiskuje vei pritisak iz mokrane beike.
Uretra kod mukarca ima etiri dela i to pars intralumaris koji prolazi kroz
mokranu beiku, pars prostatica koji prolazi kroz prostatu, pars
diaphragmatica koji prolazi kroz miini deo urogenitalne membrane i pars
cavernosa uretre deo koji prolazi kroz muki polni organ.
117
2.RADIOLOKE METODE PREGLEDA UROTRAKTA
Radioloka dijagnostika urinarnog sistema zasniva se nativnim i

kontrasnim rendgenskim metodama pregleda ( intravenska urografija,
retogradna pijelografija, intravenska urocistografija, ureterografija ,
pregledima ultrasonografom, kompijuterskim tomografom i magnetonom
rezonancom.
2.NATIVNI SNIMAK
UROTRAKTA
Nativni snimak urotrakta je

sumacioni snimak
retroperitonealne regije i
organa za mokrenje .Snimak
se pravi u leeem stavu
pacijenta. Poloaj je
antroposteriorni.Centralni zrak
ulazi na sredini linije koja
spaja crista iliacea tj otprilike
na mestu umbilikusa.
Slika koja se dobija daje uvid u
lokalizaciju,oblik, veliinu, intenzitet, homogenost i ogranienost
patoloke pojave u okviri urinarnog trakta. Na snimku se vide kotane
strukture ( prljenovi, okrajci rebara, kosti karlice ), mekotkivne strukture
tj konture jetre,bubrega i m.psoasa.
Snimak urotrakta se radi kao dopunska dijagnostika metoda u
utvrivanju postojanja bubrenog kalkulusa, nakon uraene laboratorijske
analize urina i ultrasonografije bubrega i mokrane beike.
117
Takoe ovaj snimak se radi kao poetni pregledni snimak prilikom

izvoenja intravenske pijelografije.
ENDOGRAFSKE METODE KONTRASNE

RENDGENOGRAFIJE
1.KONTRASNA SREDSTVA U RADIOLOGIJI
Vetaki kontrast omoguava vizuelizaciju mekotkivnih struktura

koje se inae ne bi videle na klasinoj rendgenografiji i to kontrasnim
sredstvima u vidu gasa ili hemijskog jedinjenja koji ima sposbnost
apsorbcije rendgen zraka.Apsorpcija je jednaka etvrtom stepenu rednog
broja atoma sa kojim ima kontakt.
Kontrasna sredstva se dele na pozitivna i negativna.
1.Negativna kontrasna sredstva na rendgen snimku daju
izraenu svetlinu i u ovu grupu spadaju vazduh, kiseonik i ugljen dioksid.
2.Pozitivna kontrasna sredstva daju na rendgen slici
senku.Najupotrebljivanija kontrasna sredstva jesu barijumski preparati i
jodna kontrasna sredstva.
Svako kontrasno sredstvo mora da ispuni odreene uslove i to su:
visoka kontrasnost, sposobnost da u hemijskim jedinjenjima vezuje
razliite molekule i mala toksinost.
Kontrasnost sredstva e zavisiti od koncentracije elementa koji je
nosioc kontrasnosti tj od broja njegovih atoma i zatim od debljine sloja
kontrasnog sredstva.
Kontrasna sredstva se dele na:
1.Uroangiografska kontrasna sredstva slui za pregled srca i
krvnih sudova, urinarnog trakta, zglobnih prostora, pregled likvornog
prostora i kimenog stuba, patolokih kanalikarnih upljina i kao kontrasno
sredstvo za CT.Ono po dospeu u krv ostaje svojim najveim delom
117
slobodno , dok se samo 10% kontrasta vee za albumine plazme. Slobodni

deo kontrasta se izluuje glomeluralnom filtracij preko bubreka, a vezani
deo se izluuje tubularnom sekrecijom. Preparati su na bazi joda. Dele se
na jonska i nejonska. Nejoska su bolji izbor zbog smanjenja neeljenih
reakcija u toku njihovg korienja to se postiglo menjanjem hemijske
strukture jedinjenja.
2.Holegrafska kontrasna sredstva - koriste se za prikazivanje
holeciste i unih puteva. U najveoj meri kontrasno sredstvo se izluuje
preko jetre u une puteve a u znatno manjoj meri preko bubrega i creva.
Po peroralnoj ili intravenskoj aplikaciji kontrasta i ulaska kontrasnog
sredstva u krv dolazi do vezivanja veeg dela kontrrasta za belanevine
plazme ( albumine i gama globuline ) a jedan mali do ostaje slobodan.
Njegovo vezivanje za proteinski kompleks omoguava dugo zadravanje u
krvotoku. Kompleks dospeva u jetru gde se vezuje za hepatocite a nakon
ovoga se izluuje u une puteve i unu kesu. Zbog dueg zadravanja u
krvi poveava se njegovo toksino dejstvo na organizam pa doza
kontrasta mora da bude optimalna.
3.Bronhografska kontrasna sredstva slue za pregled
bronhijalnog stabla.Ona su jodna jedinjenja koja dobro oblau sluznicu
bronhija, ne ulaze u alveole i najveim delom se eliminiu iskaljavajem a
manjim delom se resorbuju i izluuju preko bubrega.
4.Kontrasna sredstava za pregled GIT za pregled GIT-a koriste
se barijumski preparati, vazduh kao negativan kontrast i jodna kontrasna
sredstva za pregled u sluaju perforacije.
Najvanije kontrasno sredstvo je barijum koji se koristi u obliku
barijum sulfata. Izvorni oblik mu je praak koji se rastvara i tako se pravi
smea odreenog viskoziteta. Danas su najee u upotrebi fabriki
naprevljene suspenzije barijum sulfata tj barijumsko mleko i barijumska
pasta koja je znatno gue strukture i koristi se prilikom pregleda jednjaka.
5.Limfografsko kontrasno sredstvo - spada u grupu jodnih
kontrasta i koristi se za vizuelizaciju limfnih puteva i limfnih nodusa.
117
6.Kontrasna sredstva za ultrasonografiju

7.Paramagnetici koriste se u toku MRI.
2.NEELJENE REAKCIJE NA KONTRASNA SREDSTVA
Neeljene reakcije se javljaju zbog hipertoninosti kontrasnog

sredstva i zbog imunoloke reakcije organizma na dato hemijsko
jedinjenje.
1.Hipertoninost kontrasta dovodi do lokalnih i optih
reakcija.Lokalne su bol na mestu aplikacije a opte su muka i gaenje.
Prevencija je sporije davanje kontrasta a u sluaju pojave reakcije kratki
prekid davanja kontrasta.
2.Imunoloke reakcije su znatno tee i komplikovanije a u nekim
sluajevima dovode i do anafilakse i smrti pacijenta ako se ne ukae
pomo na vreme. Dele se na leke, srednjeteke i teke.
Lake reakcije su : muka gaenje, guenje uled
bronhospazma,lokalni eritem i svrab na koi.
Srednjeteke reakcije su generalizovana urtikarija, angioneurotski
edem, totalni bronhospazam, hipotenzija i hipodinamija.
Teke reakcije dovode do respiratornih i kardiogenih smetnji a stanje
se zavraava anafilaktikim okom koji moe da ugrozi ivot
pacijenta.Leenje je u hitnom davanju anti ok terapije:adrenalin, sinopen,
aminofilin , kalcihept i kortikosteroidi kao i kiseonike terapije.
Da bi se spreila pojava neeljenih reakcija na kontrasno sredstvo
potrebno je preduzeti odgovarajue mere opreza. To su : postojanje pravih
indikacija za pregled, anamneza teke alergijske reakcije, labaratorijske
analize funkcije bubrega i jetre a kada je pregled neophodan prevncija je
davanje antihistaminika 2 do 3 dana pre pregleda kao i davanje
kortikosteroida 24 i 12 sati pre pregleda. Pre pregleda treba ispitati
osetljivost pacijenta na jodni preparat.
117
Kontraindikacije za upotrebu kontrasnog sredstva su alergija na jod,

