VTSS aak

Smer: Mainski

Odsek: Industrijska informatika

Predmet: Praktican rad

SEMINARSKI RAD
TEMA

ISHIKAWA dijagram

Predmetni nastavnik: studenti:

dr. Petar Nikid Milos Dimic 1411/09

Kaoru Ishikava (1915.-1989.) je najpoznatiji japanski naunik iz podrucija kvaliteta, tipicni
predstavnik uspesnog preuzimanja svih americkih iskustava, njihove neposredne
implementacije i ispitivanja. Vezujuci i americka saznanja s japanskom praksom, Kaoru Ishikava
je pionir u osvajanju novih, vlastitih tehnika koje ce kasnije proslaviti Japan u celome svijetu.
Kaoru Ishikava se rodio 1915. godine u Tokiju u jednoj od najpoznatijih i najpostovanijih bogatih
prestolonickih porodica s dugom tradicijom sto mu je omogucilo pristup u najbolje skole i
svetskom ostalu vrhunsko obrazovanje.
1939. godine Kaoru Ishikava je diplomirao na inzenjerskom odeljenju primenjene hemije na
Tokijskom fakultetu. Nakon doktoriranja, od 1947. do 1960. godine radio je kao predavac da bi,
1960. Godine preuzeo katedru u svojstvu redovnog profesora.
Pored svog osnovnog posla Kaoru Ishikava je obavljao i niz drugih odgovornih funkcija. Tu treba
posebno istaci mesto izvrsnog direktora u odseku za Krugove kontrole kvaliteta unutar JUSE,
mesto predsednika Nacionalne konferencije za kvalitet Japana i mesto predsednika izdavackih
odbora mesecnih casopisa "From Gembato KC" i "Statistical Quality Control "(Statisticka
kontrola kvaliteta) kao i tromesecnika" Reports of Statistical Applications Research "(Izvestaji o
statistickim aplikacionim istrazivanjima).
Vec od ranih sedamdesetih godina Kaoru Iikava je rado vidjen gost sirom sveta,a posebno u
SAD-u gde je odrzao niz predavanja o svojim pogledima, ucenju i japanskim iskustvima u
podrucju kvaliteta. Za svoj rad dobio je niz japanskih i svetskih priznanja a dovoljno je istaci
Demingovu nagradu i Shevhartovu medalju, nagradu Japanskog udruzenja za standardizaciju i
Grantovu nagradu Americkog udruzenja za kontrolu kvaliteta (ASC). Posebno je znacajan
njegov rad na prakticnim akcijama uvodjenja krugova kvaliteta(ASCQ) u Japanu i svetu,pre
svega u SAD-u,pri cemu su postignuti veoma znacajni rezultati. Profesor dr. Kaoru Ishikawa je
umro u Travnju 1989.godine.
1993.godine Americko udruzenje za kvalitet (ASC) ustanovilo je godisnju Ishikawinu nagradu za
humani aspekt u podruciju u vodjenju i primene aktivnosti vezanih za kvalitet.

2
1. UVOD

Iikava dijagram se jo naziva i dijagramom uzroka-posledica ili dijagram riblja kost jer njegov crte
izuzetno podseda na riblji skelet. On na veoma jednostavan nain daje grafiki prikaz uzroka i posledica.
Dijagram je dobio naziv po japanskom praktiaru i teoretiaru u oblasti kvaliteta, Kaoru Iikavi, jednom
od sedam gurpa kvaliteta, koji ga je razvio tokom pedesetih godina prolog veka u Japanu. Naime, na
radnim sastancima u vezi sa radom na kvalitetu, ukazala se potreba za kreiranjem metoda koji bi na
jednostavan, sistematian i uoljiv nain stvorio preduslove za analizu problema, tako da se otkriju
stvarni uzroci nastanka problema.

