Vina

Dekson

OSAMDESET DANA
Ljubavnica
BalkanDownload.org

2
 PROLOG
Dete pored jezera
Dete je spavalo.
Zrak meseine provirio je kroz prozor motelske sobe. Prigueni zvuci talasanja
oblinjeg jezera dopirali su do njih kroz no. Oni su nepomino leali na uskom kre
vetu. I arhitekta i odabrana utali su sluajui ujednaen ritam disanja novoroeneta,
koje je samo naglaavalo spokoj slivajui se sa amorom zrikavaca u pozadini.
- Nisam znala da se zrikavci oglaavaju i nou - primetila je.
- To je moda zbog svetlosti na nasipu - rekao je arhitekta. - Ili zbog vrelog talasa.
- Da, stvarno je vrelo. - Nagonski je vlanim akama poravnala arav koji je pre
krivao njihova tela, kao da bi to moglo da ublai zaguujuu vrelinu. - To su moda i
cvrci ili zeleni skakavci - dodala je.
- Ne, sigurno su zrikavci - odvratio je arhitekta. - Oni se oglaavaju na poseban na
in. Prepoznao sam taj zvuk.
Mlada ena je uutala i okrenula se prema njemu preavi mu prstima preko malja
na grudima.
Arhitekta je duboko uzdahnuo zbog duboke zahvalnosti koja mu je bujala u grudi
ma. Leali su jedno kraj drugog irom otvorenih oiju. Bebina nosiljka bila je na podu
s njene strane kreveta kako bi mogla da motri na nju i dohvati je a da ne ustaje.
Okrenuo se prema njoj. Prema svojoj supruzi.
Tek dve nedelje.
Njena kraljevski zlatna kosa rasula se preko jastuka.
* * *
Prisetio se kratke ceremonije venanja u kancelariji matiara u jednom ivopisnom
gradiu. Tamo su nali utoite posle bekstva s Bala. Tu je na svet dolo i njihovo
dete. Bilo je to njihovo sklonite od oluje, mala zajednica u dalekoj dolini s mnogo je
zeraca. To mesto su otkrili sasvim sluajano.
uno su raspravljali da li je dobro tu da se sakriju. Mestace su uglavnom inile
kuice lepe kao s razglednice, prodavnice suvenira i brvnare oko delimino izolova
nog malog jezera. Iako je varoica privlaila turiste, predoseali su da su na pravom
mestu. Skrivali su se od svih, u reci posetilaca koji su se stalno smenjivali. Bio je kraj
prolea, a ona je trebalo da se porodi poetkom leta. Dok su se autobusom vozili pre

3
ma gradiu, primetili su malu bolnicu u predgrau. Znali su da ne mogu zauvek bea
ti. Zakljuili su da im tu nee biti nita gore nego negde drugde.
Venanje je bilo skromno. Matiar je nosio crno odelo i tamnu kravatu, a svedoci
su bili lokalna babica koja je pomogla da njihovo dete doe na svet i vlasnik pansiona
u kom su odseli po dolasku u gradi. Nisu poznavali nikog drugog. Sve je bilo gotovo
za deset minuta. Jedini ukras bila su dva buketa crvenih rua koje je arhitekta nekim
udom nabavio u poslednjem trenutku. Dete je mirno lealo u svojoj nosiljci tokom
ceremonije dok su oni razmenjivali zavete i kao papagaji ponavljali rei. Za tili as
postali su mu i ena.
Arhitekta je pruio ruku i proao joj prstima kroz dugu kosu. Imao je oseaj da mi
luje svilu. To ga je uzbuivalo, a u isto vreme umirivalo. Duboko je udahnuo pokua
vajui da se preda trenutku i da ga to vie produi.
Da su dobili deaka, znao je da bi im se moda i ukazala prilika da se neko vreme
zadre u toj varoici, ili na nekom drugom mestu. Moda bi ak mogli i da se skrase i
prekinu bezglavo bekstvo i neprekidno putovanje. Meutim, ta prilika im je uskrae
na. Bal nikad ne bi dozvolio da dete odabrane utekne svojoj sudbini.
* * *
- Ne moe da spava, jelda? - upitala ga je supruga.
- Ne mogu.
Primakla mu se s lakoom skliznuvi preko udubljenja na sredini kreveta. Taj oti
sak nenamerno je napravilo stotine parova to je pre njih lealo u tom krevetu. Privila
mu se uz bok. On je spavao nag, a ona je obino nosila tanku pamunu spavaicu,
koja joj je sad bila zadignuta oko struka.
Meu njima su uvek prtale varnice. Uvek je bilo tako. Od prvog dodira njihovih
tela jedne letnje noi pre godinu dana. To se desilo na Balu, gde su oboje radili.
Usne su im se spojile.
Ba kao one sudbonosne noi dok su vatrometi grmeli nebom u daljini dajui sig
nal poetak bahanalija. itava duga sainjena od plamena i varnica okupala je krajo
lik i prekrila ga maginim pokrovom.
Srca su im tukla u istom ritmu.
Onda i sada.
Arhitekta je uzeo svoju enu u naruje, proterujui iz seanja zvuke Bala, na kom
su oboje uestvovali. Setio se kako su oboje uivali u tom prvom zagrljaju, kako im se
inilo da traje beskonano i da je sve oko njih nekim udom iezlo, a oni se obreli
usred krhke aure satkane od tiine i ljubavi. Njihali su se priljubljeni jedno uz drugo,
noeni lakim lahorom sopstvenog daha, mekoom koe i udnjom koja im je oboma
plamtela u oima.
I oboje su odmah shvatili da su to oduvek ekali.
Neno je izgovorila njegovo ime, kao da pokuava da ga zatiti, da ga niko ne uje.

4
Arhitekta je proaptao njeno, produavajui svaki slog, milujui svaki zvuk.
I dalje se grlei kao da im ivot zavisi od toga, pogledali su se traei rei, prave ili
pogrene, svejedno, bilo ta bi mogli da se uhvate.
Ovo nije dobro, rekla je tada, ali ga nije putala. Naa veza. Zna ta e se desiti
u zoru, zar ne?
Znam, priznao je arhitekta. Lino je dizajnirao ceremonijalnu konzolu. Nije ima
lo smisla pretvarati se da ne zna.
Tada e biti inicirana.
I tako e za sva vremena biti obelena kap gospodarica Bala.
I pobegli su.
Svesni da e za njima sigurno krenuti potera.
I da e ih goniti na kraj sveta.
- Zagrli me - rekla mu je supruga trgnuvi ga. Vratio se u sadanjost, u zaguljivu
sobu, gde ni otvoreni prozori nisu donosili olakanje od olovnog pokrivaa vreline.
Zadrao je prste na krajevima njene kose, pa joj ih polako spustio na gola ramena.
Koa joj je bila vlana.
Njena mala aka klizila je preko njegovih golih lea. Noktima je ostavljala neupad
ljiv trag na njegovoj koi, vre ga steui uza se.
Puls mu se ubrzao. Nisu vodili ljubav od roenja deteta. Nisu razgovarali o tome.
Jednostavno se tako desilo. ekali su pravi trenutak.
* * *
Tog jutra ju je posmatrao dok se tuirala poto je vrata kupatila ostavila odkrinuta.
Porcelanska koa joj je kao dragulj blistala pod bisernim kapima vode. Arhitekta je
osetio kako mu se grudi steu od tog prizora. Preplavio ga je umirujue poznat oseaj
udnje za njom. Znao je da ta udnja nikad nee zgasnuti.
Zauo se priguen zvuk. Beba je podrignula ili tucnula.
Njihova tela su se razdvojila.
- Budi se?
ena je pogledala u nosiljku pored kreveta.
- Ne. Mislim da je jo rano.
Upravo tada, kao da vragolasto reaguje na majinu tvrdnju, beba je irom otvorila
tamnosmee oi i bucmasto lice joj se ozarilo.
Njeni roditelji su se nasmeili.
Beba ih je pogledala nemo, ispitivaki, kao siuni Buda ispunjen beskrajnom mu
drou i iskustvom. Kao da ve sve zna.
- Jesi li gladna? - upitala je majka dete.
- Uvek je gladna - rekao je arhitekta.
Njegova ena se nagnula na stranu i uzela bebu iz nosiljke. Prinela ju je grudima
sputajui bretelu spavaice i otkrivajui nabreklu dojku s nenoruiastom bradavi

5
com. Nepromenjenog izraza lica, beba je odmah uzela dojku i poela da sisa.
Arhitekta ju je posmatrao obuzet neobinom ljubomorom.
- Jo joj nismo dali ime - kazao je.
Zasad su je iz milote zvali knedlicom, ali jo nisu odabrali ime. Kad god bi se
oprezno saglasili oko nekog, ve sutradan bi ga odbacili kao nezanimljivo, nepriklad
no, obino, ili sasvim pogreno.
- Neto emo ve smisliti - izjavio je arhitekta dok je opinjeno posmatrao suprugu
i novoroene.
Poto je nahranjena i presvuena, beba je ubrzo ponovo zaspala.
- Sad je namirena za sledea dva-tri sata - rekla mu je ena.
Zraci jutarnjeg sunca probili su se kroz irom otvorene prozore kupajui sobu tre
peravom svetlou. Temperatura je ve poela da raste, a jednolian zvuk zrikavaca
dostizao je kreendo.
Na dete u nosiljci to kao da nije uticalo. S tankim pramenovima razbaruene crne
kose, mirno je lealo i nije se ak ni znojilo. Disalo je umirujue pravilno.
- Moram malo da izaem na vazduh - kazala je ena briui znoj sa ela.
- Sumnjam da je napolju prijatnije - skrenuo joj je panju arhitekta.
- Moda bismo mogli do jezera? - predloila je enjivo gledajui ka mirnoj vode
noj povrini iza zida od drvea koji je okruivao motel i kuice oko njega. Na parkin
gu ispred zgrade nije bilo nijednog vozila. Oni su danas bili jedini posetioci.
Pogledao je bebinu nosiljku na podu izmeu neraspremljenog kreveta i zida. - ta
emo sa detetom?
- Tek to je jela - odgovorila je ena. - Spavae do podneva, ili bar do jedanaest.
Bie dobro - dodala je. - Ne moramo ostati due od sat vremena. Kratka pauza.
- Vai - preko volje je pristao arhitekta.
Kao da trae dozvolu za privremeno odsustvo, oboje su se nadneli nad nosiljku i
poljubili bebu u elo pre nego to su izali i urno preli dvestotinak metara, koliko ih
je delilo od jezera.
- Dovoljno smo blizu da je ujemo ako zaplae. Naa duica ima snana plua -
primetila je odabrana dok su, drei se za ruke, bosonogi ili preko trave u proaranoj
hladovini visokih hrastova. Na kraju su stigli do sasuenog blata na obali jezerceta.
Mali, klimavi mol pruao se u mirnu vodu. Slabani, fini povetarac magino se podi
gao s povrine plitkog jezera. Pomilovao im je kou bar malo ublaavajui rastuu
vrelinu novog dana.
Neravne drvene letve pod njihovim nogama bile su tople. Zaustavili su se malo is
pred ivice mola. ena se okrenula prema arhitekti, uputivi mu osmeh od kog se on
uvek topio. Onda je, skoro kao na usporenom snimku, spustila bretele i tanka spavai
ca skliznu joj do stopala. Ispod nije imala nita. Zraci jutarnjeg sunca milovali su nje
ne duge svetle uvojke ovenavajui ih divnim zlatnim odsjajem.
Na toj udaljenosti od drvea i polja uporna pesma zrikavaca je utihnula. Mladi par
6
je sada stajao okruen pomalo sablasnom tiinom koja kao da je sve zaustavila.
Prikovan lepotom svoje ene, koja je stajala blago razmaknutih stopala, sva u ie
kivanju, arhitekta je zadrao dah. Paljivo je posmatrao njeno obnaeno telo, neopisi
ve ruiaste bradavice, obrise grudnog koa ispod bele koe, tamnouti plamen njenog
buna, fine obline njenih kukova, tanane glenjeve i zlatni lani koji je nosila na jed
noj nozi otkako je poznaje. Onda je podigao glavu. Pogledi su im se sreli i njegova
dua je zaronila u zelene dubine njene due.
Posmatrajui ga tako opinjenog, ona se nasmeila, zagonetno, uinilo mu se. Nje
gova Mona Liza s jezera.
- Doi - rekao je.
Zakoraila je preko drvenog mola odmiui se od ivice.
Poljubio ju je preputajui se njenim blagotvornim mekim usnama. Njeno golo telo
se uvijalo oko njega. Vreme kao da je stalo zbog njih.
Ona se na kraju odvojila od njega. Oi su mu bile sklopljene. Odmakla se jedan ko
rak, kleknula i svukla mu bele gae, koje je na brzinu bio navukao dok su izlazili iz
bungalova. Uhvatila je njegov ud i spremno ga stavila u usta. Arhitekta je zadrhtao.
Sunce se dizalo na titravom obzorju iza njega, grejui sve jae iz minuta u minut.
Njegovi nemilosrdni zraci kupali su mu gola lea i on je na trenutak osetio vrtoglavi
cu. Nije znao ta je vrelije, spora, prodorna jara koja mu je arila ramena, ili grotlo
njenih usta. Obavijala je usne i jezik oko njegovog uda, zadirkivala ga i igrala se nji
me onako kako je samo ona umela.
Arhitekta je zastenjao. - Ne sad. Ne ovako - pobunio se. - Hou da budem u tebi. -
To je bio prvi put da vode ljubav od roenja deteta i on je eleo da uiva u tome, da
taj uitak to due traje i da njihovo spajanje bude nezaboravno.
ena se odvojila od njega i on je kleknuo ispred nje. Grube drvene letve mola bile
su neprijatno podseanje na stvarnost, to mu nije godilo. Izvio se i dohvatio njenu
zbaenu spavaicu. Prostro ju je preko dasaka mola pa preko nje spustio svoju enu i
rairio joj noge.
Ispruila je ruke sa strane i telo se otvorilo kao krst spremajui se za njegov neizbe
an, ali eljeni prodor.
Pod prstom je osetio da je vlana. Onda ga je gurnuo izmeu njenih butina i pri
premio se da prodre u nju.
Leprajui kroz kronje drvea iza njih, stigao je nalet vetra. Pojavio se niotkuda i
arhitekta je odjednom zauo krckanje grana i utanje lia pod njegovim udarima.
Nagonski je brzo pogledao iza sebe. Uinilo mu se da vidi senku kako tri izmeu dva
drveta, a onda je poput duha nestala iz njegovog vidokruga. Osetio je kako mu se srce
stee.
- ta je bilo? - upitala ga je oseajui napetost njegovog tela.
- Ne znam - odgovorio je. - Na trenutak mi se uinilo da je neko meu drveem i
da nas posmatra.
7
 - Opet si paranoian - kazala je. - Uostalom, zar je vano i da nas neko i vidi? U
braku smo, sea se? Osim toga, ovo ne bi bio prvi put da nas neko vidi gole, zar ne?
Jo neko vreme je piljio u drvee, a onda se ponovo okrenuo prema njoj. - Nita.
Ne brini.
Nije joj rekao da je jue, kad je iao u naselje po svee mleko i ostale namirnice,
sreo par neznanca. Bili su obueni drugaije od ostalih turista koji obino dolaze u
ovaj kraj. Krajikom oka je opazio da ga ta ena gleda s primesom radoznalosti. Me
utim, nije se seao ni nje ni muakrca koji ju je pratio iz vremena koje je proveo na
Balu. Brzo je odbacio pomisao da bi oni mogli biti odani sledbenici Bala, kojima je dat
zadatak da im uu u trag. Meutim, zrno sumnje je nalo put do njegovog uma i sad
je polako klijalo.
- Volim te - rekao je arhitekta.
- Hajde - zaikivala ga je. - ta eka?
Posle tih rei okrenula se prema ivici mola i potrala. Hiljade kapljica rasule su se
po uzburkanoj povrini uspavanih voda jezera kad je skoila i zaronila.
Zvuk njenog smeha odjekivao je uokolo.
Arhitekta je kratko oklevao, a onda krenuo za njom. Tamo gde je uleteo u vodu
pojavila se nova galaksija koncentrinih krugova, koji su divlje pojurili preko ve uz
burkane povrine jezera.
Hladna voda ih je okrepila, pa su se brkali i prskali kao razuzdana deca. Uivali su
u olakanju koje je njihovim vrelim telima donosio svaki trenutak proveden u sveoj
vodi.
- Uhvati me - doviknula je njegova ena plivajui prema sredini jezera.
Arhitekta nije bio naroito dobar pliva, pa je polako krenuo, ne toliko da bi je
uhvatio jer je znao daje to nemogue, ve kako bi joj se bar pridruio i nastavio s lu
dorijama. Bio je tek na pola puta od nje. Podigao je glavu i video da ga eka, stotinak
metara dalje. Mahala mu je i kikotala se kao iparica. I kao mnogo puta svakog dana,
njegovo srce se istopilo od miline. Osetio je kako mu ljubav kola venama i pokuao da
umiri dah. Videvi ga da se pribliava, ona je poskola i zaronila. Na trenutak se sa
krila od njega produavajui igru.
Kad je napokon stigao tamo gde je zaronila, jo nije izlazila na povrinu. Shvatio je
daje jezero tu najdublje, mnogo opasnije od plitkih priobalnih delova odakle su kre
nuli. Saekao je trenutak, ali, savladan naletom straha, zaronio je. Trebalo mu je mno
go vremena da mu se oi priviknu na podvodnu polutamu i jedva je uspeo da se sav
lada i otvori ih.
Vrteo se naokolo traei je sav izbezumljen. Oseao je nepodnoljiv pritisak u plu
ima dok je zadravao dah. Mahnito se praakao, ali jezero ga je sve jae stiskalo.
Najzad, ba kad je nameravao da se otisne ka povrini jezera kako bi udahnuo vaz
duh i ponovo zaronio da pokua jo jednom, primetio je zamuenu priliku kako pluta
na samo nekoliko metara od njega. Bila je to ona. Njegova ena.
8
 Zarobljena u vremenu. Oi su joj bile irom otvorene i preklinjale su. Zlatna kosa
lebdela joj je oko glave, dok je mahnito mlatarala rukama. Znao je da ga vidi. Poku
ao je da je dohvati, ali bol u grudima je postao tako nepodnoljiv da je imao utisak
da e se rasprsnuti.
Pogledao je nanie. Gleanj joj je bio zaglavljen u gustom rastinju na dnu jezera, a
ona se grozniavo borila da se oslobdi. Meutim, videlo se da polako gubi snagu. Sva
ki novi trzaj kao da je samo pojaavao stisak biljke oko njene noge.
Kad je stigao do nje, bio je polusvestan i nesposoban da skupi dovoljno snage i vo
lje da je ispetlja iz vodenih trava u koje se zaglavila.
Pogledao ju je poslednji put i znao je da je razumela.
Obuzet oajanjem, ipak je s olakanjem pomislio da za to to se dogaa nisu krivi
zvaninici Bala. Njegova poslednja misao bila je upuena njihovoj erki, koja je mirno
spavala na samo dvestotinak metara odatle.
Usporen pod teinom vode, s mukom je podigao ruku prema njenom obrazu u pos
lednjem gestu nenosti, ali nije uspeo da ga dotakne, ve joj je samo prstima okrznuo
levu bradavicu. Onda je sve oko njega pocrnelo kad je ona otvorila usta i najzad do
zvolila prljavoj jezerskoj vodi da prodre u nju.
Istono od jezera, oblak je preao preko sunca.
U motelu, dete se probudilo i zaplakalo.

9
 1.
Progonjeni duhovima
Obreli su se u kovitlacu zvukova, mirisa, pokreta i svetlosti. Imali su utisak da je to
rano vee samo najava jo veih, udnijih i divnijih dogaaja.
Siv se okrenula prema Aureliji.
- Zar ovo nije arobno? - upitala je prijateljicu.
- I vie nego arobno - odgovorila je Aurelija zaueno se osvrui i posmatrajui
vaarske atrakcije, koje su joj svaki as privlaile panju. Bilo je neeg pomalo iae
nog u toj veeri. Kao da ju je vaarska atmosfera opijala.
Ni obian travnjak vie nije izgledao kao ranije. Na sve strane bili su atori, blistavi
i kitnjasti. Aurelija je izbliza videla da su privremene graevine s vaarskim atrakcija
ma napravljene od obinog platna i elika te da su crveni, uti i plavi blesci koji su
kao desetine fluorescentnih jeziaka palacali nonim nebom zapravo samo platnene
trake. Ipak, izdaleka se inilo da je po celom Hitu preko noi iznikla gomila raznoboj
nih, dinovskih peurki. Ona je ak pomalo sumnjala da bi sve to moglo da nestane
pred njenim oima jednako brzo kao to se i pojavilo. Imala je utisak da se vaar stvo
rio niotkuda, a ne da je tu planski postavljen. Ueerene jabuke koje su ona i Siv kupi
le na ulazu pored biletarnice bile su veliine omanjih bundeva, a eerna vuna koju je
probala sa Sivinog tapia bila je tako laka i paperjasta da je lako mogla da odleti pre
nego to je stigla da je prinese ustima. Lica poluobasjanih maginim osvetljenjem,
deca su trala naokolo bez nadzora, kao male vile i vilenjaci u divljoj zabavi. Aureliji
je ak i cvranje kobasica, zujanje vaarskih maina i kokanje kokica ula otrije i jas
nije nego obino. Kad su proli kroz ivicu na kraju vaarita, sve se odjednom poja
alo, ukljuujui i paperjasti dodir nenog povetarca, koji je milovao Aurelijinu kou
aljui joj prijatne trnce niz kimu.
Aurelija je bila sva ustreptala, ushiena i veoma radoznala. Kao daje bila opijena,
iako jo nije popila ni kap alkohola.
Sa Siv je bilo drugaije. Pre nego to su krenule od kue, ona je uzela oevu srebr
nu pljosku i napunila je meavinom alkoholnih pia iji je glavni sastojak bio din. U
vozu kojim su doputovale do Londona sve vreme je pijuckala.
- Kad odrastem - izjavila je Siv - mislim da bih mogla da pobegnem sa cirkusom.
- Ve si odrasla - odvratila joj je Aurelija. Obe e uskoro proslaviti osamnaesti ro

10
enadan, u razmaku od samo dve nedelje.
- Mislim, kad stvarno odrastem, razume? - pojasnila je Siv dok su prolazile pored
tezge s jeftinim suvenirima i svetleim tapiima. Dok su se udaljavale, stara vlasnica
tezge ih je dozivala nudei im robu, ali devojke nisu obraale panju na nju. Nastavile
su prema okrugloj atri s automobilima za sudaranje. Odatle su dopirali glasni zvuci
mehanikog haosa, a smeh je odjekivao sve do plastinog krova atre.
Grupa tinejdera, jo uvek uzbuena od vonje automobilima, projurila je pored
njih urei u suprotnom smeru. Najmanjem meu njima nije moglo biti vie od trina
est godina. Nosio je kolski blejzer, elsijev plavi dres, iscepane farmerke i teke rad
nike cipele s metalnim ojaanjima na vrhu. On je u prolazu sluajno odgurnuo Siv.
- Pazi malo! - povikala je Siv.
Deak je stao i bezobrazno je pogledao smiljajui neki duhovit ali otar odgovor.
Meutim, kad je video Stiv kako stoji pred njim razmaknutih nogu, spremna za sukob,
u uskom ortsu od teksasa pripijenom uz vrste preplanule butine, prkosno i besno ga
gledajui, deak je ostao bez rei.
Iako je bila sitna plavokosa, oiana na kratko, iz Siv je prosto zraila nabusitost.
inilo se da samo eka povod za sukob. Deak je oborio pogled i nastavio svojim pu
tem. Otrao je za drugarima uplaen.
Devojke je ponovo preplavila vaarska galama. Smeh, povici i priguene melodije
prepotopskih pop pesama meali su se s tupim udarima s tezgi gde su strelci pokua
vali da osvoje nagrade i sa itanjem parafina dok je jedan ongler vatrenim kuglama
punio svoje rekvizite gorivom. Aurelija mu je namignula a on joj je uzvratio irokim
osmehom pre nego to se ponovo posvetio ispunjavanju neba svetleim mlazovima.
- Nema razloga da bude tako nasrtljiva - peckala je Aurelija Siv, iako je odavno
bila navikla na vatrene ispade svoje drugarice. Siv je bila buntovnik, kao da je sama
morala da se suprotstavi celom svetu. Uvek je bila takva, jo od prvih godina koje su
zajedno provele u osnovnoj koli. Bunila se protiv pravila i tako naknaivala to to je
bila sitna i naizgled krhka. I zato, iako je Aurelija uvek bila via od svoje drugarice,
sada skoro za glavu, Siv je od samog poetka sebi dodelila ulogu zatitinice svoje pri
jateljice. Bila je spremna da se do smrti bori za nju ako bi joj neki nasilnici stali na
put. To se nikad nije desilo jer je Siv brzo stekla ugled prgave cure s kojom se ne treba
kaiti.
Aurelija se seala jedne prilike pre malo manje od deset godina kad je pred celim
odeljenjem nepravedno optuena za neki sitni nestaluk. Siuna Siv je ustala i ogor
eno kriknuvi suprotstavila se nastavniku. Sva zajapurena povikala je: - To nije u
redu! - Obe su kanjene zbog toga, ali taj dogaaj je zauvek uvrstio njihovo prijatelj
stvo.
- Ne smemo dozvoliti ovim neotesanim Londoncima da maltretiraju nas, seoske
devojke, zar ne? - rekla je Siv cerei se.

11
 Aurelija joj je uzvratila osmehom, ali namerno nije odgovorila na njeno pitanje.
Nije elela da im svaa pokvari dobro raspoloenje. Godinama su o ovome sanjale.
Taj vaar je bio vrhunac njihovog raspusta. Razmotrile su najmanje desetak mogu
nosti za proslavu, pre nego to su odluile da otputuju U London na jedan dan i da
celo vee provedu zabavljajui se na Hampstid Hitu. elele su da potpuno uivaju u
tome. Obeale su Sivinim roditeljima da e se vratiti kui do ponoi, kako ovi ne bi
brinuli. Iako su ve bile dovoljno odrasle da rade ta god poele, odavno ih je pratio
glas da su sklone nestalucima. Zbog toga su Aurelija i Siv brzo shvatile da e im biti
mnogo lake ako nekako umire svoje roditelje ili im bar kau kad e se vratiti.
Druge devojke iz njihovog odeljenja bile su na vaaru tokom boinog raspusta i
opisale su ga hvalospevima, meutim, pre nego to je i sama dola, Aurelija nije mo
gla da veruje da e se ovaj po bilo emu razlikovati od svih ostalih koje je povremeno
poseivala na junoj obali blie svojoj kui. Moda je panoramski toak vei, vrteka
bra, a vonje ivopisnije. Ipak, nita od toga nije moglo da objasni njenu nesavladivu
elju da poseti vaar na Hitu umesto da vee provede pleui po raznim klubovima na
Vest Endu. U klubove su mogle da uu zahvaljujui ispravama koje je Siv pozajmila
od punoletnih drugarica. Zato je onda u srcu i u dnu stomaka oseala tako. silno uz
buenje i suspregnuto iekivanje?
Dole su do kioska za prodaju etona za automobile na sudaranje. Usluio ih je mr
zovoljan sedokos mukarac sav u crnom. Siv je kupila etone za tri vonje poto je is
kopala nekoliko kovanica iz depova. Stale su i ekale da dou do kola koja su odabra
le. Bila su metalik-crvena, od blistavog izubijanog metala. Nalazila su se na drugom
kraju poligona za vonju i nisu mogle da dou do njih dok se ne zavri vonja koja je
bila u toku.
Aurelija se predala sanjarenju uz zvuke pesme Tejlor Svift "I Knew You Were Tro
uble, praene stalnim nasuminim ritmom sudara koji su joj se odvijali pred oima.
- Oni momci zure u nas - ula je Siv kako joj govori. Isprva je imala utisak da glas
njene prijateljice dolazi odnekud iz daljine. Trgnula se iz sanjarenja.
- Koji momci? - upitala je rasejano, potpuno nezainteresovana za panju koju su
privukle.
- Oni tamo. Zar ih ne vidi?
Aurelija je pogledala tamo kuda joj je Siv pokazala. Trojica mravih tinejdera u
farmerkama i flanelskim radnikim kouljama u raznima bojama i sumnjive istoe
stajali su na suprotnom kraju autodroma. Posmatrali su ih s neskrivenom poudom.
- Oh - kazala je Aurelija.
Meni se dopada onaj u sredini - objavila je Siv. On je bio najgoljaviji i imao je ne
marno dranje. Njegova dva prijatelja bila su nia i neupadljiva. Obojica drali flae.
- Nisu moj tip - rekla je Aurelija.
- Niko nije tvoj tip - prebacila joj je Siv. - Ti izgleda i nema svoj tip.
Aurelija je znala da je Siv nekoliko puta bila s mukarcima. S meavinom divljenja
12
i zabave sluala je njene prie o tim uzbudljivim, slatkim mukama. Naravno, i nju su
povremeno privlaili momci, ali nikad oni koje bi joj Siv odabrala. Osim toga, nije se
usudila da ode dalje od dranja za ruke i neobaveznog poljupca u obraz na rastanku,
zato to je bila stidljiva i to su se sve njene veze zavravale loe, mada je esto umela
i da se izblamira.
Muzika je stala, a s njom i vrtoglavi kovitlac automobila na sudaranje koji su klizili
po elinom autodromu.
Odvojivi pogled od momaka koji su ih odmeravali, Siv je uhvatila Aureliju za
ruku i povela je prema metalik-crvenim kolima koja su im bila zapala za oko. Smestile
su se, a Siv je zauzela mesto za volanom.
Aurelija je krajikom oka primetila da su dvojica momaka koji su ih malopre gle
dali krenuli prema plavim, izulupanim kolima. Trei je ostao na istom mestu i puio.
Dok je Siv obema rukama hvatala jednostavan volan, Aurelija je primetila traak zlo
be u oima momka koji ih je posmatrao.
Zvunik je ponovo zagrmeo. Muzika je u poetku bila spora, kao elastina traka
koja se rastee, sve dok nije dostigla pun zamah. Pustili su istu pesmu Tejlor Svift.
Njihov auto se upalio i Siv je nagazila papuicu. Poletele su kao metak.
Siv je gledala oko sebe steui volan i traila potencijalne rtve. Meutim, na podi
jumu za vonju je bilo samo pet-est ratrkanih automobila. Pre nego to je uspela da
odabere rtvu, osetili su snaan udar. Izubijana plava kola koja su vozili oni momci
zalepila su se za njihova, a napadai su se na to oduevljeno nasmejali.
- ene vozai! - uzviknuo je jedan od njih s upadljivim birmingemskim naglaskom.
Siv je brzo poterala njihova kola u rikverc i jednim vetim manevrom zaobila kola
dvojice momaka. Pre nego to su uspeli da reaguju, nagazila je papuicu i uz estok
udarac pribila plava kola uz ivicu autodroma. Aurelija je poletela napred na svom se
ditu. Siv je likujui odjurila, a momci su krenuli u poteru za njima. Uspevala je da im
umakne do kraja vonje, to se desilo mnogo ranije nego to su oekivale.
Poto se izvukla iz kola, Siv je pruila ruku Aureliji da joj pomogne da izae. - To
e ih nauiti pameti - rekla je ponosno, osvrui se da vidi reakciju dvojice momaka.
Oni su ostali u svojim kolima. Kad je poela nova vonja, odmah su potraili nove r
tve ne marei za Sivine pokuaje da privue njihovu panju. Trei momak, onaj koji
ih je posmatrao, u meuvremenu se nekud izgubio, kao da mu je bilo dosadno da ih
gleda.
Siv se namrtila. Izgubila je zanimanje za automobile im su se njene rtve okrenu
le na drugu stranu i ne pogledavi je. - Kasnije emo iskoristiti ostale etone - rekla je.
- Hajde da vidimo ta jo ima.
Siv i Aurelija su hodale preko travnjaka. Daleko od bunih automobila na sudara
nje, inilo im se da je hladnije. Aurelija je onjuila vazduh.
- ini mi se da se vreme menja - kazala je.
Za samo nekoliko minuta vetar je duvao u snanim naletima ibajui atore koji su
13
prekrivali zelenu poljanu. Niske perlica okaene na natkrivenu tezgu itaice tarota
zazveckale su u vrtlogu raznobojne plastike. Panoramski toak je cvileo i stenjao kao
drevno udovite koje pokuava da se oslobodi zavrtanja to mu sputavaju eline
ruke i da, nalik oktopodu, pojuri preko otvorenog prostranstva Hita.
Aurelija je s lica sklonila tamnoplave pramenove koji su se izmigoljili iz trake i le
lujali na vihoru poput trske u brzaku. Koliko je duvalo, imala je utisak da je prislonila
obraz uz hladno staklo. Odupirala se elji da se prepusti vetru, da se opusti i dozvoli
mu da je ponese i pusti je da padne pravo na zemlju. Umesto toga, okrenula je lice
prema nadolazeem hladnom vazduhu kao da pokuava da zagrli oluju koja ih je i
bala. Nasmejala se.
- Osea li ovo? - povikala je da bi nadglasala huku vetra. - Veeras se u vazduhu
osea neto udno. Kao da je No vetica.
Siv se nasmejala. Vihor je uhvatio taj zvuk i pretvorio ga u zviduk. Poto nije
stavljala gel, vetar joj je raupao i nakostreio kratku kosu. Zbog toga je vie nego
inae liila na deaka. Svaka druga devojka bi se uvredila kad bi je neko zamenio s
deakom. Ne i Siv. Ona je volela to je mukobanjasta.
- Hajde da se negde sklonimo - rekla je Aurelija. - Kia e. - Spustila je ruke i vr
sto navukla resasti crni al preko ramena. Tanka tkanina nije joj pruila naroito do
bru zatitu od nepogode.
- Hajde, onda - Siv je uhvatila Aureliju za ruku i po navici je povukla za sobom.
Ule su u najblii ator. Bila je to ogromna, tamnozelena kupola, koja se, uprkos veli
ini, tako dobro utapala u svoje okruenje da je malo nedostajalo da samo prou po
red nje. Vetar je otvorio platnena vrata, a ona su se uz pljesak spustila im su njih dve
ule u ator, koji ih je bezmalo progutao.
Neprijatan vonj znoja, vlage i bajatih bombona ispunjavao je mranu unutranjost
slinu peini, ostavljajui metalan ukus u Aurelijinim ustima. Imala je oseaj da sisa
novi.
- Ima li ovde koga? - proaptala je Aurelija u mrak. Jedna sijalica je zatreperila i
upalila se. Devojke su se trgnule i vrsto se uhvatile za ruke.
- Izvinite - rekao je mladi za pultom. - Tehniki problemi. Sa osvetljenjem, ne s
mainama - urno je dodao. -Hoete li karte?
Zelenu gumenu masku udovita bio je podigao na vrh glave, pa mu je zamrena
ria kosa padala na elo. Elastina traka od maske usekla mu se u bradu ostavljajui
upadljiv crven trag. Aurelija je poelela da mu skine masku. Umesto toga je samo za
vukla ruku u torbicu i izvadila proiveni novanik za sitninu sa zlatnom kopom, koji
je za roendan dobila od kume.
- ta nudite? - upitala je. Po unutranjosti atora nikako nisu mogle da odrede ta
ih oekuje.
- Voz strave - odgovorio je zvanino mladi kao da najavljuje polazak sledeeg eks
presnog voza za London.
14
 Posmatrao je vrhove Aurelijinih prstiju dok je odbrojavala sitninu za dve karte.
Tog jutra je namazala nokte jakim tamnoplavim lakom, koji je blistao na njenoj ble
doj koi. Sivini nokti su bili svetlozeleni kao sveza limeta, koju je volela da dodaje di
nu kad ga nije pila iz pljoske.
Aurelija je uzela karte. Mladi je malo predugo zadrao listie belog papira pre
nego to ih je pusito. Nokti na njegovoj desnoj ruci bili su izgrickani do mesa. Nokti
leve ruke bili su uobiajene duine i uredni. Aurelija je dobro zapaala detalje na lju
dima i ta sitnica ju je zainteresovala. Zapitala se koji su jo delovi mladievog tela
oteeni na ivicama samo s jedne strane.
- Proite kroz onaj ulaz - rekao im je momak pokazujui tanku crnu zavesu iza
svojih lea. Ni na tren nije skidao pogled s Aurelije. Nad ulazom je visio iskeeni plas
tini kostur. Nekada bele, kosti su mu sada poutele od starosti. Ispustio je mehaniki
jauk kad ga je Siv nestrpljivo odgurnula na stranu kako bi prole.
- Svia mu se - rekla je Aureliji naglaavajui to jo jednim gutljajem iz pljoske.
Pokazala je glavom prema prodavcu karata iji su se nejasni obrisi i dalje videli kroz
tanku zavesu, kao da eli da potvrdi da govori o njemu, a ne o plastinom kosturu.
Aurelija je slegnula ramenima. Nije da je bila nervozna u prisustvu momaka. Jed
nostavno joj pomisao na romantinu vezu nija bila zanimljiva. Pokuala je nekoliko
puta, uvek uz Sivin podsticaj i posredovanje, ali uvek se zavravalo tako naopako i
udno da nije mogla da poveruje. Na kraju godine u kolskoj diskoteci njen nesueni
deko se sluajno zakljuao u ostavi za metle, to je otkriveno tek sutradan ujutru kad
je domar hteo da oisti hodnike. Prvi momak koji je pokuao da je poljubi, sapleo se
taman kad je krenuo prema njoj. Pao je pravo na lice i polomio nos udarivi o plonik
ispred njene kue.
Siv se alila da na Aurelijinom ramenu sedi neki Kupidonov smrtni neprijatelj i
odbija strele ljubavi. ak i da je to bilo tano, Aurelija nije marila. Nije joj promicalo
daje mukarci gledaju ili pokuavaju da zaponu razgovor. Jednostavno je bila neod
luna.
- A i ne izgleda loe - dodala je Siv. - Jeste ri, ali je sladak. Mislim da bi trebalo da
razgovara s njim.
- Razgovarala sam s njim.
Jedan jedini vagon stajao je prazan na vrhu blage padine. Kao da nije bio privr
en za ine. Aurelija je ekala da im neko pokae ta treba da rade.
- ta misli, treba li da sednemo u to udo?
- Mislila sam da stvarno razgovara s njim - odvratila je Siv. - Koga je briga za ove
vonje, ionako su glupe. Ima li ovde uopte jo nekog?
Prigueni glasovi i drzak smeh doprli su do njih kroz tanku zavesu koja ih je raz
dvajala od prodavca karata.
- Pst - rekla je Siv. - Neko dolazi.
- Vagon nije dovoljno velik za sve vas! - uo se glas riokosog mladia koji je pro
15
davao karte. - Moraete da saekate da namestim jo jedan.
- Onda pouri - odgovorio mu je neki dubok glas.
- Momci! Oni iz automobila na sudaranje - radosno je proaputala Siv. - Doi.
Sepala je Aureliju za ruku i povukla je u tamu tunela odgurujui gumene paukove
koji su padali s tavanice dok su aktivirale senzore pokreta. Bajate kokice su krkale i
drobile se u komadie pod tekim onovima Sivinih omiljenih blistavoruiastih mar
tinki sa crno-utim pertlama. Aurelijine lagane baletanke skoro da nisu ostavljale tra
ga.
Vagon iza njih je kliknuo i oiveo uz zujanje.
- Brzo! - povikala je Siv dok su se momci smetali u vagon ne hajui za riokosog
prodavca karata, koji je uporno zahtevao da veu sigurnosne pojaseve. - Hajde da se
sakrijemo.
ator kao da se protezao kilometrima na sve strane. Gledan spolja, nije izgledao
tako prostrano. Nale su metalne ine kojima su se kretali vagoni i pojurile prugom
traei mesto dovoljno veliko da se obe zavuku ili neto iza ega bi mogle da sakriju.
- Ovamo - rekla je Siv poto su umalo pale preko dva starija vampira koji su nesi
gurno sedeli na steni prekrivenoj lanom krvlju.
unule su kad je vagon pojurio prema njima, bre nego to su oekivale.
Lica dva vampira su se iskrivila kao da ree kad je vagon pokrenuo prekida. Isto
vremeno je sevnuo i zrak svetlosti, ba na vreme da osvetli Sivinu oblu zadnjicu kad
je iskoila iz zaklona i svukla orts i hulahopke.
Jedan od momaka iznenaeno je povikao: - Hej! Eno neke devojke! - Ostali momci
u vagonu pokuali su da se okrenu i pogledaju, ali ve je bilo prekasno. Pruga je savila
pre nego to su uspeli da se osvrnu.
Siv se kikotala dok je zakopavala dugme ortsa od teksasa.
- Jesi li zavrila s tim? - upitala je Aurelija prijateljicu izmeu dva naleta smeha.
Siv je odgovorila zakikotavi se: - Ne. - Nadala sam se da e se slupati.
Gurnula je srebrnu pljosku u Aurelijinu aku. - Evo, popij gutljaj da se malo smi
ri, pa da nastavimo istraivanje.
Aurelija je otpila gutljaj i namrtila se s gaenjem.
- Fuj - oglasila se. - Zar mi nisi rekla da e sipati jo neto u din?
- Nije bilo dovoljno mesta u flai - odgovorila je Siv. -Nisam htela da traim pros
tor.
- Ovo mesto je ogromno - zaueno je prokomentarisala Aurelija dok su ile ivi
com drugog hodnika. - Nemam oseaj da sam pod atorom. - Prela je akom preko
najblieg zida. Bio je hladan i vlaan kao kamen u reci. Ponovo ju je uzdrmalo udno
uzbuenje. Imala je utisak da je vaar smeten negde na rubu stvarnosti, kao da je deo
sveta, ali ne podlee njegovim uobiajenom pravilima.
Produile su. Ovog puta Aurelija je ila napred. Zakoraila je u tamu, jednom ru
kom i dalje milujui zid, a drugom drei Siv, koja ju je pratila u stopu. Dve devojke
16
su sada bile izgubljene u tami. Njihovo kretanje du nevidljivih ina ispod atora vie
nije aktiviralo senzore pokreta jer je veina njih bila podeena da reaguje samo na
prolazak vagona.
- Daj telefon, da bar malo osvetlimo put.
inilo im se da su u nekom mranom lavirintu. Kroz zidove su ule daleku buku sa
vaara, ali nisu mogle da se orijentiu i nau izlaz. Nije bilo svetla na kraju tunela.
Aurelija je stisnula Sivin dlan. Oseala je da sranost njene prijateljice polako je
njava. Poto se tama ispred njih pruala unedogled, nije im bilo svejedno.
Pruga je zavibrirala i tutnjava im se pribliavala zajedno s vozom strave koji je ju
rio kroz mrane tunele. Kroz metalno lupkanje vagona uo se amor. Iskljuila je tele
fon.
- Kunem vam se da je svukla pantalone - govorio je jedan od momaka.
- Ima dobro dupe za jednog duha - naglas je razmiljao drugi momak koji je sedeo
u vagonu s njim.
- Ako je pronaemo, moda bi mogla da nam pokae i neto vie od dupeta - odgo
vorio je prvi mladi.
Siv se tiho zakikotala.
- ta misli, da li da ih jo jednom poastim? - proaptala je dok su joj se prsti spu
tali prema dugmetu ortsa.
- Mislim da to ne zasluuju - odgovorila je Aurelija. -Hajde da ih umesto toga
uplaimo. - Pogledala je naokolo traei prikladan rekvizit s kojim bi mogla da iskoi
pred njih. Meutim, pre nego to je uspela da ga nae, vagon je projurio pored njih i
skrenuo u krivini. U polumraku su razaznale glave momaka i nastavile prugom zapu
tivi se prema izlazu poto su vagonu dale nekoliko minuta prednosti kako bi se mom
ci razili dok one izau.
Kada su stigle do zavese od plastinih lobanja i kostiju, Aurelija ju je potpuno rav
noduno razmakla i izala. Ponovo su bile okruene raznobojnim svetlima i vaar
skom grajom.
- To je bilo opasno - kazao je neko na izlazu iz tunela. -Zabrinuo sam se da vam se
neto desilo dok ste bile unutra. - Riokosi prodavac karata sa zelenom gumenom ma
skom udovita podignutom preko upave kose stajao je pored atora prekrtenih
ruku.
- Nismo uradile nita loe - odgovorila je Siv nepokolebljivo, skoro izazivaki. -
Stvarno.
- Obino momci prave nevolje - kazao je riokosi. - Nisam to oekivao od vas dve.
- Odmerio je Siv od glave do pete, a onda osmotrio i Aureliju.
Siv se nasmejala i provukla prste kroz kosu. Aurelija je znala da to uvek nesvesno
radi kad s nekim flertuje.
- A ima li neto protiv devojaka koje prave nevolje? - izazivala ga je. Stajala je
prava kao strela, prkosno podignute glave, raskoraivi vitke noge i isprsivi male gru
17
di k njemu.
Zbunjen Sivinim u isto vreme zavodljivim i nasrtljivim dranjem, momak je pogle
dao Aureliju. Poto je primetio ravnodunost u njenom pogledu, brzo je ponovo
usmerio panju na Siv.
- Hajde, Siv, idemo - predloila je Aurelija. Saalila se na prodavca karata. Delovao
je prilino ljupko u senci one maske udovita, za razliku od momaka koji su vozili
automobile na sudaranje. Oni su svi bili obini tinejderi puni testosterona. Bili su
potpuno dosadni svima osim Siv, koju kao da su zanimali svi mukarci.
Ali njena prijateljica je odbila da se povue.
- Samo sam mislio da nije trebalo peke da ulazite u tunel. Neto je moglo da krene
naopako, a ja sam uvek deurni krivac. - Uzdahnuo je.
- Ti nisi ef? - upitala je Siv.
- Zar ti izgledam kao vlasnik ovog mesta? - upitao je Rii. - Samo radim ovde. I
nije nimalo zabavno. Izaao sam samo da bih se uverio da ste dobro, a ne da bih se
svaao s vama.
Odmakao se jedan korak ekajui da njih dve odu.
Siv je i dalje stajala i gledala ga, ali brzo je shvatila da je njen pokuaj da ga ispro
vocira propao. Zato je pribegla drugoj taktici. Aurelija je bez rei stajala pored nje.
Mnogo puta je videla svoju prijateljicu u takvom raspoloenju i znala je da bi svaki
pokuaj da je navede da se predomisli bio uzaludan.
Sivino lice je na kraju smekalo.
- Sluaj - iznenada je rekla - izvinjavamo se, u redu? Samo smo se malo zabavljale.
- Oborila je pogled i prevukla vrhom izme po zemlji. Jarko rumenilo oblilo joj je
obraze. Nije liilo na Siv da se izvinjava. Aurelija nije mogla da poveruje roenim ui
ma.
Momak je podigao pogled i nasmeio se. Lice mu se potpuno preobrazilo i postalo
mnogo lepe, to Siv nije promaklo.
- Dobro - rekao je - sve se dobro zavrilo.
- Moemo li nekako da ti se oduimo? Da te astimo piem, ili tako neto? - nasta
vila je Siv nespretno.
- Da. Hvala. Dobar predlog.
Delovao je drugaije od svih momaka koje je Aurelija poznavala. Radoznalo ga je
pogledala, ali njegova panja je sada bila potpuno usmerena na Siv, koja ga je pozvala
na pie.
- Moram da se vratim na posao. Ali zavravam za pola sata.
Siv je pogledala Aureliju razvukavi osmeh dok je nemo traila odobrenje svoje
prijateljice.
- Moe to se mene tie - kazala je Aurelija. Neko fino pie bi joj dobrodolo da
spere ukus Sivinog dina.
- Sjajno - zakljuio je prodava karata. - Vidite onaj veliki ator tamo, s krovom od
18
crvenog platna? Tamo je glavni ank. Vidimo se za pola sata, vai?
- Vadi, Rii - kazala je Siv.
- Ja imam ime - pobunio se. - Zovem se...
- Psst - brzo ga je prekinula Siv. - Ne elim da znam. Za mene si Rii. I otarasi se te
zelene maske udovita. Ne ljubim se s mukarcima koji nose maske...
Uhvatila je Aureliju za ruku te su se zaputile prema sredinjem delu vaarita.
Vetar je oslabio.
- Hoe da sad odemo kod gatare? - predloila je Aurelija.
- Nema anse. Nisam znala da veruje u sve te hipijevske gluposti s magijom. Meni
se puca iz puke. Hajdemo na strelite.
Aurelija je pristala, ali je opomenula sebe da drugi put potrai neku proroicu.
Sama, ako Siv ne bude htela da joj pravi drutvo. Odjednom je osetila snaan poriv da
sazna ta joj budunost donosi, iako, ba kao ni Siv, ni nju nije privlaio lani sjaj ar
latana.
Siv je dobro gaala i na kraju joj je malo nedostajalo da osvoji ogromnog plianog
medveda, glavnu nagradu. Umesto toga je dobila utonarandastu plastinu patku,
koju je sva ponosna ponela na sastanak s Riim.
Kratko su razmotrile da li da idu. Siv je najpre proverila da li je Aurelija zaintere
sovana za prodavca karata.
- Zna, sigurna sam da bi on odabrao tebe kad bi mu se ukazala prilika.
- Nije moj tip.
- Ako tako nastavi, doekae dvadeset petu kao devica - rekla je Siv.
- Ba me briga! - Aurelija je nehajno slegnula ramenima. Nije osuivala Sivino po
naanje iz nekakvih moralnih razloga. S druge strane, nije oseala ni obavezu da oi
juka s nekim samo da bi oijukala.
Siv je klimnula glavom.
- Pa, meni se on dopada i nisam previe ponosna da ga startujem iako si mu se
prvo ti svidela. Uostalom, ti se svima vie svia. - Samo je navodila injenice, nije joj
prigovarala. Aurelija je bila lepa i mukarci su uvek prvo prilazili njoj, iako bi se
uvek ispostavilo da je Siv zainteresovana za njih.
Ule su u ator sa ankom i poele da se probijaju kroz more baenih plastinih
aa. Kad su prile anku, videle su da muterije u tri reda stoje ispred pokuavajui
da dou do jeftinog piva. Onda su ugledale Rieg, koji se borio da im sauva mesto
pored anka. Nosio je iscepane farmerke, ali otarasio se gumene maske. ak je stigao i
da se oelja i malo sredi kosu. Kad je video devojke kako stiu u zakazano vreme, i
roko se nasmeio kao da mu je laknulo to su tu. Izgleda da sve do tada nije verovao
da e se zaista pojaviti.
- Zdravo, Rii.
- Zdravo, stigle ste. - Nasmeio im se zavodljivo. - Mislio sam da biste mogle da se
predomislite.
19
 - Mi smo ene od rei - odvratila je Siv.
- Pa, kako se zovete?
- Ona je Visoka, a ja sam Niska. Da li je to dovoljno? Nema potrebe da komplikuje
mo, je li tako? - kazala je Siv.
Dug drveni sto prekriven crveno-belim kariranim stolnjakom nalazio se uz suprot
ni zid atora. Prile su mu nosei plastine ae. Aureija i Siv su se odluile za jabuko
vau, a Rii je sebi naruio limunadu. - Vozim - objasnio je kad je Siv upitno pogleda
la njegovo bezalkoholno pie.
Poto ga je paljivije osmotrila, Aurelija je zakljuila da prijatno razbarueni pro
davac karata u srednjim dvadesetim godinama. Uprkos razlici u uzrastu, bilo je sa
svim jasno da omalena Siv vodi glavnu re.
* * *
Sat kasnije, pod izgovorom da bi malo da izae na sve vazduh, Siv je namamila Ri
eg na neosvetljeni deo travnjaka u senci visokog hrasta na suprotnom obodu vaari
ta. Kad su se njih dvoje udaljili, Aureliji je bilo smrtno dosadno, pa je krenula dalje.
Zastala je posle desetak metara uivajui u nonoj sveini. To je bila divna promena
posle zaguljivog i bunog atora.
Pogledala je prema paru ispod drveta i videla da se ve grozniavo ljube. Rii se
saginjao kako bi dosegao Sivine usne. ake su im letele preko odee. Aurelija je i pro
tiv svoje volje opinjeno posmatrala njihovo strasno milovanje. Pomalo im se udila,
a pomalo im i zavidela. Po enjivom pogledu koji joj je Rii ranije uputio znala je da
bi mnogo vie voleo da je Aurelija bila spremna da poe s njim umesto Siv.
Zapitala se ta mu je prolo kroz glavu poto je nakratko zavukao aku u Sivin
orts. Ona ju je odluno odgurnula, ali nije prestajala da ga grli.
Aurelija je oseala da bi trebalo da skrene pogled, ali ve ju je savladala radozna
lost. Odraz niza raznobojnih sijalica koje su osvetljavale vaarite probio se kroz gra
ne drveta, na trenutak razmaknute pod naletom vetra. Nakratko je mogla jasnije da
vidi par pre nego to ga je tama ponovo prekrila. Na tren joj se uinilo da vidi blesak
bele koe. Da li je Siv ponovo svukla orts kao to je uradila pod atorom sa vozom
strave? Ne bi to valjda uradila ovde, javno?
Kad joj s leve strane dopro slabaan zvuk, Aurelija se okrenula da vidi ta je u pita
nju. Malo dalje od nje neko je mokrio pored jedne od dugakih prikolica. Srce joj je
poskoilo kad je shvatila. Onda je prilika otila dalje u suprotnom smeru, ne primetiv
i ni nju ni Siv ni Rieg.
Ponovo je usmerila panju na svoju prijateljicu. Svetio se opet pomerilo te je mo
gla jasnije da ih vidi. Nije bila izloena Sivina zadnjica, ve beli guzovi Rieg. Farmer
ke su mu bile sputene do glenjeva. Dupe mu je bilo vrsto i miiavo. Oigledno
nije po ceo dan sedeo za pultom na vaaru. Siv je bila na kolenima ispred njega. Njena
mala aka neno je poivala na njegovim butinama, a glava joj se ravnomerno i ne

20
prekidno kretala napred-nazad.
Aureliji je zastao dah.
Ali nije odvajala pogled od njih.
Jedno je bilo sluati Sivine grozne, prljave prie o obliku i ukusu kureva, ali gleda
ti je u akciji bilo je neto sasvim drugo. Polako i uporno je pomerala usne du njegove
palice, a on je stezao pesnice oigledno se trudei da se obuzda. Aurelija je progutala
knedlu.
Oblak koji je zaklanjao polumesec na trenutak se pomerio i par se odjednom naao
pod prirodnim ref lektorom. U istom trenutku Rii je okrenuo glavu prema ka Aureliji
i pogledi su im se sreli. Aurelija je pocrvenela kad je videla da je on gleda. Uinilo joj
se da joj poruuje kako bi voleo da je ona na Sivinom mestu. Onda su oblaci ponovo
zaklonili mesec i par je opet obavila tama. Aurelija je pogledala u zemlju. Srce joj je
tuklo kao ludo.
Krajikom oka je videla kako Siv ustaje i kree prema njoj. Rii ju je pratio usput
zakopavajui kai.
- Tu si - doviknula je Siv Aureliji.
Rii je proistio grlo smiljajui kako da promeni temu ne bi li odagnao nelagodu.
- Mogu da vas odvedem na jedno mesto - rekao je. - Po pravilu, pristup imaju
samo zaposleni. Ali niko se nee buniti zbog vas dve, posebno poto ste sa mnom.
To je odmah zagolicao Sivinu radoznalost.
- Zar ne bi trebalo da poemo? - upitala je Aurelija. - Sta da kaemo roditeljima?
- Moemo im rei da je dolo do zastoja u saobraaju, ili tako neto. Hajde, samo
jo malo - molila je.
Pristala je i Rii je krenuo. Ria kosa mu se presijavala na meseini. Siv je ila uz
njega, a Aurelija ih je pratila.
Aurelija ih je posmatrala dok su ili ispred nje. Rii je bio prilino visok, posebno
pored Siv. Bili su udan par. Onda je shvatila da i ona i Siv sigurno izgledaju udno
drugima.
* * *
ator u koji ih je Rii odveo bio je mnogo manji od atora s glavnim ankom na vaa
ritu. Unutranjost je bila ulepana ukrasnim osvetljenjem koje je neko veoma mato
vit postavio tako da podsea na Sunev sistem. Zato je ator izgledao mnogo vii nego
to je bio. Kad god bi pogledala navie, Aurelija bi imala utisak da je pod vedrim ne
bom, negde van Londona, blie njenoj kui na obali. Tamo nije bilo bletavog grad
skog osvetljenja i zvezde su se jasno videle.
U sredini atora nalazio se improvizovani ank od velike drvene buradi. Mirisi koji
su dopirali odatle nisu liili ni na ta to je Aurelija imala priliku da oseti u nekom
baru. Onjuila je vazduh i voda joj je krenula na usta.
- okolada - kazao je Rii s osmehom poto je primetio njenu reakciju. - Topla o

21
kolada. Takvu dosad nisi probala. Pravi je itaica tarota. Kae da je do recepta dola
proitavi misli jednoj muteriji, pa bi, stoga, bilo neasno da drugima otkriva njene
tajne. Zato ne znamo ta stavlja u svoju toplu okoladu. Zarauje brdo love na njoj.
Saekajte, doneu vam da probate.
Stao je u red ispred njenog dela anka, a Siv je krenula za njim kako bi mu pomo
gla da donese olje. Aurelija je ostala sama u uglu privlaei mnoge radoznale pogle
de.
utke je stajala i ekala odolevajui iskuenju da ubije vreme igrajui se telefo
nom. Znala je da e uskoro imati gomilu proputenih poziva i poruka od Sivinih rodi
telja i svojih staratelja poto nee stii kui do ponoi.
Poto je ostala sama, a jedino drutvo su joj bile lane zvezde, Aurelija je utonula u
misli svesna i najsitnijeg nadraaja koji joj je prolazio kroz telo. Kroz grudi joj se irio
nov i neobian oseaj. Na trenutak joj se uinilo da je vreme stalo, a sve oko nje
odjednom postalo glasnije, jasnije i ivlje. Onda joj je kroz amor do svesti doprla pe
sma koja se ula u pozadini - Missing grupe Everything but Girl. Zbog te muzike se
osetila usamljeno, kao da su rei pesme neto najavljivale.
Njena ula su registrovala nov miris koji se probio kroz aromu umbira i cimeta,
glavnih zaina tople okolade itaice tarota. Okrenula je glavu i usredsredila se, ali
nije mogla da odredi odakle dopire.
Miris je postao jai i ona je odjednom shvatila da pored nje stoji neki mukarac.
Aurelija se trgnula. Nije primetila kad joj je priao. Pod atorom kao da je postalo
mranije te nije mogla da mu razazna crte lica. Znala je samo da je tu, kraj nje. Pre
plavio ju je snaan oseaj sigurnosti, oseaj da vie nije sama meu neznancima.
- O, to si ti - kazala je kao da ga oduvek poznaje. Te rei su joj same skliznule s
usana.
- Da - odgovorio je mukarac dubokim glasom alei se. - To sam ja.
Celo telo joj reagovalo neobino, kao da su je njegovi dah i rei okruili nevidlji
vom aurom, titom satkanim od nenosti i sigurnosti.
Imala je oseaj da je sama s njim. S neznancem od kojeg joj je damaralo telo, mada
nije mogla jasno da mu vidi lice.
Podigao je ruku i provukao joj prste kroz kosu. Na licu je osetila sveinu njegovog
dlana. Setila se kako su na nju umirujue delovali naleti vetra pored atora s vozom
strave. Naslonila se na neznanca i opustila se.
Sagnuo je glavu i poljubio je. Kad je osetila njegove usne, vie ni o emu nije raz
miljala, niti je bilo ta drugo oseala. Nije bilo ni atora ni Siv, ni Rieg, ni zvezda ni
vaara. Postojale su samo njene i njegove usne i nita drugo na svetu nije bilo vano.

