Osnovne metode ienja umetniki

obikovanih predmeta i starina od

metala
Objavio: AAS
Dana: 13.11.2012.
u: Konzervacija
Ostavi komentar
1653 Pregleda

MEHANIKO IENJE:
Metalne predmete koje istimo pre ienja obavezno razdvojimo-ako je to mogue. Ukoliko je
predmet sloeniji obavezno ga pre rastavljanja skiciramo ili fotografiemo kako kasnije ne bi imali
problema sa sastavljanjem(ovaj postupak prethodi svakom ienju to se tie muzejskih
predmeta sve faze rada se obavezno dokumentiraju na odgovarajui nain).Kod uklanjanja tanjih
korozionih slojeva kao osnovno i najjednostavnije sredstvo koristimo smesu vode i taloene krede.
Umesto vode u odreenim sluajevima se moemo posluiti i alkoholom ili acetonom odnosno
benzinom. Smesu nanosimo bilo mekom krpom ili vatom, bilo tvrim kistom ili etkicom za zube.
Moemo koristiti i rotirajue etkice od prirodnih ili vetakih materijala. Radimo najee pomou
zlatarskog motora sa gibljivom osovinom a moemo raditi i sa modelarskim motorima koji su u
odnosu na prve znatno jeftiniji. Tee uklonjive take, kao i deblje i tvre korozione slojeve uklanjamo
bilo skalperom bilo malim dletima te iglama od metala, drveta ili kosti odnosno plastike. Pri radu na
arheolokim predmetima moemo se u odreenim situacijama koristiti i zlatarskim vibracionim
dletom, zatim aparatom za mikropeskarenje(iskljuivo uz paljivo odabran abraziv!) i najrazliitijim
rotacionim alatima koji se koriste u zlatarstvu.Treba raditi paljivo i koncentrisano jer premda je
mehaniko ienje esto jedini mogui nain ono ujedno predstavlja najveu opasnost po predmete.
Nepanjom vrlo lako moemo unititi neke detalje poput finih tragova posrebrenja, cizeliranja,
graviranja ili iskucavanja odnosno kovanja. Tragovi turpijanja ili ostaci pozlate ,posrebrenja ili nekog
drugog sloja (npr.toniranih lakova) ,kao i raspored i veliina uglaanih povrina mogu se potpuno
ukloniti ili izmeniti ako radimo bez oseaja za materijal .Tako obraeni predmeti gube velik deo svoje
autentinosti.
Predmete sa tanjim korozionim slojem nikada ne istimo do potpunog ogoljene, metalne povrine. U
udubljenim, za ienje nedostupnim mestima ostavimo deo patine i to samo kod predmeta sa izrazito
tankim korozionim slojem. Predmeti sa potpuno uklonjenom patinom upuuju na potpuno
nepoznavanje i nerazumevanje identiteta predmeta pa su oigledan dokaz neznanja onog ko ih je
istio( ovo se pre svega odnosi na iskucane, reljefno ukraene predmete ).

HEMIJSKO IENJE
Najjednostavnija sredstva za hemijsko ienje metala su zapravo kombinacija mehanikog i
hemijskog ienja. Dodatkom ekstrata korena biljke sapunike(Saponaria Officinalis) krednoj kai
dobijamo blago sredstvo za ienje koje u sebi kombinuje abrazivno delovanje krede sa delovanjem
prirodnih saponina(hem. sapunska materija, u korenju biljki sapunika i dr.). U sveem stanju ovo
sredstvo je potpuno neutralno dok nakon nekoliko dana reaguje blago kiselo a osim masnoe i praine
ono uklanja i tanje korozione slojeve. Umesto spomenutog rastvora krednoj kai moemo dodati i
amonijak ili neki neutralan ili blago alkalan deterdzent.

Prava sredstva za hemijsko ienje najee su kiseli ili alkalni i neutralni vodeni rastvori, dok se
drugi rastvori koriste ree. Najvanije svojstvo spomenutih je da rastvaraju korozioni sloj a ne
nagrizaju ili minimalno nagrizaju sam metal koji istimo.
Njihov osnovni nedostatak je da po pravilu uklanjaju i izvorni sloj patine i tako obraeni predmeti
gube svoj izvorni sjaj pa ih po ienju moramo ponovo uglaati. Idealno bi bilo da predmete
povremeno uglaamo posebnom krpom za glaanje metala ,najbolje tokom bar 2,3 meseca. Za to
vreme na udubljenim i glaanju nedostupnim mestima stvorie se tanak sloj patine. Po formiranju
spomenutog moemo predmete po elji zatiti lakom ili voskom pa ih eventualno zamotati u
specijalnu tkaninu ili papir za umotavanje metala i ostaviti ih u kutije od bezkiselinskog kartona. Ako
su nam i papir i tkanina i bezkiselinski karton nedostupni najjednostavnije je predmete ostaviti ili jo
bolje zavariti u polietilenske kese. Na kraju treba posebno istaknuti da predmete po hemijskom
ienju obavezno temeljito isperemo ,kako ostaci korienih hemikalija ne bi doprinosili ponovnom
aktiviranju korozionih procesa.

Obojene metalne predmete kemijskim putem istimo pomou rastvora ili primenom gotovih sredstava
za skidanje stare boje. Sredstva za skidanje stare boje na bazi metilen hlorida ili dimetil formamida
mogu se koristiti i za ienje predmeta od kalaja, cinka i olova. Kod velikih predmeta ili u sluaju da
elimo oistiti samo odreeni deo predmeta rastvore moemo pomeati sa metilceluloznim lepkom za
tepete. Dobijeni gel nanesemo na predmet pa ga nakon nekog vremena dobro isperemo i postupak po
potrebi ponovimo. Kod rada sa rastvorima koji se ne meaju sa vodom rastvor treba da napravimo
gui, a to moemo uraditi pomou parafina ili nekog inertnog materijala.

ELEKTROHEMIJSKO IENJE
Kod ove vrste ienja koristimo neki alkalni ili kiseli rastvor kao i cink ili aluminijum, veinom u
vidu lima, strugotina ili praha kao izvora elektrona. U kombinaciji sa gore spomenutim gelom
moemo koristiti i aluminijsku foliju. Moemo raditi i sa tamponima vate koje natopimo rastvorom pa
ih napraimo metalnim prahom-. Tamponom trljamo predmet do eljenog rezultata, pa na kraju dobro
isperemo.

ELEKTROLITIKO IENJE
Za razliku od prethodne metode ovde elektrinu energiju dovodimo spolja- radimo ili pomou baterija,
akumulatora ili se koristimo niskonaponskim transformatorima(najbolji su oni koji se koriste u
galvanotehnici). Po pravilu se predmet vee na minus pol izvora struje, pa uranja u rastvor elektrolita,
u koji je ve uronjena ploa od nerajueg elika spojena na plus pol. Kao elektrolit koristimo
najee neki alkalni ili kiseli rastvor.

ULTRAZVUNO IENJE
Ova metoda se uprkos dugotrajne primene u industriji i zanatstvu nerado koristi za ienje umetniki
oblikovanih metalnih predmeta. Predmete uronimo u neki od rastvora za hemijsko ienje, pa ih
izloimo delovanju ultrazvuka(bolje vie puta na kratko).Umesto vlastitih rastvora moemo koristiti i
komercijalne proizvode. Suva varijanta ovog procesa, tkz. ultrazvuno dleto ve due vreme se
uspeno koristi za rad na arheolokim predmetima.

OBRADA MEHANIKI OTEENIH PREDMETA

Mehaniki oteene metalne predmete-znai pre svega predmete koji su polomljeni najjednostavnije
spojimo lepljenjem. Pri tom moemo se koristiti i ojaanjima od staklenog platna i klinovima. Tvrdo i
meko lemljenje koliko je to god mogue izbegavamo a primenjujemo ga samo ako je to zaista
neophodno dok su na arheolokim predmetima ti postupci apsolutno iskljueni. Ukoliko se odluimo
za tvrdo lemljenje onda sa predmeta obavezno uklanjamo i najmanje ostatke mekog lema- ova
napomena posebno vai za srebrne i zlatne predmete. Zavarivanje dolazi u obzir samo kod velikih
predmeta i to iskljuivo ako dobro vladamo samim postupkom. Na manjim predmetima eventualno bi
se moglo primeniti zavarivanje laserom, ali u ovom trenutku takva oprema je uglavnom nedostupna.
Kod predmeta sa ulubljenjima ili slinim deformacijama ravnanju odnosno ispravljanju istih takoe
prilazimo uz najvei mogui oprez. Pri tom koristimo razliita dleta i ekie kao i nakovnje od metala,
drveta ili plastike. Plie ogrebotine popunjavamo pomou neke plastine mase kojoj dodamo
odgovarajui metalni prah a mogli bismo ih popuniti i galvanskim putem. Kod jako deformisanih
arheolokih predmeta moemo napraviti galvanoplastine kopije istih pa ispravljanje i ravnanje izvesti
na kopiji- postupak je sloen ali i etiki korektniji od zagrejavanja i mehanike obrade originalnog
predmeta(promena izvorne strukture ).

