UNIVERZITET U NIU

TEHNOLOKI FAKULTET U LESKOVCU

ELEKTROTEHNIKA
Predavanja,
Raunske vebe:
Sreten Stojanovi

Laboratorijske vebe:
Dejan Ranelovi
ISPIT AKTIVNOSTI POENI NAPOMENA
aktivnost u toku
5
predavanja min
Predispitne
obaveze praktina nastava 15 30
kolokvijumi 50

Zavrni deo ispita test provere znanja 30

Sadraj predmeta:

1. Elektrostatika
2. Elektrokinetika
3. Magnetizam
4. Naizmenine struje
5. Proizvodnja i prenos elektrine energije
LITERATURA
Predavanja: 1. S. Stojanovi, Elektrotehnika, PDF Prezentacija predavanja,
2013.
2. A. orevi, Osnovi elektrotehnike 1-4, Akademska misao,
Univerzitet u Beogradu, 2013.
3. S. Pokorni, Elektrotehnika 1,2,3,4, Elektrotehniki fakultet,
Univerzitet Istono Sarajevo, PDF Skripta, 2011
4. M. Cvetkovi, Elektrotehnika, Tehnoloki fakultet, Leskovac,
1990.
5. Zbirka zadataka iz osnova elektrotehnike 1-4, Akademska
Vezbe
misao, Univerzitet u Beogradu, 2013.
(raunske):
6. ukan Vuki, Zbirka ispitnih zadataka iz elektrotehnike,
Poljoprivredni fakultet Beograd, 2003.
7. Mladenovi I., Stojanovi S.: Elektrotehnika sa elektronikom,
Vezbe
praktikum za laboratorijske vebe, Tehnoloki fakultet,
(laborat.):
Leskovac, 2003.
1. ELEKTROSTATIKA

Elektrostatika je nauka o elektricitetu koja prouava:

- elektricitet u stanju mirovanja,
- raspored elektriciteta na telima,
- uzajamno dejstvo naelektrisanih tela, ...
1.1 STRUKTURA MATERIJE

Materija se sastoji iz atoma:

elektroni, protoni i neutroni
Elektron nosi najmanje negativno
naelektrisanje.

e 1.602 1019 C
Jedinica naelektrisanja je kulon C
1 C 6.24196 1018 e e 1.60206 1019 C

1C je veoma velika veliina - koriste se 1mC, 1C, 1nC,...

Proton je pozitivno naelektrisana estica.

e 1.602 1019 C
1.1.1 NAELEKTRISAVANJE ATOMA

Atomi su neutralni
Ako atom primi e negativan jon
Ako atom otpusti e pozitivan jon

negativan jon pozitivan jon

 1.1.2 NAELEKTRISAVANJE TELA

Naelektrisano telo - ima viak ili manjak e u svojim atomima.

Naelektrisanje tela Q, q, q(t)

Q ne

n broj elektrona koji je primljen od tela ili predat telu

NAINI NAELEKTRISAVANJA TELA

kontaktom (trenjem)

elektrostatikom indukcijom
 Naelektrisanje tela kontaktom (trenjem)

+Q -Q
 Naelektrisanje tela elektrostatikom indukcijom
 Zakon o odranju elektriciteta:

- Naelektrisanje moe samo prei sa jednog tela na drugo,

ne moe nestati ili se stvoriti.

- U zatvorenom sistemu ukupna koliina naelektrisanja uvek

ostaje ista.
1.2 MEUSOBNO DELOVANJE NAELEKTRISANJA

Naelektrisanja meusobno deluju elektrostatikim

silama.
(+)(+) ili (-)(-) odbijanje
(+)(-) privlaenje

Takasto naelektrisanje = naelektrisano telo ije dimenzije u

datim uslovima moemo zanemariti.