22
 2.
Velika oekivanja
U sledeem trenutku je nestao.
Rii i Siv su se vratili i pre nego to je Aurelija uspela da progovori ili ak da ga
uhvati za ruku, mukarac je nestao. Ukus njegovih usana uskoro je zamenila slatka i
pomalo opora aroma tople okolade itaice tarota kad joj je Siv dala olju i tacnu od
krhkog belog porcelana iz kakvih bi pila Alisa u Zemlji uda.
- Mislim da je to ili - rekao je Rii kad je otpio gutljaj.
- Ne, paprika - odluno se usprotivila Siv. - Ja imam maarske krvi, znam - dodala
je kako bi potkrepila svoju tvrdnju.
- Ljubav - sanjalaki je rekla Aurelija. - Ima ukus ljubavi. - Prinela je vrhove prsti
ju usnama.
- Jesi li pri sebi? - upitala je Siv zurei u nju. - Moda bi trebalo da krenemo kui. -
Pogledala je na sat. - Sranje! Skoro je pono!
Devojke su u takvoj urbi napustile vaarite da nijedna od njih nije stigla da pro
komentarie pritajene promene koje su obe primetile dok su prolazile ispod irokog
luka na izlazu. Napolju je sad bilo malo sveije, svetlost malo priguenija, a miris po
malo jedak, posebno u poreenju s opojnom aromom kakaoa i zaina koja je ispunja
vala ank za zaposlene na vaaru.
Siv je na trenutak zakiljila da bi se orijentisala. Traila je znak koji e ih uputiti
prema Severnoj liniji. Aurelija je tiho opsovala kad je shvatila da je zaboravila rukavi
ce. Obe su se borile s iznenadnim stezanjem u grudima i grlu, i otealim nogama.
Imale su oseaj da razvlae nevidljive niti kojima su jo uvek bile spojene s jezgrom
vaarita, nemone da ih se oslobode i odu.
Potrale su peronom viui: - Ne zatvarajte vrata! - i uspele su da uskoe u posled
nji voz za Li na moru, samo trenutak pre no to je krenuo sa stanice u Ulici Liverpul.
Siv se s olakanjem stropotala na sedite i odmah zaspala. Ostatak putovanja provela
je tiho hrui u Auerilijinom krilu. Aurelija je za to vreme pokuavala da ignorie pi
jane i grube kasne putnike, koji su mrmljali izvini, srce, dok su se teturali kroz uski
vagon ostavljajui za sobom omote hamburgera i dopola pojedene krompirie.
Izala je iz voza i tako duboko udahnula miris mora da ju je zapeklo u nozdrvama.
Dok je voz tutnjei odlazio ujutro, Aurelija je imala utisak da joj se ivot neobjanjivo

23
promenio i da nikad vie nee biti isti.
* * *
Na iznenaenje devojaka, pokazalo se da su nepotrebno strahovale. Ni Aurelijini sta
ratelji, ni Sivin otac i maeha nisu bili naroito uznemireni to su se kasno vratile
kui.
Aurelijin odnos s kumom i starateljem, Donom Karterom, i njegovom suprugom
Lorom uvek je bio udna meavina ljubavi i uzdranosti. Znala je da je on bio blizak
prijatelj njenog oca iz studentskih dana. Meutim, iznenadila se kad je iz pisma posla
tog malo pre smrti njenih roditelja saznala da je on bio odreen za njenog staratelja.
Posle samo nekoliko dana, primerak pisma naen je meu papirima njenog oca i Do
na su pitali eli li da odgaja dete. Aureliju je udilo to to Don nije poznavao njenu
majku, ali je bila zahvalna to su je on i Lora prihvatili kad je ostala siroe. Uprkos
tome, tokom celog detinjstva nikad nije sasvim uspela da na njega i njegovu enu gle
da kao na svoje prave roditelje. Nije vredelo ni to to su bilo tako dobri i usvojili je,
mada ih nita na to nije obavezivalo. Objasnili su joj da nisu imali dece te da im je
ona stigla kao neoekivan blagoslov. S druge strane, kad god je bila napeta, nikad nije
oseala potrebu da se pobuni protiv njih. Moda zbog toga to bi oni, kad god bi ih za
sula pitanjima o svojim roditeljima, uvek izbegavali odgovore i ponaali se udno, kao
da ele da sakriju neto vano od nje. Otkrili su joj samo da su njeni roditelji stradali
u nesrei, ali odbili su da joj kau neto vie. Aurelija je pretpostavljala da se radilo o
saobraajnoj nesrei, ali udela je da sazna jo neto kako bi koliko-toliko zaokruila
tu priu.
- Sad ste, valjda, odrasle - rekao im jednog jutra Sivin tata s primesom tuge u gla
su, iako je u kasnijim prilikama imao razloga da tiho mrmlja alei se na tinejdersku
udljivost.
Posle toga, i Aurelija i Siv su dobile preutno odobrenje da izlaze do kasno u no,
ili da ak prespavaju van kue, ali nijedna od njih nije bila orna da to iskoristi.
Sutina je bila u tome da ih je ovaj vaar promenio, malo ali primetno. Siv je pos
tala usredsreenija, skoro temeljna, mada vie u fizikom smislu nego u intelektual
nom. Sve svoje slobodno vreme i snagu posvetila je uvebavanju trikova. Nastavila
je da se via s prodavcem karata, koji joj se sada zvanino udvarao na staromodan
nain, putujui do obale kad god je imao slobodnog vremena. Ispostavilo se da se
zove Hari, ali su devojke nastavile da ga zovu Rii, a on je Siv i dalje uglavnom zvao
Niska. Aurelija je uvek bila samo Aurelija. Nije bila od onih devojaka kojima pristaju
nadimci.
Rii je imao malo iskustva s montaom cirkuskih sprava i Siv ga je ubedila da pos
tavi trapeze za vebu u garai njenih roditelja. Tu se njihala na vratilima i konopcima
poput neke zverke iz praume. Nezgode su bile neizbene i Rii je dosta vremena pro
veo viajui joj povrede i alei se kako e ga njen otac smatrati zlostavljaem ena

24
ako nastavi da je vraa kui u modricama. Ona je polako sticala snagu i njena nena
ramena, iako se nisu previe raskrupnjala, bila su upadljivo miiavija.
Te vebe su prijale Siv i kanalisale njenu tinjajuu nabusitost, tako da je bezmalo
prestala da praska na ljude. Otrpela je ak i mlade skejtere koji su protutnjali stazom
pored zaliva i proli preblizu njenih i Aurelijinih glenjeva.
Aurelija je takoe bila zaokupljena razmiljanjem o noi provedenoj na Hitu, mada
su njene misli bile potpuno drugaije. Na kraju se uvek vraala na neznanca i njegov
poljubac.
U poetku je, jednostavno, beskonano premotavala seanje na njegov poljubac, ali
to joj je posle nekog vremena dosadilo. Zato je poela da zamilja kako bi izgledao do
dir njegovih usana na drugim delovima tela. Na kraju vie nije bila sigurna ta se od
toga zaista desilo, a ta je izmislila. Ponekad joj se inilo da je sve to samo sanjala. U
drugim prilikama je mislila da je sigurno bilo i vie od poljupca, ali da je ona nekim
udom zaboravila ostatak. Nekih delova se seala ivo i jasno, ali nekih pojedinosti
nikako nije mogla jasno da se priseti. Dok je razmiljala o tome, inilo joj se da se
stalno vrti ukrug.
Kad god bi ostala sama, Aureliju bi obuzela elja za samozadovoljavanjem. Svoju
rutinu je sprovodila sporo, usredsreeno i oputeno, onako kako je prilazila svemu
emu bi se posvetila. esto bi napunila kadu i po ivici poreala po sto i vie mirilja
vih svea, jednu pored druge. Onda bi leala i dodirivala se, sve dok se voda posle ne
koliko sati ne bi potpuno ohladila. Retko je dostizala vrhunac. Vie je volela da uiva
u nezadovoljenoj seksualnoj potrebi koja ju je danima proimala.
Naravno, rekla je Siv za poljubac. Siv je u poeteku pokazala veliko zanimanje. Ko
liko je njoj bilo poznato, njena prijateljica se tada prvi put zaljubila. Ali kako je vreme
prolazilo, a Aurelija i dalje bila opinjena tim neznancem, Siv je to dosadilo. Prestala
je da je zapitkuje i trai od nje da bar pokua da se seti kako je izgledao ili ta je no
sio.
Jedino ega se Aurelija seala sa sigurnou bio je njegov miris.
- Nar - kazala je drugarici.
- Nar? - podrugljivo je upitala Siv. - Mukarci ne miriu na nar.
Aurelija je skoro svako jutro jela to tamnocrveno voe. Iznenadila se gorinom
koju je naknadno oseala, ali uskoro je poela da uiva u suprotnosti izmeu otrog,
drvenastog ukusa nakon poetne slatkoe svakog zalogaja. Volela je da prelazi jezi
kom preko semenki nara i da misli na tog neznanca.
Ipak, poseta vaaru na kraju je postala samo jo jedno seanje. Devojke su se vrati
le kolskim obavezama proaranim asovima glume i plesa. Aurelija je radila hono
rarno u cveari u Old Leju, a Siv je subotnja jutra provodila za kasom u lokalnom tr
nom centru prodajui karte za igru i vupi jastuie. Nedelja je bila rezervisana za tro
enje onoga to su zaradile i za druenje. Sledeih nekoliko meseci prolo je prilino
mirno. Dolo je vreme ispita, koje su obe uredno poloile, a za njima i trenutak odlu
25
ke.
Tokom vikenda nakon poloenih ispita i Siv i Aurelija su uspele dobro da se napiju
po pabovima. Sluajno su naile na prijatelje iz kole i pridruile im se u pijanci. Tom
prilikom, zbog Sivinog neumoljivog insistiranja da konano nae pravog momka,
Aurelija se upustila u ozbiljno flertovanje s jednim veoma zgodnim, mada pomalo
praznim momkom s oblinje akademije. U to vreme, seanje na vaarski poljubac s
neznancem ve joj je ilelo iz seanja. Posle malo nespretnog ugovaranja sastanka,
Aurelija je pristala da se nae s njim na parkingu. Meutim, nesreni Kevin se sapleo
dok su ili ka parkingu drei se za ruke. Nezgodno je pao i uganuo gleanj. To je bio
kraj bilo kakvih seksualnih aktivnosti. Aurelija je pomiljala kako je na njen ljubavni
ivot baena kletva, ili da, moda, ima anela uvara. Ipak, brzo je odbacila tu pomi
sao iako se u poslednje vreme oseala udno. Naime, imala je utisak da je neko prati,
ali kad god bi se osvrnula da proveri, nikog nije bilo.
A onda je stiglo pismo.
Bilo je u debeloj smeoj koverti, koja je odisala neim inovnikim. Koverta je s
tupim udarom pala na otira ispod proreza za pisma na vratima pored uobiajenih
poiljki - kunih rauna, dva-tri asopisa i nekoliko cirkularnih pisama.
Aurelija je prala zube u kupatilu na prvom spratu. ula je kako Lora prolazi hodni
kom i kao uvek stenje saginjui se da pokupi potu. Njena starateljka je patila od ar
tritisa. Njeni pokreti su u poslednje vreme veoma esto bili praeni uzdasima i tihim
alopojkama zbog reakcije njenog tela na zahtevnije fizike aktivnosti. Bila je desetak
godina starija od svog mua Dona i Aureliju je uvek udilo to su njih dvoje, naiz
gled tako razliiti u svemu, uspeli da ostanu zajedno tako dugo. Don je bio ozbiljan,
preduzimljiv ovek. Radio je kao arhitekta na dosadnim projektima poslovnih zgrada
u londonskom Sitiju. Lora je bila umetnica, strunjak za duvanje stakla, od kojeg je
pravila krhke pticolike oblike, potpuno drugaije od hladnih elinih konstrukcija koje
je gradio Don. Upoznali su se pre dvadeset godina u metrou. Lora je nosila jedno od
svojih dela na izlobu i ispustila mu ga je pred noge. Figura od stakla se razletela u
paramparad. ake su im se dodirnule kad je Lora unula da pokupi krhotine, a Don
pokuao da joj pomogne. Ostatak je, kao to su esto govorili, istorija. Iako su bili kao
nebo i zemlja, jo uvek su se voleli kao i prve godine nakon susreta i upoznavanja.
Zaulo se utanje papira, a onda i Lorin glas.
- Aurelija, srce, stiglo ti je pismo.
Isprala je usta i odazvala se starateljki. Pomislila je kako je to verovatno neto pot
puno nebitno. Aurelija nije mogla da se seti kad joj je poslednji put potar doneo pi
smo. S drugima je obino komunicirala preko elekronske pote i SMS poruka. Tako se
dopisivala sa Siv i ostalim prijateljicama iz njihovog drutva. Nije se seala kad je
poslednji put spustila olovku na papir, osim kad je povremeno ispisivala roendanske
estitke. Pourila je nazad u spavau sobu, navukla farmerke i strala u prizemlje.
Lora je otila u kuhinja, gde se posvetila spremanju doruka. Blago itanje aparata
26
za kafu prekidalo je postojano meanje drvene varjae koja je kruila po erpi s ovse
nom kaom. Nena svetlost doprla je kroz velike isturene prozore i osvetlila tegle s
marmeladom i krastaviima poreane na drvenim policama pored ostave. Don, njen
staratelj, jo je bio na spratu i itao novine u krevetu. To mu je bilo omiljeno nedeljno
uivanje.
Pota je bila pokupljena s otiraa a pismo adresirano na nju ostavljeno na trpeza
rijskom stolu. Stajalo je oslonjeno na veliku vazu s lalama uvezenim iz holandskih
staklenika, koje su tek poele da se rascvetavaju. Njihovi pupoljci su se otvarali izne
naujue brzo unosei daak ranog prolea u to kasno zimsko jutro.
Aurelija je pogledala kovertu. Na njoj je zaista bilo njeno ime odtampano tradici
onalnim fontom preko obine bele nalepnice.
Umesto da ga otvori odmah, odluila je da ga odnese u svoju sobu i natenane pro
ita. Sela je na krevet i prekrstila noge. Onda je polako gurnula pincetu u ugao smee
koverte i otvorila je.
Pismo je bilo od advokata koji ju je pozivao da to pre doe u neku londonsku
advokatsku kancelariju na sastanak. Aurelija je najpre pomislila da je posredi greka.
Zato je ponovo dobro osmotrila kovertu, pomno proveravajui svoje ime i adresu.
Meutim, nije nala nijednu zamerku. Poto je jo jednom proitala kratku poruku,
iznenadila se to se od nje trai da sama poseti advokata, bez pratnje. Nikakvo objae
nje niti povod za ovaj poziv nisu bili navedeni.
Kada je proverila firmu na guglu, zakljuila je da je sasvim regularna. Nala je spi
sak partnera i njihovih pomonika, iza ijih su imena stajali itavi nizovi skraenica
raznih titula.
Aurelija je nagonski odluila da Dona i Loru ne obavetava o sadrini pisma. Kad
ju je starateljka upitala za pismo, slagala je da je to bilo samo neka dosadna reklamna
poruka.
* * *
- Stvarno nemam blage veze ta bi to moglo da bude - rekla je Siv kad su se tog po
podneva nale u jednom kafiu na obali gde su esto dokoliile. Hari je bio na vaaru
u Midlendsu i nije mogao da dolazi na more da se drui s njima onoliko esto koliko
je eleo. - Zato im ne telefonira? - predloila je Siv. - Pitaj ih zato te zovu.
- Sigurno ne rade subotom - objasnila je Aurelija prijateljici.
- Moda i rade. Pokuaj.
Kao to je i oekivala, niko se nije javio na broj koji je pozvala.
Aurelija se celog vikenda trudila da ne razmilja o udnom pozivu. Otile su da
gledaju nov film s Majklom Fasbenderom u lokalnom bioskopu. Siv se razoarala fil
mom jer njen omiljeni glumac tokom celog filma nijednom nije svukao koulju, dok
se Aurelija trudila da izbaci iz glave zagonetno pismo.
im je u ponedeljak u koli stigla pauza za ruak, odjurila je na sportske terene.

27
Znala je da e tamo imati malo mira. Odatle je pozvala londonsku firmu. Nije mogla
da razgovara s advokatom koji je poslao pismo. Njegova pomonica joj je rekla da je
prvi slobodan termin za sastanak utorak sledee sedmice. Nije mogla da kae Aureliji
o emu se radi. Rekla joj je da e o tome biti blagovremeno obavetena. Aurelija je
odmah prihvatila predloeni termin za sastanak iako je znala da to podrazumeva izos
tanak iz kole.
Cela radna nedelja i vikend posle nje prolazili su joj sporo dok se borila da zabora
vi putovanje u London. Morala je da se usredsredi na uenje i ispite do kojih je ostalo
tek malo vie od mesec dana. Imala je dobre izglede da se upie na fakultet i ve je
dobila potvrdne odgovore od nekoliko pristojnih univerziteta. Naravno, pod uslovom
da dobro proe na testovima. Ipak, nije bila naroito oduevljena pomilju o nastavku
kolovanja. Dok je uvee leala u krevetu pokuavajui da zaspi i nae utehu u snu,
mnogo je razmiljala o tome. Zakljuila je da, za razliku od veine svojih drugova iz
odeljenja, nema nikakve ambicije da izgradi karijeru. Ni prilika da ode od kue i pos
tane nezavisnija nije joj bila posebno primamljiva.
Kad s gorinom nije prizivala udnjom ispunjena seanja na onaj magini polju
bac, na bezbroj mirisa i boja koje je budio u njoj, utonula bi u sanjarenje o putovanju
u Ameriku, zemlju u kojoj je roena. Nije preterano udela da napusti sigurno poro
dino gnezdo svojih usvojitelja jer su oboje bili veoma popustljivi i nisu je strogo nad
zirali. Meutim, eznula je za sveom snagom novog sveta. Aurelija je esto imala
oseaj da joj Engleska ne prija.
Meutim, njene misli bi uvek odlutale do neznanca s vaara i uzbuenja zbog nje
govog poljupca. Onda bi utonula u jastuke, prinela vrhove prstiju usnama, a onda ih
spustila niz telo sve do klitorisa uzalud pokuavajui da zamisli kako ruka koja joj do
nosi uitak nije njena. U dubini due Aurelija nije mogla da se oslobodi oseaja da e
ga ponovo sresti. Plaila se da nee moi da je nae ako se bude odselila predaleko.
- ta da obuem za posetu advokatima? - upitala je Siv preko telefona vee pre za
kazanog sastanka. Sa otvorenog prozora na spratu videla je kako se poslednji zraci za
lazeeg sunca rastapaju na obzorju oblivajui kaldrmisane ulice, drvetom obloene
kue i komadi tamnog mora s leve strane. Noni vazduh je bio otar i okrepljuju.
- Neto elegantno. I jednostavno - predloila joj je prijateljica.
- Moje najbolje farmerke i blejzer? - upitala je Siv.
- Ne. Nikako ne sme da nosi teksas. Moda neku haljinu? Tako bi pokazala da si
ozbiljna.
Odabrala je usku suknju boje sleza s visokim strukom koju je pre est meseci nosila
na prisilnom venanju kolske drugarice koja je zatrudnela. Uz suknju je obukla belu
svilenu bluzu kako bi ostavila utisak uzdranosti. Odabrala je udobne, ravne cipele.
Siv je pristala da je pokriva u koli. Tog dana su radili novo gradivo, tako da njeno od
sustvo moda nee ni biti primeeno. Ali znala je da e se oseati neobino poto e
ceo dan provesti tako obuena.
28
 Putniki voz za London bio je pun i ona je celo putovanje prestajala drei se za
ipke. Oseala je blagu muninu u iekivanju sastanka s advokatom. Voz je na kraju
stao i putnici su izali na peron. Aurelija je osetila kako je nosi struja ljudskih tela.
Bila je poput beznaajne kapljice u monoj bujici ljudi koji ure na vane poslove i ju
tarnje sastanke. Poto joj je do sastanka ostalo jo sat vremena, reila je da od stanice
u Ulici Liverpul do Holborna ode peke umesto metroom. Prvo je stala da kupi kafu
od dvojice italijanskih ulinih prodavaa u Ulici Brafild. Njihovi razdragani povici
dok su mamili muterije i narandasti kiobran jedini su razbijali sivilo tog jutra.
Dok je ostavljala Siti za sobom, guva se proreivala poto je jutarnji pic proao.
Aurelija je panju usmerila na svoje okruenje. Posmatrala je kamene zidove starih
zgrada, glatke i blede, u otrom kontrastu s jarkim saksijama sa cveem to su visile s
nadstrenica gostionica ukraenih za turiste.
ekajui da se promene svetla na nizu semafora kod Holborn skvera kako bi kre
nula prema Feter Lejnu, Aurelija je zastala drei tamnozeleni kaput priljubljen uz
grudi. Posmatrala je saobraaj i tri crvena autobusa na sprat koja su se kretala branik
uz branik. Primetila je slab odraz pokreta u jednom od prozora autobusa. Brzo se
okrenula i uinilo joj se da je opazila priliku kako brzo nestaje iza ugla velike poslov
ne zgrade i odlazi u sporednu uliicu kao da pokuava da pobegne od njenog prodor
nog pogleda. Srce joj je zaigralo. Ubrzala je korak uputivi se prema Temzi. Osvrtala
se u jednakim razmacima ne bi li bilo ta uoila u sporoj gomili na ulici, ali uzalud.
Stigla je do sedita advokatske kancelarije koje je izgledalo kao velika, mirna oaza
u srcu uurbanog sveta i malo se opustila. Blag povetarac dopirao je s reke i oivlja
vao grane drvea kad je ugledala zgradu koju je traila. Recepcionerka, koja je liila
na direktorku njene kole, zapisala je njeno ime u registar i uvela je u ekaonicu.
- Gospodin Irving vas oekuje - rekla joj je jedna starija ena. - Ubrzo e vas primi
ti. - Prostrana, dobro provetrena i osvetljena odaja izgledala je kao predsoblje privatne
lekarske ordinacije, ali bez uobiajene kolekcije starih raskupusanih asopisa. Paljivo
potkresan bonsai nalazio se na tankoj staklenoj polici na suprotnom zidu. Aurelija je
popravila svoju usku suknju i pokuala da se pribere. Pogledom je preletala po prosto
riji trudei se da upije to vie pojedinosti.
Nije dugo ekala. Ubrzo se pojavio sredovean mukarac u odelu s tankim pruga
ma, tamnoplavoj koulji, srebrnastoj kravati, crvenim tregerima i crnim cipelama
uglanacanim tako da je mogla da se ogleda u njima. Rukovali su se. Bio je srednje vi
sine, nosio je naoare, a njegova gusta seda kosa do ramena zaeljana unazad bila je
u otrom kontrastu sa elom njegovom pojavom i krajnje neprikladna ako se uzmu u
obzir njegova profesija i godine.
- Gvilan Irving - predstavio se vrsto joj steui ruku. Dlan mu je bio neobino
hladan.
- Aurelija - odgovorila je. - Aurelija Karter. - Pre nekoliko godina odluila je da
uzme prezime svojih usvojitelja umesto prezimena svojih roditelja. Poto su je odgaji
29
li i bili tako divni prema njoj, elela je da im ukae potovanje i zahvali im.
- Znam - kazao je advokat. Pruio je ruku i pokazao joj da poe za njim.
Njegova kancelarija bila je prekoputa recepcije i mnogo manja nego to je Aurelija
oekivala. Gomile dosijea, hrpe papira i pravnih asopisa sakupljale su prainu na sve
strane. Zamolio ju je da sedne poto je sklonio neke fascikle sa stare kone fotelje s
tokiima ispred pretrpanog radnog stola. Seo je naspram nje i osmehnuo se s neobi
nom dobronamernom ljubaznou.
Proistio je grlo i pogledao Aureliju. - Naloeno mi je da stupim u kontakt s vama i
iznesem vam jednu ponudu, gospoice Karter - rekao je. - Naalost, moram vas upo
zoriti da neu moi da odgovorim ni na jedno pitanje koje ete sigurno poeleti da mi
postavite kasnije. Zbog toga vam se unapred izvinjavam. Tako mi je naloeno.
Aurelija je zbunjeno utala.
- Imate veoma velikodunog dobroinitelja - Rekao je Gvilan Irving sedei potpuno
uspravno u svojoj fotelji.
- Dobroinitelja?
- Mislim da ga to najbolje opisuje - odgovorio je.
- Nisam sigurna na ta mislite - odgovorila je Aurelija.
- Irving, Irving i Irving, firma u kojoj sam stariji partner, angaovana je da osnu
je fond na vae ime, a sredstva u tom fondu nimalo nisu beznaajna ako smem da pri
metim. Glavnica e vam biti u potpunosti dostupna na va dvadeset prvi roendan,
mada vam odgovarajue sume mogu biti isplaene i ranije ukoliko ispunite uslove
koji se odnose na va nastavak kolovanja.
Aurelija je sedela bez rei i obraivala ove informacije.
Ba kad je nameravala da postavi pitanje, sedokosi advokat je nastavio.
- Ne mogu vam otkriti identitet naeg klijenta jer je zahtevao da ostane anoniman.
- ekao je njen odgovor.
U glavi joj je vrilo kao u konici. Nije mogla da se seti nikog ko bi mogao da smisli
tako neto. Njeni staratelji uvek su vodili rauna o novcu, ali imali su veoma skromnu
uteevinu. Istina, nikad im nieg nije manjkalo. Osim njih, koliko je znala, nije imala
nikog drugog.
- Koliko? - htela je da zna.
Suma koju joj je naveo na trenutak ju je ostavila bez rei.
Videvi da Aurelija ne zna ta bi rekla, Gvilam Irving je dodao: - Sama kamata, a
postaraemo se da dobijete to povoljniju kamatnu stopu do vaeg dvadeset prvog ro
endana, bie dovoljna da pokrije trokove vaeg studentskog ivota, a, uveravam
vas, i mnogo vie od toga.
- Ovo je suludo - pobunila se Aurelija.
- Morate ispuniti dva vana uslova, a moja je dunost da vam ih saoptim. Narav
no, obezbediu vam i pisani primerak predloenog sporazuma pre nego to se rastane
mo. Prvi uslov je da upiete fakultet po svom izboru pre dvadeset prvog roendana. A
30
drugi uslov je... - Zastao je oklevajui. Aurelija ga je samo gledala. - Ne smete stupiti
u brak pre tog datuma.
Aurelija je osetila kako joj se grlo stee. Sve je bilo potpuno besmisleno. Ni na kraj
pameti joj nije bilo da stupi u brak u doglednoj budunosti; U njenom ivotu nije ni
bilo mukaraca.
- Ako bilo koji od ovih uslova prekrite, fond osnovan na vae ime bie automatski
ukinut. To moram da vam naglasim.
Glava joj je bila prepuna pitanja, ali ve je znala da nema svrhe postavljati ih, jer
joj advokat nita nee rei.
Irving joj je detaljno objasnio kako fond funkcionie i izneo uslove dogovora za
koje se eka samo njena odluka pa da stvar bude ozvaniena. Na njoj je samo da pris
tane. Potpisala je gomilu pravnih dokumenata kao u bunilu, ne trudei se ak ni da ih
podrobno proita.
Advokat ju je ispratio iz firme i stisnuo joj ruku.
- estitam, gospoice Karter. Vi ste veoma srena mlada ena.
* * *
Povetarac s reke je utihnuo i lie drvea pravilno rasporeenog oko sedita advokat
ske firme sad je jedva treperilo. Aureliji je itav svet delovao nestvarno.
Vratila se do eleznike stanice istim putem kojim je dola. Oamueno idui krca
tim londonskim ulicama, stigla je u Siti. Na uglu Biopsgejta osetila je da joj se sto
mak stee od gladi. Zaustavila se kod jedne od brojnih ulinih tezgi s voem i kupila
korpicu jagoda. Ponovo je osetila neiji pogled, koji kao da joj se probijao kroz poti
ljak. Naglo se okrenula ponovo proeta istom onom uznemirujuom, ali neobjanji
vom slutnjom da je neko prati ili posmatra. Meutim, nita nije opazila. Zagrizla je
soan crven plod, jo uvek paljivo zagledajui prolaznike. Ovo je stvaran ivot, a ne
nekakav triler. Sigurno je niko ne prati. Uostalom, zato bi je neko pratio?
Zapakovala je ostatak jagoda i stavila ih u torbicu pa krenula niza stepenice prema
eleznikoj stanici.
* * *
Njen voz prema obali ve je bio na peronu i dopola popunjen. Aurelija se smestila i
poela da razmilja o svemu to je jutros doivela pokuavajui da shvati okolnosti u
kojima se nala. Zaulo se obavetenje preko staninog razglasa, vrata vagona su se
zatvorila i voz je zatutnjao prugom. Pogledala je kroz prozor i opazila tamnu muku
priliku na peronu, koja je polako nestajala u daljini dok se voz udaljavao.
Aurelija je rasejano skrenula pogled i potraila maramicu u torbici. Vrhovi prstiju
su joj i dalje bili crveni, umrljani od jagoda.
Otkako je dobila pismo, Aurelija je sve vie vremena provodila etajui se du zali
va. Jo nije bila obavestila staratelje o svom novosteenom bogatstvu. Moda je tako
pokuavala da sve ostavi onako kako jeste, svesna da su promene sada neminovne. Siv

31
joj je esto pravila drutvo i te etnje su im postale redovne u nedeljna popodneva.
etale bi se nasipom do Old Leja, gde bi se zaustavile da pojedu ribu i krompirie, a
onda i sladoled u kornetu. Sedele bi i posmatrale bela jedra kako se njiu na blagim
talasima i dim koji se vio u nebo iz rafinerije nafte u Kenviju na drugoj obali reke.
Razgovarale su o budunosti, ali nikad nisu donosile vrste odluke. Razgovor bi
esto skrenuo na temu Aurelijinog fonda i onoga to bi mogla da uradi s tim novcem.
Siv je nasumino davala predloge izbacujui ih kao ongler.
- Mogla bi da kupi zoo-vrt - kazala je. - I da postane ukrotitelj lavova. A mogla bi
da nabavi i veliku jahtu - dodala je - pa da otplovimo na Madagaskar. Naravno, ja
bih bila prvi oficir na tvom brodu.
Aurelija je zaustavila ruku s krompiriem na pola puta do usta i stisnula usne raz
matrajui te neverovatne predloge. Nijednog trenutka nije bila sasvim sigurna da li je
njena prijateljica ozbiljna ili je samo zavitlava.
- Treba da zna da novac neu dobiti dok ne zavrim fakultet.
- Ali sme deo da potroi na obrazovanje, je li tako?
- Da, advokat je tako rekao. Deo novca je namenjen trokovima mog studiranja, a
kad zavrim fakultet, dobiu i ostatak i s njim u moi da radim ta god poelim.
- E pa, eto. Morae sebi da priuti krajnje udno obrazovanje. ta kae na kolu
roka? Ili na neki svemirski kamp. Moda kolovanje u inostranstvu?
Aurelija je slegnula ramenima. - Moda bih i mogla. Ali volim ovo mesto. Nedos
tajalo bi mi more.
Siv je uzdahnula. - Daba tebi sav taj novac - kazala je. - Ba te briga za njega, je li
tako?
- Pa, ta bi ti uradila s tim novcem?
- Otila bih u cirkusku kolu. Ima jedna takva u Americi. Ali ak i da imam novca,
roditelji mi ne bi dozvolili da se upiem. Hoe da se bavim neim praktinim. Moja
mama misli da treba da budem bolniarka.
Aurelija je prezrivo mrknula. - Ti bi bila najgora bolniarka na svetu. Rii bi mo
gao da bude bolniar. On se time ionako ve bavi, zar ne? - Znaajno je pogledala Si
vine dlanove i kolena s povredama od brojnih padova s improvizovanog trapeza.
Siv je ignorisala to peckanje. - Zato ne poe sa mnom? Uvek si govorila da eli
da ode u Ameriku. Da vidi gde si roena.
Aurelija je utala.
- O, za ime boga! - rekla je Siv dobro prozrevi da su misli njene prijateljice i dalje
usmerene na onog neznanca s vaara. - Nisi ga ak ni videla, a da ne pominjem to to
mu nisi uzela broj telefona. - utnula je jedan kamen u more. Uinila je to estoko da
bi naglasila koliko je besna.
* * *
Na kraju je Rii, ne govorei nita nijednoj od devojaka, saoptio Sivinim roditeljima

32
da bi ona mogla da se upie u kolu scenskih umetnosti u Berkliju. Iako je bila poet
nik na trapezu, roditelji su je godinama primoravali da pohaa asove baleta i stepo
vanja. To bi joj pomoglo da smisli jedinstvenu taku za prijemni ispit i izbori se za
kolarinu.
Rii je zaboravio svoju poetnu opinjenost Aurelijom im je Siv otpila prvi gutljaj
one tople okolade, od koje su joj ostali brkovi iznad gornje usne. Tada se bio sagnuo i
poljupcem joj uklonio okoladu. Kad mu je ukus cimeta i ostalih zaina preplavio
ula, bio je potpuno pometen. Preutno se sloio s Aurelijom da to pie ima ukus lju
bavi.
Siv je bila prava devojka za Rieg. Privukla ga je njena uroena vitalnost i magija
pokreta, zbog koje se inilo da je napola ljudsko bie, a napola vila. inilo mu se da bi
lekari, kada bi pregledali Siv, sigurno ustanovili da njenim venama tee krv crvenija i
vrelija nego kod drugih ljudi. Ali poto je oseao i njen unutranji nemir, znao je da
e je izgubiti upravo zbog onog to oboava kod nje. Siv je bila previe energina da
bi provela ivot u uspavanom gradiu na obali.
Aurelija je bila potpuno drugaija. Pomalo hladna, krhka i usporena. To se videlo u
svemu, od njene svetle puti do smeeplave nijanse njene kose koja joj se sputala niz
lea prava kao strela. Njih dve su zajedno izgledale kao jin i jang.
I tako je poela serija dugih razgovora izmeu Sivinih roditelja i Aurelijinih stara
telja. Na kraju su zakljuili da e Siv, ako je oni ne podre, svejedno otii na svoju
ruku, a ako Siv ve ide, onda bi i Aurelija trebalo da poe s njom.
Mesec dana kasnije avionske karte za devojke bile su kupljene, a njihovi koferi
spakovani. Nameravale su da pauziraju godinu dana. Oekivalo se da Aurelija za to
vreme konano odlui ta eli da studira, a Siv da se prijavi za polaganje prijemnog
ispita za kolu scenskih umetnosti. Roditelji su joj dozvolili da pokua samo jednom.
Dogovor je bio da se, ako ne uspe, upie u medicinsku kolu ili u neku drugu prakti
nu kolu po svom izboru.
Obema devojkama je obezbeen smetaj u centru San Franciska. Za Siv su organi
zovani i dodatni asovi s jednom penzionisanom profesorkom plesa koju je Rii naao
preko svojih vaarskih veza. Ona je nekad predavala u prestinoj koli umetnosti i
plesa u Sankt Peterburgu. Aurelija i Siv e deo stanarine pokriti pomaui u dranju
asova drugim uenicima i odravajui staru vilu na rubu Ouklanda u kojoj je profe
sorka ivela.
Siv je mrknula. Bili su u garai njenih roditelja. Rii je bio zauzet rezbarenjem fi
gurica od komada odbaenog drveta, a Siv je visila naglavake kao imi s jednog de
belog konopca. U garai je mirisalo na piljevinu.
- Hoe li poi sa mnom u San Francisko? - upitala ga je. Suza je pokuavala da joj
sklizne niz obraz, ali joj se zbog gravitacije i slana voda vraala u oi. Trepnula je.
Rii je zastao i vre stisnuo mesingom obloenu drku depnog noa u levoj ruci.

33
 - Razgovarali smo o tome - odgovorio je.
- Mogao bi da doe brodom - nije se predavala Siv.
- Videemo - odvratio je i nastavio da oprezno doteruje lice drvene lutke.
Rii se mnogo plaio visine. Nikad nije bio van Engleske i nije imao nikakvu elju
da krene putem kojim je otila veina njegovih prijatelja s vaara. Svi oni su s prodaje
karata preli na nastupe na tulama, ili u dobro plaene timove koji su odravali pa
noramske tokove i drugu maineriju balansirajui na kranovima ili visei u vazduhu
prikaeni na uad.
Zbog tog straha postao je izuzetno vet s konopcima, ali samo dok vrsto stoji na
tlu. Bio je majstor u vezivanju vorova i dobacivanju smotanih konopaca kolegama
koje su radile iznad njega.
- Neki moji prijatelji s vaara idueg vikenda prave zabavu. U Bristolu - nastavio je
Rii veto menjajui temu. - Tamo e biti i nekoliko izvoaa koji su studirali u Ame
rici. Sad su na britanskoj turneji. Zato i vas dve ne biste dole? A ti bi to mogla da is
koristi i kao oprotajnu zabavu.
Siv je ritmino zanjihala nogama napred-nazad pa se konopac zaljuljao.
- Nisam sigurna da e druenje s cirkusantima prijati Aureliji - odgovorila je Siv. -
Samo e jo vie razmiljati o gospodinu Bezimenom.
Poto vie nije bilo kolskih obaveza koje bi je zaokupile i kako je radila samo su
botom ujutro i jedno popodne tokom nedelje, Aurelija je sve dublje tonula u potite
nost. Plaila se da e se njeni staratelji zabrinuti ako im ispria o svom tajanstvenom
dobroinitelju. Zato se dogovorila s advokatom Gvilamom Irvingom da pozove Loru i
Dona i ubedi ih kako je Aurelija nasledila poveu sumu od jednog veoma dalekog,
preminulog roaka, iz porodine grane za koju je Aurelija znala da nema kontakta s
njenim starateljima. Bila je to bezazlena la, a moda ak nije bila ni daleko od istine.
Saznavi to, ushieni par je odmah odvojio povei deo novca za Aurelijino putovanje i
trokove studiranja. Onda su odustali od kredita za trokove Aurelijinog puta u inos
transtvo.
Ljubazni stari advokat je oduevljeno prihvatio da izvede ovu varku, a Aurelija mu
je zbog tog trika postala najdraa klijentkinja. Ne samo da je ceo sluaj bio krajnje
primamljiv, a devojka mlada i lepa, ve je ona predstavljala i osveavajuu promenu u
moru samoivih, uobraenih gnjavatora s kakvim je obino radio kad bi mu bio pove
ren zadatak raspodele bogatstva naslednicima i drugim korisnicima.
Aureliji je pak bilo neprijatno to je lagala staratelje. Njeno raspoloenje je i dalje
lebdelo izmeu uzbuenja zbog predstojeeg putovanja u inostranstvo i uznemiruju
eg oseaja da bi trebalo da ostane u Engleskoj, kao da ju je poljubac onog neznanca
prikovao za tu zemlju.
- Misli li da su oba ova sluaja nekim udom povezana? - upitala je Siv Rieg kad
Aurelija nije mogla da ih uje. Pored Siv, Rii je jedini znao za iznenadnu sreu koja
je zadesila Aureliju, kao i za poljubac.
34
 - Novac je sigurno ostavio neki roak - odgovorio je Rii. - Moda i njeni pravi ro
ditelji. U tom sluaju bi tip koji ju je poljubio bio njen... Pa, to jednostavno ne bi bilo
u redu.
U svakom sluaju - zakljuio je - prijae joj da skrene misli sa svega toga.
Siv se saglasila i Aurelija je pristala da poe s njima na zabavu, iako je bila neobi
no zlovoljna.
Ve je bio mrak kad su krenule za Bristol. Nijedna od devojaka nije htela da izosta
ne s posla u subotu i obe su provele dosta vremena spremajui kostime za taj masken
bal.
- Bajke? Kakva je to tema za maskenbal na kom e biti gomila frajera? - pitala je
Siv Rieg kad joj je rekao o kakvoj se zabavi radi.
- Nisu to bilo kakvi frajeri - odgovorio joj je Rii.
Siv se maskirala u jednog od izgubljenih deaka iz Petra Pana. Nosila je iseene
smee hulahopke, a kratku kosu gelom oblikovala u krestu. Aurelija se odlula za Cr
venkapu i najvei deo popodneva je provela uvijajui kosu u lokne.
- Doavola - kazala je mrtei se na ogledalo - vie liim na Zlatokosu. - Vrelina
kao da je istakla plavu nijansu njene inae rikastosmee kose. Ili joj, moda, samo
zbog igre svetlosti lokne deluju svetlije.
- Ja sam onda mogla da budem jedan od tri medveda - prokomentarisala je Siv - ali
to uopte ne bi bilo ovako zabavno. - Otvorila je prozor i ispalila jednu od svojih la
nih strela prema rasklimanom starom automobilu Rieg, koji je dolazio kolskim prila
zom po njih, i to iz Londona. Planirali su vonju do odredita uz razgledanje krajoli
ka, uglavnom du june obale. Tako bi iskoristili ceo vikend i pretvorili ga u uzbudlji
vo putovanje.
- Hej, budi oprezna s tim - povikao je. - Dobro znam kakav si strelac.
- Namerno sam te promaila - odvratila je dok se on saginjao da pokupi strelu koja
mu je pala malo ispred kola.
Aurelija je retko putovala kolima. Njeni staratelji su bili zakleti borci za ouvanje
ivotne sredine i zbog toga nisu hteli da kupuju kola. Umesto toga koristili su bicikle
ili putovali vozom. Brzo je zadremala dok je vreva gradskih ulica ostajala za njima.
Poela je da mrmlja i trza se dok su joj se misli mutile. To nisu primetili ni Siv ni Rii
jer su oboje uivali u muzici koja je dopirala iz zvunika.
Trgnula se s lirikom kad ju je Siv prodrmala.
- Tu smo, srce. Jesi li dobro?
- Da, naravno - odgovorila je Aurelija usiljeno se nasmeivi. Oseaj da je neko po
smatra postao je jo jai. Sad joj se inilo da joj je neko prodro i u snove. Bilo je jasno
da su dogaaji iz prethodna dva meseca poeli udno da utiu na njen mozak.
Usne su joj bile suve. Prela je jezikom preko njih i osetila ukus nara.
I setila se poljupca.
U tami.
35
 Francuska 1788.
Nemiri su se brzo irili zemljom. Zbog ogromne nejednakosti francusko drutvo je po
elo da se raspada.
Savet Bala je prvobitno planirao da proslava bude organizovana u malom zamku
na sat vonje od Pariza, iji je vlasnik bio jedan od lanova Saveta. Meutim, uticajni
savetnici s kraljevskog dvora predloili su udaljenije mesto, smatrajui ga pogodnijim
jer bi tako izbegli suvinu panju. Na kraju su se odluili za imanje na jugu zemlje, ni
zvodno od sruenog avinjonskog mosta. Bila je to letnja rezidencija nekog dalekog
srodnika kraljevske porodice. Stavljena je na potpuno raspolaganje Savetu. Sve sluge s
imanja dobile su nekoliko slobodnih nedelja. Zamenilo ih je osoblje Bala kako bi ono
to e se tu deavati ostalo pod velom tajne.
To imanje je bilo i dovoljno osamljeno i dovoljno imuno. Bilo je oivieno visokim
zidovima zaraslim u puzavice i razno sredozemno bilje. Zahvaljujui tome, dolazak
izvoaa, gostiju i posluge nee biti primeen u oblinjem gradu tokom neophodnih
priprema za veliku no.
Nekoliko meseci ranije, Oriola je dovedena u Avinjon i smetena u kuu jednog
oboavaoca Bala, iz koje se kamenom moglo dobaciti do impozantne gromade papske
palate. Njena obuka i doterivanje su se pojaali tokom priprema za no jesenje rav
nodnevice. Tada e se, kao deo godinjeg rituala koji se od pamtiveka odrava na dan
kad obdanica i no traju jednako, odrati Bal.
Do dananjeg dana opstala je legenda da ovaj obiaj datira jo iz drevnog Egipta i
vremena Kleopatre, ali niko od onih koji su danas bili ukljueni u tu svetkovinu nije
znao pravo poreklo Bala. Niko nije znao ni da li je nastao kao verski ritual koji su
smislili neposluni svetenici u nekom od brojnih bogomolja rasutih po pustinji, ili
kao paganska proslava potpuno drugaije prirode.
Kad se nije pripremala za Bal, Oriola je slobodno vreme provodila vezui ili svira
jui embalo. I za jedno i za drugo imala je brojne uitelje, koji su svi odreda bili pod
maskama. Ba kao i tajnovit i uglavnom utljiv svet to ju je nadgledao svuda u kui
dok je ekala sudbonosni dan, koji se brzo primicao. Svi oni su bili pouzdani sledbeni
ci Bala. Njihove posebne vetine su koriene kad god je to zahtevala proslava rav
nodnevice. Bila je to grupa neznanaca koji su vodili rauna o svakoj njenoj potrebi,
izotravali joj um i jaali telo, usaivali u nju svaki detalj rituala koji je dolazio. Ori
olu je veoma jedilo to niko od tih slugu i uvara nije dozvolio sebi da se zblii s

36
njom. Sve se svodilo na osnovnu komunikaciju, uputstva, savete i lekcije. Bila je
usamljena. Njeno detinjstvo i ivot kojim je ivela pre nego to je odabrana pretvarali
su se u daleke uspomene.
im je stigla tamo, naredili su joj da uvek nosi najfiniju odeu, teke haljine ukra
ene sloenim vezom i protkane zlatom, uske korsete, koji su joj brutalno stezali struk
prisiljavajui je da lea uvek dri pravo, ak i u trenucima dokolice. Kosa joj je padala
na ramena u gustim zlatnim uvojcima. Slugama je izjutra trebala itava venost da ih
naprave jer su joj svake veeri pred spavanje kroz kosu provlaili etku po stotinu i
vie puta. inilo joj se da je stalno izloena budnom oku posmatraa, kao da su je
spremali da je predstave na dvoru. Nije joj bilo prijatno ni u tesnim konim izmama
do iznad glenjeva, koje je takoe morala stalno da nosi. Bile su elegantne, ali ne
udobne. Bilo je dana kad bi, da je sama mogla da odluuje o tome, vie volela da luta
naokolo bosonoga, da svoje visoko, vitko telo oslobodi tesne odee i pusti male grudi
da nesputano diu.
Zato niko nije hteo da odgovori na muna pitanja koja joj nisu davala mira i ne
prestano je izjedala? Zato su njeni roditelji pristali na tu pogodbu i predali je u ruke
slubenika Bala?
Noi su joj bile ispunjene udnim i uznemirujuim snovima kakve nikad ranije
nije sanjala. Imala je utisak da joj u hranu i pie stavljaju neto ime upravljaju nje
nim mislima i usmeravaju ih ka novim, ranije nezamislivim temama. Oriola bi se pro
budila rano, s okovratnikom none koulje mokrim od znoja, dok su joj kroz glavu jo
uvek prolazile jasne slike leda, vatre i saiueg sunca. Misli su joj se vrtele u grozni
avim kovitlacima dok je polako gubila dodir sa stvarnou.
Meutim, retko je imala dovoljno vremena da se posveti razmiljanjima o jezivim
slikama od prethodne noi. Ujutru su joj sluge uvek ulazile u odaje dok se jo borila
da povrati dah. Onda su bez rei prelazili na posao. Menjali su posteljinu, svlaili je,
kupali, hranili i odevali. Sada je ve bila navikla da svakodnevno nosi svilu i zlato, te
ke haljine s bogatim naborima i fine bele arape koje su joj dosezale do polovine
mlenobelih butina. Posle toga, sluge su je pratile do odaja gde se odvijala njena obu
ka. Onda je ponovo morala da se usredsredi na svaku pojedinost rituala, da otrese pa
uinu sna i nejasnih seanja na njega.
I tako iz dana u dan.
Sve do ravnodnevice.
* * *
Oriola je dotad ve bila izgubila oseaj za vreme. Kad se probudila tog jutra, prvo se
iznenadila to je no prola bez ikakih snova. Bila je to prijatna oaza mira. Otvorila je
oi, zakiljila na sunevu svetlost koja se probijala kroz odkrinute prozore i shvatila
da je neko ve razmaknuo teko zavese. Jedna prilika je nakratko zaklonila svetlost i
ona zakilji. Bila je to matrona, nadzornica posluge. Obuena u svoju najbolju odeu.

37
 - Doao je taj dan - kazala je matrona. - Mora nam osvetlati obraz.
Oriola je trepnula.
- Reeno nam je da je markiz organizovao ovogodinju sveanost i obred. To je ve
lika ast za nas - nastavila je.
Oriola je ula razne glasine o markizu. Nisu sve bile lepe. Mnogi su govorili da je
nastran i izopaen.
- Ustani.
Svukli su prekrivae s kreveta i Oriola je osetila isto milovanje jutarnjeg povetar
ca koji je dopirao kroz prozore budei joj ula. Nebo je bilo plavo, bez ijednog obla
ka. Stresla se.
Pod budnim okom matrone i maskiranih slugu, nezgrapno se izvukla iz kreveta.
Kako se nala na nogama, ene su je utke okruile i skinule joj spavaicu, a ona je
samo podigla ruke kako bi im olakala posao.
Tako nagu odveli su je u susednu odaju s bakarnom kadom, iz koje se dizala topla
miriljava para. Oprezno je umoila noni prst u vodu i uverila se da je ba kako tre
ba, ni pretopla ni previe hladna. Onda je spremno zakoraila u kupku. Zamurila je
pa zadrhtavi i uzdahnuvi saekala da joj sluavke poliju ramena okrepljujuom vo
dom.
Dok su je dva para vetih ruku sapunala i polivala vodom, Oriola je otvorila oi i
videla da je matrona ispitivaki posmatra i procenjuje mo njenog nagog tela i prija
tan sklad njenih oblina, crta lica i svetle puti.
Iza nje se zaulo komeanje. Neko je uao u odaju. Nagonski je poelela da se okre
ne i vidi ko je to, ali matrona ju je otro pogledala pravo u oi zabranivi joj da mrd
ne. Osetila je ruku nekog neznanca na zadnjici, zatim na ramenima i uskom prorezu
izmeu guzova. Kao trgovac koji procenjuje izloenu robu. To je sigurno muka aka.
On se nakaljao s odobravanjem i okrenuo je k sebi dok su slukinje spirale tanak sloj
sapunice s nje. To je bio njen stric, koga su zaduili da se stara o njoj nakon to je
odabrana.
Oriola se zaprepastila. Poelela je da zakloni grudi i meunoje od njegovog pogle
da, ali znala je da joj pravila zabranjuju da prikriva svoju golotinju. Osetila je kako cr
veni i kako joj se u stomaku stee vor.
Stric je sada stajao pored matrone. Oboje su je utke i pomno posmatrali. Na nje
govim tankim usnama zatitrao je dvosmislen osmeh. Nosio je svoju najbolju periku i
vojnu uniformu s ordenjem za zasluge steenim u panskom ratu za nezavisnost.
Dok su je slukinje brisale, ukoeno je stajala izloena temeljnom, hladnom proce
njivanju. Zadovoljni onim to su videli, njeni uvar su iznenada izali. Prepustili su je
brizi uurbanih slukinja, koje su joj sada puderisale telo od glave do pete sve dok nije
izgledala kao da je od porcelana. Stopala su joj jo bila u mlakoj vodi u bakarnoj kadi.
Kad ju je neko dodirnuo po ramenu, bilo joj je jasno da treba da izae iz kade i
vrati se u spavau sobu. Tamo joj je naloeno da, i dalje potpuno naga, sedne u fotelju
38
tapaciranu damastom. Druga grupa slukinja, lica delimino zaklonjenih crnim domi
no maskama, poela je da joj elja kosu navie sve dok nije izgledala kao mona eks
plozija plavih kovrda koje se poput krune uzdiu iznad njenog nenog lica. Pomou
losiona i krema, kosu su joj podigli u punu nalik konici. Slinu frizuru imala je Ma
rija Antoaneta kad su je pre dve-tri godine roditelji odveli na dvor, gde je preko pola
sale ugledala kralja.
Slukinje su je celo jutro na smenu doterivale. Na nago telo nanosile su joj slojeve
belih, miriljavih pudera sve dok taj snenobeli prah nije izgledao kao druga koa ili
prozirna odea. Dali su joj da popije sirup od ruine vodice, ali ne i vrstu hranu.
Onda su joj naneli ru na bradavice. Poto su joj pincetama dovele obrve do savrens
tva, ene su prele na njeno meunoje. Podiale su joj bun i uz bolno upkanje
oblikovale ga tako da je ostala samo brazda, toliko tanka da je, kad bi pogledala nani
e, videla svoje usmine.
Oriola im se prepustila. Misli su joj dokono lutale dok je pokuavala da ih skrene s
predstojee noi. Trudila se da zanemari peckanje svaki put kad bi je upnuli na tom
osetljivom, intimnom delu tela.
Dali su joj olju aromatinog aja i naredili joj da ga popije.
- Ovo e ti pomoi da zaspi - rekli su. Za tim je zaista eznula posle nekoliko sati
kupanja i priprema. Sad joj je elo telo bilo naminkano, doterano, a svaki nerv nati
movan i napet od iekivanja.
Pie je imalo udan ukus, shvatila je Oriola dok su je paljivo prenosili u krevet.
Brzo je utonula u dubok san.
* * *
Negde u dubini uma, bila je svesna da su je probudili iz dremea kad je pala no, za
tim su je umotali u meku i toplu tkaninu i dugo vozili koijom. Sve je bilo kao u dale
kom snu u kom je istovremeno uestvovala i posmatrala sa strane.
Odagnala je pospanost iz oiju.
Kamena dvorana bila je ogromna, osvetljena koncentrinim krugovima baklji koje
su blistvo buktale na sve strane bacajui titravu svetlost na spektakl koji se odvijao is
pod njih. Bila je opruena na barunastoj sofi, na jednom od balkona s pogledom na
prostranu salu. Dok se san lagano povlaio, Oriola je osetila otar, probadajui bol u
bradavicama, a zatim i u meunoju. Brzo je smakla providan svileni ogrta sa sebe i
zaprepastila se otkrivi da su joj intimni delovi tela ukraeni tamnonarandastim ka
meniima. Prepoznala je ilibar. Isprva se uplaila da su joj probuili kou ne bi li ga
privrstili, ali je odahnula, uvidevi da je samo prikaen otrim tipaljkama koje su je
bolno ujedale. Na to je niko nije pripremio.
Dok su joj se ula polako budila, Oriola se zapitala koliko je dugo spavala. Usred
sredila se na bol onako kako su je uili i on se polako pretopio u udan oblik zadovolj
stva. Blag talas uitka prostrujao joj je s vrha grudi i meunoja, nakupivi joj se u

39
dnu stomaka, a onda ponovo krenuo navie ka usnama, stigavi na kraju do uma na
draujui joj svaki ivac. Uzdrhtala je. Onda je shvatila da je potpuno naga s razmak
nutim ogrtaem. Meutim, odozdo niko nije gledao u nju, a na balkonu je bila sama.
Preklopila je rubove ogrtaa. Poto je bio skoro providan, znala je da nije trenutak za
stidljivost. Bila je svesna da e kasnije neizbeno biti potpuno gola. Tokom nedelja
obuke, pripremila se za to.
Iz dubine kamene dvorane do nje je doprla muzika.
Podigla se, sela uspravno i pogledala nanie dok joj je do uiju dopirao zvuk timo
vanja muzikih instrumenata.
Na suprotnom kraju dvorane nalazio se podijum s gudakim kvartetom. Na Orioli
no iznenaenje, sve etvoro muziara bili su potpuno nagi. Primetila je da na sebi
imaju samo ravne istonjake papue, koje su im titile stopala od hladnoe kamenog
poda. Onda je shvatila da i sama nosi takvu obuu. Panju su joj privukli udovi dvoji
ce muziara. Bili su tamniji od njihovih tela i izazivaki su se njihali meu nogama.
Meutim, bili su predaleko da bi mogla jasno da ih vidi. Oriola se izvila i nagnula pre
ko balkonske ograde da bi bolje videla kad je timovanje prestalo. Muziari su zauzeli
svoja mesta. Violonelistkinja bujne rie kose stezala je teak instrument izmeu buti
na.
Zasvirali sua. Melodija joj je u poetku delovala nepoznato. Bila je spora, umiriva
la joj je ula i stvarala zavodljivu atmosferu koja je prekrila dvoranu poput plata. Ni
malo nije liila na muziku izvoenu na dvoru ili po salonima koje su poseivali njeni
roditelji, a ponekad i nju vodili. Zvuala je pomalo egipatski.
Odozdo se zaue prigueni spori koraci. Ustala je sa sofe i provirila preko balkona.
Desetak parova plesalo je u dvorani. ene su bile u udnovatim ruiastim suknjama
koje su se u naborima irile od struka nanie nalik na piramide. Mukarci su bili u
uskim pantalonama odgovarajue boje. Od struka navie na sebi nisu imali nita osim
tankih traka koje su drale ono to su nosili ispod pojasa. Oriola je zadrala dah dok
je pratila njihove ritualne pokrete. Gledala je kako prave sloene plesne pokrete, izvo
dei figure obrednog udvaranja. U jednom trenutku mahnito su se vrteli, lako se dodi
rujui vrhovima prstiju, a ve u sledeem su bili razdvojeni i kruili jedni oko drugih
kao grabljivice koje vrebaju plen. Onda su se primakli, dah im se meao dok su se
bezmalo dodirivali usnama, da bi se zatim ponovo razdvojili. Ritam muzike se ubrzao,
plesai su ga pratili.
Tek tada se izmaglica sna konano potpuno podigla s Oriolinog uma i ona se setila
ta e se dogoditi.
Pored nje se niotkud pojavio maskirani sluga i dao joj kristalnu au punu vina.
Ona ju je prinela usnama. Vino je bilo teko, zemljanog ukusa, a dok joj se slivalo niz
grlo, osetila je njegovu jainu i opojnost. Kad joj je tenost stigla do stomaka, toplota
izunutra pretvorila se u plamen i tinjajui bol od ukrasnih tipaljki pretakao se u za
dovoljstvo. Sluga se udaljio, a Oriolinu panju je ponovo privukao podijum u velikoj
40
dvorani ispod nje.
Plesai su se kretali usporeno, ali posle svake nove faze plesa inilo se da se povla
e prema zidovima ostavljajui prazninu u sreditu sale.
Jedna ena se probila izmeu plesaa i korak po korak dola do sredita kruga koji
su oni postepeno naputali. Bila je neobino visoka u poreenju sa ostalim, u crnom
od glave do pete. Drsko tanak svileni ogrta lelujao joj je oko tela poput vode iji su
talasi blago podrhtavali sa svakim njenim pokretom. Kad je zauzela mesto u sreditu
plesne figure, stala je raskoraenih nogu i podigla ruke. Istetovirano lice joj je bilo
nestvarno lepo i odisalo je spokojstvom i mudrou.
Muziari su prestali da sviraju, ali su ostali na mestu, sada u ulozi gledalaca.
Na suprotnom kraju dvorane otvorila su se vrata koja Oriola dotad nije bila prime
tila. Njihovo tamno drvo potpuno se stapalo s kamenim zidom. est slukinja s ma
skama domina zakoraile su na podijum u pratnji krupnog mukarca. Oriola je ak i
sa te daljine mogla da vidi njegovu raskonu odeu. Zlatne niti, skupe tkanine i kroj
kao saliven, pristajali su njegovom dostojanstvenom dranju. Preko perike je nosio
krunu, a lice mu je bilo zaklonjeno velom. Oriola je na trenutak pomislila da je to je
res, jer samo kralj sme da nosi krunu. Onda je primetila da uska kruna nije nainjena
od zlata ili nekog drugog dragocenog metala, ve od drveta, siunih belih cvetova i
lia, kao paganski ukrasi za glavu. Njeni delovi bili su veto spleteni u celinu. Iako
mu se lice nije videlo, mukarac je zraio snagom i moi.
Stao je nasred dvorane okrenuvi se prema visokoj eni u crnoj odei.
Oriola je videla kako se otvara niz manjih vrata du zidova kamene dvorane. Na
hrupilo je mnotvo sveta zauzimajui mesto du krunog kamenog zida. I njihova
odea je bila kitnjasta i raskona. Naas joj se uinilo da je meu njima prepoznala
svoje roditelje, ali panju su joj ubrzo privukli pokreti ene u crnom.
Ona je spustila ruke mukarcu na ramena kao da ga blagosilja ili pozdravlja.
Na taj znak, est slukinja su ga okruile kao ivi zid i poele da ga opsluuju.
Prvo se jedna propela na prste i sveanim pokretima skinula krunu. Drala ju je iz
nad njegove glave dok mu je druga skidala napuderisanu periku. Onda su mu opet
stavile krunu. Lice mu je sve vreme bilo pokriveno velom.
Slukinja mu je potom raskopala okovratnik, a onda i koulju. Druga ju je skinula
otkrivi njegov maljavi torzo. U publici je zavladala tiina.
Jedna slukinja mu je prila spreda i stala izmeu njega i ene u crnom. Spustila se
na kolena i poela da mu otkopava pantalone. Kad je zavrila, skinula ih je jednim
teatralnim pokretom i oslobodila njegov ogroman ud. Orioli je zastao dah. Uinilo joj
se da uje priguene uzdahe meu posmatraima.
Na sebi je imao jo samo uglaane duboke izme, koje su se presijavale pod sve
tlou baklji.
Oriola je progutala. U gospodaru ceremonije bilo je neeg kraljevskog i ivotinj
skog, ak zverskog. Srce joj je sve bre tuklo.
41
 ena u crnom, gospodarica Bala, pljesnula je rukama i slukinje su se ponizno uda
ljile.
Prila je mukarcu i Oriola je opazila kako svi zadravaju dah.
Gudalo riokose violonelistkinje tromo je milovalo ice i dubok, melanholian
ton ispunio je dvoranu.
Gospodarica je posegnula za gospodarevim udom koji u njenoj ruci oive, tvrd kao
kamen. Pod njenim prstima postao je jo vei.
Oriola nije mogla da odvoji pogled od tog prizora.
Onda je ena u crnom kleknula i stavila ga u usta.
Orioli se oteo zapanjen uzdah.
Neko ju je kucnuo po ramenu i ona se okrenula, iako je bila opinjena prizorom u
dvorani i oseala da ne sme da propusti ni trenutak rituala.
To je bio markiz. Prepoznala ga je na osnovu malog portreta koji je ukraavao ko
rice jedne od njegovih knjiga. Matrona joj je nedavno naredila da je proita kako bi
nauila neto o ljudskom telu i njegovim nagonima. Oriola je tom knjigom bila zgro
ena i, pre svega, duboko uznemirena.
Markiz je bio u jarkoj odei kao Puliinela. Uska odea nije pristajala njegovom
punakom telu.
- Sad - proaptao je. - Kucnuo je as.
Oriola je ustala. Pocrvenela dok je pogledom upijao njeno nago telo.
Ponudio joj je ruku da je povede, ali ona je odbila i pola za njim.
Izali su s balkona i krenuli dugim, spiralnim stepenitem od kamena. Du stepeni
ca su tinjale baklje kao putokazi. Kad su stigli u ovalnu dvoranu, nalik predvorju,
markiz ju je ostavio.
- Saekaj ovde.
Oriola je nemo stajala drhtei. Upinjala se da uje violonelo, muzika je zamrla iza
debelih kamenih zidova koji su je razdvajali od dvorane.
Vrata ispred nje najzad se polako otvorie i okupljeni se razmakoe omoguivi joj
da vidi enu u crnom kako klei ispred mukarca i pui mu, revnosno i strastveno.
Neko ju je potapao po leima i Oriola je krenula.
Dok je prelazila prag, neko joj je svukao svileni ogrta te je produila potpuno
naga. Na sebi je imala samo meke papue i nakit koji joj je provokativno ukraavao
najintimnije delove tela.
Koliko god elela, nije bila u stanju da gleda nikud osim ispred sebe. Priseala se
lekcija nauenih prethodnih meseci, pria o izvoenju tog rituala i sudbini koja je
eka. Zato je nestrpljivo ali i sa zebnjom iekivala ono to sledi.
- Sad - apnuo je neko iza nje i ta re se prenela na stotine usana koje su kao skare
dan hor ponovile: - Sad.
Stigla je do gospodara i gospodarice. ena se bila povukla i pred Oriolom se ukaza
gospodarev ud, svetlucav od njene pljuvake. Izbliza je bio prelep i zastrauju, ta
42
man, nabrekao, moan i opasan, i pozivao ju je. Ali Oriola je znala da ga te veeri
nee osetiti u ustima.
etvorica plesaa iji je ceremonijalni nastup ranije gledala, prili su joj s lea.
Gospodarica joj je nestala iz vidokruga. Pred njom je bio samo gospodar, moan i ve
lianstven.
Plesai su je uhvatili u istom trenutku, dvojica za ramena, a dvojica za listove, i po
digli je. Razmakli su joj noge, a ona se zajapurila kad je shvatila koliko je vlana.
Gospodar je zauzeo poloaj i plesai su je spustili, namestivi je na njegov ud.
Oriola ga je oseala i svakim miiem se napinjala da ga obuhvati. Kao daju je elu
ispunio. Bio je to istovremeno napad i predaja. Sklopila je oi i prepustila se slados
trau koje joj je obuzelo telo.
Plesai su se udaljili, a ona je osetila gospodareve ruke kako joj obuhvataju guzove.
Poeo je da se kree u njoj, ritmino i neumoljivo. Ona je s radou doekivala svaki
njegov pokret.
Od alostivih tonova violonela muzika se izvila u kreendo vriteih violina.
Kvartet je poleteo na krilima melodije sve dok se svaki ton nije uskladio s gospodare
vim nasrtajima.
Oriola nije znala koliko je trajalo, ali vrisak koji je bujao u njoj na kraju se probio
na povrinu.
Ne mogavi vie da obuzda prenadraena, kriknula je.
Bio je to vrisak zadovoljstva.
S gospodarem ju je sada spajao samo njegov ud. Vie je nije pridravao rukama.
Umalo se onesvestila dok ju je orgazam kidao, ali uspela je da se pribere i pogleda ga.
U meuvremenu je skinuo veo te mu je prvi put videla lice. Bilo je lepo, divlje, ali pri
jatno.
Kad je izvadio ud iz njenog meunoja rekao je: - Gotovo je, Oriola, ti e biti nova
gospodarica. Ali najpre - tetoviranje.
Sledee godine revolucija je protutnjala zemljom i Bal se nekoliko decenija nee
vratiti ni u Francusku ni u ratovima rastrzanu Evropu.