OBRADA PREDMETA KOD KOJIH JE METAL KOMBINOVAN SA DRUGIM

ORGANSKIM ILI NEORGANSKIM MATERIJALIMA
Na ovu grupu predmeta primenjujemo iskljuivo mehaniko ienje i pranje destilovanom vodom.
Drago i poludrago kamenje istimo tamponima navlaenim destilovanom vodom, a moemo koristiti i
ekstrat biljke sapunike(Saponaria Officinalis) kao i razliite rastvore, nikako rastvore hemikalija. U
nekim sluajevima moemo naii i na drago kamenje koje je poloeno u obojenim folijama ,kod
takvih predmeta kamenje istimo iskljuivo mehaniki ili minimalno natopljenim tamponima vate, uz
maksimalnu panju jer tenost ne sme doi u dodir sa folijom! Slonovau istimo tamponima vate
natopljenim destilovanom vodom kojoj dodamo par kapi amonijaka, a umesto vode moemo uzeti i
meavinu vode i alkohola. Drvo istimo vodom ili gotovim sredstvima za ienje(najee se radi o
emulzijama).Staklo i emajl istimo ili istom vodom ili vodom kojoj dodamo malo amonijaka,
eventualno dodajemo i malo nekog rastvora, npr. acetona ili alkohola (9 delova destilovane vode +1
deo propanola + par kapi amonijaka). Na isti nain istimo i plastine mase, pa pristupamo, uz
napomenu da se na njima nipoto ne koriste nikakvi rastvoti(znai voda sa par kapi amonijaka ili
deterdenta, ili rastvor korena sapunike). Nelirane srebrne ili zlatne predmete nipoto ne istimo
hemijskim sredstvima ve iskljuivo mehaniki (kod ove tehnike predmeti su prevueni smesom
metalnih sulfida). Poseban oprez potreban je pri radu na arheolokom materijalu ovog tipa-kod njih se
koristimo iskljuivo krajnje paljivom primenom mehanikog ienja.

OBRADA PREDMETA SA OTEENOM PREVLAKOM (PREMAZOM) OD

DRUGOG METALA
U obnovu delomino ili potpuno unitenih prevlaka uputamo se samo nakon to dobro razmislimo o
potrebi istog zahvata. Prevlake obnavljamo ili galvanskim putem (ako su i same galvanski izvedene)
ili pomou listia ili praha naneenog na lepljivi lak. Idealno bi bilo da mesta sa ouvanom izvornom
prevlakom zatitimo nekim lakom (u svrhu izolacije!) pa obnovimo prevlaku samo na mestima gde je
potpuno istroena. Kao alternativu galvanskim prevlakama moemo koristiti i postupke dobivanja
metalnih prevlaka utrljavanjem, uronjavanjem, kontaktnim taloenjem i reduktivnim putem ovako
dobijene prevlake izrazito su tanke pa se po potrebi lake uklanjaju. Danas se na evropskom tritu
mogu nai i specijalne boje koje vrlo dobro imitiraju metalne prevlake (Mirrachrome boja, trenutno
oko 35 britanskih funti / 100 ml). Sve ove prevlake(premaze) na kraju obavezno zatitimo nekim
lakom ili ree voskom.

IZRADA NEDOSTAJUIH DELOVA

Delove koji nedostaju najlake izvodimo u nekoj plastinoj masi (uzmemo silikonski otisak
odgovarajueg dela pa ga izlijemo u plastici) .Ovaj postupak je jednostavan i to je najvanije ovakve
su nadoknade potpuno reverzibilne. Plastiku obojimo bilo povrinski bilo u masi a moemo joj dodati
i prah odgovarajueg metala ili je prevui odgovarajuim metalom pomou galvanizacije. U izradu
rekonstrukcija u izvornoj tehnici i materijalu uputamo se samo ako zaista dobro vladamo obradom
dotinog materijala u tom sluaju rekonstruirane dijelove obavezno posebno oznaimo, najbolje
godinom izrade ili kosim crtama (na zadnjoj strani). Moemo koristiti i galvanoplastiku (otisak
predmeta ili gvozdenog uzorka galvanskim putem prevlaimo do nekoliko milimetara debelim slojem
metala, sam otisak najee je od nevidljivog materijala tako da ga prvo moramo uiniti vidljivim-bilo
utrljavanjem grafitnog ili metalnog praha, bilo hemijskim putem), kao i lijevanje u metalu. Sastav
novoodlivenih delova mora u tom sluaju biti to blii sastavu originala(u principu, ali u nekim
sluajevima moemo koristiti i kalaj ili neki drugi lako topiv metal).

ZATITA I ODRAVANJE
Osnovna metoda zatite metalnih umetnina i starina zasad je najee lakiranje ili neto ree votenje
(na tehnikim spomenicima i oruju mogu se koristiti i uljni premazi) kao i kombinacije ova dva
postupaka. Primena korozionih inhibitora nije rairena osim ako se izuzme primena benzotriazola
(korozioni inhibitor za bakar i njegove legure, zatim srebro, aluminijum, cink i kalaj). Primena istih na
alost se ne moe preporuiti, pre svega sa obzirom na mogui uticaj kako na zdravlje osoba koje sa
njima rade tako i na posetitelje. Preporuiti se moe i upotreba posebnih tkanina i papira za
umotavanje odnosno spremanje metalnih predmeta (isti su impregnirani sredstvima koja na sebe veu
gasove koji utiu na koroziju metala). Najjednostaviji oblik zatite je zatvaranje ili jo bolje
zavarivanje u vreice od polietilena. Idealna temperatura za dranje predmeta bila bi 10-15 C (sa
izuzetkom kalaja min .18 C). Relativna vlaga u prostoru u kojem uvamo ili izlaemo predmete
trebala bi biti ne via od 4o %, a u sluaju arheolokih predmeta sa aktivnim hloridima i znatno
nia(15 % ili nie). Predmete kod kojih je metal kombiniran sa organskim materijalom(kost,
slonovaa, kornjaevina, perje, koa, tekstil, papir) ne bi trebalo izlagati relativnoj vlazi vazduha
manjoj od 45 %. Posebno vredne objekte najbolje je uvati u komorama sa azotom. Predmete ne bi
trebalo drati u kutijama od obinog kartona niti u fiokama, ili kutijama od drveta, iverice ili
perploe (ovo se odnosi i na vitrine za izlaganje predmeta). Vuna i filc takoe se ne preporuuju za
umotavanje metalnih predmeta-, niti bi predmete trebalo drati u vitrinama obloenim spomenutim
materijalom. Jaina osvjetljenja ne bi trebala prelaziti 150 luksa dok bi za predmete koji su izraeni od
metala i materijala osetljivih na svetlo ta vrednost bila znatno nia- najbolje oko 5o luksa (papir,
plastika, perje, sedef, biseri, slonovaa, tkanine). Na kraju istaknimo da pri rukovanju sa predmetima
obavezno koristimo bele pamune rukavice (ili polietilenske, odnosi se i na lakovane ili votene
predmete)!

RECEPTURA ZA IENJE POJEDINIH METALA

1.IENJE PREDMETA OD ZLATA:

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Au-od latinskog aurum
Atomski broj: 79
Atomska masa: 196,96655
Temperatura topljenja: 1 064 C
Temperatura kljuanja: 2 856 C
Gustina: 19 290 kg/m3
Tvrdoa po Brinellu- 18,5
Boja- uta

Vanije osobine- u istom obliku premeko za preradu u nakit ili posude, zato se legira sa srebrom ili
bakrom u sluaju utog, crvenog ili ruiastog i zelenkastog zlata, kod belog zlata kao dodaci dolaze
najee nikl ili paladijum, moe se izvrsno kovati pa se moe izvui u najtanju icu, izrazito otporno
na koroziju, otpornost opada sa poveanjem koliine drugih metala, legure sa do 20% primesa vrlo su
otporne na koroziju.
Vanije legure-uto, crveno, ruiasto i belo zlato (po pravilu se stapa sa bakrom i srebrom, kod belog
zlata sa paladijumom, srebrom, platinom, cinkom ili niklom- ove legure mogu biti razliitih finoa,
pod finoom podrazumijevamo koliinu zlata na 1000 delova legure, najee su legure sa 333,585 i
750 delova zlata).

OPTE NAPOMENE : Zbog mekoe materijala posebno treba biti oprezan kod mehanikog ienja
arheolokih predmeta. Hemijskim putem istimo samo novije predmete. Kako je zlato najee
stopljeno sa bakrom ili srebrom za ienje moemo koristiti i rastvore za ienje spomenutih metala.
Pozlaene predmete istimo zavisno o osnovnom metalu.

1.1 IENJE AMONIJANOM VODOM

Vruoj vodi dodamo par kapi amonijaka(25%).Nakratko uronimo predmete pa ih ietkamo etkicom
za zube ili kratko oianim kistom. Umesto amonijane vode moemo koristiti i rastvor biljke
sapunike (Saponaria Officinalis). Na kraju dobro isprati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!

1.2 IENJE KISELIM RASTVOROM

1-25 delova sumporne kiseline
1-10 delova hlorovodonine kiseline
1-15 delova natrijumovog hipohlorita
1 litar destilovane vode
Samo za neporozne, masivne predmete! Koncentracija zavisi od debljine korozionog sloja. Po
zavretku dobro isprati i neutralizovati eventualni ostatak kiseline, najbolje 5% rastvora natrijum
bikarbonata. Ne koristiti na arheolokom materijalu!

