Matija Be

kovi

Kosovo
najskuplja srpska re
Valjevo 1989.

S blagoslovom Njegovog Preosve

tenstva Episkopa
abakovaljevskog Gospodina Lavrentija

Internet izdanje

IZVRNI PRODUCENT I POKROVITELj

Tehnologije, izdavatvo i agencija

Beograd, 5 septembar 2000

PRODUCENT I ODGOVORNI UREDNIK

Zoran Stefanovi
LIKOVNO OBLIKOVANjE
Marinko Lugonja
VEBMASTERING I TEHNIKO UREIVANjE
Milan Stoji
DIGITALIZACIJA TEKSTUALNOG I LIKOVNOG MATERIJALA
Nenad Petrovi

tampano izdanje

IZDAJE
"Glas Crkve"
UREDNIK
Ljubomir Rankovi
Biblioteka "Glas Crkve"

Posebna izdanja

Knjiga XIV
 Kosovo - Najskuplja srpska re

Pre
est vekova ni
ta se na globusu nije dogodilo znaajnije od boja na Kosovu Polju.

I danas, posle est stotina Vidovdana, za sudbinu srpskog naroda ni

ta nije presudnije od
bitke koja traje na Kosovu i za Kosovo.

Ishod Kosovskog boja jose ne zna, kako onog negda

njeg, tako ni ovog dana
njeg.

Od poetka pretrajavaju dve stvarnosti i dve istine. I ne ustupaju jedna drugoj. to vreme
vi
e odmi e, sve se manje zna ho e li nas onebesati ili progutati kosovska rana.

Kosovo osvanjuje svakog jutra. Svaki dan je jedna godi njica i jedna zadu
nica. I danas
se tamo kao i na Vidovdan 1389. vidi "ko je vera, a ko je nevera".

Kao da srpski narod vodi samo jednu bitku, gine u istom boju i na istom polju, pro
iruje
kosovsku kosturnicu, "ridanje na ridanje pridodaje", nove muenike pribraja kosovskim
mu enicima.

Kosovo je odavno stiglo do Jadovna - i pravo je

udo da ime Kosovo nije dobila sva
srpska zemlja.

Kosovo je najskuplja srpska re . Plaena je krvlju celog naroda. Po cenu te krvi je

ustoliena na prestolu srpskog jezika. Bez krvi se nije mogla kupiti, bez krvi se ne mo
e
ni prodati.

Polutar srpske planete

Narodna poezija dokazuje da je sudbinu srpskog naroda re
ila jedna re
: car volede
carstvu nebeskome. Reje zadata jednom zauvek, i zauvek smo joj postali obavezni i
vie se nikad nije mogla i ne moe povu
i.

Kosovo je polutar srpske planete. Krov donjeg i temelj gornjeg sveta. Tu se svest srpskog
naroda presekla na ono do i ono posle Kosova. Kosovo je posrbljena pria o Potopu.
Srpski Novi Zavet.

To je premjena koju spominje Vuk Karadi"koja je tako silno udarila u narod da su

gotovo sve zaboravili
to je bilo donde, pa samo odande po
eli pripovijedati i pjevati".

Jezik je jedino to na Kosovu nije poko

eno, jer jezik ne gori, niti se topi, ne mogu mu
nita seivo, ni olovo.
Kosovo je najvanija misao, najkrupnija zamisao, najsloenije zaumljenje srpske kulture.
Ime za ono najvrednije to smo dali hri
anskoj civilizaciji. Kosovo je prestonica srpskog
umetnikog carstva. Ostav tanje srpske umnosti i duhovnosti ove
tina i zave anstvu.
Legenda uz koju raste srpski narod.

Kao to se do pojave novog Hrista ne

e razumeti poruke Novog Zaveta, tako do kraja
ne emo dosegnuti naum kosovskog zaveta. Mi jouvek znamo samo pri u o pri
i, a ono
to zna pria sama, to
e moda zauvek ostati tajna.

Tajna je tako htela da se carstvo nebesko u poeziji o Kosovu spomene samo jednom. I to
podvla i va nost i poveava skupo u ove re
i. Pesmu Propast carstva srpskoga u kojoj
je ovaj stih, uo je Lukijan Mu icki na nekom va aru kod manastira i
atovca od
nepoznate slepice iz Grgurevca.

Kao u kakvoj biblijskoj legendi, ne zna se ni ime, ni godine, ni poreklo slepe ene, kod
koje je Stefan, akon
iatovakog arhimandrita, na ao i zapisao po etak kosovske
epopeje. Zna se da bezimena slepa ena nije znala znaenja re i koje je
uvala i pevala.

Tako smo tek 1817. posle oba srpska ustanka, dobili pesmu koja je naknadno zauzela
svoje mesto na po
etku srpske Ilijade:

Poletela soko tica siva

Od svetinje, od Jerusalima
I on nosi ticu lastavicu.
To ne bio soko tica siva
Vee bio Svetitelj Ilija,
On ne nosi tice lastavice
Nego knjigu od Bogorodice,
Odnese je caru na Kosovo,
Spu ta knjigu caru na koleno
Sama knjiga caru besedila...

Knjigu ne nosi niko drugi do Svetitelj Ilija - onaj koga su kao dete aneli povijali ognjem,
a hranili plamenom. Onaj koga je Bog esto slao Izrailju da gre
nike privede pokajanju.
Knjigu ne alje niko drugi do Bogorodica, a koju bi drugu knjigu od svetinje od
Jerusalima slala Bogorodica po Svetitelju Iliji ako ne onu jednu jedinu, knjigu svih
knjiga, knjigu o svom Jedincu.

Ita bi Car Lazar itao uo i odsudnog boja, nego Novi Zavet. I ta bi mu drugo knjiga
sama govorila, nego da e opet biti kao to je pisano, da su do
la poljednja vremena. Na
Kosovu e se ponoviti sudbina Hristova, jer koga bi drugoga Mater Boga Na ega u
Lazaru prepoznala i ija bi se drugo sudbina na Kosovu obnovila? Odakle je tica poletela,
tamo e i doleteti. U srpskom narodu e se dogoditi Jevanelje.
Muka ka
e cijenu junaku
Car Lazar se privoleo carstvu nebeskom i veta sre no naena jedina regovori koliko
se dvoumio i "mislio misli svakojake". Nije li i sam Hristos vepresuen i pomiren
dozvolio svojoj ljudskoj prirodi da se sa krsta oglasi re
ima: "Oe, za to si me ostavio?"
Kao to je i Majka Jugovia, Boga domolila (da joj Bog da o i sokolove i bijela krila
labudova), to se moe razumeti jedino tako da se molila toliko dugo dok je okrilatila i na
nove oi progledala.

Caru Lazaru je ishod boja bio poznat. Kazala mu ga je knjiga sama. Izabere li carstvo
nebesko - nije rekla tek da to poraznije: sva
e izgubiti boj, vene e tvoja izginuti
vojska. I kona nije: ti
e, knee, s njome poginuti.

Muka ka e cjenu junaku - varijanta je stiha koji je ostao ne

tampan na margini rukopisa
Gorskog vjenca. Mi ga ovde navodimo, jer je muka odista kazala cenu kneza Lazara.

Od tada on ne postupa kao smrtnik, vekao onaj sa kojim se poistovetio. Smrtnik bi pre
dojavio nekome da ne dolazi, nego to bi prokleo svakoga ko ne doe. Mi ga nedovoljno
razumemo, ali zar smo vie razumeli onoga ko je neuporediv i po stradanju i po smislu.

im je krenuo na roite, znamo i gde

e dospeti. Prinosei na rtvu sebe i svoj narod, i
on najpre prireuje ve
eru, a potom poziva u boj i starozavetnom kletvom proklinje
svakoga ko izostane. Mi vemo emo porediti i veeru s Veerom i besedu s Besedom i
Maslinovu Goru sa Kosovskom Gorom.

U crkvi koju je sakrojio na Kosovu i koju pesnik ne zove slu ajno Samodr a "tri nedjelje
trides kaluera" ispoveda i pri e uje vojsku koja za datu reodlazi u smrt. Nije po teen
ni soko na ruci, sestri ne ostaje ni brat od zakletve, a junak venava devojku reju koju
svet do tada nije uo:

Evo t' idem poginuti du

o!