43
 3.
Kap krvi
- Je li ono crkva? - upitala je Aurelija Siv dok su prilazile tekim drvenim vratima.
Rii je povukao ue starinskog zvona da bi objavio njihov dolazak. Glasan smeh i
buna muzika uli su se i na ulici, to je bila udna suprotnost zvonkoj jeci mesinga.
- Ovo je preureena kapela - odgovorio je Rii kad su se vrata otvorila. - Strava, a?
- Dobro doli! Sjajni kostimi! Upravo ono to nam treba - rekao je mukarac koji ih
je doekao. Bio je nii od Rieg, ali tako ivahan i veseo izgledao je krupnije nego to
jeste. Krajevi kose bili su mu ofarbani u blistavoljubiastu, ali to se jedva videlo kroz
ipkanu kapicu koja mu je pokrivala glavu. Nosio je letnju haljinu i nabranu kecelju.
Mahao je varjaom kao da dri arobni tapi.
- Ui, ui - pozvao je Aureliju sa irokim osmehom. - Ja sam baka, a ovo je vuk. -
Pokazao je prema mladiu koji je stajao pored njega, odeven u najbezazleniji kostim
vuka koji je Aurelija mogla da zamisli: sme filcani kombinezon s velikim ovalnim
belim umetkom na stomaku. Nekoliko uperaka smee dlake tralo mu je s kapuljae
ukraene oklembeenina uima od filca i onjacima.
Vuk se nasmeio Aureliji pokazujui par sekutia mnogo duih od ostalih zuba. To
je bilo jo upadljivije jer mu je kapuljaa skrivala deo lica. Zbog toga je delovao prete
e, iako mu je ostatak kostima bio kao iz crtanog filma.
- Uh! - otelo se Siv. - Koliki su ti zubi!
- To je da bih ti se lepe nasmeio - odgovorio je vuk jo vie se iscerivi.
Aurelija je potisnula drhtavicu. U kapeli je bilo hladno, a ona se obukla da ostavi
utisak, a ne da joj bude prijatno. Nosila je tanku ipkanu bluzu s odgovarajuom suk
njom i lagani crveni plat od pamuka, koji je broem privrstila oko vrata, ali ruke su
joj ostajale otkrivene. Zaalila je to nije posluala Siv i obukla hulahopke ispod suk
nje. Kad zabava bude u punom jeku, niko nee primetiti ko je kostimiran, a ko nije,
rekla joj je Siv. Ali Aurelija je uvek vodila rauna o detaljima i zato je krenula golih
nogu, navukavi samo bele arapice i bledoruiaste baletanke.
Siv je, s druge strane, bila polugola. Nosila je iscepane smee hulahopke i crni
grudnjak ispod prsluka od teksasa koji je pozajmila od Rieg i, uprkos njegovim pro
testima, veto ga isekla. Ruke, listovi i torzo bili su joj goli, ali nije se jeila od hladno
e. Pre je mogla da proe kao minijaturni Rambo nego kao jedan od izgubljenih dea

44
ka, to joj je bila namera.
- ta ima u korpi? - upitao je vuk.
- Cvee - odgovorila je Aurelija podiui poklopac Lorine pletene korpe za izlet
kako bi pokazala rue i lale koje je tog jutra kupila na pijaci.
Vuk je sagnuo glavu i onjuio. - Divno - rekao je.
Cvee se malo zgnjeilo tokom putovanja te je jae mirisalo. Kad je Aurelija otvo
rila korpu, tako ju je zapahnuo da joj se uinilo da nosi itavu batu.
- Da li ja to vidim jo jednog izgubljenog deaka? - umeao se neko. Glas je dopi
rao sa stepenita iza njih, odakle je jedan mladi visio naglavake drei se nogama za
ogradu. Bio je sav u razliitim nijansama zelene, a na glavi je imao eir sa zvonom
na vrhu. Ono je zazvonilo kad se spustio niz ogradu stepenita i meko doskoio na
pod. Bio je bosonog, a prsti na rukama i nogama, kao i nokti, bili su mu ofarbani u
jarku boju limete, kakvu je Siv esto nosila.
- Ja sam Pi-Dej - rekao je potpuno usmerivi panju na Siv.
- Ja sam Niska - odvratila je Siv koristei nadimak kojim ju je Rii esto oslovlja
vao iz milote.
- Ja idem po pie - prekinuo ih je Rii probivi se pored Petra Pana i Vuka da nae
kuhinju. Siv i drutvo koje se okupilo u hodniku da ih doeka poli su za njim u po
tragu za ostalim uesnicima zabave.
Poto vie nije bila u centru panje, Aurelija je mogla da krene u istraivanje. Sta
vila je korpu na podlaktica i otvorila vrata sobe, gde su se, kako je ko stigao, ispruili
drugi junaci iz bajki koje je Aurelija sluala i itala u detinjstvu.
Soba je bila ogromna, a tavanica dvostruko via nego u obinoj kui. Tu je bio deo
u kom se pastva nekad okupljala da slua propovedi i predikaonica. Sada je bila puna
razbojnih ilima i polica za knjige, a nalo se mesta i za klavir.
Riokosa sirena sedela je na plavoj barskoj stolici u uglu predikaonice. Ispruene
noge bile su joj utegnute u uzan kostim dijamantskog sjaja, koji je blistao na svetlu.
Glavu je oslonila na veliku zlatnu harfu. Kostim joj je tako dobro stajao da Aurelija
nije odmah primetila da je od struka navie potpuno gola. Grudi su joj bile velike i je
dre, ukraene srebrnkastim puderom, te joj je koa liila na riblju krljut u skladu sa
sjajem repom.
Pesma King of the World benda First ejd kit grmela je sa zvunika u nii gde su
nekad bile crkvene orgulje, dajui zabavi veselu folk notu. Tri mladia su usakala na
sred sobe. Bili su lakonogi i tako hitri i gipki da se po njihovim pokretima uopte nije
moglo zakljuiti da sva trojica imaju kopita. To se primeivalo jedino po trupkanju
njihovih stopala. Sva trojica su na glavi imali uvijene rogove, neobino debele i velike
u poreenju s finim crtama njihovog lica. Pod priguenim svetlom vie su liili na sa
tire nego na kostimirane mukarce. Aurelija je prila da ih bolje osmotri.
Svea je odjednom zatreperila skoro se ugasivi i Aurelija je poskoila kad je zidom
pored nje proletela tamna sena. Onda je shvatila da je to njena sopstvena senka. Na
45
smejala se i odmahnula glavom udei se svom strahu. Naravno, plesai su samo kos
timirani ljudi, nita drugo. Ovo je stvarni ivot, a ne bajka. Aureliji je zastao dah kad
je shvatila da trojica mukaraca osim rogova, kopita i repova na sebi nemaju doslovce
nita drugo. Iznenadila se koliko su im kite izgledale obino tako oputene. Bile su
samo jo jedan nebitan detalj, u stalnom pokretu s ostatkom njihovih tela.
Siv i Pi-Dej su se pojavili pored nje drei velike pehare tamnocrvenog pia. Siv je
donela jedan i za Aureliju. Ova ga je uzela i onjuila sumnjiv sadraj. Pie je mirisalo
kao cvee u njenoj korpi, ali ta aroma se razlikovala od bilo ega to je dotad smatrala
pitkim.
- To ti je nekakav sirup - rekla je Siv. - Napravljen je od ruinih latica i zvezdastog
anisa. Teatralno je zabacila glavu i otpila veliki gutljaj iz svoje ae, a onda isplazila
jezik kao da eli da pokae da napitak nije otrovan. - Zar ovo nije fantastino?! - upi
tala je pokazujui nage plesae. - Podsea na onaj vaar, samo je jo bolje. Kasnije
emo izvesti neke trikove - dodala je sputajui ruku na ramena Pi-Deja i stiskajui
ga.
- Gde je Rii? - upitala je Aurelija.
- Otiao je da proveri konopce - odgovorila je Siv.
Aurelija je pogledala prema tavanici i zviznula kroz zube. Debeli konopci izukrta
ni oko stubova obrazovali su gustu mreu.
- Mnogo je visoko - primetila je Aurelija zabrinuto se namrtivi.
- Pi-Dej e biti sa mnom, a on je strunjak za to. Ne brini.
- To je tano - rekao je Pi-Dej. - Sigurniji sam u vazduhu nego na tlu.
- Je li to Pi od Piter? - zanimalo je Aureliju.
- Ne - odgovorio je. Od Persefona. Don Persefona. Persi vie lii na ime za prase,
pa me svi zovu Pi-Dej.
- Pi-Dej je iao u cirkusku kolu u San Francisku - objasnila je Siv. -I kae da e
mi pomoi da se pripremim za audiciju.
Aurelija je sumnjiavo pogledala Siv. Ova je sklonila ruku s Pi-Dejevog ramena,
ali pokazivala je sve druge znake ozbiljnog flertovanja. Kresta na njenoj glavu koju je
satima doterivala gelom kako bi bila savrena sad je bila raupana, jer je Siv odsutno
provlaila prste kroz kosu. Taj pokret je uvek odavao da joj se neko dopada.
Siv i Aurelija su satima razmatrale ta da rade s Riim poto on nije nameravao da
krene s njima u inostranstvo. Rekao je da se previe plai letenja, a Siv je njegov strah
shvatila kao linu uvredu. Da je zaista voli, kazala je, smislio bi kako da krene s njom,
ak i po cenu da prepliva okean. Siv je moda samo bila ljuta na njega, a moda je br
zina kojom se ohladila od Rieg bila pokazatelj njene neumoljive pragmatinosti. Siv
je bila neposredna, nesputana sentimentalnou. Jednostavno je prihvatala stvari ona
ko kako su dolazile, ne pitajui se previe ta e ispasti na kraju.
- Nai emo neko mesto za vebanje - rekla je Siv. Onda je uhvatila Pi-Deja za
ruku, pa su zajedno odskakutali preko kamenog poda. Kad su krenuli uza stepenice,
46
Aurelija ih je izgubila iz vidokruga.
Aurelija je probala pie. Imalo je sladak i drvenast ukus. Otpila je jo malo. to je
due muljala gutljaj po ustima, ukus je postajao sve jai. Pre nego to je shvatila, aa
joj je bila prazna i odjednom je osetila neodoljivu elju da odmah popije jo jedno.
Taman kad je vrsto stisnula au i krenula ka kuhinji da dopuni pehar, muzika je
ubrzala i okupljeni, koji su se do maloas izleavali na jastucima razbacanim po sobi,
sada su bili na nogama. Plesali su s trojicom rogatih mukaraca uz teak ritam bub
njeva, koji je iz asa u as postajao sve bri sve dok Aurelija nije stekla utisak da se
nala u kovitlacu tela.
ak je i sirena, bez onog izraza dosade, ustala kako bi se pridruila ostalima u ple
su. Naravno, poto su joj noge bile sputane ispod uskog kostima s repom, na podijum
je izala hodajui na rukama. Njena vatrenoria kosa izgledala je kao plameni jezik
koji je prati preko hladnog, sivog poda kapele.
Krajikom oka Aurelija je spazila jo jednu priliku kako se kree pod svetlom sve
a. Jedino on se nije pridruio ostalima.
Izaao je na svetlost.
- Ovaj kostim nije ba zgodan za ples. U njemu je prevrue - objasnio je vuk. Dr
ao je bokal crvenog napitka. Aureliji je glas bio promukao kad je progovorila.
- Mogu li? - upitala je.
- Naravno, samo izvoli.
Napunio joj je au do vrha i Aurelija je zabacila glavu i iskapila je. Ponovo ju je
savladala nepodnoljiva e. On joj je ponovo napunio au.
- Ja sam ovo napravio - rekao je. - Po receptu svoje majke. Drago mi je da ti se svi
a.
- Da - kazala je. - Veoma je ukusno.
Aurelija je liznula usne. Muzika je ponovo usporila, a s njom i plesai. Uzburkani
kovitlac smenilo je lagano, ujednano njihanje uz spor, ali postojan ritam pesme
Hoof and Horn, koja je tako gruvala iz ozvuenja da se inilo da ritam dolazi kroza
zidove i navire iz tla prodirui joj u noge, koje su sada cupkale.
- Izuj se, bolje e osetiti ritam - doviknula joj je jedna devojka u beloj bluzi i suk
nji boje zvonia, s nekim izrezbarenim predmetom u ruci. Uhvatila je Aureliju oko
struka i zavrtela je tako da je njen crveni plat zaleprao kao zastava na vetru. Devoj
ka se nasmejala i zavrtela tapom.
I ona je, kao i svi ostali na toj zabavi, bila bosa. Naravno, bio je osnovni red da se
izujete kad kao gosti dolazite u neiju kuu, tako da to moda i nije trebalo da je udi.
Ali na svim zabavama na kojima je Aurelija bila, veina devojaka, posebno onih niih
i punijih, nosila je cipele s visokim potpeticama. Aurelija je bila potpuno svesna svoje
visine i nije volela da tri. Trudila se da to izbegne kad god moe te je uglavnom no
sila baletanke. Uz tako velik broj bosonogih zvanica, pri emu je polovina njih bila
polugola, Aurelija se oseala kao da nije na zabavi. Pre joj je delovalo da se nala u
47
umi okruena nimfama i drugim fantastinim biima.
- Ko si ti? - upitala je Aurelija zadihano dok je skidala arape i cipele da bi ih zatim
bacila u jedan ugao.
- Mala pastirica, naravno - odgovorila je devojka i nastavila da se vrti ne pokazuju
i nikakve znake vrtoglavice. Ispod bluze nije nosila nita. Dok se kretala, grudi su joj
se njihale kao klatna u ritmu muzike. Bradavice su joj se jasno ocrtavale kroz provid
nu tkaninu. Bile su bujne, tamnosmee, iste nijanse kao njena kosa i oi.
Aurelija je spustila oba stopala na kameni pod i rairila prste. Dok je muzika pulsi
rala kroz nju, osetila je kako telo poinje da joj se kree potpuno samovoljno. Pridru
ila se plesaima podigavi ruke iznad glave. Dozvolila je onom najbliem da je uhva
ti oko struka i zavrti je tako da joj se suknja podigla, a plat poleteo, usput zakaivi
rog jednog od nagih momaka i pocepavi se. Aurelija nije marila za to, najvanije je
bilo da se muzika ne prekida.
Sledea pesma imala je bri ritam i svi u sobi su se ponovo zavrteli. Svee su zatre
perile, a senke na zidovim se izduile. Aurelija je bila umorna i oamuena. Da je zas
tala da razmisli o tome, primetila bi da je potpuno opijena, iako nije bilo ni kapi alko
hola u piu od ruinih latica. Bilo joj je vrue i bila je edna, ali vuk je nekud nestao i
odneo bokal sa sobom. Aurelija je pokuala da se probije kroz masu i nae bar au
vode, ali to joj nije polazilo za rukom.
Krenula je na drugu stranu i obrela se pred debelim drvenim vratima. Otvorila ih
je i zapahnuo ju leden noni vazduh, hladei joj kou i mrsei joj kosu. Kovrde su se
opustile, kosa joj je ponovo bila prava kao strela. Vetar je bio jak, ali prijalo joj je to
strujanje vazduha. Posle one noi na vaaru i neznanevog poljupca, primetila je da
joj snaan vetar godi, ak i kad ledeni vihor dolazi s mora, kao to se esto dogaa u
Leju.
Sa zadnje verande je sila na travnjak. Dok su joj prsti uranjali u rosu, nakratko je
zastala razmiljajui da li da se vrati po cipele. Pomislivia na masu vrelih, zbijenih
tela kroz koju bi morala da se probija, odustala je. Ionako nije bila sigurna gde je baci
la cipele.
Mlad mesec je izgledao poput otrog luka na nebu. No je nudila sijaset mogunos
ti i prilika.
Ugledala je manju zgradu neto dalje u dvoritu i krenula k njoj. Delovala joj je
kao replika kapele. Jo jedna crkva, ali manja od originala. Aurelija je zakiljila u
mrak da vidi hoe li iza ugledati jo jednu. Bezmalo je oekivala da vidi itav niz crk
vica, sve jednu manju od druge, poput ruskih lutaka. Ali iza kamenih zidova manje
crkve bila je samo visoka drvena ograda.
Crkva je bila okruena niskim drveem i bunjem. Meu liem razigranim na ve
tru Aurelija je ula komeanje i grebuckanje. Pokuala je da ubedi sebe da su to uobi
ajeni noni zvuci. Samo vetar i jeevi. Ali nije mogla da odoli a da se zaas ne osvrne
preko ramena kako bi se uverila da je i dalje sama. Sablasni odrazi i dalje su igrali oko
48
nje, kao na zabavi gde su se senke plesaa kretale zidovima kao u kineskom pozoritu.
Meutim, napolju, u tami, Aureliji je svaki pokret izgledao zloslutno. Zato je ubrzala
korak dok nije stigla do manje zgrade, a onda je otvorila vrata.
Iznenadila se i laknulo joj je kad su se otvorila s lakoom, bez pretee kripe zara
lih arki. Potraila je prekida, ali nije mogla da ga nae. Uzalud je opipavala po mra
ku. Izbezumila se. Na kraju je jednostavno sela na hladan kameni pod, naslonivi se
na zid. Obavila je kolena rukama pokuavajui da se smiri i privikne oi na tamu.
Kamen pod njenim nogama bio je hladan. Ulivao joj je oseaj spokoja svojstven
svemu drevnom. Kao da ploe od kojih je napravljen pod tako dugo stoje tu da su
srasle sa zemljom i vie ne mogu da se odvoje od nje. Jednostavno im je tu bilo mesto.
Aurelija se opustila oslonjena na zid. Vreme je usporilo. ula su joj postajala sve
otrija to je due sedela, tiho i nepomino. Neno je prela rukama preko kamena is
pod sebe. Prijala joj je njegova hrapava povrina. Osetila je da povremeno struji topli
ji vazduh i uivala u toplim talasima koji su joj milovali kou. Imala je utisak da pros
torija die i zagrevaje svakim svojim izdahom. Oni zvuci napolju izbledeli su i nestali.
Nije bilo nieg osim te odaje i nje u njoj, postojanog pulsa srca u njenim grudima i
vazduha to joj miluje telo. Bilo joj je neobino toplo. Kao da se vrelina iz tela plesaa
slila u tlo i nastavila daje greje, iako je bila daleko od plesnog podijuma.
Shvatila je da je odea stee. Plat joj je prejako pritegao vrat. Otkopala je bro s
dragim kamenom, ukraen dvema trenjama. avovi bluze usecali su joj se u kou.
ipkana suknja joj je u poreenju s farmerkama, koje obino nosi, delovala lako i fino
kad ju je obukla. Sad joj je aila potkolenice. Aurelija je udela da oseti umirujui do
dir kamena na celoj koi. Prinela je prste vratu i, jedno po jedno, otkopala svu dug
mad. Pod jagodicama su joj je delovali kao siuni globusi, okrugli, glatki i topli. Ra
skopala je suknju u struku i odvezala je, a onda se izdigla u kukovima i spustila suk
nju na pod. Oseala je svaku, i najsitniju neravninu kako joj se tare o zadnjicu.
Noge su joj bile zgrene. Obuzela ju je elja da oseti kameni svakim delom tela.
Okrenula se i polako se spustila na stomak, pritisnuvi grudi uz tvrd kameni pod. Pris
lonila je obraz i ispruila ruke, kao da je raspeta.
Glasi u Aurelijinoj glavi je pitao kako bi reagovali oni koji je poznaju kad bi uli
ovamo i ugledali je kako gola lei na podu. Isti taj glasi se iznenadio to nije ni po
mislila da bi pocrvenela. Zaudila se i to nije oklevala dok je svlaila odeu i potpuno
se izlagala nonom vazduhu. Ali taj unutranji glasi se brzo izgubio. Aureliju nije
bilo briga. Bilo joj je prijatno dok je tako gola leala na podu. To ju je podsetilo na
duge kupke u kojima je kod kue redovno uivala. Zamislila je kako pali miriljave
svee. Sklopila je oi i zamislila trenje ibice o hrapavu stranicu kutije i iznenadni ble
sak dok plamen oivljava. Setila se i koliko je vodila rauna da to jedno palidrvce po
traje dovoljno dugo da njime upali sve miriljave svee.
Dok se priseala uzbuenja koje ju je obuzimalo dok se plamen sputao niz palidr
vce, sve blie vrhovima prstiju, osetila je slian plamen u sopstvenom telu. Ali, umes
49
to da ide nanie, ovaj plamen se kretao navie. Toplina joj je potekla u stomak i meu
dojke. Male bradavice su joj se ukrutile reagujui na vrelinu, koja joj se irila u ruke i
noge, u vrhove prstiju. Nasmeila se. Podigla je desnu ruku s poda i stisnula desnu
dojku. Onda je uhvatila bradavicu palcem i kaiprstom i uvrnula je. Ispustila je tih uz
dah zadovoljstva i skliznula akom nanie. Spustila ju je izmeu grudi, pa preko meke
koe stomaka, sve do jo mekih prevoja meu nogama.
Navlaila je prste i prislonila ih na meunoje, veto kruei jagodicama. Za to
vreme u mislima je putovala. Kao obino, vratila se na vaar, na neznanca i na njegov
poljubac. Usne su joj se rastavile i liznula ih je. Vratila se ista ona izgarajua e koja
ju je bila obuzela na plesnom podijumu. Mekoljila se i pribijala uz kamen, kao da bi
kroz kou mogla da upije malo vlage i nekako okvasi i grlo. Jezik joj je bio suv i svaka
kvrica ula ukusa bila je ispucala i sprena. Ali zato joj je meunoje bilo preplavlje
no sokovima. Kao da joj se sva vlanost iz tela slila tamo. Nikad nije bila tako vlana.
Vrela tenost curila joj je preko prstiju i niz butine. Zavukla je prst u svoj otvor, a
onda ga prinela ustima da okusi sopstvenu slast. Opet ukus nara. Kao da ta aroma
vlada njome, kao da je progoni.
Isprva je osetila samo poznatu slatkou soka i gorki drvenasti ukus koji joj naknad
no ispuni usta dok gricka semenke. Ponovo je zavukla dva prsta u sebe, prinela ih us
nama i okusila svoj sok. Isplazila je jezik i oblizala prste sve do korena. Toliko je ude
la za tim ukusom da se skoro zagrcnula gurnuvi prste skoro do grkljana. I dalje ju je
muila jeziva e. Gurnula je jo jedan prst i ponovo ih oblizala. Uradila je to ponovo
a onda nastavila; usta su joj bila sve suvlja kad god bi okusila sopstvene sokove.
A onda je odjednom osetila neije usne na svojima i mlaz slatke tenosti. Odgovo
rila je bez razmiljanja, poudno gurnuvi jezik u usta tog neznanca, ne bi li utaila
uasnu e.
Neznanac se odvojio od nje i spustio je prst na usne.
- Pst - apnuo joj je na uvo. - Dobie jo. - Bio je to glas nekog mukarca.
- To si opet ti - odgovorila je Aurelija.
Njegov glas joj je nadraio svaki ivac. Imala je oseaj da se vratila u detinjstvo
kad je Lora ulazila u njenu sobu i uukavala je kako bi je umirila posle runog sna.
- Da - odgovorio je. - To sam opet ja.
Podigla je ruku da mu pomiluje lice, ali on je uhvatio njene prste i zaustavio je.
- Sloi odeu - proaptao je. - Izguvae se.
Nije bilo prozora, pa ak ni proreza ispod vrata kroz koji bi se provuklo bar malo
svetlosti da bi Aurelija mogla da vidi. Mrkli mrak. No znala je da se nije pomerila da
leko i da joj je odea tu negde. Zato je ispruila ruku i opipavala dok nije osetila me
kani pamuka i krutu ipku. Uredno je sloila odeu i paljivo je spustila sa strane.
- Tako, devojice - neno je rekao.
Znala je daje plat malo dalje, ali nagon ju je naterao da se ne odvaja od neznanca.
Pored njega se oseala spokojno i uukano. Plaila se da razbije tu aroliju, pa je na
50
pregla svaki mii u telu izvijajui se da dohvati ivicu plata. Onda ga je dograbila i
privukla k sebi. Pritom se ubola na iglu broa. Na vrhu prsta pojavila se kap vrele
krvi.
- Jao! - zastenjala je.
- Jesi li se povredila?
- Ubola sam prst - kazala je.
Na leima je osetila njegovu miicu, drugu joj je proturio ispod kolena dok ju je
uzimao u naruje. Podigao ju je, a ona je oslonila glavu na njegove grudi. Uzeo je
njen krvavi prst, stavio ga meu usne i sisao. Njegova toplota odagnala je bol.
Neznanac ju je poneo kroz tamu. Odneo ju je u niu na drugom kraju odaje. Kad
ju je spustio, osetila je barun ispod sebe. Prostor je bio skuen, ispunjen raskonim
tkaninama i jastucima. Aurelija je posle tvrdog kamena uivala u mekou. Mekoljila
se na nenom barunu kao ivotinjica koja je nakon dugog boravka u zatvorenom
najzad putena na travu.
- Prekinuo sam te - rekao je. - Nastavi, molim te.
Aureliji je trebao trenutak da shvati na ta je mislio, ali kad je dokuila, krotko je
posluala. Bilo joj je potpuno prirodno da se samozadovoljava pred tim neznancem.
Matala je upravo o tome skoro svake veeri otkako su im se usne prvi put spojile.
Klizila je prstima niz svoje telo i zaustavila ih u meunoju, ali ovog puta to nije
bilo dovoljno. ula je njegovo disanje u mraku i oseala toplotu njegovog tela tako
blizu da ju je to samo jo neprijatnije podsetilo da njena ruka nije njegova.
- Pomozi mi - proaptala je.
Prineo je aku njenim usnama i neno joj gurnuo prst u usta. Obujmila ga je po
hotno sisala. Izvukao je prst i krenuo nanie pratei putanju njene ruke. Uhvatio ju je
za dojke, stegnuvi prvo jednu, pa drugu bradavicu. Stezao je jae nego to je to Aure
lija uinila i ona je uzdahnula, a onda zastenjala dok joj se otar bol irio dojkama,
pretvarajui se u toplinu.
Milovao joj je stomak, a drugom rukom joj je pokrio breuljak. Aurelija se izvila i
pribila uz njegov otvoreni dlan.
iroko je razmakla noge i promrmljala nadajui se da e to pre ui u nju jer vie
nije mogla da izdri. Pomislila je da e umreti ako ga ne oseti u sebi. Najpre bi joj se
pomraio um, a onda bi joj se telo rasprslo u komadie, nemono pred olujom strasti.
Pohota je sada tako divlje besnela u njoj da joj se inilo kako e se raspriti kao talas
koji se razbija o obalu njegovog tela.
Zastenjala je kad joj je vrhovima prstiju ovla okrznuo breuljak ne sputajui se
nie. Zarila je nokte u barinu pod sobom i obema akama zgrabila meku tkaninu.
Vukla ju je i stezala ne bi li se oslobodila napetosti koja je sve vie rasla. Onda ga je
uhvatila za glavu i privukla ga uza se pripijajui usne uz njegove. Dodirnula mu je
lice, pa povukla kruti okovratnik njegove koulje kako bi mogla da mu dohvati rame
na. Drhtavim prstima mu je raskopala koulje da bi pod prstima osetila njegova mii
51
ava lea. Kad se naas odvojio od nje, zautali su pamuk i grubo platno dok se na
brzinu oslobaao odee i bacao je u stranu.
- Oh, Aurelija - rekao je. Glas mu je bio ispunjen tugom. Kao da je lebdeo iznad
nje trudei se je ne dodirne telom, no ona je ipak osetila svaku dlaicu na njegovom
telu. Poelela je da ga pita kako zna njeno ime, ali ak i na to je brzo zaboravila dok
mu se preputala.
- Jo - molila je. Sad joj je ve bilo teko da uoblii rei. Samo mu je vrsto obavila
ruke oko vrata, podigla glavu, razdvojila usne i ponovo ih pritisla uz njegove, upijaju
i slatku tenost koja joj je gasila e.
Ali ni to nije bilo dovoljno. Aurelija je nagonski osetila da nita nee biti dovoljno,
da nikad nita nee moi da je ispuni, osim tela tog mukarca u njoj. Njena udnja za
njim bila je silovita i bezumna. elela je da mu se zavue pod kou i da oseti kako se
on zavlai pod njenu, sve dok ne postanu jedno, da ih nikad nita ne razdvoji.
Podvukla se ispod njega klizei nanie, istraujui njegovo telo dlanovima sve dok
ga nije uhvatila za vrstu zadnjicu, a onda i za ud, tvrd kao kamen. Prvi put je osetila
kitu u ruci, njenu meku i svilenkastu koicu. Zastenjao je dok mu je prelazila akom
preko koplja ispitijui svaki nabor, neno mu steui muda i uivajui u njihovoj to
ploti i teini dok su joj poivala na dlanu.
Neznanac je sagnuo glavu i poljubio je. Ona se u istom trenutku izvila i povukla ga
prema sebi drei ga za kukove sve dok njegova kita nije skliznula u nju a tela im se
spojila. Njihali su se u neprekinutom ritmu, ali Aureliji ni to nije bilo dovoljno. Vris
nula je od bola kad je prodro dublje, ali s tim bolom doao je i predivan, omamljuju
oseaj da je on u njoj, da je najzad ispunjava. Nije joj ispunio samo telo, ve i srce i
um. Duu.
Kako je mogue da svoje neznanaca, mukarac i ena koji se nikad nisu pogledali u
oi, mogu da budu tako fiziki prisni? Razum joj je govorio da je to suludo. Ali telo je
nagonski osealo da su ona i neznanac dva dele slagalice i da se uklapaju kao da su
jue razdvojeni, kao da su potrebni jedno drugom da bi bili celoviti.
Zavrtelo joj se u glavi kad joj je spustio ake na bokove i s lakoom je okrenuo na
stomak. Prekrio je njeno telo svojim. Bio je mnogo kruoniji od nje. Butine su mu bile
miiave i mone, a ramena iroka. Kad je pritisnuo grudi uz njena lea, povukao je
za kosu i oslonio vilicu na njeno rame, osetila se zarobljeno. Zemlja kao da je prestala
da se okree. Nita vie nije postojalo osim tog trenutka koji je pripadao samo njima
dok su im se tela kretala kao jedno.
Obraz mu je bio vlaan. Liznula ga je i osetila so.
- Zato plae? - upitala ga je.
- Jer elim da te gledam. Ali mora ovako - odgovorio je.
- Onda me oseti - kazala mu je Aurelija dok je pod teinom njihovih tela pokua
vala da provue ruku i ponovo ga stavi u sebe.
Neznanac se podigao na kolena i povukao Aureliju za sobom, tako da je sada bila
52
na sve etiri. U silovitom naletu svom svom teinom se bacio na nju i prodro do kore
na.
Aurelija je kriknula, zateena, onda ju je obuzelo sladostrae. Njegovi pokreti su
zadovoljavali njenu udnju da mu pripadne, da je ispuni i sjedini se s njim, da posta
ne deo njega. Odupirala se akama kako bi mogla da se nabija na njega i oseti ga jo
dublje u sebi, ali on ju je uhvatio za zglobove i zarobio joj ruke iza lea. Drugom ru
kom ju je poduhvatio i posadio na svoju kitu. Predala se. Znala je da mu je preputena
na milost i nemilost, ali i da je sasvim bezbedna s njim. Nee je pustiti da padne, niti
e nastaviti tako silovito da se zariva u nju. Nije mogla da zamisli bi neki njegov po
kret mogao da joj bude neprijatan ili prejak. ak i kad bi je raspolutio, ne bi mogao
da je povredi.
Uhvatio ju je za kosu i obavio jedan pramen oko svog runog zgloba gurajui
Aureliju dole na jastuke. Drugom rukom joj je podigao glavu, tako da joj je telo sada
bilo izvijeno kao luk. Onda joj je jednu aku spustio na vrat i obavio ga prstima.
Aurelija se pribila uz njega. Uivala je u svojoj ranjivosti i potpuno mu se predala. Po
elela je da povie: Uzmi me. Radi sa mnom ta hoe, tvoja sam. Meutim, plaila
se da bi naglas izgovorene rei razbile magiju njihovih tela u nemoj, nagonskoj pris
nosti. Zato je utala, zadovoljivi se tihim stenjanjem koje joj je otimalo iz dubine
grla.
Kad joj je sklonio aku s grla, imala je utisak da ju je sklonio s njenog srca. Taj do
dir na njenom vratu bio je vie od milovanja. Bio je to gest davanja i uzimanja, sigur
nosti i pretnje, pripadanja i prisvajanja, predaje i dominacije.
Onda mu je ruka skliznula nie i Aurelijinu kratkotrajnu tugu odagnao je nov,
neopisivo prijatan oseaj. Obavio je ruku oko nje i privukao je uza se, pristiskajui jhe
na svoje grudi. Stezao joj je dojke i milovao joj stomak, a onda joj je gurnuo ruku iz
meu nogu.
Dok je zavlaio prste u nju, oboje su stenjali, on od predivne vatre njenog meu
noja, kojim ga je stezala, a ona od radosti to ga ponovo osea u sebi. Krenuo je navi
e dok nije naao klitoris. Trljao ga je onako kako je ona to radila dok se samozadovo
ljavala. Savrenim ritmom pomerao je prste ukrug. Zagrlio je Aureliju tako vrsto da
je oseala kako mu srce lupa, sve bre i bre, u ritmu sa akom u njenim preponama.
To je trajalo sve dok ona nije iznenada kriknula i klonula na njega savladana silinom
vrhunca.
Aurelija je sklopila oi i sreno uzdahnula dok ju je neznanac podizao u naruje i
privijao uza se. Neno ju je poljubio u elo i zagladio odbegle pramenove kose koji su
joj se zalepili za lice vlano od njenog znoja i njegovih suza. Osetila je kako se njegovi
vrsti miii nakratko gre i shvatila da neznanac jo nije dosegao vrhunac. Ali njemu
to kao da nije smetalo i Aurelija je utonula u dubok san u njegovom zagrljaju. Uivala
je u blagodati mirnih snova bez mranih senki koje su joj ispunjavale misli otkako su
njegove usne prvi put dotakle njene na vaaru.
53
 vrsto ju je grlio sve dok se no nije pretvorila u zoru.
Na prvi znak svitanja neznanac je prislonio usne na njen glatki breuljak; ostavio
je trag koji e je zauvek promeniti, mada e Aurelija to mnogo kasnije shvatiti. Jo
jednom ju je poljubio u usta.
A onda je otiao.
* * *
- Aurelija! Aurelija! - Vikala je Siv. Njena prijateljica je zastenjala, kratko zatreptala, a
onda ponovo zaspala.
Siv je uhvatila Aureliju za rame i protresla je. Snano.
- Aurelija! - ponovo je povikala. - Rii je otiao s vaarskim drugarima. Nee se
vraati. A ja ne elim da visim ovde ceo dan. Za pola sata nam polazi voz.
Aurelija se odjednom trgnula iz sna.
- Zdravo - promrmljala je. Prinela je prste usnama i osetila utvare tuih usana na
njima. - Jesi li tu? - oamueno je upitala Aurelija.
- Naravno da sam ovde, bleso jedna! ta te je spopalo? Hajdemo. Odmah. - Siv ju
je ponovo prodrmala. - I obuci se, zaboga, zaradie upalu plua.
Aurelija je brzo prekrstila ruke preko grudi. Protresla je glavom kao da bi da raste
ra pauinu sna i razbistri um.
- Sanjala sam neverovatno udan san - rekla je. Pogledom je kruila po odaji. Bez
malo se nije ni seala kako je dospela u tu udnu kamenu crkvu, kako je zaspala na
tvrdom kamenu.
Pogled joj je pao na belu bluzu i suknju, uredno sloene u jednom uglu. Namrtila
se pokuavajui da se pribere, premotavajui seanja na proteklu no. Meutim, po
kuaj da se priseti svlaenja liio je na pokuaj da uhvati oblak dima. to se vie trudi
la da, to joj je tee bilo da prizove dogaaje od protekle. Ustala je i na brzinu se obuk
la. Zastala je kad je ugledala tamnocrvenu mrlju na svom plastu, koji je pre toga bio
besprekorno ist. Onda je videla da je bro u obliku treanja raskopan i prst je poeo
da joj pulsira.
Da je podigla pogled, moda bi primetila i niu u kojoj je leala s neznancem i belu
ruu koju joj je unutra ostavio. Bele latice bile su u otrom kontrastu s tamnocrvenim
i ljubiastim barunom arava i jastuka na kojima su vodili ljubav. Istina, nijednom
od njih nije trebala meka tkanina dok su bili spojeni, jedno drugom u naruju.
Ali Aurelija to nije primetila. Brzo je pokupila stvari i pourila na stanicu sa Siv,
ostavivi hladne kamene zidove i svoje uspomene za sobom.

54
 4.
Novi svet
Blag vetar je strujao iznad zaliva vukui sive oblake svojom nevidljivom putanjom.
Bio je to prvi znak jeseni.
Aurelija je Kaliforniju zamiljala kao mesto veitog sunca. Sad je shvatila koliko se
slabo pripremila za tu prekomorsku pustolovinu. Klima San Franciska zasad je vie li
ila na evropsku nego na tropsku. Bila je ljuta na sebe to nije proverila kakve su vre
menske prilike na severu Kalifornije pre nego to su ona i Siv brzopleto odluile da
tamo otputuju. ija je to zamisao uopte bila? Ako je htela kiu i tmurna jutra, onda
je lepo mogla da otputuje u London, ili da, jednostavno, ostane kod kue.
Iako se rodila u Sjedinjenim Dravama, posle smrti njenih roditelja poslali su je
kumovima u Englesku. Sada se prvi put posle toliko godina ponovo obrela u rodnoj
zemlji. Siv je ranije bila u Njujorku i na Floridi, ali nijedna od njih nikad nije putova
la na Zapadnu obalu, a ono to su znale bila je iskrivljena slika, stvorena pod uticajem
filmova i televizijskih serija.
Ve nedelju dana su bile u Americi. Bila je no kad su doputovale i grad je odavno
utonuo u mrak. Vonja taksijem do Ouklenda otegla se unedogled. Dok su prelazili
preko mosta, i brda ispred njih i poluostrvo iza njih bili su prekriveni koprenom ma
gle kroz koju su se jedva nazirala daleka svetla grada. Kad su konano stigle do svog
novog doma, prostrane kue sa savreno podianim travnjakom u prednjem dvoritu,
nisu bile raspoloene za razgovor.
Na vratima ih je doekala Edita, starica koja ja vodila malu baletsku kolu smete
nu u istoj zgradi. Bila je visoka i mrava poput skakavca, a po njenom dranju videlo
se da se celog ivota bavila plesom.
Rii im je preko svojih veza pomogao da nadu smetaj. Bio je to oprotajni poklon
za Siv. Rekao im je ne zna koliko starica ima godina, a devojke se nisu usudile da je
pitaju. Pretpostavljale su da je prevalila sedamdesetu. Istini za volju, mogla je biti i
starija, ali odlino se drala. Siv i Rii su obeali jedno drugom da e ostati u kontak
tu, iako je Aurelija nasluivala da je zbog njihovog preseljenja u Ameriku ta veza do
la do neizbenog kraja.
Edit je oko sebe vrsto obomotala svilen svetlosme ogrta sa cvetnim arama. Na
nogama je imala jarkocrvene papue. Usne je namazala tankim slojem sjaja, a sedu

55
kosa oiala na pa i ofarbala u bledoljubiastu, te uredno zadenula iza uiju. Imala je
velike une koljke, koje su izgledale jo vee pod teretom tekih minua s rubinima.
Odvela ih je pravo u njihove sobe belih zidova, oskudno opremljene skromnim na
metajem elegantnih, istih linija. Pokazala im je gde su tu, reo i ostale neophodne
sitnice, a onda ih ostavila da se srue u krevet i odmore od naporonog putovanja.
Sutradan su imale priliku da obiu celu kuu i saznaju kakva e biti njihova zadu
enja. Iako je smetaj plaala sreno dobijenim novcem, Aurelija se dobrovoljno prija
vila da jedno popodne nedeljno pomae u sreivanju papira. Smatrala je da e tako
stei malo radnog iskustva. Siv je morala da radi za svoju sobu i hranu, pa je dobila
zadatak da svakog radnog dana po podne dri asove plesa i pomae u odravanju
kue. Dobile su celu nedelju dana da se smeste pre nego to se usredsrede na svoje
obaveze.
Ta prva nedelja je proletela u magnovenju. Aurelija se nije seala skoro niega iz
tog kratkog perioda. Znala je da je sve to samo posledica dugog putovanja, promene
vremenske zone i uznemirenosti koja se esto javlja u novom okruenju. Trebalo je
navii se na novu kuu, nov grad, drugu zemlju, drugaije naglaske, udne obiaje,
raspored okolnih ulica i oblinjih prodavnica. Osim toga, bilo joj je neobino to je
odvojena od kue. Bila je svesna da je samo fiziki na tom novom mestu. Misli su joj,
a moda i celo bie, uprkos prirodnim zakonima i neumoljivoj stvarnosti, ostali u
Bristolu. I dalje je leala naga na onom hladnom kamenom podu u rano, sivo primor
sko jutro.
Zbunjenost i udna obamrlost koje su je bile obuzele nakon buenja na zabavi u
Bristolu postepeno su iezavale. Kad ju je Siv nala, odjurile su na elezniku stanicu
Templ Mids. Rii je odluio da ostane u gradu poto ga je sledei posao ekao u obli
njem Velsu.
Onda se Aurelija polako priseala. Ti kratki blesci seanja i oseanja isprva nimalo
nisu liili na seanja. Meutim, bili su tako upeatljivi i stvarni da joj se inilo da se
vratila u onu kamenu crkvu. Kao da je ta noi zamrznuta u vremenu pa joj se neki de
talji vraaju nasumice i u zlo doba. Deavalo se da hoda ulicom nosei smee papirne
kese pune namirnica, zaokupljena svakodnevnim obavezama, pa da iznenada oseti
neznanev vreli dah na obrazu, njegove na svojim i njegove prste kako joj trljaju kli
toris. U takvim trenucima bezmalo bi je savladali snani talasi poude. Bili su toliko
moni da je morala da zastane, spusti kese na plonik, stane mirno i polako die sve
dok ne proe. Tek onda je mogla da nastavi dalje.
Ipak, ono to se desilo te noi polako se uobliavalo i dobilo jasan redosled, iako i
dalje nije znala ko je taj neznanac, niti ta je sve to znailo. Ovoga puta nije svoj do
ivljaj podelila sa Siv. Smatrala ga je previe linim. Uz to, sve je bilo previe ludo i
zbunjujue da bi mogla nekom da objasni, pa makar to bila i njena najbolja prijatelji
ca.
Bilo je trenutaka kada se pitala da li je sila s uma. Ali koliko god se upinjala raz
56
borito da objasni ono to osea, nije mogla porei injenicu da je svaka pomisao na
njega praena uzbuenjem i poverenjem. ta god da se desilo te noi, znala je da je
bila bezbedna, ak zatiena, u rukama tog stranca.
Meutim, imala je toliko obaveza da je sva ta pitanja, razmiljanja i elje morala
da ostavi po strani. Trebalo je pripremiti se za putovanje u Ameriku. Sve je izgledalo
kao na ubrzanom snimku: pakovanje, obaveze koje je trebalo obaviti u poslednjem
trenutku, potresni rastanci i na kraju putovanje taksijem do aerodroma i let za San
Francisko. Kao da se sve urotilo da je sprei da razmilja o onoj noi, o neznancu i gu
bitku nevinosti. Tako je bilo sve do sada.
Bio je poslednji dan njihove slobode pre nego to Siv pone da radi za stan i hranu.
Odluile su da zaponu ivot u San Francisku kako valja, kao pravi stanovnici tog gra
da, a ne kao turisti.
Aurelija je pogledala svoj prst. Vie nije bilo nikakvog traga tamo gde se ubola na
iglu broa. Naravno, nije bilo ni spoljanjih znakova utehe koju joj je pruio kad je
nakratko zaplakala od bola, a on joj prislonio svoje usne na ranu.
Meutim, trag je ostao u njoj. Neizbrisiv trag. Neto to e zauvek s ljubavlju uva
ti u seanju.
Divni neznanac.
Njegov dodir.
Njegovo milovanje.
Nain na koji je vodio ljubav s njom. Kako se njeno neiskusno telo s lakoom sto
pilo s njegovim. Praznina koju je osetila onog jutra kad se probudila, bolno svesna
njegovog odsustva, pre nego to se uopte setila da je bio tamo.
Aurelija je ula kako su se ulazna vrata zalupila te je pogledala na sat pored kreve
ta. Bilo je tek sedam. Uzdahnula je pomalo nervozna setivi se da Siv mora u grad po
obrasce za prijemni ispit za Cirkusku kolu te da mora da kopira svoje dokumente.
Sluala je korake svoje prijateljice kako istrava na ulicu da bi uhvatila autobus.
Protegnula se. Udovi su joj se lenjo ispravljali dok se odmotavala iz mree sna va
ljajui se po istim aravima. Nonim prstima je dodirivala ivicu pokrivaa. Glasno
je uzdahnula shvativi da je ostala sama u kui. Bio je to prvi put od njihovog dolaska
u Ameriku da ona i Siv nisu zajedno.
Koliko god joj prijalo drutvo njene prijateljice, Aurelija je sad s oduevljenjem do
ekala priliku da se dokono izleava i neko vreme provede sama.
A imala je ta da radi. Bila je obeala da e poslati detaljan imejl svojim staratelji
ma u Leju da bi ih obavestila da je sve kako treba. Meutim, nikako nije mogla da
smogne snage ni da izvue ajped iz kofera, u kom je leao sa veim delom odee koju
se jo nije potrudila da okai u ormar u svojoj sobi. Trebalo je oprati ve i otii do tr
nog centra po namirnice. Ono to su prvog dana po dolasku kupile u prodavnici na
uglu bilo je pri kraju. Ipak, nita od toga nije bilo neodlono.

57
 Aurelija je zamurila oputajui napete miie. Glas u glavi ju je ubeivao da jed
nostavno nastavi da se izleava i lenari, a drugi, glas razuma i odgovornosti, ve je
temeljno sastavljao spisak obaveza.
Uostalom, nije vreme za ustajanje. Zakljuila je da je jo rano.
Nije otvarala oi, iako je svetlost koja se probijala kroz zavese stvarala belu pozadi
nu na ekranu njenih onih kapaka i stalno je ometala.
Do nje je u nepravilnim razmacima dopirao cvrkut ptica koje pozdravljaju jutro.
To je u njoj budilo daleke uspomene koje nije mogla jasno da razazna, kao da su joj
poruke stizale na posebnoj Morzeovoj azbuci koju samo njen DNK moe da protuma
i. Na kraju vie nije mogla da odoli i polako je pogledala krajiak neba kroz prozor.
Bio je nejasne, sivoplave nijanse.
Shvatila je da nee moi ponovo da zaspi.
Tiho je opsovala i odgurnula jorgan u stranu. Sada se, protiv svoje volje, sasvim
razbudila i oseala tupu prazninu u stomaku. Postrance se izvukla iz kreveta i bosa
otila u kuhinju. Nosila je staru majicu koja je reklamirala evropsku turneju rok ben
da Arkejd fajer i pamune gaice, u emu je obino spavala. Poto joj je majica bila
jedva do struka, Aurelija je zadrhtala. Bilo je hladno iako su plave mrlje na nebu stva
rale lani utisak toplote. Siv je na stolu ostavila teglu putera od kikirikija. Aurelija ju
je dograbila i pourila nazad u topao krevet. Onda je shvatila da nije uzela kaiku.
Doavola, morae da se poslui prstima. Zaronila je pod pokrivae drei staklenu te
glu.
Deset minuta kasnije oblizala je prste i spustila polupraznu teglu na stoi pored
kreveta, a onda vratila plastini poklopac na nju. Ponovo je razmiljala da li da ustane
i baci se na obaveze ili da krene u obilazak grada. No bilo je previe rano i poto je
imala mnotvo mogunosti, nikako da se odlui.
Zato se samo okrenula na stomak i zagnjurila lice u mek, topao jastuk, uivajui u
utenoj tami koju joj je pruila tkanina. Ruke su joj i dalje bile otkrivene. Uhvatila je
jorgan i povukla ga. Dvoumila se da li da ruke ostavi nepokrivene ili da i njih zavue
ispod pokrivaa. Odluila se za ovo drugo.
Prsti su joj bili priljubljeni uz bedra dok se nametala u najudobniji poloaj.
Jednim noktom je sluajno zagrebala kou. Zadrhtala je. U misli su joj navrle slike
i oseanja kao da se odjednom otvorila kutija uspomena.
Neznanev dodir.
Kako su se njegovi prsti kretali po njenoj koi, as meki, as vrsti.
Kako ju je uzeo te lude veeri koja joj se utisnula u um kao nerazumljiv hijeroglif.
U njoj se razvio pravi kovitlac oseanja i ona se povukla u svoj unutranji svet.
Soba je nestala, nestali su nejasni zvuci koji su dopirali kroz prozor. Aurelija se na kri
lima mate prebacila iz predgraa Ouklanda u mranu odaju u Bristolu. Sa sve veom
poudom pokuavala je da oivi svaki trenutak onoga to se desilo izmeu njih, sve
mirise, dodire, prisnost, varnice.
58
 Oblizala je prste. Opet je osetila ukus nara.
Kao da su neni, neuhvatljivi odjeci ukusa tog voa prizvani niotkud snagom njene
volje, silinom njene enje.
Srce joj je poskoilo i prinela je prst meunoju.
I dalje vrsto steui kapke, pokuala je da zamisli da su to njegovi prsti a ne njeni,
da je on ponovo miluje, da kao neustraivi pustolov putuje kroz nepoznate predele,
preko bledih dolina njenog tela, a onda se pribliava vatri i vulkanu njene pohote.
Kako se on oseao dok je to radio?
Prst se, malo-pomalo, pribliavao izvoru sladostraa iz kojeg je isijavala vrelina.
Na kraju je stigao do usmina. Oklevanje je samo pojaavalo udnju. Bio je to korak
blie podzemnom plamenu koji ju je odravao u ivotu, pokretao je iznutra i podea
vao joj ula.
Izvila se i namerno usporila pokrete. Strpljivo je odlagala neizbeno.
Ali bilo je premalo prostora po kojem je njen prst mogao da se kree, a da ne mora
da zastajkuje, i uskoro, dok je Aurelija odlagala uitak, istraujui mee svog strplje
nja, produavajui vreme do novih granica, dotakla je usmine.
Bila je vlana. Telo je po sopstvenoj volji reagovalo na sloena oseanja koja su se
u njoj vrtloila.
Vlane usmine, koje je ovla dodirnula, bile su meke kao somot i klizave. Aurelija
je nakratko zamislila da je slepa. Pitala se kako bi svet izgledao kad bi mogla da ga
doivi samo kroz nervne zavretke na jagodicama prstiju. Kakav bi bio taj novi ko
smos u kome bi se oslanjala samo na ulo dodira?
Nemiran prst je skliznuo u nju, ba kao njegov onda, i uporedio njene usmine s
opojnim glisandom njenih unutranjih zidova. Odmeravao ju je, mapirao, sada ve
potpuno uronjen u njenu razbuktalu vrelinu, obavijen plamenim pokrovom njene po
hote. Dok je neznanac prodirao u nju tamo gde je sada njen prst, Aurelija nije mogla
a da se ne zapita kako je njemu u grotlu te neizmerne, nezemaljske jare. Poelela je da
bude mukarac, makar samo na jedan dan, da bi to saznala.
Jedva je odolevala iskuenju da gurne jo jedan prst, ali nije volela tako da zadovo
ljava svoju pohotu. Izvukla je prst i okrenula se na lea. iroko je rastavila noge i pos
tavila desnu ruku kako treba. Kaiprstom je pronala ukruen pupoljak klitorisa i za
svirala grubu simfoniju koncentrinog milovanja, a prste druge ruke gurnula je meu
vlane usmine. Skliznuli su glatko i kretali se ritmino.
Duboko je udahnula. Na platnu njenih sputenih onih kapaka odvijao se zbunju
ju film u kom su se seanja na onu no u Bristolu preplitala sa sanjarijama i nonim
morama. Nita nije jasno razaznavla, niti je bilo koga mogla da prepozna, sve je bilo
zamagljeno. Doavola, samo da nije bilo onako mrano, onda bi se moda seala vie
pojedinosti, crta njegovog lica, boje njegovih oiju, svake linije, bore i mladea na nje
govoj koi, a ne samo njegovog glasa, mirisa i pukog fizikog zadovoljstva, bez obzira
na to koliko je bilo divno.
59
 Tektonske ploe njene poude tiho su se pokrenule i lagano joj poremetile unutra
nju ravnoteu. udnja i praznina srele su se na putu ka povrini koji je krivudao iz
meu njenog meunoja, srca i mozga. Aurelija se sada do kraja prepustila monom
oseaju koji joj je preplavio telo i um. Topila se u krevetu, tonui u more prihvatanja,
spremna za stranu eksploziju koja e joj razneti celo bie i rasturiti ga na sitne koma
de. I samo nakratko, doivee stanje blaenog nitavila u kom se ivot sudara sa smr
u, pre nego to se rasuti parii njene due ponovo ne sastave kako bi ponovo mogla
da die.
Da, samo jo jedan mikroskopski pokret, ovlaan dodir tog nadrealnog ukruenog
nabora krvi i mesa podno njenog Venerinog brega i bie tamo. Dostii e potpunu
prazninu i radost. Aurelija je zadrala dah, svim ulima pratei napredak monog
plimskog talasa koji je joj natapao telo dok je dostizala vrhunac.
Da.
Lea su joj se izvila kao da ju je neko ubo, a onda se sruila u krevet. Njena tam
noplava kosa rasula se po jastuku kao prekriva i kao sunce joj okrunila zajapureno,
ushieno lice.
Da.
Ponovo je mogla da die. Osetila je kako joj se udovima iri lakoa, kako joj se um
razbistrava, a telo oputa.
Aurelija je uzdahnula.
Nikad nije doivela tako jak orgazam.
Da li je uzrok tome injenica da je vodila ljubav s mukarcem, s tim mukarcem, s
neznancem? Da li je to mo njenog orgazma vinulo u nove visine? Ili je to samo pos
ledica udnje za njim, to ju je danonono ispunjavala i neprijatno se meala s uspo
menama na tu no?
U glavi joj je ponovo zavladala zbrka.
- Previe razmiljam - zakljuila je. Zato jednostavno ne moe da uiva u trenut
ku?
* * *
Dok se, itavu venost kako joj se inilo, oputeno izleavala u svom krevetu, Aurelija
je uivala u milini koja ju je preplavila posle orgazma. Istovremeno je s radou pri
hvatala taj oseaj i opirala mu se, kad je ostala bez daha pred silinom seksualnog gra.
Borila se s bezdanom enje za bezimenim mukarcem koji je nesvesno doprineo
tome da orgazam ovog puta bude mnogo jai, ili ga je, u najmanju ruku, produio.
Bezuspeno je pokuavala da cenzurie sopstvene misli i vrati se u stvarnost.
Pogledala je u nebo kroz prozor. Videla je da plavetnilo dobija bitku protiv sivila i
soba joj je opet delovala toplije.
Prijalo bi joj da se istuira. Ili e ponovo zaspati i protraiti vei deo dana razvlae
i se u udobnom krevetu.