1.3 SAPUN ZA POLIRANJE ZLATA

25 delova obinog tvrdog sapuna za rublje
1 deo kalajnog pepela
2 dela amonijakovog karbonata
4 dela krede
Umeati sa to manje vode pa pomou etkice za zube istiti predmete. Dobro isprati!
Receptura ne potie iz restauratorske ve iz zanatske literature! Ne koristiti za rad na arheolokom
materijalu!

1.4 RASTVOR ZA IENJE PLEMENITIH METALA

300 gr natrijum-tiosulfata
1 litar destilovane vode
Uronjavati predmete. Povremeno vaenje i etkanje ubrzava proces. Dobro isprati! Receptura ne
potie iz restauratorske ve iz zanatske literature! Ne koristiti na arheolokom materijalu!

1.5 IDENTIFIKACIJA ZLATA

1.5.1 IDENTIFIKACIJA KISELIM RASTVOROM KALAJ HLORIDA

I. 37 gr natrijum hlorida rastvoriti u 100 ml destilovane vode
II. 5 gr bezvodnog kalaj hlorida rastvoriti u 10 ml vode
III. rasvoru kalaj hlorida polako dodati 9 ml hlorovodine kiseline
IV. na kraju rastvoru dodati jo 6 ml vode i dobro izmeati

Komadi filter papira natopimo slanom vodom, pa ga prihvatimo pincetom koju spojimo na minus pol
9 voltne baterije. Predmet koji ispitujemo spojimo na plus pol pa ga nakratko dodirnemo natopljenim
papirom koji drimo pincetom-cca 10 sekundi. Na papir nakon toga kapnemo kap rastvora kalaj
hlorida. Ako se pojavi crna boja radi se o zlatu. Odmah dobro isprati! Probu raditi na zadnjoj strani
predmeta, ili na nekom neuoljivom mestu!

2. IENJE PREDMETA OD SREBRA

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Ag-od latinskog argentum
Temperatura topljenja: 960 C
Temperatura kljuanja: 2162 C
Specifina teina 10,5 g/cm3
Tvrdoa po Brinellu 26
Boja bletavo bela

Vanije osobine- izvrstan provodnik elektrine struje, po kovnosti tek malo zaostaje za zlatom,
osetljivo na prisutnost sumpornih spojeva u atmosferi, kao i zlato u istom stanju premeko za preradu,
zato se legira sa bakrom, kod legura za lemljenje kao dodaci dolaze cink, kadmijum i kalaj.

Vanije legure- srebro finoe 800, 900 i 925 (pod finoom podrazumevamo koliinu srebra u 1000
delova legure, ostatak po pravilu bakar), legure za lemljenje.
OPTA NAPOMENA: Arheoloke predmete u principu rae istimo mehaniki, a hemijskim
metodama pribegavamo samo nakon to dobro promislimo o potrebi i moguim posledicama istog.
Kod novijih predmeta prvo koristimo najblaa sredstva, a tek ako ista zakau radimo hemijskim putem
ili elektrolitki. Glavni problem kod arheolokih nalaza hloridna korozija, kod novijih sulfidna.

2.1 IENJE RASTVOROM NA BAZI TIOURE

100 gr tioure
15 ml hlorovodine kiseline
1 litar destilovane vode

Uronjavati predmete. Dobro isprati! Povremeno vaenje i etkanje etkicom za zube ubrzava proces!
Sumlj se da tiourea izaziva kancerogenost, zato raditi u rukavicama, izbegavati dodir sa rastvorom, ne
udisati prah niti plin koji se razvija za vreme ienja! Spomenuti plin je (sumporovodik) ujedno i
zapaljiv pa zato ne raditi kod otvorenog plamena ili izvora varnica! Dobro isprati! Ne koristiti na
arheolokom materijalu!

2.2 IENJE ELEKTROLIZOM

50 gr natrijum hidroksida
1 litar destilovane vode

Anoda (+) od nerajieg elika, predmet spajamo na minus pol (katoda/-/), cca 6-12 V, max 2 A/dm2.
Predmet mora biti potpuno potopljen u rastvor. Proces ubrzava povremeno vaenje i etkanje. Umesto
natrijum hidroksida moemo koristiti i natrijum ili kalijum karbonat i natrijum tetraborat. Na kraju
dobro isprati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!

2.3 IENJE KREDNOM KAOM

Najfiniju taloenu kredu i vodu pomeamo u gustu kau. Moemo dodati i malo amonijaka ili nekog
deterdenta. Nanositi etkicom za zube ili tamponom vate. Pri ienju ne koristiti pritisak! Dobro
isprati!

2.4 KUPKA NA BAZI AMONIJAK TIOSULFATA

150 gr amonijak-tiosulfat
10 gr nejonskog deterdenta
1 lit. destilovane vode

Predmete potopiti u rastvor. Vee predmete prelivati. Uklanja i deblje slojeve hlorida i sulfid! Dobro
isprati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
2.5 KUPKA NA BAZI NATRIJUM- TIOSULFATA
300 gr natrijum-tiosulfat
1 lit. destilovane vode

Rastvara sulfid i oksid! Deluje brzo, zato paziti! Dobro isprati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!

2.6 ELEKTROHEMIJSKA REDUKCIJA

5-25% rastvora mravlje kiseline (ili siretne ili limunske)
aluminijumski ili cinkani opiljci

Koristi se za deblje korozione slojeve. Predmet stavimo u plastinu ili staklenu posudu u kojoj se ve
nalaze opiljci ili gruba strugotina i rastvor. Moe se koristiti i lokalno- tampone vate koje natopimo
rastvorom i pospemo strugotinom i istimo predmet. Na kraju dobro isprati, najbolje uz prethodnu
neutralizaciju 2o % rastvora sode bikarbone! U principu ne koristiti na arheolokom materijalu!

2.7 ALKALNO DITIONITSKA REDUKCIJA

40 gr natrijum-hidroksida
50 gr natrijum-ditionita(Na2s2O4)
1 litar destilovane vode

Rastvorimo hidroksid u vodi i odmah po njegovom potpunom topljenju, tenost ulijemo u do vrha
napunjenu posudu koja se moe hermetiki zatvoriti (ulaenje vazduha pretvorilo bi ditionit u sulfat!)
i u kojoj se ve nalaze predmeti. Dodamo ditionit i zatvaramo posudu. Proces traje sedam dana i za to
vreme posudu svaki dan protresemo. Po vaenju predmete isperemo i oetkamo od srebrnog praha.
Ovim postupkom obraeni predmeti imaju poroznu povrinu. Obavezno raditi u rukavicama! Ditionit
uvati na suvom jer na vlagi postaje samozapaljiv! Samo za arheoloke predmete, ali s obzirom da
potpuno uklanja patinu korie se ne moe preporuiti!!

2.8 PRAH ZA IENJE SREBRA

4 gr natrijum-nitrata
2,5 gr natrijum-hlorida
2,5 gr kalijalum-sulfata
2,5 gr amonijak-hlorida

Sastojke smrviti u fini prah. Krpicom, etkicom za zube ili tamponom vate koji natopimo alkoholom
trljati predmet. Temeljno isprati i odmah dobro osuiti!

2.9 OBNOVA POSREBRENJA

2.9.1 SREBRENJE UTRLJAVANJEM
10 gr srebrnog hlorida
20 gr natrijumovog hlorida
20 gr kalijumovog bitartrata

Sastojke izmeati u gustu pastu. Pomou komadia pluta ili koe utrljavati na dobro oien i
odmaen predmet. Kod izrazito reljefnih predmeta koristimo kratko oianu etkicu ( kist). Po
formiranju sloja istrljati finom ianom etkom (debljina ice 0,10-0,15 mm) koju natopimo
sapunicom. Dobro isprati! to bre osuiti i lakirati ! Ne koristiti na arheolokom materijalu!

2.9.2 RASTVOR ZA POSREBRENJE URONJAVANJEM

15 gr srebrnog nitrata
10 gr amonijakovog hlorida
30 gr natrijumovog tiosulfata
1 litar destilovane vode

Rastvorimo nitrat u 50 ml vode i poto se rastvori dodamo ovom rastvoru rastvor amonijakovog
hlorida u istoj koliini vode. Tiosulfat rastvorimo u 900 ml vode i pomeamo sa prethodnom
rastvorom. Uronjavati dobro odmaene i od oksida oiene predmete. Rastvoru moemo dodati i
150 gr krede (taloene) i tako dobijemo smesu za srebrenje utrljavanjem. Za bakar i legure! Po
formiranju sloja dobro isprati, i to pre osuiti i lakirati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!

2.9.3 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / I

23 gr srebrnog difosfata
100 gr kalijumovog difosfata
24 gr amonijakovog karbonata
1 lit. destilovane vode

Rastvor srebro difosfat (pirofosfat) u 0,2 lit vode, te odvojeno rastvori kalij difosfat u 0,6 litara vode.
Pomijeaj rastvore i dodaj rastvor karbonata u 0,2 litra vode. Predmet veemo na minus pol
jednosmernog transformatora, na plus plou od nerajueg elika. Napon 6V,temperatura rastvora 18
C. Drati u rastvoru do formiranja sloja. Isprati i istrljati finom ianom etkom, ponovo isprati ,dobro
osuiti i po potrebi lakirati. Ne koristiti na arheolokom materijalu!