Od rei patrijarha Danila Banjskog, kosovskog savremenika: Umrimo da ve ni ivi

budemo! - do akona Avakuma, od poklia ure Jak ia: Padajte brao! - do lozinke
patrijarha Do ia: Bolje grob nego rob i smirene re
i Vuka ina iz Klepaca:

"Samo ti, dijete, radi svoj posao!" - ne prestaje oduevljavanje smru, ne jenjava
obasjanje idejom vodiljom, ne posustaje reenost srpskoga naroda da gine:

Idem, sejo, na Kosovo ravno

Za krst
asni krvcu prolevati

I za veru s braom poginuti...

Ne bih ti se junak povratio
Ni iz ruke krstabarjak dao
Da mi kae dru ina ostala
Gle kukavca Bo ka Jugovi a
On ne smede po i na Kosovo
Za krst
asni krvcu prolevati...

Ja nevera nikad bio nisam

Nego sutra mislim na Kosovu
ansku veru poginuti...
Za 'ri

Srb je Hristov, raduje se smrti!

Blago tome ko ranije umre
O manje je muke i grijeha...

Da junaki brao poginemo

Rad slobode i rad otaastva...

Slavno mrite kad mrijet morate

Vaskrsenja ne biva bez smrti...

Blago tome ko se tu nagnao

Vega rane ne bole kosovske
VeTur ina ni za ta ne krivi.

Kad ogrije na zapadu sunce

Tada u ti sa Kosova doi.

U ovakvim reima, koje su izgovorili razli

iti ljudi u razli
itim vremenima, na
la je
oslonca i remajora Gavrilovia: "Vrhovna komanda brisala je napuk iz spiska
ivih. Mi vie ne moramo misliti o svojim ivotima. Napred u slavu!"

Nepoznati pesnik pevaju

i o jojednom Kosovskom boju ovoga puta na Mojkovcu 1915.
ka
e:

Uskoci se grabe i Drobnjaci

I aranci krvavi junaci
Ko e prije icu prekinuti
Raniti se ili poginuti!

Na Kosovo e, u presveto ime Isusovo, oti i i MusiStevan, brat Kosovke devojke, mali
vojnik a veliki poetski lik koji je stigao kad je boj bio okon
an i nastavio bitku bez
izgleda tek samo da bi poginuo.

Kosovski junaci su oti

li u nebesku grobnicu u kojoj niko nije ni istrulio, ni ostario, niti je
i jedna du
a ikada na nebu zakopana.

Kraj boja znamo jopre po etka, a sa najveim oekivanjima pratimo njegov tok,
nasluujui da se dogaa neto vie od samog boja, neto vano za ceo ljudski rod.
Kosovski junaci se bore do kraja bazato to znaju kako je presueno. Bore se onako
kako se na zemlji bore oni
ija se nada premestila na nebesa.

Bore se, jer su hriani, a glava je mera koliko su to postali.

Car Lazar je, navode onovremenici, sagnuo glavu pred delatom da bi poraz bio potpun.
Njegove velmo e su molile da prime smrt od maa pre njega, kako svojim oima ne bi
gledale smrt svoga kneza.

Biblijski likovi pod srpskim imenima

Kosovo je najbolje zapam eni boj u srpskoj istoriji, a istorija ne jam i ni da ga je bilo.
Bio je potreban itav vek da se pone dolaziti svesti ta se odista zbilo, a ni est vekova
nije bilo dovoljno da bi se sve do kraja razjasnilo. Odista, tu ni ta nije bilo oigledno.

Prvi koji su naslutili veliinu dogaaja nisu bili ni njegovi u esnici, ni hroniari, ni
istoriari, vemonasi. U po etku ih je bilo malo, kao i posle Golgote. to je prizor vi e
potanjao u bunar vremena, kao da su se jasnije ukazivali i uobli avali biblijski likovi pod
srpskim imenima. Kao da je ono to je govoreno kasnije bivalo i verodostojnije. Ili se iz
daljine jasnije uoavalo ili se doznavalo onoliko koliko se otkrivalo samo.

Predanje i kad izmi lja, ne izmi lja sve, jer se sve i ne moe izmisliti. Ono stvara ili
obnavlja neku realnost iji nam smisao izmi e, jer je ovek dublji od svakog dogaaja.
To nas navodi na pomisao da je ono slutilo neku su tinu nedostupnu znanju i da bi
stvarnost pre potvrdila bujne naslute pesnika, nego tura doznanja istoriara. I kao to su
iskopavanja na la Bibliju u pesku i kamenu, ni Kosovo ne bi bilo izuzetak. Ono to
nosimo u kostima, mora da se i zasniva na kostima. I zato verujemo da bismo ih prona li
na Kosovu, kao to su ih Maari prona li na Moha u. Kosti su najve a svetinja svakog
naroda.

Jedino se jama no boj zbio na dan Svetoga Vida, vidara o iju, lekara sumased ih. Na
Vidni dan, Vidovdan, srpski prvi dan, praznik od iskoni, prozvan i po travci vidov ici,
leku od okobolje. Na dan kad se seme iznosi na sunce, a kukavica prestaje da kuka. Kad
na sve srpske izvore u gluvo doba no i navire krv kao na otvorene rane. Ti izvori su i
izvori predanja, koji obnavljaju pam enje, imena i slike, starije i dublje od svakog znanja.
Dan u koji se sastaju i Sveti Amos, krsno ime cara Lazara i Sveti Vid -
dvanaestogodi njak, baen u kazan rastopljenog olova, zbog koga je aneo uzeo silu
ognju.

I kad ne bismo poklonili veru Srbima, moralo se verovati Turcima, ako ne ivima, a ono
mrtvima.

Nikada ni u jednoj bici nisu poginula oba vladara, a ni jedan turski sultan nije na
ao smrt
van svoje zemlje, do sultana Murata na Kosovu.
To nije bilo lako sakriti, a jotee je priznati. Turci nisu imali sultana da bi ih gubili i
zaboravljali gde su poginuli. Muratova glava je vra ena u Brusu, ali su mu trup i sin
Jakub zauvek ostali na Kosovu. Poginuli su od onih za koje se mislilo, kako kae
vizantijski pisac: "da ni samu vest o sili koja se na njih priprema ne e izdrati, nego e na
sam glas svi u okean poskakati."

Poraz je otkri
e poezije
Kosovska bitka je stekla slavu najveeg poraza, a kriti
ka istorija sumnja da je to bio
poraz. Ni jedan izvor ne govori da su Turci pobednici, a svi izvori ute da su Srbi
poraenici.

Poraz je otkri
e poezije. Poezija se odluila i saglasila da je to bio poraz, nalazeiu
porazu veu dobit od zlobiti. Kona nost poraza je dala silu po etka beskona nosti
poezije.

U skrivenom smislu poraza su tajni podstreci i ivi podsticaji koje poezija nije nikada
potroila. Tamo gde poezija nae oslonac, tu je uvek i najvea dubina.

Poezija je zasnovala svoje poprite posle boja, uveli avajui poraz da bi umnoila
duhovnu svojevinu. Zapevalo se o porazu kako ne pevaju poraeni, veoni koji su kadri
da prime takvu presudu. Ne ponosimo se porazom, ali ne verujemo u zemaljske pobede.
Poraz pod krstom asti, poraz je pod visokim uslovima. Pobeda je to najveih principa i
poslednjih odgovora. I smemo li re i: neka je prost poraz koji donosi toliku veru i takvu
poeziju.

ala i na Lazareve pobede i bojeve, ali poezija za njih nije htela da

Istorija je podse uje.

Poraz je pobeda pamenja. Da nismo pora

eni sve bismo zaboravili. A ko se ni
eg ne
sea sve mu se moe uzeti.

Kosovo je rodila sloboda stvarala kog ina, a ta sloboda mora biti apsolutna. Zato je na
Kosovu spasena na a duhovna ast. Zato Kosovo izaziva toliko uzbuenje nacionalnog
ponosa i zato je etika naa jedina politika na Kosovu. I danas kao i 1389. godine na
Kosovu smo branili ljudska prava.

Kosovo pre Kosova

Istorija je dovodila u sumnju
ak i mesto gde se bitka dogodila, a poezija je Kosovo
uo ila jopre Kosova. Poetska pronicanja su dosegnula da e to ubavo polje postati ne
samo ubojno, nego i usudno i presudno. Pesnik je ovo polje odavno izabrao da smesti
svoju pesmu.