A A

naelektrisano telo takasto naelektrisanje

1.2.1 KULONOV ZAKON

Sila izmeu dva takasta naelektrisanja:

Q1Q2 1
F12 F21 F k 2 N , k 9 109 Nm2 C 2
r 4
Dielektrina konstanta sredine:
+ F12
0 r F21=F12=F
Q2
Dielektrina konstanta vakuma: r
Q1
+
0 8.85 10 12
C Nm
2 2

F21
Relativna dielek. konstanta sredine:
r
ALGEBARSKA I SKALARNA VREDNOST SILE

Q1Q2 0 F 0 - odbojna sila

+ +

Q1Q2 0 F 0 - privlana sila

+ -

Q1Q2
F k 2 - algebarska vrednost sile
r

Q1 Q2
F k 2
- skalarna vrednost sile
r
VEKTORSKI OBLIK SILE + +

Q1Q2
F12 k 2 r12
r + +
Q1Q2
k 2 - algebarski intenzitet
r
r12 - jedinini vektor - -

Q1Q2
F21 k 2 r21, r21 - jedinini vektor
r
+ -
r21 r12

+ -
F12 F21
SILA SKUPA TAKASTIH NAELEKTRISANJA - superpozicija

Rezultujua sila:
n
Fr Fi
i 1 F13
Primer.
+Q3
Q1 Q3 F
F13 k , r13
r132
F23
Q2 Q3
F23 k +Q1
r232
r23
kosinusna teorema: -Q2

F 2 F132 F232 2 F13 F23 cos

1.3 ELEKTRINO POLJE
Posebno fiziko stanje u okolini svakog naelektrisanog tela
q p probno optereenje je pozitivno naelektrisano telo veoma
malih dimenzija i naelektrisanja, koje svojim poljem ne utie na
ispitivano elektrino polje.

Vektor jaine elektrinog polja

F N
E , C
qp
r0 - jedinini vektor usmeren od
izvora polja ka spolja

Vektor jaine elektrostatikog polja E ima pravac i smer sile F

koja deluje na q p .
1.3.1 POLJE USAMLJENOG TAKASTOG NAELEKTRISANJA
Vektor jaine elektrinog polja
1 Qq p Q
E k 2 r0 k 2 r0
qp r r

Q 0 E je istog smera kao i r0

Q 0 E je suprotnog smera od r0

Algebarska vrednost jaine elektrinog polja

F Q N
E k 2 0
qP r C

+
+
1.3.2 POLJE SKUPA TAKASTIH NAELEKTRISANJA

n 2 takasta naelektrisanja

1 Q1 Q2
E E1 E2 2 r01 2 r02
4 0 r1 +
r2 E2 E1
2
1 Qi
2 r0i E
4 0 i 1 ri -

n n takastih naelektrisanja
n n
1 Qi
E Ei 2 r0i
i 1 4 0 i 1 ri
1.3.3 RASPODELA NAELEKTRISANJA
LINIJSKA RASPODELA NAELEKTRISANJA

Naelektrisanje je raspodeljeno du tanke niti (linijsko naelektrisanje)

Poduna gustina naelektrisanja Q':
dQ( na
Q
dl )
C m
dl
dQ( na dl ) Q (l ) l

Za Q(l ) Q Const.
Q
Q
l
Q( na l) Q l
Nit duine L izdeli se na elemente duine dl .

Naelektrisanje jednog elementa iznosi dQ Q(l )dl .

Vektor jaine elektrinog polja jednog elementa u taki P

dQ (l ) Q (l )dl
dE ( r ) k 2 r0 k 2
r0
r r

Ukupna jaina elektrinog polja u tako P

Q (l )dl
E (r ) k 2
r0
L
r
POVRINSKA RASPODELA NAELEKTRISANJA
Naelektrisanje je raspodeljeno po povrini (povrinsko naelektrisanje)

Povrinska gustina naelektrisanja ( S ) :

dQ(na
(S ) dS)
C m 2
dS

dQ(na dS) ( S )dS

dS
Za Q( S ) Q Const.