60
 Protegla je noge i proturila stopalo ispod jorgana. Prsti su je peckali. Osetila je
marce i u jagodicama prstiju na rukama. S lakoom je bosonoga ila prema kupatilu
tiho dodirujui drveni pod kue.
Kad se umila hladnom vodom nagnuta nad napukli porcelanski umivaonik u
skromno opremljenom kupatilu, Aurelija je osetila kako joj um ponovo oivljava iako
joj je i dalje svaki nervni zavretak vibrirao od priliva energije. Odvrnula je slavinu i
opipala vodu iz tua. Podesila je temperaturu jer nije elela ni da se opee ni da se sle
di. Zatim se okrenula, skinula majicu preko glave i pustila je da padne na ploice, a
onda je svukla i gaice. Kad je krenula da stane pod tu, nakratko je ugledala svoje
bledo, vitko telo u visokom ogledalu na vratima kupatila.
S blagim osmehom je primetila da su joj tamnoruiaste bradavice jo uvek ukru
ene i da se rumenilo od orgazma jo nije povuklo. I dalje joj je pastelnim bojama
ukraavalo gornji deo grudi obeleavajui granicu izmeu vrata i dojki.
Ponovo je krenula da uroni pod vodopad koji se slivao iz tua, pa se opet vratila.
Neto joj je privuklo panju. Pomerila se malo unazad i osmotrila odraz svog bledog i
vitkog tela u ogledalu. Dodir boje. Pogledala je nanie. Zakiljila je jer je para poela
da se die ispod tua i da zamagljuje staklo u skuenom kupatilu.
Modrica? Mrlja?
Neki nejasan oblik na samo pola prsta od njenih usmina.
Aurelija je nagonski prela prstima preko njega, kao da oekuje blag bol. Nije se
seala da se povredila, da je naletela na otru ivicu nametaja, ili neto slino. Nita
nije oseala.
Dohvatila je slavinu i zavrnula vodu. Onda je nadlanicom obrisala povrinu ogle
dala kako bi bolje osmotrila malu sliku koja joj se pojavila na tako intimnom mestu.
Njena zbunjenost se ispreplela sa strahom.
Fin, crven oblik.
Slika u ogledalu se izotrila.
Bilo je to malo crveno srce.
Zastao joj je dah.
Telo joj je sada bilo na samo dva-tri centimetra od ogledala i paljivo je posmatrala
Venerin breg. Vie nije bilo nikakve sumnje. To je minijaturno srce obavijeno tankim
jezicima plamena iste, jarke nijanse crvene.
Srce u grudima neobuzdano je ubrzalo.
Tetovaa?
Nemogue.
Ponovo je pogledala. Pogled je prikovala za malo srce utisnuto u kou.
Prela je preko tog mesta s dva prsta, nadajui se da je njegova tekstura drugaija
od njene koe, da e se ispostaviti da je tetovaa lana, privremena, da je neka greka.
No nije joj delovala drugaije. Tetovaa je bila neodvojivi deo nje.
Da nije lana? Neka ala koju je Siv ogranizovala dok je ona spavala? Ali Siv si
61
gurno ne bi uradila tako neto, posebno ne na intimnom mestu?
Nasapunala je prste i ustro protrljala iscrtano srce. Nije vredelo.
Aurelija je stajala tako gola, zaboravivi na sve oko sebe, oamuena.
Na um joj je pao samo neznanac i to da je zaspala pored njega nakon to su vodili
ljubav. Da se nije onesvestila? Sigurno nije. I sigurno bi se probudila. Tetoviranje je
bolno i sprave kojima se izvodi mora da su bune. Nije mogla da prespava ceo postu
pak. Valjda nije mogla.
Nije moglo da se desi tada. To je nemogue.
Bila je sigurna da plameno srce nije bilo tamo posle Bristola. Setila se kako je za
gledala telo sutradan kad se vratila kui. Osmotrila je svaki detalj kao da pokuava da
proveri je li ostala ista poto je mukarac prodro u nju. Skoro da je imala elju da iz
gleda drugaije. Zurila je u tamni prorez izmeu nogu da vidi je li na njenom telu os
talo neko obeleje, neto to e celom svetu rei da je sada prava ena. Posle toga, kad
je dola u Oukland, dok se prethodnih dana tuirala i rutinski brijala stidne dlaice
vodei rauna da se ne posee, nita nije videla. Nije bilo srca. Kako je sad moglo da
se pojavi niotkud?
Aurelija je naas osetila da joj ponestaje daha.
Kako je tetovaa mogla samo da se stvori na njenom telu? Za razliku od Siv, nije
imala predrasuda to se tie gatara, proroka, duhova i anela uvara, i esto je zami
ljala da u svetu u kom ive postoji magija. Ali ne ovakva.
Ponovo je pogledala u Venerin breg i nov detalj na njegovom pejzau.
Crvena boja srca bila je skoro skerletna, ali ta vatrena nijansa bila je u savrenom
skladu s njenim bledim pubisom. Taj spoj je podseao na jagode i lag, vatru i led.
Maleno srce koje mnogo govori bilo joj je savreno oslikano na koi. Ponovo ga je do
dirnula. Nije bolelo, skoro kao da ga nije ni bilo.
Aurelija je uzdahnula. Sve je to bilo udno.
Otrala je nazad u svoju sobu i uukala se ispod jorgana kao da trai utoite. U
mislima je pretresla svaku mogunost koliko god neverovatno delovala. Na kraju je
shvatila da se vrti ukrug i da je to dovodi do ludila. Iscrpljena od razmiljanja o tome,
ponovo je zadremala. Odspavala je nekoliko sati u utenoj mekoi kreveta.
Bilo je skoro podne kad se probudila. Odmah je svukla prekrivae i brzo pogleda
crveno srce.
Zamalo se onesvestila. Vie ga nije bilo. Deo koe na kom ga je videla sada je bio
savreno ist, vratila mu se uobiajna porcelanska belina.
Aurelija je znala da nije luda. Srce je bilo tamo. Nije sanjala.
A sad je nestalo.
Izbezumila se. A onda osetila blag miris voa koji je ispunio sobu. Kao lajtmotiv
koji priziva uspomene na mukarca iz Bristola i ukus njegovih usana.
Nekoliko minuta je odolevala porivu, ali miris i ukus nisu slabili. Oseala ih je neg
de u dubini svesti vie nego na usnama. Na kraju je spustila aku i naredila prstima
62
daje miluju.
Nakon to je svrila, uma ponovo pomuenog neprirodnom silinom doivljaja, nije
mogla da odoli i ponovo je pogledala donju polovinu svog tela.
Plameno srce se ponovo pojavilo.
Kao reakcija na njenu pohotu.
* * *
Aurelija je ostatak ranog popodneva provela sklupana u krevetu ekajui da se Siv
vrati kui. Iako je znala koliko sve sumanuto zvui, morala je nekom da kae.
Iz sve snage se naprezala ne bi li ula Sivine poznate korake i zvono koje se razleg
ne kad se ulazna vrata otvore ili zatvore, obavetavajui sve stanare o dolascima i od
lascima posetilaca.
Povremeno je pogledala na sat pored kreveta. inilo joj se da, to ee proverava
koliko je minuta ili sati prolo otkako je poslednji put pogledala na sat, vreme sporije
prolazi. Prolo je ve nekoliko sati. Siv sigurno vie ne prikuplja obrasce za upis. Mo
da je odluila da se ukrca na turistiki brod za Alkatraz. Pominjala je da bi ila.
Aurelija je na svakih nekoliko minuta podizala pokriva i ponovo se zagledala. Te
tovaa je u meuvremenu opet nestala. Odbacujui jednu po jednu stavku, zakljuila
je da se tetovaa pojavljuje nakon orgazama. Ali to nije bilo tako jednostavno. Poto
je svrila i primetila da se tetovaa opet pojavila, pokuala je jo jednom, ali ovog
puta je bila previe usredsreena na cilj. Namerno je iz glave prognala neznanca,
ukljuila laptop i pronala najobiniji pornografski klip, a onda se dodirivala tako da
se brzo i uspeno zadovolji, i nita vie od toga.
Tetovaa se nije pojavila.
Pokuala je jo jednom. Ovog puta je svesno probudila sva seanja na tu no. Nje
gov miris. Njegov dodir. Hrapav kamen pod prstima kad je akama nehotice prevukla
po podu traei zadovoljenje njihove zajednike strasti i ne marei za fiziku neprijat
nost. Dodirivala se onako kako su njegove ake putovale preko njene koe. U mislima
se vratila u onu odaju. Njena fantazija je bila tako ivopisna da joj je delovala skoro
kao stvarnost. Kao da je bio s njom u sobi u senovitom Ouklandu, ili je tu bio bar nje
gov duh. Dok joj je jedna aka bila zauzeta traenjem zadovoljstva pod pokrivaima,
drugu je ne razmiljajui podigla poseui za njegovim obrazima, kosom i bradom, ali
tu nije bilo nieg osim vazduha.
Ponovo je svrila razmiljajui samo o njemu i telo su joj potresli tako moni gre
vi da se krevet zaljuljao. Aurelija je mirno leala uivajui u naknadim talasima vr
hunca, ekajui da je poslednji naleti uitka promu i utihnu.
Onda se setila tetovae. Zbacila je prekrivae. Ponovo je bila tu, jasnija nego ranije.
Namestila se tako da ne izgleda bestidno i telefonom fotografisala tetovau. Upo
trebila je zum pristojnosti radi, tako da se na snimku videlo samo plamtee srce na
delu njene koe koji je mogao biti bilo gde na telu.

63
 Onda je gledala kako tetovaa bledi. Najpre su, jedan po jedan, nestali plameni je
zici koji su se izvijali kao zraci minijaturnog sunca, a onda je i samo srce poelo pos
tepeno da bledi sve dok nije sasvim iezlo. Imala je utisak da na ubrzanom snimku
gleda cvet kako zatvara latice.
Iako je bila zbunjena i uplaena zbog sumanotosti svega to se dogodilo i onoga to
bi to moglo da znai, Aurelija nije odolela i na trenutak se zadovoljno nasmeila.
Ipak je ostavio trag i na njenom telu, a ne samo u srcu i umu.
Zvono na vratima koje je objavilo Sivin povratak trgnulo je Aureliju iz sanjarenja.
Iako je celo popodne provela pogledajui na sat i ekajui je, sad kad joj se prijateljica
vratila, Aurelija je shvatila da nema pojma kako da zapodene razgovor o onom to joj
se dogodilo.
Aurelija je ekala da joj Siv upadne u sobu i zaspe je informacijama o svemu to je
doivela toga dana. Meutim, Siv je samo prola, ak i ne pokucavi na vrata da vidi
je li Aurelija u svojoj sobi.
Aurelija je zbacila prekrivae uz nezadovoljno gunanje i krenula za Siv u kuhinju.
Zatekla je drugaricu ispred otvorenog friidera kako pije mleko iz tetrapaka.
- Svi koristimo to mleko, zna - opomenula ju je Aurelija.
Siv je odmakla pakovanje od usana i nadlanicom obrisala brkove od mleka.
- Opa, neko je danas ustao na levu nogu - odvratila je Siv namerno popivi jo je
dan dug gutljaj kao da eli da potvrdi kako uobiajena pravila ponaanja za nju ne
vae i da je nije briga ta drugi misle o tome.
- U stvari - rekla je Aurelija - imam tetovau. - Dojadilo joj je ponaanje svoje pri
jateljice, koja je mislila da je jedina buntovnica na svetu.
Siv se zagrcnula i mleko joj je kroz usta i nos prsnulo po podu. Razrogaila je oi.
- Tako ti i treba - dodala je Aurelija likujui dok je Siv i dalje kaljala i borila se da
doe do daha. Aurelija je popustila. Prila je prijateljici i potapala je po leima. -
Vode? - upitala ju je.
- Ne, ne, dobro sam. ali se, je li tako? Za tetovau? Dobar tos...
Aurelija nita nije odgovorila.
- Jebote, ne ali se! Kad? Kako? A ja sam mislila da e se iznenaditi kad uje
kako sam ja provela dan.
Aurelija je zinula kao riba, a onda je zatvorila usta nita ne rekavi.
- Duga je to pria. I mislim da bi bilo bolje da sedne pre nego to je uje - kona
no je rekla. - Hoe li da odemo na pie?
Tek kad su stigle u bar na uglu ulica Brodvej i Vest grand, shvatile su da nijedna od
njih nije dovoljno stara da bi mogla da pije u Americi. Da su se ranije setile toga, po
trudile bi se da se malo bolje doteraju i naminkaju ne bi li prole kao dvadesetjedno
godinjakinje. Meutim, Siv je nosila svoju uobiajenu odeu, orts preko hulahopki, a
Aurelija je navukla farmerke, obula baletanke i dugu kosu jednostavno vezala u rep.
Sad se inilo da imaju manje od devetnaest godina, pa su se, umesto za bar, odluile
64
za oblinji restoran brze hrane.
- Prokleti istunci - progunala je Siv kad se poletna i, po Aurelijinom miljenju,
previe razdragana konobarica vratila do njihovog stola s dva milkejka i inijom
pomfrita prelivenog s toliko vrelog sira da je krompir izgledao kao vanzemaljsko bie
koje bi svakog asa moglo da iskoi iz tanjira i krene prema njima preko stola.
Siv je oprezno izvukla jedan krompiri ispod lepljivog utog preliva i ubacila ga u
usta.
- Nije loe - objavila je. Obema rukama je uzela bocu keapa i istisnula reku sosa
od paradajza preko pomfrita. Aurelija je krompirie najvie volela u papirnom fieku,
sa siretom, negde pored mora. Ignorisala je posudu s hranom i pijuckala. Napitak je
bio sve i kremast i, po njenom miljenju, mnogo ukusniji od piva.
Zavukle su se na istu stranu separea sa seditima obloenim crvenim skajem kako
bi mogle tiho da razgovaraju bez bpjazni da bi neko od gostiju mogao da ih uje.
- Pa, dobro - rekla je Siv. - Pokai mi je.
Aurelija je izvadila svoj telefon i nala fotografiju koju je snimila nekoliko sati ra
nije.
Siv je zakiljila u ekran. - Lepo - nesigurno je izjavila. -Pa gde je? - upitala je poka
zujui neprepoznatljiv deo koe oko tetovae. - Na sisi? Ili negde gde sada ne moe
da mi pokae? - Vragolasto je namignula prijateljici.
Pitanja su se reala unedogled. Aurelija nije mogla da odgovori na veinu. Nije us
pela da potisne crvenilo dok je objanjavala u kakvim se okolnostima tetovaa pojav
ljuje.
Siv je to doekala i s radou i s ogorenjem. S jedne strane, bilo joj je milo to je
njena najbolja prijateljica doivela zadovoljstvo s mukarcem; s druge, mnogo se
uvredila to o tom sudbinski vanom dogaaju nije obavetena ranije. No to nije
umanjilo njenu radoznalost.
- Znai, pojavljuje se samo kad estoko svri? Ili dok misli na tog tajanstvenog
tipa? Ili mora da bude i jedno i drugo? - raspitivala se Siv. - O, za ime boga! - frknula
je kad su se Aurelijini obrazi zacrveneli kao restoranska sedita od skaja. - Svi to radi
mo. Samo nisam znala da ti to radi tako esto. - Siv je izvila obrve i zakikotala se. -
Ba ume da me iznenadi, Aurelija. Zato te toliko volim, izmeu ostalog.
- Nisam sigurna kako to ide - odgovorila je Aurelija. - Otkrila sam to tek danas. Ali
kad god mislim na njega, ograzam je... jai. Zato ne mogu da ti odgovorim sa sigur
nou.
- I nisi ga videla? Te noi u kapeli? Ni na tren mu nisi videla lice? Je li ti ostavio
neku poruku?
- Bio je mrkli mrak. I uglavnom smo leali.
Siv se ponovo zakikotala. - Sigurna sam da niste samo leali - zadirkivala ju je.
- Hou da kaem da ne znam koliko je visok. Mislim da je vii od mene. I svakako
nije debeo. Ali ne znam koje mu je boje kosa, ili oi, ne znam nita. Znam samo da
65
ima ukus nara. Ali to nije kao losion posle brijanja ili parfem. To je vie ukus njegove
koe i usana... - rekla je zamiljeno sa sanjalakim pogledom.
- Jasno ti je da to nema ama ba nikakvog smisla - prokomentarisala je Siv. - Da te
ne poznajem tako dobro, pomislila bih da si pukla. Da ti, moda, nije stavio neto u
pie?
- Ne - odluno je odgovorila Aurelija. - On nije takav. Sigurna sam.
- Ti ga, zapravo, nimalo ne poznaje.
- Bez obzira na to. Pile smo isto pie. Svi su pili isto. A ak i da si u pravu, to ipak
ne objanjava kako se ova tetovaa pojavljuje i nestaje. Nema droge koja izaziva tako
neto.
- Da to nije neko nevidljivo mastilo koje reaguje na temperaturu tvog tela? - naga
ala je Siv.
- To ne postoji - odbacila je Aurelija Sivinu pretpostavku.
Nastavile su naglas da razmiljaju, dajui razna objanjenja sve dok nisu iscrple
sve razumne mogunosti. Na kraju su utonule u prijatno utanje, obeleje pravog, ne
usiljenog prijateljstva. Krompirii na stolu odavno su se ohladili. Aurelija je pila drugi
milkejk, a govorila je uglavnom Siv.
Aurelija je prekinula utanje. - Izvini - rekla je na kraju. - Nisam te pitala kako je
bilo u Cirkuskoj koli. Jesi li uzela obrasce? Zato si se toliko zadrala? Gde si bila ceo
dan?
- Pa - ponosno je objavila Siv - dobila sam posao.
- ta? Kako? Koji posao? Moe li uopte da se zaposli sa svojom vizom?
Siv je glasno otpila jo jedan gutljaj milkejka.
- Plaa se na ruke. Poziram za aktove.
Aurelija se zagrcnula milkejkom i zakaljala se.
Siv je zakiljila. - To ti je karma, prijateljice moja. Zato to si se smejala kad sam se
ja zagrcnula. A moja pria nije toliko zaprepaujua kao tvoja. Sigurna sam da to ne
moe porei.
- Nije toliko zaprepaujua? - prosiktala je Aurelija. - Ja nisam elela tetovau.
Sama se pojavila. I ta to znai? Pozira gola? Samo mi reci da ne snima pornie.
Aurelija se setila filmskih klipova koje je gledala ranije toga dana kako bi se uzbu
dila i kako su ene na snimku bile potpuno obnaene. Nita nije bilo preputeno ma
ti. Stresla se. Njena prijateljica sigurno ne bi radila tako neto.
- Ne, ne. Priznajem da sam razmiljala o tome, ali znam daje preopasno pojaviti se
na ekranu. Zbog karijere, roditelja i tome slinog. Pokazau ti oglas.
Zavukla je ruku u dep ortsa i izvadila izguvan pare papira. Bio je to jedan od
onih oglasa to se lepe na stubove s brojevima telefona ispisanim na resama to vise
na dnu. Oglas je bio ispisan rukom, veoma lepim slovima, skoro krasnopisom. U ogla
su je pisalo:

66
 **********************************************************
Trae se modeli za aktove. Bilo kakvi. Dobra zarada,
bez sumnjivih radnji. Pozvati Valtera.
**********************************************************

- I ti si pozvala? - upitala je Aurelija.

- Jesam. Ispostavilo se da sam bila nedaleko od ateljea. I onda sam otila tamo i po
zirala.
- Otila si u njegovu kuu? Sama? Jesi li ti aava? Mogao je da te ubije, Siv.
- Nisam rekla da je posredi mukarac. A imala sam i dobar oseaj. Sve je dobro
prolo - rekla je. - I zaradila sam.
Ponosno je izvukla tanak sveanj novanica iz depa.
- Radi to zbog novca? Zna da imam dovoljno da platim za sve. A i roditelji e ti
poslati jo ako zakljue da ti treba. Posebno ako saznaju da pozira gola.
- Mrzim da uzimam novac od tebe. I zna da pomo oko asova plesa pokriva samo
smetaj i skoro nita vie. Hou da zaradim za putovanja, zabave i kupovinu. Ne elim
da iz meseca u mesec sastavljam kraj s krajem. Osim toga, poziranje je zabavno.
- Svukla si odeu za njega?
- Da. Ali hoe li da uje ta je najbolje?
Nagnula se ka Aureliji kao da se sprema da joj otkrije tajnu.
- Slep je - tiho je rekla.
- Znai, dodirivao te je? - upitala je Aurelija. - Siv, meni to lii na nametaljku.
- Ne, nije me ni pipnuo. Bilo je kao da gleda u mene, ali me ne vidi. Meutim, ne
kim udom je osetio moje telo... Niko me nikada nije tako video. Imala sam utisak
da moe da mi ita misli, da mi vidi duu. Ili tako neto.
Aurelija je mrknula. - A ti brine da li je sa mnom sve u redu?
- Naravno, moram da nastavim. Danas smo tek poeli. Ali platio mi je unapred, to
je jednako udno. Mogla bih jednostavno da nestanem s novcem. Ali, ne znam zato,
mislim da on zna da to neu uraditi.
- Da nas neko slua - kazala je Aurelija - pomislio bi da smo se obrele u nekakvoj
bajci. Ili u neijem snu.
- Oh, umalo da zaboravim. Ima izlobu i pozvao me je da mu poziram tamo. Treba
da doe. Vidi sama o emu se radi i prestani da se ponaa kao moja majka.
Izvadila je jo jedan letak iz depa. Ovaj je bio uraen na sjajnom belom papiru,
koji je Siv paljivo presavila u mali kvadrat. Bio je ispisan istim rukopisom, gustim cr
nim mastilom. Slova su bila tako savreno iscrtana da je bilo nemogue odrediti jesu
li odtampana ili ispisana.

Izloba: samo uz pozivnicu.

67
 Aurelija je uzela letak i paljivo ga osmotrila. Okrenula ga je, ali poleina je bila
prazna. Nije bilo nikakvog znaka ili adrese, niti bilo kakvog objanjenja o tom doga
aju.
- Ovo postaje sve udnije - kazala je.

68
 Venecija 1847.
uo je da u Veneciji ima vie pacova nego ljudi.
Gondola je klizila kanalom Grande pored mosta Skalci dok se sputala no. Poto
mu je plat bio tanak, Anu je hladan vetar iz laguna ledio stare kosti. Za njima su na
povrini vode ostajali talasii satkani u finu mreu koncentrinih krugova, vrtloga i
lepravih kapljica kroz koje je klizilo njihovo plovilo kao i desetine drugih duguljastih
amaca to su tiho promicali pored njih.
Formeta je sedeo pored njega umotan u debelo smee ebe i gledao napred. Pogled
mu se gubio negde u daljini. Kanal se uskoro proirio. Proli su pored Trga Svetog
Marka i ve su ih mamile otvorene vode iza muzeja Punta dela Dogana.
Gondolijer obavijen tamom, skrivenog lica, skrenuo je desno, ka ostrvu San oro
Maore.
* * *
An Desklo je doputovao iz eke na obale Jadrana u potrazi za jednim rukopisom.
Njegova majka je za ivota radila kao slukinja grofa Fon Valdtajna u zamku Duks.
Na samrtnoj postelji konano je priznala Anu da je njegov otac, o ijem je identitetu
celog ivota nagaao, niko drugi do uveni Kazanova, koji je radio kao grofov bibli
otekar do smrti 1798.
To nije bilo sve. Otkrila mu je i da postoji nekoliko neobjavljenih poglavlja Kaza
novinih spornih memoara. Bilo je dobro poznato da je ostatak knjige, objavljen u Ne
makoj 1822, bio estoko cenzurisan. U knjizi su bile oigledne velike, neobjanjive
praznine u Kazanovinoj ivotnoj prii. An je takoe postao bibliotekar, verovatno ne
svesno idui stopama svog oca. Njegova potraga za delovima Kazanovine prie koji
nedostaju bila je podstaknuta bibliofilskom radoznalou, ali podjednako i eljom da
bolje upozna onog za koga je verovao da mu je otac.
Godinama je istraivao u pranjavim arhivima Praga, Pariza i Berlina. To ga je na
kraju odvelo do Venecije, Kazanovinog rodnog grada, gde su se odigrale mnoge nje
gove avanture.
Na kraju je naao ono to je traio prelistavajui svoje beleke pod mutnom sve
tlou zajednike sobe u krmi Tronka u etvrti Kanareo. Anomalija. Period od est
meseci tokom 1788. kad se nije znalo gde je Kazanova bio i ta je radio. Mnogo godina
kasnije, doao je do kratkog opisa zagonetnih dogaaja na velianstvenoj proslavi
odranoj u jednom zamku na jugu Francuske, u blizini Avinjona.
69
 Zato se ta avantura vie nije pominjala na hiljadama strana njegove prie? Uspeo
je da nae nekoliko preivelih Kazanovinih poznanika iz starih vremena i da razgova
ra s njima, ali oni mu nisu pomogli da rasvetli tu misteriju. Meutim, saaptavanja
koja je uo u javnim kuama, aveti seanja koje je An uspeo da izvue uz malo pod
miivanja, finog brendija ili jednostavnog ulagivanja, na kraju su ga doveli do Forme
te. Dananji sastanak bio je vrhunac njegove istrage. Formetino ime je bilo poslednje
na Anovom spisku. An vie nije mogao da se seti ni kad ni kako je ime starog plesa
a dolo do njega.
Kako je mogao da zna da e se ispostaviti da je Formeta gluvonem i da iz njega
nee izvui nita o njegovoj tajni? Prenaglaenim pokretima objanjavao je starcu da
bi mogao da napie svoja pitanja, ali sasueni, sedokosi ovek samo je odmahnuo ru
kom kao da mu je ispod asti da se zamara neim takvim.
- Kazanova, vitez od Sengala? Bal? Rukopis? - vikao je An, glasnije nego to je e
leo, kao da e time ostaviti snaniji utisak na sagovornika. Ali stari velikodostojnik je
samo stajao pred njim, gornje usne izvijene u zagonetan osmeh, i otresao trun s ruke.
Stajali su jedan naspram drugog u akustinom predsoblju male palate kod mosta Aka
demija. Formeta je iveo u toj palati i Ana su uputili na tu adresu.
Posle pola sata neuspenih pokuaja da dopre do njega, An je odluio da krene.
Onda je Formeta neoekivano pozvao jednog slugu koji mu je doneo ebe. Zatim je
krenuo do pontona iza palate, gde je bila privezana gondola. Dao je znak Anu da se
ukrca u amac s njim.
U meuvremenu, lagunu je obavila nona tama. Dok su se pribliavali ostrvu, An
je u udu posmatrao bezbrojnim svetlima na obzorju sainjenom od crkava u kupola.
Stotine baklji jarko su gorele na zidovima, ogradama i prozorima, kao da se sprema
slavlje. Osetio je snaan miris cvea, parfema i raznih zaina dok je gondola oprezno
pristajala uz drveni mol.
Livrejisani sluga pruio je ruku kako bi mu pomogao da se iskrca iz amca. An je
izaao na vrsto tlo. Osvrnuo se oekujui da Formeta krene za njim, ali gondola je
ve nestajala u crnim vodama lagune. Starac mu je mahao opratajui se s njim.
- Doavola! - tiho je opsovao An.
Pred njim se u no pruala staza obeleena drhtavom svetlou baklji. Iao je za
slugom do visokih zasvoenih vrata od drveta to vode u zgradu nalik peini, stenje
nu izmeu ostrvskog manastira i Crkve San ordo. Zahvaljujui vetom arhitekton
skom triku, vrata nije mogao da vidi sve dok nije stigao pred njih. Dok im je prilazio,
iz zgrade se zaula muzika.
Sveano je preao preko praga i naao se u prostranoj peini u obliku kupole. Sve
tlost je doslovce kapala s valovite tavanice poput vatrene zavese, to ga je isprva zas
lepilo. Zakiljio je branei se od napadne svetlosti i polako razaznavao gde se obreo.
Iza zida bele svetlosti ukazao se vatromet boja, nestvarna lepeza bogatih, vriteih,
prejakih nijansi.
70
 Dvorana je bila prepuna svakojakog sveta u najudnijoj odei i kostimima. inilo
se da su se sjatili ljudi iz prolih vremena, u ivopisnoj odei iz svog doba. Teko je
bilo rei koji je kostim neobiniji. Lan, pamuk i svila, skrojeni s panjom i matovitom
genijalnou prekrivali su tela i mukaraca i ena. Bio je to pravi praznik za oi.
An je samo na tren osetio straan stid zbog svoje skromne i jednostavne odee.
Meutim, inilo se da ga okupljeni i ne primeuju. Niko ga nije popreko pogledao to
je neprikladno obuen. Zatien od nonog vazduha, najzad se zgrejao, dok ga je ra
doznalost sve vie obuzimala.
Neki glas u glavi aputao mu je da to zaelo uveni Bal, onaj o kom je Kazanova
navodno nekad pisao. Gral za kojim je tragao, kako mu se sada inilo, najvei deo i
vota.
Iz mnotva se uo razgovor na raznim jezicima. Veinu njih nije razumeo. Ti glaso
vi su omamljujue amorili i zujali, te se An jo vie oseao kao tuin u stranoj zem
lji.
Sluge u crnim ogrtaima, napuderisanih i bezizraznih lica ispod tesnih kapuljaa,
kretale su se izmeu gostiju delei visoke plave ae pune slatkog vina. Poto je s uit
kom popio prvu au, An je brzo sustigao jednog od slugu koji su nosili pie i poslu
io se drugom, edno je iskapivi naduak. Pie je bilo izuzetno. Skliznulo je milujui
mu grlo, a onda mu se celim telom razlila toplota. ula su mu se odmah izotrila.
Usredsredio se na egzotinu odeu gostiju i zastao da se snae u tom novom okrue
nju.
Gosti su ulazili i izlazili. Kretali su se kroz dvoranu s visokom tavanicom kao viju
gava reka koja trai sopstveni izvor. Boje su se meale i stapale stvarajui nove i neza
mislive nijanse koje kao da klize po namrekanoj povrini tenosti.
An je oseao vrtoglavo blaenstvo.
Okupljeni se razmakoe ispred njega. Pojavila se grupa visokih ena u odorama
ukraenim draguljima. Njihova ramena i raskone obline bili su otkriveni i izloeni
pogledima, a koa bela kao najbelji porcelan. Brzo su prole izmeu dva reda zvanica,
a fina tkanina jedne krinoline okrznula mu je ruku koju je drao uza se. Kao omam
ljen, An je osetio da mora da krene za njima. One su se probijale kroz uskomeanu
gomilu, a onda kroz ogromna zasvoena vrata prole u drugu, jo veu odaju. Vrata
su se buno zatvorila za njim.
Kad je pogledao preda se, zastao mu je dah. U sreditu sobe nalazio se ogroman
bazen s vodom. Njegovi stakleni zidovi bili su u pravilnim razmacima proarani pla
vom i skerletnom bojom nalik na potoke lave. Zadivljujua konstrukcija je nadvisiva
la posetioce koji su kruili oko nje. An je zakljuio da su je sigurno izgradili staklari
svetskog glasa s oblinjeg ostrva Murano.
Na povrini vode u staklenom bazenu titrali su odsjaji prstena baklji. Senke njiho
vih blistavih plamenova plesale su ispod povrine. An se svim silama trudio da do
kui emu taj bazen pred njim slui i kako treba da se ponaa. Odjednom je zauo
71
pljusak vode. Onda je ugledao grupu od est ena kako rone iza debelog stakla. Na
gost njihovih bledih tela bila je naglaena providnim zidovima koji su ih razdvajali od
posmatraa.
To je bila grupa ena za kojima je uao u odaju. Spustio je pogled i ugledao haljine
koje su svukle i ostavile ih razbacane po kamenom podu.
- Ova no poinje - objavio je dubok bas nekog mukarca iza njega. Ali An se nije
ni osvrnuo poto nije mogao da odvoji pogled od prizora pred sobom.
- Da ove godine tema nije zodijak? ujem da je prolo vie od sto godina otkako je
poslednji put prireen Bal prireen na tu temu? - dobacila je neka ena upitno.
- Moda su ovo Ribe? - rekao je neko, iji se glas meao sa zvucima u pozadini.
Nage ene rasporedile su se po ogromnom staklenom bazenu. Mlatarale su nogama
u mestu stvarajui male vodene vrtloge. An nije mogao da odvoji pogled od njih.
Tela su im bila savrena kao da su isklesana od skupocenog mermera, a koa kao za
tegnuto platno. Staklo je uveliavalo svaki detalj njihove raskone grae. Pitao se
kako uspevaju da diu. Mehurii vode su kao biseri isticali izmeu njihovih usana i u
pravilnim razmacima stizali do povrine. Jesu li one sirene? Ili ribe pretvorene u ene
pomou nezamislive magije?
An je oseao kako se odaja iza njega ispunjava i sluao prigueni amor nestrplji
vog iekivanja gomile. ak i da je eleo, sada vie nije mogao da se pomeri odatle.
Bio je stenjen masom tela. Stajao je kao ukopan.
Odajom je zavladao tajac ispunjen strahopotovanjem. Svi glasovi su zamukli i
nastala je jeziva tiina. Stotine ljudi zadravale su dah.
A onda je usledilo velianstveno iznenaenje.
Skrivena vrata su se otvorila nasred dna staklenog bazena i pojavio se vijugav niz
golih plivaa. An je nabrojao ukupno dvanaestoricu mukaraca. Pojavili su se iz ne
poznatih, skrivenih dubina. Brzo su izronili na povrinu i odmah ponovo zaronili. Po
delili su se u est parova, od kojih je svaki najkraim putem krenuo prema jednoj od
ena to su lelujale uza zidove bazena, poput leptira prikovanih za staklene zidove.
Svaki mukarac bio je savreno graen i miiav. Bili su kao izvajani. Iz njih je zra
ila mo. Usredsreeno su se pribliavali svom plenu. Njihove mone kite, prave kao
koplja, ciljale su pravo ka rtvenima devicama.
- Ovnovi - neko je proaptao Anu na uvo.
- Strelci.
Anu se zavrtelo u glavi. Da mu nisu neto sipali u ono slatko vino? Obrisao je
znoj sa ela i opinjeno posnvatrao kako se muki parovi obmotavaju oko ena u vodi
i prodiru u njih brzim, uvabanim pokretima. Na kraju je svih osamnaest tela u vodi
izvodilo bestidni ples poude. Divlje i razuzdano su se spajali ne pomerajui s mesta.
Da, to je bio balet, ali predivan, nesvakidanji podvodni balet. Tela su bila spojena i
isprepletana, kretala si se s metronomskom preciznou.
U vodi se odvijao spor, ritmian ples uzvrtloenih tela, strast protiv vode.
72
 Grlo mu se osuilo i bolelo ga je.
- Do zore! - odjeknuo je povik kroz odaju. Rei su proletele iznad njih, iznad baze
na, iznad Bala.
Iako nije odvajao pogled od velianstvenog prizora u prozranoj vodi, Anu ipak
nije promaklo da su mukarci i ene oko njega poeli da se svlae. Ponosno su otkri
vali tela bele, preplanule i maslinaste koe. Nehajno su odbacivali odeu na pod, bez
urbe raskopavali korsete, svlaili koulje i pantalone, odbacivali cipele.
Neko ga je otpozadi povukao za koulju, neno, ali odluno, kao da eli da mu po
mogne.
Utom su se odozgo odmotali raznobojni konopci spustivi se na samo nekoliko
centimetara od uzburkane povrine. Onda se kao niotkud pojavila grupa golih akroba
ta, koji su poeli da se sputaju niz konopce. Svaki je nosio tanku cvetnu krunu i zla
tan lani oko gleenjeva. Svoj majstorski spust zavrili su tik iznad povrine vode. U
tom trenutku, spojene trojke nalik troglavim ivotinjama, prekinule su pohotnu igru.
Polako su se vinule na povrinu, gde su ih doekale rairene, snane ruke golih akro
bata. Ljubavnike trojke nale su utoite u sigurnom naruju akrobata, a onda je za
poeo njihov uspon prema tavanici sve dok ih An i ostali gledaoci nisu izgubili iz vi
dokruga.
Borei se da doe do daha, An je osetio neije ruke oko struka kako mu otkopa
vaju koni kai, neno povlae pamune pantalone do glenjeva. Sad je i on bio nag,
ud mu je bio tvrd kao kamen. Seanja na dane kad se to deavalo bila su daleka uspo
mena u asketskom ivotu kakvim je dugo iveo.
Isprva mu se inilo da je stakleni bazen ostao prazan. Meutim, voda iza debelog
stakla se uskomeala kao vir jo uvek gladan tela. I onda je, rastrzan izmeu prizora
golotinje koja ga je okruivala i svog monog koplja, krajikom oka primetio srebr
nastu priliku koja je jurila staklenim bazenom. Kada se nejasna slika izotrila, ugledao
je kako usamljena prilika usporava i prestaje da pliva.
Bila je to ena. Ili je bila najvia na svetu ili ju je stakleni bazen nekim udom uve
liao. Ako su one devojke pre nje bile savrene, onda je ova prevazilazila savrenstvo.
Ria griva joj je plutala u vodi nalik na vatrene talase koji se graciozno kreu noeni
podvodnim strujama kroz koje je ena zavodljivo plivala s natprirodnom elegancijom.
Koa poput alabastera kao da joj je bila osvetljena iznutra a goli udovi su se pruali
kao Meduzina kosa.
Oi su joj bile boje najcrnjeg uglja, kao tamni bezdani mudrosti, lepo lice sa zanos
nim jagodicama, usnama i obrvama zrailo joj je. Telo joj je bilo savreno skladno.
Male lepe dojke ispod dugog vrata su uprkos vodenim strujanjima stajale visoko i vr
sto. Na ravan stomak nastavljalo se glatko meunoje, koje je pohotno zjapilo. Njen
otvor izgledao je kao seksualno svetilite.
Neija ruka neno je uhvatila Ana za kitu. Bila je meka i nena. enska ruka.
Mada on ne bi mario ni da je bilo drugaije, jer je bio opinjen enom u vodi. Tela su
73
se gomilala oko njega, koa se trljala o kou, vrelina odgovarala na vrelinu, kao da
niko vie nije bio bie za sebe, ve samo deo ogromnog uskomeanog organizma ko
jim je tutnjao uragan poude.
- Devica? - proaptao je.
- Ne - odgovorio je glas u njegovoj blizini. - toj e Vodolija - uputili su ga. - Devica
dolazi u zoru.
I dalje je pokuavao da dokui smisao tog odgovora kad se zauo glasan pljusak na
samom vrhu dinovske staklene inije. Savreno graen mukarac, monog tela kao
da je isklesano od granita, pojavio se iz vrtloga i zaplivao ka riokosoj sireni.
Talas uzdrhtale snage prostrujao je kroz gledaoce dok su se jo vie zbijali jedni uz
druge. Da se onesvestio, An ne bi ni pao na zemlju. Ostao bi uspravan u masi tela
koja su ga sada pritiskala sa svih strana.
Topla, vlana usta uzela su njegovo koplje i itavo telo mu je zadrhtalo dok su ga
tanke usne obavijale, a jezik kruio preko nadraenog glavia. Ali on i dalje nije mo
gao da skrene pogled s prizora koji mu se odvijao pred oima.
- Bik - rekao je neko bez daha.
Prelepa ena sada je bila na sredini bazena. Zabaene glave, kao daje leala je na
nevidljivoj postelji. Rairila je noge. An se zagledao u porcelansku belinu njenog rav
nog stomaka i jedinu nepravilnost na njemu: broj jedan ispisan na koi crnim, debe
lim slovima, na jednakom rastojanju od pupka i prave, tamne linije meunoja.
Bik pliva stigao je do ene i s mehanikom preciznou se smetao medu njena
rastavljena bedra. Za to vreme, ona je otvorila usta i siuni mehurii izbili su na po
vrinu staklenog bazena.
An se rasejano pitao kako diu.
Dva spojena tela estoko su se tucala u novoj baletskoj taki.
Kao u borbi gladijatora, svaki pokret bio je epski i do tanina uveban koncert na
srtaja i odbrane, napada i predaje, prihvatanja i estoke poude.
ena koja mu je sisala vesto ga je i pohotno draila ustima. Oseao je kako elja u
njemu polako, ali neumoljivo raste, kako mu se telo budi dok se borio da obuzda raz
buktala ula.
Vreme se zaustavilo.
Par u vodi, zapeaen u auri eksplozivne strasti, konano se zatresao u zajednikoj
ekstazi. Njihova spojena tela podrhtavala su i trzala se dok su poput strele jurila ka
povrini bazena u potrazi za vazduhom. U istom trenutku An je svrio. Snano je uz
dahnuo, a noge su ga od uzbuenja umalo izdale. Najzad je pogledao nanie da vidi
ko ga je na tako velianstven nain zadovoljio, ali video je samo tamnokosu glavu
kako se povlai izmeu isprepletenih nogu i tela. Hteo je da je pozove da se vrati, ali
nije mogao da progovori. Pogledao je naokolo. Raskalani pir je bio u punom jeku.
Nasmeio se.
Kasnije je napustio odaju i krenuo u obilazak zgrade.
74
 Svaki deo je bio zamiljen drugaije. Gazio je travu na proplancima, lutao kroz
umu i divio se umeu i mati organizatora Bala. Izmeu ostalog, zakljuio je da je
deo Kazanovinog rukopisa koji nedostaje, ako je uopte postojao, mogao biti posveen
samo opisu nekog Bala. U to vie nimalo nije sumnjao.
Bio je prisutan kad su Blizanci ritualno zaveli Strelca, koji je te noi bio maskiran u
kentaura.
Divio se spektaklu u kom se morska koza koja predstavlja znak Jarca drsko i bes
tidno rvala s Vodolijom.
A u spavaim sobama, od kojih je svaka bila posveena nekom periodu iz prolosti,
video je svata, od zidova prekrivenih ilimima iz Hiljadu i jedne noi do grubo is
klesanih rekonstrukcija preistorijske peine i srednjovekovnih postelja za uivanje
prekrivenih svilom. Posmatrao je Raka i bezbroj drugih kako vode ljubav. Na kraju su
mu oi i sva ostala ula bili potpuno zasieni.
An je pred svitanje osetio kako mu se seksualna mo ponovo budi, a snaga obnav
lja. Krv mu je opet uzavrela od poude. Odlutao je u deo zgrade gde nije bilo guve i
nabasao na uvuena vrata.
Iza njih je bila oskudno nametena soba sa sofom u sredini, na kojem je sedela
mlada ena. S njene leve i desne strana stajale su livrejisane sluge kao da je tite. No
sila je providan ogrnu: kroz koji su joj se nazirale nene obline. Bila je sitna, ali savr
eno skladno graena. Koa joj je bila napuderisana, bela kao sneg. Na tom bledilu iz
dvajale su se usne i skerletne bradavice koje bi povremeno sevnule ispod ogrtaa.
Kad je uao u sobu, An je odjednom postao svestan svoje golotinje i uspaljenosti,
pa je brzo pokuao da se pokrije. Ali enin blag osmeh ga je razoruao. Lice joj je zra
ilo dobrotom i zrelou, to mu je odmah smirilo uzburkana ula.
Osetio je da treba da joj se obrati, da objasni zato je nag i izvini se zbog svoje ne
pristojnosti, ali nije stigao. Grupa balskih zvaninika protutanjala je pored njega i ne
primetivi ga i prila eni na sofi.
- Svanulo je - sveano je objavio jedan od njih.
Ona je ustala.
Anovo srce je usporilo.
Onog blagog osmeha je nestalo, a on nije mogao da odgonetne kako se njena do
brota preobrazila u elju i pohotu.
Uz dvojicu slugu uza se, krenula je prema pridolicama. Prola je pored Ana ne
pogledavi ga i krenula za zvaninicima.
I on je poao za povorkom.
Dok je zora pucala, gledao je kako mlada ena gubi nevinost s mukarcem u lav
ljem ogrtau i kako se njen osmeh u trenu preobraava u poudu i uitak.
An je obiao ceo krug i video sve znakove zodijaka.
A onda je prisustvovao tetoviranju.
Sutradan je otiao iz Venecije i odustao od potrage za delom rukopisa koji nedosta
75
je. Ali do kraja ivota je pamtio Bal.

76
 5.
udesne akrobate
Da nije bila smetena na prometnom uglu u predgrau, nedaleko od glavne saobraaj
nice i okruena stambenim zgradama, radnjama i restoranima, kladile bi se da je
zgrada koja se uzdizala iznad njih zamak.
- Ne izgleda naroito gostoljubivo, zar ne? - primetila je Siv. Posmatrale su udo
vino visoke zidove od cigle i jo vie kule na uglovima graevine, koja je bila tako
velika da se inilo da zauzima nekoliko blokova.
- Ne izgleda - saglasila se Aurelija. - Izgleda kao hibrid crkve i tamnice.
- Meni vie lii na tvravu - odvratila je Siv.
Vrzmale su se ispred glavnog ulaza. Nijedna nije bila voljna da prva ue. Dan se
primicao kraju i pod zracima kasnog popodnevnog sunca graevina je delovala jo tu
robnije, kao da bi joj nono okruenje bolje pristajalo.
Siv je zatakla palac za gajku. iznad depa ortsa od teksasa i odsutno prelazila pr
stima preko presavijenih ivica debele bele pozivnice za izlobu slepog vajara Valtera.
Sada su bile pred ulazom zgrade gde se odrava izloba. Aurelija je pogledala prijate
ljicu, koja se podboila i namrtila.
Bilo je kasno subotnje popodne i prolo je samo nekoliko dana otkako je Siv poela
da pozira vajaru a Aurelija otkrila svoju tetovau.
Aurelija je, naravno, bila zabrinuta. Zaokupljale su je misli o neznancu i zagonetna
tetovaa koja se pojavljuje i nestaje. Meutim, poto je ve obavila kune obaveze za
Editu a ostatak nedelje uglavnom dokoliila, imala je vie nego dovoljno vremena da
primeti promene u Sivinom ponaanju koje su nastale otkako je upoznala slepog vaja
ra.
Tokom popodneva, dok je drala asove, Siv je traila od Aurelije da budno motri
na njen telefon za sluaj da je Valter pozove. Aurelija je pristala, ali smatrala je da Siv
malo preteruje i donekle ju je ivcirao taj njen zahtev. Zar Valter ne bi mogao jednos
tavno da ostavi poruku i da mu se Siv kasnije javi?
Aurelija je primetila i da je Siv potpuno zaokupljena tom tajanstvenom izlobom
na koju ju je Valter pozvao. Debela bela pozivnica, bez navedenog, datuma, mesta, ili
bilo kakvog korisnog uputstva, izvaena je iz Sivinog depa, razmotana i vraena na
zad toliko puta da su slova na njoj sada bila jedva vidljiva.

77
 Siv je predloila svakojake ludorije kako bi izvukli vie informacija iz pozivnice.
Aurelija, koja je znala da su i njene sopstvene misli i ponaanje u poslednje vreme sve
samo ne razumni, nerado je pristala na to. Drale su kartonsku pozivnicu naspram si
jalice, iznad plamena svee i pod meseinom na verandi. Ta zamisao je Siv pala na um
kad je gledala novi film Pitera Deksona.
- Pa, ovo znai da nema veze s vilenjacima - sumorno se poalila poto su crna slo
va i dalje nisu otkrivala nita osim onog to je pisalo: Izloba: samo uz pozivnicu.
Na belini oko slova nije bilo hijeroglifa, nevidljivog mastila, niti bilo kakvih drugih
tragova.
Siv je na kraju popustila pred Aurelijinim upornim gunanjem, pronala onaj
oglas na koji se bila javila Valteru i telefonirala mu.
- O, izvini - rekao je Valter kad se javio na telefon. - Zaboravio sam da ti kaem
gde je izloba. - Siv je poela mahnito da mlatara rukama traei papir i olovku. Aure
lija je zlovoljno zabrundala i zakolutala oima dok je beleila vreme odravanja izlo
be i adresu koja ni po emu nije delovala udno.
- Ponaamo se budalasto kao da verujemo u magiju - rekla je Aurelija kad je Siv
zavrila razgovor. - To nije dobro. -Znaajno je gledala u raupanu krestu koju je Siv
napravila na glavi provlaei prste kroz kosu tokom razgovora. Imala je naviku da to
radi kad je napeta, kad flertuje, ili kad se i jedno i drugo deava istovremeno. Poto je
Siv sada esto nosila nastavniku uniformu koja se sastojala od baletskih arapa i a
renih majica na bretele, vie nego ranije je podseala na vilenjaka s nakostreenom
kosom.
Siv je spremno klimnula glavom. Mada su se obe zaklele da e ubudue razborito
pristupati neobinim dogaajima, s oklevanjem su zastale kad su se nale ispred ulaza
u izlobeni prostor. Aurelija je s gnuanjem potiskivala injenicu da je obuzima udan
oseaj. inilo joj se da e, ako ue na izlobu, ponovo dospeti u neki nov i udan svet
gde se moe desiti neto neobino i neobjanjivo.
- Ovde bi neka vetica mogla da dri Zlatokosu u zatoenitvu - konano je rekla
Aurelija zurei navie u jednu od etiri kule. inilo se da se kilometrima uzdiu u
nebo, kao isprueni prsti dinovskog dlana spremnog da je zgrabi.
- Ja u biti tvoj vitez na belom konju - odgovorila je Siv. - Hajde. Uhvatila je Aure
liju za ruku i zajedno su zakoraile prema tekim vratima.
Kad su prile, vrata su se beumno otvorila pred njima.
- Hajde, ulazite - rekla je ena koja im je otvorila. Glas joj je bio je izmeu zavod
ljivog predenja i besnog reanja.
Sedela je u mranom hodniku, za tekim drvenim stolom odmah iza vrata. Na sto
lu je bila gomilica dolara u novanicama i kovanicama, jastue za mastilo, teak peat
i presavijen komad kartona, na kom je istim onim krasnopisom s pozivnice bilo ispi
sano Loralin. Dugu plavu kosu vezala je u repie sa strane kao u japanskih uenica.
Njena detinjasta frizura odudarala je od pravog, skoro despotskog dranja i mrzovolj
78
nog pogleda. Tako visoka i ukoena liila je na mladu kraljicu koja vlada ogranienom
teritorijom hodnika.
Prile su stolu. Siv je insistirala da ona plati skromnu cenu ulaznice.
- Nemate torbe? - upitala je Loralin izvivi savreno oblikovanu obrvu i znaajno
pogledala Aurelijinu torbicu i Sivine prazne ruke. Odmerila ih je od glave do pete. -
Niste ponele rezervnu odeu?
- Rekla sam ti da je trebalo da pita za pravila oblaenja - Aurelija je proaptala
Siv.
- Slep je, kako bi on znao ta treba da obuemo? - prosiktala je Siv.
- A - rekla je Loralin - Valter vas je pozvao. Je li vam rekao o kakvoj se izlobi
radi?
- O umetnikoj, zar ne? - odgovorila je Siv. - Samo mi je dao ovo. - Izvadila je po
zivnicu iz depa i pruila je preko stola.
- Rekla sam mu da ovo nee biti dovoljno... - Uzdahnula je. - Poite sa mnom. Ovo
je izloba erotske umetnosti. Zasniva se uglavnom na performansima. Od svih poseti
laca traimo da se obuku u skladu s tim, atmosfere radi. U drugim okolnostima bih
vas jednostavno odbila, ali poto vas je Valter pozvao, poite sa mnom, nai emo
vam neto prikladno.
Ustala je od stola pokazavi se u punoj veliini. Aurelija je primetila da nosi vrsto
upertlane izme do lanaka s potpeticama od petnaest centimetara. Zbog toga su joj
ionako duge noge izgledale jo due. Loralin ak ni u obinoj odei ne bi izgledala
obino. Ostatak njene odee bio je u skladu s frizurom koju je nosila, ali belom blu
zom i kratkom plisiranom suknjom nije uspela da ostavi utisak nevinosti. Ispod njene
odee izbijala je takva zadivljujua mo da je u kolskoj uniformi izgledala kao super
heroj koji ima slobodan dan pa neuspeno pokuava da glumi bezopasnog deka iz
kraja.
Aurelija je paljivo posmatrala udnu gumastu teksturu Loralinine odee, koja joj
je savreno prianjala uz kou i blistala na svetlu. Nikad nije videla nita slino.
- Lateks - proaptala je Siv dok su pratile Loralin do garderobe. Ova je odnekud iz
meu grudi izvukla mesingani klju na dugom lancu, drei se poput visokog bankar
skog slubenika koji se sprema da otvori veoma vaan set.
Prostorija je bila prepuna najraznovrsnije odee, uglavnom u nijansama crvene,
purpurne i crne. Veina je, po Aurelijinom miljenju, bila vulgarna, zastraujua, ili i
jedno i drugo.
- Jel' to oni oekuju nuklearni rat? - Aurelija je upitala Siv posmatrajui niz gas-
maski okaenih na jednom zidu.
Loralin ih je pogledala i odmahnula glavom. - Ba me zanima odakle li je izvukao
vas dve - promrmljala je za sebe izvlaei pokretan stalak s odeom iza gomile kutija
prepunih oskudnih grudnjaka i kitnjastih gaica.
- Tebi e ovo odgovarati - Loralin se obratila Siv predajui joj teku gomilu odee
79
uvezanu trakom. - A ovo e pristajati tebi, gospoice - dodala je spremajui se da
Aureliji dobaci sveanj crne tkanine. Zaustavila se shvativi da je materijal previe lak
da bi doleteo do cilja, pa je prila Aureliji i dala joj odeu u ruke.
Aurelija je uzela ljigavi smotuljak i malo ga odmakla od sebe kao da je vreo krom
pir. Uostalom, to fali njenoj odei? Dole su samo da gledaju, i to usred bela dana.
Pravila oblaenja vae samo u otmenim restoranima i izvikanim nonim klubovima.
Nije se skinula nadajui se da e ubediti Siv da odu, ili Loralin da ih pusti na izlobu u
onome u emu su dole. Meutim, Siv se ve skinula i sad je oblaila ono to je Lora
lin odabrala za nju. Kad je zavrila, izvela je savrenu piruetu kako bi pokazala svoje
novo perje.
Siv je neprozirne hulahopke zamenila mreastim arapama, a kratak orts jo kra
im, koji joj se zategao preko zadnjice, vrste i savreno oblikovane zahvaljuji plesu i
silnim vebama. Sada je jo vie dolazila do izraaja, a guzovi su joj bili jedva primet
no razmaknuti. Uspela je da se uvue u vrst ali rastegljiv korset ukraen satenskim i
ipkanim trakama. Korset je imao etvrtast izrez i potpuno joj je spljotio ionako male
grudi, tako da su bile kao u deaka, ali je istovremeno bio toliko dubok da joj je bez
malo otkrivao ruiaste bradavice.
Sve je bilo u svetlosmeoj nijansi i namerno pocepano, nagorelo i posuto lanom
prainom kako bi kostim izgledao starije. Siv je obula svoje ruiaste martinke preko
mreastih arapa. Zbog tekih izama gornji delovi listova i butina izgledali su jo mi
iavije nego obino.
Aureliji je zastao dah. Osetila je kako u njoj pulsira snano seksualno uzbuenje i
to ju je iznenadilo. Nikad nije osetila tako neto prema drugoj devojci, a posebno ne
prema Siv.
Brzo je okrenula glavu i paljivije razgledala sopstveni kostim kako bi skrenula
misli sa Siv. Na prvi pogled joj se uinilo da je haljina koju je dobila potpuno provid
na. Paljivo ju je uhvatila za tanke bretele i pomalo sa strepnjom razmotala. Bila je od
meke i rastegljive mreaste tkanine sa arom u obliku dijamanata s prednje strane.
Sara je bila precizno postavljena na sredini i pokrivala najintimnije delove tela.
Aurelija je odahnula. Bila ju je zabrinula sopstvena reakcija na Sivinu blagu goloti
nju. Poto je osetila tako snano uzbuenje, plaila se da bi njena tetovaa mogla
odjednom da se pojavi pred posmatraima. Uasavala se pri pomisli da mora da
objanjava ta je to ako bi je neko ugledao kroz providnu haljinu.
- Hajde ve jednom, probaj je - navaljivala je Siv. - Mada, moram priznati da ni
sam sasvim sigurna da je to prava haljina za tebe. Previe mi ljati sa svim tim ljoki
cama.
- Kau daje nekad pripadala jednoj kabaretskoj plesaici iz Londona - objasnila je
Loralin. - Ali veliina ti odgovara.
Aurelija je osetila kako joj se obrazi are pod pogledima dveju ena, ali posluala
je. Najbre to je mogla, raskopala je bluzu, navukla haljinu preko glave, a onda is
80
pod nje svukla farmerke.
Siv ju je kritiki odmerila. - Ne izgleda dobro s grudnjakom - rekla je. - Morae da
ga skine. A mislim da i gaice moraju da lete. Ocrtavae ti se ispod haljine. Za to
postoji samo jedno reenje.
Loralin je klimnula glavom. Malopreanji obeenjaki osmejak pretvorio se u i
rok avolski kez.
Aurelija se namrtila, ali prihvatila je predlog. Spustila je gaice do gleanja i zba
cila ih, a onda je zavukla ruku iza lea i raskopala grudnjak. Zatim je smakla tanke
bretele s ramena i oprezno izvukla grudnjak ispod haljine.
Bilo joj je neobino bez grudnjaka jer je navikla da ga svakodnevno nosi. U nespu
tanosti grudi uivala je samo ponekad, sama u svojoj spavaoj sobi, ili posebno viken
dom kad bi se po ceo dan izleavala i vrzmala po kui u staroj majici benda Arkejd fa
jer i boksericama.
Fina mreasta tkanina haljine dodirivala joj je gole grudi i njene bradavice su na to
reagovale ukrutivi se.
- Ne mogu da izaem u ovome - prosiktala je Aurelija na Siv. - Pa bezmalo nemam
nita na sebi. - Ne otkriva onoliko koliko misli, stvarno. Pogledaj se.
Okrenula se i skoro zaprepaeno uzdahnula kad je ugledala svoj odraz. ak i pri
slabom elektrinom osvetljenju u garderobi, Aurelija je bila lepa kao slika. Crno je
retko nosila jer joj je koa bila izrazito bleda, pa se plaila da e izgledati vie mrtvo
nego otmeno. Meutim, providna tkanina donekle je prikrivala njenu bledu put, tako
da je utisak bio upeatljiv, ali ne preotar, a blistavi dijamanti su joj isticali zelenopla
ve oi.
Aurelija je uvek bila visoka za svoje godine i znala je da je ne zadirkuju samo za
hvaljujui Sivinoj nabusitosti. Uvek je bila via i vitkija od ostalih devojaka. Svesna
da je drugaija, napustila je asove plesa koje je Siv nastavila da pohaa. Aurelija se
tu uvek oseala kao trapavi din.
Sada je retko razmiljala o svom stasu, ali ako bi je neko pitao, pre bi rekla da je
mrava nego da je vitka. Odavno je prestala da se nada da e joj grudi porasti, a boko
vi se zaobliti kad odraste. Za nju sigurno niko nikad nee rei da je krase bujne obli
ne.
Meutim, zmijolika ara koja joj se sputala niz telo naglasila joj je struk i kukove.
Posto je haljina dosezala skoro do poda i blago se suavala, Aurelija je izgledala via
nego obino, iako je bila u baletankama.
- Evo, probaj i ovo - rekla je Loralin dodajui joj tanku dijademu od svetlog drveta
ukraenu sitnim svilenim cvetovima koji su izgledali kao pravi. Aurelija ju je paljivo
stavila na glavu. S kestenjastom kosom koja joj se sputala preko golih ramena i dija
demom ukraenom cvetiima, izgledala je kao paganska boginja.
Stajala je pred ogledalom i sklopila oi uplaena sopstvenim odrazom. U glavi joj
se odjednom pojavila druga slika. Bila je to vizija nje same, ali drugaije. U njoj je
81
bila u beloj haljini i stajala je licem okrenuta vetru. Kosa joj je bila rasputena, ali pre
obraena u zmije boje bakra, koje su joj se uvijale tik uz lice i siktale na svaki dah ve
tra to joj je milovao kou. estina guja mogla je da se meri samo sa okrutnou iji
je odraz Aurelija videla u sopstvenim oima.
- Vidi? Samo ako si ba izloena svetlosti, primeuje se da ispod haljine nema ni
ta.
Sivin glas trgao ju je iz sanjarenja. Ponovo je stajala pred sopstvenim odrazom, ali
ovog puta haljina je bila obina haljina, a prava kosa joj je padala kao obino.
- Mnogi e biti oskudnije obueni nego vas dve, verujte mi - dodala je Loralin. Is
pruila je ruku maui parom cipela s visokim, tankim potpeticama Aureliji pred no
som. Du potpetica od petnaest centimetara protezao se ukras u obliku bronzane zmi
je. Repovi zmija poinjali su od vrha potpetica, a njihove razjapljene eljusti bile su u
visini glenjeva.
Aurelija je pogledala cipele i zadrhtala.
- Ne, hvala - odluno je odbila. - Ja nosim ravne cipele. Posebno ako treba da pea
im, a kladim se da ovde ima mnogo stepenica.
- Kako hoe - odgovorila je Loralin slegnuvi ramenima. Onda je krenula napred i
dala znak devojkama da pou za njom. Bila je tako stabilna na previsokim potpetica
ma da se inilo da je u njima izala iz majine utrobe.
Aurelija je bila opinjena njihanjem Loralininih bokova ispod kratke suknje. Na
kratko se zapitala kakav bi oseaj bio dodirnuti plavokosinu kou i uporediti to s dodi
rom glatkog, elastinog materijala njenih samostojeih arapa od lateksa. Zamiljala
je kako prelazi rukom izmeu Loralininih nogu, sve do butina i kratko je miluje. Ose
tila je kako joj se stidne usne natapaju sokovima i bila je beskrajno zahvalna na zatit
nom pokrivau od ljokica koji e sakriti njenu tetovau u sluaju da se nenadano po
javi.
Aurelija je protresla glavom. ta ju je, doavola, spopalo?
U poslednje vreme je imala neprijatan oseaj da je poela da se menja. Meutim,
njen razum jo nije uhvatio korak s nagonskim reakcijama njenog tela. Nije uspevala
da rastumai ni slike koje su joj poput svitaca proletale kroz glavu da bi nestale jedna
ko brzo kao to su se pojavile.
Loralin je uhvatila Aurelijin pogled dok su prilazile recepciji i namignula kao da je
sve vreme mogla da joj proita misli. - Uivajte - rekla im je. - Gore ete nai svakoja
ke eksponate, pa se postarajte da sve dobro razgledate.
- Hajdemo - Aurelija je rekla Siv. - Daj da ve jednom zavrimo s ovim. - Glumila
je mrzovolju jer nije elela da prizna da je osetila kako se u njoj upalila varnica i po
krenula talas uzbuenja koji ju je preplavio od glave do pete. Svaki put kad ju je nez
nanac pohodio, nalazila se na nekom slinom mestu, ispunjena udnim oseajem da je
pronala drugaiji svet. Ovde se oseala ista ona energija kao na vaaru i u kapeli. De
lovalo je da e se desiti neto magino i da bi ta magija mogla doneti jo jednu posetu
82
mukarca koji je u Bristolu ostavio trag na njoj.
Kad je stigla do podnoja dugog stepenita za koje im je Loralin rekla da vodi do
izlobenog prostora, Aurelija se poletno uhvatila za gvozdenu ogradu. Tek kad je sti
gla na vrh stepenita, otkrila je gde je dola i zapitala se u ta se to uvalila.
Stigle su u dugaak prolaz, gde su se sa strane nalazila zatvorena drvena vrata i
drugi, sporedni hodnici. Nije bilo ni traga od ljudi, ni bilo kakve naznake kuda bi da
lje trebalo da krenu. Istina, uo see amor i povremeno lupkanje visokih potpetica.
Dok se naprezala da odredi odakle dopiru ti zvuci, panju joj je privukla udna, zvi
dea buka, ritmino tutnjanje i povremen glasan pucanj. Bila je to simfonija zvunih
vibracija koje su se poput lopti odbijale o zidove hodnika, tako da je bilo nemogue
odrediti odakle tano zvuci dolaze.
Nasumino su odabrale jedan zasvoen prolaz i krenule kroz njega. Senke su puzi
le svuda oko njih. Plamenovi baklji na zidovima treperili su i pucketali. Topao vazduh
pomalo je mirisao na parafin i ostavljao je gorak, jedak ukus u Aurelijinim ustima.
- Kao da nismo u Americi, jelda? - primetila je Siv.
- Tako je - saglasila se Aurelija. - Vie mi deluje kao Engleska. - Mesto je liilo na
lavirint i oseala se kao onda kad se sa Siv izgubila pod atrom sa vozom strave. Me
utim, sad nije mogla da se oslobodi sve jae slutnje da bi neznanac mogao da se po
javi ba kao onda na vaaru.
Prole su pored nekoliko soba. Neke su bile otvorene i prazne, a druge zatvorene i
vrsto zabravljene. Aurelija i Siv su skoro izgubile nadu da e nai Valtera, ili nagove
taj izlobe kad su stigle do jo jednog kamenog stepenita.
- ovek bi oekivao da bar imaju liftove - poalila se Siv.
- Verovatno ih imaju - kazala je Aurelija. - Mora da smo zalutale.
Zakoraila je i zakiljila da vidi ta se krije iza ugla, ali tamo nieg nije bilo. Onda
je primetila pokret u senkama ispred njih i zaula grebanje. Nakrivila je glavu i pono
vo zakiljila kroz polumrak. Uinilo joj se da je videla nekog sa ivotinjom na povocu.
To je moda bio Valter sa psom vodiem. Nema sumnje da je neto etvoronoke ilo
uz kamene stepenice iznad njih. Moda je u pitanju ovek, jer, osim ako se um nije
ponovo poigravao njome, bila je sigurna da je ugledala neiju golu zadnjicu i par du
gih, mravih nogu kako nestaju iza zavoja na stepenicama. Nije valjda da neko vodi
oveka na povocu?
- Gore nema niega - doviknula je Aurelija Siv, koja je i dalje tumarala po hodniku
iza njih. Naravno, slagala je, ali nije mogla da smisli kako bi objasnila svoje nepovere
nje prema vajaru. Znala je da Siv ne sme osetiti ni najmanju naznaku njene nesprem
nosti da ga pronau. U tom sluaju bi svaki buntovniki nerv u njenom telu burno re
agovao i dvostruko upornije bi insistirala da nau izlobu.
- Nema veze - odgovorila joj je Siv. - Doi ovamo, nala sam neto.
Aurelija je krenula pratei Sivin glas niz vijugavi prolaz pored zakljuanih vrata.
Odaja koju je Siv nala bila je mala, ali je izgledala vea jer je svaka ravna povri
83
na nedavno ofarbana u belo. Jedina svetlost je dopirala kroz mali prozor s reetkama
kao na zatvorskoj eliji, ali bela farba tako je delotvorno odbijala svaki zrak da se ini
lo da zidovi blistaju.
Aurelija je zaustila da neto kae kad je ugledala prizor u toj sobi, ali Siv je stavila
prst na usta pokazujui joj da nita ne govori.
Jedna ena je visila sa sloenog niza bledoruiastih konopaca koji su na nekoliko
mesta bili privreni za tavanicu. Bila je u poloaju balerine zaustavljene na pola
gran etea. Visila je vezana u struku, s rukama iznad glave, izvijenim leima i iroko
razmaknutim nogama. Noga isturena pozadi bila joj je podignuta vie od one napred,
kao da je dosegla najviu taku skoka i sada se ponovo sputa. Konopac joj je bio ob
motan i oko glenjeva i tik iznad kolena, pa spojen s konopcima koji su visili s tavani
ce. Na kukovima, unutranjoj strani butina i na zadnjici imala je pojas koji je nosio
vei deo njene teine.
Lice joj je bilo spokojno kao da je pronala smiraj tako uhvaena u letu. Ako nita
drugo, inilo se da je konopac ne sputava, ve produava njenu slobodu u letu. Tako
nepomina, izgledala je kao da joj prija u tim stegama. Nije se ni pomerila, ni oglasila
kako bi obznanila da je primetila dve devojke.
U jednom uglu, na visokoj stolici pored male tezge, sedeo je mukarac. Nije gledao
u enu na konopcima, ali Aurelija je imala utisak da je ipak prouava. Glava mu je
bila blago nakrivljena kao da sliku stvara sluajui, a ne gledajui. Rukama je veto
oblikovao figuricu od gline.
Prepoznala je oveka kojim je Siv bila toliko opinjena.
To je sigurno bio Valter.
Aurelija ga je osmotrila. Odea mu je bila neobina: par svetlosmeih pantalona od
konoplje i ljubiasta koulja dugih rukava, bez kragne, oci iste grube tkanine. Moda
je, lien ula vida, uivao u dodiru. To bi moglo da objasni i njegovu odeu i vrstu
umetnosti koju je odabrao.
Kad su prile, Aurelija je videla da mu je kosa potpuno seda i oiana skoro na
nulu. Zagledala mu je lice, ali nije bila oduevljena. Zbog etvrtaste vilice i visokih ja
godica pomalo je liio na ivotinju. Taj utisak su pojaavali njegovi pokreti i reakcije
na dodir i zvuk, a ne na sliku. iroka odea nije otkrivala da li je miiav, ali bilo je
oigledno da je vitak, dok su prava lea ukazivala na dobro dranje koje dolazi s re
dovnim vebanjem.
Aureliji je izgledao jednostavno kao starac. Svakako nije bio ruan, ali razliku u
godinama izmeu njih smatrala je neprihvatljivom. Sigurno je bio u ezdesetim, za
kljuila je. etrdeset godina stariji od Siv. Da li je prema njemu oseala isto to i pre
ma davno odbaenom Riem? Okrenula se i pogledala Siv.
Siv je stajala razmaknutih nogu, paleva zadenutih za gajke svog ortsa, s rukama
u depovima. Opinjeno je zurila u Valtera. Aurelija je pratila njen pogled. Siv nije
gledala u njegovo lice, koje su mogle da vide samo iz profila. Kao omaijana pratila je
84
kako njegove ruke oblikuju glinu. Aurelija je prila prijateljici i utinula je za ruku
kako bi privukla njenu panju, ali Siv je samo stajala kao omamljena, potpuno nesves
na svega oko sebe: Aurelije, te odaje, ene koja visi s tavanice. Na trenutak se inilo
da je i Siv slepa poput vajara.
- Siv - apatom ju je pozvala Aurelija. Siv nije reagovala. Aurelija joj je mahnula
ispred lica. Siv je najzad odvojila pogled od vajarevih aka.
- ta je? - tiho je prosiktala Siv.
Vajar se nije okrenuo na njihovo aputanje. Najverovatnije je, pretpostavila je
Aurelija, sve vreme znao da su tu.
- Hajdemo - kazala je. Digla joj se kosa na glavi od Sivine reakcije na vajara. Nikad
nije videla svoju uvek neposrednu i razboritu prijateljicu da se tako ponaa, i bilo joj
je nelagodno.
Siv je prebacila teinu s noge na nogu, ali nije pokazala ni najmanju nameru da
krenu.
- Ometaemo ga ako ostanemo ovde - dodala je Aurelija. To je imalo eljeni ui
nak. Siv je jo jednom enjivo pogledala prema vajaru i teka srce krenula prema
vratima.
Aurelija je posmatrala kako Siv hoda. Koraci su joj bili spori i teki kao da je nekim
nevidljivim nitima spojena s Valterom pa joj je teko da ga ostavi. Aurelija je ponovo
osetila udno peckanje na koi. Isti oseaj je imala ponekad dok je gledala trilere i
imala elju da vrisne ispred televizora dok junakinja otvara kripava vrata ili se kli
mavim stepenicama sputa u podrum.
Zato joj je toliko smetalo Sivino zanimanje za vajara? Aurelija nije videla nijedno
od njegovih zavrenih dela, ali bez obzira na njihovu vrednost, izuzetna je bila sama
injenica da stvara vizuelnu umetnost iako je slep. Osim toga, izgledao je prilino
obino i nimalo zastraujue. Sivina reakcija na njega bila je najudnija u svemu
tome. Aurelija nije mogla tano da odredi ta je u pitanju, ali njena prijateljica se pro
menila. Kao da je mislila samo na tog mukarca.
A to znai da je ista kao ja, pomislila je Aurelija s gorkim osmehom. To je verovat
no samo prolazna naklonost ili faza u koju je Siv ula opinjena njegovim talentom i
sigurno e je proi.
- Opa! - rekla je Siv zastavi ispred nje u hodniku. Aurelija je pourila da je stigne i
vidi ta je to toliko privuklo Sivinu panju. Jedna vrata koja su ranije bila zakljuana
sada su bila otvorena. Pogled kroz njih otkrio je uznemiruju prizor, neto to Aurelija
nikad nije videla, i nije mogla da odvoji pogled. Kao da se sve odvija na usporenom
snimku, poput filma koji se odjednom zakoio.
Jedna mlada ena, verovatno njihovih godina, pretpostavila je Aurelija, oslanjala
se na zid, razmaknutih nogu i ruku, nalik na morsku zvezdu. I ona je bila vezana, ve
oma tankim belim trakama obmotanim oko runih zglobova i glenjeva. Krhkost po