Pretkosovske pesme po inju otmicom

ena i BanoviStrahinja bana Kosovu pokazuje
svoju moralnu retkost.
I Marko Kraljeviide pravo na Kosovo kod bijele Samodree crkve da presudi na kome
je carstvo. Majka Jevrosima izgovori
e pre Lazarevog opredeljenja, reskije i srpskije
svedenu biblijsku re:

Bolje ti je izgubiti glavu

Nego svoju ogre iti du
u.

e i kako je reskira svako ko se odlui za

Eto kolika je vrednost du ivot po svaku cenu.

Kao da su joiza Karpata Srbi nosili neku nesreu i krenuli na tajni zov ka ovom polju, a
da ni naknadna pamet ne zna ta ih je pokrenulo bana ovu stranu i vodilo ka Kosovu.

I Murat ne ide na Lazara, nego na Kosovo i Lazar ga ne eka u Kruevcu, nego na

Kosovu. Na Kosovu zato da predstavi celinu svoje zemlje i nemanji ske loze. Za Murata
je Kosovo glavna kapija ulaska u grkljan Srbije i glavu Evrope. Muratu kapija za Evropu
- Lazaru za nebesa.

Pesma svesaznateljka i njena sveuvidnost preuzela je na sebe odgovornost da utvrdi tok

boja, odredi u esnike i presudi pobednika. estitoga kneza je proizvela za cara, caru dala
caricu, carici brau, brai imena. Nije zaboravila ni slugu Milutina, Vaistinu i Golubana.
Nije izostavila imena ni hrtova, ni konja. Saznala je ko je kome bio kum, ko pobratim, ko
dever i tako dovela u krvno srodstvo ceo narod. Prizvala je i one koji su umrli pre boja i
povratila one koji su se rodili posle njega. Dovela i Arapa prekomorca, uo ila kakve ko
ima o i, odnekud doznala i boju glasa svojih junaka. Tako smo dobili dragocene
pojedinosti koje je jedino mogla doznati poezija.

Sultana Murata istorija nije upamtila po dobru. Ali poeziji je za njenu preu bio
potrebniji plemeniti Murat. I ona se nije obazirala na njegovu surovost, nego ga uinila
obazrivim prema Srbima, od ije je ruke poginuo. Prisen moralne osetljivosti jezika ose
a
se i kad pesnik ne kae Miloubi, veMilozgubi turskog car Murata. Kosovo je postalo
poetska pravda i za Turke. Sa Kosova su krenule dve istorije i jedna poezija.

U kosovskom predanju nema ni ta

to se kosi ili spori sa drugim narodima, sem ako nije
greh i golo postojanje, i samo pripadanje jednom narodu.

Na Kosovu niko nije zakasnio i jouvek sam moe izabrati i ulogu i stranu.

U velikim bitkama gotovo nikad nije poginuo ni jedan veliki junak, a kamoli vladar. Nije
li smrt kneza Lazara i Milo
a Obili
a odluila i ko je najve
i junak i koja je najve
a bitka.

Na Kosovu se probudila na
a nacionalna savest, a kad se savest jednom probudi vi
e ne
moe zaspati.

Kosovo je ime za na
u nebesku otad
binu, a tu otad
binu moemo izgubiti samo
duhovnim samoubistvom.
Hramovi su glavni gradovi srednjevekovne Srbije
Carstvo nebesko Srbima nije bilo nepoznato, vesu vekovima pisali i crkve i knjige. Ve
su poodavno bili pravoslavni i zato pla ali najveu ljudsku cenu. Nebo je bilo blie i
prisnije naim precima, nego nama. Nebo i zemlja nisu bili toliko udaljeni kao danas. Na
svodovima hramova svodili su ga na zemlju. U bogomoljama su mirisala tela srpskih
svetih kraljeva, a na zidovima, u oltarima i na ikonostasima njihova lica su zasjala
pome ana sa likovima svetaca. Loza Nemanjina stajala je uz lozu Jesejevu. Nisu bili
poznati po nadacima i buzdovanima, vepo zadubinama koje su ozidali od Jerusalima i
Svete Gore, preko Gr ke i Vizantije, do Rusije, "dok su dui mesta uhvatili".

Veje protoneimar Rade u Skadar uzidao nevinu rtvu, ostavljaju

i joj prozor na o
ima i
otvor za mleko - kroz koje je progledavao i hranio se ceo narod.

Lazar je Nemanjiodavno "sedeo u stolu njinome". Preko njega su Nemanjii dospeli na

Kosovo. U idu i svet se uputio mirei crkvu, pomau i Hilandar, idui u Jerusalim,
zidajui Lazaricu i Ravanicu. Pevaje odlu io da ga o zidanju i trajanju pou i Milo
Obili, koga je i Du an slao u Mletke po krste i ikone.

Lazar se potpisivao sa dva mastila. Krunisan je sugubim, dvostrukim vencem i du

a mu
je ostala na oba sveta.

Nemanji i su ispod rasko

nih carskih ode
di nosili kostretne rize, ispod pancira drvene
krstove.

Pevaje Bo ka Jugovi a poklopio krsta em barjakom, vie epitrahiljem, na kome je bilo

12 krstova, koliko je i apostola i koliko nikad ni na jednom barjaku nije bilo.

Naunutra
nji put nas je doveo na Kosovo.

Sve
to se pojavilo na Kosovu, odavno je bilo u nama.

Trideset
etiri godine pre Kosova smr u cara Duana okonana je propast carstva
srpskoga. Nije propalo samo ono to nije moglo propasti: i
a i Mileeva, Sopo ani i
Studenica, Pavlica i Deani, Pe
ar ija i Sveti Arhangeli.

Hramovi su - zamkovi, carski dvorovi i glavni gradovi srednjevekovne Srbije. To su

bojevi koje smo zauvek dobili, sazve a nebeskog carstva koja su neugasiva i nerazoriva.
Ono to je njima graeno ostalo je u nama. Sva dobrota do tada posejana isklasala je
posle kosovskog zatiranja.
Nebeske prilike
Kosovo najavljuju i nebeske prilike:

"Razgnevi se Gospod 1371.

Pojavi se zvezda repatica
I kuga po svoj zemlji
zvezde se pojavie u podne
Mesec se zakrvavi
Poginu sunce meseca juna, esnaesti dan..."

Te prilike su nastajale i pre Kosova i posle Kosova kad "viSrbije po nebu vedrome
nebom sveci sta e vojevati". I Karaore e priestiti vojsku pre ulaska u Beograd. I
mora ki hajduci se priseaju Kosova:

Evo ima pet stotina ljeta

Od kada nas ne ogrija sunce
A danas nas sunce ogrijalo
Zaratio Petroviu uro...

Na Kosovu su Srbi prvi put bili zajedno, a sastali su se da bi poginuli i okajali neslogu i
nejedinstvo. Samo je najvei greh traio toliko o ienje. Samo se tolikim poginu em
mogao dalje odvijati naum spasenja.

Nesloga i izdaja, presudne rei za sudbinu Srba vezane su za Kosovo. Kosovo je postalo
jedino mesto gde su Srbi bili zbra eni. A danas je jedino pitanje na kome su slo
ni i
nerazbra eni. Sloni za sebe, a ne protiv nekoga. Kosovo je jedina zemlja na kojoj Srbi
klee, ljube je i nose je u svojim torbicama.

Misli se da je polje Kosovo dobilo ime po ptici kos, a

ini se da bi to bilo previ
e za tako
malu pticu koje uz to ima i u svakom drugom polju i potoku.

Pre e biti da su na tom irokom polju bivale velike kosidbe, a da je to ime slutilo i
kona no zape atila ona najvea ko
evina, koja nije prestala do na ih dana, a zove se
kosidba glava.

Bilo je i veih iskopanja i pogibelji, ali se one u duhovnom ivotu Srba nisu ni primakle
Kosovu. Najvee iskopnice nazvane su Kosovom. Pesma Propast carstva srpskoga
zavrava se re ju koja nije imala odakle do i osim iz Crkve i koju ne nalazimo vi e nigde
u narodnoj poeziji. To je re : pristupa no. Njome se zavr ava poklanje i pora enje Srba
kad pogibe i Lazar i izgibe sva njegova vojska, sedamdeset i sedam hiljada. Pesma o
potpunoj pogibiji zavr ava se olak anjem:

Sve je sveto i
estito bilo
I milome Bogu pristupa no.
Smrt pod svojim imenom
Ispred Srba su bile druge vere i civilizacije, tue sudbine i istorije.