Ovaj alat kvaliteta se upotrebljava za analizu svih mogudih uzroka koji utiu na neku pojavu
(greku, aktivnost, proces). Sam postupak izrade dijagrama sastoji se iz nekoliko bitnih koraka:

1. definisanje pojave (problema u procesu, posledice);

2. izbor optih kategorija mogudih uzroka. Uobiajeno se koriste standardni tipovi dijagrama
uzroka i posledica 4M 5M 6M. Opte kategorije su najede:
- Machinery ---------------- Oprema
- Manpower ---------------- Radna snaga
- Method -------------------- Metod
- Materil -------------------- Materijal
- Maintenance ------------- Odravanje
- Milieu=Environment --- Okolina (okruenje preduzeda)
U neproizvodnim delatnostima ponekad je prikladniji 4P dijagram:

- Policies ------------------- Poslovna politika

- Procedures --------------- Postupci

- People -------------------- Ljudi

- Plant ---------------------- Poslovni prostor

Izbor kategorija vri se u skladu sa problemom (posledicom) kojise analizira, odnosno koriste se
one opte kategorije koje su bitne ili se smiljaju neke druge, specifine, nove kategorije;
konstruisanje dijagrama definisanjem posledica u pravougaoniku na poetku kime (glava
ribe) i postavljanjem optih kategorija mogudih uzroka u pravougaonike na krajevima velikih
kostiju;
utvrivanje pojedinanih uzroka i njihovo upisivanje u kategorije. Dobro razvijen dijagram nema
grane sa manje od dva nivoa, a vedina ima tri ili vie nivoa;

3. odabir malog broja (3 5) uzroka najnieg nivoa koji naizgled imaju najvedi uticaj na posledicu i
pokretanje daljih aktivnosti kao to su prikupljanje podataka, kontrolisanje i sl.

3
 Iikava dijagram predstavlja alat kvaliteta koji usmerava korektivne akcije i predstavlja dobru
osnovu za edukativno delovanje i unapreivanje kvaliteta. Jednom konstruisan, dijagram moe postati
ivi alat ako se dalje usavrava unoenjem pojedinosti steenih novim saznanjima i iskustvima.

Dijagram obino konstruiu grupe ili timovi, ali moe ga izraditi i pojedinac koji ima dovoljno znanja i
iskustva o procesu.

4
Da bi se ostvarilo uspeno voenje organizacije i njen uspean rad, potrebno je da se
ona vodi i da se njome upravlja na sistematian i transparentan nain. Uspeh moe da
rezultira iz primene i odravanja sistema upravljanja, koji je projektovan da stalno
poboljava performanse, obuhvatajudi potrebe svih zainteresovanih strana. Upravljanje
organizacijom sadri upravljanje kvalitetom, zajedno sa ostalim disciplinama
upravljanja.
Identifikovano je osam principa upravljanja kvalitetom koje najvie rukovodstvo
moe da koristi pri voenju organizacije, u cilju poboljavanja performansi, a to su:
- usmerenje na korisnika
- liderstvo
- ukljuivanje osoblja
- procesni pristup
- sistematski pristup upravljanja
- stalna poboljanja
- odluivanje na osnovu injenica i
- uzajamno korisni odnos sa isporuiocima.
Stalna poboljanja su jedan od osam osnovnih principa koja se manifestuju putem
merenja, analiza i poboljanja.
Pradenja i merenja karakteristika proizvoda izvravaju se u odreenim fazama procesa
realizacije proizvoda, u skladu sa planiranim postavkama, a sa ciljem verifikacije da su
ispunjeni zahtevi za proizvod.
Podaci se utvruju, prikupljaju i analiziraju da bi se pokazala pogodnost i efektivnost
sistemaupravljanja kvalitetom i da bi se vrednovala mogudnost za stalno poboljanje
efektivnosti sistema upravljanja kvalitetom. Ovim se obuhvataju podaci, dobijeni kao
rezultat pradenja i merenja i iz drugih odgovarajudih izvora.
Stalna poboljanja je jedna od osnovnih tehnika koje osiguravaju opstanak i razvoj.
Sastoji se od merenja karakteristika kvaliteta i drugih indeksa procesa u svim oblastima,
kao i preduzimanju akcija za njihovo poboljanje. Kao karakteristike proizvoda mogu se
uzeti izlazi iz proizvodnig procesa, zadovoljstvo kupca, broj greaka na tehnikim
crteima, broj reklamacija i sl.
Organizacija planira i sprovodi stalna poboljanja da bi:
- pokazala usaglaenost proizvoda
- osigurala usaglaenost sistema menadmenta kvalitetom i
- stalno poboljavala efektivnost sistema upravljanja kvalitetom.
Ovo mora da obuhvati utvrivanje primenljivih metoda, ukljuujudi statistike tehnike i
obim njihovog koridenja. Nakon izvrenog prikupljanja podataka korisnik statistikih
medoda vri analizu mogudnosti primene jedne ili vie metoda datih ovom procedurom i
to:
- Prikupljanje ideja ili reenja Brainstorming,
- Dijagram slinosti,
- Poreenje karakteristika,
- Dijagram uzrok posledica,
- Dijagram toka,

