Organizacioni sistem i njegovi stejkholderi

Predava: dr Nedeljko ivkovi, FON, Beograd

Beograd, 2010.
Cilj: Razumevanje ...

Na koga i kako organizacioni sistem

utie svojim radom?
Ko i kako utie na rad organizacionih
sistema?
Ko su stejkholderi organizacionog
sistema?
Potrebe stejkholdera?
Stejkholderi (Stakeholders)*

re stakeholder prvi put je zapisana 1708. godine kao

"osoba koja moe da ostvari uee ili uea u dobitku.

Stejkolderi su grupe ili pojedinci koji mogu biti ili su pod

uticajem realizacije misije organizacionog sistema. Freeman
(1984.)

Ovakve grupe i/ili pojedinici najsveobuhvatnije ukazuju na

potrebe u vezi sa formiranjem i funkcionisanjem OS.

Svi koji su pod uticajem (ili imaju uticaj) na organizacioni

sistem.

*Pojam se na srpskom jeziku prevodi najee kao interesna i/ili zainteresovana strana. Zbog, jo
uvek nedovoljno jasnih kriterijuma za upotrebu jednog ili drugog prevoda, koristie se
pojam stejkholder uz odgovarajuu definiciju grupa ili pojedinaca koji utiu ili su pod
uticajem organizacionog sistema. U CD/ISO 9001:2013 interested party i stakeholder su
sinonimi, a prednost u upotrebi dat je pojmu interested party.
Stejkholderi (Stakeholder)*

Zainteresovani (interni, ali i eksterni) subjekti koji su na bilo koji nain

povezani sa njim i koji imaju odreene interese vezane za njegovo
postojanje i funkcionisanje.
Individue ili organizacije koji mogu da ostvare gubitak ili dobitak od
uspeha ili neuspeha sistema.
Osoba sa interesom ili ulogom u neemu.
Uesnik, tj. osoba koja realizuje jednu ili vie aktivnosti u sistemu.
Svi koji su pod uticajem (ili imaju uticaj) na projekat i njihova uloga bi
trebalo da se uzme u obzir za uspenu realizaciju projekta.
Oni koji imaju prava ili interesa u sistemu. Za organizaciju stejkholderi su
bilo koja grupa ili pojedinac koji mogu biti ili su pod uticajem kroz
realizaciju svrhe postojanja organizacije. Ova definicije je dosta iroka jer
obuhvata interesne strane kao i one koje su pod uticajem. Neki ovaj termin
posmatraju ue tako da stejkholder podrazumevaju one koji obezbeuju
neto od znaaja za organizaciju i oekuju neto za uzvrat.
Osobe ili grupe koji dobrovoljno ili ne postaju izloeni riziku od aktivnosti
firme.
Grupe i svi pojedinici koji se nalaze u okruenju u kome firma posluje su
stejkholderi.
*Za izvore pogledati skriptu!!
Stejkholderi

Najee se pod stejkholderima prepoznaju:

Akcionari i vlasnici razliitih oblika, isporuioci, customer-i, zaposleni, razliite
finansijske institucije, razliiti nivoi i delovi dravnih organa, udruenja za zatitu
potroaa, drugi oblici, privrednih udruenja, politike grupe, sindikati i
konkurencija. Freeman (1984)
Akcionari, veletrgovine, prodavci, konkurencija, customer-i, isporuioci,
menaderi, zaposleni i vlada. Brenner i Cochran (1991)
Menaderi, akcionari, zaposleni, customer-i, isporuioci i kreditori. Hill i Jones
(1992)
Kompanije, zaposleni, akcionari, customer-i i isporuioci kao primarni
stejkholderi, ali i razliite interesne grupe klasifikovane kao sekundarni
stejkholderi. Clarkson (1995)
Investitori, politike grupe, customer-i, zaposleni, privredne asocijacije, isporuioci
i vlada. Donaldson i Preston (1995)
Stejkholderi