85
veza kojima je bila sputana sluila je samo da naglasi krhkost njenih zglobova i tana
nog stasa. Duga, kao no crna kosa, slobodno joj padala preko ramena i lica, tako da
joj se nije video ak ni profil. Stajala je na vrhovima prstiju u baletskim patikama boje
kajsije. ipkane gaice iste boje bile su joj sputene do pola butina, drsko joj otkriva
jui zadnjicu. Na oba guza jasno su se videli crveni tragovi neijih prstiju.
Iza nje je stajao mukarac podignute ruke. Zastao je na vrhuncu zamaha kao baca
u bejzbolu koji prikuplja snagu za hitac. Onda je, inilo se iz sve snage, spustio dlan
na njen guz. Devojka je ispustila bolan grlen jauk, ali nita nije uinila da se izbavi.
Samo se trznula povlaei trake kojima je bila vezana, ali uspela je da se zadri na vr
hovima prstiju. Aurelija je iz sopstvenog, skromnog baletskog iskustva znala da odr
avanje tog poloaja pod takvim okolnostima sigurno zahteva izuzetan oseaj za rav
noteu i snagu volje.
Devojka se ponovo opustila. Mukarac je posle tekog udarca preao na blago mi
lovanje. Dlanom je beskrajno neno obuhvatio njen guz i gladio ga kao latice najoset
ljivijeg cveta.
Lice mu je sinulo od zadovoljstva dok mu se ona pribijala uz dlan. Onda je sevnuo
pogledom i njegov nean osmeh odjednom je postao okrutan. Ponovo je podigao aku
i silovito je spustio na drugi guz. Devojka je od bola zapitala kroz zube, ponovo se
trgnula napred, a onda jo jednom opustila pod njegovom akom. Ovog puta prsti su
mu nakratko skliznuli izmeu njenih nogu i preli od vlanih usmina do zadnjice.
Ona je na to reagovala zateui trake koje su je sputavale, kako bi jo razmakla noge,
pozivajui ga da ude u nju.
Potpuno neoekivano, Aurelija je osetila kako njeno telo reaguje, ba kao i telo cr
nokose balerine. Osetila je poznato toplo strujanje izmeu nogu. S tim je dola i sna
na elja za samozadovoljavanjem. Odmah je sklopila oi u pokuaju da odagna taj
oseaj i ostane usredsreena. Meutim, im je zamurila, slike koje su joj dotad bile
pred oima iskrsle su joj u mislima. U tom sanjarenju bila je na mestu plesaice, veza
nih ruku i nogu. Iza nje je stajao neznanac iz Bristola podignute ruke, spreman da je
udari. Na tu pomisao je ovlaila. Njena matarija delovala je jo stvarnije jer, iako je
murila, do nje je dopirao ritmian zvuk udaraca i devojinih jauka. Svaka vijuga nje
nog mozga govorila joj je da je to potpuno pogreno. Ipak, ali ipak... bila je tako napa
ljena.
Aurelija je naglo otvorila oi. Povukla je Siv za ruku.
- Mmm? - promrmljala je Siv.
- Hajde da razgledamo dalje - rekla je Aurelija. Poteno govorei, nije bila sigurna
da bi podnela da vidi jo neto slino. U njoj je besnela borba izmeu napaljenosti, ra
doznalosti i gaenja. Jo nije bilo jasno ko e odneti pobedu u tom sukobu. Bila je
zbunjena i postiena.
Pitala se da li je ovo uopte zakonito. Morala je da pije frapee jer joj je pivo zabra
njeno, ali joj je zato dozvoljeno da prisustvuje ovakvim dogaajima. Ipak, znala je da
86
se ovaj performans nije reklamirao. ak i da je neko zainteresovan doao do karata,
morao bi da sazna gde da doe i kada. Zato je sasvim mogue da je re o tajnoj izlo
bi. Ta pomisao ju je malo ohrabrila. Dopadalo joj se da bude deo neeg tajnog.
Pogled joj je leteo po prostoriji. Primetila je neprekidan priliv ljudi koji se kreu u
istom smeru poput renih virova to se spajaju da bi zajedno potekli nizvodno.
- Predstava poinje - rekao je vitak mukarac u utirkanoj koulji drugom koji je li
io na njega kao da mu je brat blizanac. Obojica su nosili tamnoplave kravate proa
rane srcima i razigranim satirima.
Aurelija i Siv su krenule za dvojicom mukaraca i pratile ih sve dok se ponovo nisu
obrele u hodniku.
- Bogte - rekla je Siv kad su se najzad ostavile iza sebe lavirint vijugavih hodnika
koji su se irili kao vene ogromnog srca. Stigle su u glavnu dvoranu.
Bila je ogromna, s tavanicom u obliku velike kupole. Kroz visoke prozore na zidu
od cigala prodirali su crveni i narandasti zraci zalazeeg sunca. Svi u dvorani bili su
obasjani umiruom svetlou kao da stoje pored logorske vatre koja se gasi. Krovnu
kupolu podupirali su mnogobrojni elini lukovi, a svaki od njih bio je ojaan mre
om kraih cevi. Zbog toga je tavanica podseala na ogromnu paukovu mreu od me
tala.
Sedam trapeza visilo je s tavanice u jednakim razmacima. Na krajevima trapeza, sa
stopalima na samo nekoliko centimetara od poda, visilo je sedam bledoputih, rioko
sih ena. Bile su skoro potpuno nage. Nosile su samo jarkoljubiaste baletske patike sa
satenskim trakama izukrtanim du nogu, sve do kukova. Te satenske trake bile su im
obmotane oko pojaseva i provuene izmeu guzova i stidnih usana. vrsto su stezale
ruke trapeza. inilo se da su za trapez vezane i tankim srebrnim lancima prikaenim
na uske narukvice oko njihovih zglobova i za ruke iznad njih. Zbog toga su podsea
le na zatvorenike koji vise okovani u elijama. Glave su im bile pokrivene tankim ka
puljaama od svetloljubiaste gaze, oko vrata su im vezali srebrnaste trake. Pognutih
glava, brade su im poivale na grudima. ovek bi pomislio da spavaju da im se miii
nisu napeli, a noni prsti bili upereni nanie kao u savrenom baletskom stavu na pr
stima, koji je snano naglaavo vrstinu njihovih zadnjica i jake, kao isklesane noge.
Imale su po est srebrnih prstenova provuenih kroz stidne usne, privrene za
trake na butinama. Zbog toga su bile irom otvorene i njihovo uzbuenje se jasno vi
delo po mokrim trakama koje su im prolazile posred stidnica. Iznad klitorsa bio je vr
sto vezan vor. Odatle se odvajala jo jedna dugaka satenska traka, vezana za vee
prstenove kojima su im bile ukraene bradavice.
Satenske niti su se pruale preko sobe sve do platforme u njenom sreditu, smete
ne iznad ena. Na platformi je stajao mukarac koji je drao krajeve traka.
Valter.
Sad je bio potuno go, ako se izuzme purpurni nakurnjak, koji bi izgledao smeno
da Valter nije odisao dostojanstvom.
87
 - Opet on - proaptala je Siv uzbueno Aureliji na uvo. - Zar ne izgleda boanstve
no?
- Ali on je slep - odgovorila je Aurelija, kao da je je zbog njegovog hendikepa ceo
taj prizor izgledao nestvaran, iako ga je ve videla kako pravi figuru po uzoru koji ni
kako nije mogao da vidi.
- Znam - rekla je Siv s uzdahom.
Posmatrai, razgolieni svako na svoj nain, okruili su neobinu mreu s iekiva
njem.
Aurelija je stajala pored Siv negde u prvim redovima i posmatrala ono to se odi
gravalo pred njima. Samo ju je pristojnost spreila da zaprepaeno zine i akom po
krije usta. Jesu li te ene zatoenice? Ili moda marionete? Aurelija nije bila zatucana i
nije videla nita loe u golotinji u umetnosti, niti u golotinji uopte. injenica da su
modeli koje je dosad videla bili nagi nije je preterano zapanjila. Ali bilo je neeg po
sebnog u tom prizoru ena kojima su glave bile pokrivene, a najintimniji delovi tela
sasvim izloeni pogledima. To je bilo vie od golotinje. Posebno je jezivo bilo posma
trati ih kako diu, dok im se ljubiasta gaza uvlai u usta, te im svaki udah podsea na
zaleen vrisak. Aurelija je oseala da u tom prizoru ima nasilja. Tu je bilo neeg jo
brutalnijeg od slike mukarca koji udara tamnokosu balerinu po zadnjici, to je jo i
mogla da objasni kao javno izraenu sklonost dva partnera, istina, s razliitim uloga
ma. Ali bilo je drugaije gledati Valtera kako stoji iznad tih ena vezanih zglobova i
pokrivenih lica. Ipak, znala je da je to samo performans i videlo se da te ene dobro
voljno u njemu uestvuju. Nije mogla da objasni ta je to u njoj istovremeno izazvalo
tako jaku neprijatnost i takvu opinjenost. Srce joj je ubrzano tuklo, a celim telom joj
pulsiralo potisnuto seksualno uzbuenje.
Zaorila se muzika. U pitanju je bila klasina kompozicija. Aurelija nije sluala tu
muziku, osim kad bi njen staratelj Piter pustio veoma glasno pustio neku od svojih
ploa dok je ona na spratu itala ili usisavala prainu.
- traus - apnula joj je Siv na uvo. - Ples sedam velova. - Siv je bila pankerka u
srcu, ali zahvaljujui asovima baleta, znala je poneto o klasinoj muzici.
Kako je muzika postajala ivlja, oivljavale su i plesaice. Pokretima su savreno
usklaeno pratile muziku, ali ubrzo je postalo jasno da ne vode one taj ples. Valter ih
je nadgledao iza svog linog zida tame i povlaio niti povezane s njihovim pirsinzima
ba kao to dirigent vodi orkestar pokretima ruku. Svako povlaenje trake predstavlja
lo je novo uputstvo. ene su na to odgovarale vrtei se, okreui ili irei noge u savr
enim pagama u vazduhu, pri emu su jo vie otkrivale ionako izloene intimne de
love i satenske trake koje su ih trljale. Sve se to odigravalo pred oima gledalaca.
Valter bi povremeno estoko cimnuo traku spojenu s alkom u bradavici, od ega bi
plesaica bolno izvila lea. Posle toga bi brzo olabavio traku na pirsingu i povukao nit
iz vora koji nadrauje klitoris plesaice. Iako su lica ena bila pokrivena, Aureliji se
inilo da vidi njihov bol i zadovoljstvo. Svoje elje i oseanja ene su izraavale teli
88
ma. To se videlo po napetosti njihovih miia, po opiranju ili predavanju nitima za
koje su bile vezane.
Valter je tokom veeg dela nastupa murio, kao da ita reakcije plesaica samo na
osnovu povlaenja i poputanja traka. Aurelija je znala da je zaista tako i da on ne eli
da im nanosi samo bol.
Siv je utinula Aureliju za ruku.
- Pogledaj - prosiktala je. - Navodi ih da svre.
Aurelija je skrenula pogled s Valtera na ene koje su ga okruivale. Siv je bila u
pravu. Pokretima su i dalje pratile ritam muzike, ali vie nisu izvodile iste korake. Iz
gledalo je da vajar na svakom od tih tela svira razliitu melodiju pruajui svakoj
enu upravo onaj spoj zadovoljstva i bola koji je vodi do ivice ekstaze. Onda je doao
trenutak da zavrnim nadraajem na stidnice natera sve plesaice da svre u isto vre
me grei se od orgazama. ena koja im je bila najblia tako je ovlaila da su joj blis
tave kapljice njenih sokova ostavile trag na bedrima i tamnu mrlju na purpurnoj traci
koja joj je ukraavala nogu.
Nakon to su svrile, sve ene su zauzele poetan poloaj, nepomine kao lutke na
navijanje. Posle toga su ih polako spustili. Kad su im stopala dotakla pod, doekale su
ih ruke pomonog osoblja. Skinuli su lance kojima su plesaice bile vezane za trapeze,
ali su im ostavili kapuljae na glavi. Odveli su ih, verovatno u svlaionicu, ali one su
izgledale kao da su transu i ne mogu bez pomoi da hodaju. Jedan livrejisani sluga iz
veo je Valtera.
Aurelija je bila i opinjena i uasnuta. Zdrav razum joj je govorio da je ovo bio pri
kaz istog ludila. To nije bila umetnost, to je bilo zlostavljanje. Pogledala je ljude oko
sebe.
Gledaoci su, skoro bez izuzetka, bili uzbueni ili smoreni. Niko nije izgledao zapa
njeno. Posle aplauza, delom iskrenog, delom upuenog iz pristojnosti, posmatrai su
poeli da se razilaze i askaju.
Siv je utala. Aurelija se pitala kako je taj prizor uticao na njenu prijateljicu. Posle
ovoga sigurno vie nee biti tako oduevljena Valterom.
- Jesi li dobro? - upitala ju je Aurelija.
Siv je slegla ramenima, toboe nehajno, ali odali su je prsti kad ih je brzo provukla
kroz ve raupanu kosu i nervozni pokreti.
- Volela bih da sam bila na njihovom mestu. Na tom trapezu. Zaista bih to volela -
priznala je Siv potiteno.
Zapanjena Sivini priznanjem, Aurelija je naas pokuala da se stavi u kou svoje
prijateljice. Kako bi se ona oseala da je onako visila dok na platformi iznad nje stoji
nepoznat mukarac koji osea najtananije promene njene uspaljenosti i upravlja sva
kim njenim pokretom kao lutkar? Sklopila je oi. Ta pomisao bila je kao ulje doliveno
na vatru uzbuenja koje je ve tinjalo u njoj otkako su stigle na izlobu. Oseala se
kao da se ta unutranja varnica naglo rasplamsala i celim Aurelijinim telom poput
89
umskog poara protutnjao je talas uzbuenja. Sranje! Svrie pred Siv u svojoj pro
vidnoj haljini. Svrie pred svim tim ljudima dok joj u glavi i dalje ivo igra slika Val
tera i njegovih lutki. Uspela je da se obuzda. Ne ovde. Ne sada, ne ovako.
- Hajdemo - proaptala je. Vrtelo joj se u glavi i trebalo joj je sveeg vazduha da se
povrati i razmisli o svemu. Nije elela da zna ta se krije iza ostalih zatvorenih vrata.
Nije je zanimalo ta je izvor udnih pucnjeva i tupih udara koji su se uli iz drugih
soba du hodnika. No da li se plaila da e biti zgaena zateenim prizorima, ili je
strahovala da bi te slike mogle da je napale?
Vie joj nita nije bilo jasno.
Uhvatila je Siv za ruku i povukla je prema vratima.

90
 6.
Srce koje udara
Nakon toga Aurelija je esto pokuavala da zapodene razgovor o izlobi, Valteru, nje
govim lutkama i sazna ta Siv o svemu tome misli. Meutim, njena prijateljica bi
samo slegla ramenima i promenila temu, ili bi urno otila i zabavila se nekim pos
lom.
Aurelija je uskoro osetila da se izmeu njih dve podigao zid. Spolja gledano, bile su
prijateljice kao i dosad. Ipak, bilo je nemogue probiti nevidljiv lednik koji je titio Si
vina skrivena oseanja prema vajaru i njeno miljenje o njegovom nastupu.
Prolo je mesec dana.
Aurelija je zakljuila da bi bilo bolje da se upisala na fakultet nego to se odluila
za godinu dana pauze. Siv je sada veoma esto bila van kue, zauzeta tajanstvenim
poslovima, koje je, navodno, obavljala za Editu, ali nikad nije objanjavala o emu se
radi. Stalno je imala neke obaveze, dok je Aurelija gluvarila po Ouklandu. Vei deo
dana je provodila u svojoj sobi. Jedino drutvo pravili su joj prigueni zvuci sa asova
baleta: razgovori, uputstva i povremeni smeh koji su dopirali iz Editine sale u prizem
lju ispod njene sobe.
inilo joj se da joj je mozak parkiran na sporednom koloseku i preputen sam sebi.
Bio je besposlen i sklon mislima koje bi ona radije potisnula. Razmiljala je o tajans
tvenom fondu i svom dobroinitelju. Pohodila su je mutna, izmiljena seanja na ro
ditelje satkana na osnovu turih podataka koje je imala i pet-est izbledelih fotografi
ja. Nije prestajala da misli o onom to se dogodilo na izlobi. Muile su je gorko-slatke
uspomene na mukarca s kojim se tucala u onoj bristolskoj crkvi, na ukus njegovih
usana, mekou njegove koe i njegovo vrsto koplje. Povrh svega, bila je potitena i
zbunjena.
Trebalo bi malo da upozna Ameriku. Sa Siv je ranije razmatrala zamisao da iznaj
me kola i odvezu se do Los Anelesa i upoznaju sunaniju stranu Kalifornije. Name
ravale su da odu i u pustinju, da obiu Las Vegas, vide Veliki kanjon, Huverovu branu
i mnotvo drugih mesta o kojima su nekad samo sanjale. Meutim, ohladile su se kad
su ustanovile da zbog godina ne mogu da iznajme kola, iako su obe imale vozake do
zvole.
O drugim nainima putovanja nije ni razmiljala. Postala je lenja i ravnoduna.

91
Bila je ogorena to je Siv uspela sebi da ispuni vreme raznim obavezama i tako brzo
se prilagodi novoj sredini.
Nedostajalo joj je njihovo zajedniko utanje i bliskost.
O tome nisu razgovarale, ali to ih je vezivalo sve do odlaska na izlobu.
Noi su bile iscrpljujue, ispunjene zbunjujuim snovima i zbrkanim mislima. Kad
bi se probudila, Aurelija je uvek oseala da joj treba bar pola dana da prebrodi obamr
lost, ukoenost miia i udova, kao i ravnodunost koja joj poput kleta stee um.
Znala je da je eka ceo jedan nov svet, takorei vapi za njom, ali neto ju je zadra
valo. Da li je to bio strah od istine? Strah od utvara?
Preesto je zadizala spavaicu i posmatrala meunoje, bledo prostranstvo presee
no pukotinom izmeu njenih nogu. Uzalud je traila plamtee srce i, uprkos svemu,
nadala se da e se ponovo pojaviti. Ostalo je nevidljivo prkosei joj i sejui seme zbu
njenosti. Kao da nikad nije ni bilo tu, kao da je ona to umislila. Zadovoljavala bi se
vie puta zaredom, gurajui prste duboko u svoj mekani otvor. Igrala se sobom ne bi li
oivela vatru, ali sve je bilo uzalud. Ponekad joj se inilo da osea ono posebno struja
nje, nagovetaj nenog peckanja tano tamo gde se ranije pojavljivalo srce u plamenu.
Meutim, kad god bi pogledala to mesto, koa je bila netaknuta, mirna, neobeleena.
Mesto koje je nekad bilo ispunjeno sada je odjekivalo od praznine.
A onda, ba kad ne treba - dok u kuhinji prazni mainu za pranje sudova ili pegla
nagomilanu odeu - u mislima bi se vratila na izlobu. Setila bi se ake koja se estoko
sputa na belu zadnjicu i ruiastog traga od udarca to se iri kao mrlja i poput mir
ne vode tee pejzaom njene meke koe kupajui je unutranjim sjajem. Kad bi takve
slike zgulile povrinski sloj njenog opaanja, Aurelija bi osetila dobro poznate marce.
Preputala im se u nadi da e oiveti plamtee srce.
Nikad nije razmiljala o lupanju po zadnjici, ni o vezivanju, sve do one sudbonos
ne veeri pre mesec dana. Pomisao na blagi bol nije joj bila nimalo privlana. To joj
je, na prvi pogled, ak delovalo smeno. Onda se setila svih drugih neverovatnih pri
zora: Valtera kako veto upravlja pokretima ena skrivenih lica. Setila se koliko je bila
napeta, radoznala i uznemirena zbog svega to je videla.
Aurelija je sklopila oi. U seanje je prizvala vrste dodire neznanevih prstiju u
tami bristolske crkve i odlunost s kojom ju je epao za zadnjicu dok se zarivao u
nju. Setila se i kako je u jednom trenutku, dok ih je nosio kovitlac oseanja u kom se
guila, uhvatio za zglobove kako bi je zadrao dok je zaranjao u njenu vrelinu. Ona se
tada sa zadovoljstvom prepustila njegovom autoritetu, njegovoj dominaciji. Da li bi se
tako oseala da joj je ruke vezao konopcem? Da joj je vezao i glenjeve? Da ju je spu
tao tako da ne moe da se pomeri? Uzdrhtala je.
Da li za tim ezne njena dua? Sigurno ne. Ali to joj je vie potisnutih slika iskrsa
valo pred oima, to je jae oseala tajne vibracije kako joj nadrauju nervne zavret
ke, kako se podmuklo zabavljaju njome i igraju tabuima o kojima dotad nije ni raz
miljala.
92
 Ponovo je rairila noge, a ruku zavukla pod pokrivae. Iz podruma su kroz pod do
pirali tonovi svite Krcko Orai. Bilo je jutro, vreme za asove za decu, devojice s
krezubim osmesima u ruiastim baletskim suknjicama.
Pre nego to je posegnula za svojim mekanim usminama, zadrala je prst tamo gde
se nekad pojavljivalo plameno srce i opipala svilenkastu glatkou. Odjednom joj je
vrelina udarila u srce, a onda joj se, kao voz van kontrole, sjurila u meunoje. Aureli
ja je zastenjala. Brzo je izvukla ruku ispod pokrivaa. Skoila je iz kreveta i pojurila u
kupatilo. Sva je gorela. Trebao joj je hladan tu da se smiri, da utrne. Zbacila je tanku
spavaicu sa sebe i pustila vodu. Dok je to radila, krajikom oka je videla svoj odraz u
visokom ogledalu.
Srce se ponovo videlo. Sasvim jasno. Urezano u njeno telo. Njegovi tanki, skoro ne
primetni plamici ivo su pulsirali kao krvni sudovi. to je vie posmatrala nestvarnu
tetovau, to je ivlje zamiljala sebe u kamenoj dvorani, vezanih nogu i ruku, ostav
ljenu na milost i nemilost bia, batine i aka, prohtevima mukarca. Njenog mukarca.
Neznanca. Ukus nara ispunio joj je usta, sladak i gorak podjednako.
Ovo nisam ja, pomislila je. skamenjena i izbezumljena. Ali slike u njenom umu od
bijale su da se povuku i dok je srce tuklo kao ludo, prepustila se i svrila. A samo je
stajala u kupatilu. Nije se ak ni dodirivala.
* * *
Aurelija je sutradan ujutru pokucala na Sivina vrata. Nedostajalo joj je njihovo zajed
niko utanje i bliskost, sve ono o emu nisu razgovarale i to ih je povezivalo sve do
one proklete izlobe. Napola je oekivala da e zatei prijateljicu brbljivu i otvorenu
kao obino, ali soba je bila prazna. Videlo se da noas nije spavala u svom krevetu.
Najpre je reagovala s neodobravanjem i zaviu, a zatim sa zebnjom. I tugom.
Jesu li zaista dotle dole? Je li Siv zaista upoznala nekog mukarca i provela no s
njim a da to nije ni pomenula Aureliji? I da li je to zaista neko nov? Aurelija se setila
kako je Siv reagovala na Valtera. Setila se izraza Sivinog lica dok je posmatrala kako
vajar od gline oblikuje telo plesaice i kako je Siv izrazila elju da bude jedna od nje
govih lutaka.
Grizla ju je savest kad se prisetila s koliko je neodobravanja i sumnjiavosti gledala
na prijateljiinu opinjenost vajarom. Tim neodobravanjem Aurelija je samo skrivala
zbunjenost koju je oseala zbog sopstvenih elja. Sada je bila svesna toga, ali vie nije
bilo povratka.
Aurelija je pokuala da potisne brige i sumnje. Ipak je to Sivin ivot, rekla je sebi.
Nema nikakve potrebe da je ona nadzire i spreava da ivi punim pluima sve dok
time sebi ne nanosi tetu. Na kraju krajeva, zar to i nije bio glavni razlog njihovog do
laska u Ameriku i San Francisko, o emu su nekad sanjale?
Dok je obavaljala svakodnevne obaveze u kui i pokrivala prijateljicu, nekoliko
puta je pokuala telefonom da razgovara sa Siv, ali ona joj nije odgovarala na pozive.

93
Poto se Siv nije pojavila ni sutradan, Aurelija se uunjala u njenu sobu da je pretrese.
Sva Sivina odea bila je na svom mestu. inilo se da nita ne nedostaje, ali u jednoj fi
oci je nala Sivin punja za telefon, to bi moglo da objasni zato se nije javljala.
I Edita je prokomentarisala Sivino odsustvo kad je Aurelija dola da plati stanarinu
spremno pokrivi i Sivin deo.
- Ne treba da brine - kazala je koata nastavnica baleta. Iskra u njenim oima
bila je praena ironinim osmehom tankih usana. - Sigurno ima razloga za to to
radi... - Klimnula je glavom.
Aurelija je poelela da joj kae kako se Siv verovatno spetljala sa slepim, starijim
mukarcem, ali je predoseala da bi, ako otkrije tu tajnu, izneverila Siv. Prolo je ne
delju dana.
Poto od Siv nije bilo ni traga ni glasa, Aurelija se veoma zabrinula. Potraila je
Valtera na guglu, ali na internetu nije bilo ni rei o njemu, niti o bilo kakvom uve
nom slepom vajaru. Otila je tamo gde je odrana izloba. Tu su je na ulazu samo lju
bazno obavestili da je prostor bio iznajmljen za privatnu zabavu i da im nije dozvo
ljeno da otkriju ime klijenta.
Da, objasnila joj je recepcionerka tankih usana s naoarima, mogu ponovo biti or
ganizovani slini dogaaji i neki od gostiju i osoblja s prethodne zabave mogu opet da
se pojave, ali to niko ne moe da garantuje, niti joj mogu pokazati raspored privatnih
zabava.
Aurelija je strepela od telefonskog poziva Sivine porodice i stresala se na pomisao
da bi morala da ih lae. Ve je razmiljala da se obrati policiji. A onda je, sasvim neo
ekivano, kao odgovor na svoje brige, dobila imejl. Bio je od Siv.
Dobro sam. Srena sam. Ne brini za mene. Jednog dana e shvatiti. Volim te. Si
vina porodica nije zvala, pa je Aurelija pretpostavila da se Siv i njima javila.
Iako su joj ove vesti donele izvesno olakanje, malo su je i razbesnele. Siv ju je iz
neverila. Bila je neverovatno sebina, smatrala je Aurelija.
Zato nije mogla da doe do njihovog stana u Ouklandu, lino joj objasni o emu
se radi i uzme svoje stvari pre nego to otperja s Valterom, ili s nekim drugim na koga
se naloila? To je bilo prokleto bezobzirno. Pravi prijatelji ne bi smeli tako da se pona
aju.
U meuvremenu, kao izvor dodatne nervoze, stiglo joj je pismo od advokata Gvila
ma Irvinga. On se dvosmisleno raspitivao o njoj i podseao je na obaveze prema fon
du. Da li je znao da Aurelija jo nita nije preduzela kako bi se upisala na Berkli, kao
to su se dogovorili? Povrh svega, otkako je
Siv zbrisala, svaki pokuaj da, samozadovoljavajui se ili prizivajui uspomenu na
neznanca u zbrkani um, natera srce da se pojavi zavrio se potpunom propau.
Odluila je da preduzme neto povodom toga.
* * *

94
Iako je znala da je to suludo, pa ak i opasno, Aurelija je vrsto reila da proveri hoe
li se srce ponovo pojaviti ako bude vodila ljubav s nekim. Imala je utisak da je nevid
ljiva tetovaa stvorila rupu u noj, vrtlog koji joj je usisavao sve misli. Oajniki je u
dela za odgovorima.
Iako je izgledala starije, Aurelija je znala da bi ameriki konobari i barmeni vero
vatno ipak traili da im pokae isprave. Zato barovi nisu dolazili u obzir. Kuda otii?
Podstaknuta pismom advokatske firme Irving, Irving i Irving, konano je odluila
da poseti kampus Berklija i sazna kad najranije moe da se prijavi za predavanja koja
je isplanirala da pohaa jo dok je bila kod kue u Engleskoj. Namerno je obukla naj
krau suknju, kariranu krpicu koja joj je dosezala jedva do pola butina i otkrivala
duge noge. Uz to je odenula najuu majicu uz vrat i pozajmila Sivinu crnu konu jak
nu, koju je njena prijateljica ostavila u svojoj sobi. Nikako se ne bi moglo rei da je to
bila najskladnija odevna kombinacija, ali glavno je bilo daje otkrivala njeno visoko,
vitko telo, preputajui malo toga mati posmatraa.
Aurelija se nikad nije previe trudila da privue muke poglede. Tako obuena, pu
cala je od samopouzdanja. U kancelariji za prijavljivanje uzela je debelu fasciklu punu
raznih obrazaca i prola kroz glavni deo univerzitetskog naselja ne privukavi previe
panje. U masi studenata koji su se vrzmali unaokolo bilo je dosta visokih plavokosa,
s tim to su sve te devojke bile sumnjivo preplanule. Od vetra koji joj je milovao gole
noge najeila se. Na kraju je otila u biblioteku. Ono to je proitala o amerikim
kampusima i videla u mnogim filmovima i televizijskim serijama bilo je tano: kon
kurencija je bila estoka i njene noge svede puti nisu bile naroito jako oruje.
itaonica s visokom tavanicom bila je sva u drvenim panelima, s dugakim klupa
ma i velikim isturenim prozorima. Kroz prozore su se videle grane drvea oko zgrade,
a neprekidno treperenje lia isprva je remetilo Aurelijinu panju. Poto je pretraila
police, uzela je gomilu knjiga i sela za jedan sto. Nije nameravala da ui, ve je samo
nasumino izabrala neke naslove. To su uglavnom bili romani o kojima je esto slua
la, ali nikad nije imala vremena da ih proita. Nadala se da e se, poto prelista neko
liko strana, zainteresovati za neku knjigu i provesti dva-tri spokojna sata na toplom.
Poreala je knjige na visoku gomilu ispred sebe poput zida koji joj je zaklonio po
gled na prozore. Odabrala je jednu i otvorila ju je. Bio je to roman Harukija Muraka
mija. Nije itala nita od tog japanskog pisca, ali ono to je ula donekle ju je privuk
lo. Jedan televizijski komentator opisao je njegove romane kao opojni koktel uvrnutih
ljubavnih pria, maaka i deza. I korice engleskih izdanja Murakamija izgledale su
joj odlino. Ovo je bilo izdanje u tvrdom povezu, ali nije imalo zatitni omota za ko
rice.
Aurelija je proitala dvadesetak strana kad je osetila udno peckanje u zadnjem
delu vrata, kao da je neko posmatra. Setila se da je poslednji put imala takav oseaj
kad je jurila na voz u Londonu. Spremala se da okrene glavu i osmotri itaonicu i po
lice s knjigama kad je zaula glas s druge strane stola za itanje. Dopirao je iza zidia
95
od knjiga koji je napravila kako bi sebi obezbedila privatnost. Nakratko se uznemirila
umislivi da je neko posmatra i da opasnost dolazi s dve strane. Nozdrve su joj se na
gonski rairile u pokuaju da prepozna poznati miris. Nar? Ali nije ga osetila. Meu
tim, bez ikakvog razloga, usne su joj se osuile. Oblizala ih je.
- Dobra knjiga, a?
Pomerila je svoju gomilu nekoliko centimetara da bi videla ko joj se obraa.
To je bio mladi u srednjim dvadesetim. Imao je svetlosmeu kosu i ike koje su
mu padale na elo. Nosio je tamne naoare debelih okvira i Aurelija nije mogla da ne
primeti koliko mu ui tre. Virile su mu iz gustih zulufa, malo tamnijih od kose, koji
su mu se sputali do pola brade. Na nosu i oko nosa imao je malo pega i veoma izra
ene jagodice na kojima bi mu pozavidela svaka devojka.
im ga je videla, Aurelija se setila slike koja se u njenoj glavi stvorila kad je prvi
put itala Marka Tvena u sklopu kolske lektire. Mladi je bio slika i prilika starijeg
Toma Sojera. Nije mogla da obuzda osmeh.
- Proitala sam tek dva poglavlja - odgovorila je.
- Opa! Ti si Engleskinja! - uzviknuo je oduevljeno zinuvi i otkrivajui savreno
bele zube.
Aurelija se zakikotala. - Zar je to tako oigledno?
On se jo ire nasmeio, a oi su mu zasijale.
- Ta knjiga je sjajna - nastavio je. - Zavidim ti to je ita prvi put.
- Zato? - upitala je Aurelija.
- O, ne elim da ti pokvarim uitak. Mora je proitati do kraja da bi to saznala.
- Pretpostavljam da si u pravu.
- Ja sam Hak - kazao je.
Aurelija nije mogla da se uzdri i prasnula je u smeh.
- Hak Fin? Da ne poznaje Toma Sojera?
- Ne. Zovem se Hak Donson.
Aurelija se predstavila.
Poticao je sa Srednjeg zapada. Ovo mu je bila druga godina na Berkliju, na magis
tarskim studijama iz antropologije. Roditelji su mu lekari. Sve obimne knjige koje su
stajale na stolu pored njega bile su udbenici, ali rekao joj je da oboava savremenu
knjievnost. ak i sam pie roman, priznao je. Matao je o tome da jednog dana pos
tane pisac.
- Ba bih volela da proitam to to pie - ljubazno je rekla Aurelija.
- Imam ja jo da radim - oborio je pogled kao da se postideo. - Pa, ta te dovodi
ovamo? - upitao je nespretno menjajui temu.
Pola sata kasnije Hak ju je pozvao da popije kafu s njim. Rekao je da u podrumu
biblioteke postoji pristojna kafeterija. Aurelija je prihvatila poziv.
Kad je ustao s klupe, iznenadila se kad je videla koliko je visok. Imao je preko me
tar devedeset i bio je vii od nje za pola glave.
96
 Poela je da je nagriza pomisao da ne zna ni koliko je visok mukarac iz bristolske
crkve. Stomak joj se od toga vezao u vor. Uz bljutavu kafu i podnoljive kolae trudi
la se da razmilja o tome kako izgleda Hakovo telo ispod iroke karirane koulje i vre
astih farmerki. Delovao je mlade, to nije probudilo seksualnu elju u njoj. Ali je pri
metila naznake poude u njegovim oima kad ju je kriom odmerio nakon to je usta
la s klupe u biblioteci, pri emu su njene duge, gole noge bile u centru panje. ak i
sada, dok su sedeli jedno pored drugog u kafeteriji, njegov pogled bi povremeno skliz
nuo magnetski privuen njenim golim butinama.
Nekoliko puta je dozvolila da joj se uska suknja podigne i tako mu omoguila da
kriom pogleda u njene bele pamune gaice. Posle toga je ponovo povukla suknju
nanie. Za nju je to bila igra, a on je bio savrena igraka. Stara Aurelija bi bila zgro
ena kad bi videla kako se ova nova poigravala njime, kao da vue konce. Nova Aure
lija, roena s onom ludom tetovaom, tano je znala ta radi i uivala je u moi i kon
troli. Da li je tako lako upravljati svim mukarcima?
Hak je privremeno spavao na kauu kod prijatelja u blizini Hajta ekajui da se os
lobodi mesto u kui blie univerzitetu, a nije bilo govora da odu u Aurelijinu sobu iz
nad baletske kole u prizemlju. Na kraju su se dogovorili da podele trokove motelske
sobe.
Mladiev mali japanski automobil bio je prepun izguvane, neoprane odee, koju
je odavno nameravao da odnese u praonicu. Unutra je bilo i omota od slatkia, starih
asopisa, novina i praznih plastinih aa. On je urno oistio suvozako sedite i
Aurelija se, onako visoka, smestila u skuena kola. Onda su krenuli u potragu za mo
telom kog se on setio. Aurelija se pitala koliko je puta ve bio tamo s drugim devojka
ma. Osetila je muninu od mirisa benzina, pa je otvorila prozor.
Dok su se vozili u tiini, razmiljala je kako je dola do ovoga i kako ga je pozvala
u motel. Bilo joj je sasvim jasno da je mladi Amerikanac samo sredstvo za ostvarenje
njenog cilja i nije bila sigurna da joj se dopada to je tako proraunata i sebina.
Navukli su zavese i upalili slabanu lampu koja je sobu obasjala jezivom svetlou.
Aurelija se svukla im su prekinuli prvi poljubac. Hak je samo stajao razrogaenih
oiju i gledao je. Skoro da nije mogao da poveruje koliko mu se posreilo kad je svuk
la kratku suknju i pokazala mu vitko telo i beskrajno duge noge na teperavoj naran
dastoj svetlosti.
- Uh! - otelo mu se. - Jesu li sve Engleskinje tako neposredne?
Aurelija se nasmejala. - Moram u kupatilo. Skini se i vidimo se u krevetu - naredila
je i otvorila tanka vrata koja vode u toalet. Htela je da opere zube i ponadala se da u
motelu imaju etkice za goste. Nita od toga. Vlanim prstima je snano istrljala zube
i potraila mentol-bombonu u torbici. Skinula je donje rublje i osmotrila izoblien
odraz svog nagog tela u napuklom ogledalu. Pogled joj se neumitno spustio nanie u
potrazi za skerletnim srcem. Istini za volju, nije oekivala da e ga ugledati. Ne jo.
Kad se vratila u nezagrejanu sobu blago drhtei videla je da je Hak iskljuio svetio
97
i zavukao se pod pokrivae. Aurelija ih je podigla i legla pored njega. Telo mu je bilo
prijatno toplo. Ve mu se bio digao i pribio joj se uz bok kad se spustila na lea. Ugle
dala je sive senke na umrljanoj tavanici motelske sobe. On se malo pomerio kako bi je
poljubio. Promenio je poloaj kao da se stideo to mu se penis trlja o nju.
Dah mu se oseao na duvan. Aurelija je duboko udahnula. Dosad je samo jedna
mukarac imao slatku aromu voa.
Dok su se ljubili, rairila je noge kako bi se Hak smestio izmeu njih. On se nes
pretno namestio i dalje strahujui da premosti rastojanje izmeu njihovih tela. Aureli
ja je nala njegovu kitu i stegla je. Bila je tvrda kao kamen, no ujedno iznenaujue
meka i barunasta. I vrela.
Ba kao i neznanevo koplje.
Da li je tako kod svih mukaraca? Da li bi bilo tako jednostavno isterati neznanca
iz njene glave? Mozak joj se usijao od nadraaja i misli koje su ih pratile. Poljupci su
mu postali dui. Stenjao je dok su mu njeni prsti klizili niz kitu. Noktima mu je oea
la muda. Aurelija se izazovno izvila i Hak se sruio na nju. Ud mu je sada bio samo na
prst od njenog otvora.
- Jebi me. Odmah - proaptala je na mladievo uvo.
- Jesi li sigurna? - upitao je kao da okleva da tako brzo ode do kraja.
Aurelijine usne su se odvojile od njegovih. - Da - zastenjala je.
Ne putajui ga, odluno ga je usmerila ka svom meunoju. Znala je da je veoma
vlana. Upravo kad je hteo da prodre u nju, ona se povukla i odmakla se od njega.
- Ima li kondom? - upitala ga je zadihana, lica zajapurenog od elje i jeda to je
tako lako zaboravila na najosnovniju meru zatite. Usvojitelji i nastavnici su joj trubili
o tome dok nisu poeli da zvue kao pokvarena ploa. Onda se, uz nalet panike, setila
da neznanac iz Bristola, koliko je mogla da zakljui na osnovu ono malo pojedinosti
kojih se seala, takoe nije koristio zatitu. Poto nije ostala trudna, niti je imala bilo
kakvih zdravstvenih problema, zakljuila je da je u tom sluaju dobro prola.
Hak se nagnuo preko svoje strane kreveta i pretraio depove farmerki, koje je
uredno sloio na stolicu. Odatle je izvukao kondom u plaviastom omotu.
Dok ga je otvarao zubima, donji deo njegovog tela mu je bio skriven pokrivaima.
Aurelija je bila ozlojeena to se sve tako odvija. Nita nije bilo kako treba. Nije bilo
magije, ni romantike, samo obino kresanje. Njegova alatka je moda na dodir bila
kao neznaneva, ali sve ostalo je bilo drugaije.
Poto je navukao kondom, Hak joj se ponovo smestio izmeu nogu. Aurelija se nije
pomerila ni milimetar. Dok je ulazio u nju, blago joj se osmehnuo kao da se izvinjava,
a onda joj vlanim usnama neno ljubio uvo.
Posle kratke stanke, poeo je da se pomera u njoj. Aurelija je popustila i poela da
uiva u predivnom oseaju ispunjenosti, iako je ovog puta sve delovalo mnogo druga
ije, nekako mehaniki. Kao da je veza izmeu njenog srca i meunoja tajanstveno
prekinuta te oni neopisivi trnci nisu mogli da joj prostruje ilama i tetivama.
98
 Hak joj je aptao nene rei, ali Aurelija ga nije sluala. Usredsredila se na buenje
zaboravljenih oseaja. Pokuavala je da ih oivi. Meutim, ometao ju je njegov du
vanski zadah, znoj na njegovim leima, njegove ike koje su joj padale na elo i jed
nolini pokreti njegovog tela, dosadno kretanje napred-nazad.
inilo joj se da traje beskonano.
Hak je sigurno primetio njenu hladnou. - Jesi li dobro? - upitao je.
- U redu je - kazala je Aurelija.
- Sigurna si? - Usporio je.
Pred njenim oima je poput umskog poara protutnjao niz slika.
- Jae - kazala je.
- Kako?
Spustila je ruke sa strane. - Uhvati me za zglobove, moe da bude i grublji ako
eli - rekla mu je dok su je preplavljivala seanja na izlobu.
Uhvatio ju je za zglobove, ali njegovi pokreti nisu bili uverljivi. elela je da je uda
ri po dupetu, ak da je povredi, ali oklevala je zaprepaena eljama koje su je spopa
le. Pokuala je da otera nasrtljiva seanja i zaboravi da se nalazi u prljavoj sobi jefti
nog motela.
Pogledala je Haka u oi.
- Ne ide - rekla je Aurelija, odvojila se od njega i pourila da se obue.
- Gde sam pogreio? - upitao je Hak posegnuvi za odeom. Kita mu je ve bila
pala.
- Nigde.
- ta ti je znailo ono jae? - molio ju je da mu objasni.
- Nita - odvratila je.
Sada mu je pogled sevao od gneva.
- Jednostavno ne razumem takve devojke - kazao je.
- ta ti znai to takve devojke?
- Devojke koje trae da budu povreene. Nisam tako vaspitan. Mislio sam da...
- ta si mislio? - pitala je Aurelija provlaei glavu kroz uski okovratnik svoje bele
majice.
- Mnoge devojke iz San Fanciska i okoline su nastrane. Mislio sam da, poto si Bri
tanka, nee... - skrenuo je pogled.
- Ja nisam nastrana! - povikala je Aurelija i izjurila iz sobe kiptei od besa.
* * *
Poto nije bilo taksija na vidiku, na kraju je morala da se vrati peke u svoju sobu iz
nad baletske kole. Trebalo joj je vie od sat vremena i celim putem se borila da zaus
tavi suze. Znala je da se neto u njoj deava. Nije to bilo samo zbog Sivinog odlaska,
niti zbog onog zagonetnog srca. Neto drugo je bilo u pitanju.
Kad je stigla do ugla svoje ulice, ponovo ju je skolio uznemiruju oseaj da je neko

99
prati. Ali nije mislila da je to Hak. Znala je da tog mladia vie nikad nee videti. Os
vrnula se, ali avenija je bila pusta. Ugledala je samo jesenje lie kako plee na vetru.
Obrisala je suze s obraza. Nije bilo razloga da uznemirava Editu. Meutim, sada, kad
se nala pred kuom, shvatila je da ne bi podnela jo jedno vee ophrvana usamlje
nou i brigom za prijateljicu. Skoknula je u svoju sobu, brzo napisala poruku s krat
kim objanjenjem i ostavila je na krevetu.
Nala Siv, napisala je. Biu odsutna. Nema razloga za brigu. Uskoro u se javiti.
Nije bila sigurna da li se zbog toga moe smatrati laovom. Moda je iz sujeverja
mislila da bi ono to napie moglo i da se ostvari.
Poela je da se sputa laka izmaglica i Aurelija je u poslednjem trenutku ponovo
utrala u kuu i presvukla donje rublje, promenila majicu, uzela al sa iviluka pored
vrata i vrsto ga obmotala oko ramena. Pomalo tuna, shvatila je da je to isti onaj al
koji je nosila na vaaru. inilo joj se da je to bilo mnogo davno. I kuda e sad?
Spustila se do restorana brze hrane i kroz prozor zurila u separe u kom su ona i Siv
jednom pojele porciju prenih krompiria i uzbueno nagvadale o poreklu njene te
tovae i popodnevu koje je Siv provela pozirajui naga. Ali znala je da, koliko god gle
dala kroz izlog restorana, nee moi da vrati prijateljicu. Morala je da razmisli. Kuda
bi Siv otila?
Valter.
Predoseala je da je njena prijateljica otila kod slepog vajara. Ko zna koji put
Aurelija je prebirala po glavi pokuavajui da se seti bilo ega to je Siv rekla a to bi
joj pomoglo da je pronae. Siv je upoznala Valtera istog popodneva kad je ila po
obrasce za kolu scenskih umetnosti i pomenula je da se njegov atelje nalazi u blizini
kole. Ali u ovo doba nije mogla da krene po kraju i redom kuca na vrata.
Zaustavila je taksi u prolazu i naloila vozau da je odveze tamo gde je odrana iz
loba. To joj je jedino palo na pamet. Moda e imati sree da na recepciji nae nekog
mladia kog e zavesti golim nogama i izvue iz njega ono to je zanima.
Poto joj je ovo bila ve trea poseta, kamena zgrada joj vie nije delovala ni ma
gino, ni velianstveno. Aurelijino prvobitno oduevljenje tom graevinom iezlo je
zbog slutnje da je upravo zbog izlobe odrane u njoj Sivi netragom nestala. Bila je u
iskuenju da besno utne zid, ali znala je da od toga ne bi bilo nikakve koristi, a mo
da bi i povredila nogu. Zato se zadovoljila divljakim pritiskanjem zvona na ulaznim
vratima. Ponovila je to nekoliko puta.
- Zaboga! Zatvoreno je. A ja ak i ne radim ovde - zasiktao je promukao enski
glas preko interfona.
Aurelija je ve bila prestala da se nada da e se neko javiti i bila je toliko iznenae
na odgovorom da joj je trebalo malo vremena da se pribere. Nejasno seanje borilo se
da se probije na povrinu.
- Loralin? - upitala je.
- Da? - sumnjiavo je odgovorio glas.
100
 - Molim te, pusti me da uem - preklinjala je Aurelija. - Radila si na onoj izlobi.
Dala si nam kostime... Ja sam Aurelija. Bila sam ovde s prijateljicom, a ona je u meu
vremenu nesatala. Moram smesta da je naem. Mislim daje moda s Valterom, vaja
rom... - Rei su joj nasumino izletale.
Vrata su se otvorila.
Loralin je stajala iza vrata. U obema rukema je imala po jednu putnu torbu. Vie
nije nosila lateks, umesto frizure u stilu uenice kosu je nehajno vezala u rep, ali Lora
lin je i bez kostima bila jednako zanosna. U cipelama s visokim potpeticama bila je
via ak i od Aurelije. Noge su joj delovale jo due nego na izlobi, a zahvaljujui
uskim farmerkama, izgledale su jo lepe. Videlo se da ne nosi grudnjak i Aurelija nije
mogla da ne pogleda njene grudi pokrivene samo tankom belom bluzicom, kroz koju
se jasno video par prstenova u njenim bradavicama.
- Ima neki problem? - upitala je Loralin. - Ili si ve zaboravila o emu se radi? De
luje mi rasejano. - Vragolasto se iskezila od uveta do uveta otkrivi bele zube.
Aurelija je pocrvenela od glave do pete.
- Bila sam na izlobi... - promucala je. - Pozajmila si mi haljinu...
- Da, znam ko si - odvratila je Loralin. - I da zna da si sjajno izgledala u njoj.
Aurelija nije verovala da moe da pocrveni jo vie nego malopre, ali to se, nekim
udom, ipak desilo.
- Mogu da ti je dam ako eli - nastavila je Loralin pogledajui na jednu od putnih
torbi koje je spustila na pod. -Ima sree to si naletela na mene. Dola sam ovamo
samo da pokupim kostime i odnesem ih u nae sedite u Sijedu.
- Pogledala je na svoj desni zglob, iako tamo nije bilo sata.
- Ali morae da bude brza, uskoro imam let. Krenula sam na aerodrom.
- Radi se o mojoj prijateljici Siv - rekla je Aurelija. - Mislim da je moda s Valte
rom. Zna li kako bih mogla da ga naem? Ili kako da naem nju?
Loralin je izvila obrvu. inilo se da ju je ta vest vie zabavila nego iznenadila, ili
zabrinula. Aurelija je pretpostavila da je to dobro. Bar je bilo jasno da Loralin ne sma
tra da je bekstvo s Valterom razlog za bilo kakvu brigu. To, verovatno, znai da slepi
vajar nije psihopata.
- Pobegla je s Valterom, a? - naglas je razmiljala Loralin. - Izgleda da on ba ima
dara da ih uoi.
inilo se da to govori za sebe.
- Da ih uoi? - upitala je Aurelija. - Misli modele?
- Ne ba - odgovorila je Loralin. - Meutim, sad nemam vremena da ti objanja
vam. Ne mogu da te odvedem kod
Valtera. Ali mogu te odvesti nekom ko verovatno zna gde je on. Zato e morati da
poe sa mnom. Odmah.
Loralin je pokupila svoje torbe i urno krenula napolje odgurnuvi Aureliju usput.
Mahnula je da zaustavi taksi u prolazu.
101
 - Hajde ve jednom! - doviknula joj je Loralin dok je otvarala vrata taksija i ubaci
vala torbe na sedita.
Aurelija je uskoila na zadnje sedite samo trenutak pre nego to je taksi pojurio.
Suknja joj se zadigla i ona je postieno pokuala da je spusti.
- Nema potrebe da se stidi preda mnom - promrmljala je Loralin. Bila je mnogo
neposrednija od bilo kog mukarca s kojima je Aurelija ikad flertovala. Jedini izuzetak
je moda bio neznanac, mada bi se njihov kratak, ali snaan susret teko mogao na
zvati flertovanjem. Tu, zapravo, i nije bilo mnogo prie. Aurelija se zapitala da li je
Loralin tako samouverena na svim poljima i odmah je osetila poznato pulsiranje.
Nikad ranije nije bila sa enom. Nikad ozbiljno nije ni razmatrala takvu mogu
nost. Sve dosad. Aurelija je ostatak vonje provela pometena, rastrzana izmeu brige
za Siv, zadovoljstva to je konano nala neki trag i opinjenosti Loralininim grudima
utegnutim u tesnu majicu, kroz koju su se videle metalne alke u njenim stalno ukru
enim bradavicama.
Misli bi joj povremeno odlutale na tetovau, a samim tim i na neznanca, seanja i
fantazije koje on uvek pobuuje u njoj. Nekako je bila sigurna da tajanstveni Valter i
Sivin nestanak imaju neke veze s njim, a on je bio jedini mukarac za kojim je stvarno
eznula. No prolo je mnogo vremena otkako ga je srela. Mogla bi da provede ostatak
ivota ekajui mukarca kog nije ak ni videla.
Taksi je preao most vraajui se prema Ouklandu, ali pre nego to je stigao do
predgraa, naglo je skrenuo te su se nali na putu prema ouklandskom aerodromu.
Loralin je brzo preuzela stvari u svoje ruke i kupila kartu za Aureliju. Ova se pobunila
insistirajui da plati, ali Loralin je samo odgurnula ponuenu kreditnu karticu.
U Sijetlu je padala kia i bila je skoro pono kad su stigle. Aurelija se smrzla do
kostiju dok su s parkinga u Takomi preuzimale Loralininu malu hondu sivik. Nije
obraala panju ni na ta dok su se vozile mranim i mokrim putevima. U glavi joj je
bilo samo omamljujue njihanje Loralininih bokova i zadnjice. udila se to ova moe
naizgled beskonano da se seta u cipelama s visokim, tankim potpeticama, ne zastaju
i ni trenutka i ne alei se na bolove u stopalima.
- Stigle smo - proaptala joj je Loralin na uvo. Aurelija je podigla glavu. Zaspala je
na Loralininom ramenu dok je visoka plavokosa vozila. Loralin je spustila toplu aku
na njenu butinu kako bi je neno probudila. Aurelija je osetila kako joj je srce ubrzalo.
- Sad smo ve blizu. Pozvala sam Tristana i rekla mu da pristavi vodu. On pravi naj
bolju toplu okoladu. Uskoro e zgrejati te smrznute kosti.
Loralin i Tristan delili su hotelski apartman, ali nije se inilo da su ljubavnici.
Aurelija ih je posmatrala kako se vrzmaju po maloj kuhinji i oko mini-bara. Ni jedno
ni drugo se nisu najbolje snalazili u kunim poslovima. Loralin jo nije bila izula cipe
le s visokim potpeticama. Mada je bila u oputenom izdanju, samo u majici i farmer
kama, bilo je jasno da je navikla da je opsluuju, a ne da opsluuje.
Dok je posmatrala kako Loralin nespretno otvara kesicu eera i prosipa njen sadr
102
aj po tepihu, bila je sve vie ubeena da je Loralin u takvim poslovima neveta. Ona
joj se, zapravo, udvarala. Tristan je bio previe zgodan da bi morao da se dokazuje u
kuhinji. Bio je visok, preplanuo i miiav. Kretao se sporo i oputeno, to je ukazivalo
na to da bi se bolje oseao zavaljen na meke jastuke, okruen slugama koje mu ispu
njavaju svaku elju.
- Znai, vas dvoje radite zajedno - upitala je Aurelija. elela je da sazna neto o Siv
pre nego to zaspi, a Tristan u meuvremenu nestane.
- Ne ba - rekao je Tristan dok joj je dodavao majunu tacnu i oljicu za espreso is
punjenu aromatinom tamnosmeom tenou.
Aurelija je otpila gutljaj. Bila je to vrela i gusta topla okolada s mrvicom nekog
zaina. Odmah je osetila kako se otkravljuje. Prijatan oseaj joj je prostrujao telom
sve do vrhova prstiju. - Ali ovo je... Mislim, ve sam ovo pila - rekla je.
- Svako je ve pio toplu okoladu - dobacila je Loralin pa sela na slobodno mesto
pored Aurelije, preduhitrivi Tristana. - Ali moram priznati da je njegov napitak zais
ta poseban.
Aurelija je jo jednom dobro odmerila Tristana. Da li bi on mogao biti neznanac?
Mukarac za kojim je tako dugo udela? Sumnjala je u to. Bio je zgodan, ak prelep.
Meutim, njegova lepota je bila uznemirujua. Oseala je kako njeno telo fiziki re
aguje na njega, ali neki nejasan glas ju je upozoravao da u tom mukarcu ima neeg
mranog. Uprkos tome, ta tama ju je mamila, kao da je deo neeg veeg, neeg u
emu Tristan uestvuje. Ne, on nije mukarac koji ju je zaveo i kom se onako spremno
predala. Njega bi sigurno prepoznala. Mogla bi ak i iz daljine da oseti prisustvo mu
karca koji je u njoj probudio neverovatno monu strast one noi u Bristolu, a nakon
toga i u njenim bezbrojnim fantazijama.
- Zna li gde je Siv? - odmah ga je upitala.
- Znam gde je Valter - odgovorio je Tristan. - Hou da kaem, znam gde e biti
preksutra. A ako je tvoja prijateljica zaista s njim, kao to ti misli, onda e i ona biti
tamo, tako da ti mogu pomoi da je nae.
- Kako to misli, i ona e biti tamo? Gde to? - progunala je Aurelija. Poela je da
je zamara ,sva ta tajnovitost.
- Na jednoj veoma posebnoj zabavi - kazala je Loralin. - Na Balu. To nam je vrhu
nac svake godine.
- To nam je vrhunac svake godine? A ko ste to vi?
- Verovatno bi bilo bolje da se naspava pre nego to ti ispriamo - blago je rekla
Loralin.
Tristan je odneo olju, Aurelija mu je tiho zahvalila, ali on je ve bio u kuhinjici, a
ona je ostala na kauu s Loralin. Topla aka koja je u kolima onako neno poivala na
njenoj butini sada joj je jae pritiskala nogu. Zadrhtala je kad su joj Loralinini nokti
okrznuli kou uz sam rub gaica.
- Trebalo bi da se istuiram - pospano je kazala Aurelija. Iako joj se inilo da je
103
otad prola itava venost, setila se da na sebi i dalje ima istu odeu koju je navukla
nakon seksa s dvojnikom Toma Sojera kog je upoznala u univerzitetskoj biblioteci.
- Moemo zajedno - odgovorila je Loralin, a onda je Aurelija osetila somotsku me
kou Loralininih usta na svojim i njen topao, vlaan jezik dok joj se neno zavlaio
meu usne.
Loralin ju je podigla na noge i odvela u najbliu spavau sobu. Poslednje to je
Aurelija videla pre nego to su se vrata zalupila za njima bio je Tristan, koji ju netre
mice gledao. Da li je na njegovom licu ugledala traak ljutnje? Ili je samo bio razoa
ran?