"Iae zver ri
ui kao lav, trae
i
da proguta stado Hristovo".

"Amurat car pokoriv i mnoge narode,

sa svima njima naie na nas."
" Od kopalja ni vetar nije mogao duvati."

Bilo je lak
e primiti tue, nego odbraniti svoje.

Da smo tu sagnuli du
u, zauvek bi ostali pogureni.

e ne bismo imali iz
Da smo se tu pokorili, trag bi nam poginuo i vi ega vaskrsnuti.

Birajui smrt pod svojim imenom, nismo izabrali ono

to je bilo ispred, nego ono
to je
bilo u nama i iznad nas.

To je dokaz da smo veimali sebe, da smo bili ukorenjeni, u iljeni i usebljeni, da smo
sebe imali i doveli dotle da smo se mogli pregoreti i ostati svoji na svome. Pristajanje na
kraj je
in samosvesti i nepristajanja.

Izdali su oni koji su bili uvereniji u tue nego u svoje postojanje. Oni koji su napustili
sebe i svoju sudbinu, upla eni od svoje istorije i mesta gde ivimo.

to poslednji beste, zasluga je va

a - jedan je od velikih stihova o Kosovu.

Jopre Kosova, Srbija se rodila na Kosovu. Srbin je onaj koga se Kosovo ti e. Zato
nemamo ni ta ravno Kosovu ni u svojoj istoriji, ni na svojoj geografiji. Nemamo vreg
uporita, ni jaeg duhovnog sredita. Kosovo je ognji te oko koga je okupljen, okosnica
oko koje je sadenut, kolevka u kojoj je odrastao srpski narod.

Kosovo je Krstovo. Tu se ukrstilo nebesko i zemaljsko carstvo. Pola u nama, pola iznad
nas. Kosovo je najdublja rana, najdue pam enje, naj
ivlja uspomena, najmiliji pepeo
srpskog naroda. Zaokretnica sa koje je najvi
e porasla naa dua.

Kosovo je granica dvema Srbijama.

Zemaljska odgonetka nebeske zagonetke.

Kosovo je svuda gde ima Srba i zato bi gubitak Kosova danas bio tei poraz, dublji
potres, ve
i prelom u svesti Srba od onog iz 1389. godine.
Legenda neimar
Oboren udarcem spolja, srpski narod je po eo sebi dolaziti iznutra. Potrven do korena,
oslonac je mogao na i samo na dnu sebe. Dno praznine koja je zinula, mogao je
dosegnuti samo pesni ki jezik. Trae
i po
etak bespo etnog, pesnik je traginu istinu
pretvarao u blagu vest. Da bi umno postojao, vratio se sopstvu i od svojih duhovnih
vrednosti nainio bedem opstanka. Spolja je pristao na sve da unutra ne bi primio ni ta.

Kao to se u asu ponienja mo e uo iti tren kad pojedinac postaje pesnik, tako se i u
vremenima nacionalnog uni enja i potiranja moe prepoznati i ozna iti kako se raa
pesniki genije jednoga naroda.

Ono to mu je trebalo za opstanak, srpski narod je ispevao, a one koje je izgubio na

bojnom polju, povratio i oiveo u stihovima. Onome to je izgubio u realnosti, dao
trajnost i oplakao u desetercima. I ne samo to: Srbi su se okupili oko likova iz svoje
poezije. I jovi e - poeli da se na njih ugledaju, da ih slede, da se prema njima
upravljaju. Da se u njih kunu i u njih veruju. Gde se istorija zavr ila, poezija se uilila.
Gde je prestalo istorijsko se anje, tu je zavatrilo poetsko snatrenje. Zakukale su i
tubalice i ptice. Barjak, pao na bojnom polju, prenet je i podignut na vi i, duhovni plan, i
odatle ga vi e nikad niko nije mogao oboriti. ' Srbi se nisu proslavili bojem, nego
pesmom o Kosovu, opevanim, a ne stvarnim junacima. Kosovo je odbranio duh, a ne
oruje. Osvojio ga je pesnik, a ne vojnik. Re, a ne sablja. Pesnik je odbranio vojnika u
boju koji je zapo eo posle boja. Poezija je imala poslednju rena Kosovu, a svaki boj
donosi onoliko slave koliko pesma iz njega iznese duhovne snage i koristi.

Kao da je sudbina naroda pre la u nadle nost poezije. Reje otpe atila zape
aenu
istorijsku sudbinu, otkrila put iz bespu a, uzela upravu i dala glavu obezglavljenom
narodu.

Poezija nas je uzvodila, podizala i prestizala. Tako smo esto dobijali i vi

ak poezije i
manjak stvarnosti.

Legenda neimar je kod sebe zaposlila ceo narod, u inila ga svojim junakom i kao pravda
koja dela, a da ne zna, postala putokaz njegovom spasenju i prepreka njegovom uni tenju.
Ona i danas tra i ono to joj treba i sama odreuje koliko joj treba.

Legenda je preobra avala i sebe i nas, a preobra

avaju i se, nije prestajala da bude ono
to je bila. I ma koliko se dovijala i menjala pravac, dre i sve konce jedne drukije
stvarnosti, namera joj je da doku i realnost.

Kosovska legenda je do la iz najveih daljina i u najveu daljinu je upu

ena. Izvaena je
iz neeg dubljeg od ljudi, venog i neprolaznog, nedostupnog ljudskom razumu. Ona
brine da na Kosovu ne bude ni ta mrtvo, jer
im je mrtvo - nije Kosovo. Nama je ostavila

pitanja kojima se ona ne bavi: da li nas je Kosovo daleko odvelo? Da li smo mali za
ovoliku poruku?
Kosovo nije samo polje na kome se odigrala Kosovska bitka, ni pozornica poraza i izdaje,
ni grobnica dva cara - veSion, mesto ukazanja, stajna taka s koje smo krenuli uvis i
pokazali sposobnost da poverujemo u ne to veliko i vanije od nas.

Kosovo je rekoja je otrovala srpski narod.

Polje na kome je poezija pobedila istoriju.

Na Kosovu se na a sudbina promenila, istorija razmrsila, du a o eo novi

istila, otpo ivot
srpske nacije. Njime je sve poelo i njime
e se sve zavr iti.

Sumnja u najboljega i najvernijega

Na Kosovu su se istorija i poezija razdvojile. Poezija je postala nadistorija, umetnost
vera.

Istorija nije uspela da odbrani Vuka Brankovi a, u ijem se sluaju poezija pokazala
okrutnija. Po tome se vidi koliki je bio greh ostati iv i u
tedeti sebe i koliki je strah
srpskog naroda od izdaje.

im je primio vi e nazna enje, Lazar je znao da ga neko mora izdati i brzo i lako
posumnjao u najhrabrijega i najvernijega. Sumnja u Obili a je jedno od najoriginalnijih i
najdubljih dosezanja kosovske pesnike zamisli. Izdaja najboljega je i istinski kraj, jer svi
da izdaju to je manje nego kad izda jedan ako je najverniji. Bez najboljega i
najvrednijega, nita se ne moe obnoviti.

Izdaja je postala sredi nja tema srpske knji evnosti. Nije iskljueno da neki poraz ili
izdaja koja je pretila ili se dogodila u poznijim vremenima nije pesnikovom voljom
vraena na Kosovo - i nije se umetni kim sluajem, nego naknadnim razlogom poslu io
imenom Vuka Brankovia, ije je ime "postalo u srpskom narodu poznatije od Judinog".

Kosovskog porekla je i misao Pera Slijep evia da Brankovi i ne bi pali u toliku nemilost
poezije da su vi e gradili za odbranu du e, nego za odbranu zemlje. Da li je tu kljutolike
bezdu nosti poezije? Jerina je prokleta, jer je zidala smederevsko utvrenje, dok prokletih
nema meu onima koji su gradili iu i Sopo ane, Studenicu i Mile evu. Odbrana du e
je, izgleda, bila najvanija i poslednja odbrana.

e od devet Jugovi
Poezija je izrojila sazve a, BanoviStrahinju, Kosan ia Ivana i
Toplicu Milana, Sru Zlopogleu i Kosovsku devojku, Dijete Lau a, Relju Krilaticu.