Q

S
Q(na S) S
Povrina S izdeli se na elemente povrine dS .

Naelektrisanje jednog elementa iznosi dQ ( S )dS .

Vektor jaine elektrinog polja jednog elementa u taki P

dQ(na dS) ( S ) dS
dE ( r ) k 2
r0 k 2
r0
r r
dS
Ukupna jaina elektrinog polja u tako P

( S )dS
E (r ) k 2
r0
S
R
ZAPREMINSKI RASPODELA NAELEKTRISANJA

Naelektrisanje je raspodeljeno unutar zapremine V

Zapreminska gustina naelektrisanja (r) :

dQ(na
dV)
C m3
dV
dQ(na dV) dV

dV
za Q(V ) Q Const.
V
Q

V
Q(na V) V
Zapremina V izdeli se na elemente zapremine dV .

Naelektrisanje jednog elementa iznosi dQ (V )dV .

Vektor jaine elektrinog polja jednog elementa u taki P

dQ (V ) (V ) dV
dE ( r ) k 2
r0 k 2
r0
r r

Ukupna jaina elektrinog polja u tako P dV V

(V )dV
E (r ) k 2
r0
V
r
1.3.4 PREDSTAVLJANJE ELEKTRINOG POLJA

PRIKAZ ELEKTRINOG POLJA POMOU LINIJE POLJA

Linije polja su zamiljene linije u ijim takama se vektor E ponaa kao
tangenta.
Smer linija polja je odreen smerom vektora E.

E A tangenta

Q1<0 linija polja Q2>0

linije polja

Gustina linija
polja zavisi od
Q!!!
EKVIPOTENCIJALNE POVRI

Zamiljene povrine u elektrostatikom polju kroz koje linije sile polja

prolaze pod pravim uglom.
1.4 ELEKTRINI FLUKS

Fluks - gustina linija polja kroz povrinu S

Fluks elektrinog polja E kroz povrinu S
Za homogeno polje

S S n
n - vektor jedinine normale
na povr S S
E S n SE cos En S S
Sluajevi:

0 , onda ES max

900 , onda 0
Nehomogeno polje E

diferencijalni oblik

dS

ukupni fluks E kroz povrinu S:

+
1.4.1 GAUSOVA TEOREMA

Fluks vektora elektrinog polja E kroz zatvorenu povrinu S jednak je

koliniku algebarskog zbira svih koliina naelektrisanja koja su obuhvaena
tom povrinom i dielektrine konstante vakuma 0 :

Namena. Gausova teorema slui

odreivanje elektrinog polja naelektrisanja
koja imaju neku simetriju.
PRIMENA GAUSOVE TEOREME
Usamljeno takasto naelektrisanje u vakumu

Q
EdS EdS 4 r E
2

S S 0

Q
E
4 r 2 0 S

dS

+
Q +
Naelektrisana metalna sfera

r R,
Q
EdS EdS 4 r E
2
,
S S 0

Q
Za Q Q E
4 r 2 0

Za Q S 4 R 2

E
Q 4 R 2 R 2

4 r 0 4 r 0 0 r 2
2 2

R2
E
0r 2

rR E0
Naelektrisani metalni cilindar beskonane duine
rR

S0 S1 S2
EdS EdS0 EdS1 EdS2
S0 S1 S2
0 0

EdS0 E dS0
S0 S0

Q
E 2 rh
0
Q
Za Q Q E
2 0 rh
Q
Za Q Qh E
2 0 r
R
Za Q 2 Rh E
0 r

rR E0
Naelektrisana ravan
E1 E2 , Q S , S1 S2

EdS EdS EdS EdS

S S0
0
S1
1
S2
2
0

EdS1 EdS 2
S1 S2

0 ES1 ES2
S Q
2 ES
0 0

E
2 0
Dve naelektrisane
ravani

Polje van ploa ne postoji:

E E1 E2 0
Polje izmeu ploa iznosi:

E E1 E2 2 E1 2 E
2 0 0 0
1.5 ELEKTRINI POTENCIJAL I NAPON
Rad sila elektrostatikog polja
B B
A Fe dl q p Edl cirkulacioni integral
A A

Zakon cirkulacije vektora E

Edl
C
0

Edl
C

AMBNA
Edl
AMB
Edl
BNA
Edl 0

AMB
Edl
BNA
Edl
ANB
Edl

Rad sila elektrinog polja ne zavisi od oblika

Edl Edl
L1 L2 putanje ve samo od poetne i krajnje take.
1.5.1 POTENCIJAL ELEKTRINOG POLJA
Definicija. Potencijal proizvoljne take A elektrinog polja E u odnosu na
referentnu taku R je:
R
VA Edl V
A

Potencijal ne zavisi od oblika putanje

ve samo od poetne i krajnje take

VA Edl Edl
R
L1 L2

Potencijal referentne take je 0!!!

R
VR Edl 0
R
ODREIVANJE POTENCIJALA NEKIH NAELEKTRISANIH TELA
Potencijal usamljenog takastog naelektrisanja
E
A
Q
EdS EdS 4 r E rA
2

S S 0 R
rR
Q ++
Q
E
4 r 2 0

Q 1 1
R R R R R
Q Q dr Q 1
A Edl A Edl A 4 0 r 2 dr 4 0 A r 2
4 0 r A 4 0 rA rR

Za rR

Q Q
VA , tj. V (r )
4 0 rA 4 0 r
Potencijal naelektrisane metalne sfere

rR

Q Q

dr Q 4 R R
2 2
R2
VA Edr Edr dr , V (r )
A A A
4 0 4 0 rA r 2
4 0 rA 4 0 rA 0 rA 0r

rR

R2 R R
V ( R) , V ( R)
0R 0 0
rR
R
Q dr
V (r ) E dr Edr 0 V ( R)
rA 0 R
4 0 R r 2

R
V (r )
0
Potencijal dve naelektrisane ravani

R R
R
R
VA Edr Edr dr dr rR rA
A A

A 0
0 A 0
Referentna taka na negativnoj ploi ( rR d ):

V (r ) d r
0

d r
1.5.2 NAPON ELEKTROSTATIKOG POLJA

Razlika potencijala izmeu dve take.

R R B
U VA VB Edl Edl Edl
A B A
R
B
E
U VA VB Edl V B A
A
++

Napon ne zavisi od oblika putanje, ve od poetne i krajnje take.

EKVIPOTENCIJALNE POVRINE
Neka je E dl :
linije polja
Edl 0
B
U VA VB Edl 0
A

U VA VB 0

Razlika potencijala (napon) izmeu bilo

koje dve take jedne ekvipotencijalne
povrine je 0. ekvipotencijalne
linije
Ekvipotencijalne take se nalaze na istom
potencijalu.
1.5.3 ELEKTROSTATIKI DIPOL

Elektrostatiki dipol ine dva takasta naelektrisanja, Q i Q , na malom

meusobnom rastojanju.

Potencijal:
Q Q Q r2 r1
VM
4 0 r1 4 0 r2 4 0 r1r2
Qd cos p cos
VM
4 0 r 2
4 0 r 2
Elektrini moment dipola:
p Qd
pr0
p Qd VM
4 0 r 2
1.6 RAD ELEKTROSTATIKIH SILA I ELEKTRINA POTENCIJALNA
ENERGIJA
Rad sila elektrostatikog polja pri pomeranju probnog naelektrisanja q p
iz take A u taku B
B B
AFe AF( eA B ) Fe dl q p E dl
A A

q pU AB q p VA VB + B

q pVA q pVB
A
WA WB

WA , WB -potencijalne elektrine energije naelektrisanja q p u takama A i B.