Zadatak 1: Identifikovati stejkholdere kompanije koja se bavi

seom ume i proizvodnjom ogrevnog drveta

Mogui stejkholderi:
Ljudi koji ive u blizini ume koja je predmet see,
Ljudi koji ive dalje, ali koriste ovo drvee za ogrev i sl.,
Radnici na sei ume,
Menadment preduzea za seu ume,
Preduzea za prevoz ogrevnog drveta,
Grupe za zatitu ivotne sredine,
Vladine agencije i ministarstva u ovoj oblasti,
Lokalne agencije,
Naunici i istraivai,
Konsultanti,
itd.
Stejkholderi

Zadatak 2: Na osnovu navoda prethodnih autora:

1. Napraviti uniju moguih pojavnih oblika stejkholdera.

2. Izvriti njihovu analizu u smislu potrebe za proirenjem sa
dodatnim stejkolderima
3. Izvriti njihovu analizu u smislu primenjivosti u svim
sluajevima funkcionisanja organizacionog sistema.
- Proizvodnja brana
- Rukometni klub
- Policija
- Fakultet
4. Napravite univerzalni skup stejkholdera koji bi bio primenjiv
za sve pojavne oblike stejkholdera.
Stejkholderi najee grupe

Vlasnici (akcionari, grupe i pojedinci)

Zaposleni (menadment, izvrioci)
Isporuioci
Customers - Kupci, korisnici i/ili potroai
Banke
Donatori
Drava i njene institucije na razliitim nivoima (ministarstva, agencije, uprave,
i sl.)
Konkurencija
Razliite grupe aktivista, udruenja, stranaka (zatita potroaa, udruenja
privrednika, sindikati i sl.)
Drutvena zajednica
Nauno-istraivake i obrazovne institucije
...
Stejkholderi - podela

U odnosu na granice organizacionog sistema:

Interni stejkholderi ine: vlasnici, upravljai (menadment), radnici ili
izvrioci, sindikati i sl.. Ove grupe nisu homogene, ve se najee u
okviru njih dalje grupiu u razliite oblike i vrste internih interesnih
koalicija. Npr: top menadment, srednji i operativni menadment,
slubenici i proizvodni radnici, visoko, srednje i nie kvalifikovani
radnici i sl.
Eksterni stejkholderi su pojedinici i grupe sa kojima preduzee stupa u
najraznovrsnije poslovne kontakte (kupci, dobavljai, banke i drugi),
zatim dravni organi, poslovne asocijacije i drugi subjekti koji
izraavaju, na manje ili vie, direktan nain interese drutvene
zajednice.
Stejkholderi - podela

Ostali mogui kriterijumi:

Pol, starost i sl. - mukarac/ena, bogat/siromaan, mlad/star ...

Lokacija - selo/grad, u blizini/udaljeno od organizacionog sistema.
Vlasnitvo
Uloga - proizvoa/potroa, trgovac/isporuilac/konkurent, agencija,
ministarstvo, aktivist, medij.
Nivo mali/veliki, lokalni/meunarodni.
Vreme- proli, sadanji, budui.
Stejkholderi - podela

Pojedinci i grupe vremenom mogu menjati svoj uzajamni

odnos sa OS, pripadati veem broju stejkholder grupa i
prelaziti iz jedne u drugu grupu stejkholdera.

Npr.:

Zaposleni je najee i stanovnik tj. pripadnik lokalne

zajednice.
Zaposleni moe prei na mesto menadera
...
Stejkholderi - podela

Prema smeru uticaja:

Primarne oni koji utiu na organizacioni sistem

Sekundarne oni na koje utie organizacioni sistem
Kombinovane oni koji pripadaju obema grupama
Stejkholder analiza

Pristup za razumevanje sistema kroz identifikaciju

kljunih aktera ili stejkholdera u sistemu, ocenu
njihovog interesa i uticaja na sistem.
(www.iied.org/forestry/tools, 2001)

Pristup za razumevanje sistema putem

identifikovanja kljunih aktera ili stejkholdera u
sistemu i ocene njihovog interesa u datom sistemu."
(Grimble, 1995)
Stejkholder analiza