To su samo neke li nosti kosovske epopeje, linosti nepoznate istoriji, ali u svesti
srpskog naroda niko nije ni due, ni vi e postojao. To su otelovljene ideje i ostvareni
principi ije je postojanje bilo neophodno za postojanje celog naroda. Zato su i postali
mnogo vi e, nego da su postojali. Nisu postojali oni, ali postoji onaj koji ih je stvorio, a to
je srpski narod. I da su postojali, moda ne bi bili ni tako sveti, ni toliko hrabri, ali je
toliko hrabar i tako svet njihov tvorac. To je tvoreva, a ne njihova mera. Onaj koji je
uviao koga nema, ko mu treba, i njihovo odsustvo. Kad mu je
ta mu zna ta bilo
neophodno, tada je i nastajalo.

U pam enje su uli iz poezije, i odatle ih vi

e niko nije mogao i upati. Teko je nai
narod u ijem su stvarnom ivotu presudniju ulogu igrale njegove umotvorine. I mo da je
opravdana rekojom je zamanuo Jovan Duida je sve to nije opevao srpski guslar od
Triglava do belog mora umrlo za sva pokolenja. Mo e li se istinskije postojati nego to u
svesti srpskoga naroda postoji Bo ko Jugovii njegov krstati barjak. Moe li neko biti
prisutniji u
ivotu jedne nacije od njegove trojeruke majke, ija je trea ruka - zelena
jabuka.

Pre Kosova njih nema, a bez Kosova gde su svi poginuli - ne bi ih bilo. Posle Kosova ima
ih po svoj zemlji. Po njima se zovu brda, izvori, pa se
ak i zadubine koje nisu zidali
vezuju za njihova imena.

Da vidite lijepu Tronou

Zadubinu bra e Jugovia.

U to vreme nije bilo ni Pazara, a kamoli Relje od Pazara; ali danas postoje oboje.

Postoje kule i gradovi, crkve i grobovi, d

inovska skakali ta Milo a Obilia. Narod se u
jednom kraju domislio da ga je rodila vila i doznao da se zvala Jelisavka, a u drugom
kraju je to bila
obanica, zatrudnela sa zmajem.

Zemlja se otimala o li
nosti iz svog predanja.

U Jadru postoje dva mesta zvana Pustopolje i Neaj. Ta imena je predanje ovako
razjasnilo. Naime, glasonoa s Kosova tu je na
ao majku Milo a Obilia kako uva ovce.

"to ne ajeMilo eva majko

Odbi ovce u to pusto polje
Miloti je danas poginuo!"

Kako onda ne postoje oni koji se srpskim vojskama priviaju na oblacima i kako
e
nestati oni koje je jezik istkao i utkao u samu kost na
ega postojanja?

Kau da se uzbuenje kad se Obilipo eo prizirati na oblaku mo e meriti samo sa onim

kada su Srbi posle pola hiljade godina ropstva doiveli da iz tame izroni krst i ponovo
zabruje zvona davno ostala bez jezika.

Nosivost zga
enog jezika
Narodna poezija dokazuje da smo najbolje pevali u najteim vremenima. Najve
u
otpornost pokazuje duh, a najveu nosivost zgaeni jezik.
Daje ropstvo krae trajalo, na a narodna poezija mo da ne bi do la do tolike zrelosti, tako
sloene poetike i poetskog ume a. I na
e uspomene su u ropstvu bile sporne, pa se jezik
morao dose ati i dovijati kako da ih obnovi. Najvea nu da iznudila je i najsloenije
oblike poetskog izra avanja. Kao da smo najvi e stvorili kad nas nije bilo, kad se za nas
nije znalo, kad je jezik rudeo i cvokotao prekriven strahom i zaboravom. Turci je nisu
voleli, ali ni do kraja progonili. Kao da su ustuknuli i nevoljno se priklonili istini da je
umetnost nepotkupljiva, a maternji jezik mo e izraavati samo svoje iskustvo.

Da smo ekali slobodu da bismo zapevali, ostali bismo bez svojih najveih vrednosti i to
vreme ne bismo nikada nadoknadili.

Kao to se crnorizac zavetovan Hristu vedve hiljade godina ne odmi e s Golgote, ne

skidaju i s uma najveu nepravdu, a ispred o iju sliku stradanja najnevinijega - tako
Srbin est vekova ni za tren ne odvaja misao od kosovskog rtvenika u strahu da bi
pomi lju na neto drugo ogre io o nevinu krv kosovskih muenika.

Najve a vrednost kosovske legende je to je iva. to nije skamenjena, ni dovr

ena, ni
razmr ena. to njena poruka nije umrla, ni misao zakovana, ni ideja zaglavljena. to se
kree, ukljuuje nove narataje, tra
i njihov doprinos i tuma enje.

Zato je kosovska oporuka moda jasnija nama nego na

im precima. A na
a odgovornost
vea nego iija u ranijim vremenima.

Ono to je ispred, ostaje zauvek ispred, jer nema velikih naroda bez nedosti nih ciljeva, a
venost je muka u kojoj ni jedno pitanje nije biv e. Uz pesmu Propast carstva srpskoga,
koju je Lukijan Mu icki, kako kae Vuk "preko nekoga od svoji mlai prepisao od neke
slepice koja je u Grgurevcu sedila" od nje su zapisane i druge klju ne kop e kosovskog
kosmosa: Obretenije glave cara Lazara, Kosovka devojka, Marko Kraljeviukida
svadbarinu. A to znai ne samo po etak, nego i kraj i epilog Kosovijade.

U jednoj su stihovi o Lazarevom vaskrsu:

Poe glava preko polja sama

Sveta glava do svetoga tela.

U drugoj je tualjka verenice, veudovice, a sada vidarice, koja ranjenike hlebom i

vinom isceljuje - i pri
euje.

U tre
oj je Markova Davorija:

"Oj, Davori, ti Kosovo ravno

ta si danas do ekalo tuno
Mesto na eg estitoga kneza
Da Arapin sad po tebi sudi."
Umetnost je najblia religiji, ako nije i najstarija religija. Religije se razlikuju, umetnost
ne, religije su nestajale, umetnost nije. Veita koliko i ljudi, umetnost ne moe opstati ako
je ovozemaljska i nije op teljudska. Kosovskom legendom, srpski narod je postao narod-
tvorac. Narodi koji ne stvaraju, ne ostavljaju ubedljivijih dokaza o svom postojanju.

Slina predanja, veru u jezik i u poeziju, nalazimo kod drugih naroda, ali "svaki narod
voli da neto nazove svojim". Od Kosova nemamo dublje duhovne svojine, nieg to bi
bilo u mirnijem posedu na eg razuma.

Kosovo je zauzelo na u sredinju misao. Kosovo smo najdue odgonetali, o Kosovu

najvi
e govorili i najdublje mislili, a najmanje rekli i sebe saznali. Kosovski nauk nismo
dokuili ni iz njega dovoljno nau ili. Znamo ta sve Kosovo nije, a ne znamo ta jeste.

Od Kosova nemamo vi e misli koje smo bili manje svesni, ni krupnijeg zave
tanja koga
se nismo pokazali dostojni.

To nas je unizilo u o
ima protivnika, koji su krenuli da nas lie rodnog mesta nacionalne
-samosvesti. I kad nam tra
e Kosovo, potiru nam po etak, poriu svest, poni
tavaju
postojanje.

Kosovo nam ne trae prvi put, a jasan odgovor dobili su jood na

ih praotaca.

Pitanje je - da li nam Kosovo danas trae zato to im se u inilo da ih nismo dostojni, da

vie ne znamo ta nam je Kosovo - ili bazato to i oni znaju da i mi znamo ta nam je i
ko nam je tamo.

Kosovo je ono dno srpskog duhovnog vida. Kosovo je toliko srpsko, da ga niko ko zna

ta nije njegovo ne bi uzeo ni kada bismo mu ga nudili, a kamoli ga otimao.

Nojev kov
eg
Crna Gora je Nojev kov
eg isplivao iz kosovskog potopa.

Nojev kov eg je bio na injen ovako: u du inu trista lakata, u

irinu pedeset, u visinu
trideset lakata. Na tri boja, sa dosta svetlosti, zatopljen smolom spolja i iznutra.

Nije druk
ija, ni vi
a ni Crna Gora.

I kao
to se Nojev kov eg posle sedam meseci zaustavio na Araratu, ovaj je posle trista
godina pristao pod koren Lovena.

Jedan je sa zemlje odigla voda, a drugi krv.