AFe 0 - rad vri sila polja , AFe 0 - rad vri spoljna sila
WA WB - promena elektrine energije usled dejstva polja
Rad spoljne sile Fi pri premetanju naelektrisanja q p suprotno polju E

taka na viem taka na niem

potencijalu potencijalu

A B

+ B

WA WB - promena elektrine energije usled dejstva spoljne sile.

Neka je B referentna taka u beskonanosti sa nultim potencijalom.

VB VR 0 WB WR q pVB 0
R
Potencijalna energija u taki A iznosi:

Potencijalna energija naelektrisanja q p u taki A elektrinog polja jednaka

je radu spoljnih sila pri premetanju naelektrisanja q p iz beskonanosti u
datu taku polja.
1.7 ELEKTRINO POLJE U SUPSTANCAMA

Podela vrstih supstanci u odnosu na sadraj slobodnih elementarnih

nosioca naelektrisanja:

Provodnici sadre veliki broj slobodnih elementarnih naelektrisanja

srebro, zlato, platina, bakar, aluminijum, gvoe,

Dielektrici skoro da ne sadre slobodna elementarna naelektrisanja

staklo, porcelan, PVC, kvarc

Poluprovodnici sadre manji broj slobodnih nosioca naelektrisanja

silicijum, germanijum
1.7.1 PROVODNICI U ELEKTRINOM POLJU

Slobodni nosioci su elektroni u spoljanjoj (valentnoj) putanji.

Toplotno dejstvo na provodnik
Pod toplotnim dejstvom, slobodni
elektroni se kreu haotino u svim
pravcima.
Koncentracija elektrona je konstantna
po zapremini.
Primer. Bakar
NCu 8,25 1028 m3 koncentracija elektrona
se NCu e 1,35 1010 C / m3 zapreminska gustina elektrona
USAMLJEN PROVODNIK U VAKUMU U POLJU E

Pod dejstvom polja E , dolazi do kretanja slobodnih

elektrona u suprotnom smeru od linija sila polja.

Kontinualno usmereno kretanje elektrona nije mogue

jer elektroni fiziki ne mogu da napuste provodnik

(izuzev pri vrlo visokim temperaturama).
+ -
Dolazi samo do preraspodele elektrona unutar
+ -
provodnika, nakon ega nema vie usmerenog -
+
kretanja.

Zakljuak. Poto nema usmerenog kretanja elektrona unutar provodnika,

elektrostatiko polje unutar provodnika ne postoji, tj. Eu 0 .
Raspodela naelektrisanja unutar provodnika

QuS 0 Eu dS 0
S

Raspodela naelektrisanja na granici provodnika

QuS1 0 EdS E dS EdS
u
S1 S1u S1 s

0 EdS 0
S1 s

Zakljuak. Viak slobodnog

naelektrisanja je lokalizovan u
provodniku neposredno uz njegovu - +
- +
povrinu. - +
- +
Ova pojava se naziva elektrostatika
indukcija.
GRANINI USLOVI

Na povrini provodnika u polju postoji viak slobodnog naelektrisanja

I granini uslov

Edl
C
0 Et 0
vakum
Dokaz.
+ +
Edl Edl 0dl Edl Edl +
+ +
C h0 l h0 l +
0 0 0 Et dl 0 provodnik +
l
+
Et 0

Tangencijalna komponenta polja ne postoji.

Linije sila polja su normalne na povrinu provodnika!
II granini uslov
QuS
EdS
S 0
En
0

Dokaz.
vakum
EdS So , h 0
EdS 0dS EdS
S S B1 SB 2 + + +
+ +
00 E dS E S
SB 2
n n B +
+
QuS SB provodnik
S EdS 0 0 +

SB
En S B En
0 0
Normalna komponenta polja postoji i proporcionalna je povrinskoj g ustini
slobodnih nosilaca naelektrisanja.
UTICAJ OBLIKA TELA NA RASPODELU SLOBODNIH NOSIOCA NAELEKTRISANJA
Sistem do dva provodna tela povezana provodnikom: a b
Qa Qb Qb Qa
Va Vb , Va , Vb
4 0 a 4 0 d 4 0b 4 0 d
a
Qa Qb Qb
b