teka oteenja jetre i bubrega, oteenja miokarda, multiplimijelom sa
pozitivnim bel Dons belanevinama u urinu ( opasnost od taloenja u
bubrenom parenhimu ) , kaheksija i opte teko stanje bolesnika.
3.ENDOGRAFSKE METODE
3.1.ANGIKARDIOGRAFIJA
Angiokardiografija je kontrasna metoda pregleda sranih upljina i

velikih arterijskih krvnih sudova aorte i plune arterije. Prema nainu
aplikacije kontrasta mogu biti : intravenska ( kontrast se ubrizgava preko
obe kubitalne vene a dospeva u srce preko vene cave superior ) i
kateterizaciona.
Kateterizaciona angikardiografija podrazumeva plasiranje katetera
kroz veliki krvni sud i ubacivanje kontrasta kroz njega.Radi se leva i desna
kateterizaciona angokardiografija.Leva se izvodi uvoenjem katetera u
levu femoralnu ili brahijalnu arteriju a desna uvoenjem katetera u venu
safenu,femoralnu ili brahijalnu venu.
Kontrasno sredstvo koje se koristi je iz grupe uroangiografskih
kontrasnih sredstava.
3.2.ANGIOGRAFIJE
117
Angiografije su endografske metode kojima se snimaju krvni sudovi

arterije i vene.Kontrasno sredstvo se ubrizgava u krvni sud : injekcionom
metodom ( direktnom punkcijom krvnog suda ), kateterizacionom
metodom ( kateterom koji je uveden u luman krvnog suda ) i intraostalnim
putem ( perkutanom punkcijom spongiozne supstance kosti ). Danas je
najee koriena katetrizaciona metoda po Seldingeru.
Da bi se adekvatno izvela bilo koja angiografska metoda neophodan
je adekvatna aparatura. Do nedavno angio sale su bile opremljene
aparatima sa seriografima i video terminalom, dok se danas koriste
najsavremeniji aparati za digitalnu subtrakcionu angiografiju. Takoe
SELDINGEROVA TEHNIKA
Seldingerova tehnika podrazumeva korienje
adekvatnog pribore i to: Seldingerove igle, metalnog
vodia i polietilenskog katetera.
1.Seldingerova igla je trodelna i sastoji se od spoljne
kanile u koju je umetnuta igla sa mandrenom.
2.Metalni vodi katetera ima jedan elastian
fleksibilan kraj koji se uvodi u lumen krvnog suda, dok je
drugi kraj vrst i preko njega se navlai polietilenski
kateter.
3.Polietilenski kateter je napravljen od materijala
koji apsorbuje rendgen zrake pa samim tim je vidljiv u
toku rendgenskog pregleda i to omoguava da se vrh
katetera plasira na tano odreeno mesto u krvnom sudu
ili u sranoj upljini.
Metoda se izvodi tako to se na mestu punktiranja
koe da lokalni anestetik i izvri se aseptina priprema
polja za perkutanu punkciju krvnog suda. Napravi se
incizija koe a zatim se plasira Seldingerova igla u lumen
krvnog suda. Vadi se mandren iz igle i ukoliko se dobije
mlaz krvi igla se vadi tako da u krvnom sudu ostaje samo
metalna kanila. Kroz kanilu se uvodi metalni vodi svojim
fleksibilnim krajem. Kada je vrh metalnog vodia otprilike
10cm u lumenu krvnog suda digitalnom kompresijom se
fiksira a metalna kanila se izvlai preko njega. Kada je
kanila skinuta sa metalnog vodia preko njega se navlai
polietilenski kateter koji se preko njega dovodi do mesta 117
punkcije krvnog suda. Tada se metalni vodi i polietilenski
kateter zajedno plasiraju kroz krvni sud do mesta gde
traba da se da kontrast.Tada se metalni vodi vadi a na
katetr se spaja brizgalica kada je sistem spreman za
davanje kontrasta.
angiosale moraju da ispunjavaju aseptine uslove zbog spreavanja

infekcije.
1.Princip angiografske dijagnostike zahteva poznavanje
anatomije krvnog suda koji se snima. Normalni krvni sudovi imaju
pravilne, otre i ravne konture, sa pravilnim pravcem pruanja krvnog
suda i minimalnim brojem kolateralnih krvnih sudova. Lumen arterije se
suava prema periferiji a lumen venskih krvnih sudova se ire prema
srcu.Senka kontrasta u krvnom sudu je intezivna i homogena.
2.Patologiju na krvnim sudovima pokazuju suprote osobine od
gore navedenih.
Segmentno proirenje arterija ukazuje na aneurizmu a vijugave i
proirene vene na varikozitet vena.Nepravilna i neravna kontura arterije
ukazuje na aterosklerozu. Suenje lumena ukazuje na trombozu ili
malignitet koji urasta u lumen krvnog suda.
Dedfekt u punjenju krvnog suda kontrastom se via najee kod
venskih krvnih sudova na mestima gde se ulivaju drugi venski krvni sudovi
koji nose krv bez kontrasta pa se na tom mestu gubi homogenost i
intenzitet kontrasta.
Promena pravca strujanja krvi ukazuje na postojanje abnormalne
arteriovenske komunikacije.
Kod kompresije krvnog suda izazvane ekspazivnim procesima iz
njegove okoline vidi se suenje njegovog lumena ali i dislokacija krvnog
suda.
3.2.1.ANGIOGRAFSKE METODE
3.2.1.1.AORTOGRAFIJA
Je endografska metoda snimanja aorte i njenih grana.Prema delu

aorte koji se snima moe da bude torakalna aortografija, abdominalna
aortografija i donja abdominalna aortografija sa pelvinom arteriografijom.
117
Ove metode se izvode tehnikama perkutane transfemoralne ili

transbrahijalne aortografije po Seldingeru, metodom translumbalne
aortografije i metodom angiokardiografije.
1.Torakalna aortografija slui za snimanja torakalne aorte i
njenog luka.Izvodi se tehnikama perkutane transfemoralne ili
transbrahijalne angiokardiografije po Seldingeru ili metodom
angiokardiografije. Metoda angiokardiografije se koristi u sluaju velikih
patolokih suenja femoralne i brahijalne arterije.
2.Abdominalna aortografija se izvodi po Seldingerovoj metodi
transfemoralnim ili transbrahijalnim putem a ako to nije mogue radi se
translumbalna aortografija.
Translumbalna aortografija se radi u optoj anesteziji. Pacijent lei
na trbuhu.
Igla se plasira na 5cm od trnastog nastvka ulevo u visini donjeg ruba XII
rebra i vri se direktna punkcija abdominalne aorte.
3.Donja aortografija sa pelvinom arteriografijom radi se u
cilju snimanja rave aorte i pelvinih arterija. Radi se Seldingerovom
tehnikom ili translumbalnom aortografijom.
Da bi se snimila pojedinano neka od grana aorte koriste se
selektivna ili superselektiva arteriografija grana grudne ili trbune aorte.
117
3.2.1.2.PERIFRNA ARTERIOGRAFIJA
Koristi se kao metoda pregleda perifernih arterija i to : cerebralnih,

vertebralnih, brahijalnih i femoralnih. Krvni sud koji se pregleda punktira
se iglom i u njega se ubrizgava kontrast. Kontrast je najbolje ubrizgavati
injektorom ili ujednaenom brzinom rukom.
3.2.1.3.VENOGRAFIJA
Endografska metoda za prikazivanje stanja venskih krvnih sudova.