U Nojevom kov egu je od svega ivog bilo uzeto po dvoje. U Crnu Goru je moglo stati
samo jedno. To jedno je bio jezik, a u jeziku je bilo sve: i Kosovo, i kosovska misao.
Noje je iz kovega putao gavrana da vidi dokle je do la voda. Crnu Goru je preletela
kukavica, sestra Lazareva, da vidi dokle je stigla krv. Reje jojednom bila na po etku i
pokrenula sve iz poetka.

Nikad nije bilo manjega sveta da je bio vaniji. Ime Crne Gore je uskrsnulo sa kosovske
grobnice. "Tu je sko ila iskra iz gomila pepela veli ine Du anove, to nije umrla e se
ognjite srpsko utulilo, nego se pripela na goru te bjeska i dovikuje na sebe gromove
zlobe i zavisti, kako zlatna igla potresne strijele obla ne". Nojeva golubica je posle
etrdeset dana, a Lazareva kukavica posle etiri veka nala suvo da spusti nogu.

Kad se rodio Radivoje Tomov, u Crnoj Gori je veetiri stotine dvadeset i etvrtu godinu
trajala kosovska bitka.

U njemu se svo na
e zlo i dobro jojednom rodilo i preporodilo.

Pre Njego
a nismo imali ni tolikog pesnika, ni takvog vladike, ni ovakvog Kosova.

Kao pesnik, Njegoje prestvorio legendu o Kosovu, kao vladika pozvao ne samo na
osveenje, nego i na osvetu Kosova, kao vladar poeziju pretvorio u stvarnost.

Narodnu poeziju je izdigao na visinu na kojoj nije bila, a Kosovu dao jojedno nebo.

Sam se obukao u kosovskog junaka, u rasko nu no nju koju je sam smislio i skrojio, koju
pre njega nikad niko nije nosio. Pa, ipak, im su ga u njoj ugledali, u njemu su odmah
prepoznali "onoga pravoga srpskoga bana sa Kosova".

Prvi je skinuo fes i nastavio korotnu kapu za Kosovom. Iz Kosova je izveo svoje poreklo
i poreklo svoje porodice, a njegov narod svoju lozu iz kosovskog po ela, svoj ponos iz
poraza, a nadu iz kosovske propasti. Plemi ska odora je postala narodna no nja i svakog
raetina podsetila da je vlastelin.

Za Crnu Goru, zemlju u kojoj su roeni Nemanja i Sveti Sava - Kosovo je postalo mesto
postanja. Tu je opet buknula svest, upalila se du
a, otreznio zbunjeni gen srpskog naroda.

Sam Vuk ka e da je jou detinjstvu u Tr i u slu

ao da u Crnoj Gori Jood Lazareva
vremena traje srpska vlada i carevanje". Kolenovi i su, jer su od kosovskog kolena,
plemii -jer su olicetvorenja likova nestalih u kosovskom poklanju, Ku ii - jer im je
kua na Kosovu izgorela, Od akovii - jer su otpretali ike iz kosovskog svetog pepela.
Stvarni ljudi su se nadodali na poetske likove i sami postali vi e ispevani nego realni.

Ku
a je doma
a crkva, tu
balica - liturgija, a udovica - monahinja.
Obili
ev carski rez
Obilije, kae predanje, po to je poseen ustao, uzeo svoju glavu i krenuo od izvora do
izvora da joj trai leka ili da mu stara sraste, ili da mu nova izraste.

Pod Turcima nije spominjan Muratov presuditelj, uspomena na njegov podvig u ropstvu
je umrla.

Tako nagren stigao je u Crnu Goru. Njegomu je ispevao prvu odu, uveo Obili a
Pol>anu i Obilia medalju na kojoj je lako prepoznati da mu je crnogorski vladika i
gospodar pozajmio i glavu.

Sloboda srpskog naroda ostala je bila josamo u Njego

evim re
ima.

Meu svim zamahnutim ma

evima u crnogorskoj herojici zablistao je Obili
ev carski rez.

ka, nego i Petar, na ijoj je steni Petar II Petrovi-

Obilije postao ne samo svetinja juna
Njegozidao veru Obilia.

O Milo e, ko ti ne zavidi?
Ti si ertva blagorodnog uvstva,
Vojistvenij genij svemogui,
Grom stravi ni to krune razdraba!
Veli astvo vite ke ti du e
Nadma uje besmrtne podvige
Divne Sparte i velikog Rima;
Sva vite tva njina blistatelna
Tvoja gorda mi ca pomrauje.
ta Leonid ho e i Scevola
Kad Obilistane na popri te?
Ova mi ca jednijem udarom
Prestol sru i a tartar uzdrma.
Pade Milo , udo vitezovah,
ertvom na tron bi a svijetskoga.
Gordo le i veliki vojvoda
Pod klju evma krvi blagorodne,
Ka malopred to gordo ia e,
Stra nom mi lju prsi nadutijeh,
Kroz divja ne tmu e azijatske,
Gutajuih vatrenim oima;
Ka malopred to gordo ia e
K svetom grobu besmrtnog ivota,
Preziru i ljudsko ni tavilo
I pletenje bezumne skup tine.
Do celine nema pre
ica
Srpska narodna poezija je nastavak i "najvei epski zamah posle Homera", ali i posebna
tvorevina koja bi postojala i bez Homera. Oslonjena je na grke i vizantijske uzore ali
uronjena u svoje izvore. Vrela nije pozajmila ni ritmove preuzela. Nije samouka nego
samonikla.

Deseterac je pronalazak, epska ambicija, samopouzdanje poniklo iz na

eg tla i jezika,
njegova a ne tua vera.

Tu dubinu jezik nije mogao nai van sebe ni tu visinu posti i izvan sebe. Do sebe i svoje
istine dospeva se samo iz svog korena. Zato je sve to je stvoreno u drugim razmerama
stvoreno sa pola snage i manje ubeenja.

San o srpskoj Ilijadi nije nikada presahnuo. Celinu name u i na nju podseaju sami
delovi, udovi koji se trae. Plan se nazire, te nja ose a, nedostaje vezivno tkivo. Vidno je
odakle su veze poispadale, i jouvek je manje udo ako se joneka pronae, nego ako se
to ne dogodi. Celina je svojina dubljeg nacrta i protekli vekovi nisu dovoljni da bismo
zakljuili ni da li je bilo a kamo li ho
e li je biti. Ko ho e veje tu, ko ne e - nije. Do
celine nema preica. Njena snaga je i u odsustvu i nepostojanju unutra njeg jedinstva.

Potreba da se razli
ita pam enja sklope u jednoj glavi i op ta sudbina ispri
a jednim
ustima prasvojstvo je koje nikada nee iseznuti iz svesti jezika.

"Komadi razlinijeh pjesama", "odlomak izgubljene pjesme" svedo e da nije

razdrobljeno samo carstvo nego i pesma o njemu. Kao to je pretrajao san o carstvu tako
nije is
ezao ni san o celini kosovskog epa.

Kao to patrljak ose

a bol u prstima ruke koje nema, tako ni jezik ne zaboravlja celinu
koja ne postoji izvan ljudske ma te i stvarala
tva.

Kao to elije pamte, a udarac po presaenoj ko i uvek zaboli tamo odakle je ko

a
odnesena tako i poskitane rei pamte gde su bile i odakle su poispadale.

Te
e se ulazi u poeziju nego u istoriju
Srpski narod je narod buna, a bune otpisuju pro lost. Novo je uvek jae, da staro
zaboravljamo i jedva ose amo. Potkidamo ile, zatiremo pam enje. Ne znamo starije
civilizacije ni svoje ranije jezike. Tako, ne znajui sebe poinjemo iz po etka.

Kosovo je premjena ali i koleno koje povezuje pamtivek i dana

nji dan. Nevidljivi konac
koji na okupu dri svu svoju tvorevinu.

Otkada je na kosovsku stopu stupila srpska kultura kao da pevamo samo sa jednog mesta
i na istu temu.
Jedan motiv je okupio i narod i poeziju. I kao da se posle Kosova mnogo te
e ulazilo u
poeziju nego u istoriju.

Kad god smo napu tali tu stopu naputali smo sebe. Misle i da idemo u Evropu, izlazili
smo iz nje, gubili ono to smo vebili i imali. Verovali da je izvan nas ono to je bilo u
nama. Evropa nema dubljeg korena od onog koji preko Grke i Vizantije izbija na na em
tlu. Kosovski stub je prorastao kroz sve Vidovdane.

