Esencijalni tremor

Pitanja i odgovor

ta je esencijani tremor?
Esencijalni tremor je oboljenje koje se karakterie nevoljnim, ritmi nim drhtanjem
odre enih delova tela. Tremor (drhtanje, treenje) naj e e zahvata ruke, ali se moe
javiti i na glavi, pri govoru, na jeziku, nogama i trupu.
Esencijalni tremor je hroni ni poreme aj koji ne skra uje ivotni vek bolesnika.
Smatra se jednim od naj e ih oboljenja iz grupe poreme aja pokreta. Ne zna se ta no
koliko je ovo oboljenje esto, postoje razli ite procene da od njega oboleva 4-39 osoba na
1000 ljudi. Teko je proceniti ta nu u estalost esencijalnog tremora, jer je bolest u
velikom broju slu ajeva tako blaga da se pacijenti ni ne obra aju lekaru.
Od esencijalnog tremora jednako oboljevaju i ene i mukarci. Simptomi bolesti se mogu
javiti u bilo kom ivotnom dobu, od detinjstva do starijeg ivotnog doba, mada je e i
kod starijih osoba.

Koji su simptomi?
Tremor se obi no javlja na rukama i to na obe ruke istovremeno, mada se, retko, moe
prvo javiti na jednoj ruci, a kasnije i na drugoj. Tremor je prisutan pri pokuaju da se
odri neki poloaj i pri obavljanju odre enih radnji, a u miru se obi no smiruje. U snu,
tremor nestaje. Sa napredovanjem bolesti tremor se moe javiti i na drugim delovima
tela.
Bolest se razlikuje od pacijenta do pacijenta, kako prema tome koji su delovi tela
zahva eni, tako i prema ja ini tremora. Neki pacijenti nemaju nikakve probleme sa
obavljajem svojih aktivnosti, dok se kod drugih mogu javiti problemi sa finim motornim
radnjama, kao to su pisanje, ivenje, brijanje, minkanje, obla enje, pijenje i hranjenje.
Pacijenti sa ovom bole u mogu pored tremora imati i druge neuroloke simptome (druge
nevoljne pokrete, kao to su mioklonizmi, distonija, ili sa napredovanjem bolesti blaga
nestabilnost pri hodu), me utim, ti simptomi su obi no tako blagi da ih sam pacijent ni ne
uo ava, ve ih belei iskusno oko neurologa na neurolokom pregledu.
Bolest se ili ne pogorava tokom godina ili napreduje veoma sporo. Zato se i kae da je
esencijalni tremor hroni no oboljenje benignog toka.

ta ga prouzrokuje?
Do danas su sprovedena mnoga istraivanja koja su imala za cilj da utvrde uzrok
nastanka esencijalnog tremora. Iako su pokazane promene u nekim delovima mozga koji
se zovu cerebellum (mali mozak) i bazalne ganglije, ni danas ne znamo ta an uzrok ovog
oboljenja.
Prime eno je da se esencijalni tremor e e javlja u nekim porodicama i smatra se da
deca pacijenata sa esencijalnim tremorom imaju 50% ve e anse da imaju ovu bolest.
Ipak, treba naglasiti da se ne zna kakva e klini ka slika biti u slede oj generaciji, jer ona
moe biti i veoma blaga.
Kako se postavlja dijagnoza?
Za esencijalni tremor ne postoji jedinstven dijagnosti ki test.
Esencijalni tremor moe da dijagnostifikuje neurolog koji je specijalizovan za
poreme aje pokreta, uo avanjem simptoma bolesti i pra enjem pacijenta tokom vremena.
Postoje odre eni testovi koji slue da se isklju e drugi poreme aji koji mogu
prouzrokovati pojavu tremora - poreme aj funkcije titaste lezde, uzimanje nekih
lekova, Wilsonova bolest, periferna neuropatija...
Kako se tremor javlja i u Parkinsonovoj bolesti nije neuobi ajeno da se esencijalni tremor
pogreno dijagnostifikuje kao Parkinsonova bolest, te pacijenti uprkos brojnim odlascima
kod lekara, ta nu dijagnozu dobiju tek nakon vie godina. Iako se tremor javlja i u
Parkinsonovoj bolesti, vano je naglasiti da nije svaki tremor Parkinsonova bolest, niti je
svaka Parkinsonova bolest pra ena tremorom! Esencijalni tremor i Parkinsonova bolest
su dve razli ite bolesti imaju razli ite simptome i razli ito napreduju.

Kako se le i?
Esencijalni tremor je neizle iva bolest.
Ne postoji jedinstven na in le enja ili terapija koja je pogodna za sve slu ajeve
esencijalnog tremora.
Kada su simptomi blagi i ne oteavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti, terapija esto
nije potrebna.
U slu ajevima kada tremor remeti obavljanje svakodnevnih aktivnosti moe se pokuati
sa oralnom terapijom, koja moe ublaiti simptome i poboljati samostalno
funkcionisanje. Odgovor svakog pacijenta na terapiju je razli it. Pozitivnim odgovorom
na terapiju smatra se smanjenje tremora, dok je njegovo poptuno otklanjanje prakti no
nemogu e posti i.
Lekovi prvog izbora za le enje esencijalnog tremora su propranolol i primidon. Izbor
leka zavisi od mnogo faktora, kao to su ozbiljnost simptoma, godine pacijenta, druge
bolesti koje pacijent ima, rizik od pojave mogu ih neeljenih efekata. Ukoliko pomenuti
lekovi ne dovedu do poboljanja, ili ih je nemogu e primeniti kod datog pacijenta, moe
se pokuati i sa drugim grupama lekova kao to su benzodiazepini, zatim nadolol,
metazolamid, gabapentin i topiramat.
U slu ajevima kada ne postoji adekvatan odgovor na oralnu terapiju, moe se pokuati sa
injekcijama botulinskog toxina (naro ito za tremor glave).
U slu ajevima kada je tremor jako izraen moe se pokuati i operativno le enje
duboka modana stimulacija.

Prakti ni saveti
Kod nekih pacijenata je prime eno da kofein i druga stimulativna sredstva poja avaju
tremor, pa se savetuje smanjenje njihove konzumacije.
Kod nekih pacijenata je prime eno da konzumiranje manjih koli ina alkohola ublaava
simtpome. Ovakav na in otklanjanja simptoma se ne preporu uje, jer posle prestanka
dejstva alkohola, tremor se moe pogorati, a tako e, redovna konzumacija alkohola
moe dovesti do razvoja zavisnosti i ozbiljnih ote enja raznih organskih sistema
alkoholom.
Noenje manjeg optere enja na zglobovima ru ja (lagani tegovi) moe pomo i u
stabilizovanju ruke i smanjenju simptoma.
Obzirom da je tremor lako uo ljiv, mnogi pacijenti sa esencijalnom tremorom ose aju
stid zbog svoje bolesti i izoluju sebe iz drutva. Pacijentu se prepru uje da ostane aktivan
u svojim svakodnevnim aktivnostima i svom poslu, koliko kod je to mogu e i da vodi
aktivan socijalni ivot.

Skala za procenu ja ine tremora

0 == Nema tremora (nema preme aja rukopisa)
1 == Tremor je blag i prisutan samo povremeno (blag tremor, pisanje je minimalno
ote eno)
2 == Osrednji tremor, smeta ve ini pacijenata (osrednje ote eno pisanje)
3 == Ozbiljan tremor (pisanje je zna ajno ote eno, ometa pijenje te nosti)
4 == Veoma ozbiljan tremor (uti e na ve inu svakodnevnih aktivnosti)