Deli se na kavografiju, perifernu flebografiju i splenoportografiju.
1.Kavografija kontrasno sredstvo se ubruzgava u donju ili gornju
uplju venu. Punktiraju se obe femoralne ili obe kubitalne vene i sinhrono
117
se daje kontrast pod kontrolom skopije. Snima se kada kontrast ispuni

lumen gornje ili donje uplje vene. Druga mogunost je davanje kontrasta
perkutanom Seldingerovom katetrizacijom femoralne ili brhijalne ili
kubitalne vene. Tada se kontrast daje injektorom.
2.Periferna flebografija izvodi se injekcionom metodom ili
tehnikom intraostalne flebografije ( perkutana punkcija spongioze femura
ili humerusa ). Ova tehnika se primejuje i za snimanje karlinih vena
( punkcija trohantera ) spinalni venski pleksusi i vene azigos ( punkcija
trnastih prljenskih nastavaka ).
3.Splenoportografija se radi tehnikama direktne punkcije slezine
ili tehnikom selektivne lienalne arteriografije.
3.3.LIMFOGRAFIJA
117
Limfografija je endografska metoda prikaza limfnih sudova i limfnih

lezda.Kao kontrasno sredstvo se koristi uljani rastvor limfografskog
kontrasnog sredstva.Da bi se kontrast mogao dati u limfni sud potrebno je
prvo izvriti njegovo obeleavanje.To se radi tako to se limfni sudovi na
dorzumu ake ili stopala prvo oboje vitalnom bojom - metilenskim
plavilom . Bojanje se radi ubrizgavanjem 1-2ml boje sa ksilokainom u bazu
palca stopala. Kada se limfni sudovi preboje pristupa se njihovoj punkciji i
preparaciji.Prvo se napravi kratak rez na dorzumu stopala duine od 1 do
3cm i kada se ukae limfni sud obojen u plavo vri se punkcija suda
specijalnom iglom koja je spojena sa kateterom.Zatim se aplikuje kontrast
preko perfuzora ( injektora ) sa
brzinom aplikacije kontrasta od 20ml
za 30 minuta. Kada se zavri
aplikovanje kontrasta igla se vadi
,stavlja se av na ranu i zavoj.
Po aplikaciji kontrasta vri se
snimanje sudovne faze ili faze
punjenja kada se prikazuju limfni
sudovi ispunjeni kontrastom.Posle 24
sata snima se lezdana faza odnosno
faza u kojoj su limfne lezde apsorbovale kontrast.
Indikacije za pregled su sistemska oboljenja limfnog sistema,
otkrivanje metastaza u regionalnim limfnim lezdama ili limfedem.
Gleda se broj pravac pruanja, irina lumana limfnih sudova i broj
oblik i veliina kao i kontura i senke na limfnim vorovima.
3.4.BRONHOGRAFIJA
Endografska metoda kojom se ispituje stanje bronhijalnog

stabla.Pacijent 12 sati pre pregleda ne sme da jede i pije. Vade se zubne
proteze koje smetaju prilikom aplikacije katetera. Pacijentu se daje lokalna
117
nasofaringealna anestezija ili opta anestezija ako je upitanju pregled kod

dece.Kada se pacijent relaksira pristupa se uvoenju katetera kroz nos ili
usta, prvo u glavni bromh a zatim u lobarne i segmentalne bronhe. Ovo se
radi pod kontrolom rendgenskopije.
Kao kontrasno sredstvo koristi se bronhografsko kontrasno sredstvo.
Ubrizgava se sve do potpunog ispunjeja grane bronha koji se
ispituje.Snimanja se vre u PA,kosim i profilnim poloajima kako bi
bronhogram adekvatno prikazao celo bronhijalno stablo.
Po zavrenom pregledu kontrast se iskaljava najveim delom, dok
ostatak kontrasta biva resorbovan u krvotok i izluuje se preko bubrega.
Ukoliko se pregled radi u optoj anesteziji kontrast se aspirira aspiratorom.
Bronhijalno stzablo se sastoji od
levog i desnog glavnog bronha.
1.Desni bronh se sastoji od
gornjeg, srednjeg i donjeg lobarnog
bronha koji se dalje granaju na deset
segmentalnih bronha.Gornji se grana na
tri ( apikalni , posteriorni, anteriorni ),
srednji na dva ( medijalni i lateralni ) a
donji na pet ( apikalni, medijalni kardijalni, anterobazalni, laterobazalni i
posterobazalni ) segmentalnih bronha.
2.Levi bronh se grana na gornji i donji lobarni bronh koji se dalje
granaju na osam segmentalnih bronha. Gornji ima etiri grane
( apikoposteriorni, anteriorni, gornji lingularni i donji lingularni ) kao i donji
( apikalni, anterobazalni, laterobazalni i posterobazalni ).
Kod normalnog bronhograma konture bronhograma su pravilne i
otre, lumen bronha se pravilno suava prema periferiji a vivi se i grananje
na subsegmentne grane.
Patologija se vidi kao dislokacija bronha, suenje njegovog lumena ili
njegovo proirenje.
117
3.5.ENDOGRAFSKE METODE PREGLEDA UROTRAKTA
3.5.1. UROGRAFIJA
Urografija je endografska metoda kojom se ispituju kanalni sistemi

bubrega (male i velike aice i bubrena karlica ) i odvodncevi tj ureteri.
Kao priprema za pregled rade se laboratorijske analize uree i
kreatinina kao pokazatelja bubrene funkcije, urina i ultrasonografija
urinarnog trakta.Takoe potrebno je sprovesti dijetetski rei m 48 sati pre
pregleda.Zadnja 24 sata pacijent sme da uzima samo tenu hranu i
eventualno dvopek. Za ienje digestivnog trakta uzima laksativ
( Fortrans ) da bi se iz creva eliminisao teni i gasni sadraj koji u toku
pregleda moe da maskira i prekrije delove urinarnog sistema.
Kontrasna metoda se izvodi u leeem stavu pacijenta u
anterioposteriornom poloaju. Pacijent lei na leima sa rukama pruenim
uz telo.Predeo od sredine grudnog koa do polovine femura treba da se
oslobodi svih delova odee koji mogu da smtaju i prave senku na filmu.
Pregled s zapoinje pravljenjem nativnog snimka urotrakta, da bi se
mogao odrediti poloaj, veliina i oblik bubrega, da se utvrdi postojanje
kalcijumskih bubrenih kamenaca i da se vidi prisustvo, koliina i raspored
gasnih kolekcija u debelom crevu.
Kada se analizaira nativni snimak daje uroangiografsko kontrasno
sredstvo.Na osnovu naina davanja kontrasta urografije se dele na
descedentnu ili intravensku urografiju i ascedentnu ili retrogradnu
pijelografiju.
3.5.1.1.INTRAVENSKA UROGRAFIJA
Kontrast se daje intravenski a njegovo izluivanje ide preko

bubrenog parenhima u kanalni sistem bubrega i zajedno sa mokraom
117
ispunjava uretere i mokranu beiku. Zahvaljujui izluivanju preko

bubrenog parenhima dobija se uvid u funkcionalno stanje bubrega.
Po aplikaciji kontrasta, nakon 5 do 10 minuta pravi se prvi
snimak.Stavlja se kompresija gumenom loptom na prednji trbuni zid u
predelu sakroilijanih zglobova radi kompresije dela uretera i spreavanje
izlivanja kontrasta u mokranu beiku. Ovo omoguava da se bubrene
strukture dobro ispune kontrastom ( pod uslovom da je ouvana funkcija
bubrega ) i da se jasno prikau na filmu. 10 minuta po stavljanju
INTRAVENSKA UROGRAFIJA MINUTNA UROGRAFIJA - TBC
kompresije radi se snimak da se vidi ispunjenost struktura kontrasto.

Kompresija se lagano poputa i odmah se pravi zadnji pregledni snimak
urinarne regije da bi se prikazali delovi uretera koji su bili pod
kompresijom . Kao zadnji snimak radi se snimak beike a nekada kod
mukaraca i snimak trenutka pranjenja beike radi uvida u stanje uretre.
Kao modifikacije ovog pregleda rade se minutna urografija i
infuziona urografija.
1.Minutna urografija radi se kod pacijenata sa TBC bubrega kako
bi se utvrdilo postojanje kaverni na bubregu koje se ispunjavaju u veoma
ranoj fazi pregleda. Snimanja se rade posle aplikacije 60ml kontrasta na
117
30 sekundi i na svaki minut u sledeih 5 minuta. Nakon ovoga snimanja se

nastavljaju po istoj proceduri kao i kod redovne intravesnke urografije.
2.Infuziona urografija radi se

kod pacijenata sa ugroenom bubrenom
funkcijom.Tada se kontrast daje razblaen
u infuziji a pacijent ga prima po sistemu
kap po kap. Ovo omoguava
oteenom bubrenom parenhimu da
polako izlui kontrasno sredstvo da bi se
prikazale bubrene strukture.