I moderno srpsko pesni

tvo je izbojak iz starog korena, nova, sna
na potvrda temeljnih
vrednosti.

Budua vremena e nam kazati ime pesnika koji

e Kosovo jojednom zakroviti i dore
i
jezikom novih, neroenih nara
taja.

U poeziju Kosova se obino ne ubrajaju sve pesme koje mu pripadaju. Ubrajaju se one
koje su neposredno vezane za Kosovo, a izostavljaju one kojima je Kosovo nevidljivo
sunce. Jedna od najlep ih je "Rajko vojvoda i Margita djevojka" u kojoj je pokosovski
sabor poetskih likova iz svih vekova.

Mera stiha u haosu istorije

Knjiga je praobraz svemu to je stvorila narodna poezija, a prva knjiga koju su Sloveni
imali na svom jeziku bila je Biblija.

Istonik kosovske simbologije pretkan je iz Biblije, kao

to su i sve knjige prepoete iz te
jedne jedine. Od Crkve smo prvi put uli svoje nacionalno ime. Iz Crkve je do ao nacrt
kosovske kosmogonije. Slinosti su i u neminovnim razlikama, u istrzanju da sve ne
poklopi Biblija.

to je daskal ivopisao to je inok opisao,

to je
rnilac
rnilom pojezi
io i gramatik
ujednaio to je guslar opesmio.

Danilo i Jefimija, Despot i Neznani Ravanianin napisali su ono

to su prepevali Te
an i
Milija, Vinjii slepa Stefanija.

Sve
tena knji
evnost nam je Bibliju pribliila. Crkveni jezik je krenuo ka narodnom.
Usmena poezija je izi
la iz knjiga, ali su njeni usmeni tirai nadi
li sve knjige.

Sveci su ponaroeni, ratnici obogoli

eni.

Usmenost je na la izvore u pismenosti. Odatle su uzete proporcije, mere stiha unete u

haos istorije: Gornje vence i donje bojeve pevaje u sebi samleo i svojom snagom
nanovo izveo. Tropari, itija i pohvalna slova dopali su guslarima. Rese poselja ila, ali
nije zaboravljala ta je bila. Kao to su nestajali gornji slojevi, a pretrajavali seljaci. Ali to
nisu ni replike ni odblesci ve ivopisni likovi, krepke re i i oroene slike starije od
Biblije koje samo dokazuju i njenu neminovnost.
Srpska nova era
Sve to se zbilo na Kosovu nije se zbilo ni prvi ni poslednji put. Kosovo je sudbonosno i
ranije i kasnije. Lazar nije ni prvi ni poslednji svetac venovoprosijala zvezda. I njegovi
prethodnici, vojskovoe od svetorodne loze proslavili su se vi e pobedama nad samim
sobom nego nad drugima.

Uloga poezije je bila presudna i ranije. Narod koji veruje da su mi kraljevi sveti lako
poveruje u svoje posebne raune i obaveze prema Bogu. Narodna poezija ga je lako
ubedila da je plemi. Poverovao je ono to je i sam mislio.

Srbi se nisu samo tur ili nego i gr

ili i latinili. Bitka je nastavljena u Crnoj Gori, ali je
poela u Svetoj Gori. Ginuli su vojnici ali su naj ei i najdui otpor dali crnorisci.
Kosovo nas je nateralo da zapevamo ali smo pevali i pre Kosova i pisali pre Svetog Save
koji je napisao prvu re enicu.

Prvu reenicu ne pi e onaj ko po

inje veonaj kojim ne to vrhuni i docvetava. Junake
pesme su i ranije "sadravale nekada nje bitije srpsko". Slovo ljubve je do lo posle
Lazara u vreme njegovog sina pesnika Visokog Stevana.

U Crkvi nisu bili samo Srbi vei monasi iz drugih zemalja. U njima nije bilo drugog
porekla osim pravoslavnog, ni druge nacionalnosti osim Hristove. Meu njih ubrajamo
mnoge - sve do Igumana Stefana.

Srbi nisu poslednji put na Kosovu obezglavljeni ni poginuli listom, ni ubijeni po spisku.
Dunav krvi i mozga izvire iz naeg naroda do na ih dana.

Kosovo polje se irilo dok je sve prikupilo i pokrstilo postaju

i kosovski kom i kosovska
klisura, kosovska ponornica i kosovska gora.

Kaemo da pamtimo od Kosova, a mislimo od Potopa. Brojimo od Kosova a mislimo od

Poela. Kosovo je bilo pre svih vekova. Kosovom po
inje srpska Nova Era.

Kao to kosti nastaju u utrobi majke tako se od nevidljive pree jezika isprede i
najtrajnija ljudska graevina. Hristos je jona krstu, a Krstitelj u vodi. Dok bude drveta
od njega e se praviti krstovi, dok bude srpskog jezika bi e Kosova.

Mora da ima neko

Nevine rtve su najvee duhovno blago jednog naroda. Nema dela bez rtve - jedno je od
najstarijih uverenja. Kao da se brojem nevinih rtava meri i veli
ina jednog naroda a sam
narod tom merom procenjuje vrednost svojih ideala. Kao da narodi sa najvi e nevinih
rtava polau najve u nadu u venost i umetnost.
Nevine rtve su moda jedini motiv umetnosti, jedino
to dostojno pamenja izdvaja
ljudski mozak, jedina briga uma i govora, tema svakog ozbiljnog razgovora.

Nikad niko nije postradao da to neko nije video, a taj koji je video, od toga se produhovio
iiveo da bi o tome posvedoio.

I u najveim tmuama istorije, kad se nije dogledavao ni kraj dana njem danu, kad se
utalo u umama a aputalo po zemunicama, ostala je re : mora da ima neko. Taj je
gotovo uvek bio neko na koga niko ne pomi lja, koji sve vidi, pamti ili zapisuje - i kad
pomislimo da je sve zauvek predato zaboravu - javlja se da svetu objavi istinu za koju se
verovalo da nikada nee izii na videlo.

Nevine
rtve su starije od Hrista.

Nije li i on postradao da potvrdi istinu da nevinim rtvama ne moe niko ni

ta i da
e krv
nevinih rtava krvopijama pred Bogom dosaditi.

Svaki ovek zavoli svoje stradanje i postaje ono za ta je postradao i da to ranije nije bio.
Narodi se najtee odri u onog za ta su dali krv. Ono to je plaeno nevinom krvlju, ne
mo e se ni izgubiti, ni zaboraviti. Tamo gde narod ostane bez glave, pogine listom, ili ga
ubiju po spisku, nastaju najve a zave tanja i amaneti budu im nara tajima.

e meu nevinim
Najve rtvama su one zbog svoga imena i zlo
ina roenja.

Blago narodu koga znaju po

rtvama, a ne po zlo
inima.

Sva poklanja pravednika od Hrista na ovamo, prate glasovi onih koji tvrde da pogroma
nije bilo i da se ni
ta nije dogodilo.

Ali iz svake jame je neko iza

ao i ta jamina deca objavljuju da niko ne mo
e jamiti istinu.

Vezani za ruke da vuku jedan drugog, mnogi su odneli u leima akije svojih ubica, a

potom ih zajedno sa iupanim rukama sapatnika za koje su bili vezani izneli da bi
svedoili.

Ni jedna istina ne
e u jamu i nema zemlje ni lopate koja je moe pregrnuti.

Nevinim rtvama najvi e dugujemo, posebno onima koje nisu imenovane. One ekaju
svoj narod da ih se seti ili same odreuju pokolenje koje e biti dostojno da ih se seti.

est stotina godina samo

e
Ono to se u nae dane dogaalo na ovom polju ne bele e ni najudaljenije istorije. Moda
je takvih zloina jonegde bilo, ali da se pravni poredak jedne zemlje trudio da ih sakrije,
toga sigurno nije.
U jonenapisanom romanu est stotina godina samo ne epizode
e klju e zauzeti
prizori iz naih dana: tala ozidana od nadgrobnih spomenika, nunik od razorene crkve,
bik iz Mu utita koga su oslepeli, jer je svojina srpskog manastira. Nisu se smilili da ga
ubiju, monahinje nisu pristale da ga prodaju, tako je ostao da traje kao spomenik
ostruganih o iju kao Simonida.