Qa Qb
a , b
4 a 2
4 b2
a 2
Q / a
a Qa / a 2 b b b

b Qb / b 2
Qb / b 2
a

b b a princip rada
a b b Eb Ea
a 0 0 gromobrana
Primeri raspodela naelektrisanja na provodnim telima
Na graninoj povrini provodnik vakum vai Et 0 , En / 0
Linije sila spoljanjeg polja su normalne na povrinu provodnika.
Povrina provodnika je ekvipotencijalna povrina.
Koliina slobodnih naelektrisanja je vea na veim povrinama.
Povrinska gustina slobodnih naelektrisanja je vea na otrijim povrinama.
KAPACITIVNOSTI
Kapacitivnost usamljenog provodnog tela
R
V Edl
M

Q
C R

Edl
M

Primer. Kapacitivnost sferinog naelektrisanja poluprenika r a

Q Q
V C 4 0 a , C 4 0 a
4 0 a Q / 4 0 a
Primer. Kapacitivnost Zemlje
a 6378km C 4 0 a 4 0 6378 103 0,71 mF
Kondenzator i njegova kapacitivnost
Kondenzator je sistem od dva blisko postavljena provodna tela
naelektrisana istom koliinom naelektrisanja ali suprotnih znakova.
B
U U AB Edl VA VB
A

Q
C
U
Primer. 6Ploasti kondenzator
Q/S Q
U Ed d d d
0 0 S 0
Q Q 0S 0S
C , C
U Q d d
d
S 0
Primer. Sferni kondenzator
Q
EdS E dS 4 r E
2

S S 0

Q
E
4 0 r 2
rb b b
Q Q dr
U Edr dr
ra a 4 0 r 2
4 0 a r 2

b
Q 1 Q 1 1

4 0 r a 4 0 a b
Q ba

4 0 ab
Q Q 4 0 ab 4 0 ab
C , C
U Q ba ba ba
4 0 ab
1.7.2 ELEKTROSTATIKO POLJE U PRISUSTVU DIELEKTRIKA

Dielektrik je materijal koji, idealizovano posmatrano, nema slobodnih

naelektrisanja.

Dielektrini materijali:
- vrsti - papir, kvarc, mermer, staklo, liskun,
guma, PVC, .
- teni ista voda, transformatorsko ulje,
- gasoviti vazduh, vodonik,

Atom dielektrika je elektrino neutralan.

Centri pozitivnog i negativnog naelektrisanja se

poklapaju.
POLARIZACIJA ATOMA DIELEKTRIKA
Pod uticajem stranog polja E dolazi do
pomeranja centara pozitivnog i
negativnog naelektrisanja i nastaje se
diplol, iji je elektrini moment
p Qd

Eksperimentalna istraivanja:

p E

- koeficijent polarizacije atoma

isti je za sve atome jednog

dielektrika
POLARIZACIJA DIELEKTRIKA KAO CELINE
pre polarizacije posle polarizacije

Na povrini dielektrika javlja se tzv. vezano

naelektrisanje,
Unutranjost dielektrika elektrino neutralna.
Vektor polarizacije

P E - za linearan dielektrik
GUSTINA VEZANOG NAELEKTRISANJA NA POVRINI DIELEKTRIKA

v nd P Pn

vakum
Za linearan dielektrik ( P E )
+ + +
+ +
v nd P nd E +

En dielektrik +
+

nd - normala u datoj taki dielektrika

usmerena ka spolja
VEKTOR ELEKTRINOG POMERAJA (INDUKCIJE)

Opisuje uticaj dielektrine sredine na elektrino polje.

D 0E P C / m2

Za linearan dielektrik vai

0
D E , P D

Dokaz.