2.9.4 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / II

10 gr srebrnog hlorida
20 gr kalijumovog ferocijanida
20 gr kalijumovog karbonata
40 gr natrijumovog sulfita
1 litar destilovane vode

Rastvori ferocijanid u vrijuoj vodi. po rastvaranju istog dodaj karbonat, dodaj srebro hlorid i na kraju
sulfit, kuvaj 30-120 min. Po hlaenju filtriraj. Anoda nerajui elik ili isto srebro. Po srebrenju
istrljati finom ianom etkom natopljenom sapunicom. Dobro isprati! Nipoto ne meati sa
kiselinama- moe doi do razvijanja vrlo otrovnog plina (cijanovodik)! Raditi u rukavicama! Moemo
raditi i lokalno- predmet spojimo na minus pol ispravljaa, na plus spajamo komad nerajueg elika
koji je omotan vatom koju natopimo rastvorom. Tamponom prelazimo po mestu koje elimo posrebriti
a koje je prethodno dobro oieno i odmaeno. Po formiranju sloja dobro isperemo i zatitimo
lakom ili voskom! Ne koristiti na arheolokom materijalu!

2.10. OBNOVA POZLATE

2.10.1 POZLATA UTRLJAVANJEM

3 gr zlato hlorida rastvori u to manje vode (ili rastvori 2 gr istog zlata u 10 gr meavine od 3 dela
hlorovodine i jednog dela azotne kiseline, dobijeni rastvor ugustiti zagrejavanjem u vodenoj kupki i
istu razrediti sa to manje vode). Dobijenim rastvorom natopimo lanenu krpicu koju zatim po
potpunom suenju spalimo. Pepeo koji dobijemo slui nam kao prah za pozlaivanje- pomou pluta ili
komadia koe koji natopimo slanom vodom utrljavamo isti na predmet. Na kraju predmet istrljamo
finom elinom etkicom natopljenom sapunicom. Dobro isperemo! Za bakar i njegove legure i
srebro! Ako elimo pozlatu vie crvenkaste boje gore spomenutom rastvoru dodamo najvie 1 gr bakar
hlorida, a ako elimo vie zelenkastu boju onda najvie 1 gr srebro hlorida (postepeno uz probe)! Ne
koristiti na arheolokom materijalu!

2.10.2 ELEKTROLITSKA POZLATA/I

1 gr zlato hlorida
75 gr natrijum fosfata
2,5 gr natrijum sulfita
1 litar destilovane vode

Rastvori zlato hlorid u 0,1 lit. vode. Ovaj rastvor pomeaj sa rastvorom fosfata u 0,5 lit vode-na kraju
dodati sulfit rastvoren u 0,4 lit. vode. Anoda nerajui elik. 4-8 V,20 C. Za srebro, bakar i njegove
legure! Po formiranju pozlate ietkati finom elinom etkicom koju natopimo sapunicom. Dobro
isprati, osuiti i lakirati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!

2.10.3 ELEKTROLITSKA POZLATA /II

2,65 gr zlato hlorida
15 gr kalijumovog ferocijanida
15 gr natrijumovog karbonata
1 litar destilovane vode

Rastvori ferocijanid u vrijuoj vodi, po rastvaranju dodaj karbonat, na kraju zlato hlorid. Kuvati 30-
150 min. Po hlaenju filtrirati. Anoda nerajui elik. Postupak kao 2.9.4!

2.11 IDENTIFIKACIJA SREBRA

2.11.1 IDENTIFIKACIJA POMOU RASTVORA KALIJUM BIKROMATA

3 gr kalijum bikromata
3 ml sumporne kiseline
12 ml destilovane vode

Probu raditi ili na zadnjoj strani predmeta ili na bazi. Rastvor kapnemo na dobro oieno i
odmaeno mesto. Kap se u sluaju da se radi o srebru odmah oboji tamno crveno. Odmah dobro
isprati! Kalijum bikromat je kancerogen spoj-izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom!

3. IENJE PREDMETA OD BAKRA I NJEGOVIH LEGURA

OSNOVI PODACI:
Hemijski simbol Cu-od latinskog cuprum
Temperatura topljenja- 1083 C
Specifina teina- 8,92 g/cm3
Tvrdoa po Brinellu- 45
Boja- crvenkasta

Vanije osobine odlian provodnik elektriciteta i topline, po kovnosti odmah iza zlata i srebra, kod
dueg izlaganja spoljnim uslovima prevlai se prvo tamnim a na kraju zelenim korozionim slojem
takozvanom patinom, ovaj sloj je stabilan i titi ga od daljeg razvoja korozije.
Vanije legure- bronza (sa kalajem-npr 90 Cu/10 Sn), mesing (sa cinkom-npr 70 Cu/30 Zn) ,novo
srebro (sa cinkom i niklom, npr.60 Cu/20Ni/20Zn) aluminijska bronza (95 Cu/5 Al).

OPTE NAPOMENE: Na arheolokim predmetima, velikim skulpturama radimo u principu

mehanikim putem. istimo do tkz. originalne povrine (kuprit/tenorit), nipoto do samog metala.
Hemijske metode koristimo samo za uklanjanje hlorida i stabilizaciju predmeta, kao i za rad na
novijem materijalu. Namerno hemijski obojene predmete, te predmete sa patinom nastalom zbog
kontinuiranog koritenja ili delovanja atmosfere istimo iskljuivo mehaniki, hemijska sredstva
izbegavamo. Predmete od poliranog mesinga (tkz. goldlack, javlja se na optikim instrumentima,
satovima itd.) takoe nikako ne istimo hemijskim metodama.
3.1 IENJE AMONIJAKOVIM CITRATOM
50 gr limunske kiseline
1 litar destilovane vode

Kiselinu rastvorimo u vodi i rastvoru dodajemo amonijak (25%) do postizanja pH 9 vrednost

ustanovimo univerzalnim pH papirom. Predmete uronjavati u rastvor. Poveena temperatura ubrzava
process (najvie 80 C). Moe se koristiti i za pozlaene predmete! Kod rada na veim predmetima
moemo koristiti rastvor u obliku elea (isti pomeamo sa celuloznim lepkomom za tapete). Dobro
isprati! U principu ne koristiti za rad na arheolokom materijalu!

3.2 IENJE INHIBIRANOM LIMUNSKOM KISELINOM

200 gr limunske kiseline
40 gr tiouree (NH2)2CS
1 litar destilovane vode

Uronjavati predmete! Zagrejan rastvor deluje bolje (70 C)! Stalno paziti na tok procesa predmete
drati u rastvoru cca 10 minuta. Na kraju ietkati finom etkom i dobro isprati ! Jedan pocenat
rastvora limunske kiseline moe se u kombinaciji sa naknadnom obradom 1% rastvorom natrijumovog
seskvikarbonata koristiti za uklanjanje hlorida na velikim predmetima.

3.3 IENJE INHIBIRANOM FOSFORNOM KISELINOM

100-200 ml fosforne kiseline
10 gr tiouree
1 litar destilovane vode

Manje predmete uronjavati ,vee prelijevati! Dobro isprati! Nije za rad na arheolokim predmetima!
Obavezno raditi u rukavicama-tiourea je kancerogen spoj!

3.4 IENJE OKSALNOM KISELINOM

300 gr oksalne kiseline
400 gr drvenog uglja u prahu
300 gr etanola
200 gr terpentina
1 litar destilovane vode

Za ienje veih predmeta! Obratiti panju na abrazivno delovanje ugljenog praha! Dobro isprati!
Bolje deluje na bakar nego na njegove legure! Obavezno raditi u rukavicama !Ne koristiti na
arheolokom materijalu!
3.5 IENJE AMONIJEVIM KARBONATOM I SUMPORNOM KISELINOM
Rastvor A: amonijakov karbonat 250 gr, voda 1 lit.
Rastvor B: sumporna kiselina 2%, dodati 0,5% elatina na 1 lit rastvora

Za ienje veih objekata(arh.ukrasi, skulpture). Rastvorom A istimo predmet od praine, prljavtine

i mineralnih naslaga, nakon toga isperemo i rastvorom B istimo do metalne povrine. Dobro isprati-
najbolje uz neutralizaciju pomou 5% rastvora natrijumovog bikarbonata! Ne koristiti na arheolokom
materijalu!

3.6 IENJE KOMPLEXONOM III

Rastvor A: 40 gr komplexona III (kod nas kompleksal)
1 litar destilovane vode
Rastvor B: 77 gr amonijakovog acetata
200 ml vode
350 ml amonijaka 25%
dodati vode do 1000 ml!

Rastvoru A dodamo toliko rastvora B da dobijemo pH10 (kolorimetrijski).Odlian rastvor za ienje

bakra i njegovih legura! Uklanja samo korozioni sloj- ne nagriza sam metal! Poveana temperatura
pojaava delovanje (8o C)! Moe se koristiti i za pozlaene predmete! Dobro isprati! Ne koristiti na
arheolokom materijalu!

3.7 IENJE NATRIJUMOVOM BAZOM

120 gr natrijum hidroksida
1 lit vode
40 ml glicerina
2% betanaftola ili 0.2% furfurola

Namenjeno postepenom rastvaranju korozionih slojeva. Bakar (II) spojeve rastvara brzo, bakar (I)
sporo. Obavezno raditi u rukavicama! Dobro isprati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!