Ta povest ne e mo i ni bez onih doma ina koji su se oku ili na srpskim grobljima i ne
daju Srbima da se u groblju sahranjuju. Jedan se ipak smilovao Srbinu kome je umrlo
dete, rasuujui da e ozleda na zemlji biti mala, da e brzo zarasti i uskoro se nee nita
poznavati, pa e na vreme mo i da poore i pokosi.

oj i stranoj
Mapa velike Albanije objavljena je u na tampi vi
e puta, a duhovna mapa
Kosova nije gotovo nigde. A samo je jonebo nai kano zvezdama, kao to je Kosovo
ozvezdano srpskim kulturnim spomenicima, manastirima i crkvama, sveti tima i
grobi
tima.

Kad bismo to Kosovo izgubili, samo bismo dokazali da smo potomci onih koji su tamo
izdali jo1389. godine. I jogore: izgubiti na Kosovu nije isto
to i izgubiti Kosovo.

Grob
Po na em narodnom verovanju, zemlja na kojoj je grob se ne prodaje. Doma ini bez
naslednika ili oni koji su se pribojavali da bi njihovi potomci mogli prodati imanje,
osiguravali su se od ove mogu nosti tako to su se umesto na groblju sahranjivali na
svojoj okutnici.

Pred grobom bi ustuknuo i onaj ko je sklon da proda i onaj koji bi

eleo da kupi.

Na kosovskoj okutnici je sahranjen ceo srpski narod. Zato tom zemljom Srbi ne mogu
trgovati.

1989.
 etiri pesme
Matije Bekovi
a
LELEK MENE

OGLEDALO

SLOVO

BODE

Lelek mene
(odlomci)
ta je Loven do Gora Otaca
S koje na e Nebo otpo inje?
Na koju se svi po jednom penju,
A Carigrad po vedrini vidi.
ta Cetinje nego Sveti Presto
e kandilo neutje no capti
Na kostima cijela naroda?
ta je Ostrog no oltar te crkve
e najve i vidar crnogorski
I Ostroki udotvorac slui?
ta Kosovo no rtvena porta
e je svaki od nas poginuo
Davno prije no to se rodio!

Crna Gora - ime manastira.

Crnogorci to su crnorisci
to manastir slue crnogorski.
Podvi nici iste ljucke vjere
Iz prkosa ljuckoga roene.

Crnogorac - in je i titula
Nekadanje Du anove svite.
Pretkosovski vitez, oek s dvora,
I po tome koliko ih ima
To je mnogo za ime naroda.

Pet vjekova trajala je bitka

Zapoeta na polju Kosovu.
Najpotonji kosovski junaci
 U Crnoj su Gori izginuli.
Kosovski je junak zadnji bio
Vukalica unjov iz Rovaca.
Poslednja je kosovska ve era
U Kru evcu crnogorskom bila.
Kosovska je bitka zavr ena
Trinaeste - zauzeem Skadra.
Sve je optom smr u osveeno.
Najprije je samo Vuk izdao,
Najposlije jedini on nije.
Jedan nikad ne moe izdati!

Kakvo nam je ime i sudbina

Ako Carstva nikad nije bilo?
ta smo onda i za to smo oe?
to kukamo ako smo odovle?
Nosimo li crno oko glave
Ili oko mozga deraviju?
Zar nijesmo sa onog svijeta
A ni zato nemamo dokaza.
Koje li je ime te bolesti
S kojom ovaj narod pretrajava?
Zar smo tako na smrt zanemogli
Da istinu znati ne moemo?
Il mo emo ali nam ne treba,
Istina je najgora utjeha,
Stoga smo se s njome posvadili,
Zato smo se od nje udaljili

Zar je sveti zavjet zbog koga smo

Pet vjekova na vatru loeni,
Mije ali zube i mozgove,
Pekli du u, prsi istavljali,
Tik i trzaj, mimika, grimasa,
San, groznica, zgrana iz djetinjstva
Ili nekog drugoga ivota,
Predavana sa oca na sina
Da se od nje ozdravit ne mo e?

Za jednog su pitali: ta mu je?

Vele: Ni ta, on je Crnogorac!
Sudbo niska duha visokoga,
ta li misle da su a
ta rade!

Strano li je ginuti za poraz,

Gord na ono zbog ega umire ,
 Za pobjedu pravde a ne ljudi!
Ko ne gine onda kad ne mora
Sada tuu povjesnicu ui.
Da se nije boj ni jedan bio
Bilo bi nas vi e, ali koga?
I bilo bi bolje, ali kome?

Zadu bino i krstionice

Meu Rimom i meCarigradom
e podivlja kalem pravovjerni!
Sad se tice iznad tebe boje
Da kamene ne kljocnu vilice
Prokletije da ih ne iziju!

1978.

Ogledalo
(Po knjizi Solunci govore)
Kad smo oslobodili Beograd
Odvedo e nas u crkvu Ruicu
Da se pri estimo.
Ali pop ne da priesnu uicu
Dok se ne ispovedimo.

Mene upita:
Jesi li ubio?
Jesam!
Rekoh,
A on:
e,
Vojni to si to u
inio?

Stutio se na mene ubilac,

Iznaka en,
Zapaljene glave, ispame en,
Isplaen,
Krvnikovim o ima me gledao.

Mora da sam tako

I ja izgledao.

Pucao sam
Kao u ogledalo.

Do sad sam mislio

 Da sam ga ubio.

Ali im sam ovamo ukro io

Uvideh da otad on ivi u meni
I da je ovde u crkvi Ru ici
Iz mojih usta i progovorio.

Da se nikad ne sazna
Ko je koga ubio.

1988.

Slovo
Ne ostavismo stopu o evine
Koju na rovove nismo raskopali
I sada zovka iz rasku
evine
Pita ime bismo raskop zakopali.

A mi nemamo ni jednoga zgloba

Koji odavno nismo razglobili
Kamoli zemlje izvan razdeoba
U koju bismo razgrob ugrobili.

Kao to Nojeva nije golubica

Na
la suvo gde Tla bez zaklanja
Nema koliko bi se trunom utrnula.

Gde krv ukrviti i rov uroviti

Kad rov u rov ne e ni u jamu jama,
Jamina se jama ne da ujamiti
Ni stara mrnja novim mrzijama.

Otkad smo dali prednost podelama

Zjap iz zjapa zjapi, raskuiz rasku
a,
I sad nas vi e nema ni u nama
A trnje nas je izgnalo iz kua.

Um nam je oburdan, misli ra njirane,

Dno je na vrhu, a temelj na krovu,
Gospode, nani i niske raznizane
Odr i rasulo u novome Slovu.

(1988.)
 Bode
Po uvenoj prii
Sa dalekog severa
Lovci na vukove
Bodesa dve o trice
Umo e u sveu krv
Bal ak pobodu u led
I ostave u snenoj pustinji

Gladan vuk
Oseti krv nadaleko
Pogotovu na istom otrom vazduhu
Pod visokim mraznim zvezdama
I brzo pronae krvavu udicu.

Oblizujui smrznutu sukrvicu

Pore e jezi
inu
I svoju toplu krv
Lap e s hladnog se iva.

I ne ume da stane
Dok se ne skljoka
Nadut od sopstvene krvi.
Kad su takvi vukovi
Koji se najte e love
Kakvi li su tek ljudi
Pa i itavi narodi
A pogotovu na
Koji se vlastite krvi
Ne moe nadostiti
I pre e nestati
Nego se opsetiti
Da e krvav bode
Ostati
Jedini
Spomenik
I krst
Iznad nas.

(1989.)
Napomena:
Kosovo - najskuplja srpska reje predavanje Matije Be kovia drano u Australiji,
Evropi i Jugoslaviji tokom 1989. godine prilikom proslave
estogodinjice Kosovske
bitke.

Najpre je Bekovina poziv Fondacije za srpske studije Makvori univerziteta u

Sidneju uestvovao na seminaru o Kosovu.

Predavanje je ponovljeno u srpskim nacionalnim centrima i crkveno

kolskim op
tinama u
Sidneju, Melburnu, Dulongu, Kanberi, Adelaidu, Brizbanu.

U Evropi je Bekovigovorio istim povodom na vidovdanskim sve

anostima u
Dizeldorfu, Osnabriku, Parizu i Bermingamu.

Ovaj tekst je objavljen u Glasu Crkve i Knjievnim novinama, a Glas Crkve, na kraju
kosovske godine objavljuje kona nu verziju i kao knjigu.