Stejkholder analiza se koristi kako bi se ukazalo

menadmentu na potrebu posveivanja panje interesima i
onih koji imaju uticaj ili su pod uticajem aktivnosti
organizacionog sistema. (Freeman)

Stejkholder analiza je korisna u sluajevima kada je potrebno

donositi odluke u situaciji kada razliiti stejkholderi imaju
sukobljene interese, ograniene resurse i potrebe stejkholdera
moraju biti odgovarajue izbalansirane.
(www.iied.org/forestry/tools, 2001)

Organizacioni sistem e pripadati vioj klasi kvaliteta utoliko

pre koliko bolje smanjuje konfiliktne potrebe i ostvaruje visok
nivo zadovoljstva ovih potreba svih stejkholdera. (Boutelle,
2004)
Stejkholder analiza

Stejkholder analiza moe biti koriena na razliitim nivoima i u

razliite namene:

Strategijsko planiranje
Planiranje odnosa sa drugim institucijama (npr. lokalna
zajednica)
Razvoj projekata i programa (npr. izgradnja novog
pogona, razvoj proizvoda, razvoj softvera i sl.)
Stejkholder analiza

Oekivane prednosti za organizacioni sistem od primene ove analize:

Prihvatljivost buduih reenja (projekata, programa i sl.).

Ostvareni rezultati verovatnije e biti u skladu sa poslovnim

ciljevima.

Stejkholderi postaju familijarni sa metodama i ciljevima

organizacije.

Unapreenje odnosa sa stejkholderima.

Odluivanje na osnovu injenica i preglednog uzajamnog

odnosa sa stejkholderima.

Preventivno delovanje i spreavanje konflikata.

...
Stejkholder analiza

Stejkholder analiza se bazira na atributima (mo, interes,

legitimnost ...) i kriterijuma za analizu koji odgovaraju datoj
situaciji.

Postoje razliiti pristupi analizi stejkholdera. Najee su to:

1. Relativna mo uticaja i interes svakog stejkholdera
(Freeman, 1984);
2. Mo, legitimnost i hitnost. (Mitchel, 1997)
3. Znaaj i uticaj koji imaju (Grimble i Wellard, 1996);
4. Meusobne veze (Freeman i Gilbert, 1987)
5. 4R metoda. (Rights, Responsibilities, Rewards (or
revenues or returns) and Relationships). (Dubois, 1998)
6. ....
Stejkholder analiza analiza znaaja stejkholdera

Freeman (1999) govori o stepenu uticaja potencijalnog

stejkholdera.

Uticaj je funkcija:

(1) Ulaganja (novac, zdravlje, rad i sl) u OS. Ulaganje stvara

osnovu za druge dimenzije.
(2) Rizika mogueg gubitka od poslovanja firme.
(3) Moi koju on poseduje. Mo predstavlja jednu od
najznaajnijih dimenzija, bez postojanja prethodne dve
dimenzije, grupa koja poseduje samo treu dimenziju ne bi
imala potreban legitimitet u oima drugih stejkhodlera.

Ako se poseduje jedna od navedene tri dimenzije moe se govoriti

o latentnom stejkholderu, a samo uticaj sa visokim stepenom
sve tri dimenzije predstavlja znaajne stejkholdere.
Stejkholder analiza analiza znaaja stejkholdera

(Mitchel, 1997) - Mo, legitimnost i hitnost.

a) Latentni stejkholderi koji poseduju samo jedan od atributa.