3.5.1.2.ASCEDENTNA ( RETROGRADNA ) PIJELOGRAFIJA
Ascedentna pijelografija je endoskopska metoda kod koje se

ubrizgavanje kontrasta radi preko posebnog katetera koji je cistoskopom
ubaen u orificijum uretera. Kontrasno sredstvo retrogradno ispunjava
ureter, bubrenu karlicu i velike i male aice. Ukoliko se pregled prati na
skopiji snimanje se radi u trenutku potpunog ispunjenja kontrastom gore
navedenih struktura. Ukoliko se radi bez skopije snimanje se radi u
trenutku najveeg bola jer tada se smatra da je bubreg primio optimalnu
koliinu kontrasta.Kada se kateter izvue iz orificijuma uradi se jo jedan
snimak.
Da bi se pregled pravilno uradio potreno je snimiti posebno levi a
posebno desni bubreg.
3.5.2.UROCISTOGRAFIJA
117
Urocistografija je endografska metoda pregleda mokrane beike.

Iako se stanje mokrane beike moe ispitati i u toku rada intravenske
urografije ovaj pregled omoguava njeno zasebno ispitivanje. Radi se u
sluaju kada je patoloka promena lokalizovana i izolovana samo na
mokranu beiku.Radi se kada urocistoskopija nije izvodljiva i to su stanja
krvarenja u mokranoj beici, malignitet mokrane beike i postojanje
divertikula mokrane beika kao i kod stanja kada cistoskop nemoe da se
plasira u mokranu beiku ili kad pacijent odbija urocistoskopiju.
Kontrasno sredstvo se ubacuje u mokranu beiku preko
katetera.Kontrast je razblaen u fiziolokom rastvoru i daje se u koliini
koja e ispuniti potpuno mokranu beiku. Kada se beika potpuno ispuni
vri se prvi pregledni snimak. Cilja se na iznad simfize sa kaudalnim
koenjem centralnog zraka za 15 stepeni. Pored snimanja u
anteroposteriornom poloaju snimanja se rade i u kosim i profilnim
poloajima.
3.5.3.URETROGRAFIJA
Ova metoda omoguava da se utvrdi funkcionalno stanje uretre.Radi

se nakon intravenske urografije ili nakon urocistografije u trenutku mikcije.
Posebna tehnika se primenjuje kod
ispitivanja enske uretre kada se sumnja
na divertikulozu.Tada se specijalnim
kateterom sa dva balona zatvara ulaz i
izlaz iz uretre a kontrast ispunjava samo
uretru i omoguava prikaz divertikula.
3.6.ENDOGRAFSKE METODE
PREGLEDA
UPLJINE MATERICE I JAJOVODA
117
3.6.1.HISTEROSALPINOGRAFIJA
Ovom metodom se ispituje stanje materine duplje i jajovoda. U

proceduru pored radiologa uestvuje i ginekolog. Njegov zadatak je da
omogui otvaranje vagine spekulumima,fiksiranje materice instrumentima
i ubacivanje kanile kroz koju e se ubrizgavati kontrast u materinu
duplju.Kanila mora da se pozicionira tako da samo proe i zatvori cervix.
Uroangiografski kontrast se ubrizgava preko kanile u matericu i preti
se ispunjenje materine duplje i jajovoda sa kontrasnim sredstvom.Cavum
uterusa i Falopijeve tube moraju da budu u potpunosti ispunjene
kontrastom.
Normalna slika materica je u obliku trouglaste senke sa konveksnom
bazom okrenutom na gore i vrhom uperenim prema dole.Konture zidova
su otre i previlne. Rogovi su okrenuti u polje.
Jajovodi se prikazuju sa poetnim proirenim delom koji se
postepeno suava i ima lumen prenika 1mm u duini od oko 10 cm. Kraj
jajovoda se prikazuje kao ampularno proirenje iz kojeg kontrast treba u
normalnim uslovima da se razlije u peritonealnu upljinu i koji daje senku
depoa ili rastresitu senku.
117
Na slikama se vide faze ubrizgavanja kontrasta sa prikazoma

poloaja materice i jajovoda kao i izlivanja kontrasta u peritoneum.U dnu
slika se vidi intezivna senka postavljene kanile.
3.7.ENDOGRAFSKE METODE PREGLEDA

CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA
Za pregled centralnog nervnog sistema koriste se tri endografske

metode. To su mijelografija, pneumoencefalografija i ventrikulografija.
3.7.1.MIJELOGRAFIJA
Mijelografija je endografska metoda pregleda kimene modine.

Izvodi se ubrizgavanjem uroangiografskog kontrasnog sredstva u
subarahnoidalni prostor kroz iglu i to posle subokcipitalne ili lumbalne
punkcije. Pregled se radi pod kontrolom skopije, tako da se moe pratiti
kretanje kontrasta kroz kanal kimene modine a snimanja se rade ciljano.
Pored uroangiografskog sredsva kao kontrast moe da koristi i negativan
kontrast ( sterilan vazduh, ugljen dioksid ili kiseonik ).
Pregledom se mogu otkriti tumori kimene modine kao i diskus
hernije. Na patologiju ukazuju prekid u kretanju kontrasta kroz kimeni
kanal, defekti u senci kontrasta i nepravilne
konture senke kontrasta.
3.7.2.PNEUMOENCEFALOGRAFIJA
Pneumoencefalografijom se ispituje stanje

likvornog sistema mozga. Radi se sa
negativnim kontrasnim sredstvom ( sterilan
vazduh i kiseonik ). Kontrast se ubrizgava
nakon subokcipitalne ili lumbalne punkcije a vazduh se dozirano i
117
frakcionisano ubacuje u likvorni sistem.Likvor se istovremeno isputa i

meri se njegov pritisak. Kada se sistem u potpunosti ispuni kontrastom
rade se snimci u PA, AP i profilnim poloajima.
Indikacije za pregled su hronini meningoencefalitis, atrofija mozga,
intrakranijalni tumori.
Gleda se oblik, poloaj, veliina i prolaznost likvornog sistema
mozga.
3.8.ENDOGRAFSKE METODE PREGLEDA ZGLOBOVA
Artrografija je metoda kojom se ispituje stanje velikih zglobova

( rame, lakat, kuk, koleno ) i to zglobnog prostora , zglobnih hrskavica i
meniskusa. Indikacije za pregled su povrede hrskavica i meniskusa kao i
osteoartritis. Kao kontrast koristi se pozitivno uroangiografsko kontrasno
sredstvo i negativno kontrasno sredstvo ( vazduh, kiseonik ).
117
Izvoenje metode poinje sa davanjem lokalne anestezije i

pumktiranjem zglobnog prostora. Prvo se ubrizgava pozitivan a potom i
negativan kontrast. Davanje dvojnog kontrasta omoguava uoavanje
struktura zgloba ije su povrine obloene pozitivnim kontrasnim
sredstvom dok negativno kontrasno sredstvo daje svetline u zlobnom
prostoru.Snimanja se rade u PA, AP, profilnim i kosim poloajima sa
flektiranim i ekstendiranim zglobovima. Kod analize vodi se rauna o
intenzitetu senke, konturama i homogenosti.
3.9.ENDOGRAFSKE METODE ZA PREGLED