D 0 E P 0 E E 0 E 0 e E 0 1 e E 0 r E E

D 0
P D 0 E E 0 E 0 E 0 D

UOPTENI GAUSOV ZAKON
Quk u S Qu S Qv u S
EdS
S 0

0
- Gausov zakon

Qu S - koliina slobodnog naelektrisanja u S

Qv u S PdS - koliina vezanog naelektrisanja u S

S

Qv u S P Qu S P P Qu S
0

S 0
dS EdS
S
0

S 0
dS S E 0 dS 0
E P dS Q
S
0 uS

D
Uopteni Gausov zakon

DdS Q
S
uS - (koristi samo slobodna naelektrisanja)
GRANINI USLOVI
Sredina 1
na granici dve dielektrine sredine
+ + +
n E1 E2 0 +
+

+
n D1 D2 Sredina 2

n - normala usmerena od 2 ka 1
- povrinska gustina slobodnog naelek.
Specijalni sluaj:
Dielektrik
Sredina 1 je dielektrik a 2 je provodnik.
+ + +
+
+
E2 0, D2 0
+
n E1 0 E1 E1n , E1t 0 Provodnik

nD1 D1n
ANALIZA POLJA U SISTEMIMA SA
dielektrik
PROVODICIMA I LINEARNIM -
- -
DIELEKTRICIMA - + + + -
- + + -
1 r - + +
v + -
r r +
provodnik +
+ -
Dielektrik moemo zameniti vezanim
naelektrisanjima v koja se nalaze u vakumu.
Superpozicija:

u v , u
r r r
Vezana naelektrisanja dielektrika prividno smanjuju gustinu slobodnih
naelektrisanja r puta.
Prisustvo dielektrika smanjuje elektrostatiko polje slobodnih
naelektrisanja r puta.
Primer. Ploasti kondenzator
sa vakumom izmeu elektroda
0 S
E0 , C0 0
0 d
sa dielektrikom izmeu elektroda
0 0
0 v ,
r r
0 r 0 E0 E0
E , E
0 0 0 r r r
Q Q 0S S
C 0 r
U Ed 0 d
d
0 r
S
C r 0 r C0
d
Zakljuak. Umesto kondenzatora sa povrinskom gustinom naelektrisanja
0 i dielektrikom izmeu elektroda sa dielektrinom konstantom 0 r
, moemo posmatrati kondenzator sa povrinskom gustinom
naelektrisanja 0 / r i vakumom izmeu elektroda.

ZAPREMINSKA GUSTINA ELEKTINE ENERGIJE ELEKTROSTATIKOG POLJA
Posmatramo ploasti kondenzator sa linearnim dielektrikom
D , D E

E

1 1 1 1
We QU SEd DESd DE V
2 2 2 2
weV
Zapreminska gustina elektrine energije:

2
1 J 1 1 1 D 1 D
we DE , w
m3 e 2 EE E 2
, we D
2 2 2 2
We je lokalizovana u prostoru gde postoji elektrostatiko polje, bez obzira
da li je taj prostor ispunjen vakumom ili nekim dielektrikom.
1.7.3 MEUSOBNO VEZIVANJE VIE KONDENZATORA
REDNA VEZA KONDENZATORA

q
q1 q2 qn C1U1 C2U 2 CnU n U ,
Ce
1 1 1
U U1 U 2 Un q 1 n
1
C1 C2 Cn
Ce i 1 Ci

C1C2
2 kondenzatora: Ce
C1 C2
PARALELNA VEZA KONDENZATORA

Uslovi:
q
U ,
q1 C1U , q2 C2U , qn CnU Ce

q q1 q2 qn U C1 C2 Cn n
Ce Ci
i 1
MEOVITA VEZA KONDENZATORA

C23 C2 C3

C1C23 C1 C2 C3
C C13 C1 C23
C1 C23 C1 C2 C3