5
- Karte za ovladavanje procesa,
- Histogram,
- Pareto dijagram i
- Dijagram rasipanja.

2. DIJAGRAM UZROCI - POSLEDICA

Dijagram uzroci-posledica tj.ISHIKAWA dijagram je rezultat opte analize uticaja
(uzroka) koji uslovljavaju odreeni ishod posmatrane pojave (procesa). Dijagram uzroci-
posledica se pojavljuje u literaturi i pod imenom "dijagram riblje
kosti", bududi da svojim izgledom podseda na skelet ribe.
Osnovne karakteristike predmetne metode su:
- Jasan vizuelni prikaz mogudih uzroka pojave koja je predmet posmatranja i
posledice njihovog dejstva,
- Obezbeuje se mogudnost analize meusobnog odnosa pojedinih uticaja-uzroka,
njihovog znaaja za posmatranu posledicu i mesta u ukupnoj strukturi mogudih
uzroka-jedan uzrok se moe javiti na vie mesta u dijagramu (u vie razliitih grupa
uzoraka),
- Veze uzroka i posledice meusobne veze uzroka su, u optem sluaju, kvalitativnog
i hipotetikog karaktera i slue kao podloga za efikasnije reavanje problema
nekom drugom, odgovarajudom metodom.
Postoje razliiti naini za sastavljanje dijagrama u zavisnosti od toga kako se oni
organizuju. Razlikujemo tri osnovna tipa:
- Dijagram analize disperzije,
- Dijagram klasifikacije proizvodnog procesa. Glavna linija (strelica) dijagrama sledi
proizvodni proces i sve to moe da utie na kvalitet dodaje se odgovarajudoj fazu
procesa. Prednost ovog dijagrama je u tome da on sledi redosled proizvodnog
procesa pa ga je lako sastaviti i razumeti, a nedostatak je u tome to se slini faktori
stalno ponavljaju i teko je ilustrovati sve uzroke jer su kombinacija vie faktora.,
- Dijagram nabrajanja uzroka je jednostavno nabrajanje svih mogudih uzroka. Pri
tome je potrebno to vie ideja, a korisno je upotrebiti i tabelu.
Lice ili grupa saradnika koriste dijagram uzroci-posledica da bi izvrili analizu i uvid u
odnose izmeu uzroka i problema (posledice) koji nastaje dejstvom uzroka.
Koridenjem dijagrama uzroci-posledica omogudava lake pronalaenje reenja za
otklanjanje uzroka, a ujedno ovaj dijagram je u kombinaciji sa drugim statistikim
metodama i teorijama, osnova za stvaranje sloenijih statistikih metoda (FMEA, FDA i
dr.)
Pri izradiovog dijagrama koristi se grupna metoda za prikupljanje ideja
(Brainstorming), pri emu se ne formira posebna grupa koju moe da sainjava
neformalna grupa saradnika.