KANALNIH SISTEMA PLJUVANIH LEZDA
Je metoda kojom se ispituje stanje izvodnih kanala submandibularnih

i parotidnih pljuvanih lezda. Indikacije za pregled su kamenac pljuvanih
lezda, hronino zapaljenje i tumori.
Da bi se kontrast mogao dati u izvodni kanal se postavlja kanila.
Kontrasno sredstvo je uljani rastvor jodnog kontrasta i isti se daje i kod
limfografija. Kada se kontrast ubrizga, kanila se izvadi iz kanala i otvor
kanala se podvee. Ovo se radi da kontrasno sredstvo ne bi iscurilo iz
117
kanala. Poto je kanal podvezan radi se snimanje u PA, kosim i lateralnim

poloajima. Pri analizi gleda se homogenost i kontura senke, njena otrina,
nain grananja kanala i irina lumena izvodnog kanala.
3.10.ENDOGRAFSKE METODE ZA PREGLED FISTULA
Fistulografija je metoda kojom se snima fistulni kanal. On je kanal iji

su zidovi graeni od fibroznog vezivnog tkiva . Unutranjost kanala je
prekrivena granulacionim tkivom. Fistula ima svoj ulazni i izlazni otvor.
Ukoliko otvori zarastu fibrozni kanal nikad ne zarasta. Ona je veza izmeu
dve upljine unutar organizma ili spaja spoljanjost sa unutranjom
upljinom. Kao kontrast za pregled se koristi uroangiografsko kontrasno
sredstvo.
Kontrast se ubrizgava kroz spoljanji otvor fistulnog kanala pomou

igle sa tupim vrhom ili posebnog katetera.Snimanje se vri iz dve pozicije
radi preciznije lokalizacije i procene veliine,oblika i razgranatosti fistulnog
kanala.
3.11.ENDOGRAFSKE METODE PREGLEDA

IZVODNIH KANALA MLENIH LEZDA
117
Galaktografija je metoda pregleda izvodnih kanala mlenih lezda

dojke. Radi se kod sumnje na tumor kanala mlene lezde. Kao kontrast
koristi se uroangiografsko kontrasno sredstvo.
Metoda se izvodi plasiranjem igle sa tupim vrhom u kanal mlene
lezde iz kojeg curi sekret.Kada se kontrast polagano ubrizga vri se
snimanje iz najmanje dve projekcije.
3.12.ENDOGRAFSKA METODA PREGLEDA MIIA
Miografija je tehnika kojom se pregleda integritet skeletnih miia.

Radi se u sluaju rupture miia. Kontrast se ubrizgava iglom u povreen
mii i kontrast se rasporeuje izmeu miinih vlakana. Na mestu prekida
snopova je nastala ruptura.
3.13.ENDOGRAFSKE METODE PREGLEDA PERITONEALNE DUPLJE
Pneumoperitoneum je kontrasna metoda kojom se ispituje stanje u

peritonealnoj duplji. Ovom metodom se mogu ispitivati subfrenini
prostor, stanje jetre, hemidijafragmi i bzalnih delova plua. Kontrast je
negativno kontrasno sredstvo
( vazduh, kiseonik i ugljen dioksid ).
Da bi se ubrizgao kontrast mora se izvriti punkcija peritonealne
upljine preko prednjeg trbunog zida na mestu spoja spoljne i srednje
treine linije koja spaja spinu iliacu anterior superior i umbilikus. U
peritonem ubrizgava se do 1000ml kontrasta. Po ubrizgavanju kontrasta
bolesnik mora da sedne da bi se vazduh rasporedio po peritonealnoj
upljini i subfreninim prostorima.Snimanja su ciljana a po zavretku
pregleda kontrast se evakuie iz peritonealne duplje.
3.14.ENDOGRAFSKE METODE PREGLEDA RETROPERITONEUMA
117
Pneumoretroperitoneum je metoda pregleda kojom se ispituje stanje

retroperitonealnog prostora i zadnjeg trbunog zida, bubrega i
nadbubrenih lezda.Ranije se konbinovao sa intravenskom urografijom.
Indikacija za pregled je sumnja na tumor nadbubrega.
Bolesnik zauzima lakatno koleni poloaj. Daje mu se lokalni
anestetik. Vri se plasiranje igle izmeu vrha koksigealne kosti i analnog
otvora. Igla se upravlja prema prednjoj strani sakralne kosti. Kroz iglu se
ubrizgava do 1500ml negativnog kontrasta a zatim pacijent lee na lea
da bi se gas rasporedio u retroperitoneumu. Posle ovoga se uradi ciljno
snimanje na osnovu koga se utvruje taan poloaj obli i veliina bubrega
i nadbubrenih lezda.
117
INTERVENTNA
RADIOLOGIJA
117
POJAM I PODELA INTERVENTNE RADIOLOGIJE
1.POJAM INTERVENTNE RADIOLOGIJE
Do 1953 godine radiolozi su uestvovali u leenju pacijenata samo u

okviru radioterapijskih procedura. Pronalaskom i patentiranjem
Seldingerove igle i kanile, kao i usavravanjem metode kateterizacije
krvnih sudova razvila se nova grana radiologije koja je omoguila pored
dijagnostikih i terapijske procedure a koje su se odvijale pod kontrolom
radiologa.
Interventna radiologija ukljuuje one terapijske i dijagnostike
postupke pri ijem izvoenju radiolog utie na morfoloko ili funkcionalno
stanje organa ili itavog organizma.Izvoenje se radi pod kontrolom
radiolokih metoda i to rendgen skopije, ultrasonografije i kompijuterske
tomografije.
2.PODELA INTERVENTNE RADIOLOGIJE
Sve interventne procedure podeljene su u dve velike grupe. To su

nevaskularne i vaskularne interventne procedure.
117
1.Nevaskularne procedure podrazumevaju: ciljane biopsije,

zatim procedure perkutanih punkcija, drenaa i sklerozacije, metode
dilatacija i ugradnje endoproteza, metode dekompresija i ekstrakcija i
perkutane farmakoradioloke aplikacije.
2.Vaskularna interventna radiologija podeljena je na oblasti:
metode dilatacija krvnih sudova, metode embolizacije krvnih sudova,
metode aplikacije lekova i metode trombolize.
NEVASKULARNA INTERVENTNA RADIOLOGIJA
1.CILJANE BIOPSIJE
Ciljana biopsija iglom pod kontrolom radiolokih metoda

radioskopije, ultrasonografije i kompijuterske tomografije omoguava
vaenje uzorka iz bilo koje promene lokalizovane u bilo kom delu
organizma.
1.Perkutane transtoraklne biopsije ima veoma veliku
dijagnostiku vrednost a komplikacije su veoma retke. Radi se kada je na
snimku plua vidljiva senka ali se bronhoskopijom, citologijom i kulturom
sputuma i bronhijalnom lavaom ne moe odrediti taan uzrok i postaviti
adekvatna dijagnoza.
Pre biopsije potrebno je utvrditi tanu lokaciju promene, odrediti put
punktiranja, odrediti dali e se uzimati histoloki ili citoloki uzorak i
pripremiti pacijenta.
117
Procedura se radi u aseptinim uslovima i u lokalnoj anesteziji i pod

kontrolom rendgenoskopije.Igla kojom se radi biopsija mora da ima
unutranji promer od 1,2mm da bi se mogao uzeti histoloki uzorak ili
moe biti znatno manja za uzimanje citolokog uzorka. Mesto punkcije su
intrakostalni prostori i to uz gornji rub rebra. Kada se igla dovede u lumen
promene vri se snana i stalna aspiracija da bi se uzeo uzorak za
analizu.Komplikacije ove metode su pneumotoraks ali on je veoma mali i
brzo se spontano resorbuje i sanira, ali i potkoni emfizem, hemoptizije,
pluna hemoragija i pleuralna fistula.Kontraindikacija za punkciju je
krvarenje, oslabljena funkcija drugog plunog krila kao i septino stanje.
2.Perkutane abdominalne biopsije rade se slino kao i
transtorakalne ali ovde je spektar metoda pod kojima se procedura izvodi
znatno iri, a sve zavisi od veliine i lokalizacije lezije kao i od linog
izbora metode pod kojom e radiolog raditi.
Pod kontrolom ultrazvuka rade seobino biopsije hepatinih lezija,
bubrenih i ginekolokih masa kao i punkcija cistine promene. Za
navoenje punkcije USG-om koriste se posebne sonde za koje se fiksira
igla za punkciju ili se koriste igle iji se vrh vidi ultrasonografijom..
Najsigurnija metoda je punkcija pod kontrolom ct pre svega zbog precizne
i detaljne slike ali i dokumentovanog puta igle. Pri ovj metodi ozbiljne
komplikacije se ne javljaju.Kontraindikacije su krvarenja.
3.Muskuloskeletne biopsije omoguavaju biopsiju skeletnog
sistema i miine mase pod kontrolom radioskopije. Komplikacije su
veoma retke ali moe da doe do infarkta kosti, krvarenja i neurolokih
oteenja.
Ciljanim biopsijama mogu se uspeno uzeti uzorci prostate, svih
delova medijastinuma, dojke, tireoidne lezde, nadbubrene lezde limfnih
nodusa i CNS-a.
2.PERKUTANE PUNKCIJE, DRENAE,DEKOMPRESIJE I EKSTRAKCIJE
117
2.1.URINARNI TRAKT
2.1.1.ANTEROGRADNA PIJELOGRAFIJA
Radi se kada je potrebno prikazivanje gornjih urinarnih puteva a