104
 7.
Ostrvo doktora Velsa
- To je veoma ekskluzivna zabava - objasnio joj je Tristan - ali verujem da bismo tamo
mogli da naemo tvoju prijateljicu. uo sam da e biti mnogo sveta iz cirkuskih i
umetnikih krugova. Stvarno izuzetan dogaaj. Odrava se samo jednom godinje,
uvek na drugom mestu. Na ba drugaijem mestu. Bio sam na jednom Balu odranom
u nekim podzemnim peinama. Polovina zabavljaa bila je u kostimima imia i ini
lo se da lete. To su najneverovatnije zabave na svetu.
- Oduevie se - uveravala ju je Loralin dok su pijuckale kafu u zaklonjenom dvo
ritu njenog hotela kod Pajk plejs marketa.
To je bila najbolja kafa koju je Aurelija popila otkako je dola u Ameriku. Topla,
miriljava, barunasta. Prosto joj je milovala grlo. Istovremeno joj je otupljivala ula i
izotravala ih. Svaki gutljaj ispijala je najsporije to je mogla kako bi due uivala u
ukusu. Shvatila je zato Sijetl smatraju gradom kafe.
Loralin joj je namignula.
- Je li dobra?
- Boanstvena je.
Tristan ih je prodorno gledao, pa se Aurelija zapitala koliko zna i koliko je blizak s
Loralin. Sudei po njegovom zagonetnom osmehu, znao je sve. Aurelija je pocrvenela.
Nimalo se nije stidela to je spavala s Loralin. To je bilo neverovatno iskustvo. Meu
tim, nije mogla da porekne da je taj zgodni mukarac privlai i da se pred njim osea
nesigurno jer je mogao da je zamisli kako se predaje uitku u zagrljaju ene. Njegove
tamnozelene oi su je gutale i mogla je da pretpostavi koliko uiva zamiljajui ih s
prepletenim udovima. Duboko je udahnula. ak je i njegovo kretanje delovalo hipno
tiki. Kad god je bila u njegovoj blizini, oseala je kako je privlai kao da su oboje na
magnetisani. Ipak, bilo ga je teko proitati i Aurelija nije znala sme li da mu veruje
toliko da bi se potpuno opustila. Zadovoljie se uivanjem u njegovoj lepoti izdaleka.
Bar zasad.
- Na Bal se ulazi samo s pozivnicom - rekao je Tristan. - Ali dozvoljeno mi je da
dovedem gosta. Meutim, mesto mora ostati tajna, tako da e morati da nosi povez
preko oiju dok ne stignemo - nastavio je. - To e trajati samo sat ili dva - dodao je.
- To e biti na nekom ostrvu? - upitala je Aurelija.

105
 - Tako je, na ostrvu - potvrdio je Tristan.
Aurelija je znala da u zalivu Pjudet postoje hiljade ostrva, tako da e to, doslovce,
biti odlazak u mrak. Moe li da veruje Tristanu?
Oboje su je gledali, kao da su sauesnici u nekoj zaveri, a ona neko sa strane.
- Volela bih da poem - rekla je Aurelija.
Sklopili su dogovor za sutra uvee i Tristan je otiao.
Dok je sedela sama s Loralin, Aurelija je izbezumljeno shvatila da nema ta da
obue za Bal. U Sijetl je doputovala samo s rezervnom majicom i donjim rubljem.
- Ne brini - umirila ju je Loralin. inilo se da je raspoloena za zabavu. - Hajdemo
u moju sobu. Svakako u uivati dok te ponovo budem svlaila, a onda moe da pro
ba neto od moje odee. Odgovarae ti. Iste smo visine, a i grae. Jesi li znala da sam
prava arobnica s iglom i koncem?
Ukrcali su se na trajekt. Tristan i jo nekoliko njih zaduenih za organizaciju Bala
nosili su sline tamnoplave mornarske uniforme ivene po meri. Prili su gostima koje
su prethodno pokupili u pristanitu i poeli da im vezuju oi, jednom po jednom. Ko
ristili su meke none maske od svile na kojima je srebrnim koncem bio izvezen neki
Aureliji nepoznat znak.
Loralin nisu vezali oi, to je Aureliju navelo na zakljuak da ona ima pozivnicu za
taj misteriozni dogaaj i da je u dosluhu s Tristanom. Uzela je Aureliju za ruku i po
vela je pod palubu dok je sa zapada nailazio otar vetar koji je krivudao izmeu mno
gobrojnih ostrva i ostrvaca u zalivu. Aureliji se hladnoa uvukla u kosti poto je bila
samo u tankoj haljini koju je Loralin prekrojila po njenoj meri. Bile su to raznobojne
ifonske trake vezane oko struka i oko vrata. Grudi su joj bile jedva pokrivene, lea
potpuno gola, a spreda je imala izrez koji se sputao sve do pupka. Kad bi se zavrtela
ili kad bi dunuo vetar, nabrana, laka suknja bi se podigla i rairila poput padobrana,
kao da je to i bila namera kreatora. Loralina odea pokazivala je da joj je Tristan po
dreen. Nosila je kapetansku uniformu od lateksa pripijenu uz telo, sa zlatnim pruga
ma na rukavima i plavo-belom kapom na glavi, te je bila nekoliko centimetara via od
njega. Aurelija je jedva sakrila osmeh kad je primetila kako Tristan mrko gleda u kos
tim koji je Loralin odabrala. Loralin je uhvatila njen pogled i namignula joj, svesna da
je bacila u zasenak Tristanovo perje.
Kao to je obeano, plovidba do ostrva trajala je manje od jednog sata. To je bilo
olakanje za Aureliju. Iako je odrasla pored mora, nikad nije dobro podnosila plovid
bu i strepela je da e joj tokom putovanja pozliti te da e upropastiti haljinu.
Dok je trajekt pristajao, razlegli su se povici na komandnom mostu iznad njih.
Odjekivale su naredbe, a bat koraka se pojaao. Ona i Loralin sedele su u jednom uglu
u potpalublju, priljubljene jedna uz drugu. utale su, iako je Aurelija imala mnotvo
pitanja.
Loralin je ustala i ponovo je uhvatila za ruku. Aurelija je krenula za njom. Nena
viknuta na prinudnu tamu, vodila je rauna da se ne saplete kad je krenula uza stepe
106
nice. Kad je izala na palubu, zbog prepoznatljive sveine uinilo joj se da je no. Ose
tila je pravi vrtlog sloenih aroma. Miris mora meao se s opojnom paletom slatkih,
ljutih, vonih i mnogih drugih nota koje su se poigravale njenim ulima. Kao da je
elo ostrvo uz koje su pristali negde van vremena i da za njega ne vae ljudski zakoni.
Kao da zrai sopstvenim sjajem i odie sopstvenim mirisom, nimalo nalik na bilo koje
drugo ostrvo.
Aurelija nije imala vremena da potpuno upije svoje novo okruenje. Osetila je
kako joj Loralin puta ruku i ula kako joj neko apue na uvo: - Dobro dola na ostr
vo doktora Velsa.
Glas je bio Tristanov.
- Vidimo se kasnije, srce - zaula je zatim. - Moram neto da obavim - kazala je Lo
ralin i otila.
ula je amor svojih saputnika radosnih to stiu i tiho utanje morskih talasa is
pod njih. Onda ju je neko uhvatio za ruku, pretpostavila je da je to Tristan, i poveo je
preko palube. Uz njegovu pomo oprezno se spustila niz most koji vodi prema vr
stom tlu.
Najzad je zakoraila na ostrvo. Osetila je kako ljudi prolaze pored nje i zaula hor
uzdaha kad su gosti shvatili da su napokon stigli na odredite.
Tristan je podigao ruku i skinuo joj masku.
Ostrvo je bilo u potpunoj tami. Stajala je na stotinak metara od obale. Nije bilo ni
luke, niti bilo kakve zgrade. Samo plaa. Iza njih su bile stene ibane talasima, a ispred
njih zid gustog drvea. Zadrhtala je.
- ta je ovo? - upitala je Tristana. U glasu joj se oseala blaga uznemirenost. Nije
oekivala da e se nai na pustom ostrvu.
- Ne boj se - odgovorio je. Kroz koprenu mraka koji ih je okruivao, videla je mno
ge goste kako se okupljaju u njenoj blizini, oigledno jednako zbunjeni.
- Upravo zato je odabrano ba ovo ostrvo. Zbog diskrecije. - Povukao je Aureliju za
ruku. Nosio je bele kone rukavice.
Krenula je za njim. Videla je da njeni saputnici prate ostalo osoblje. Nesigurnim
korakom, grupica je prola kroz pojas pod umom i odmah je nagraena prizorom ti
travih svetala ispred sebe. Boje su prelivale. Svetlee take u nijansama crvene, zelene
i svih duginih boja kao vilinska svetla ispunjavale su no.
Gosti su se malo ohrabrili i ubrzali korak. U koloni po jedan krenuli su prema
osvetljenom prostoru koji su sad ve mogli jasnije da vide.
Kad su prili blie, videli su umu unutar ume. Du njenog oboda nalazila se gru
pa prizemnih kua rasporeenih u nepravilnim razmacima. Bio je to svet skriven u
drugom svetu. Proli su pored prvog niza svetala i temperatura je nekim udom po
rasla. Noni povetarac magino je oslabio pod monim talasom stotina svetala to su
irila toplotu unutranjom umom.
Isprekidani tonovi muzike dopirali su do njih u umirujuim intervalima iz dalekog
107
srca ume. Odjekivali su zvuci parnih orgulja, melanholine muzike violina i lelujave,
opinjavajue melodije koje Aurelija jo nije uspevala da prepozna. Gosti oko nje su
poeli naprosto da predu od uzbuenja. Kolona se rasula i svi su krenuli prema svetli
ma koja su bila toliko jaka da su sakrila nono nebo. Radosno i razuzdano, gosti su
pohrlili ka sreditu proslave.
Aurelija se pitala da li da pouri za njima, da potrai Loralin. Moda je Siv tamo
negde? Ali Tristan ju je i dalje vrsto drao za ruku. Zaustavili su se kad je grupa gos
tiju protrala pored njih prostranstvom okupanim blistavim svetlima. Odakle su se svi
oni pojavili? Sigurno su na ostrvo stigli u nekoliko trajekata, a ne samo onim kojim je
ona doputovala. Pretpostavila je da su ih prikupljali du cele obale Oregona.
Njena zebnja polako se topila.
Aurelija je pogledala napred. Egzotino obueni gosti skoro su plesali izmeu drve
a. Podigla je pogled i shvatila da su kronje drvea neobino zelene. Neko je majstor
ski obojio svaki list, tako da je drvee blistalo u hiljadama ivih nijansi. Sve je izgleda
lo kao pozornica postavljena usred nedoije. Okruenje je istovremeno delovalo i
strano i prisno. Bio je to teatar snova u kom se zelenilo lia spajalo sa solarnim eks
plozijama veto rasporeenih svetala koja su itavo sredite ostrva uronila u oarava
juu lepotu.
- Ovo je... predivno - rekla je Aurelija priguenim glasom. Sama pomisao da govori
glasnije oskrnavila bi prizor pred njenim oima.
- Nego ta - odgovorio je Tristan, a njegove pune usne nakratko su se razvukle u
zadovoljan osmeh. - Bal planiramo ele godine s mnogo panje i razraujemo sve do
najsitnije pojedinosti. Svaki Bal mora biti jedinstven. To je jedino pravilo.
- Ne znam zato - primetila je Aurelija - ali ovo podsea na ekspira. Na San let
nje noi.
- O, da, pria se da je pre mnogo godina i Vil posetio Bal - rekao je Tristan kimaju
i glavom.
- Stvarno?
- Bal se odrava vekovima - objasnio je Tristan. - Ali samo stareine Mree znaju
celu priu. Ja sam tek drugo pokolenje.
Odnekud iz blizine do njih je dopro smeh. Kroz istinu izmeu skupine drvea i vi
sokog bunja protrala je bosonoga ena za kojom je leprao tanan beo veo. Sledio ju
je mukarac nalik na fauna. Aurelija je trepnula, a par je ve nestao s vidika. uo se
samo lelujavi odjek njihovog smeha.
- Moemo se i kasnije ukljuiti u proslavu - rekao je Tristan. - Nema razloga za
urbu.
Aurelija je elela sumo da otri u srce ume i iskusi tamonje uitke, da pronae
Siv, ako je ona tu, i da ponovo vidi Loralin. No Tristanov glas je bio strog i odisao uz
nemirujuom privlanou. Kad god bi pogledala u njegove zelene oi, osetila bi kako
je savladava mnotvo oseanja. Znala je da ne moe da mu veruje, ali neto ju je
108
snano privlailo njemu. Donekle je znala da bi on mogao da ispuni prazninu u njoj,
ali je i verovala da bi mogao da odgovori na brojna pitanja koja jo od detinjstva nosi
kao teko breme. Uzdrhtala je. Na oi joj je pala laka izmaglica. Zavrtelo joj se u glavi.
Nasluivala je da e saznati odgovore za kojima udi. Imala je udan oseaj da je sve
ovo ve videla, da joj je tu mesto.
Kao da joj ita misli, Tristan je rekao: - Osea to, zar ne?
- ta to? - Aurelija se pravila neveta.
- Roeni smo istog datuma - rekao je Tristan.
- Stvarno? Otkud ti to zna?
- Doi - pozvao ju je pokazujui mali bungalov s njihove leve strane. Misli su joj se
uskovitlale. Doavola, da nema nameru da joj otkrije kako je on njen davno izgublje
ni brat blizanac? Da li se nala u zamrenim zapletima nekog viktorijanskog romana?
Aurelija je predoseala da postoji skrivena sila koja upravlja njenim ivotom, povlai
nevidljive konce i vlada njome. A ona je sve bre gubila kontrolu. Osetila je vrtoglavi
cu.
- Doi - ponovio je.
Nisu uli u drvenu zgradu ravnog krova s kapcima na prozorima. Tristan je stao
kad su doli do verande i sveano se okrenuo prema njoj. Aurelija je primetila okleva
nje u njegovom pogledu. Iz daljine je dopirao smeli. Proslava se zahuktavala. uli su
odjeke nejasnih melodija kako ih mame.
On je samo stajao i gledao je sa udnjom, ali i strepnjom. Aurelija je to jasno oseti
la. Bio je iste visine kao ona, irokih ramena i uskih kukova. Zahvaljujui vremenu
provedenom na gradskom bazenu kod kue, znala je da tako izgledaju plivai. Na ba
zenu je sa Siv i drugim prijateljicama esto traarila i cerekala se posmatrajui sklad
no graene momke iz susedne kole. Paradirali su u kupaim gaama i samouvereno
skakali u bazen. Prikazivali su vrsta tela procenjivakim pogledima iparica nagonski
izdvojenih u grupu na drugom kraju plivalita.
Tristan je Aureliju podsetio na njih. Njegovo savreno telo u plavoj uniformi od
fine tkanine odudaralo je od povrnosti i okrutnosti koje su izbijale iz njega.
- Pa, o emu se radi? - upitala ga je Aurelija.
- Zar ne zna?
- Ne, ne znam. ta ste ti i Loralin? Kako zna ko sam ja? Odakle zna kad sam ro
ena?
Ignorisao je njena pitanja.
- Ti si ovde s razlogom. Zar ne osea to? Sueno ti je da bude na ovom Balu.
Aurelija je na trenutak osetila poriv da odjuri odatle. Guio ju je vihor udnih ose
anja, zatrpale su je uspomene kojih dotad nije bila svesna. Do nje je dopro onaj neo
bjanjiv, slabi miris nara, zaula je prepoznatljivu pesmu cvraka u daljini, a sve se to
smenjivalo kao na vrtoglavo ubrzanom snimku. I dalje oamuena i izgubljena, osetila
je nesigurnost. Na rubu svesti nije bilo nikakvih zvukova ni pokreta i ona se odjed
109
nom okrenula savladana oseajem da ih neko posmatra. Meutim, no oko njih nije
skrivala nikakve senke.
Negde u dubini svesti postojalo je neto, zrno otkrovenja. Plutalo je tamo, nedos
tupno i nejasno. Nikako nije mogla da izotri to seanje. Ali znala je da je vano.
I znala je da Tristan, dok je gleda i s okrutnou i s oboavanjem, pokuava sna
gom svoje volje da je natera da se seti.
Stvarnost se povukla. Jedno za drugim, nestali su uma, jarka svetla, pa i samo os
trvo. Na kraju je videla sebe u neprobojnoj auri moi, a ceo svet se vrteo oko nje, za
visio od nje. Videla je sebe u toj auri. Paljivo je posmatrala kako nepomino stoji
odevena u neprozirnu, tanku svilu. Njeni dugi udovi bili su savreno skladni. Oble
male grudi napinjale su tanku, gotovo prozirnu tkaninu. Zaobljena zadnjica predivno
je naruavala harmonine obrise njenog tela.
Aurelija je udahnula kao da udie prvi put posle milion godina. Osetila je kako joj
srce na Venerinom bregu pulsira u postojanom napetom ritmu. Nije bilo potrebe da
gleda nanie i zaviruje pod tanku haljinu koju joj je Loralin prekrojila kako bi potvr
dila da je tu. Srce je oivelo. Bilo je ivlje nego ikad. Pumpalo joj je pohotu kroz ile
nadraujui joj svaki deli tela. Uzdrhtala je. Nije mogla ni da mrdne. Stajala je kao
ukopana dok joj se telom irio poar.
Tristan je pruio ruku prema njoj, zavrnuo rukav i pokazao joj unutranju stranu
svog runog zgloba.
Na njegovim nabreklim venama bila je tetovaa srca slinog njenom. Ali boje nje
gove tetovae su bledele, nisu bile ni priblino otre i jasne kao ona u njenom meu
noju. Njegovo srce je bilo manje.
Znak raspoznavanja.
- Znam gde je tvoja tetovaa - rekao je i razbio opojnu tiinu koja ih je okruivala.
Kako to moe da zna?
Zakoraio je prema Aureliji.
Obavio ju je blag lahor i haljina joj se podigla sve do struka otkrivajui noge i do
nji deo stomaka, kao da ju je neko zadigao rukama. Nije mogla da pogleda naokolo i
proveri da li im se jo neko pridruio na verandi bungalova. Slatkast miris egzotinog
voa zaigrao joj je na licu noen talasima nonog vazduha ispunjenog nabojem. Imala
je utisak da se skamenila, ali svoju bespomonost je doekala s dobrodolicom, bez e
lje da ita promeni.
Tristan je kleknuo pred nju i sa strahopotovanjem joj povukao gaice.
Nakon to je ugledao njeno istetovirano srce, Aurelija je u njegovim zelenim oima
videla da ga je prepoznao.
Poloio joj je ake na bedra i pribliio lice tako da je osetila kako joj toplota s nje
govih usana zrai prema usminama a skriveni talasi njegovog daha putuju grebenom
njenog otvora.
Osetila je kako joj razmie noge. Prineo je usne njenom opojno vlanom prorezu i
110
ona je najzad osetila prijatnu hrapavost njegovog jezika na svom pupoljku. Istovreme
no ju je neno otvorio prstima. Poeo je da je ispituje, kao pela koja se sputa na cvet
u potrazi za polenom, kao istraiva koji traga za blagom.
Aurelija vie nije mogla da vidi Tristanovu glavu kad je poeo da je lie i igra se
njome. Prkosei svim zakonima gravitacije, haljina joj je lebedela oko struka stvaraju
i neprobojni oblak izmeu njih.
Ovo je bilo slino, a opet drugaije od onoga kako ju je Loralin vinula u vrtoglave
visine zadovoljstva majstorski jaui na talasima njenog vrhunca. Tristan je bio vet,
ali dok je zaranjao u nju, inio je to sa strahopotovanjem. Kod Loralin toga nije bilo.
Ona je bila divlja i zahtevnija. Bila je predivno sebina. On je bio temeljan, kao da se
uzdrava potujui neka njoj nepoznata ogranienja.
Zato toliko razmiljam?, zapitala se Aurelija. Bilo je besmisleno porediti Loralin i
Tristana. Ta dva iskustva bila su sasvim razliita.
Jezikom je plesao po njenim vlanim usminama, veto, lukavo, radoznalo. Milovao
ih je, povremeno zaranjao, traio njen klitoris, nadraivao je, igrao se njenim prevoji
ma i grickao je sve dok vie nije mogla da napravi razliku izmeu zadovoljstva i bola.
Zamurila je i potpuno se prepustila uivanju ne razmiljajui ni o emu. Tristan je
brzo i veto pripremao njen orgazam. itao je mapu njene poude pratei vatru koja
joj je od meunoja krenula prema srcu, a odatle u dno stomaka i vrhove njenih prsti
ju da bi se ponovo vratila u srce.
Koliko god uivala u njegovom milovanju, Aurelija je oseala traak kajanja i du
boko u dui je znala da ono to joj radi nije nesebian ljubavni in, ve sloen ritual,
samo jo jedna faza njenog buenja. Osetila je da joj nije sueno da bude njegova, pa
ak ni Loralinina, iako se ova prethodne noi tako veto poigrala njome. Uprkos sva
koj logici, verovala je da e doi neko drugi. Sigurno. I to uskoro. Neko ko e znati
svaku notu, svaku melodiju koju ona moe da odsvira i koja moe biti odsvirana na
njoj. Virtuoz. Onaj pravi. Mukarac koji e odgovoriti na sva njena pitanja o Balu, o
tetovai, o udnom putovanju na koje su je naterali poput lutke na koncu.
Dostigla je vrhunac i svrila s dubokim, zadovoljnim uzdahom.
Dok se vraala u stvarnost, telo joj se oputalo i oslobaalo svake napetosti. Elek
trini udar orgazma ve joj je bio protutnjao telom i na trenutak je ostavio bez svesti.
Bio je to kratak, neuhvatljiv trenutak nepostojanja. Sve to je polako prolo i Aurelija
se pribrala. Ugledala je bungalove oko sebe i oblinju umu. ula je radosnu, pijanu
viku kroz granje drvea i videla jarki sjaj kronji od raznobojnog lia. Ponovo je pos
tala svesna da je na ostrvu.
Tristan je i dalje bio na kolenima, pognute glave. Njena haljina se ponovo spustila i
prekrila joj udove. U njoj je i dalje besnela pulsirajua vatra. Znala je da je srce na
njenom glatkom breuljku i dalje jarkocrveno. Nije morala da proverava.
Skamenjenost je popustila i ona je po navici sklonila nekoliko pramenova kose koji
su joj pali na elo i smetali joj.
111
 Zaprepastila se kad je primetila da joj se na telu pojavilo jo jedno sitnije, manje
uoljivo srce, slino tetovai koju je ve imala i onoj koju je imao Tristan. To srce joj
se pojavilo s unutranje strane runog zgloba. Bilo je mirno, nije pulsiralo. Izgledalo
je kao prastara tetovaa. Oamuena i zbunjena, posmatrala je novu sliku koja joj se
pojavila na bledoj koi.
- Vodi me na Bal - rekla je Aurelija.
Sto koraka od verande niskog bungalova. Aurelija je izbrojala svaki korak, kao da
ivi u bajci te je neophodno precizno slediti pravila kako arolija ne bi nestala. Stigla
je do niza stabala iza kojih je reka svetlosti plavila srce ume. Izala je ispod vela tame
koji je zaklanjao spektakl i pourila k njemu kao leptiria prema plamenu. A onda je
svet oiveo.
Muzika, smeh i miris zaina, tamjana i parfema s divljom opojnou irili su se
unaokolo.
Glasovi ena i mukaraca odjekivali su kao zvuni talasi koji tkaju maginu pe
smu.
Srce joj je mahnito tuklo. Pogledala je oko sebe i videla da Tristan vie nije s njom.
Da li ga je ostavila za sobom ili je u nekoj prorokoj knjizi bilo zapisano da odatle
pustolovinu mora da nastavi sama?
Velianstvena melodija se razlegla izmeu kronji drvea i spustila se na nju. Kris
talni tonovi violine u punom zamahu istovremeno su joj milovali ula i estoko ih iz
azivali. Melodija joj je bila poznata i posle kratke zbunjenosti, ona ju je prepoznala.
Vivaldijeva etiri godinja doba. Meutim, nije mogla da odredi koje godinje doba
sviraju. Boanstvena muzika se uzdizala i padala, klizila i nosila je uskom stazom koja
vodi do livade gde je svetlost bila skoro zaslepljujua. Morala je da protrlja oi pre
nego to je ponovo progledala.
Blistava svetla naikana meu granama stotina stabala blistala su kao milion raz
nobojnih sunaca. Na sve strane trali su ljudi, a njihovi kostimi bili su sve jedan kit
njastiji i arobniji od drugog. Lebdeli su noeni talasima zanosne radosti. Tkanine su
blistale, lelujale, plivale kroz vazduh, teke i sveane, lake i nepostojane, pokreti su se
stapali jedan s drugim u istoj lepoti. Bilo je previe pojedinosti da bi mogla da ih ras
tumai ili obradi u tom maginom trenutku.
Uglavnom su bili obueni kao ljudi, ali neki su bili prerueni u ivotinje. Meutim,
prebrzo su prolazili kroz Aurelijino vidno polje da bi ih bolje osmotrila. Meu njima
je bilo faunova, ptica raskonog perja, pasa (ili vukova, bilo je teko razlikovati ih),
konja, ak i lavova i raznih maaka s maskama i krznenim kostimima. Bilo je i satira i
drugih mitolokih bia, ijih imena nije mogla da se seti. Stazom je ponosno proao
bik gordog dranja. Moda to i nije bik, pomislila je Aurelija kad mu je videla rogove.
Visok mukarac u zastraujuoj konoj odei za sobom je vodio grupu nagih ena sa
crnim ogrlicama oko vrata, a svaka je imala broj istetoviran na desnom guzu. Jedan
uniformisani ratnik vukao je kolica s vodenim krevetom na kom su se izleavale dve
112
sirene golih grudi. Za njima je iao kentaur, pola konj, pola mukarac, irokih plea.
Kako je Aurelija napredovala, uesnici Bala su joj svi, bez izuzetka, pravili mesta.
Meutim, celim putem niko joj se nije ni obratio, a kamoli dodirnuo. Kao da su svi
bili deo zamrenog scenarija s jedinom ulogom da joj olakaju put; kao da je ova pria
davno napisana te niko nije bio spreman, niti sposoban da je promeni sada kada je
Aurelija dola na ostrvo kao goa Bala.
Grupa sitnih ena drala se za ruke pleui ukrug. Sve su bile gole. Imale su samo
vence od ljiljana u kosi. U vrtlogu pokreta, Aurelija je primetila sve mogue boje kose.
Bilo je plavokosih ena u svim nijansama, smeokosih, od nijanse tamnog ebonosa do
poznate boje toplog blata, i riokosih, od vatrenocrvene do smirujue kestenjaste.
Kretale su se graciozno, noene radosnim smehom, ne zastajui. Kad im je prila,
Aurelija je videla da je svaka ena ljupka minijatura. Grudi su im bile male s ukrue
nim bradavicama; udovi tanki, ali savreni, kukovi zaobljeni a zadnjice vrste i visoke.
Na njihovim zategnutim telima jasno se videlo iskustvo koje je davno obeleilo njiho
vu seksualnost. Kad im je prila blie, Aurelija je videla da im lica odiu zrelou i bo
gatim ivotnim iskustvom. Zbog savrenih i skladnih tela, isprva je pomislila da su
mnogo mlae. Upadljiv nedostatak stidnih dlaka nije bio znak njihove rane mladosti,
ve dokaz trajne epilacije.
- Budua gospodarica se vratila - rekao je promukao glas nalik ptijem i krug ma
junih plesaica se prekinuo i pustio Aureliju u sredite, otvorivi se kao koljka da je
doeka.
Najvia meu njima, via tek koliko za vlas kose od ostalih, krenula je prema Aure
liji, kleknula pred nju i, bezmalo niotkuda, izvukla venac cvea. Pokazala je Aureliji
da ga stavi na glavu poput njih. Venac joj je savreno pristajao. Namestila je kosu i
sklonila odbegli pramen s ela. Onda su joj, neno ali odluno, svukli tananu haljinu i
Aurelija je ostala gola, samo sa cvetnim vencem u kosi. Njen venac je bio tamnocrven
za razliku od mirne beline ljiljana na glavi sitnih ena.
Svi su je gledali sa uenjem i divljenjem. Zato su je nazivali buduom gospodari
com?
Aurelija je pogledala nanie i videla da dva srca, jedno na njenom runom zglobu,
a drugo u meunoju, sad blistaju vatrenim sjajem, kao da je obasjavaju svetla s drve
a.
Bila je svesna i da joj ono dobro znano uzbuenje kola ilama, ali nije mogla da ga
obuzda. No, tako gola i izloena pogledima nije se oseala ranjivo. Naprotiv. Nimalo
joj nije bilo hladno, kao da tu gde je stajala ne vae prirodni zakoni, kao da no nije
svea. Oseala se udno spokojno, nadmono i radoznalo.
Kada se krug nimfica prekinuo otvarajui novu stazu, Aurelija je krenula napred.
Vatrena svetlost u srcu ume ispred nje delovala je kao magnet. Topao, sladostrastan
povetarac lebdeo joj je preko golog tela poput beskrajnog zagrljaja.
Iznad velike sredinje istine blistale su stotine raznobojnih svetala odailjui zrake
113
na sve strane poput maginog nonog sunca. Na prostranom travnjaku nalazilo se
dvanaestak baldahina i atora. Zidovi od bele tkanine leprali su poput svilene odee
noeni nenim povetarcem. Na trenutak se osetila kao Alisa u Zemlji uda. Svaki a
tor ju je mamio, pozivao je da stupi u njega, da pogleda i proba zabranjena zadovolj
stva skrivena u njima.
Pogledaj me.
Pojedi me.
Uivaj u mojim sokovima, mojim plodovima, mojim bedrima.
Uivaj u mom ukusu.
Kao da su joj neki glasovi lebdei nevidljivim putanjama stigli pravo do uma.
Imala je utisak da je pijana, iako je u piu imala malo iskustva. udan oseaj oslo
boenosti i vrtoglave oamuenosti pokretao joj je stopala i razgaljivao duu.
Zavirila je u prvi ator. Ugledala je prepletena tela u pokretu. Njihala su se i tresla
uz glasne otkucaje srca. Bio je to pravi pobesneli cunami strasti i uitka, usporeni
zemljotres, iji su je unutranji ritmovi i parovi u grozniavom snoaju dozivali i ma
mili. Ui joj je ispunjavao vrtoglavi kovitlac uzdaha i povika koji su nosili sva seanja
oveanstva. Ceo svet se pretvorio u razuzdanu zabavu.
Aurelija je duboko udahnula opinjena prizorom i ispunjena strahopotovanjem.
Njome su strujali nesputano sladostrae i potresi poude. Nekim udom je znala da
e, ako ue u taj ator, postati njegov zarobljenik za sva vremena, kao muva u pauko
voj mrei. Ostae zatoena duboko u ilibarskim dubinama vekovne pohote.
S mukom je odvojila pogled od uzburkane mase koe, usana i polnih organa koji su
joj pulsirali pred oima. Odolela je njihovom seksualnom zovu.
Otila je do sledeeg baldahina, pod kojim su bili stolovi prepuni hrane, voa i
pia. Sve to je izgledalo egzotinije, a verovatno je bilo i ukusnije od hrane koju je pri
metila na ulazu. Torte su bile oblikovane kao ogromna Fabereova jaja, najfiniji kavi
jar bio je posluen u avokadu, a na izmrvljenom ledu bili su rasporeeni slasni koma
dii mesa i ribe, mesa iz jastogovih kleta i nizovi istovetnih ostriga i kapica. Zastala
je. Neuhvatljive prilike promicale su pored nje kao duhovi. Prestizale su je u stalnom
pokretu du staza ispunjenih smehom dok je ona pokuavala da se pribere. Nervozno
je pogledala preko visokih stolova. Krajikom oka je opazila kentaura s kojim su joj se
ranije ukrstili putevi. Bio je ispruen preko gomile izguvanih svilenih arava. Sada
se jasnije videlo da mu je donja ivotinjska polovina lana. Njegova iroka prsa pre
krivala je uma tamnih kovrdavih malja, a noge snanih butina bile su iroko raz
maknute. Usta su mu bila otvorena, dok mu je meu nogama poskakivala glava tam
nokose ene. Ona je obavila usne oko debele ukruene batine koja mu je trala iz
otvora kostima. ena je bila na sve etiri, podignute zadnjice. Aureliji se uinilo da je
prepoznaje. Bilo je neeg poznatog u mekoj krivini eninog dupeta i u njenom kreta
nju. Onda je shvatila da je to Siv.
Htela je da pozove svoju prijateljicu, ali bila je omamljena, zanemela pred lepotom
114
tog rituala. U Sivinim pokretima jasno su se videli glad i potovanje.
Aurelijino srce je kucalo u ritmu fantastine muzike dok je skamenjena posmatrala
prijateljicu i nepoznatog mukarca u oralnom sjedinjenju. Kao voajer je uivala u od
merenom napredovanju ogromnog koplja, koje je sa svakim gutanjem i oblizivanjem
ulazilo dublje u Sivina usta. Talas dubokog zadovoljstva oivljavao je golu kou njene
prijateljice, kretao se ispod njene povrine proimajui je unutranjim sjajem koji je
pratio svaki, i najmanji pokret.
Opinjena, Aurelija nije mogla da se makne. Jedva je primeivala druge parove,
trojke i grupe rasute svuda naokolo. Svi su bili razuzdani i plesali su uz zvuke sopstve
nih unutranjih melodija. Nadirali su, povlaili se, borili, napredovali i uzmicali poput
predivnih zveri, izvaljeni u moru svilenih dueka postavljenih ispod baldahina.
Sladostrasnici su zamenili uloge, a senka zastraujue svetlosti prela je preko golih
tela, koja su skoro promenila boju. Aurelija je tada primetila usamljenog mukarca.
Bio je odeven i sedeo prekrtenih nogu kao jogin u jednom uglu. Prepoznala je Valte
ra. Drao je komad vlane gline, gnjeio ga, mesio i oblikovao s aneoskim osmehom
na usnama. Njegove tamne, slepe oi letele su s jednog para razuzdanih pohotnika na
drugi, a on je vetim prstima hvatao njihovu sutinu.
Aurelija je shvatila da se sa svakim pokretom njegovim hitrih prstiju pokretao i
neki par ispod baldahina, zauzimao nov poloaj i pruao mu nov ugao i novo otkrove
nje. Valter je bio njihov dirigent. Slepi mukarac upravljao je orkestrom nesputanog
uitka, vodio je svako telo i duu pod baldahinom prema vrhuncu.
I ta sad?, pitala se Aurelija.
Siv se polako odmakla od meunoja kentaura i pogledala oko sebe. Tako je uoila
Aureliju kako stoji i posmatra je kao opinjena.
Nasmeila se, a Aurelijino srce je stalo.
Nikad nije videla tako blaen osmeh na licu svoje prijateljice. Bio je to osmeh du
bokog zadovoljstva, samouverenosti i vrhunske sree. Pogledi su im se sreli. Sivine oi
blistale su zastraujuim sjajem.
Ovde mi je mesto, kao da joj je poruivao sjaj u zenicama njene prijateljice.
Aurelija je uzdahnula s ogromnim olakanjem. Siv je tu. Dobro je. ak je srena.
Ali kad je videla kako se njena prijateljica polako sputa na kentaura, Aurelija je mo
rala da okrene glavu plaei se da e zaplakati. Znala je da od ovog trenutka Siv pri
pada Balu i njegovim misterijama te da se njih dve vie nikad nee vratiti starom i
votu.
Istrala je ispod baldahina i ponovo se nala na otvorenom. Oko nje je bilo tek po
neko stablo. Oseala je travu pod stopalima. Obrela se u lavirintu drvea i lia koje
joj je delovalo tako ivo. Imala je utisak da je jo dublje zalutala.
Dok su svetla koja su dopirala kroz kronje drvea slabila, Aureliji se uinilo da se
nalazi usred vrtloga. Noge su joj klecale dok je lelujala od mesta do mesta kroz zbrku
zvukova i golih ljudi koji su prolazili pored nje povremeno je okrznuvi. Trepnula je i
115
ugledala jo jedan ator. Bio je taman na nonoj pozadini. Obrisi su mu se jedva nazi
rali na svetlima koja su gasnula. Nije nimalo sumnjala da je to njeno konano odredi
te, glavni razlog zbog kojeg je dovedena. Vaar, poljubac, Gvilam Irving i njegova
advokatska kancelarija, nasledstvo, ako je zaista postojalo, i nije bilo samo bajka smi
ljena da je namami ovamo, slepi vajar Valter, ona sudbonosna no u bristolskoj kapeli,
Loralin, Tristan, novootkrivena samouverenost koja se budila u njoj, nita od toga nije
bilo sluajno.
Oseala je kako je obuzima nezaustavljiva groznica za kojom je u isto vreme ude
la i plaila je se.
Dok je njena strepnja rasla, elo joj se orosilo znojem i ona je podigla ruku da sklo
ni vlani pramen kose koji se izvukao ispod venca od crvenih cvetova, krune koja je
samo naglaavala njenu bledu put. Zadrhtala je. Nalazila se u nepoznatoj umi, sama,
gola, ranjiva i izgubljena.
Kad joj se ruka mlitavo spustila s ela, ugledala je srce na svom runom zglobu.
Bilo je skerletno i gorelo je. Bio je to umiruju plamen, izvor tople, omamljujue pri
jatnosti. Pogledala je nanie i videla da joj je jo jedna tetovaa ukrasila telo. Nalazila
se skoro na sredini izmeu njenih grudi, negde iznad pravog srca. Tetovirana srca div
lje su tukla u sopstvenom ritmu. Preplavila ju je vrelina ispunivi magnetno polje u
kom je bila uaurena.
Pogledala je ator. Slika slinog vatrenocrvenog srca bila je na ulazu od platna,
koje je podrhtavalo na nonom vetru.
Aurelija je zakoraila napred.
Stupila je u tamu.
Zaustavila se. Nepomino je stala.
Kao magijom, mrana unutranjost atora se obojila plavkastom vetakom sve
tlou, koja je polako jaala obasjavajui njeno novo okruenje.
Tu nije bilo isprepletanih tela u pokretu, ni stolova poleglih pod teinom hrane i
vina. U sreditu atora nalazio se samo prazan prostor prekriven mnotvom raskonih
arapskih tepiha. Setila se eherezade i Hiljadu i jedne noi. Probudile su se i nejasne
uspomene na prvo seksualno uzbuenje koje je osetila dok je kao tinejderka itala te
egzotine prie i na stid dok je zamiljala sebe kao devicu predatu nekom mranom i
zgodnom sultanu, ili avanturisti.
Neko joj je spustio ruku na rame.
Aurelija se naglo trgnula iz sanjarenja.
Okrenula se.
Jo pre nego to ga je ugledala, osetila je njegov miris, onaj prepoznatljivi miris
voa, mousa i dobrote i odlino je znala ko je to.
Glas mu je bio kao med, dubok i blag.
- Dobro dola na Bal, Aurelija - rekao je.
Stajao je uspravno i nepomino, samo pola glave vii od nje. Lice mu je bilo ovalno
116
sa etvrtastom vilicom. Imao je pune usne, istaknute jagodice, kovrdavu kosu tople,
tamnokestenjaste nijanse.
Zadrala je dah kao da bi tako mogla da produi taj trenutak u beskonanost.
Nosio je jednostavnu belu koulju s raskopanim okovratnikom i par uskih, tamnih
pantalona kakve nose akrobate. Nije mogla da se obuzda i zadrala je pogled na nje
govim preponama. Duboko rumenilo oblilo joj je obraze kad se setila kakav je oseaj
kad je on u njoj.
- Ti... - promrmljala je.
- Zovem se Andrej - kazao je.
Pogledao ju je u oi.
Aurelija je bila na ivici da se onesvesti dok su je preplavljivali talasi olakanja i ra
dosti.
- Ti - ponovila je ne mogavi da govori razgovetno.
Tek kad joj je sklonio aku s ramena, shvatila je da je naga. Iznenadila se to je on
obuen i osetila se jo ranjivijom.
- Toliko dugo... - pokuala je da kae.
- Ovo se odavno pripremalo - rekao je Andrej.

117
 Nju Orleans 1916.
Tomas je putovao eleznicom sa skitnicama i slinim svetom otkako je pre dve godine
doao u zemlju, neposredno pred izbijanje rata u Evropi. Bilo je opasno skrivati se u
teretnim vagonima a da pritom ne zna kuda se voz zaputio. Postao je strunjak u iz
begavanju pohlepnih kontrolora i ekanju da vozovi uspore na eleznikim voriti
ma, ili tamo gde su sipali vodu za lokomotive. Navikao je da putuje s oloem i siroti
njom, s tim otpadom uruenog amerikog sna s poetka veka, i da s njima razmenjuje
iskustva. Meutim, za razliku od njih, njega na to lutanje nisu primorali ni glad ni
oajanje.
Od strunjaka kao to su Dosaja Flint i Dek London nauio je kako da se nepri
meeno ukrca u voz i putuje kao slepi putnik. Nauio je i da uvek nosi komad drveta
kako bi spreio da se vrata vagona potpuno zatvore i da ostane zakljuan unutra. Ste
kao je i neke dobre prijatelje, polomio dvatri rebra i nekoliko puta dobio batine od
kontrolora i drugih slepih putnika. Ali glavno je bilo da je prikupljao informacije. De
li po deli, re po re.
Informacije o Balu.
Za tu tajanstvenu manifestaciju prvi put je uo pre pet godina. Bila je to jedna od
bezbroj udnih glasina koje su kruile meu studentima Hajdelberkog univerziteta,
na kom je studirao engleski jezik. Ali onda su neumereno uivanje u alkoholu i raska
laan ivot podstakli fantazije o Balu. Tomas nikad nije poklanjao previe panje pri
ama koje su se kao umski poari irile studentskim krugovima. Ljudima trebaju sno
vi da bi pobegli od stvarnosti, smatrao je Tomas tada. On je bio krajnje razborit i nije
imao vremena za zamajavanje sanjarijama.
Poput svih studenata i profesora, i Tomas je bio redovan posetilac bordela u do
njem gradu. Ali ne iz razloga koje bi njegove kolege najverovatnije oekivale. On nije
poseivao kurve jer ih je smatrao uslunim, veselim i podsticajnim. Razlog nije bio ni
to to mu je tokom prve dve godine studija u Hajdelbergu trebao ventil da se oslobodi
napetosti od napornog uenja u preteno mukom okruenju. Istina, i to mu je prijalo.
Ne. Ono to je Tomas traio bila je diskrecija.
Iako je sada iveo kao mukarac i nije mogao da se seti vremena kad je o sebi raz
miljao drugaije, bez obzira na mehaniku njegovih biolokih funkcija i njegovog tela,
koliko god se trudio, nije mogao da zaboravi da je roen kao ena.
Kao dete je kidao ukrase sa svojih haljina i ignorisao lutke koje je dobijao na pok