Neaktivne, tj one koji poseduju mo, ali su iz nekog razloga
nezainteresovani da iskoriste svoju mo i uticaj, na primer neko ko
poseduje novac, moe da utie na javno mnjenje i slino.
Diskrecione koji poseduju legitimnost, ali nemaju mo da ostvare
svoje zahteve, niti ti zahtevi imaju neka vremenska ogranienja, kao
na primer lokalna zajednica koja oekuje od fabrike da deo sredstava
uloi u svoj grad.
Zahtevne koji poseduju iskljuivo urgentne zahteve (hitnost), ali bez
moi da ih ostvare i sa stanovita organizacije nelegitimne, kao to su
radnici koji trae povratak na posao, a otputeni su iz opravdanih
razloga.
Stejkholder analiza analiza znaaja stejkholdera

b) Oekujui stejkholderi imaju dva od tri atributa i oni kao takvi

oekuju od organizacije da pristupi ostvarenju tih oekivanja. Dele se u:
Dominantne, kojima se pripisuju mo i legitimnost, to su u
redovnim okolnostima vlasnici;
Zavisne koji imaju legitimne i hitne zahteve, ali im nedostaje mo, na
primer stanovnitvo u okolini fabrike koja zagauje ivotnu sredinu;
Opasni koji poseduju mo i urgentnost bez legitimnosti, a kao primer
ove grupe mogu se navesti razliite teroristike grupe.
c) Definitivni stejkholderi su poslednja i najvanija grupa koja poseduje
sva tri atributa i na ije zahteve menadment ne bi trebao da se oglui,
npr. vlasnici, sindikati i sl..
Stejkholder analiza analiza potreba stejkholdera

Svi stejkholderi organizacionog sistema poseduju odreene

potrebe.
Potrebe mogu biti zadovoljene ili naruene delovanjem
organizacionog sistema.
Potrebe mogu biti legitimne ili ne. (Ugovor, Zakon i sl.)
Potrebe mogu biti razliitog znaaja za stejkholdera, ali i za
organizacioni sistem.

www.iied.org/forestry/tools, preuzeto 2001

Stejkholder analiza

Zadatak 3: U cilju prihvatljivosti buduih rezultata projekta obnove

platana u ulici Bulevar kralja Aleksandra identifikovati/opisati:
stejkholdere, odnosne potrebe, njihovu legitimnost (ulog i rizik) i
relativnu mo uticaja (nizak/srednji/visok).
Organizacioni sistem i potrebe stejkholdera

Ciljevi organizacionog sistema

ne poklapaju se uvek sa potrebama svih stejkholdera
organizacionog sistema.
Obrazloite!!!

Primer:
Menadment/Zaposleni. Ne uvaavanje drutvenih i motivacionih
potreba zaposlenih fizika radna snaga.
Menadment/Isporuioci. Niske cene roba isporuilaca dovode do
moguih problema sa kvalitetom i rokovima.
Menadment/Drutvena zajednica. Poveanje proizvodnje moe da
dovede do poveanja zagaenja
Vlasnici/Zaposleni. Maksimiziranje profita i uveanje dividendi
dovodi do mogueg ugroavanja uslova rada, smanjivanja nadnica.
Organizacioni sistem i potrebe stejkholdera

Ciljevi organizacionog sistema razliito se identifikuju sa

potrebama vlasnika, menadmenta i zaposlenih.

Obrazloenje:
to je via organizaciona stepenica (via plata, uticaj...) to je vea
verovatnoa povezanosti sa osnovnim ciljevima, dakle, vea je
verovatnoa identifikacije sa ciljevima. Sa druge strane, to je
neko na nioj organizacionoj stepenici, to je dalje od osnovnih
ciljeva i njihovo ponaanje odreeno je ekonomskim motivima, a
ne motivima identifikacije sa organizacijom, tj. sa njenim
ciljevima.
Organizacioni sistem i potrebe stejkholdera

Organizacioni sistem svoje ciljeve vezuje za odreene potrebe

koje definiu razliiti stejkholderi.
Iza svakog cilja organizacionog sistema stoji jedna ili vie
potreba stejkholder grupa koje se ovim ciljem ele zadovoljiti
ili na koje ovaj cilj moe uticati pozitivno ili negativno.