kada ekskretorne metode nemogu da se izvedu. Dobija se direktna
informacija o stanju pijelokaleksnog sistema, uzima se direktno
pelviureteralni sadraj a mogue je uraditi i dinamske snimke bubrega.
U toku pregleda pacijent lei potrbuke na stolu. U lumbalnom
predelu napravi se aseptina regija, zatim se da lokalna naestezija, izvri
se mala incizija na koi i plasira se iba igla sa atraumatskim vrhom. Pri
plasiranju igle gleda se da se punktira aica donje ili srednje grupe. Kada
se igla namesti u bubrenoj eici vri se merenje hidrostatskog pritiska i
uzima se urin za analizu. Zatim se ubrizgava onoliko kontrasta koliko je
aspirirano urina iz bubrega. Rade se prgledni i ciljni radiogrami.
Indikacije za pregled su stanja koja izazivaju dilataciju kaleksnog
sistema kao i stanja gde postoji opstrukcija.
Komplikacije su krvarenje, pojava infekcije i nastanak arteriovenske
fistule.
2.1.2.PERKUTANA NEFROSTOMIJA
Je metoda perkutanog uvoenja drenanog katetera u pijelokaleksni

sistem koji omoguava evakuaciju urina u sluajevima kada postoji
opstrukcija urinarnih puteva. Prednsoti su joj brzina kojom se izvodi,
jednostavnost i ekonominost i veoma mala traumatizacija.
Priprema pacijenta podrazumeva aseptine uslove i lokalnu
anesteziju.kateter koji se plasira ima lumen od 2 do 4mm.Procedura se
radi kao nastavak anterogradne pijelografije.
Postoje dve osnovne tehnike plasiranja katetera.Prva je klasina
Seldingerova perkutana kataterizacija dok je druga plasiranje katetera u
117
ijem lumenu je igla za punkciju i koja se vadi nakon ulaska u

pijelokaleksni sistem. Kateter se plasira u posterolateralnom pristupu kroz
lumbalni predeo.
2.1.3.PUNKCIJE I SKLEROZACIJA BUBRENIH CISTA
Danas je ovo rutinska metoda i radi se kada ciste dovode do klinkih

smatnji a njihovo postojanje je utvreno pregledom ultrazvukom ili CT-
om.Tehnika se izvodi identino kao perkutana nefrostomija ali su katetri
manjeg dijametra. Punkcija ciste omoguava njenu citoloku, hemijsku i
mikrobioloku analizu a dobija se uvid i u njenu prirodu kada se analizira
zid ciste. Cista se unitava ubrizgavanjem apsolutnog alkohola kao
sklerozirajueg agensa koji e unititi unutranji zid ciste i spreiti njeno
punjenje.
2.1.4.INPLATACIJA ENDOPROTEZA,
DILATACIJA URETERA I URETRE
Ova metoda je alternativa spoljnjoj drenai, a sastoji se u plasiranju

endoureteralnih proteza ili stentova. Stent se sastoji od katetera koji na
oba svoja kraja ima veibroj otvor a sama drenaa se obavlja kroz lumen
katetera. Najee je primenjivan sistem sa dve krivine na oba kraja.
Jedna se postavlja u pijelon a druga u mokranu beiku. Kateter moe da
se postavi perkutano kao nastavak PCN ili da se postavi nakon
cistoskopije.Ova metoda drastino smanjuje mogunost pojave infekcije
ali oslobaa pacijenta noenja spoljnjeg katetera.Ova metoda donosi
poboljaje na dui rok.
Kao mogue reenje navodi se i balon dilatacija stenotine regije ali
ona daje kratkotrajne rezultate.
2.1.5.PERKUTANI TRETMAN RENALNE I URETERALNE KALKULOZE

117
Ova vrsta leenja zavisi od lokalizacije , veliine i hemijskog sastava

kalkulusa. esto se koristi ekstrakcija kalkulus nakon njihovog usitnjavanja
kroz dilatirani kanal perkutane nefrostome.Ovo se radi pod endoskopskom
ili radioskopskom kontrolom. Danas je metoda izbora ekstrakorporalna
udarno talasna litotripsija koja koristi udarne talase generisane izvan
organizma za dezintegraciju kalkulusa lociranog u fokus uz pomo
radioskopije ili ultrazvuka.
2.2.BILIJARNI SISTEM
2.2.1.PERKUTANA TRANSHEPATINA HOLANGIOGRAFIJA
Ova metoda je pre svega dijagnostika metoda za prikazivanje

hepatobilijarnog stabla ali se koristi kao interventna metoda kod
opstrukcija bilijarnog stabla koja su praena dilatacijom.
2.2.2.PERKUTANA BILIJARNA DRENAA
Nehirurka drenaa se postie plasiranjem katetera ili endoproteze.

Drenaa me da bude eksterna kada se u odvodi izvan tela ili moe biti
eksterno interna kada se deo uci izlui u spoljnju sredinu a deo u
duodenum. Endoproteza sa izluenjem ui u duodenum obezbeuje
fizioloki put oticanja ui bez mogunosti pojave infekcije.
Metoda se nastavlja na PTC. Ako se radi ova metoda igla za punkciju
je ireg lumena. Po punkciji odabranog kanala u lumen joj se ubacuje
metalni vodi. Preko vodia se stavlja drenani kateter. Ukoliko je mogue
proi stenozu kateter se jednim krajem vodi do duodenuma.
Ukoliko se eli plasirati endoproteza u vidu cevica sa bonim
otvorima i lumenom koji omoguava protok ui stenotini segment se
117
mora prvo dilatirati balon kateterom sve dok se ne postigne dijametar

dovoljan za postavljanje endoproteze.
Komplikacije su intraperitonealno isticanje ui, krvarenje i
holangitis.
2.2.3.PERKUTANI TRETMAN BILIJARNE KALKULOZE
Ukoliko postoje kalkulusi u bilijarnim kanalima pre ili posle operacije

holeciste mogu biti tretirani nekom od radiolokih metoda, endoskopijom
ili hirurkim zahvatom. Nakon postavljanja dijagnoze ( PTC, ERCP,
holngiografija kroz T dren ) pregled se radi tako to se prvo u aseptinim
uslovima perkutano kateterizuje kanal u kome je kamenac angiografskim
kateterom. Zatim se uvodi kateter sa korpicom za hvatanje , kalkulus se
hvata korpicom i izvlai kroz iri ekskretorni sistem. Ako je kalkulus velik
treba pre vaenja ubrizgati neki rastvara koji e ga smanjiti na veliinu
pogodnu za ekstrakciju.
2.2.4.DILATACIJA BILIJARNIH STENOZA I