3.8 PASTA ZA IENJE

15 gr kalijum-natrijum tartarata (C4H4KNaO6 x 4H2O)
5 gr komplexona III
2 gr natrijumove baze
50 ml destilovane vode
10 gr metilceluloze
Namenjeno lokalnoj primeni i predmetima nepodesnim za kupku. Dobro rastvata korozione slojeve!
Kod debljih korozionih slojeva postupak po potrebi ponoviti. Temeljno isprati! Pre poslednjeg
ispiranja neutralizovati 5% rastvorom limunske kiseline pa tek onda vodom! Ne koristiti na
arheolokom materijalu!

3.9 IENJE KALIJUM-NATRIJUM TARTARATOM

150 gr kalijum-natrijum tartarata
50 gr natrijum hidroksida
950 ml destilovane vode
100 ccm vodonik peroksida

Rastvoriti sastojke, peroksid dodati na kraju. Temperatura rastvora 8o C! Rasvara bazne bakar
karbonate. Povremeno vaenje i etkanje ubrzava proces! Dobro isprati! Koristiti samo svee
pripremljen rastvor! Moemo koristiti i rastvor od 250 gr kalijum-natrijum tartarata na litar vode (bez
dodataka), posebno za pozlaene predmete! Ne koristiti na arheolokom materijalu!

3.10 ELEKTROLITIKO IENJE

Natrijumova baza 2-5%
Anoda nerajui elik

Dodati najvie 2% nekog tenog deterdenta. Predmet spajamo kao katodu (-). Cca 1A/dm2. Oko 12
V. Raditi u rukavicama! Povremeno vaenje i etkanje ubrzava proces. Moemo koristiti i blae
elektrolite- rastvor sode ili boraksa a moe i natrijumov fosfat .Nije za rad na meko lemljenim
predmetima. Ne koristiti na arheolokom materijalu! Dobro isprati!

3.11 TERPENTIN
Slui za obradu predmeta koji su bili u dodiru sa koom. Pri dodiru koe i bakra i njegovih legura
nastaju u odreenim uslovima bakreni, cinkani i kalajni sapuni- terpentin iste rastvara.

3.12 CALGON (natrijum heksametafosfat)

5-15% rastvora u vodi

Uklanja naslage kalcijumovih i magnezijumovih karbonata na arheolokim predmetima. Deluje i na

bakar okside (CuO,Cu2O). Zagrijavanje ubrzava process (8oC)!

3.13 UKLANJANJE HLORIDA I STABILIZACIJA

3.13.1 UKLANJANJE HLORIDA NATRIJUMOVIM SESKVIKARBONATOM

10-25 gr natrijum karbonata
10-25 gr natrijum bikarbonata
1 litara destilovane vode

Predmete stavimo u rastvoru. Proces traje do nekoliko nedelja, ako rastvor menjamo svaki dan.
Postupak uklanja hloride i stabilizuje patinu (pri dodiru rastvora i bakra nastaje bazni bakar
karbonat/malahit/, ovaj prekriva metal i popunjava pore u patini). Proces prekidamo u trenutku kada
srebro nitratnom probom vie ne moemo ustanoviti prisustnost hlorida. Nakon toga moemo predmet
stabilizovati benzotriazolom. Danas se ovaj postupak rae izvodi tako da predmete prvo tretiramo 1%
rastvorom limunske kiseline a tek nakon toga koristimo rastvor natrijum seskvikarbonata (1%).

SREBRONITRATNA PROBA NA HLORIDE

Uzimamo 2 epruvete, prvu punimo vodom iz kupke u kojoj ispiremo predmet a drugu istom
destilovanom vodom. U svaku kapnemo po 3-5 kapi ( u svaku jednako!) azotne kiseline i 3 kapi
rastvora srebrnog nitrata (1%). Ako se u prvoj epruveti pojavi beli, zgruani sloj srebrnog hlorida
postupak nastavljamo sve do negativne probe. Puno je pouzdanije raditi sa elektronskim meraem
prvodljivosti!

3.13.2 UKLANJANJE HLORIDA ALKALNO DITIONITSKOM REDUKCIJOM

Vidi 2.7! Potpuno uklanja patinu pa se ne moe preporuiti.

3.13.3 EKSTRAKCIJA HLORIDA POMOU AMONIJAKOVIH PARA (Thouvenin-ov

postupak)
10 % amonijak
Benzotriazol 3 % rastvora u etanolu

U hermetiki zatvorenu posudu stavimo do 1/10 njene zapremine amonijaka. Predmet sa patinom koja
u sebi sadri hloride obesimo iznad amonijaka. Nakon kraeg izlaganja amonijakovim parama na
predmetu se pojave plave kapljice bogate hloridima- u sluaju da je sadraj hlorida slabiji predmet se
samo ovlai. Predmet isperemo, osuimo i ponovo izloimo isparenjima- postupak ponavljamo sve
dok predmet za izlaganja ne ostane suv. Nakon toga potopimo predmet u rastvor
benzotriazola(najbolje u vakumu) pa ga zatim osuimo. Suvini nevezani benzotriazol uklonimo
pomou acetona. Lakiramo ili voskiramo. Postupak se vie ne primenjuje (patina jako potamni
,izaziva pucanje mesinga).

3.13.4 STABILIZACIJA RASTVOROM BENZOTRIAZOLA(BTA)

Rastvor BTA 3% u etanolu
Odmaene predmete potopimo u BTA rastvor, najbolje u vakumu, sve dok ne prestanu da izlaze
mehurii. Suvini ,nevezani BTA uklonimo vatom natopljenom acetonom. Raditi u rukavicama!
Izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom! Ne udisati isparenja niti prah!

3.14 OBNOVA OTEENIH PREMAZA

3.14.1 OBNOVA POZLATE

Vidi 2.10.1, 2.10.2, 2.10.3!

3.14.2 OBNOVA POSREBRENJA

Vidi 2.9.1, 2.9.2, 2.9.3, 2.9.4!

3.14.3 NIKLOVANJE UTRLJAVANJEM

60 gr nikal hlorida
30 gr kalaj hlorida
10 gr gvoe hlorida

1 lit destilovane vode

Rastvor zakiseliti sa malo sumporne kiseline. Tkaninu ili suner ili tampon vate natopimo rastvorom i
zahvatimo malo cink praha (ili finih strugotina).Utrljavati na dobro oien predmet. Po stvaranju
sloja isprati, osuiti i lakirati.

3.14.4 KALAJISANJE UTRLJAVANJEM

50 gr kalaj hlorida
10 gr vinske kiseline
1 lit vode

Tkaninu, suner ili tampon natopimo rastvorom i sa njom zahvatimo malo cink praha ili finih
strugotina. Utrljavati na predmet do pojave novog sloja, po potrebi ponoviti. Dobro isprati! Lakirati ili
voskirati!

3.14.5 ELEKTROLITSKO NIKLOVANJE

68 gr nikl sulfata
35 gr natrijumovog citrata
1 gr borne kiseline
1 lit destilovane vode
Anoda nikl 0,3-0,6 A/dm 2,3 V, pH 5,8. Predmet = katoda (-).

3.14.6 ELEKTROLITSKO KALAJISANJE

17 gr kalaj hlorida
35 gr natrijum fosfata
1 lit destilovane vode
Anoda nerajui elik ili kalaj. Predmet = katoda (-).

3.15 IDENTIFIKACIJA BAKRA

3.15.2 IDENTIFIKACIJA AMONIJAKOM

Na zadnju stranu predmeta(ili bazu) kapnemo razreenu sumpornu kiselinu (1:1). Nakon 2-3 minuta
delovanja kiseline kap upijemo komadiem filter papira koji zatim uronimo u razreeni amonijak(1/1).
Ako se javi plava boja radi se o bakru ili nekoj njegovoj leguri! Odmah dobro isprati!

4. IENJE PREDMETA OD GVOA I ELIKA

OSNOVNI PODACI:

Hemijski simbol Fe- od latinskog ferrum

Temperatura topljenja- 1536 C
Specifina teina- 7,86 g/cm3
Tvrdoa po Brinellu- 45-55
Boja- srebrno sivkasta

Vanije osobine u prirodi izrazito raireno ali neotporno na koroziju, zato se mora stapati sa drugim
metalima kao to su ugljenik i silicijum, osim legiranjem i galvanskim ili termikim prevlakama
titimo ga i pomou posebnih antikorozivnih premaza.
Vanije legure- livano gvoe (2-5% C), gvoe za kovanje (0,35% C), nerajui elik (npr 18
Cr/8Ni) i brojne druge vrste elika (sa bakrom, manganom, titanijumom, silicijumom, vanadijumom,
volframom, hromom i niklom)

OPTE NAPOMENE: to se tie arheolokih predmeta vredi isto to je reeno za bakar (ali uslovno
reeno originalna povrina se znatno tee uoava, poto se radi o tankom sloju izmeu spoljnog i
unutaranjeg korozionog sloja, u spomenutom sloju ouvan je izvorni oblik predmeta) preferiramo
mehaniko ienje, dok hemijske i druge metode koristimo samo za uklanjanje hlorida i stabilizaciju.
Kod ienja potpuno korodiranih predmeta obavezno koristimo rendgenske snimke istih. Brunirane
predmete istimo iskljuivo mehaniki ili uljnim sredstvima za skidanje re (WD 4o, Balistol, Ivazok,
petrolej). Obojene predmete istimo pomou rastvora (white spirit, aceton, alkohol, amonijak itd.).
Glavni problem na arheolokim predmetima je uklanjanje hlorida.