Primer:
Za ciljeve tipa: Poveanje profita, povrat po uloenom kapitalu i sl. stoji
jedna ili vie potreba neke grupe stejkholdera, u prvom redu vlasnika
organizacionog sistema.
Ako se nadalje dekomponuju ciljevi na uveanje prodaje, nivoa
zadovoljstva korisnika/potroaa produkata i sl. stoje potrebe stejkholdera
grupe korisnika/potroaa.
Daljim dekomponovanjem na cilj osposobljavanja zaposlenih u recimo
podsistemu prodaje stoje potrebe stejkholder grupe zaposlenih.
Ako ova osposobljavanja vre podugovoreni organizacioni sistemi
isporuioci ukljuuje se nova grupa stejkholdera itd.
Potrebe Korisnici, potroai, kupci produkata

Najee su to potrebe u vezi:

nivoa kvaliteta produkta,
usaglaenosti kvaliteta isporuka,
potovanju rokova,
prihvatljivosti cene produkata,
odnosa kvaliteta i cene,
raspoloivosti potrebnih koliina proizvoda/broja pruenih usluga,
pristupnosti informacijama o proizvodu/usluzi,
pristupnosti informacijama o stanju porudbina,
postupanje sa reklamacijama,
... i sl.
Potrebe - Zaposleni

A) Teorije sadraja (potreba): objanjavaju koje potrebe pokreu

ljude na aktivnosti u organizaciji:
Maslow-ljeva teorija hijerarhije potreba,
Alderfer-ov ERG model,
Hertzberg-ova teorija dva faktora,
McClelland-ova teorija tri potrebe.
B) Teorije procesa: objanjavaju proces putem koga se pokree
ljudska aktivnost u organizaciji:
Teorija cilja
Teorija jednakosti
Teorija oekivanja
Najei sadraj potreba kod zaposlenih

bezbednost na radu odsustvo sukoba u

visina plate, preduzeu,

sigurnost posla, briga preduzea za

zaposlene,
organizovana
ishrana, organizacija preduzea,

materijalne raznovrstan rad,

pogodnosti, izazovan posao,
odnosi sa kolegama, mogunost napredovanja u
stil rukovoenja, slubi,

atmosfera na poslu, mogunost uenja i strunog

usavravanja,
...
Potrebe - Zaposleni

Npr. prema Deklaraciji o osnovnim principima i pravima na radu donetih od strane ILO
(The International Labur Organization) iz 1998. godine organizacioni sistemi treba da
svojim zaposlenim obezbede ispunjavanje sledeih potreba, i to minimalno:
Svim zaposlenim omoguiti prava slobodnog udruivanja u cilju zatite sopstvenih
prava i interesa.
Niko od zaposlenih ne sme biti prinudno iskorien u okviru realizacije odreenih
poslova.
Zabranjeno je korienje dece mlae od 15 godina ili u nekim sluajevima do 13
godina osim na poslovima koji ne mogu da dovedu do fizikih ili moralnih povreda na
radu tj. lakim poslovima prikladnijim njihovom uzrastu.
Eliminisanje diskriminacije na poslu.
Bez prekomernog radnog vremena (ne sme prelaziti 48 radnih sati po nedelji).
Odgovarajui radni uslovi.
Uspostavljanje radnog odnosa bez iskoriavanja radnika izvan zakonom propisnih
oblika angaovanja.
Plate moraju prevazilaziti nivo zadovoljavanja osnovnih potreba zaposlenih.
Kazne ne smeju prelaziti nivo dozvoljen odgovarajuim nacionalnim propisima.
Potrebe - Zaposleni
Mogue i dodatno:
Obuka i trening zaposlenih.
Zapoljavanje starijih ili dugo nezaposlenih osoba uz odgovarajui trening.
Ujednaeno zapoljavanje oba pola.
Starije radnike prerasporeivati na mesta adekvatnija njihovom ivotnom dobu.
Uravnoteenje profesionalnog sa porodinim ivotom.
Drutveno prihvatljivo ponaanje u sluajevima, restrukturiranja, smanjenja broja zaposlenih i sl.
Veze menadmenta sa zaposlenim ili predstavnicima zaposlenih (ukljuivanje predstavnika u procese odluivanja).
Prevencija povreda i stresa na poslu.
Antidiskriminacione mere (etniko, socialno, godine, pol, seksulana orijentacija, politiko miljenje, religija i sl.).
Dozvoliti religiozne obrede tokom posla.
Odgovorno investiranje u penzione fondove.
Uvaavanje prava lokalne populacije i domaeg stanovnitva.
Promovisanje voluntarnog posla zaposlenih u javnim ili socijalnim institucijama (kole i sl.).
Integracija zaposlenih i njihovih predstavnika u definisanje i dostizanje ciljeva kompanije.
Podrka obrazovnom sistemu angaovanjem sopstvenih strunjaka kao pomo unutar drugih kompanija ili na
univerzitetima i sl.
Sponzorisanje drutvenih, kulturnih, i/ili sportskih dogaaja.
Angaovanje kompanije na regionalnim aktivnostima.
Blia povezanost kompanije i neprofitnih institucija na npr. drutvenim aktivnostima.
Potrebe - Vlasnici