INPLANTACIJA ENDOPROTEZA
Suenja intra i ekstrahepatinih unih puteva mogue je korigovati

upotrebom balon katetera ili stavljanjem metalnih endoproteza.Ove dve
metode treba ako ne da otklone onda da ublae simtome koji dolaze kao
posledica stenoze.
117
VASKULARNA INTERVENTNA RADIOLOGIJA
1.VASKULARNA INFUZIONA TERAPIJA
1.Infuzije hemioterapijskih sredstava - selektivna kateterizacija

krvnog suda koji ishranjuje tumorsko tkivo omoguava aplikovanje
odgovarajueg hemoterapijskog sredstva direktno u sam tumor.Primenjuje
se u terapiji sarkoma, melanoma, tumora jetre i kostiju. Kateterizacija se
radi perkutanom kateterizacijom po Seldingeru kroz femoralnu ili
brahijalnu arteriju. Ako zatreba kateter moe da ostane in situ nekoliko
dana sve dok traje terapija.
2.Selektivne aplikacije farmakolokih aktivnih sredstava
metoda se upotrebaljava radi aplikacije: a) vazokonstriktora u terapiji
krvarenja. Terapija je efikasnija onoliko koliko kateterizacija je selektivnija
tj zavisi od blizine aplikacije katetera u odnosu na mesto krvarenja,
b)vazodilatatora u dijagnostike svrhe jer uklanjaju vazospazam,
dilatiraju se lokalni krvni sudovi i poboljava se prikaz venskih krvnih
sudova.
3.Lokalna trombolitika terapija spovodi se radi aplikacije
trombolitikog sredstva u terapiji tromboza organa. Najee se
primenjuje kod plunih i koronarnih trromboza, tromboza vena kao i
tromboza hemodijaliznih arteriovenskih fistula. Kontraindikacije su
krvarea dijateza, skori hirurki zahvat, sistemski lupus ,
117
gastrointestinalna i cerebralna krvarenja. Da bi se izvela potrebno je

uraditi selektivnu perkutanu kateterizaciju po Seldingeru i omoguiti
aplikovanje leka u blizinu mesta tromboze.Komplikacije ove metode su
krvarenje i alergija.
2.EKSTRAKCIJE INTRAVASKULARNIH STRANIH TELA
Ova metoda ima svoju primenu prilikom vaenja stranih tela kao to
su elektrode pejsmejkera, delovi vodia i katetera, dilatatori, pogreno
inplantirana embolizacijska sredstva itd.
Radi se u sluajevima kada strano telo u krvnom sudu moe da
napravi veu komplikaciju nego hirurki zahvat ili perkutana
ekstrakcija.Treba da se odradi pravovremeno zbog mogunosti urastanja
stranog tela u zid krvnog suda i kasnijeg teeg vaenja. Radi se kateterom
opremljenim na jednom odreenim hvataem ( kleta, korpice,
magneti ).kada se strano telo uhvati kateter se izvlai kroz koaksijalno
uveden iri kateter.
3.INPLATACIJA ENDOVASKULARNIH PROTEZA I VENA KAVA FILTERA
Postavljanje vena kava filtera ima za cilj spreavanje prolaska veih

krvnih ugruaka iz dubokih vena prema vitalnim organima i samim tim
onemoguiti embolizaciju istih.
Indikacije su ponavljane tromboembolija kao i slaba reakcija na
farmakoloku terapiju tj pojava krvarenja ili ponavljanje tromboembolije.
Vena kava filter je mreica korpica ili kiobran koji se nakon
istiskivanja iz katetera iri , kai se za zidove donje uplje vene i ostaje in
situ. Plasira se preko jugularne ili femoralne vene perkutanom
kateterizacijom po Seldingeru. Intervenciji predhodi kavografija dabi se
utvrdilo stanje vene kave inferior, odredila ua bubrenih vena i utvrdile
anatomske varijacije. Filter se fiksira distalno od ua bubrenih vena.
117
Posle ovoga uradi se kontrolna kavografija da se potvrdi mesto na kome se

nalazi filter i ako je sve uredu kateter se vadi i vri se hemostaza na mestu
punkcije.
Komplikacije ove metode su okluzija filtera i vene kave sa
trombolitikim masama , dislokacija filtera i ponovljena pluna embolija.
4.VASKULARNE DILATACIJE
PERKUTANA TRANSLUMINALA ANGIOPLASTIKA PTA
PTA je metoda kojom se uklanjaju efekti ishemije uspostavljanjem

protoka krvi pod kojim se podrazumeva dilatacija suenja krvnih sudova i
rekanalizacija okludiranih segmenata.
Danas za izvoenje ove tehnike se koriste balon kateteri malog
kalibra (5 do 8 jedinica francuske skale ) , niskoprofilnog balona (izbegava
se trumatizacija zida krvnog suda) i sposobnosti da balon podnese veoma
veliki pritisak ( od 15 do 17 atmosfera ).
117
Priprema podrazumeva kavalitetno uraenu angiografiju sa

prikazom vaskularizacije distalno i proksimalno od mesta stenoze.
Nekoliko dana pre intervencije poinje se sa antiagregacionom terapijom.
Tehnika se izvodi u aseptinim uslovima, u lokalnoj anesteziji. Mesto
plasiranja katetera je femoralna, aksijalnu ili poplitealnu arteriju.Perkutana
punkcija se radi Seldingerovom iglom. Kada se vodi postavi u krvni sud
preko njega se prvo uvodi dijagnostiki kateter. Kada vodi bezbedno
proe stenozu, dijagnostiki kateter se postavlja preko stenoze i ubrizgava
Osnovni princip PTA je da se balonom precizno

lokalizovanim na mestu stenoze naini dilatacija, proiri
se lumen krvnog suda i povea protok krvi kroz ovu zonu.
se mala koliina kontrasta radi potvrde intralumunalne pozicije

katetera.Sledei korak je uvoenje vodia za izmeni katetera kroz lumen
dijagnostikog katetera.Dijagnostiki kateter se vadi i plasira se balon
kateter.Njegove dimenzije zavise od veliine stenoze tj od njene duine i
kalibra arterije. Pozicionira se na mestu stenoze a na osnovu dva markera
koji se nalaze na balonu. Balon se puni meavinom kontrasta i fiziolokog
rastvora kako bi bio vidljiv na skopiji.
Kada se dilatacija zapone na balonu se vidi struk tjk otisak stenoze.
Dilatacija je uspeno izvrena kada struk stenoze nestane a balon poprimi
normalan oblik. Dilatacija se radi sa vie pojedinanih naduvavanja u
trajanju od 15 sekundi pa do nekoliko minuta.
Kada se zavri dilatacija vri se kontrolna angiografija i ako je sve u
redu kateter se vadi, na mestu punkcije se radi hemostaza i kompresija u
trajanju od najmanje 20 minuta.
Posle procedure pacijent uzima na kratko antikoagulantnu terapiju
uz odgovarajui higijensko dijetetski reim.
117
Mehanizam PTA na krvni sud objanjva se mehanikim

promnenama u strukturi zida krvnog suda u toku dilatacije. Dolazi do
pucanja intime i deskvamacije povrine plaka.
Procedura se najuspenije radi kod stenoze ilijanih arterija a uspeh

metode se smanjuje to je promena locirana blie distalnom kraju bilo koje
arterije.PTA se radi i na celijanim i mezenterinim arterijama i
supraaortalnim krvnim sudovima.
Komplikacije mogu da se jave na mestu punkcije u vidu hematoma,
tromboze i pseudoaneurizme ali i na mestu dilatacije embolizacija,
tromboza, peroracija, disekcija i okluzija kao i komplikacije koje su vezane
za sam kateter ( ruptura balona ). Najozbiljnije komplikacije vezane su za
intervencije koje rade na koronarnim i renalnim arterijama.
U sluajevima kad dilatacija ne uspe u potpunosti i plak nije u
potpunosti saniran kao mogunost namee se postavljanje
endovaskularnih proteza ili stentova.Stent je proteza napravljena od
inertnog materijala ( elik ili tantalijum ) koji ima osobinu da vremenom
biva pokriven intimom krvnog suda i kao takav pravi potporu zidu krvnog
suda.
Ukoliko se radi perkutano vaenje ateromskog plaka koriste se
posebni aterektomski katetri sa ugraenim seivom koje strue i see plak
117
a delovi se aspiriraju kroz kateter. A danas je u upotrebi i intraluminalno

lasersko odstranjivanje plaka. Sve ove metode se rade zajedno sa PTA a
veoma retko izolovano.
5.PERKUTANA TRANSLUMINALNA KORONARNA ANGIOPLASTIKA