6
 Postupak izrade dijagrama uzroci - posledica
Metoda se izvodi u slededim koracima:
Korak 1: Definisanje problema
U najvedem broju sluajeva dijagram uzroci - posledica se koristi za sluaj da se za
posledicu definie odreeni problem - lo kvalitet proizvoda, pojava stanja u otkazu,
dugo vreme ciklusa proizvodnje... i niz drugih slinih problema.

Slika 1.

Tada je potrebnoidentifikovati uzroke pojave odreenog problema kao posledice.Moguda je,

takoe,situacija da se za posledicu definie i odreeni (eljeni) efekat. U tom sluaju, trai se
identifikacija uslova koji vode ostvarivanju datog efekta kao posledice.
Posledica (problem ili efekat) se mora definisati na osnovu objektivnih podataka u
potpuno jasnom obliku. U postupku definisanja pomae Brainstorming analiza.
Predstaviti datu posledicu grafiki: povudi strelicu s leva na desno i na kraju strelice, u
desnom delu crtea, na nain dat na (slici 1.), u pravougaoniku upisati problem koji se
analizira (posmatra), ostavljajudi sa leve strane bududeg dijagrama prostor za unoenje
podataka.

Korak 2: Identifikacija uzroka

Postupak identifikacije uzroka koji dovode do napred definisanog problema sastoji se u:
- Oblikovanju pregleda svih mogudih uzroka problema koji se analizira. U ovoj fazi
preporuuju se rezultati predhodno odrane Brainstorming sednice. Pri tome je od
znaaja da pregled uzroka bude kompletan, odnosno de se ne iskljui ni jedan uzrok
koji u kasnijoj analizi moe rezultirati uzrono-posledinom vezom.
- Klasifikaciji uzroka prema karakteru, nainu dejstva i slinim obelejima. U ovoj
fazi se skup svih uzroka razvrstava na osnovne grupe i svaki pojedinani uzrok
alocira u odreenu grupu, pri emu broj grupa nije ogranien, ali postoje preporuke
koje se odnose na preglednost dijagrama i efikasnost metode. Preporuka je da broj
grupa bude od 3 do 7. Za manje od 3 grupe ne dobija se "riblja kost", a 4 grupe su
optimum, gde se svi uzroci alociraju u jednu od grupa: uesnici (Manpower),
materijali (Materijals), postupci rada (Metods) i sredstva rada (Machines). Ovo je
tzv. sistem 4M.

7
 Slika 2 - Osnovna struktura dijagrama UZROCI-POSLEDICA

Korak 3: Izbor osnovne strukture

Za neproizvodne primene napred data struktura grupa (4M) ne odgovara, ved je
potrebno, u zavisnosti od prirode problema, oblikovati nove grupe. Ako se predhodno
datoj strukturi 4M dodaju kategorije: marketing (Marketing), novac (Money) i
upravljanje (Management) onda struktura prelazi u strukturu 7M.
Usvojena struktura (4M ili 7M) ne mora biti konana, jer se u daljoj izradi dozvoljavaju
modifikacije. Osnovne grupe uzoraka se unose povlaenjem odgovarajudih linija na
liniju dejstva uzroka u dijagram, pri emu se dobija osnovna struktura dijagram
UZROCI-POSLEDICA, data na slici 2.