118
lon od baba i deda. Zadovoljstvo je nalazio u veranju po drveu, umesto u uenju
kako da kuva i veze. Majka nije znala ta da radi s njim, pa mu je poputala. Otac nije
mario za njega jer je bio zaokupljen napredovanjem u dravnoj slubi. Retko je bio
kod kue i na tako neto jednostavno nije obraao panju. No kad je malo odrastao i
oiao guste, duge uvojke smee kose majinim krojakim makazama i zahtevao da
ga zovu Tomas umesto Tereza, dolo je do take pucanja.
Strahujui kako bi njihova mala zajednica mogla da reaguje i na najmanje odstu
panje od onoga to su smatrali prikladnim polnim standardima, njegovi roditelji pro
testanti poslali su Terezu babi i dedi. Ljudima su rekli da se ona tamo udala i odselila
u inostranstvo. I tako je roen Tomas. Njegov otac je potegao veze, malo petljao s pa
pirima i podmitio jednog starog prijatelja koji je Tomasa upisao na Hajdelberki uni
verzitet kao mukarca.
Drugaije je bilo u veim gradovima, posebno u Berlinu. Tamo je lekar Magnus
Hirfeld vodio kampanju za prava homoseksualaca i transrodnih osoba. Osnovao je i
Naunohu-manitarni komitet, kome se nije imalo ta zameriti, ali Tomas nije eleo da
njegovo telo i elje prouava nekakav dobronamerni naunik. Nije hteo da ga ispituju
kao leptira probodenog iodom. Jednostavno je eleo da ivi kao mukarac, jer je bio
mukarac. To bi trebalo da bude jednostavno, ali dok je odrastao, shvatio je da uopte
nije tako. Berlin je moda i dalje bio sredite seksualnog liberalizma u Evropi, ali jaa
li su i drugaiji glasovi.
Razboritost je bila obeleje mudrih ljudi, a Tomas je uvek bio mudar. Zato je na
uio da se krije. Sputavao je grudi, nanosio pomalo pozorine minke i eljao se tako
da je nekako uspevao da proe kao veoma lep momak.
Naravno, zbog toga je esto morao da trpi udvaranje svojih kolega i profesora.
Univerizitet je vrveo od homoseksualaca. On je istrajno ignorisao njihove pokuaje da
ga odvuku u krevet i isticao svoju heteroseksualnost posetama bordelima. Tamo je na
lazio prostitutke koje su spremno irile noge pred njegovom velikom drvenom alat
kom izraenom u obliku falusa. Kupio ju je na pijaci od jedne smeurane babe sa sve
pojasom kojim je privrivao drvenu kitu uz svoje bokove. Zahvaljujui tome, mogao
je da jebe kao bilo koji drugi mukarac. Smatrao je da je i bolji od pravih mukaraca,
ali u to nije mogao biti siguran. Nije ni imao elju da oseti kako je biti ispunjen do
kraja, onako kako je on punio eljne prostitutke koje su oboavale njegovu svilenkas
tu kou, meke usne i kitu koja nikad ne pada.
Meutim, zadovoljstvo koje je nalazio s njima bilo je kratkotrajno. eleo je vie od
toga. Traio je drutvo onih koji slino razmiljaju i slino doivljavaju svoje telo, van
konteksta manjinskih prava, naunih istraivanja, ili seksualnog liberalizma. Tomas je
eleo da bude obian u drutvu neobinih ljudi umesto da bude neobian u drutvu
onih obinih.
eleo je da slavi svoju mukost i prigrli svoju razliitost. eleo je da radosno sa
hrani svet koji je mogao da ivi samo sa strogim podelama i insistirao na pomnom is
119
pitivanju svakog ko je bio u nekoj od bezbroj nijansi sive, a ne samo crn ili beo.
Jedne pijane noi u krmi, poalio se Volfgangu, jednom od svojih mlaih profeso
ra, koliko se neispunjeno osea sa enama. Njegov prijatelj mu je, omamljen alkoho
lom, proaptao na uvo da bi moda trebalo da poseti Bal. Tamo ene nisu samo za kla
su iznad onih obinih, ve su dozvoljena svakojaka preterivanja, pa ak i neto na ta
zakon ne bi gledao s odobravanjem.
Tomas je verovao da mu je Volfgang sluajno otkrio tajnu i smatrao je to samo pi
janim hvalisanjem. Ipak, zagolicao mu je radoznalost. Meutim, kad je sutradan uju
tru pokuao od njega da izvue jo neki podatak, ovaj se pretvarao da nikad ni re
nije rekao o neobinom Balu.
Tokom sledeih meseci, Tomas se raspitivao o tom neobinom dogaaju. Sakupljao
je podatke deli po deli i na kraju sklopio veoma primamljivu sliku. uo je prie o
okovanim mladiima u zlatnim lancima, o enama plemenitog roda koje su se slobod
no podavale svima, o onima koje je bilo nemogue jasno opisati i koji su se maskirali
u nimfe i satire, i parili se kao ivotinje. Prialo se i o nagim plesaicama i seksualnim
ritualima koji su ga ostavljali bez daha, uzburkavali mu um i nadraivali mu ula. u
kalo se ak i da je Bal odran u jednom od zamaka ludog kralja Ludviga u Bavarskoj
pre jedva godinu dana. Tomas je uskoro postao opsednut Balom.
Osetivi da ratna plima preti da preplavi kontinent, otac mu je iznenada poslao pi
smo i uvijeno, bez sumnje smiljeno da zbuni nepoeljne radoznalce, podstakao ga da
otputuje u Sjedinjene Drave na nekoliko godina. Tomas je posluao, svestan da ne bi
mogao da ivi ivotom vojnika. Dodatno su ga podstakle vesti od jednog hamburkog
trgovca brodskom opremom, koji mu je rekao da se Bal preselio u Novi svet.
Kad je stigao do Batom Rua u Luizijani, odavno je bio potroio vei deo novca.
Nije bilo vozova kojima bi mogao nastaviti putovanje ka jugu, pa je u Nju Orleans sti
gao peke.
Danima se nije eljao, a odea mu je bila pranjava od putovanja. Do letnje rav
nodnevice ostao je jo jedan dan. Lutajui tako, doao je do sigurnog podatka da se
Bal uvek odrava toga dana. Sad je samo trebalo da otkrije gde.
Od rane zore, kad se sunce pojavilo na obzorju iznad irokog Misisipija, vazduh je
bio pun opojnih, slatkih mirisa magnolije i bugenvilije isprepletenih u nevidljive ple
tenice. Uskim ulicama Storivila irile su se arome zaina iz erpi u kojima su se krkali
rakovi i iz lonaca kljuale vode u kojima su, nalik preivelim brodolomnicima, plutali
kampi. Kad god bi se u prolazu naao u kovitlacu ovih arobnih mirisa, Tomas bi
osetio glad.
Poto je vruina do podneva postala nepodnoljiva, potraio je zaklon ispod kro
nji drvea na Trgu Dekson, odakle se pruao pogled na Misisipi, koji je lenjo tekao
samo dvesta metara dalje.
Dok je boravio u Njujorku odmah poto je stigao u Ameriku, upoznao je mornara
koji je tvrdio kako je svojevremeno radio na Balu kao graditelj i akrobata. Omaklo mu
120
se da e dogaaj ove godine biti odran na reci. Meutim, nije hteo da kae vie ni re
kad su usledila dodatna pitanja. Tomas se nadao da je odabrao pravu reku.
Do uiju mu je doprla zvonka melodija s parnih orgulja. Poput zova sirene dolazila
je s obale reke. Tomas je napustio svoj zaklon ispod kronji i krenuo prema obali.
U plitkoj vodi bio je usidren ogroman parobrod, sav u tokovima s lopaticama, vi
sokim dimnjacima i kupolama. Tomas nikad nije video udnije plovilo. Na boku je
zlatnim slovima bilo ispisano ime: NACEZ IX. Tomas je itao o slavnim parobrodima
s Misisipija, ali ono to je ugledao prevazilo je sva njegova oekivanja. Ostao je bez
daha.
I dalje zadivljeno stojei, zapazio je aktivnost mornara i radnika po irokim daska
ma koje su povezivale brod s dokom. Na plovilo su utovarane kutije, svakojake udne
naprave, burad i veliki sanduci s kojekakvim tovarom.
Bilo je lako umeati se meu njih. Tomas je bio majstor preruavanja i odlino je
znao da veina ljudi o drugima sudi na osnovu sopstvenih oekivanja. Cak i kad se
nije naroito trudio da sakrije neke od svojih enskih odlika, ljudi su pretpostavljali
da je mukarac samo zato to nosi pantalone. Otiao je do doka. Pognuo se poput rad
nika i upro pogled u zemlju, pa uzeo jedan sanduk i jednostavno uao pravo na brod.
Nakon to se ukrcao, nije bilo teko nai skrovite. Spustio je sanduk, a onda pono
vo krenuo prema vratima glumei da se s ostatkom radnika vraa po nov tovar. U
zgodnom trenutku je skrenuo u stranu, zavukao se iza velike gomile sanduka u jed
nom tamnom uglu i jednostavno ostao tamo. Vreme je sporo prolazilo. Senke sanduka
uskoro su postale due, a tama gua kad je pala no. Na kraju je uo prepoznatljiv
zvuk motora koji pokree toak s lopaticama i osetio kako parobrod isplovljava.
Nova grupa radnika zamenila je one koji su bili zadueni da na brod unesu teak
teret. Tomas je oprezno promenio poloaj kako bi podstakao cirkulaciju u zgrenim
udovima i ispitao do kakvih je promena dolo. Ova grupa je po neemu bila drugaija.
Nisu se bezvoljno gegali kao veina fizikih radnika. Njihove uniforme nisu bile tako
pranjave i ofucane, naprotiv. Svi su nosili grimizne pantalone i jakne s blistavim me
singanim dugmetima, a na glavi su imali nehajno nakrivljene kape. Vie su liili na
vratare nekog luksuznog hotela nego na mornare ili brodske radnike. Vodili su duge,
une rasprave o tome gde da smeste razliite predmete i kako da ukrase brod.
Pripremaju Bal, shvatio je Tomas. Srce mu je divlje tuklo. Glasine su bile istinite.
Svi gosti su se ukrcali i sada su se spremali u svojim kabinama. Osoblje u crvenim
uniformama sledeih nekoliko sati bie veoma zauzeto zavrnim pripremama. Prosla
va e poeti u pono, a zavrie se u zoru misterioznom ceremonijom o kojoj se pria
lo ispotiha sa strahopotovanjem.
Radnici su jo nekoliko sati poslovali u njegovoj blizini i Tomas je bio siguran da
e njegovo skrovite biti otkriveno. Na kraju, kad je postalo jasno da se sprema raspa
kivanje sanduka iza kojih se krio, u poslednjem trenutku je uspeo da se zavue iza
jedne zavese. Razrogaio je oi kad je ugledao sadraj poslednjeg sanduka pre nego
121
to ga je osoblje iznelo iz spremita. Kutija je bila puna najraznovrsnijih falusa. Bili su
nainjeni od drveta, slonovae, a jedan je ak izgledao kao da je od zlata. Bili su izra
eni u najudnijim oblicima koje je Tomas dotad video. Neki su liili na udovita s
grebenima na bokovima, a drugi oblikovani kao morske ivotinje i ptice. Jedan je bio
u obliku ljudske ruke sa stisnutom pesnicom i bio je jednake veliine.
Osetio je snanu elju da neku od tih sprava upotrebi na nekom podatnom telu.
Sklopio je oi i predao se seksualnom uzbuenju koje mu je pulsiralo ilama dajui
mu neverovatnu snagu. Zamislio je kako pred njim lei ena iroko razmaknutih nogu
i, moda, vezanih za stranice kreveta. ena vlana od iekivanja preklinje da bude
napunjena bilo ime to on odabere da nabije u nju.
Tomas je uivao da gospodari enama. Uivao je u njihovim napaljenim kricima
dok su se preputale uitku. Poto je fiziki i sam bio ena, ali se ponaao kao muka
rac, one su bile iskrenije prema njemu. Priznavale su mu kako ude da budu rairene
do kraja i tucane estoko i divljaki, onako kako njihovi muevi, ili muterije, nisu bili
spremni ili sposobni da ih kreu svojim batinama od krvi i mesa, jer, koliko god veliki
bili, na kraju bi splasnuli i omlitaveli.
Na osnovu onog to je saznao prilikom istraivanja, Tomas je imao maglovitu
predstavu kako e posetioci zabave biti odeveni, ali to mu je zvualo previe nevero
vatno da bi bilo istinito. Sad, kad je kucnuo as, poeli su da ga izdaju ivci. Sa sobom
je poneo samo najosnovnije modne detalje. istu utu kravatu i mesinganu iglu u
obliku pauna, koju je ukrao iz fioke jednog studenta. Ali nije mogao da se uunja na
zabavu odeven u svoje pantalone i koulju, pranjave i pohabane od putovanja. Za
tren oka bi u njemu prepoznali uljeza.
Morao je neto da smisli. Kad su svi radnici otili, pregledao je kutije ostavljene u
spremitu. Na kraju je naao rezervne crvene uniforme, a medu njima jednu koja mu
je skoro pristajala. To e mu koliko-toliko posluiti. Meutim, Tomas je bio sit toga da
se dri po strani i nije eleo da ovu no provede kao sluga.
Kucnula je pono. Gosti su sigurno davno napustili kabine i krenuli na sprat gde e
biti odran Bal. Obukao je uniformu, a onda pokupio gomilu iste posteljine. Popeo se
na sledei nivo pretpostavljajui da se na njemu nalaze sobe gostiju. Tu je oprezno
obio nekoliko vrata dok nije prikupio pet-est odevnih predmeta iz raznih soba: par is
peglanih sivih pantalona do glenjeva s debelim manetnama; sako s dvorednim kop
anjem, irokim okovratnikom i lepravim reverima. Neverovatno, ali uspeo je da
nae i par arapa utih kao kanarinac, koje su mu se savreno slagale s kravatom. Na
ravno, bilo je opasno krasti tako otvoreno, ali prebogati gosti Bala teko e primetiti
da im neto nedostaje. Osim toga, bili su mali izgledi da e ga neko javno optuiti za
krau. Niko nije ni pomiljao da bi neko provalio u sobu drugog gosta i pojavio se na
zabavi u njegovoj odei. Zato je Tomasov plan bio izvodljiv.
Takvu rasko kakvu je zatekao u kabinama nikada nigde nije video. Preao je ru
kom preko tapeta. Svila! Lusteri su izgledali kao vodopadi kristala koji se sputaju s
122
tavanica. Ali znao je da, to se vie tu zadrava, samo odlae neizbeno. uo je vesele
ritmove regtajma koji je neko izvodio na klaviru. Muzika je bila praena topotom
nogu plesaa po drvenom podu na spratu iznad njega.
Paljivo se oeljao na uobiajen nain pa koketno namestio duge, talasaste ike
preko oka. Na sve to je dodao slamnati eir irokog oboda, ukrasivi ga iglom u obli
ku pauna i mangupski ga nakrivio. Posle toga je krenuo na najviu palubu u susret
zvuku razigranih nogu.
Dvojica slugu u crvenim uniformama sedeli su sa strana debele somotske zavese
koja je zaklanjala ulaz na Bal.
- Dobro vee, gospodine - rekao je jedan od njih. Nije bilo ak ni sumnjiavog po
gleda na njegovu ukradenu garderobu.
- Dobro vee - odgovorio je.
- Moramo vam rei - nastavio je sluga - da nema razloga za uznemirenost. Sve je
kako treba.
Sluga je ustao i teatralnim pokretom povukao zavesu na stranu.
Zapljusnuo ga je talas vreline. Plamenovi su sukljali uza zidove prostorije okruu
jui sve prisutne na parobrodu estokim, divljim sjajem.
Tomas je zadivljeno uzdahnuo.
A onda je uao.
Veoma kratko je osmotrio gola tela, sama ili u parovima, koja kao da su se grila
gorei u plamenovima. Onda su mu stavili povez preko oiju i poveli ga. Sapleo se i
umalo pao, ali neko ga je zadrao i pomogao mu da se pridigne i nastavi. Na kraju su
ga spustili na nisku sofu. Odea do koje je s mukom doao sada mu je oduzeta. Skinuli
su mu sako s ramena, a pantalone spustili do glenjeva i svukli ih pre nego to je us
peo da izusti ijednu re protesta.
Da li je njegova prevara otkrivena? Ploe li biti baen s parobroda, ili, moda,
uhapen? Ali ake koje su se bavile njime nikako se nisu mogle opisati kao grube.
Tople usne spojile su se s njegovim ustima i neno ih razmakle jezikom, tako me
kim i vetim da je pomislio kako mora biti enski. estoka tenost mu je potekla niz
grlo. Skoro se zagrcnuo. Neko mu je veto zabacio glavu i jo jedan gutljaj tenosti
mu ispljunuo u usta. Ta tenost nije mogla da se poredi ni sa im to je Tomas dotad
probao. Ukus je odisao voem i zainima koji su prizivali slike dalekih egzotinih ostr
va. Telo mu je odjednom ispunila snaga. Imao je utisak da je odlino jeo i upravo se
probudio posle dobro prospavane noi.
Na kraju su se sve one ruke koje su se bavile njime povukle i doputeno mu je da
otvori oi. Pogledao je nanie. Bio jc skoro potpuno go. ak je i obian pamuni povez
kojim jc svakodnevno utezao svoje dojke bio uklonjen i zamenjen povezom od najfi
nije svile. Stidne dlaice su mu bile ukraene slojem fine narandaste farbe, tako da
mu je meunoje izgledalo kao da gori.
- Gde sam ja? - promuklo je upitao. - Ko ste vi?
123
 - Oekivali smo te - odgovorila je jedna od ena koje su se postarale za njega. - Ti
si Bik.
- ta? - upitao je Tomas.
ena je kleknula pred njega i otvorila poklopac teke drvene kutije kraj njegovih
nogu. Unutranjost kutije bila je postavljena raskonim tamnoplavim barunom, na
kom je stajao pojas napravljen od najfinije koe koju je Tomas dotad video. Na pojas
je bio privren dildo od slonovae. Podigli su napravu i predali mu je u ruke. Dildo
je bio jednako dug i skoro jednako debeo kao njegova podlaktica. Bio je izrezbaren
tako da podsea na glavu bika, prelepu i zastraujuu u isto vreme. Krasila su je dva
prstenasta roga. Tomas je znao daje njihova uloga da nadrauju ene, moda ak do
granice bola. Dildo je bio iznenaujue lak za rukovanje, a trake privrene oko nje
govih butina i struka tako dobro su prianjale kao da je naprava nainjena ba za nje
ga.
Tomas je ustao i isturio kukove kako bi osetio teinu dilda. ena koja je i dalje kle
ala pred njim, nagnula se i poljubila glavi falusa u obliku bika, a onda je otvorila
usta i poela da ga sisa.
Dah mu je zastao u grlu.
Ovo nije bilo mogue. Ali deavalo se.
Sasvim jasno je oseao mek jezik kako mu oblizuje glavi. Par ruku uhvatio je nje
govu batinu i drakao je elom duinom ritminim pokretima u stakatu sve dok To
masa nije obuzela velianstvena napetost. Proimala ga je od glave do pete i u jednom
trenutku mu se uinilo da e mu se telo raspui.
Kao da je osetila da Tomas gubi kontrolu, ena je pustila dildo iz usta.
- Svoj orgazam mora sauvati za gospodaricu. Ceremonija e poeti u zoru. - Usne
su tako naglo prestale da obrauju njegovu batinu da se osetio kao da je iz svetlosti
gurnut u tamu. Napetost je postepeno je splanjavala i divlji plamen se pretvorio u
bolno, ali podnoljivo pulsiranje.
Opet je osetio neije ake. Podigli su ga i odneli na rukama, najpre kroz jedan hod
nik, a onda kroz dvokrilna vrata. Naao se u dvorani koja je, bez sumnje, bila triput
vea od prve odaje u koju je uao. Opet ga je oblila ista ona nestvarna vrelina. Meu
tim, ovog puta isijavala je iznutra budei svaku eliju njegovog tela. Na kraju je ak i
njegova kosa poelela da zaplee.
Masom je kao talas poeo da se iri muk kad su okupljeni u sali videli kako ga nose
na rukama. Sklanjali su im se s puta, putajui ih da prou. Skoro svi gosti bili su goli.
Umesto odee i tkanina, njihova tela je krasila ista ona blistava narandasto-crvena
farba kakvom su njemu obojili meunoje.
Tomas je pokuao da sve obuhvati pogledom, da shvati gde je. inilo se da su i u
toj dvorani zidovi u plamenu. Nije mogao da dokui kakva je udna pozorina magija
ili inenjerska ruka to omoguila. Na prvi pogled je delovalo da iza zida od debelog
stakla oko cele sobe bukti estok oganj. Posluga, sa srebrnim posluavnicima, nosila je
124
udnu crnu i narandastu odeu koja je hvatala i odbijala sjaj plamenova i svetlost
lustera s tavanice, tako da su izgledali kao ljudske buktinje.
Kad su ga doneli do sredine velike dvorane, odjeknuo je gong. Spustili su ga na sre
dinu platforme nalik bini. Tomas je pogledao nanie u okupljene. Lica su im zraila od
uzbuenja, iekivanja i strahopotovanja kakvo je viao kod svojih roditelja u trenu
cima religioznog zanosa. Osmotrio je njihova tela. Blistava farba nije skrivala nita,
ve je naglaavala ono to je svaki gost odluio da istakne na svom telu. Neki su nasli
kali plamenove na oblim bokovima i dojkama, drugi obrijali stidne dlake i tu naslikali
ognjene jezike. Veina gostiju imala je sloene frizure upletene dugim trakama naran
daste svile, koje su im leprale na glavi kao plamenovi lomae.
Meutim, na Tomasa je najjai utisak ostavila injenica da bez pantalona i suknji
nije sa sigurnou mogao da odredi ko je meu gostima muko, ko ensko, a ko neto
izmeu. Da li one sitne, pupoljcima sline grudi, pripadaju mladoj eni ili mukarcu?
Je li ono to viri iz guste ume stidnih dlaka ogroman klitoris, ili penis? Tomas se pi
tao da li je sve to uopte vano. Medu okupljenima se uoavalo mnogo vie slinosti
nego razlika.
Masa se ponovo razmakla. Prema sredinjem podijumu, gde je stajao, stizala je jo
jedna ljudska nosiljka. Na njoj je bila ena. Grimizni ogrta tako joj se pripijao uz telo
da se inilo kako ak i sama tkanina eli to vie da joj se pripije uz kou. Kosa joj je
bila boje karamele, bogate smee nijanse kakva krasi Misisipi okupan suncem, i bila
je kratka, tako da su joj do izraaja dolazilie isturena vilica i visoke jagodice. Imala je
krupne, bademaste oi, te se inilo da su joj sitna, lepa usta jo manja. Imala je prena
glaene crte lutke, ali uprkos glatkoj savrenoj koi, kad je prila blie, postalo je jasno
da se ne radi o mladoj eni, iako se nije mogla nazvati ni starom. Verovatno je bila u
srednjim tridesetim, a moda ak i u etrdesetim godinama. Grudi su joj bile velike i
teke, a kukovi iroki i puni. Izgledala je kao oiana Venera. Zraila je takvom lepo
tom i moi da se Tomas ne bi iznenadio ni kad bi kao aneo dolebdela do njega kroz
dvoranu, umesto to su je posluitelji doneli na ramenima.
Kad je prila blie, pogledi su im se sreli i vatra koju je malo ranije podstakla ona
ena spustivi svoje usne na njegov falus od slonovae ponovo se rasplamsala. Ali
ovog puta to nije bila tek varnica koja se razgorela. To je bilo estoki oganj koji mu je
protutnjao ilama i iz svesti mu izbrisao sve osim ene koja mu se pribliavala.
Vie nije bilo ni parobroda, ni Bala, ni pozornice, ni Tomasa. Postojalo je samo nje
no telo, koje mu je bilo sve blie. Na kraju su je spustili na falus od slonovae. Njeni
kukovi poeli su sami od sebe da se kreu, a on je zabijao bika u nju jae nego to je
ikad tucao neku enu. Ona ga je obgrlila rukama drei se njegovog tela i njegove
alatke kao da je sila koja je pretila da ih razdvoji bila ista ona koja ih je sada spajala.
Vrhunac je doiveo kao udar groma. Kao da mu se sva ivotna snaga slila u jednu
taku, pa mu se od potiljka spustila u grudi, a onda nanie u prepone i kroz glavu bika
od slonovae prela u tu enu. Gospodarica je vritala dok ju je njegova snaga ispu
125
njavala. Nakratko su bili spojeni kao da su jedno. Kao da nisu mukarac i ena, kao da
nisu ljubavnici, ve dva tela spojena istom energijom njegovog pranjenja i njenog
punjenja.
Onda je bilo gotovo. Tomas se iscrpljen sruio u ruke slugu Bika i sklopio oi dok
su ga odnosili.
Kad se probudio, ponovo je bio u senci drvea na Dekson skveru, a na njemu je
opet bila pohabana putnika odea koju je svukao na parobrodu.
Grudi su ga peckale. Raskopao je koulju i pogledao nanie da proveri je li moda
opeen ili povreen. Onda je ugledao tetovau. Iznad srca bila mu je istetovirana cr
vena glava bika.
Skoio je na noge i otrao do reke, ali parobroda nije bilo tamo. Nikad ga vie nee
nai.

126
 8.
Pria o balu
Kad se Aurelija ponovo probudila, opojni miris ume i Bala ve je bio izbledeo, a sla
bana svetlost s mukom se probijala kroz tanku prepreku niza mreastih zavesa na
prozoru. Napolju se uo prigueni koktel zvukova. Trudila se da razbistri misli, izotri
sluh i shvati gde se nalazi.
Otvorila je zamuene oi.
Obrela se u nekoj sobi.
U krevetu.
Preko lea joj je bila pruena muka ruka. Topla. vrsta.
Aurelija je okrenula glavu.
Prepoznala je razbaruene kestenjaste kovrde na Andrejevoj glavi. Lice mu je bilo
zagnjureno u meke jastuke. Njegovo disanje je liilo na udaljenu, umirujuu uspavan
ku.
Poslednje ega se seala bilo je kako se topila pred Andrejevim gladnim, ali odmo
renim nasrtajima dok su vodili ljubav. Meutim, prvo to je shvatila kad se probudila
nije bila injenica da je nekim udom prebaena s ostrva na kom se odravao Bal.
Njen glavni utisak nakon buenja bio je da se prvi put probudila u krevetu u naruju
mukarca. I to nije bio bilo koji mukarac, ve upravo onaj za kojim je udela tako
snano da joj se inilo kako e joj srce prepui pod naletom oseanja koja su joj poput
oluje protutnjala telom i umom. Taj nov oseaj je bio tako moan da nije mogla da ga
savlada.
Zadrala je dah. Imala je luaku elju da se utine, da proveri da li je to i dalje
samo grozniav san, propratna pojava posle burne noi, ili stvarnost.
Razum joj je ushieno vritao da nije umislila. Leala je u krevetu pored Andreja.
Verovatno u Sijetlu, mada to nije ni bilo bitno. Doekivala je novo jutro s mukarcem
u svom krevetu. O tome je godinama matala, ali nije ni pomiljala da e se dogoditi
ovako. Jedva je poznavala tog mukarca, ali bilo joj je jasno da to nije sluajnost, sek
sualni pir, niti beznaajan flert. Predoseala je da je to bilo sueno, da su svi njeni kri
vudavi putevi neizbeno vodili ka takvom ishodu.
Aurelija je posmatrala Andreja kako spava. Trudila se da ostane nepomina kako
ne bi umanjila nean pritisak ruke prebaene preko njenih lea. Nije elela da prekine

127
dodir i blage tople struje izmeu njihovih tela.
Bila je gola. Naas se zapitala da li se ono prvo vatreno srce ponovo pojavilo, iako
nije oseala da se odatle ire bilo kakva strujanja. Sino, u aru strasti, bilo je potpuno
drugaije. Plameno srce, podstaknuto pohotnim zagrljajima, buktalo je estoko. No,
da li je to bilo sino? Da li je prola samo jedna no? Onda se setila slike koju je Tris
tan nekim udom utisnuo na unutranju stranu njenog runog zgloba. Malo je okre
nula ruku da proveri je li jo tamo, pazei da ne probudi Andreja. Da, srce je i dalje
bilo tu. Bledo kao senka na njenoj zategnutoj koi. Radoznalost ju je savladala. Malo
se pomerila i neno uhvatila Andrejevu ispruenu ruku. Pogledala je zglob njegove
leve ruke i otkrila istu sliku na istom mestu.
Andrej je zastenjao.
Aurelija je zadrhtala. Nije htela da ga probudi. Ne jo. Sada je oajniki elela da
ovaj trenutak traje to due. elela je da zapamti svaki utisak, svaki prolazni oseaj i
sauva ih u koveiu uspomena.
Prijatan, mousan miris provejavao je ispod savreno istih belih arava. Prostori
ja je izgledala kao hotelska soba jednostavnih geometrijskih linija i bez suvinih deta
lja.
Toplota njihovih golih tela stapala se i proimala, a kucanje njihova dva srca od
meravalo je proticanje tog jutra.
Jo malo mu se primakla, edna njegove toplote i zanosnog dodira. Dotakli su se
kukovima i Aurelija je zatreptala od naleta ushienja kad joj je u glavi eksplodiralo
milion uspomena. Setila se njegovog milovanja u onoj umi, trave pod svojom zadnji
com, ukusa njegovog jezika i raspevane balade njegovog glasa dok joj je aptao na
uvo prodirui u nju. Uspomene su se nizale jedna za drugom takvom silinom da se
nala na rubu blaenog ludila.
U najdubljem delu srca probudila su se oseanja izazvana uspomenama na njihovo
spajanje na Balu i na njihove prethodne susrete, na onaj sasvim kratak na vaaru, a
onda onaj malo dui u bristolskoj kapeli. Sudar tih slika i oseanja rasplamsao je va
tru, koja je narastala poput reke koja probija nasipe. Kad joj je ilama ponovo prostru
jala pouda, pomolila se u sebi da se Andrej odmah probudi i ponovo vodi ljubav s
njom.
Okrenula se i pribila zadnjicu uz njega. Andrej je reagovao ne budei se. Okrenuo
se i obuhvatio je s lea. Njegovo dugako, barunasto meko koplje udobno se smestilo
izmeu njenih guzova sa savrenom preciznou. Aurelija se promekoljila od zado
voljstva.
Dok je to radila, osetila je kako mu ud postaje sve tvri, reagujui na njene pokrete
i polako iri udolinu izmeu njenih guzova.
Osetila je kako sokovi cure.
Andrej je zastenjao i spustio aku na njenu dojku. Obuhvatio ju je i prstima lenjo
kruio oko bradavice.
128
 - Da - rekla je.
- Oh, Aurelija - kazao je pospano, nesigurnim i promuklim glasom.
Promekoljio se i ve ukruenim udom joj drakao kou. Kad mu se sasvim digao,
kolenom joj razmaknuo butine i uglavio se u nju. Aureliji je zastalo srce. Iako je bila
spremna, njegov ogroman ud i silovit prodor su je iznenadili. Da li je i ranije bio tako
velik dok su ga njeni unutranji zidovi primali u svoj zagrljaj? Smestio se u nju sa es
tokom preciznou kao deli slagalice koji se uglavljuje na svoje mesto.
Zvuci koji su dopirali spolja polako su se izgubili, a s njima je nestalo i sve ostalo.
Andrej je bio u njoj. Karao ju je estoko. Rasturio ju je. I sve je bilo kako treba. Bie
jo prilika za postavljanje pitanja. Otisnula se iz stvarnosti i zaplovila sladostraem
noena ritmom njegovih pokreta. On se sve dublje zarivao u nju, irio je, otvarao, ce
pao, nabijao na svoje koplje, a ona je sve to radosno prihvatala.
S lakoom je jahala na talasima pohote kao da je to vebala celog ivota. Aurelija
je uskladila ritam s Andrejevim i poela da lebdi, izgubljena u prostoru i vremenu. Iz
svesti je izbrisala sve to nije podsticalo pohotno ushienje koje joj je preplavljivalo
telo. Svaki nervni zavretak borio se da upije i savlada vatrenu stihiju koja je jurila na
sve strane eksplozivnom, neverovatnom brzinom. Sinapse su joj se otvarale i zatvarale
u brzom nizu rasteui svaki trenutak u venost. Iz dubine due radovala se naletima
neopisivog zadovoljstva koje ju je svu obuzimalo.
Telo joj je oivelo kao nikad ranije i nita joj vie nije bilo vano. Niti e vie ikad
biti.
Smirenost i vrstina s kojim ju je Andrej uhvatio za ramena, trgnuli su je iz sanja
renja. Povukao ju je tako da se nala na sve etiri. Izvijala je lea pod njegovim me
tronomski tanim nasrtajima. Pri svakom naletu stenjala je kao da gubi dah.
Pruio je desnu ruku i snano je epao za dugu kosu. Obomtao ju je oko ake i po
vukao odluno, ali neno, kao dirigent upravlja orkestrom. Svaki njegov pokret, pa i
onaj najmanji, stvarao je nove talase zadovoljstva.
Kako je mogue daje ovako dobro, pitala se Aurelija. Da li je svima tako? Zamislila
je sebe kako lebdi izmeu ivota i smrti, u nepominom oblaku, besmrtna, nedodirlji
va, svedena na puke estice nepomuenog uitka.
Poelela je da vriti, da stenje, nesposobna da obuzda tiinu koja joj pritiska i stee
plua. Zelela je da se izrazi, ma kako. Ali zvuci jednostavno nisu mogli da se probiju
na povrinu.
Sklopila je oi. Dopustila je vatri to besni u njoj i saiuoj vrelini to se iri od
Andrejevog tela da je svu obuzmu. Predala se slepo, prizivajui zaborav.
- Dobro dola kui, Aurelija. - Do nje je dopro Andrejev glas kao priguen vazdu
nim zidom.
Poput povetarca je doleprao do obala njene svesti.
* * *

129
Soba se nalazila na poslednjem spratu visokog hotela u Drugoj aveniji s pogledom na
park Voterfront. Kad je Aurelija razmakla zavese, ogromni istureni prozori omoguili
su joj velianstven pogled na zaliv i niz dalekih ostrva rasutih iza trajektnih termina
la.
Aurelija je bila zateena kad je kasnije tog jutra izala iz kupatila obavijena parom
i osmotrila svoje nago telo u ogledalu. Uoila je treu tetovau. Usred sveg tog prediv
nog ludila bila je nakratko zaboravila na nju.
Znala je da je to ludost. I nije mogla da nae nikakvo razborito objanjenje, ali ne
zato to joj je nedostajalo mate ili oseaja za udesno. Meutim, to je vie nimalo
nije brinulo.
Skoro se i ne trudei da se obrie, gurnula je vrata kupatila nogom i gola se vratila
u spavau sobu. Andrej se izleavao na krevetu meu izguvanim aravima, s ruka
ma iza glave. Kovrde su mu izgledale kao raskona, neuredna kruna, a muevna, et
vrtasta brada bila je neobrijana.
Podigao je pogled kad mu je prila.
- Gospode, prelepa si - kazao je neno posmatrajui je.
Aurelija je prvi put shvatila, s trakom zebnje, da Andrej govori bez ikakvog na
glaska. Nije bio Amerikanac, ali nije zvuao ni kao Englez. Po govoru se nije moglo
odrediti odakle je. Njegovi glas i rei bili su uznemirujue bezirazni te nikao nije mo
gla da odredi odakle je.
Stajala je blago rairenih nogu i, ne marei za svoju golotinju, posmatrala ga dok
su joj se u glavi rojila pitanja. Uostalom, ve je na njoj video sve sto je imalo da se
vidi, zar ne?
- Odakle si, Andreje? - upitala je.
- Sa Bala - jednostavno je rekao. - Nije vano gde sam roen. Od detinjstva putu
jem s Balom.
- Kuda?
- Svuda. Jednom godinje negde zastanemo. Priredimo Bal. Onda idemo dalje.
Aurelija je zastala presabirajui misli.
- Tristan, mukarac koji me je doveo na Bal - konano je rekla, setivi se da bi i Lo
ralin mogla biti umeana u to - rekao je da mi je sueno da prisustvujem Balu. Natuk
nuo je da mi je bilo predodreeno da doem. Neki delovi te prie izgledaju tako ud
no... nestvarno. Kao u snu. O emu se, u stvari, radi?
Andrej je preao preko njenog pitanja. Mahnuo je pozivajui je da se vrati u kre
vet.
- Prehladie se tako. Doi.
Podigao je pokriva da bi joj napravio mesta.
- Zar mi nee odgovoriti? - moleivo je upitala vraajui se pod pokrivae. Nakon
to je elu no i jutro provela uivajui u blaenom neznanju, sad joj je bilo vano da
dobije odgovore. Kao da je nekim udom sve zavisilo od tog tajanstvenog godinjeg
130
dogaaja.
- Duga je to pria - rekao je.
- Nikud ne urim - odgovorila je Aurelija. Shvatila je da ne zna ni koji je dan i da
je eka gomila obaveza. Treba da se javi Editi i svojim starateljima i da napie odgo
vor firmi Irving, Irving i Irving. Napravila je proraun u glavi i dola do zakljuka
da nije prolo vie od dva-tri dana. Njoj se inilo da je prola itava venost. Jo malo
izgubljenog vremena nee koditi.
Andrej je provukao ruku ispod njenog ramena i privukao je sebi. Dok se uukava
la pored njega, opojni miris strasti kojim je jo odisalo njegovo telo meao se s miri
som sapuna na njenoj koi.
- Ti si Bal, Aurelija. Ti si gospodarica Bala, oduvek.
Zbunjeno je trepnula.
- Niko ne zna kad je odran prvi Bal - rekao je. - Taj podatak je zakopan duboko u
vremenu, ali uvek je postojala gospodarica, zaduena da nadzire Bal. Tokom vekova
bilo je mnogo gospodarica i mnogih se seamo s ljubavlju... - Pogled mu se zamutio a
glas je postao sanjalaki, kao da kazuje priu koju je ispripovedao ve mnogo puta, ili
ju je, moda, uo toliko puta dok je radio za Bal. Onda je uutao, kao da se vraa u sa
danjost, svestan da se ono to e rei Aureliji moda nee dopasti.
- ta zna o svojim roditeljima, Aurelija?
Grlo joj se osuilo u trenu. To pitanje nikako nije oekivala.
- Veoma malo - odgovorila je. - Bila sam beba kad su poginuli. Reeno mi je da su
nastradali u nesrei. Odgajili su me kumovi. Otac mi je bio arhitekta, ali nikad nisam
saznala ime se bavila moja majka.
Da li zaista eli da sazna vie? Aurelija nije bila sigurna. Prestala je da se raspituje
o svojim pravim roditeljima iz potovanja prema Donu i Lori, koje ja sada smatrala
svojom porodicom.
- Bila je plesaica - rekao je Andrej.
- Plesaica? - to je Aureliji je delovalo zabrinjavajue, posebno posle onoga to je
videla na Balu.
- Bila je jedna od naih, mesto joj je bilo na Balu... Ali ja je nisam poznavao. Tada
sam jo bio mlad. Poslali su me u Evropu na kolovanje kako bih upotpunio obrazova
nje.
- Kakva plesaica? - upitala je Aurelija.
- Nije bila samo plesaica. Trebalo je da postane gospodarica Bala. Za to je bila ro
ena.
Aurelijin um je utrnuo. Zbunilo ju je to to je ula.
Andrej je nastavio. - Tvog oca je upoznala na Balu. On je bio nadaren arhitekta,
unajmljen da ureuje prostor za Bal. Zavoleli su se i ona je ostala trudna. To, naravno,
nije nita neobino, ali se pokazalo kao velika prepreka za Bal. On nije bio iz tog sveta
i kad je otkrio ta se od tvoje majke kao gospodarice Bala oekuje, nije mogao da se
131
pomiri s tim. Ubedio ju je da pobegnu, to su i uinili. Zvaninici Bala pokuali su da
je vrate, ali... bilo je prekasno. Od tada je Bal... kako da se izrazim... Bal je preputen
sam sebi, ostao je bez gospodarice. Tako neto se nikad nije dogodilo. Svi su bili zate
eni. Zato je imenovan zatitnik da se stara o Balu, dok ne budemo mogli da slavimo
novu gospodaricu. Re je o mom stricu, kojeg sam, poto je bio teko bolestan, uskoro
zamenio.
- Rekli su mi da su poginuli u nesrei - kazala je Aurelija zabrinuto. Skolile su je
crne sumnje da bi zvaninici Bala mogli biti neposredno odgovorni za to to je ona
ostala siroe.
- To i jeste bila nesrea. Veruj mi, mi nismo imali nita s tim - rekao je Andrej kao
da joj je proitao misli. Bili smo slomljeni kad smo saznali. Ali onda smo, prilikom da
ljeg istraivanja, ustanovili da su pre nesree dobili dete. Devojicu. Tebe. I tako si ti
postala naa nova budua gospodarica.
- Zato? Zato jednostavno niste mogli da imenujete novu gospodaricu? Zato to
moram da budem ja?
- To ti je u krvi, Aurelija - odgovorio je s uzdahom. - Ne moe pobei svojoj sud
bini. To niko ne moe.
- Ne razumem.
Andrej je utao. ekao je da se tokici u njenoj glavi sami pokrenu i da joj se koc
kice sloe.
- Nisam sigurna ta sve ovo znai, Andreje.
- Bal je vaniji od svakog od nas - naglasio je. - Bal je lepota. Zakleli smo se da
emo uvati tradiciju i, ma koliko se trudili, ne moemo da odolimo njegovom zovu -
uzdahnuo je.
- Znai, ovamo nisam dola sluajno. A Loralin? Tristan? Ona kapela u Bristolu? -
Aurelijin um je grozniavo obraivao Andrejevo priznanje. - Vaar u Hempstedu... Ti
si stajao iza svega toga...
- Da - priznao je Andrej. - Trebale su nam godine da te pronaemo. Mrea, organi
zacija koja nam pomae da organizujemo Bal i obezbeuje nam mnoge izvoae, go
dinama je pokuavala da otkrije gde si. Na kraju su otkrili dokumente za tvoje usvaja
nje i obavestili nas da si u Engleskoj. Otiao sam tamo da proverim jesi li zaista ona
kojoj smo se nadali. Beskrajno dugo smo obilazili vaare, cirkuse, proslave i sline do
gaaje. Smatrali smo da emo tako najpre da te naemo, da e te tako neto nagonski
privlaiti.
- Odlazak na taj vaar uopte nije bio moja zamisao, ve moje prijateljica Siv, koja
je sada i sama deo Bala - rekla mu je Aurelija pomalo enjivo.
- Predivna sluajnost - blago se nasmeio Andrej. - Zapravo, kad sam vas prvi put
video te veeri, pomislio sam da je Siv budua gospodarica. Po tome kako je hodala,
odevala se i smejala...
Aurelija se zamislila. Rasejano provukavi prste kroz kosu, to je esto nesvesno i
132
nila, nakratko je ponovo ugledala crveno srce na svom runom zglobu.
- Znai, progonio si me?
- Nismo hteli da tako ispadne. Zaista.
- A jesi li i ono to se dogodilo u Bristolu uradio po zadatku, je li i to bila tvoja
dunost? - upitala je strahujui od odgovora.
- Ne - odgovorio je Andrej. - Jednostavno se desilo. to sam te ee viao, vie
sam te eleo. Kad sam se naao pored tebe na onom vaaru, neto se dogodilo. Sevnu
le su varnice. Znam da si i ti to osetila. Nisam planirao nita od toga. To nije bilo
smiljeno. eleo sam da ti budem prvi. Kao da mi je neki glas govorio da mora biti
tako. Kunem ti se da to nije imalo nikakve veze s Balom. Bila si, u stvari i sad si, tako
prokleto lepa. Imao sam utisak da nas sve navodi da budemo zajedno i da to ne mogu
da promenim sve i da hou. Pre svega ovoga bilo je veoma malo zatitnika Bala. Ta
dunost nije jasno odreena. Sve vreme sam morao da se dovijam. Nisam hteo da se
zaljubim u tebe...
Aurelija se zapitala zato je tako utuen ako je zaista voli kao to joj je upravo priz
nao. Osetila je kako joj se eludac stee u vor od teke meavine straha i ushienja.
- A ta je s onim fondom? Ko stoji iza toga? Ti? Bal? - raspitivala se dalje. - To
nema nikakve veze s mojim roditeljima?
- Mi stojimo iza toga. Ti si deo nae porodice.
- A Loralin i Tristan?
- Tristan je sledei zatitnik. A Loralin je samo naa saputnica. Samo draga goa
na Balu. Ponekad radi za Bal i za Mreu. Gajimo veliko potovanje prema njoj, ali ona
je slobodnjak i voli samostalno da odluuje o svemu.
Andrej ju je uzeo za ruku i vrelina njegovog tela pohrlila je prema njoj u koncen
trinim krugovima nevidljive toplote.
- Znam da je ovo previe informacija odjednom. Ali nali smo se, a to je jedino
vano... - Oklevao je. - I na tebi je da odlui. Ni ja ni Bal te neemo primoravati ni na
ta - dodao je Andrej.
- ta da odluim? - upitala je Aurelija potpuno zbunjena.
- eli li da postane gospodarica Bala. Da preuzme svoju dunost.
Skoro neprimetan talas hladnoe prostrujao je sobom i sva etiri njena srca, tri na
koi i etvrto u grudima, zakucala su u istom ritmu.
- ta ako pristanem?
- Proi e obuku - kazao je Andrej s jedva primetnim trakom tuge.
- Obuku? - upitala je Aurelija apatom. Njeno pitanje je bilo retoriko. Tano je
znala ta to znai. Odmah se setila umetnike izlobe na kojoj je bila sa Siv i ekspona
ta koje je tamo videla, a posebno balerina pokrivenih glava. One su reagovale na Val
terove komande s takvom automatskom preciznou da je bilo oigledno da ih je to
kom performansa kontrolisao do krajnjih granica, upravljao je svakim, pa i najsitni
jim pokretom njihovih miia i udova. One su na njegove komande odgovarale na
133
gonski kao da se cela predstava zasnivala na telepatskom optenju.
Prole su obuku, shvatila je Aurelija.
Oznake na njenoj koi i dalje su pulsirale, iako nije bila seksualno uzbuena. Imala
je utisak da su oseanja prevladala. Ako razmilja trezveno, moda bi trebalo da bude
ljuta na Andreja. Obmanuo ju je. Istina, moda nenamerno, ali ona je za njega bila
samo posao, bar u poetku.
A ipak nije mogla porei da ju je saznanje o njenoj ulozi na Balu uzbudilo. I dok je
leala tako uukana uz njega, glave oslonjene na njegovo rame, udiui miris njegove
koe, jedino to je elela bilo je da je on ponovo uzme, a onda opet i tako unedogled...
Bio je u pravu, meu njima su sevale varnice. Ako ona nije imala snage da mu se
odupre, zato bi on mogao? Kakvog smisla ima suprotstavljati se prirodi?
Sve to joj je Andrej rekao samo je potvrdilo njene sumnje da je ivot provela pre
putena hirovima vetrova sudbine. Njeno usvajanje. Vaar. Rii i ona zabava u kapeli
u Bristolu. Nasledstvo koje ju je navelo da ode u inostranstvo. Sivin nestanak.
Tada je Aurelija zakljuila da se nala u poloaju nimalo drugaijem od onog u
kom su se obrele Valterove lutke. inilo joj se da se od tih ena pod kapuljaama, to
su se svojevoljno onako uznemirujue potinile, razlikuje samo po tome to su se one
pomirile sa svojom sudbinom. Zapravo ne. One su bile sauesnici, same su krojile
svoju sudbinu. Nisu bile noene nevidljivim silama koje nisu razumele. Po svemu su
dei, trebalo bi da bude ljuta na sve one koji su ukljueni u ovo. Na Bal i na Mreu. Te
udne organizacije su, izgleda, upravljale njenim ivotom od roenja, i to bez njenog
pristanka, bez bilo kakvog objanjenja.
Ali ispod tih povrinskih strahova i zbunjenosti, Aurelija nije nimalo sumnjala u
jedno. Svim srcem je znala da je Bal njen ivot. Kao da je svaki deli njenog tela i
due vodio ka ovakvom ishodu, iako ona toga nije bila svesna.
Stigla je kui. I ne samo to, mesto joj je bilo uz Andreja. Ako odlui da postane
gospodarica, onda e se potpuno posvetiti Balu ba kao Andrej i svuda putovati s
njim. Andrej e biti njeno sidro, mirna luka na kraju sveta.
Imala je samo jedno pitanje.
- Zato? Zato gospodarica mora proi obuku? Ako se ta dunost prenosi s kolena
na koleno, onda mi pripada po roenju. Kao u kraljevskoj lozi.
- Ali ak i kraljevi i kraljice moraju biti dobro obueni i obrazovani pre nego to
preuzmu svoju dunost - strpljivo joj je objasnio Andrej. - Gospodarica Bala je olie
nje svega za ta se Bal zalae. To je slavljenje strasti u svim njenim oblicima. I dok to
ne shvati, dok zaista ne shvati, ne moe postati gospodarica. A jedini nain da to
postigne jeste da sve to iskusi. Samo posmatranje nije dovoljno.
Njegove rei su blago dolebdele do nje kao jesenje lie koje pada u potok. Sve je to
bilo uasno i sumanuto, ali ne i besmisleno. No Andrej je govorio s turobnom tei
nom, bolno utuen. Aurelija je to oseala po poloaju njegovog ukoenog tela, dok je
stajao stisnutih usana i oborenog pogleda.
134
 Nagonski je pokuala da ga umiri dodirom. Pomilovala ga je dlanom po obrazu.
On je prislonio vilicu na njenu aku i opustio se kao da je taj jedan jednostavan po
kret bio dovoljan da upije sav teret njegovih strahova.
Tako malo su proveli zajedno, a jo manji deo tog vremena razgovarali. Nije znala
skoro nita o njemu. I koliko je on stvarno znao o njoj? Dosad su razmenili jedva ne
koliko reenica o sebi, svojim razmiljanjima i snovima. A ipak, nita od toga vie ne
bi bilo vano kad bi se dodirnuli. Kao da je njihova fizika veza bila toliko jaka da je
nadjaavala potrebu za bilo im drugim. Kad bi se dodirnuli, Aurelija je oseala kako
duboko razumevanje kola meu njima poput struje. Ti dodiri kao da su zamenjivali
sve neizreene rei i otklanjali potrebu da one budu naglas izgovorene.
I zato je znala ta ga je uznemirilo.
- Ti nee biti taj? Nee me ti obuavati?
- Ne - odgovorio je uhvativi je za ake i priljubivi joj dlan uz svoj obraz. - Neu
te ja obuavati.
* * *
Aurelija je smatrala da odluka o tome hoe li postati gospodarica Bala nije stvar izbo
ra. Ona je to, jednostavno, bila. I tu nita nije mogla da promeni. Znala je da mora da
se pomiri s tim, ma koliko se to protivilo njenim pogledima na ljubav i romantiku
kakve je imala pre Bala.
Uprkos tome, kad je stigla u sedite Mree u Sijetlu, gde e se odvijati njena obuka,
nije mogla da umiri lupanje srca, niti da uspokoji grozniave nerve. To nije bilo nima
lo nalik onim poslovinim leptiriima u stomaku. Vie joj se inilo da joj po stomaku
divlja jato vriteih galebova.
Kao zatitnik, Andrej je imao obavezu da izvesti Mreu o tome da e Aurelija pre
uzeti dunost gospodarice. Pored toga, trebalo je i da se s njima dogovori o njenoj
obui u skladu s obiajima kojih se valjalo pridravati. Aureliji je objasnio da Mrea
nije deo Bala, ve organizacija s kojom Bal sarauje. Mrea je tiho radila iza kulisa
kako bi obezbedila sve to je neophodno za odravanje takvog dogaaja. Na svakog
cirkusanta, gimnastiara, umetnika, dizajnera odee i hedonistu koji je putovao s Ba
lom dolazio je po jedan upravnik, takoe bez predrasuda, ali s drugaijim sposobnos
tima. Oni u seditu Mree bili su zadueni da uprava iza kulisa Bala radi kao sat.
Izmeu ostalog, oni su bili odgovorni za izbor i obuku mnogih plesaa i plesaica,
akrobata i drugih izvoaa. Organizovali su i sline tematske dogaaje, ali potpuno
odvojene od Bala. Cela operacija obavljana je u najstrooj tajnosti, tako da je ak i
Andrej znao samo poneto o tome kako Mrea radi.
Otpratie je do sedita Mree, ali nije mogao da joj kae neto vie o onome to je
oekuje kad tamo stigne. Andrej nije znao kako izgleda obuka gospodarice. Poto je
Aurelijina majka pobegla pre no to su poele pripreme za preuzimanje dunosti,
prolo je mnogo godina od poslednje obuke. Istina, Andrej je sluao kako se to odvija

135
lo u prolosti.
Dok se pripremao za dunost zatitnika Bala, Andrej je morao da se upozna i sa
njegovom istorijom. Meutim, Aureliji je odmah skrenuo panju da se mnogo toga s
vremenom promenilo i unapredilo, u skladu sa promenama seksualnih i kulturnih
obiaja. To je znailo da Aurelijina obuka ne mora da izgleda kao obuka prethodnih
gospodarica.
Sedite Mree spolja je izgledalo kao najobinija poslovna zgrada. Iznutra je bilo
ba onakvo kakvim je Aurelija zamiljala sedita neke korporacije. Ni po emu nije
podsealo na ono udesno mesto na kom je odran Bal.
Na ulazu ih je doekala sredovena, tamnokosa ena s velikim okruglim naoari
ma. Pitala ih je za imena, a onda brzo ukucala neke brojeve u telefon obavetavajui
druge slubenike da su stigli. Mogla bi proi kao sekretarica bilo koje firme u centru
grada da nije nosila preusku suknju. Zbog toga su joj noge bile toliko sputane da je
gotovo milela. Struk joj se tako upadljivo suavao iznad bokova da je bilo oigledno
da je vrsto utegnuta u korset.
Na nogama je imala cipele kakve Aurelija nikad nije videla. Bile su zift-crne i blis
tale su kao odsjaj svetla na povrini vode. Nisu imale skoro nikakvu potporu, pa je
ena morala da stoji i kree se na vrhovima prstiju kao balerina. Visoke, tanke potpe
tice, drale su joj stopalo bezmalo uspravno. Nosila je ploicu na kojoj je pisalo Flo
rens. Aurelija je bila zapanjena to Florens uopte moe da se kree, a da pritom ne
padne na nos, ali ovoj je to polazilo za rukom.
- Je li ovo njena uniforma? - apatom je upitala Andreja dok su ekali da neko
doe po njih.
- Ne - odgovorio je. - Moda je sama odabrala da se tako obue. Ili joj je to moda
naredio njen dominantni mukarac. Ali to je, donekle, isto.
- Zato? - upitala je Aurelija. Pretpostavljala je da e tokom obuke i sama imati
takvu sputavajui: opremu. Pa, ako je ve trebalo i to da shvati kako bi postala gospo
darica, onda je njena obuka mogla da pone odmah.
- Postoji svojevrsna sloboda koju sobom donose ogranienja. Ponekad i uzdrava
nje moe biti samo nain pranjenja - odgovorio joj je.
Aurelija se zamislila nad njegovim reima, ali to nije potrajalo dugo. Po njih su
doli posle samo dva-tri minuta. Dve ene koje su im poele dobrodolicu bile su kao
nebo i zemlja.
Jedna je bila u sivom blejzeru i suknji do polovine listova. Kosa joj je bila podignu
ta u vrstu punu. Govorila je i kretala se s prirodnim autoritetom direktorke kole.
Aureliji je delovala kao neko kome bi se u nekim davnim vremenima tiho i s puno po
tovanja obraali s gospoja.
Druga ena bila je u tamnocrvenoj haljini od baruna, koja se pripijala uz obline
kao zmijska koa i vukla se po podu iza nje dok je ova hodala. Kosa joj je bila crna
kao katran i slobodno joj padala na ramena. Odisala je leernou, to je bila suta su
136
protnost krutosti njene koleginice. U levoj ruci drala je saksiju s fino orezanim mini
jaturnim drvetom. Biljka je bila u cvatu, naikana belim i crvenim cvetovima, koji su
podseali na kapi krvi u snegu. Pruila je desnu ruku Aureliji. Kad ju je Aurelija pri
hvatila, iznenadila se jainom eninog stiska i toplotom koja joj je zraila iz dlana.
- Aurelija, tako nam je drago to smo te upoznale. Ja sam madam Deno - rekla je
ena u crvenoj haljini tako zvonko da je svaka re zvuala kao pesma. - Nas dve emo
nadzirati tvoju obuku. - Glavom je pokazala prema eni u sivoj odei, koja se nije
predstavila. Obe su klimnule prema Andreju, koji je bez rei stajao pored Aurelije.
Bilo je jasno da su se ranije upoznali, ili su bar znali jedni za druge u svom poslovnu
svetu.
Poveli su Andreja i Aureliju kroz niz naizgled beskrajnih, jednolinih hodnika, koji
su krivudali zgradom kao elije u konici. Na kraju su stigli do irokih dvokrilinih
vrata koja vode u briljivo ureen vrt.
Travnjak je bio obraen u minimalistikom orijentalnom stilu s nizom uredno pod
ianih biljaka postavljenih izmeu kamenja i fontana, zbog ega je ceo taj vrt odisao
mirom i preciznou. Okruena blagim uborom vode preko glatkog kamenja i svetlo
zelenim liem koje se njihalo na nenom lahoru, Aurelija je duboko udahnula i ra
mena su joj se sama od sebe opustila.
Andrej joj je stegao aku. Nije joj prijalo poslovno okruenje Mreine zgrade, ali u
vrtu je se oseala iskonsko savrenstvo, kao da je svaki list bio ba tamo gde treba. Tu
bi mogla da se osea kao kod kue.
U sreditu vrta bila je velika jednospratna pagoda. Bila je izdignuta od tla i u nju se
ulazilo preko nekoliko stepenika sa strane. Poto unutra nije bilo nametaja, vie je li
ila na letnju pozornicu nego na zaklonjeno mesto za sedenje i uivanje u vrtu.
U sreditu pagode nalazila se okrugla, potpuno zastakljena soba nalik na akvari
jum. Proli su kamenom stazom kroz travu, popeli se u pagodu i stali iza madam
Deno i gospoe u sivom, koje su se zaustavile ispred staklenog zida. Njih dve su polo
ile dlanove na deo stakla koji se, koliko je Aurelija mogla da primeti, ni po emu nije
izdvajao. Usledilo je tiho utanje dok su se staklene ploe pomerale u stranu pokreta
ne nevidljivim mehanizmom, i pred njima se ukazao ulaz. ene su im dale znak i za
jedno su preli prag staklene sobe.
- Ovo je projektovao tvoj otac - apnuo je Andrej Aureliji. utke ga je sluala. Pita
la se da li bi bilo bolje da joj je to ostalo nepoznato ako se uzme u obzir sve ono to bi
se moglo odigrati na tom mestu.
Uli su u veoma oskudno nameten apartman sa spavaom sobom. Na sredini sobe
stajao je futon. Pristupalo mu se samo preko etiri mala mosta, koja su delila sobu na
etvrti kao igla kompasa i naglaavala potoi oko cele sobe kao rov oko zamka. S po
vrine vode dizala se para. U jednom delu sobe nalazili su se izdignuti bide i klozetska
olja, tako veto dizajnirani da se Aureliji na prvi pogled uinilo da je u pitanju skulp
tura. Svetlost je dopirala sa svih strana.
137
 - Ovo e biti tvoje odaje - rekla je madam Deno Aureliji.
Aurelija je primetila da nema zavesa. ta god se tu bude deavalo, bie vidljivo
svakom ko odlui da se zadri u vrtu oko pagode ili da pogleda kroz neki od prozora
okolnih zgrada. Shvatila je da nee imati nimalo privatnosti. Bie izloena ak i dok se
bude svlaila ili koristila toalet.
- Koliko dugo? - zanimalo je Aureliju.
- Koliko bude trebalo - odgovorila je madam Deno.
ta se to oekivalo od nje i za ta je pripremaju ostalo je zagonetka, ali dok je gos
poa u sivom itala spisak pravila i uputstava, Aurelija je shvatila da, dok god bude
boravila u zgradi Mree, nee moi slobodno da upravlja svojim telom i umom.
Umesto toga, pripadae onom ko tog dana bude odreen da je poduava.
Oi joj nee biti vezane, ali od nje e se oekivati da muri kako bi onaj ko je obu
ava ostao anoniman. Pored toga, to to e biti liena vida trebalo je da joj pomogne u
izotravanju drugih ula. Potom bi sve to trebalo da doprinese drugim delovima njene
obuke.
Aureliji se smuilo da joj ograniavaju vid, ali pristala je i na taj uslov, kao i na sve
ostalo to se od nje zahtevalo. Jasno joj je stavljeno do znanja da u bilo kom trenutku
moe jednostavno da pritisne malo belo dugme instalirano u okvir ispod njenog kre
veta i obavesti nekog od osoblja da eli da prekine obuku i ode. Ubrzo posle toga neko
bi doao po nju i nepovreena bi bila ispraena do izlaza. Ukoliko bi tokom neke od
vebi na obuci poelela da prekine, mogla je da kae dosta, ili, ako nije u stanju da
govori, da triput zastenje. Posle toga bi automatski bila osloboena.
Malo je nedostajalo da od svega odustane kad su joj rekli pod kakvim e uslovima
Andreju biti dozvoljeno da je poseuje. Bal je dosad samo dva-tri puta imao zatitni
ke. Sticajem udnih okolnosti osim u nekoliko kratkotrajnih perioda, uvek je imao
gospodaricu.
Zbog toga nisu postojali propisi koji su zatitniku zabranjivali da ostvari vezu s
gospodaricom ili buduom gospodaricom. Meutim, lanovi organizacionog odbora
zakljuili su da je to neoekivano i krajnje nedopustivo. to je jo vanije, rukovod
stvo Mree je smatralo da bi Andrejevo prisustvo sutinski izmenilo Aurelijinu obuku.
Moglo bi se desiti da se ona previe vee za njega, zbog ega se ne bi potpuno pre
davala svojim uiteljima. To bi usporilo obuku ili bi je sasvim upropastilo. Nisu smeli
da rizikuju da izgube jo jednu gospodaricu. Iako to niko nije naglas izgovorio, svi su
bili svesni da Aurelija ima gene svoje majke i da joj je beanje od sudbine moda u
krvi.
Aurelija nikad nije saznala ta je Andrej ponudio Balu kako bi mogao da je via,
niti koliko je o tome pregovarao s njim. Reeno joj je da e on sigurno biti prisutan
prilikom odreenih delova obuke i da e mu biti dozvoljeno da povremeno provede
no s njom, ali ne vie od jednom sedmino.
Meutim, u zamenu za to, morala je da pristane na posete u bilo koje doba noi i,
138
ma ta da se desi, vrsto da muri od trenutka kad ode na poinak pa sve dok ne sva
ne.
Andrej je stajao pored nje dok joj je madam Deno govorila.
Aurelija se namrtila. - Da li to znai da e Andrej moi da vodi ljubav sa mnom
samo ako to bude doputeno i drugim mukarcima? I ja neu znati ko su oni?
- S drugim ljubavnicima, ne samo s mukarcima - ispravila ju je madam Deno kli
majui glavom. Aurelija je osetila kako se Andrejeva aka poput klopke stee oko nje
ne, ali nije se pobunila nijednom reju.
Aurelija je znala da nema nikakvog izbora, ali u tom trenutku je vrsto odluila da
nikom ne dozvoli da joj ukrade srce kao to je Andrej ve uinio, ak i ako zagospoda
re njenim telom. Drugi ljubavnici nee moi da promene njena oseanja prema An
dreju.
Dozvoljeno im je da ostatak popodneva i rano vee provedu zajedno. Oni su to
vreme proveli zagrljeni na futonu ostavivi klizna vrata irom otvorena kako bi divni
mirisi iz vrta dopirali do njih.
Nisu razmenili ni re dok Andrej nije morao da krene. Onda su polako ustali iz
kreveta i pored vrata se ponovo zagrlili onako kako se grle dvoje koji ne mogu da
podnesu rastanak.
Neno joj je pomilovao lice, a onda ju je poljubio i obuhvatio joj grlo akama kao
da naglaava da ona pripada iskljuivo njemu bez obzira na to ta Mrea zahteva.
Jednako brzo kao to ju je epao, pustio ju je i otiao.
Aurelija je imala oseaj da je sa sobom odneo njeno srce i ostavio je s tetoviranim
slikama na grudima i onim malo nie.
Te noi oseala je udan pritisak na grlu kao da su njegove ake i dalje bile tu pod
seajui je da pripada njemu. Uspavala se uivajui u tom oseaju, a kad se probudila
i ustanovila da on nije tu, zaplakala je.
To je bila poslednja no njenog koliko-toliko normalnog ivota.
Ujutro e poeti obuka.

139
 9.
Igra dveju polovina
Dok se Aurelija budila sledeeg jutra, jedna ruka joj je preletela preko lica i neno joj
sklopila oi. Njena prva reakcija bio je vrisak. Onda se setila gde je. U seditu Mree,
sprema se da pone obuku za novu gospodaricu misterioznog putujueg Bala. Znai
da nije sve sanjala.
Ipak je ugrabila trenutak da pogleda oko sebe. I to je bilo dovoljno da se uveri da je
mesto u krevetu pored nje prazno. Andrej je otiao. Snudila se.
- muri dok se bude kupala - proaptao je neki glas, ni muki ni enski.
Pokriva pod kojim je spavala brzo je uklonjen zajedno s pamunom spavaicom
koju su joj dali da prespava u njoj. Paljivo su je spustili u toplu vodu koja je okrui
vala futon i okupali je.
Aurelija se sada ve navikla da svoje nago telo pokazuje drugima. Zbog toga nije
osetila poriv da se pobuni kad su ake koje su je kupale prele preko svakog centime
tra njenog tela, nasapunale joj grudi i provukle ist pekir kroz udolinu izmeu njenih
guzova.
Nakon toga, obukli su joj jednostavnu belu bluzu i skromnu pamunu suknju do
kolena. Poto je odea bila lagana, mogla je nesputano da se kree. Meutim, poto
nije imala ni grudnjak ni gaice, oseala se ranjivo. Iako nije bilo nikakvog nadraaja,
bradavice su joj se ukrutile im su se oeale o laku tkaninu. U meunoju je oseala
slatku prijatnost.
Madam Deno se pojavila nakon to su se povukli posluitelji koji su je okupali i
obukli. S njom je dola Florens, recepcionerka. Sada je nosila crno-belu odeu francu
ske sobarice. Donela je lagan sto i stolicu i korpu punu vrtlarskog alata.
Florens je poverena poetna faza njene obuke. To joj je objasnila madam Deno dok
se druga ena bavila pripremanjem pribora. Kad god bi se sagnula, blesnule bi joj bu
tine, a kratka, nabrana suknja bi se podigla i otkrila haltere.
- Moja suradnica i ja emo redovno svraati - objasnila je madam Deno. - Od tebe
se oekuje da nam podnosi izvetaje o svakom zadatku i svom napretku. Prenosie
nam svoja razmiljanja i oseanja. Pitae sve to te zanima. I ne pokuavaj nita da
prikrije - dodala je upozoravajui je. Znaemo to.
- Ako ve znate kako se oseam, zato bih se onda trudila da vam bilo ta govorim?