4.1 IENJE FOSFORNOM KISELINOM

10-20 % fosforna kiselina
1 % tutkala ili elatina
Manje predmete uronjavati vee prelivati. Poveana temperatura ubrzava proces! Povremeno etkanje
takoe! Dobro isprati! Samo za novije predmete, nije za rad na arhelokom materijalu.

4.2 IENJE AMONIJUMOVIM CITRATOM

50 gr limunske kiseline
1 litar destilovane vode
Rastvoru dodavati amonijak (25%) do postizanja pH3,5. Vrednost ustanoviti univerzalnim pH
papirom. Poveana temperature i povremeno vaenje i etkanje ubrzavaju proces! Dobro isprati! Uz
odgovarajui oprez moe se koristiti i za predmete sa umetcima ili prevlakom od drugih metala!
Postoji i sloenija varijanta ovog procesa. Samo za novije predmete!

4.3 IENJE TIOGLIKOLNOM KISELINOM

3-30 % tioglikolna kiselina

Pomou amonijaka (25%) podesiti pH na 7.
Delotvorno neutralno sredstvo za ienje. Delovanjem se oboji ljubiasto. Povremeno vaenje i
etkanje ubrzava tok procesa. Dobro isprati. Samo za novije predmete.

4.4 IENJE RASTVOROM KOMPLEXONA III

30 gr koplexona III (kod nas kompleksal III)

1 litar destilovane vode
pH 5,5 / temperatura rastvora 8o C
pH korigujemo limunskom kiselinom ili natrijumovom bazom. Moemo istiti i predmete sa
umetcima od drugih metala. Dobro isprati! Samo za novije predmete!

4.5 IENJE MEAVINOM ORGANSKIH KISELINA I NATRIJUMOVOG GLUKONATA

47,5 gr natrijumovog glukonata

47,5 gr limunske kiseline
5 gr vinske kiseline
1 lit vode
Temperatura rastvora do 80 C. Posebno dobro za niklovane, pocinkovane ili hromirane predmete i
nerajui elik. Na kraju dobro isprati!

4.6 IENJE ELEKTROLIZOM

20-50 gr natrijum hidroksida
1 litar destilovane vode
Anoda (+) od nerajueg elika
napon do 24 V, jaina 0,5 A/dm2
Rastvoru dodamo i do 30 ml nekog deterdenta da podspei stvaranja pene kako bi se spreilo
rasprivanje sitnih kapljica baze. Predmet ne sme biti u rastvoru ako nije ukljuena struja. Povremeno
vaenje i etkanje ubrzava proces. Nije za predmete koji u sebi sadre opruge i sline elastine delove.
Ne koristiti za meko lemljene predmete. Samo za novije predmete! Dobro isprati!

4.7 NEKOLIKO POSTUPAKA ZA UKLANJANJE HLORIDA

4.7.1 KATODNO ODSOLJAVANJE

ista destilovana, dejonizirana voda za elektrolit, 2-4 V napona. 0,25 A/dm2. Anoda od nerajueg
elika.
Predmet spajamo kao katodu (-). Trajanje 6-48 sati, nakon ega vodu zamenimo istom, uz prethodno
merenje prodljivosti (pomou ureaja za merenje prvodljivosti).Proces traje do smanjenja koliine
hlorida na najmanju moguu meru- znai do nekoliko meseci.

4.7.2 ODSOLJAVANJE ALKALNIM RASTVOROM NATRIJUM SULFITA

63 gr natrijum sulfita(Na2SO3)
20 gr natrijum hidroksida
1 litar deionizirane destilovane vode
U rastvor NaOH stavljamo predmete koje emo odsoljavati, posuda u kojoj radimo mora biti od
nerajueg elika koja se mora hermetiki zatvoriti. Dodajemo sulfit u obavezno do ivice napunjenu
posudu, pa istu zatvaramo. Nakon 7 dana posudu otvaramo, merimo provodljivost rastvora i koliinu
hlorida, pa po potrebi nastavljamo postupak sa novim rastvorom. Proces nastavljamo sve dok koliinu
hlorida ne svedemo na najmanju moguu meru- za to obino treba barem nekoliko nedelja. Postupku
ne izlaemo predmete koji na sebikalaja ili imaju umetke od bakra i njegovih legura ili srebra. Po
zavretku procesa predmet moramo dobro isprati kako bismo uklonili ostatke rastvora. I u ovoj fazi
koristimo se meraem provodljivosti. Na samom kraju predmete isperemo 3% rastvorom barijevog
sulfata, pa opet vodom (destilovanom, dejoniziranom!). Proces je dugotrajan i zahtevan ali i izrazito
efikasan. Opisana je labaratorijska, probna varijanta procesa, danas se za sprovoenje istog mogu
nabaviti gotovi ureaji.

4.7.3 ODSOLJAVANJE PAROM I VRUOM VODOM

Najjednostavniji, tehniki najmanje zahtjevan postupak. Manje predmete izlaemo pari u ekspres
loncu oko 3 sata. Nakon toga ih jo 3 sata drimo u vrijuoj vodi, pa ih onda suimo nad vruom
vodom. Koliinu izvuenih klorida kontroliemo meraem provodljivosti (ili srebro nitratnom
probom). Postupak traje do svoenja istih na najmanju meru. Na kraju osuimo predmete
infracrvenom svetiljkom, pa ih stabilizujemo i zatitimo. Koristimo iskljuivo deioniziranu
destilovanu vodu.

4.8 STABILIZOVANJE GVOZDENIH PREDMETA

4.8.1. STABILIZOVANJE POMOU FOSFATA

2-3,5 gr primarnog cink fosfata

0,5-18 gr primarnog kalcijum fosfata
1 litar destilovane vode
Pripremljenom rastvoru dodamo 4 gr natrijum nitrita, radi potsticanja reakcije. Trajanje uronjavanja
10-20 minuta. Vee predmete polivati ili prskati. Rastvor moemo i zagrejati na najvie 95 C. Na
kraju osuiti, pa obavezno voskirati ili lakirati. Ne prua trajnu zatitu- postupak treba periodino
ponavljati, a stanje predmeta redovno kontrolisati. Samo za novije predmete!

4.8.2 STABILIZOVANJE TANINOM

200 gr taninske kiseline

150 ml alkohola
1 litar destilovane vode
Korodirane ili oiene predmete uronimo u rastvor. Vee predmete premazivati. Predmete 72 sata
drati na 30 C- u tom razdoblju trebao bi se formirati sloj gvoe(III)tanata. Viak oetkamo sa
predmeta pa isti obavezno lakiramo ili voskiramo. Mogu se koristiti i znatno manje koncentracije
rastvora minimalno 10 grama tanina. Koristi se i na novijim i na arheolokim predmetima
(efikasnost upitna)! Ne prua trajnu zatitu, redovno kontrolisati stanje predmeta!

4.8.3 STABILIZOVANJE MEAVINOM TANINA I FOSFORNE KISELINE

Prethodnom rastvoru dodamo 15-19 ml fosforne kiseline. I za korodirane i za iste predmete .U

principu samo za novije predmete!

4.9 IDENTIFIKACIJA GVOA

4.9.1 IDENTIFIKACIJA MAGNETOM

Nedostatak iste je taj to su neke vrste elika nemagnetine.

4.9.2 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM BAKARNOG SULFATA

Na predmet kapnemo kap 10 % rastvora bakar sulfata. Ako nastane bakarna mrlja radi se o gvou.

4.9.3 IDENTIFIKACIJA KALIJUM FEROCIJANIDOM

Na predmet kapnemo kap 10% azotne kiseline. Pustimo da neko vreme deluje pa kap upijemo
komadiem filter papira i isti uronimo u 10% rastvor kalijevog ferocijanida. Ako se javi plava boja
radi se o gvou.

5. IENJE PREDMETA OD KALAJA

OSNOVNI PODACI:

Hemijski simbol Sn-od latinskog stannum

Temperatura topljenja- 232 C
Specifina teina- 7,28 g/cm3
Tvrdoa po Brinellu- 3,9

Vanije osobine- Kalaj je metal srebrnobele boje, male tvrdoe. ist kalaj (beli kalaj) je rastegljiv, vrlo
kovan. Pri sobnoj temperaturi kalaj je otporan na dejstvo vode i vazduha, slabih kiselina i baza.
Valjanjem se izvlai u tanke listie- staniol. Zbog dostupnosti, niske temperature topljenja, lakou
livenja, dobrih mehanikih osobina, a takoe i zbog niske cene, kalajni predmeti su bili veoma
popularni.
Vanije legure- meki lem (sa olovom), britanija metal (70-90 Sn, 10-25 Sb, 2-10 Cu)
Arheoloki materijal istimo mehaniki dok su hemijske i elektrohemijske metode namenjene pre
svega novijim predmetima. Za odravanje sjaja i ienje tanjih korozionih slojeva moe se koristiti
biljka preslica (Equisetum Arvense-predmete trljamo sa svjeom biljkom).

5.1 IENJE SONOM KISELINOM

5 % hlorovodonina kiselina
0,5% heksametilentetramin
Za uklanjanje tanjih korozionih slojeva. Manje predmete uroniti , vee prelivati. Po zavretku dobro
isprati, najbolje uz prethodnu neutralizaciju kiseline pomou 5% rastvora sode bikarbone! U principu
samo za novije predmete!