Najee su to potrebe u vezi:

ispunjavanjem svrhe formiranja organizacionog sistema
visina dobiti na uloeni kapital
dugorono odrivo uveanje kapitala
Potrebe - Vlasnici
Prema OECD Principles of Corporate Governance osnovna prava, a time i potrebe za
njihovim potovanjem za vlasnike su:
Sigurnost modela registrovanja vlasnitva.
Mogunost prenosa uea tj. slobodne prodaje svoga dela vlasnitva.
Mogunost pravovremene obavetenosti o svim detaljima u vezi sa sastancima na kojima se
donose znaajne odluke i to o: datumima, mestu i dnevnom redu sastanaka, kao i materijalima sa
potrebnim informacijama za uee na ovim sastancima.
Mogunost uvida u informacije o poslovanju, kao i mogunost postavljanja pitanja i dobijanja
odgovarajuih blagovremenih odgovora u vezi sa funkcionisanjem organizacionog sistema.
Mogunost izbora i prava glasa u izboru predstavnika u upravnom odboru.
Uee u raspodeli profita srazmerno njihovom ueu u vlasnitvu.
Mogunost odluivanja tj. mogunost uea i glasanja na akcionarskim skuptinama i
upoznatost o pravilima i procedurama glasanja.
Jednako tretiranje svih akcionara iste vrste akcija.
Mogunost konsultovanja sa drugim akcionarima o bitnim pitanjima koji se tiu njihovih
prava.
itd.
Potrebe Drutvena zajednica

Mogue je identifikovati sledee najee potrebe koje se odnose na:

Brigu o zdravlju pojedinca, lana drutvene zajednice.

Zatitu ivotne sredine.
Restriktivnu proizvodnju zdravstveno tetnih proizvoda.
Mogunost zapoljavanja
Uveanje priliva u budet lokalne zajednice
Organizacija sportskih deavanja.
Organizacija kulturnih deavanja.
...
Potrebe Drutvena zajednica

NASTAVAK:
Pomo u edukaciji o zatiti ivotne sredine.
Pomo u reavanju ekolokih problema.
Obezbeenje obdanita za zaposlene.
Sponzorstva za otvaranje obdanita.
Sponzorstva i humanitarne aktivnosti.
Ispunjenje nacionalnih i meunarodnih propisa.
Uzajamna saradnja sa zatitnicima javnog interesa.
Saradnja sa grupama i nevladinim organizacijama.
Ispunjavanje principa dobre prakse.
i sl.
Potrebe Isporuioci

Organizacioni sistem se u kontekstu odnosa sa isporuiocima

pojavljuje kao korisnik proizvoda i usluga. Kao korisnik ovih
produkata organizacioni sistem je zainteresovan za nivo onih
obeleja produkata najee definisanih u ugovoru sa
isporuiocima.
Potrebe Isporuioci

Meutim, sa druge strane postoje i potrebe isporuilaca koje se

odnose na organizacioni sistem. Nejee su to potrebe za:
dugoronom saradnjom,
jasno definisanom specifikacijom za isporuku,
mogunou planiranja sopstvene proizvodnje i isporuka,
plaanjem u dogovorenim rokovima,
dobrom komunikacijom,
partnerskim odnosom na reavanju pitanja od obostranog
interesa (sniavanje trokova, transfer znanja, tehnologija ...)
... i sl.
Potrebe- Banke i druge finansijske institucije

Banke kao stejkholderi mogu se smatrati posebnom grupom

isporuilaca koji iznajmljuju svoj kapital za potrebe formiranja i
funkcionisanja organizacionog sistema i za to dobijaju odreen
interes, kamatu.