PTCA
Primenjuje se od 1977 godine i predstavalja jedan od moguih

tretmana koronarne bolesti. Danas se primenjuje kod komplikovanih
viestrukih stenotinih lezija na koronarnim arterijama. Razlika od PTA
drugih arterija jeste u tome to
se balon kateter uvlai
koaksijalno kroz iri vodei
kateter koji se plasira do
poetnog dela koronarne
arterije. Zbog mogue
komplikacije u vidu kompletne
koronarne okluzije metoda se
radi u centrima gde je mogua
brza intervencija kardiohirurga.
6.TRANSKATETERSKA
TERAPIJSKA EMBOLIZACIJA
Namerna okluzija arterija ili vena razliitim materijalima kroz

selektivno postavljen kateter naziva se transkaeterska terapijska
embolizacija. Korieni materijali su embolizacijska sredstva.
Embolizacijska sredstva su evolirala od poetne upotrebe masnog
tkiva i komada miia do danas upotrebljavanih kalogenskih vlakana,
polivinil alkohola, barijumom inpregnirane silikonske sfere, baloni koji se
mogu osloboditi katetera i ostati naduvani u lumenu krvnog suda po
117
vaenju katetera ( detachible balloons ) i tena embolizacijska sredstva

( apsolutni alkohol, akrilati i poliuretani ).
Embolizacijsko sredstvo mora da bude netoksino, dugotrajno,
trombogeno, lako za rukovanje, lako dostupno, ekonomino i pogodno za
sterilizaciju. Poto danas ne postoji idealno sredstvo, ono se bira na
osnovu indikacionih podruja. Danas je u upoterbi i transkateterska
elektrokoagulacija koja omoguava elektrokoagulaciju pomou elektroda
ugraenih u kateter.
Svakoj embolizaciji treba da predhodi veoma kvalitetna angiografija
a kateterizacija mora da se izvede to selektivnije i blie mestu okluzije
krvnog suda.Naroito osetljiva podruja su CNS i donji gastrointestinalni
trakt.
Indikacije za embolizaciju su krvarenja ( gastrointestinalna krvarenja
kod kojih je rizina hirurka intervencija ), tumori ( primenjuje se kao
definitivna palijativna ili preoperativna metoda ), vaskularne anomalije ,
ezofagealni i gasterini variksi, kao i promene u CNS ( tumori, aneurizme,
krverenja ).
Komplikacije su vezane za mesto kateterizacije ili zbog korienja
kontrasnog sredstava. Druga grupa su posledice zbog tkivne ishemije,
nekroze i refluksa embolusa i embolizacije neeljene oblesti. Mogu biti
neposredne ( bol,muka, nenamerna embolizacija normalnih struktura,
gubitak embolusa u vaskularnom sistemu ) i odloene ( bol, infekcija,
tkivna nekroza, oslobaanje aktivnih supstanci iz infarktnog tkiva,
bubrena insuficijencija i neuroloki poremeaji )
Posle svake embolizacije mogua je i pojava postembolizacijskog
sindroma kojeg ine bol, poviena temperatura i muka. Sindrom je
izraeniji ukoliko je oblast ishemije vea. Nastaje zbog dospea
raspadnutih produkata nekroze u krv ili reakcije tela na jatrogeni
embolus.Simptomi traju do dva dana retko do 14 dana. Metoda se zato
radi u analgeziji koja se nastavlja do 72 sata nakon intervencije. Terapija je
simtomatska.
117
117

Radiološka Dijagnostika

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Radiološka Dijagnostika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

RADIOLOKA

1.ANATOMIJA SRCA I VELIKIH KRVNIH SUDOVA SRANE BAZE

Srce Cor je sredinji i najznaajniji organ kardiovaskularnog

Desno srce znai sadri vensku krv a levo arterijsku.

Baza srca - basis cordis okrenuta je navie,unazad i udesno. Ona

Arterijski krvni sudovi koji polaze iz komora takoe imaju svoje

1.2. ANATOMIJA AORTE

Aorta polazi iz leve komore prua se navie gradi luk u visini

2.TOPOGRAFIJA SRCA I KRVNIH SUDOVA SRANE BAZE

Srce je poloeno u srednjem i donjem prednjem medijastinumu.Baza

medijastinalnu stranu desnog plnog krila.Izmeu srca i sternuma se

3.RENDGENSKE METODE PREGLEDA SRCA

Rendgenoskopija izvodi na aparatu za skopiju i ciljno snimanje na

prostora. Poto je slika uveana i deformisana zbog smanjenog fokus

MR srca najnapredniji radioloki pregled srca.Omoguava veliku

Radi se kod pregleda srca i krvnih sudova srane baze zbog

u poetno uveanje leve pretkomore i promene na luku aorte a sve zbog

4.STAVOVI I POLOAJI BOLESNIKA PRI PREGLEDU SRCA

Osnovni stavovi za pregled srca su stojei, leei i sedei. Koji e se

5.RENDGEN ANATOMIJA SRCA

U stojeem PA poloaju srce i krvni sudovi srane baze grade

se dobro uoava desna i leva kontura dok se donja kontura stapa sa

poetnom delu descedentne aorte.

Veliina srca se moe utvrditi na osnovu nekolikon parametara.

Utvrivanje veliine desne pretkomore gleda se kao odnos tetive D

Veliina celog srca se utvruje na osnovu prenika irine srane

Prenik srane senke je zbir tetiva koje spajaju temena levog i

5.3.POLOAJ SRCA U GRUDNOM KOU

Poloaj srca u grudnom kou se odreuje na osnovu veliine ugla

5.4.VARIJACIJE OBLIKA, VELIINE I POLOAJA ZDRAVOG SRCA

Na oblik iveliinu srca utiu telesna konstitucija starost, pol, poloaj

4.Uticaj poloaja dijafragem podignute hemidijafragme -

6.RENDGENOLOGIJA PATOLOKOG SRCA

6.1.PROMENA VELIINE CELOG SRCA

Gledajuu ukupnu veliinu srane senke na rendgen filmu postoje

se pre svega zbog konfiguracije i veliine grudnog koa .Mala srca se

srce ima srano sudovnu senku miopatske konfiguracije. Pod

slabost miokarda (enokardfibroblastoze), oboljenja miokarda razliite

Kardiomiopatija usled infektivne bolesti uoljiva je samo u toku

Kardiomiopatija usled poremeene ishrane miokarda rezultira

6.2.POVEANJA POJEDINIH SRANIH UPLJINA

6.2.1.Poveanje leve komore nastaje zbog poveanja otpora

6.2.2.Poveanje desne komore Nastaje kao posledica

6.2.3.Proirenje leve pretkomore registruje se kao trei

zaliscima.Kod insuficijencije mitralnih zalistaka dolazi do poveanog priliva

6.3.KALCIFIKACIJE SRANIH ZALISTAKA I SKELETA

Kalicijumove soli se taloe na ivici ili na bazi zalistaka kod hroninog

Perikardni izliv je najee oboljenje

prilikom skopije.Znaci nakupljanja ovlke koliine tenosti su tupi

6.5.DEKOMPENZACIJA LEVOG SRCA

Patologija plunog krvotoka nastaje kao poledica povienog pritiska

Drugi oblik poputanja levog srca je pluni edem.On se manifestuje

6.6.HRONINO PLUNO SRCE

Razvija se kod hronine plune

Kod stenoze mitralnog ua moe doi do uveanja leve komore u

Kod iste aortne stenoze uveanja levog srca se neznatno

RENDGENOLOGIJA RESPIRATORNOG TRAKTA

1.ANATOMIJA RESPIRATORNOG SISTEMA

Pribor za disanje formiraju disajni putevi i organi za disanje.Disajni

predvorje vestibulum larinx , grkljanska komora ventriculus larinx i

pleure nalee na plua a parijetalni oblae unutranji deo zida grudnog

2.RENDGENOLOKE METODE PREGLEDA

1.1.Rendgenografija plua je polazni dijagnostiki postupak u