5.2 IENJE ELEKTROLIZOM

20-50 gr natrijum karbonata
1 litar destilovane vode
Anoda (+) od nerajueg elika, napon do 24 V, 0,5A/dm2
Predmet spojiti na minus pol i uroniti u rastvor u koji je ve uronjena elina anoda. Moemo dodati i
malo tenog deterdenta kako bismo pospeili stvaranje pene. Nakon 5-10 minuta izvaditi iz rastvora,
ietkati krednom kaom pa dobro isprati !Samo za novije predmete!

5.3 ZATITA

5.3.1 ANODNA PASIVIZACIJA

5 gr natrijum hidroksida
1 litar destilovane vode
Predmet spajamo na plus pol (anoda), plou od nerajueg elika na minus pol (katoda) ispravljaa.
Napon 6 V,1-2 A/dm2. Predmet uroniti u rastvor u koji je ve uronjena katoda! Trajanje 2-3 sekunde.
Dobro isprati! Samo za novije predmete!

5.4 IDENTIFIKACIJA KALAJA

5.4.1 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM NATRIJUM SULFIDA

koncentrisana hlorovodina kiselina

10 grama natrijum sulfida u 100 ml vode
Kapnuti kiselinu na predmet (zadnja strana, ili baza), pustiti da kratko deluje, to upiti komadiem filter
papira. Na dobijenu mrlju kapnuti kap rastvora sulfida- ako se pojavi uto smea boja radi se o kalaju.
Odmah dobro isprati!

6. IENJE PREDMETA OD CINKA

OSNOVNI PODACI:

Hemijski simbol Zn-od latinskog zincum

Temperatura topljenja- 419 C
Specifina teina 7,13 g/cm3
Tvrdoa po Brinellu- 40-45
Boja plavkasto bela
Vanije osobine- srazmerno lomljiv i neotporan na koroziju , odlino se lije
Vanije legure- zamak (za livenje, 4%Al,1%Cu), bidri (indijska legura 32-93%Zn, kao dodaci Cu, Pb,
Sn)
OPTE NAPOMENE: Obzirom na izrazitu osetljivost na koroziju pri primeni hemijskih metoda kod
korienja istih neophodan je oprez .Temeljno ispiranje i neutralizacija korienih rastvora takoe su u
sluaju cinka neophodni. Osim navedenih rastvora moemo koristiti i rastvore amonijakovog tartarata
(5-30%) , ta sredstva za skidanje stare boje na bazi metilen hlorida i dimetil formamida.

6.1 IENJE SUMPORNOM KISELINOM

sumporna kiselina 5%
Predmete uroniti u rastvor, stalno nadzirati proces, po zavretku dobro isprati ,najbolje uz prethodnu
neutralizaciju 5% rastvora natrijum bikarbonata!

6.2 IENJE KOMPLEXONOM III

5% rastvora Komplexona III, pH7

Uroniti predmete, stalno nadzirati proces, dobro isprati!

6.3 ELEKROLITIKO IENJE

5% rastvora natrijum karbonata ili trinatrijum fosfata, anoda nerajui elik. Predmet spojimo na
minus pol ispravljaa. Stalno nadzirati tok procesa, povremeno vaenje i etkanje ubrzava proces.
Dobro isprati! U principu nije za predmete sa prevlakom od nekog drugog metala!

6.4 OBNOVA OTEENIH PREVLAKA

6.4.1 BAKRENJE CINKA URONJAVANJEM

30 gr bakar sulfata
50 gr vinske kiseline
50 ccm amonijaka 25%
1 litar vode
Potpuno iste i odmaene predmete uroniti u rastvor. Vee predmete polivati. Odmah po formiranju
prevlake izvaditi i isprati, pa obavezno voskariti ili lakirati! Kod predmeta koji predugo ostanu u
rastvoru dolazi do ljutenja prevlake!

6.4.2 MESINGANA PREVLAKA NA CINKU

10 delova zasienog rastvora amonijakovog hlorida

1 deo bakar karbonata
Smesu utrljavati na ist i dobro odmaen predmet. Po formiranju prevlake isprati i lakirati ili
voskariti!
6.4.3 NIKLOVANJE CINKA URONJAVANJEM

60 gr nikl sulfata
30 gr natrijum hlorida
10 gr natrijum karbonata
1 litar vode
Uronjavati iste i odmaene predmete u zagrejani rastvor. Ako ide prebrzo razrediti.

6.5 ZATITA

6.5.1 ZATITA KOROZIONIM INHIBITOROM

3% rastvora benzotriazola u alkoholu

Predmet premazati rastvorom. Nevezani suvini BTA nakon suenja ukloniti acetonom. Lakirati ili
zavariti u polietilenske vreice. Izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom, ne udisati isparenja niti
prah!

6.5.2 HROMIRANJE CINKA

10 gr hromne kiseline
0,5 gr sumporne kiseline
1 litar destilovane vode
Predmete uroniti u rastvor. Po stvaranju utog sloja isprati! Hromna kiselina je kancerogen spoj zato
oprez! Slui iskljuivo kao podloga za zatitu bojom!

6.6 IDENTIFIKACIJA CINKA

6.6.1 IDENTIFIKACIJA MEAVINOM SOLI I BAKAR SULFATA

3O gr bakar sulfata
15 gr natrijum hlorida
1 dl vode
Kap rastvora kapnuti na dobro oien i odmaen deo predmeta (zadnju stranu ili bazu). Ako se javi
crna boja radi se o cinku. Odmah dobro isprati.

6.6.2 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM NATRIJUM SULFIDA

meavina iste hlorovodonine kiseline i vode 1:1

10 gr natrijum sulfida rastvorenog u 100 ml vode
Kiselinu kapnuti na predmet (zadnja strana, ili baza)- pustiti da kratko deluje, pa zatim upiti
komadiem filter papira. Kap sulfida kapnemo na mrlju. Ukoliko se pojavi bela boja radi se o cinku.
Odmah dobro isprati!

7.IENJE PREDMETA OD OLOVA

OSNOVNI PODACI:

Hemijski simbol Pb-od latinskog plumbum

Temperatura topljenja- 327 C
Specifina teina- 11,34 g/cm3
Tvrdoa po Brinellu- 4
Boja-plavkasto bela (na svee zarezanom mestu)
Vanije osobine- To je mek metal, velike gustine i niske temperature topljenja.
Vanije legure- meki lem (sa kalajem), tamparska legura (sa antimonom)

OPTE NAPOMENE: Zbog izrazite mekoe olova mehaniko ienje koristimo samo kod debljih
korozionih slojeva na arheolokom materijalu. Hemijsko ienje kod olova predstavlja standardni
postupak, a isto moemo rei i za elektrolitiko. Kao i kod cinka neutralizacija ostataka korienog
rastvora i temeljno ispiranje neophodni su. Olovne predmete nikako ne uvati u kutijama od obinog
kartona ili drveta, iverice, perploe i polivinil hlorida!

7.1 IENJE SONOM KISELINOM I AMONIJAKOVIM ACETATOM

Rastvor A: hlorovodonina kiselina 5%

Rastvor B: 10 % rastvora amonijakovog acetata, uz dodatak 0,2% agar-agar
Pomou rastvora A skidamo sve naslage osim oksida, postupak traje sve dok se razvijaju mehurii
plina. Potom isprati vruom destilovanom vodom (vodu prokuvati neposredno pre upotrebe, kako bi
istisnuli eventualno prisutan ugljen dioksid). Ako je na predmetu zaostao sloj oksida isti uklonimo
rastvorom B. Isprati hladnom destillovanom vodom. Rastvor B moe se koristiti i samostalno!

7.2 IENJE KOMPLEXONOM III

40 gr komplexona III
1 litar destilovane vode
pH rastvor 5,5 (koregovati sa NaOH i limunskom kiselinom)
Ovo sredstvo posebno dobro uklanja bazni olovni karbonat. Zagrejavanje na 8o C ubrzava proces.
Isprati prokuvanom destilovanom vodom!

7.3 SREDSTVO ZA SKIDANJE STARE BOJE NA BAZI KREA

200 gr gaenog krea
100 gr natrijum karbonata
50 gr natrijum hidroksida
Vode dodati da dobijemo gustu tenost. Dobro isprati! Obavezno neutralizovati 5% hlorovodinom
kiselinom pa opet isprati! Uklanja karbonate, sulfate i okside!

7.4 ELEKTROLITIKO IENJE

50 gr NaOH ili Na2CO3

1 litar vode
Anoda (+) od nerajueg elika, 2-5 A/dm 2,12 V
Samo za predmete sa dobro ouvanim jezgrom. Po zavretku moemo na kratko obrnuti polove- na
predmetu e doi do stvaranja tankog sivog sloja olovnog dioksida, koji ima zatitna svojstva.
Predmete sa debelim slojem karbonata moemo podvrgnuti uvrujuoj redukciji- proces je jednak
prethodnom, s tim da koristimo elektrolit na bazi NaOH ili 10 % H2SO4. Ovim postupkom korozione
produkte ponovo prevodimo u metalni oblik. Predmet mora da bude spojen olovnom icom! Za
razliku od ienja koristimo minimalnu jainu struje (max.25o mA/dm2). Proces traje sve dok na
predmetu nastaju mehurii vodonika ako do stvaranja istih doe na metalnojmjezgru doi e do
ireverzibilnog oteenja izvornog izgleda predmeta!