Njihov osnovni motivacioni faktor se odnosi na rizik ulaganja i esto

srazmerno ovome riziku na visinu kamatnih stopa. Prema tome
potrebe ove grupe stejkholdera mogu se navesti kao:
sigurnost kreditiranja,
redovnost vraanja rata kredita,
visina kamatnih stopa,
... i sl.
Potrebe - Donatori

Donatori kao pojavni oblik stejkholdera specifina je grupa iz

razloga to ne mora imati direktan interes od ulaganja u smislu
uveanja vrednosti uloenog kapitala u organizacioni sistem.
Njihove potrebe su uglavnom vieg interesa i oni oekuju da za
uloen kapital organizacioni sistem ostvari pravu namenu ovog
kapitala tj. interese zbog kojih su donatori i uloili kapital. Ovo
mogu da budu razliiti humanitarni pa ak i politiki interesi.

Iz ovog razloga najznaajnija potreba donatora je pravilan utroak

namenjenih sredstava i mogunost uvida u njihovo troenje, tj.:
efektivnost ulaganja (stepen slaganja ostvarenog u odnosu na
namenu),
mogunost uvida u naine troenja uloga i sl.
Potrebe - Drava

Za dravne institucije na razliitim nivoima (ministarstva,

inspekcije, agencije, uprave, i sl.) koji treba da stvaraju pozitivan
ambijent za funkcionisanje organizacionih sistema bez meanja u
njihov rad najznaajnije od moguih potreba su:

potovanje svih zakona (u vezi sa plaanjem poreza, doprinosa i

sl. zatitom ivotne sredine, zatitom na radu, drutvenom
odgovornou, zatitom potroaa i sl.),
poveanje stope zaposlenosti,
poveanje izvoza i sl.
Potrebe Grupe, aktivisti, udruenja

Razliite grupe aktivista, udruenja, stranaka (zatita

potroaa, zatita prava ena, udruenja invalida, sindikati i sl.)
u zavisnosti od podruja delovanja i interesa grupa, mogu imati
jednu ili vie sledeih navedenih potreba za:
potovanjem prava potroaa,
potovanjem prava radnika,
potovanjem prava graana (polna diskriminacija, rasna diskriminacija,
zatita dece i sl.),
potovanjem prava lica sa invaliditetima,
zatitom ivotne sredine,
uee OS u aktivnostima od opteg znaaja (kultura, sport i sl.)

i sl.
Potrebe NIOI

Oznaka i naziv stejkholdera: Nauno istraivake i obrazovne institucije

R.
Oznaka potrebe Naziv potrebe
broj
1 NI01 Mogunost za realizaciju istraivanja
2 NI02 Mogunost obavljanja strune prakse
Potrebe Konkurencija

Oznaka i naziv stejkholdera: Konkurencija

R.
Oznaka potrebe Naziv potrebe
broj
1 KO01 Fer odnos (damping cene i sl)
2 KO02 Mogunost ostvarenja partnerskih odnosa i zajednikog
nastupa
Rezime

Nauili smo u ovom delu:

Na koga i kako organizacioni sistem utie svojim
radom?
Ko i kako utie na rad organizacionih sistema?
Ko su to stejkholderi organizacionog sistema?
Potrebe stejkholdera?

Ostaje pitanje:
Veze stejkholdera i sistema upravljanja?
ta su to standardi sistema upravljanja?
Koja je uloga standarda sistema upravljanja?
Vrste standarda sistema upravljanja?
Nain implementacije zahteva standarda sistema
upravljanja?
ZAHVALJUJEM NA PANJI!

PITANJA I ODGOVORI