Korak 4: Razrada dijagram

Za izabranu osnovnu strukturu dijagrama potrebno je linijama osnovnih grupa dodati
uzroke koji su predhodno locirani u datu grupu. Dodavanje se izvodi povlaenjem veza
svakog uzroka na liniju osnovne grupe uzroka, kako je prikazano na (slici 3.) iznad i
ispod strelice upisati glavne uzroke koji izazivaju nastanak problema: metode rada,
materijal, maina, metodi merenja i radna sredina itd. Dakle, treba svaki od unetih uzroka
spojiti strelicom sa glavnom horizontalnom strelicom. Svaka od pojedinane
grupe uzroka formirade svoje ogranke.
U datom koraku se ved stie osnovni uvid u dejstv pojedinih uzroka, potrebu njihove
alokacije ili eliminacije u sluajevima nepotrebnih veza. U razradi dijagrama potrebno
je potovati principe:
- Uravnoteenja strukture i
- Neophodnog minimuma uzroka, odnosno uzrono-posledinih veza.

8
 Slika 3.
Korak 5: Postupak irenja (grananja)
Postupak irenja se izvodi od povezanog uzroka, u vie faza bez ogranienja, sve dok se
ne iscrpi pregled svih identifikovanih uzoraka (slika 4.). Na svaku od ovih grana
detaljno upisati faktore koji se mogu smatrati uzrocima. Ovo de biti granice. Na svaku
od njih upisati jo detaljnije faktore dobijajudi tako jo manje granice. Ako se ovo ima
na umu svakako de se pronadi uzrok problema. Iako se ne postavljaju ogranienja u broju nivoa
uzroka, postoje preporuke da se
dijagram ne odlikuje strukturom koja ima grane jednog nivoa niti grane sa vie od tri
nivoa.
Korak 6: Analiza
Kada se unoenjem u dijagram na odreenom nivou iscrpe svi identifikovani uzroci i
proveri lociranost svake od grana, pristupa se analizi koja se sastoji u identifikaciji
najverovatnijih uzroka (3-5) problema koji se analizira i njihovo oznaavanje u
dijagramu. Dati postupak, pored usmeravanja na osnovne uzroke omogudava, u
odreenim sluajevima, iznalaenje linije kritikih uzroka, to je svakako jedan od
najznaajnijih rezultata predmetne metode.
Izraen dijagram uzrok-posledica se posebno analizira, a zatim se uporeuju podaci
prikupljeni iz procesa sa samim dijagramom i utvruje se najuticajniji uzrok koji izaziva
problem koji je razmatran. Na osnovu utvrenog najuticajnijeg uzroka definiu se
korektivne mere koje treba sprovesti da se isti eliminie i predlog korektivnih mera.

9
3. ZAKLJUAK
Dijagram uzrok-posledica koristi se da bi smo izvrili analizu i uvid u odnose izmeu
uzroka i problema (posledice) koji nastaje dejstvom uzroka i da bi omogudili lake
pronalaenje reenja za otklanjanje uzroka. Posmatran zasebno dijagram uzrokposledica
nije dovoljan za reavanje problema-on samo upuduje na njegove osnovne
uzroke ije je dejstvo maksimalno i na koje treba uticati, kao i na uzrono posledine
veze. Treba identifikovati sve relevantne faktore kroz diskusiju vedeg broja ljudi.
Faktori sa najjaim uticajem na karaktesistiku, moraju se odrediti izmeu onih koji su
navadeni u dijagramu. Zato se pri identifakciji uzroka ne smeju praviti propusti.
Takoe moramo izraziti karakteristiku to je mogude konkretnije. Apstraktno izraena
karakteristika moe dovesti do tanog, ali beskorisnog dijagrama, obzirom da de on biti
baziran na optim stvarima. Odabrati merljivu karakteristiku i faktore. Ovim se
olakava poimanje jaine uzrono-posledinih veza. Zato je dobro nemerljivu
karakteristiku ili faktor zameniti adekvatnom, merljivom. Moramo otkriti faktore na
koje se moe delovati, inae problem nede biti reen. Za objektivno dodeljivanje
vanosti faktorima, pri koridenju dijagrama, neophodno je osloniti se prvenstveno na
podatke. Respektujudi umede, iskustvo i intuiciju, veoma je opasno davati vanost
faktorima samo kroz subjektiva opaanja ili utiske.

10