7.5 ZATITA

7.5.1 ZATITA ANODNOM PASIVIZACIJOM

14,2 gr natrijum sulfata

1 litar destilovane vode
katoda nerajui elik, trajanje oko 6o min.
Predmet spojimo na plus pol (anoda). Samo za iste i temeljno odmaene povrine. Umesto
predloenog moemo koristiti i elektrolit od 9,8 gr H2SO4 i 1 litar vode! Obavezno lakirati ili
voskariti!

7.6 IDENTIFIKACIJA OLOVA

7.6.1 IDENTIFIKACIJA POMOU RASTVORA KALIJUMOVOG JODIDA

Na metal koji ispitujemo kapnemo 2 kapi iste hlorovodonine kiseline. Nakon to kiselina krae
vreme deluje ispitivano mesto pokrijemo komadiem filter papira pa kapnemo par kapi 10% rastvora
kalijumovog jodida. Ako nastane uta mrlja radi se o olovu! Odmah dobro isprati!

8.IENJE PREDMETA OD ALUMINIJUMA

OSNOVNI PODACI:

Hemijski simbol Al
Temperatura topljenja 660 C
Specifina teina- 2,70
Tvrdoa po Brinellu- 15-19
Boja srebrno bela
Vanije osobine- izrazito lak metal i srazmjerno mek, na vazduhu se prevlai tankim oksidnim slojem
koji ga titi od daljih korozionih procesa, spomenuti sloj se moe stvoriti i hemijskim ili
elektrokemijskim putem-tako dobijen sloj znatno je deblji i otporniji a moe se i obojiti, dobro se lije,
dobar provodnik elektriciteta i toplote.
Vanije legure-duraluminijum (Al+3-5% Cu,1% Mg),silumin(do14% Si),magnalijum(10-15 %Mg)

OPTE NAPOMENE: Mehaniko ienje u principu rae izbegavamo. Kod hemijskog naina rada
rastvorima obavezno dodajemo inhibitore korozije , pa temeljno ispiremo predmete.

8.1 IENJE RASTVOROM SAPUNIKE

eljenu koliinu sapunike prelijemo vrelom vodom. Nakon 1o min. stajanja moemo rastvor koristiti.
Svee prireen rastvor potpuno je neutralna ( pH 7 )! Ne dodavati nikakva abrazivna sredstva! Nakon
par dana stajanja rastvor postaje blago kiseo ( pH 5,5 ). istiti pomou tampona vate ili etkice za
zube. Ne pritiskati! Jedina metoda pogodna i za anodiki ili hemijski oksidirane predmete! Teoretski
bismo mogli koristiti i neko drugo blago kiselo ili alkalno sredstvo za pranje( pH 5-8 ).

8.2 IENJE INHIBIRANIM ALKALNIM RASTVOROM

10-40 gr (25) natrijum karbonata

5-10 gr (25) vodenog stakla
1 litar destilovane vode
Uronjavati predmete. Dobro isprati! Samo za predmete koji nisu anodiki ili hemijski oksidirani, niti
fosfatirani! Moe se koristiti i za ienje cinka ili kalaja!

8.3 IENJE INHIBIRANIM KISELIM RASTVOROM

50 ml duine kiseline
10 gr kalijumovog bikromata
1 litar destilovane vode
Uronjavati predmete na najvie 3o minuta, potom dobro isprati. Ovaj rastvor uklanja Al2O3 i
Al(OH)3! Samo za predmete koji nisu anodiki ili hemijski oksidirani, niti fosfatirani! Kalijumov
bikromat kancerogen je spoj pa se korienje rastvora ne moe preporuiti!
8.4 ELEKTROLITIKO IENJE

100 gr natrijumovog karbonata

8 gr vodenog stakla
1 litar destilovane vode
Predmet spojimo na minus pol ispravljaa (katoda/-/). Anoda (+) nerajui elik. Trajanje 3-5 minuta.
Temperatura rastvora 7o-8o C. Dobro isprati! Samo za predmete koji nisu anodiki ili hemijski
oksidirani niti fosfatirani!

8.5 IDENTIFIKACIJA ALUMINIJA

8.5.1 IDENTIFIKACIJA POMOU NATRIJUMOVE BAZE

20 gr natrijum hidroksida
100 gr destilovane vode
Kapnuti na zadnju stranu ili bazu predmeta par kapi rastvora, pa pustiti da deluje 5-1o minuta. Ako
izostane bilo kakva reakcija radi se o magnezijumu, ukoliko se pak razvijaju mehurii vodonika radi
se o aluminijumu ili nekoj njegovoj leguri. Odmah dobro isprati! Ukoliko ostane tamna mrlja
verovatno se radi o nekoj od aluminijumovih legura.

DODATAK I : PRIPREMA ZATITNIH PREVLAKA

LAK PARALOID B72

20-75 gr Paraloida B 72
1 litar toluola
Akrilnu smolu rastvorimo u toluolu, po rastvaranju koristimo. Nanosimo kistom ili prskanjem, manje
predmete moemo uroniti u lak. Ako elimo moemo dodati i inhibitor korozije benzotriazol, recimo 5
gr na litar toluola. U tom sluaju prvo rastvaramo BTA u toluolu, nakon toga dodamo smolu. Po nekim
izvorima BTA nakon 2 godine potpuno ispari iz laka. Umesto Paraloida B 72 moemo koristiti i B 67
(topiv u white spiritu),pa B 44.

VOTANA PASTA

7gr parafina
2 gr pelinjeg voska
1 gr montan voska (proienog)
2 gr silikonskog ulja
75 gr toluola
5gr benzotriazola
U loncu sa dvostrukim dnom rastvorimo sve sastojke osim benzotriazola i toluola. BTA rastvorimo u
toluolu i dodamo na kraju. Pastu moemo izraditi i samo od mikrokristalnog voska, toluola i BTA.
Nanositi krpom, obavezno koristiti zatitne rukavice!

DODATAK II: KUPKE ZA GALVANOPLASTIKU

BAKAR:

150-250(200) gr bakar sulfata

45-110(30) gr sumporne kiseline
1 lit destilovane vode
anoda= elektrolitski bakar

ZLATO

200 gr kalijumovog ferocijanida

50 gr natrijumovog karbonata
50 gr zlato hlorida
1 lit destilovane vode
anoda= platinirani titanijum ili nerajui elik ili zlato, temp. 70 C

SREBRO

200 gr kalijumovog ferocijanida

20 gr kalijumovog karbonata
40 gr srebro hlorida
1 lit destilovane vode
anoda= platinirani titanijum ili nerajui elik ili srebro, temp. 60-80 C

GVOE

240 gr gvoe hlorida

180 gr kalijumovog hlorida
1 lit destilovane vode
anoda= gvoe, temp. 25 C, 2-5 A/dm2, pH 5-5,5

DODATAK III : METALI KOJE REE SREEMO U MUZEJSKIM ILI PRIVATNIM

ZBIRKAMA
Antimon- u skladu sa literaturom moe se naii na arheoloke predmete od istog antimona, dolazi u
nekim legurama (tamparsko olovo, britanija metal)
Hrom- koristi se za elektrolitsko prevlaenje drugih metala-hromiranje, vrlo otporan na koroziju,
dolazi i u nekim legurama(nerajui elici)
Nikl- isto kao i hrom ali manje otporan na koroziju, koristi se za elektrolitsko prevlaenje drugih
metala-niklovanje, pa u nekim legurama(nerajui elici , novo srebro , neke vrste belog zlata)
Magnezijum- vrlo lak metal (33% laki od aluminija),koristi se veinom u obliku legura, glavna
primena automobilska industrija(delovi motora), nekad dosta korien i u avio industriji
Paladijum- plemeniti metal iz grupe platinijumskih metala, koristi se u proizvodnji belog zlata, retko
za nakit
Platina- plemeniti metal, vrlo otporan na koroziju, koristi se u izradi skupocenog nakita
Rodijum- plemeniti metal iz grupe platinijumskih metala, vrlo otporan na koroziju ,koristi se za
elektrolitsko prevlaenje srebra i belog zlata-rodiniranje
Titanijum- laki metal, po osobinama slian nerajuem eliku, moe se obojiti termikim ili
elektrolitskim putem, koristi se u izradi savremenog nakita
iva- jedini metal koji je tean na sobnoj temperaturi , koriena za tkz amalgamsku pozlatu i
posrebrenje, do 1840. jedina ire koriena metoda pozlate i posrebrenja, koristila se i za izradu
ogledala, kao i za izradu termometara i barometara, spojevi su joj vrlo otrovni.

Autor teksta: Budija Goran

AUTOR SE NE SMATRA ODGOVORNIM ZA TETU NASTALU POGRENOM ILI

NESTRUNOM PRIMENOM BILO KOJE OD NAVEDENIH METODA RADA
AKO SE ODLUITE DA KORISTITI NEKI OD POSTUPAKA TO INITE NA
VLASTITU ODGOVORNOST UKOLIKO NEKU OD METODA NISTE NIKADA
KORISTILI NAJBOLJE JE DA PRIMENU ISTE PRVO ISPROBATE NA VETAKO
KORODIRANIM UZORCIMA ILI OTPADNOM MATERIJALU. OVAJ TEKST
SASTAVLJEN JE U NAJBOLJOJ NAMJERI I POSTAVLJEN NA SAJT U SVRHU
POTPUNO BESPLATNOG KORIENJA. BILO KAKVO NEOVLAENO
KORIENJE OVOG TEKSTA U KOMERCIJALNE SVRHE ZABRANJENO JE I
KANJIVO .