OBINIM REIMA REENO
Biljana Stanojevi
Nisam ja nikakav udak.
Ni ludak.
Mene je, moda, teko razumeti,
al' za sve treba znanje,
treba i to umeti...
Ni naivna nisam, a ni slepa -
to to prosjaku dam zadnje iz
depa-
bez da se kajem,
nije samo samo zato to nita
nema
niti zato to me rastuio-
on je srce stegao da bi ruku
pruio
i ja to potujem - zato dajem.
Nisam ni glupa, moda kome
izgleda tako;
izgledati glupo - vrlo je lako,
ali to to neije lai preutim
i one to vidim i one to slutim,
ne inim to zbog sebe, meni je
svejedno,
ve da se taj neko ne osea
bedno,
moda se posle postidi
to mu se la toliko vidi
i zato putam i utim kao da ne
znam,
a sve znam...
Ali, nisam ni ja od kamena tvra,
niti od ludoga lua,
da ne osetim, da me ne boli
kada me ko meni drag ne voli,
kada stegnem srce i ruku pruim,
a nikoga da me za nju dri...
I milost kad trebam i tiho traim,
zabole rei: Tebi to treba? Ne
lai...
Na te boli i tugu nisam imuna...
Meni imaju ukus limuna -
kiselo, kiselo, al' me ne lei...
Neko e me ve razumeti,
moda bar moje rei...
neko e, ipak, umeti... i smeti..