140
- odvratila je Aurelija prilino ozlojeeno.
- Zato to e ti razgovor o tome pomoi da shvati.
Madam Deno ju je ostavila s Florens, koja joj je podrobno objasnila kako da se sta
ra o bonsaiju s belim i crvenim cvetovima koji je dobila na poklon od svojih uiteljica
kad je stigla, kao i o ostalim biljkama u vrtu.
- Batovanstvo? - upitala je Aurelija s nevericom. - To je moja obuka?
- Nije na meni da odgovaram na pitanja - odvratila je Florens.
Svaka alatka koju je dobila bila je smeno mala, nalik neemu to bi Alisa mogla
doneti iz bate Ludog eirdije u Zemlji uda. Kantica za zalivanje bila je veliine o
ljice za aj, tako da je Aurelija neprestano morala da je dopunjava. Makaze za orezi
vanje nisu bile vee od makazica za nokte, tako da je potkresivanje ivice bilo veoma
sporo i razdraujue.
Prvih nekoliko dana provela je u nerviranju i izluujuoj dosadi. Poelela je da je
madam Deno ili bezimena gospoda u sivom konano posete kao to su obeale, kako
bi mogla da im kae ta misli o svemu tome. Meutim, nijedna od njih nije navraala
i Aurelija je vreme provodila sama ako se izuzmu posluga koja ju je svakodnevno ku
pala i biljke o kojima se starala.
Treeg ili etvrtog dana smirila se. Vreme je sporije teklo. Poela je da se raduje ju
tarnjem i veernjem ritualu sa svojim slukinjama samo zbog kontakta s ljudima. Ui
vala je u batovanstvu jer to bio jedini posao kojim je smela da se bavi i jedino vreme
tokom dana kad je smela da se slui ulom vida.
Oi su joj vezivali ak i kad su je hranili. Aurelija je u poetku bila ozlojeena, po
niena i uplaena jer su je hranili kao da je dete. Ruke su joj beskorisno visile sa stra
ne, ali nije mogla da se odupre nagonu i uvek ih je podizala do usta kad bi osetila da
joj se kaika neobine hrane pribliava usnama. Neke ukuse je prepoznala. ime god
da su je hranili, razlikovalo se onog to je obino jela.
Dobijala je lake supe s ukusom ruine vodice, sitne suneraste kolae koji su miri
sali na azijsku trenju i topili joj se na jeziku pretvarajui se u gustu tamnu tenost
koja se penuala dok joj je klizila niz grlo.
Svaki obrok je bio spremljen na poseban nain i nakon to je stekla poverenje u ne
poznate ruke koje su je hranile, Aurelija je panju usmerila na promene u svom telu i
raspoloenju koje je izazivalo svako jelo. Od doruaka se oseala ivo kao nikad rani
je, a veere su je oputale i pripremale za san.
im je poela da uiva u hranjenju, sluge su nestale, a pred nju su gurnuli iniju za
psa. Oekivali su da lape iz nje. Odmah je osetila poriv da se pobuni. Koliko njih je
posmatra dok izigrava ivotinju, pitala se Aurelija. Smeju li joj se? Ali posluno je
spustila glavu i oprezno isplazila jezik dok nije okusila paprika, u isto vreme slan i
sladak kao sladi. Na kraju se navikla i na to.
Primetila je da u njenom jelovniku nema nara. Mada je pred spavanje dobijala to
pla zainjena pia od kojih je tonula u obamrlost, ipak se nemirno prevrtala pod po
141
krivaima muena uspomenama na Andreja. esto ju je budio plamen srca u meu
noju. Kad bi se rasanila, ustanovila bi da je svrila u snu.
Dani i noi su se smenjivali, ali ona nije znala koliko je vremena prolo. Na telu joj
se pojavilo jo tetovaa iako nije imala nikakvih seksualnih kontakata, osim to su joj
prsti povremeno muzicirali na klitorisu. Kad je bila dokona, esto se pitala gde je Siv.
Je li jo s Balom? S Valterom? Putuje li?
Pohodile su je i misli o Tristanu i njegovoj mranoj privlanosti kojoj je htela da se
odupre, ali nije mogla. Dok je sanjarila, seanja na njega borila su se s uspomenama
na Andreja.
Jednog jutra, dok je uivala u lepoti belih i crvenih latica, tri bledoruiasta pupolj
ka pojavila su joj se s unutranje strane neobeleenog runog zgloba. Sutradan, dok je
uivala u panji posluge koja ju je kupala, osetila je poznat plamtei dodir na listu.
Pogledala je i videla da joj se ispod samog kolena pojavila slika ptice u letu.
Madam Deno i gospoa u sivom jo nisu dolazile da uju njene utiske i ona je po
ela da prouava svaku svoju fiziku i psihiku reakciju u izolaciji.
Iako su se sluge briljivo starale da joj uvek bude udobno, ona je esto imala poriv
da otvori oi. Mnogo ee nego da su joj oi bile vezane. Moda zato to je na taj us
lov pristala potpuno svojevoljno. Nije bila liena vida, sama je odluila da ga se lii.
Zato je bilo mnogo tee odupreti se nagonu da gleda nego da je jednostavno pristala
da nosi povez. Meutim, s vremenom se navikla da muri kad joj to naloe. Na kraju
je osetila da su joj kapci teki i da ne bi mogla da ih podigne ak ni kad bi to poelela.
Onda joj je jednog jutra iznenada saopteno da ima slobodan dan i da e ubudue
povremeno moi da izlazi. Dozvolili su joj je da izae na sitnu kiu koja kao da je
uvek sipila nad Sijetlom.
Za tu priliku vratili su joj staru odeu. Sve morski vazduh istovremeno ju je
okrepljivao i omamljivao. Sada, kad je ponovo otvorila oi, sve joj je izgledalo sivo i
grad na prvi pogled nije delovao naroito privlano.
Nakon to je ovladala vetinom dobrovoljnog slepila, posle prve slobodne etnje po
kii, stigao je i prvi noni posetilac.
Vreme je sada delovalo besmisleno, ali Aurelija je imala utisak da su prole sedmi
ce otkako je poslednji put vodila ljubav s Andrejem i telo joj je nagonski reagovalo na
dodir vrste ruke koja se zavukla pod pokrivae i obujmila joj obe dojke, a onda joj
uvrnula bradavice. aka je onda krenula nanie namerno odugovlaei. Kad joj je ko
nano stigla do meunoja, Aurelija je bila natopljena sopstvenim sokovima. Bez
ikakvog podsticaja odmah je iroko razmaknula noge.
Jedan prst je skliznuo u nju i neije visoko telo se pribilo uz njeno. To nije bio An
drej. Ovaj mukarac je bio vitkiji i bez ijedne malje. Drugaije je mirisao. Oseao se
na sve duvanski dim prikriven mentolom. Batina mu je bila dugaka, tanka i tako
nabrekla da je pulsirala. Kad je Aurelija obavila aku oko nje kako bi mu dodirom
umanjila napetost, uinilo joj se da pod prstima osea kako mu kuca srce.
142
 Bio je spor i nean. Moda je znao da je prvi od mnogih neznanaca koji e posetiti
tu sobu u sklopu njene obuke. Kad su im se tela spojila, uskladili su se tako lako, kao
talas koji se vraa u more, kao da su vodili ljubav mnogo puta pre toga.
On je sve vreme utao. Njegova dela su govorila umesto njega.
Bio je prvi od mnogih mukaraca i ena koji su je jebali izmeu staklenih zidova
sobe za obuku u seditu Mree.
Sledee noi pohodila su je tri ljubavnika jedan za drugim, a no nakon toga u
njen krevet je dola grupa mukaraca. Strgnuli su prekrivae s njenog usnulog tela,
zadigli joj spavaicu i tako brzo uli u nju da joj je prvi prodor delovao kao deo sna.
Skoro nagonski je otvorila oi kad je neko pritisnuo prekida i svetlost joj zapljusnula
oi. Ipak je uspela da ih dri zatvorene kako joj je bilo naloeno. Zbog toga nije bila
sigurna koliko je mukaraca u njenom krevetu, trojica, etvorica, petorica, moda ak
i vie. Oseala je samo gomilu ruku, nogu i mukih udova, prste koji su je milovali,
poudno grabili ili vukli za kosu, gurali joj u usta ukruen penis ili joj razmicali bedra
kako bi napravili put sledeem.
Preputanje tolikom broju mukaraca da je koriste kako ele na Aureliju je delova
lo izuzetno oputajue. Posle toliko dana provedenih u kupanju, spavanju, tumaranju
ulicama Sijetla ili potkresivanju bonsaija, mozak joj je zapao u skoro trajno stanje
oputenosti, tako da joj nije bilo nimalo udno to je sada uzima toliko mukaraca.
Nije morala da razmilja ni o emu, ak ni o tome kako bi trebalo da se namesti.
Mukarci i ene koji su joj dolazili u postelju jednostavno su upravljali njome kao da
je beivotna lutka koja slui iskljuivo da njima prui zadovoljstvo.
Osloboena mentalnih okova, Aurelija je ivela kroz svoje nervne zavretke. Svako
trljanje tue koe o njenu, svako vrsto stiskanje njenih bradavica, svako nabijanje
kite koja je klizila u nju i ispunjavala je do kraja, delovali su joj desetostruko monije
od bilo ega to je dotad iskusila. Onaj stari ivot joj je sada delovao daleko. Sada se
vreme delilo na ono pre njenog susreta sa Balom i ono posle njega.
Kad joj je jedan mukarac neno zabacio glavu i pomogao joj da popije gutljaj
vode iz ae, inilo joj se da osea svaku kapljicu koja joj se kao biser sputa niz jezik,
a onda klizi niz grlo. Isti mukarac neno ju je ponovo poloio na krevet, zagnjurio
lice u njeno meunoje i poeo da joj sisa klitoris. Lizao ga je, uvrtao i arao jezikom
dovodei je do ludila. Kad je svrila, sve tetovae na telu odjednom su joj tako snano
buknule i oivele da se inilo kako ona i nema drugu svrhu osim da poslui kao pod
loga za sloene are iscrtane na koi.
Kad su konano otili, pala je u dubok i zadovoljan san. Dola je sebi tek pred svi
tanje. Kada se pribrala, osetila je strah, krivicu i stid.
Svetla u pagodi bletala su poput ref lektora, dok je vrt bio u mrklom mraku. Aure
lija je znala da je svako ko se naao u blizini mogao da vidi njena nona orgijanja.
Da li je Andrej gledao? Ako jeste, ta je video? Nezvane slike iskrsavale su joj pred
oima. Zamiljala je da je bila na njegovom mestu i da posmatra sopstveno telo. Lice
143
joj je zrailo od sladostraa dok su se u njoj smenjivala koplja njenih ljubavnika.
Usne su joj se iroko razmakle kad je svrila glasno vritei. Poletno se podavala tim
mukarcima dozvoljavajui im da ine s njom ta im je volja. Poudno se izvijala pod
njima, kao da izvodi ivotinjski ljubavni ples, pomaui im da to lake prodru u nju.
I telo joj se promenilo. Sada je i na nogama i na rukama imala tanke tetovirane
lanie. Niz finih, belih bisera ukraavao joj je uzan struk. ak i kad bi iz glave mogla
da izbrie razuzdane igrarije kojima se preputala, ne bi mogla da ih izbrie s tela. Iz
gleda da je Bal na njenoj koi oslikavao svoje remek-delo.
Konano, kao da je osetila promenu u njenom stavu i brz rast njenog samopouzda
nja, pojavila se jedna od njenih tutorki.
Bila je to gospoa u sivom. Poto nesnosno dugo ni sa kim nije imala prilike da
razgovara, Aurelija je otvorila duu toj bezimenoj eni koja je ukoeno sedela nas
pram nje, paljivo zapisujui u utu belenicu svaku njenu re.
- Nikad se ne stidi poude - na kraju joj je rekla tutorka. - Stidi se samo nasilja.
Gospoa u sivom nije dalje obrazlagala tu svoju izjavu, niti je pruila bilo kakvo
dodatno objanjenje ili savet, ali su njene rei umirile Aureliju.
Kad je razmislila o svemu, ustanovila je da noi koje je provela s drugim ljubavni
cima nisu umanjile duboku enju za Andrejem, niti su umanjile udnju za njim. Mo
da e moi da pripada i Balu i Andreju. A opet, nije mogla da zaboravi tugu na nje
govom licu dok joj je objanjavao da je nee obuavati on, ve drugi.
Vie od svega elela je da ga zagrli i kae mu da uprkos svemu to je moda video,
njeno srce pripada samo njemu. Jedino to ju je teilo bila je svest o tome da je njegov
dolazak u njenu postelju neminovan, u skladu s dogovorom koji su sklopili s Mreom.
Doao je sledee noi i tucao je kao opsednut.
Aurelija je osetila njegov vreo dah kad su im se usne spojile i odmah ga je prepoz
nala. Tetovirano srce na grudima zabolelo ju je im joj je priao, kao da ga je njeno
telo prepoznalo po pokretima, koracima i disanju pre nego to su se i dodirnuli.
- Doao si - kazala je.
- Da - proaptao je. - Doao sam. - Glas mu je bio promukao od tuge i poude, ali
nije govorio o tome kako se osea. Ona je to osetila kad ju je podigao i odneo je do
oboda sobe. Tu ju je jebao prislonjenu uz staklo tako da su svi pripadnici Mree koji
su hteli mogli da vide kako Andrej uzima Aureliju.
Drao ju je tako vrsto da se u njegovom stisku oseala zarobljeno kao u zatvoru u
kom bi zauvek rado ostala. Dok se zarivao u nju svom silinom, belezi na njenom telu
blistali su tako jarko da je imala utisak kako e sagoreti od silne udnje za njim. ini
lo joj se da e ih oboje progutati plamen poude i od njih ostati samo pepeo.
Probudila se pre svitanja i videla da je on ve otiao, ba kao i prethodnog puta.
Sada je Aurelija shvatila zato je njena majka pobegla.
Sve to je bilo previe za jednog oveka. U njenom siunom telu bilo je dovoljno
poude za itavu armiju. To e je unititi.
144
 Nije mogla to da izdri. Ali morala je, i izdrae.
Sve to vreme vreme ju je odravala pomisao na Andreja; sama injenica da on pos
toji bila je dragocena, on je bio konano odredite njenog putovanja, smisao njene
obuke.
* * *
Sunce se tek pomaljalo na obzorju i obasjavalo vrt Mree. Sluge koje je kupaju nee
doi najmanje jo sat vremena. Aurelija je znala da vie nee moi ni da trene. Zato je
zbacila prekrivae i potraila svoje stvari. Kad je nala rezervnu etkicu za zube, spus
tila se na kolena i poela da riba beli pod pagode.
U sobi se nije ulo nita osim kupanja vode sa etkice i neumornog struganja eki
nja o kamen. Iako su je kolena zabolela, uivala je u ritmu jednostavnih pokreta dok
je prevlaila etkicom napred-nazad. Ubrzo je postala svesna svakog pojedinanog te
lesnog nadraaja; istezanja i skupljanja miia, vode na koi, pripijanja pamune blu
ze uz grudi.
Pratio ju je udan oseaj da ona stara Aurelija vie ne postoji. Kao da je s poet
kom obuke u Mrei zbacila svoju kou, svoj identitet i postala samo telo od krvi, mesa
i kostiju, ponekad sposobno da misli i osea, ali onako kako mu drugi nalau. Ta po
misao je delovala oslobaajue i ona napetost koja ju je muila kad se probudila po
pustila je tokom fizikog rada.
Prvi put je uivala to vie, jednostavno, ne mora da brine ta e da radi. Kad je to
shvatila, procvetala je jo jedna tetovaa. Bubamara crvenih i crnih krila na vrhu pr
sta.
Te veeri, posle lakog obroka koji se sastojao od neega nalik na sok od paradajza i
podsetio Aureliju na rotiljanje pored mora u topla popodneva, madam Deno joj je
ula u sobu i saoptila joj da je spremna.
Aurelija nije pitala za ta. Nije joj bilo vano.
Sutradan je njeno kupanje trajalo due nego obino. Poto su je oprali i obrisali, u
kou su joj utrljali miriljavo ulje. Kad god bi se pomerila, osetila bi blag miris sops
tvenog tela. irila je slatku aromu leta, meavinu svee isceenog limuna i latica rui
aste rue. Briljivo su je oeljali. Nisu je obukli i Aurelija je nestrpljivo ekala zvec
kanje nakita i dodir brijaa na ono malo stidnih dlaka koje su joj preostale otkako se
poslednji put obrijala pred dolazak ovamo, ali nita se nije desilo. Golu i sklopljenih
oiju izveli su je kroz staklena vrata u vrt.
Trava je bila meka i vlana i Aureliji se inilo da osea svaku vlat kako joj miluje
tabane. Nasmeila se dok joj je neni povetarac mrsio kosu i nije zastala da vrati od
begle pramenove koji su joj pali na oi. Poto nije mogla da vidi, nije bila sigurna ko
liko je ljudi oko nje, ali verovala je da je vode u sredite male grupe. Osetila je tihe
udahe i izdahe i povremeno ula apate.
Osetila je i slab, ali jasan miris nara.

145
 Taj miris je na nju delovao kao zvono na Pavlovljevog psa. Aureliji je zastao dah.
Svaka elija u njenom telu oivela je od elje. Tetovaa iznad njenog srca zaarila se
jo jasnijim sjajem. Celo telo joj je zadrhtalo, ali neposredno pre nego to ju je prodr
mao silovit orgazam, neko je rekao:
- Stani.
Zaustavila se. Aurelija nije znala da li je sama spreila vrhunac, ili je taj glas imao
mo da plamen njenog uzbuenja ugasi kao kota hladne vode. Njena i njegova mo
stopile su se u jedinstvenu silu.
Prepoznala ga je. Bio je to Valter.
- Spusti se na kolena.
Aurelija je posluala. Osetila je vlanu zemlju na nogama. Osetila je nalet hladnog
vazduha kad joj je Valter priao i nadneo se nad nju.
Spustio je topli dlan na njen obraz. Onda ga je odmakao i skoro neosetno strujanje
vazduha prelo joj je preko lica dok je podizao ruku.
Ne razmiljajui, Aurelija se pripremila za ono to dolazi, ali ipak je iznenaeno
uzdahnula kad joj se Valterova aka snano spustila na obraz. Oduprla se elji da trep
ne i prepustila se pritisku njegovih prstiju, koji su joj se sada neno utisnuli u kou.
ula je otro siktanje u gomili. Andrej? Gleda li on ovo?
Misli su joj kao mehurii polako izbile na povrinu. Shvatila je da je amar nije bo
leo. Niti je osetila nagon da podigne ruku i zatiti se. Verovala je Valteru. Verovala je
svima njima.
Tu se oseala bezbedno. Posle tog saznanja jo vie se opustila. Aurelija je potonula
u zemlju. Dozvolila je vlatima trave na kojima je kleala da preuzmu ne samo teinu
njenog tela ve i breme njenih misli, kao i svih preostalih briga koje su je opsedale
dok se Valter kretao oko nje.
- Ustani - naloio joj je. Aurelija se podigla na noge skoro pre nego to je on izgo
vorio te rei, kao da su ak i njeni udovi bili eljni da udovolje njegovim zahtevima.
Potom su joj podigli ruke iznad glave i vezali ih oko runih zglobova, a potom joj spu
tali i noge u glenjevima.
Vrhovi neijih prstiju, Aurelija je verovala da su Valterovi, neno su joj preli od
glenjeva, uz listove, preko unutranje strane kolena, sve do meke koe bedara. Telo
joj je reagovalo na njegov dodir te joj se u ustima, kako se pribliavao njenom otvoru,
sve vie nakupljala pljuvaka. Nije uao u nju, iako se Aurelija napinjala i vukla niti
kojima je bila sputana oko glenjeva kako bi pokazala da to eli. Iz asa u as je bivala
sve uspaljenija i udela je za blaenim pranjenjem koje sledi nakon ispunjavanja.
Pranjenje koje je usledilo Aurelija nikad dotad nije iskusila.
Vazduh je ponovo prostrujao kad je Valter podigao ruku. Meutim, ovog puta na
nju se nije obruila njegova ruka ve neto drugo, istovremeno i tvrdo i meko. S tupim
udarom joj se spustilo na zadnjicu, a onda na lea, pa izmeu lopatica. Sa svakim
udarcem i uzdahom oseala je kako se sve vie udaljava od starog ivota, kako svaka
146
veza s njim nestaje s parom osloboenom prilikom izdisaja. Svaki udarac je bio jai
od onog prethodnog. Kad je Valterov bi poslednji put pao s monim praskom, Aureli
ja se celim telom izvila i jauknula.
Sve njene misli i uspomene su otplovile i Aurelija nije znala ni za ta drugo osim
za ono to joj se trenutno deava.
Oseala je neverovatnu lakou, kao da joj telo lebdi u vazduhu, potpuno nesputa
no.
- Da - rekao je Valter s primesom zadovoljstva u glasu. - Sad.
Spustio joj je ake na vrat i nalet vreline i snage grunuo je kroz Aurelijino telo po
put eksplozije koja je poela u stopalima i zaustavila se na vrhovima Valterovih prsti
ju. Poto nije imala kuda da izae, nastavila je da joj gori pod koom uz snano pulsi
ranje i izbijanje novih tetovaa.
Nije bila vezana i odmah se sruila na zemlju. Andrej se istog trena naao kraj nje.
Aurelija je i dalje murila, kao to joj je nareeno, ali prepoznala ga je kao obino, po
dodiru, mirisu, nainu na koji ju je drao u naruju i ljuljao je, upijajui sav njen bol i
zbunjenost snagom zagrljaja.
Aurelija nije morala da se ogleda da bi znala ta se dogodilo. Kad je to uinila, nije
se iznenadila ugledavi jo jednu tetovau, ovog puta oko grla.
Oznaka je podseala na debeo gvozden lanac ukraen siunim belim i crvenim la
ticama poput onih na njenom bonsaiju. Shvatila je da je upoznala mo bola i taku u
kojoj se bol ukrta s uitkom.
* * *
Spavala je kao beba, a kad se probudila, madam Deno je sedela na svom uobiajenom
mestu u podnoju kreveta, s belenicom i olovkom u rukama, spremna da zabelei
Aurelijine misli, kao da je sve to samo deo nekog naunog istraivanja.
Tog jutra niko nije doao da je okupa, shvatila je Aurelija. Osim ako je nisu okupa
li dok je spavala. Podigla je ruku do nozdrva i onjuila. I dalje se blago oseala na mi
riljavo ulje koje su joj jue utrljali u kou. To znai da je vie nee opsluivati svakog
dana.
- Je li gotovo? - upitala je Aurelija. - Jesam li prola obuku?
- Ne - odgovorila je madam Deno. - Tek si poela.
Aurelija je klimnula glavom. Odavno je svoju sudbinu prepustila Balu. Nije bilo
vano ni sta je sledee, ni koliko e to trajati. Ona je gospodarica i uradie to.
Prinela je ruku vratu. Dodirnula je mesto gde joj je gvozdena ogrlica sa cvetnim
vencem okruivala grlo.
- Znai li to da pripadam Valteru? - upitala je. Otkako se povezala s Balom i njego
vim osobljem, videla je mnogo mukaraca i ena s razliitim ogrlicama, izmeu osta
log i Valterove lutke s one izlobe. Naravno, ona tada nije znala ta ogrlica predstav
lja. Nije znala da jc to znak pripadnosti koji potinjeni dobrovoljno nosi i da predstav

147
lja ogroman teret odgovornosti za onog ko dominira u toj vezi.
- Ne - odgovorila je madam Deno - ne pripada Valteru. Niti bilo kome. Ti pripada
Balu. Ogrlica ukazuje na to da si se potpuno predala svom pozivu i prihvatila svoje
odgovornosti. Pokazuje da si prihvatila svoju sudbinu. Sada pripada Balu, Aurelija.
- Moe li ova ogrlica da se skine kao i svaka druga?
- To nije obina ogrlica, naravno. Ona je deo tvoje koe.
- Madam Deno se zaueno osmehnula kao da ju je Aurelija pitala neto besmisle
no. - Nikad nee moi da izbrie Bal iz svog ivota, Aurelija, ali ovo e trajati samo
onoliko koliko ti eli. Ogrlicu niko ne moe da nosi protiv svoje volje. Prizvana je iz
nutra. Nije ti nametnuta. Da, ako eli, moe od svega da odustane. Gvozdeni lanac
je znak tvoje dobrovoljne predaje, ne tvog zatoenitva.
Aurelija je klimunla glavom.
- ta sada sledi? - Izleavanje u krevetu joj je bilo udno. Ve se bila navikla na fi
ziki rad i izvravanje zadataka. Oseala se nelagodno kad je bila dokona.
- Sad mora nauiti da nareuje.
Naravno, razmiljala je Aurelija. Sad kad nosi ogrlicu kao znak za potinjavanje,
sigurno je na nju doao red da gospodari.
Madam Deno ja zavukla ruku u dep svoje duge haljine i izvadila mesingano
zvonce u obliku glave kineskog zmaja. Jezik zmaja bio je ujedno bat zvona. Proizvo
dio je najlepi zvuk koji je Aurelija dotad ula. Podseao je na dobovanje kinih kapi
o vodu.
Za samo nekoliko minuta pojavio se mladi oborenog pogleda i odmah pao na ko
lena. Madam Deno je dala znak Aureliji da ustane i prie mu. Ona je to uinila s ra
doznalou.
Bio je go do pojasa. Onako pogurenom jasno su mu se videli snani miii leda i
ramena prekriveni zategnutom, preplanulom koom. Ispod struka je bio umotan u
belo platno nalik lepravoj suknji, poput kratke toge. Bio je bos.
Uprkos podreenom poloaju, u njemu se jasno videla mo koja nije bila isto fi
zika. Zraio je snagom u kojoj nije bilo nimalo slabosti. Njegovo ponaanje podsea
lo je na dranje vojnika koji klei pred vladarem.
Stojei pred njim, neokupana, bosonoga, i dalje u spavaici, Aurelija se nikad nije
oseala tako siuno i budalasto. Oajniki je elela da mladi ustane.
Pomisao da dominira nad nekim nije joj bila odbojna, iako nije mogla da se zamisli
kako nekom nanosi bol, to se ponekad podrazumevalo. ak i kad se zamiljala u ulo
zi domine, u mati je svoju volju uvek nametala nekom slabijem od sebe, bilo fiziki,
bilo duhovno.
Videla je sluge i robove na Balu. Niko od njih nije izgledao kao ovaj mladi. Oni su
delovali slabo, kako telesno, tako i duhovno. Ti ljudi su u obinom ivotu bili fabriki
radnici, istai, potari, ili se bavili nekim drugim, slinim poslom koji nije zahtevao
samostalnost ve praenje uputstava. Aurelija bi lako mogla da nareuje nekom od
148
njih, ali nije bila sigurna da bi mogla tako da se ophodi prema mladiu koji klei pred
njom.
Nakaljala se i pogledala madam Deno oekujui da joj ova pokae ta se od nje
sada oekuje.
- On eka tvoja nareenja - rekla je madam Deno.
Aurelija je ponovo pogledala u leda oveka na kolenima. Odjednom je osetila na
gon da mu prede prstima preko lea.
- Mogu li da te dodirnem? - upitala je.
- Da, gospodarice - odgovorio je ne podiui pogled. Njegov glas joj je bio poznat.
Jedno seanje se borilo da izbije na povrinu, poput ronioca koji izranja da bi udah
nuo. Poznavala ga je odnekud.
Aurelija mu je vrhovima prstiju prela preko koe, kao da bi opipavajui mu miie
mogla da otkrije i njegov identitet. On je zadrhtao od njenog dodira, a ta reakcija po
krenula je talas uzbuenja u Aureliji. Provukla mu je prste kroz tamnoplavu kosu, a
onda preko vilice. Na kraju ga je uhvatila za bradu i podigla mu glavu kako bi ga po
gledala u oi.
Onda se setila. - Persefoni - proaptala je. - Pi-Dej.
- Stojim vam na usluzi, gospodarice - odgovorio je sa irokim osmehom.
Kad ga je poslednji put videla, bio je obuen kao Petar Pan i drao se za ruke sa Siv
na zabavi u bristolskoj kapeli, malo pre nego to je prvi put vodila ljubav s Andrejem.
Kad se setila Siv, Aurelija je osetila krivicu. Nedostajala joj je prijateljica. Kad postane
gospodarica Bala, hoe li moi ponovo da je ima uza se?
- Ti si veza izmeu Mree i vaara? - upitala ga je.
Klimnuo je glavom. Aurelija ga je i dalje drala za vilicu i kad je pomerio glavu,
njegova brada joj je oeala vrhove prstiju. Dlake su tek bile poele da rastu, pa je is
tovremeno osetila mekou i bockanje.
- Obrij se - rekla mu je. - Hou da stalno bude obrijan.
Kad je izdala tu prvu, jednostavnu naredbu, srce joj je zakucalo bre. Drhtala je, ali
trudila se da to ne pokae. Izdavanje naredbe bilo je izuzetno uzbudljivo jer je Aureliji
delovalo kao neto zabranjeno, ali iz istog razloga bilo je i veoma zastraujue.
Uzdahnula je s olakanjem poto je on odmah ustao i otiao do kupatila. Kleknuo
je i poeo da se umiva.
Madam Deno joj je prila.
- Morae da mu obezbedi brija - proaptala je Aureliji na uvo. Aurelija je pocr
venela kad je shvatila svoju greku. Kleknula je i pretraila pregradu veto skrivenu
ispod futona u kojoj je drala line stvari. Unutra je nala nov brija i depno ogleda
lo. Dala ih je Pi-Deju najautoritativnije to je mogla.
- Pa - suvo je rekla madam Deno - izgleda da se snalazi.
Aurelija ju je ispratila do vrata.
- Stani - tiho je prosiktala u pokuaju da od Pi-Deja sakrije koliko joj je sve to
149
strano. - ta da radim s njim?
- To sama treba da shvati. Valter e ti pomoi oko finijih detalja.
Aurelija je imala toliko pitanja, ali madam Deno je ve bila izala. Duga tamnopla
va haljina od baruna lelujala joj je oko glenjeva dok je kao dete skakutala preko ka
menom poploane staze od pagode do kancelarija Mree.
Aurelija je uzdahnula i pokuala da otera brige koje su je opsedale i posveti se za
datku koji je bio pred njom. Iako joj jc isprva bilo teko da se pomiri s primanjem na
reenja od drugih i da zaista nae mir u potinjavanju, ve su joj nedostajale lakoa i
oputenost koje su dolazile s jednostavnim praenjem uputstava.
Pi-Dej je i dalje kleao na tvrdom kamenom podu i prelazio iletom preko sad ve
glatkog lica, iako su ga kolena sigurno bolela. Uhvatila ga je za runi zglob da bi ga
zaustavila.
- Ustani - rekla je.
Pi-Dej je odmah posluao. Dok je ustajao, nonim prstima je zakaio kraj svoje
toge i ona mu je s bokova spala na stopala. Sada je bio potpuno nag pred njom. Sag
nuo se da je podigne.
- Ne - otro je kazala Aurelija. - Ostavi to.
On se ponovo uspravio, ali je ovog puta u njegovim pokretima bilo manje sigur
nosti. Bilo mu je nelagodno to je ostao go.
Primetivi crvenilo koje mu je oblilo obraze, Aurelija je nepomino stala, provoka
tivno rairivi noge, kao to je esto radila Siv u svom najagresivnijem izdanju. Onda
ga je polako odmerila od glave do pete.
Bio je nii, malo vitkiji i mnogo miiaviji od Andreja. Imao je iroka ramena,
uzak struk i snane butine. Sve su to bili rezultati redovnog vebanja.
Pi-Dej nije imao savreno telo manekena kao Tristan, niti Andrejevu impozantu
visinu i masivnost, ali bilo je neeg veoma privlanog i uzbudljivog u tom neskladu.
Dok su mu obrazi postajali sve rumeniji pod njenim ispitivakim pogledom, poeo je
da mu se die. Aurelija je pratila njegovu erekciju. Kita mu je bila glatka i duga. tra
la mu je pod otrim uglom kao da ima sopstvenu volju i odbija da se povinuje njego
vim eljama.
to je njemu bilo nelagodnije, to mu je kita bila tvra. Aurelija je iskoristila tu za
nimljivu slabost. Naterala ga je da krui po sobi i posmatrala kako mu kita i muda po
skakuju sa svakim korakom.
Meutim, ta igra uskoro joj je dosadila te mu je naredila da stane i okrene se pre
ma zidu dok se ona kupala. Onda je obukla najraskoniju odeu koju je uspela da
nae na pokretnom garderoberu to se preko noi pojavio nakon to je dobila zadatak
da se sama oblai.
Odabrala je tamnocrvenu providnu haljinu do glenjeva, vezanu samo na jednom
mestu ispod grudi, koja se irila otkrivajui njene obline dok je hodala. U toj haljini
Aurelija se oseala i kao kraljica i kao zavodnica. Taj oseaj je brzo nestao kad se
150
okrenula od pokretnog garderobera i videla Pi-Dejeva lea. Setila se da je privreme
no, bar do kraja toga dana, bila zaduena da se stara o njemu. Moda e to trajati i
due. Nije imala pojma ta da radi s njim, pa se vratila onome od ega je poela.
Tako je Aurelijina spoznaja dominacije poela isto onako kako je poelo upoznava
nje s potinjavanjem. Od bonsaija.
Objasnila mu je kako da se stara o biljci onako kako je Florens objasnila njoj pre
mnogo nedelja. Onda ga je ostavila da se zabavi time i smiljala sledei zadatak.
Laknulo joj je kad je Valter stigao tog popodneva. Pi-Dej je bio zauzet potkresiva
njem ivice u vrtu, a Aurelija se odmarala u svojoj stolici na rasklapanje ispred pago
de i nadgledala ga. Onda je videla kako k njoj kroz vrt ide stariji ovek.
Pratila su ga dvojica pomonika. Jedan od njih ga je vrsto drao za lakat vodei
ga, a drugi je u rukama imao velike kofere. Aurelija je tada prvi put primetila Valtero
vu nemo i taj prizor ju je zaprepastio.
- Zdravo, gospodarice - rekao je Aureliji kad joj je priao dovoljno blizu da ga ona
uje. Tim pozdravom je pre pokazao da joj priznaje status nego da joj se potinjava.
Iako mu je trebala pomo da proe kroz vrt, sada se inilo da odlino zna gde se ona
nalazi i u kom joj je poloaju telo. Nain na koji je uspeo da uhvati njen pogled svo
jim slepim zenicama bio je uznemiruju.
Njegovi pomonici brzo su uli u staklenu sobu i poeli struno i brzo da postavlja
ju niz razliitih sprava. Neke od njih Aurelija je videla prvi put, a za neke je bila si
gurna da ih je osetila na svojoj koi. Ali tada je murila i nije bila sasvim sigurna kak
ve su sprave primenjivali na njoj.
Namestili su sto s mekom podlogom, slian klupi za masiranje, ali s dodatnim ni
im delom za kolena. Na jednoj klupi sa strane nalazili su se batina, bievi raznih du
ina i od razliitih materijala, kone lisice, svenjevi konopca u boji, tipaljke za bra
davice i drugi predmeti za koje nije bila sasvim sigurna emu slue.
Aurelija je naredila Pi-Deju da se okupa. Gledala je kako mu se topla voda sliva
preko udova. Kapljice su mu curile niz lopatice i ona je osetila elju da mu uzme sun
er iz ruke i pree njime preko njegovog tela.
Zaustavila se ne znajui pravila u takvim okolnostima. Moe li da slui i dominira
u isto vreme? Da li je in dominacije nad nekim ujedno i sluenje jer potinjeni ve
oma esto uivaju u svom poloaju? Da li je mogue da u isto vreme bude i domi
nantna i potinjena? Moda nee ni morati da bira, ve e jednostavno igrati ulogu
koja joj odgovara? Aurelija nije bila sigurna i to je vie razmiljala o tome, to je vie
bila zbunjena. Odloila je pitanja za sledei razgovor s nekom od svojih tutorki.
- Ustani - rekla je Aurelija Pi-Deju kad se okupao i obrisao. Trudila se da bude
hladna, ali to je delovalo neprirodno. Zbog oblika klupe mladi je morao da razmakne
noge i izdigne zadnjicu, tako da je Aurelija jasno videla kako mu kita i muda vise iz
meu butina kao zrelo voe s drveta.
Valter je na mladievom telu pokazao svoju vetinu poevi od blagog bievanja.
151
Malo kasnije, preao je na osnovne naine korienja konopca. Aurelija je sa zanima
njem pratila Pi-Dejeve reakcije na ono to mu se deava i kako se napinje i oputa u
zavisnosti od nadraaja. Primeivala je fine razlike u zvucima koje je isputao. Razaz
navala je stenjanje izazvano uivanjem od onog izazvanog bolom.
To je bio prvi od mnogih asova tehnike obuke s Valterom. Aurelijin um je ve
bio uveban da s lakoom potone u zanos, to se deavalo kad god bi izvravala zada
tak u kojem je bila potinjena. Iznenadila se kad je shvatila da maui biem, udaraju
i batinom i kapljui vosak po Pi-Dejevom telu postie isti uinak. Kad se poigravala
njime, bila je izuzetno usredsreena, ali je, istovremeno, zapadala u pravo bunilo uit
ka. Ostala bi dovoljno pribrana da ga napali, ali da ga ne povredi.
On je nou spavao u podnoju futona kao pas i Aurelija je ustanovila da je nepri
jatnost koju je isprva oseala u njegovom drutvu nestala. Zamenio ju je zatitniki
poriv i spokojstvo u PiDejevoj blizini. Mnoge veeri je provela milujui ga po glavi
kao to bi milovala ivotinju sklupanu kraj svojih nogu. Kad god bi na nekoliko sati
otila da razbistri misli i uiva u kinim ulicama Sijetla, po povratku bi ga zatekla
tamo gde ga je ostavila.
Kad je iskusila i to zadovoljstvo, vratili su se njeni noni ljubavnici. Ovog puta su
je tucali pred Pi-Dejem, kom je bilo zabranjeno da uestvuje. Bio je primoran da gle
da kako razni mukarci i ene pune sve Aurelijine otvore naizmenino dok je ne bi os
tavili da se gri od orgazama, koji su bili jai kad je znala da je neko gleda. Kao da se
njena napaljenost desetostruko pojaavala kad su njene protivrene elje za dominaci
jom i potinjavanjem bile zadovoljavane u isto vreme.
Pi-Dej joj je skrenuo panju da joj se na leima pojavio par zmajskih krila. Poi
njala su od kime i irila se preko lopatica kao da su prava.
U pagodi nije bilo ogledala, osim ogledalceta koje je Pi-Dej koristio dok se brijao,
tako da je Aurelija mogla da uoi samo one tetovae koje su joj bile u vidnom polju.
Pomislila je da od madam Deno ili od gospode u sivom zatrai veliko ogledalo kad joj
sledei put budu dole u posetu. Ali za tim nije bilo potrebe. Kao da mogu da joj ita
ju misli, sutradan ujutru, na korak od futona, postavljeno je veliko ogledalo.
Ovo je njena obuka, pomislila je dok je posmatrala Pi-Deja kako se brije, to je ra
dio dvaput dnevno kako bi mu lice uvek bilo glatko za nju. Da li je ovo i dalje obuka?
Ili joj se ivot pretvorio u beskrajan niz snoaja? Dokad e dane provoditi u staklenom
zatvoru u japanskom vrtu?

152
 Novi Zeland 1964.
Moana je uvek bila dete mora.
To je bilo jedino to je nasledila od svojih roditelja, koji su u zimu 1947. iz Londona
emigrirali na Novi Zeland. Iako ona u to vreme jo nije bila roena, kasnije su govori
li da je Moanina ljubav prema vodi plod tih est nedelja provedenih na Rangitati.
Vei deo plovidbe provela je plutajui nemirnim vodama u stomaku svoje majke, koja
je dobar deo dugog putovanja povraala zbog morske bolesti i jutarnjih munina.
Otac joj je tokom putovanja pijan pao u more i udavio se.
Iskrcali su se u Ouklandu, gde su i ostali. Poto je doputovala tako daleko i usput
ostala udovica, njena majka je odbila da ide dalje. Moana je roena osam meseci kas
nije i, mada nije imala ni kapi maorske krvi, ime je dobila po njihovoj rei za okean.
im je dovoljno odrasla, upisali su je u jedan katoliki internat. Majka ju je poseiva
la jednom sedmino, ali kad god bi se videle, Moana je videla samo enu koja ju je
napustila, a njena majka je videla samo talase koji su joj odneli mua.
Za Bal je prvi put ula od Iris.
Upoznale su se kao sedmogodinjakinje, na prieu. Nakon to je otvorila usta i
progutala suvu koru koju joj je dao svetenik u odori, Moana je kroz svoj beli veo
ugledala Iris kako provlai prste kroz svetu vodicu pre nego to ju je jedan od akona
odvukao odatle. Moana se izdvojila iz reda postrojenih devojaka koje su ekale da ih
vrate meu zidine internata i potrala za devojicom koja se drznula da dirne neto
to nije smela. Uspela je da je uhvati za ruku pre nego to je i samu Moanu odvukao
neko od odraslih. Kad su se dodirnule, sveta vodica se prenela sa Iris na Moanu. Mo
ana je drala ruku odmaknutu od tela kako ne bi obrisala dragocene kapljice, ali ak
ni sveta vodica nije bila otporna na isparava nje.
Sledee nedelje su se upoznale. Od toga dana Moana se radovala nedeljama. To je
njene staratelje navelo da se ponadaju kako je udna devojica koja dotad nije poka
zala ni trunicu pobonosti konano nala utehu u Bogu.
Moana utehu nije pronala u Bogu, ali pronala ju je u svojoj prijateljici Iris. Uspe
vale su da ukradu zajednike trenutke izmeu pevanja psalama ili u mranim niama
gde je trebalo da se ispovedaju.
Kad joj je bilo sedamnaest godina, Moanu su nezvanino usvojili Irisini roditelji
nakon to je njena majka iznenada umrla od sranog udara. Za sobom nije ostavila
nikakav novac za kolarinu i Moana je tako postala deo Irisine porodice.

153
 Pod izgovorom da treba da idu na asove muzike i da prave drutvo starici, Moana
i Iris su vikendom poseivale Irisinu babu Doan u Pihi. Tamo ih je u svom novom
plimutu valijant s hromiranim branicima vozio Irisin otac. Dok god je bilo prijema, s
radija su grmeli Rej Kolambas end invejders. Moana je uvek oseala sveinu na buti
nama dok je sedela na konim svetlosmeim seditima, stezala Irisinu ruku i trudila
se da zaustavi muninu. Letele su po zadnjem seditu dok su kola ubrzavala izlazei iz
otrih krivina. Put je bio oivien drveem i vodio je prema plai s peskom crnjim od
nonog neba i tako vrelim na suncu da je bilo skoro nemogue bosonog hodati po nje
mu.
Irisin otac je provodio popodneva ispijajui pivo s momcima u surferskom klubu, a
Moana i Iris su moljakale Doan da im pria o sebi.
Irisina baba nekad je nastupala u cirkusu u Londonu. Prialo se da ume da guta va
tru i izvodi neverovatne seksualne akrobacije.
Devojke su opinjeno sluale o njenim razvratnim dogodovtinama na zadnjem se
ditu luksuznih taksija kad bi tada dvadesetdvogodinja Doan poklekla pred udvara
njem mukaraca koji su dolazili da je gledaju.
Jednom im je rekla da jo uvek moe da podigne nogu preko glave. Onda je okret
no sela na klavirsku stolicu i pokazala im tu izuzetnu vetinu. Naboranom, mravom
rukom uhvatila se za levi list i prebacila nogu preko desnog ramena kao da su joj se
kukovi pomerali lako poput vrata na arkama.
Najvie su volele da sluaju prie o Balu, udnoj sveanosti koja se odrava samo
jednom godinje na razliitim mestima irom sveta. Doan im je rekla da je i sama
nekada uestvovala u njemu. Unajmila ju je jedna visoka, zgodna ena koja ju je e
kala u senkama ispred mjuzikhola Trokadero na Pikadiliju. Ta ena je imala kosu do
glenjeva. Poto je bila jarkoria, kosa joj je na prvi pogled izgledala kao da gori.
ena joj je unapred dala veliku svotu kako bi osigurala njenu diskreciju i doivotno
nastupanje samo jednom godinje. Od te veeri pa nadalje Doan je putovala s Balom.
Iris je bila sumnjiava, ali Moana je sluala pomno dok je starica opisivala zabavu
na parobrodu u Nju Orleansu, gde su zidovi goreli, a nisu izgarali, i gde je polovina
gostiju bila maskirana u buktinje. Opisala im je drugu proslavu odranu u jednoj vili
na Long Ajlendu u Njujorku, koja se od sumraka do svitanja odvijala u vodi. Gosti su
plivali od sobe do sobe maskirani u sirene i tropske ribe. Opisala im je i zabavu odra
nu u podzemnoj peini ispod jednog zamrznutog vodopada u Norvekoj, gde je grupa
plesaa od glave do pete bila prekrivena dijamantima. Zbog toga su izgledali kao sve
tlucave pahuljice koje se graciozno sputaju s blistave tavanice prekrivene stalaktiti
ma.
Doan se nije udavala, ali prestala je da uestvuje na Balu nakon to je zatrudnela
vodei ljubav pored ruinog buna s mukarcem kog je upoznala na jednoj batenskoj
zabavi. ivot putujue zabavljaice nije bio pogodan za gajenje deteta. Poto je Irisina
majka rasla u njenom stomaku, Doan je odluila da zapone novi ivot s iseljenicima
154
koji su emigrirali u daleke krajeve. Preselila se na Novi Zeland, gde je rodila dete, koje
e, neoekivano, izrasti u sasvim obinu enu. Jedino po emu se izdvajala od ostalih
bili su geni nasleeni od majke koje je ona prenela na svoju erku, Iris.
Ostala je u kontaktu s mnogima koji su nastavili da putuju i nastupaju na Balu. I
tako, neposredno pre Moaninog osamnaestog roendana, Doan je saznala da e Bal
uskoro stii na Novi Zeland.
- ta misli, jesu li one prie tane? - upitala je Iris Moanu te veeri.
- Od rei do rei - odgovorila je Moana sjajnih oiju od radosti zbog dolaska Bala.
Kad je poziv stigao, bio je na debelom belom kartonu sa zlatotiskom i velikim
okruglim peatom od voska. Doan je zatraila od Moane da otvori pozivnicu alei
se kako njeni artritini prsti nisu dorasli tom poduhvatu, iako su, koliko tog jutra, le
teli po dirkama klavira sa spretnou i brzinom nekog upola mlaeg od nje.
Moana je prevukla noktom preko papira, prelomila peat, podigla kovertu i zagle
dala je. Bila je meka i mirisala je na beli slez.
- Rt Reinga - tiho je izustila kad je izvukla pozivnicu i naglas je proitala. Moana je
kotrljala te rei po ustima kao blagoslov. Odavno je elela da poseti tu najseverniju
taku Severnog ostrva. Maori su ga nazivali Te Rerenga Vairua, mesto s kog se due
mrtvih sputaju na dno mora. Prialo se da se s vrha svetionika na kraju rta vidi linija
razdvajanja izmeu Tasmanovog mora na zapadu i Tihog okeana na istoku. Dve silne
vode tu su se sudarale u stalnom sukobu. Du puta se prostirala plaa duga sto pede
set kilometara, beskrajno prostranstvo iji se kraj nije nazirao golim okom.
- A ta e biti tema? - upitala je Doan, a njene svetle oi su zasijale od iekivanja.
- Dan mrtvih - odgovorila je Moana pogledavi pozivnicu. - Zar vam se ne ini da
je to pomalo uvrnuto?
- Nimalo - odgovorila je starica. - A ja to najbolje znam jer sam jednom nogom ve
u grobu. - Odluno je podigla naboranu ruku kako bi spreila devojke da protestuju. -
Smrt je samo jo jedan korak na ivotnom putu.
Te noi Moana i Iris leale su jedna pored druge u krevetu za jednu osobu u Irisi
noj sobi. Bile su u tronoj kui njenih roditelja u Nort oru. U nekom drugom ivotu
moda bi bile sestre, ali u ovom su postale jo prisnije.
Moana je tek pre nekoliko meseci shvatila daje zaljubljena u Iris. To nije bila obi
na ljubav. Bila je opsednuta njome i strahom da je moe izgubiti. Poto su obe zavrile
kolu i Iris se zaposlila kod mesnog prodavca automobila, udvarai su bili neizbeni.
To su uglavnom bili bogati, stariji mukarci koji su sebi mogli da priute kola. Moana
je povremeno sumnjala da se Iris dopada i njihovim enama. A kome se ne bi sviala
sa tom gustom, neukrotivom, tamnosmeom kosom u loknama koje su je uokvirivale
lice, s oima boje topljene okolade i vitkim glenjevima?
Iris je imala kao lutka okruglo i nevino lice, koje je privlaio ljude kao cvet pele.
Moana je sebe smatrala njenom suprotnou. Nije bila debela, ali bila je jae grae.
Njena smea kosa bila je beivotna i ravna, obrve preguste, a lice etvrtasto i neupad
155
ljivih crta. Izbegavala je ogledala jer je sebe doivljavala kao sasvim obinu devojku.
esto je alila to nije roena kao deak jer da jeste, ne bi morala da brine da li je
oeljana, niti da li joj je struk dovoljno vitak.
im je ula za Bal, poelela je da uestvuje i povede Iris sa sobom. Bilo je neeg
maginog u tome kako ga je Doan opisala. Moana je to oseala u kostima ba kao to
je stalno udela da bude u blizini okeana. Kad je otkrila da e Bal biti odran na rtu
Reinga, tamo gde se sreu dva mora, znala je da moraju otii.
Nije mogla nita da uini da i njih pozovu. Bar je tako mislila dok se u Doaninom
potanskom sanduetu nije pojavila jo jedna debela bela koverta. Ova je bila adresi
rana na Moanu Irving i Iris Lark. Moana ju je otvorila drhtavim rukama i ustanovila
da je starica pisala organizatorima Bala i preporuila da obema devojkama ponude
posao u kuhinji. Nijedna od njih nije bila naroita dobra kuvarica, ali Doan im je pri
likom njihovog sledeeg susreta rekla da to nije naroito bitno.
Sva hrana i pie pripremljeni na Balu nisu liili ni na ta to su njih dve ikad okusi
le ili e okusiti. Recepti su bili veoma egzotini i strogo uvana tajna. Njima dvema
preostaje obian fiziki rad: seckanje, ljutenje i meanje. Verovalo se da e svako jelo
biti proeto posebnim mirisom onoga ko ga bude pripremio. Organizatori Bala su zato
odabrali svega nekoliko vrhunskih kuvara da nadziru gotovljenje hrane. Sve drugo
kuhinjsko osoblje odabrano je na osnovu vibracije koju e verovatno preko jela prene
ti na goste. Traili su linosti osobene prirode, ponete dogaajem i snanim slados
traem. Starica je organizatorima prenela da Moana i Iris i te kako podobne za Bal,
svaka na svoj nain.
Poto su obezbedile pozivnice, sada im je preostajalo samo da stignu tamo. Doan
je odbila da prisustvuje. Izjavila je da su joj uspomene iz mladosti drae od bilo kak
vih mlakih zadovoljstava za koje bi njeno istroeno telo sada moglo biti sposobno.
Iris je ubedila oca da im pozajmi kola. Imala je malo iskustva na otvorenom dru
mu, ali nauila je da vozi zbog posla. U salonu automobila gde je radila povremeno je
morala da otvara i zatvara radnju te sklanja vozila izloena napolju u sigurnost salo
na.
Nisu imale pojma kakve kostime e zahtevati na Balu. Meutim, na osnovu svega
to je ula, Moana je pretpostavljala da izazovno kratke haljine jarkih boja kakve su
ona i Iris obino nosile na zabave nee biti dovoljne. Kratkom porukom koja je stigla
uz zvaninu pozivnicu obavetene su da e dobiti odgovarajuu odeu za rad u kuhi
nji. Pisalo je i da treba da obuku neto prikladnije kad zavre posao jer e posle toga
moi da se prikljue zabavi. Od njih se oekuje i da prisustvuju ceremoniji koja e se
odrati u svitanje.
* * *
Vonja je bila duga i spora. Iris je bila oprezna za volanom i svesna kakav bi pakao
nastao kod kue ako bi otetila oev ljubljeni valijant. Vozilo je bilo toliko prostrano a

156
ona toliko sitna da je jedva videla iznad volana i svako ko bi dolazio iz suprotnog
smera mogao bi da posumnja da kola nekim udom idu sama.
Na Moanaino insistiranje zaustavile su se zapadno od Kajtaje da se okupaju. Mo
ani nikad nije bila jasna svrha kupaih kostima. Uvek je elela da oseti pljuskanje sla
ne vode po celom telu, posebno po onim delovima koje je kupai kostim pokrivao. I
zato, im su prele preko dina nalik onim pustinjskim koje su ih delile od okeana,
svukla je bluzu preko glave ne trudei se ni da je raskopa. Onda je spustila suknju i
gaice do glenjeva, iskoraila i utnula ih u stranu. Potrala je pravo prema talasima
nimalo ne marei da li neki sluajni posmatra moe da je vidi golu. Iris je krenula
ubrzo posle nje, mada je ona prvo paljivo sloila svoju haljinu i uredno je prebacila
preko jednog naplavljenog drveta kako se ne bi izguvala i napunila peskom.
Moani je srce htelo da iskoi iz grudi kad je ugledala prijateljicu kako gola prilazi
vodi. Posmatrala je njene male grudi, blago zaobljene kukove i duge, vitke noge kao u
barske ptice. Bila je drugaija od veine potomaka prvih novozelandskih naseljenika,
koji su uglavnom bili krupne i vrste grae, krepki i naviknuti na fiziki rad. Krhkost
njene prijateljice u Moani je budila zatitniki nagon, ali i poudu. Kad je Iris ula u
vodu i nala se dovoljno blizu da dodirne Moanu, ova ju je uhvatila za ruku i privukla
je u zagrljaj. Njihova gola tela preplela su se u talasima. Smejale su se, praakale i lju
bile zapljuskivane slanim talasima dok ih hladnoa nije naterala da zaplivaju nazad
prema obali.
* * *
Kad su stigle do rta, ve je poelo da se smrkava. Nije bilo nijedne zgrade osim sveti
onika, a one nisu ni oekivale neko obino mesto za odravanje proslave. Doan im je
rekla da e nai Bal kad stignu tamo. Mesta odravanja Bala uvek su dizajnirana tako
da bi nepozvani mogli da prou pored njih ne primetivi ih. Ali niko kome je sueno
da bude deo Bala ne bi mogao da ga promai.
Moana je ula Bal pre nego to ga je videla. Kola je parkirala na travnjaku blizu
svetionika. im je izala iz kola i bosim stopalima dotakla travu, znala je kuda dalje.
Zvuk je bio udan kao zov kitova. Krenule su napred i potraile put niz strm nasip to
vodi ka moru, koje se ispred njih protezalo unedogled.
Moani je zaigralo srce. Bilo je ba kao to je zamiljala. Kao da stoji na kraju sveta.
A tamo, na obodu rta, na mestu za koje se govorilo da mrtvi s njega kreu u zagrobni
ivot, letelo je vie od sto velikih ptica ija su krila ujednaeno lepetala. Ptice su ska
kale s ivice litice i trenutak kasnije se ponovo pojavljivale okreui se, vrtei i spajaju
i se jedna s drugom u letu. Poigravale su se na jakom vetru koji je duvao preko rta.
Onda je Moana shvatila da to nisu ptice i zaprepaeno pokrila usta. To su bili ljudi u
pernatim kostimima.
I mukarci i ene bili su goli. Pokrivala ih je samo svetlucava farba koja je odbijala
svetlost zalazeeg sunca. Svetlost im se prelamala na telima i odbijala u bezbroj zraka,

157
te su blistali tako jarko daje bilo teko gledati ih.
Mogla je beskrajno dugo da ih posmatra, svesna da se samo ini kako slobodno
lete, neoptereena bilo kakvim konopcima ili napravama koje ih dre u vazduhu. Me
utim, znala je da nju i Iris oekuju u kuhinji, pa je nastavila ka obali i dalje pratei
zov kitova.
Najpre joj se uinilo da je plaa pusta. Ali kad su joj se oi privikle na sve gui
mrak, Moana je shvatila da oko nje nije kamenje. To su, zapravo, bili ljudi u pripijenoj
srebrno-sivoj odei. Leali su sklupani na pesku, nepomini kao leevi. Liili su na
usnule foke. Kad su mlade ene prile, dva siva stvorenja su se ispruila i ustala da ih
doekaju. To su bile ene. U svakom sluaju, obe su imale velike grudi i ukruene bra
davice, koje su toliko trale da je Moani bilo teko da im tokom razgovora ne gleda u
sise.
- Dobro dole - rekle su ene uglas. Onda su uhvatile Moanu i Iris za ruke i povele
ih stotinak metara dalje niz plau do paravana od guste paprati, za koji se inilo da
prekriva ivicu litice. Meutim, kad su prile, biljke su se razmakle poput zavese, a is
pred njih se ukazao tunel s visokim svodom, irok kao auto-put. Strane tunela bile su
osvetljene sveama u nizu lobanja privrenih za stenu. Moana nije bila sigurna da li
su lobanje ljudske ili ivotinjske, prave ili uverljive rukotvorine, ali delovale su vie
umirujue nego zloslutno. Imala je utisak da stupa u neki drugi svet dok se kretala
slabo osvetljenom stazom to vodi u razgranatu mreu peina.
Muzika je tako glasno tutnjala kroz kamene zidove da je Moana preavi prstima
po vlanoj steni osetila vibracije kao da se nalazi unutar ogromnog pulsirajueg srca.
Dok su ile prema kuhinji, uspevala je da kroz otvore pored kojih su prolazile samo
krajikom oka nazre prilike gostiju Bala. Ono to je videla bilo je toliko udno da nije
bila sigurna da li je to stvarno, ili je samo deo kakvog sumanutog sna.
Poput ena koje su ih sprovodile i akrobata koji su leteli s litice napolju, gosti Bala
nisu bili u pravoj odei. Tela su im bila ofarbana, tako da se inilo da im je koa skoro
providna, kao da su duhovi, putnici koji su ve bili na onom svetu i vratili se odatle.
Bili su bestidno goli. Neki od njih su bili spojeni u strastvenom zagrljaju, prepletenih
ruku i nogu. Te slike je pratila kakofonija stenjanja i uzdisanja, ponekad nalik na zvu
ke oveka koji gori od zadovoljstva, ponekad nalik na onostrane krike natprirodnih
bia. Iris je uhvatila Moanu za ruku i privukla je u zagrljaj kratko je poljubivi u usta.
-Ovo je neverovatno - proaptala je. - Tako mi je drago to smo dole.
Uveli su ih u kuhinju i bez objanjenja ih svukli. Onda su im naloili da se okupa
ju. Pranje ruku nije bilo dovoljno. Morale su da operu celo telo, to su i uinile. Pros
tor za tuiranje podseao je na podzemni vodopad koji izvire iz kamenog zida. Dobile
su providne haljine, koje je trebalo da im poslue kao kecelje, a potom su ih odveli na
njihova radna mesta.
Moana je dobila nalog da sastavlja eerne cvetove jarkih boja. Dali su joj je brdo
latica u svim nijansama. Njen zadatak je bio da od njih napravi cvetove. Na kartici s
158
receptom koja je trebalo da joj poslui kao uputstvo za rad nije bilo objanjenja kako
to da izvede. Savetovali su je jedino da se potrudi da u sebi probudi oseaj udnje ko
jim e ispuniti svoju poslasticu i sve one koji je budu jeli. Na klupi ispred nje bila je
Iris, koja je golim rukama cedila iseeni mango, jagode i bananu. Ispod providne halji
ne videle su se obline njene zadnjice i bokova. Zahvaljujui tome, Moanin zadatak
nije bio teak.
Vreme je prolazilo brzo, kao u snu. Moana vie nije imala predstavu koliko je cve
tova napravila. im bi dovrila jedan buket, pojavile bi se sluge u belim rukavicama,
poreale njene rukotvorine na srebrne posluavnike i odnele ih gladnim gostima. Na
kraju su osloboene dunosti. Naloili su im da se ponovo okupaju i presvuku kako bi
se pripremile za ceremoniju. Radile su celu no i bliila se zora. Pre kupanja dobile su
veeru. Bilo je miriljavog elea u obliku kostura s ukusom kokosa, peciva sa de
mom, tako lakih da su se drobila u komadie ako bi ih Moana prejako stisnula izmeu
palca i kaiprsta. Jele su i ljubiastu bistru supu, za koju su im rekli da je od argarepe,
iako je imala ukus borovnice. Dobile su po jednu grimiznu cvast novozelandske pohu
tukave koje je Moana napravila i po au soka koji je iscedila Iris.
Ta udna veera zadovoljila je prohtev za jelom, ali je probudila drugaiju glad.
Osetile su tako snanu poudu jedna prema drugoj da su jedva izdrale da se vrate
pod tu i dohvate se. Moana je skoro odnela Iris do tueva. Pred nekoliko drugih ku
hinjskih radnika zadigla je suknju svoje prijateljice do struka, kleknula na vlani pod i
zagnjurila lice u Irisino meunoje.
Voda koja je pljutala oko njih nije priguila Irisino stenjanje, to je Moanu samo
jo vie uzbudilo. Dok je drala Irisinu haljinu, ruke su poinjale da joj trnu, a kameni
pod joj je uljao kolena, no ona nije marila. Sve je to bledelo u poreenju s uivanjem
koje je oseala zadovoljavajui prijateljicu. Prelazila je jezikom preko Irisinih nabrek
lih usmina, draila joj pupoljak, svaki otvor i prevoj kao da je pehar ispunjen nasla
dim vinom.
Moana je jedva disala jer joj je Iris uplela prste u kosu i vrsto joj pribila glavu uza
se. Gurnula je Moanin nos u svoj otvor i jahala ju je dok je nisu protresli talasi vrhun
ca. Onda se sruila u njeno naruje.
Nekoliko njih podiglo je devojke s poda, odnelo ih na stranu i obrisalo. Onda su im
vetim potezima svaki deo tela ofarbali u blistavo srebrnu, tako da su as podseale na
zrake meseine, as na sablasti.
Iris se smejala razdragano kao dete, a Moana se oseala kao da je pijana.
- Blii se zora... ceremonija - aptali su glasovi koji su ih pourivali i njih dve su se
prikljuile reci blistavih tela koja su izala iz podzemnih peina i kroz tunel krenula
prema plai i novom danu.
Pesak pod Moaninim nogama bio je sve i mek. Izgubila je ravnoteu i skoro pala
kad se tlo pod njenim stopalima promenilo. Prole su kroz zastor od paprati i pridrui
le se okupljenim oboavaocima koji su stajali pored obale. Svi su bili goli i presijavali
159
se kao krljut riba koje su nekim udom izale iz mora i nale se na kopnu.
Svi su gledali u istom smeru. Neki su klicali i uzvikivali: - Gospodarica, gospodari
ca... - Moana je okrenula glavu i zapanjeno uzdahnula kad je videla da prema njima
dolazi nosiljka. Jedna ena je uspravno sedela na prestolu od kitovih kostiju koji su na
ramenima nosila estorica mukaraca. Svi su bili miiaviji i za glavu vii od bilo kog
mukarca kog je Moana dotad videla.
I ena na nosiljci je bila ofarbana, ali ne u boju srebra, ve u belo, i to tako da joj je
svaka kost bila istaknuta. Zato je izgledala kao da je pola aneo, pola ovek. Osim far
be, na sebi je imala krila od pravog perja, koja su se irila od sredine lea, kao da nisu
deo kostima, ve njenog tela.
Masa se odmakla i obrazovala krug, u ije je sredite sputena nosiljka. ena s no
siljke je rairila ruke i noge kao raspeta. Moana se u jednom trenutku zamalo nasme
jala jer ju je taj poloaj podsetio na popodneva koja je u detinjstvu provela na plai.
Leala bi na leima maui rukama i nogama kako bi na pesku stvorila sliku leteeg
bia. Meu okupljenima je zavladala jeziva tiina. ulo se samo postojano pljuskanje
talasa o obalu i njihovo razbijanje o stene.
Iz publike je istupio jedan mukarac. Kosa mu je bila crna kao no, a telo kao izva
jano. Batina mu je trala izmeu nogu, uspravna, ponosna, visoko podignuta, kao
igla kompasa koja pokazuje sever.
Taman kad je sunce poelo da se uzdie iznad mora, mukarac je pao na kolena
pred enom. Ona je ustala, gurnula ga na lea i spustila se na njegov nabrekli ud. Kad
su se spojili, zamahala je krilima, a masa je zaklicala.
Moana je u udu kriknula kad je neto prelo preko eninog tela. Njena koa vie
nije bila bleda. Prekrile su je blistave slike, jarke kao zraci sunca koji su obasjavali
more. Na koi su joj se pojavile spirale, hijeroglifi, krilata stvorenja i ona vezana za
zemlju, ribe i reptili. Sve su bile povezane pulsirajuom lozom koja joj se razgranala
preko celog tela.
- Tetoviranje je zavreno - s potovanjem su rekli glasovi oko nje.

160
 10.
Zajednica uitka
Aurelija je rairila svoj ogrta i pogledala se u ogledalu. Upravo je bila naredila Pi-
Deju da se udalji pod izgovorom da joj treba malo mira. - Moram da razmislim -
objasnila mu je.
Imala je utisak da se promenila. Telo joj je bilo vitkije, snanije i oblije. Skriveni
tokovi narasle snage kretali su joj se kao struja pod koom. Nije bilo naznaka da su joj
kukovi obliji, niti da joj je struk postao ui nego ranije, ali kontrasti u njenoj gradi bili
su nekako otriji.
Ukoliko se ne vara, otkako je stigla u Sijetl, kroz prozore je svakog bogovetnog
dana mogla da vidi kako pada kia. Padala je i prilikom njenih retkih dnevnih etnji
od Kapitol Hila ili Univerzitetskog distrikta do sedita Mree u centru grada. Sada je
bila toliko bleda da je liila na Sneanu iz crtanog filma. Pogled su joj automatski pri
vukli delovi tela gde su se u odgovarajuim okolnostima redovno pojavljivale tetova
e, koje su je istovremeno uzbuivale i zabrinjavale. Jo nije mogla da razume zato
joj se Bal i pouda onako ispisuju po telu.
Zamurila je i poelela da se slike pojave. Um joj se neizbeno usredsredio na An
dreja, na seks, uitak i na krevete i druga mesta gde su nesputano vodili ljubav. Poku
ala je da zaboravi svet koji je okruuje i usredsredi se na prizivanje tog neopisivog
oseaja kad joj se um razdvajao od tela istovremeno ostajui njegov zarobljenik, rob
nagona, ivotinjske elje, zverske pohote i unutranje gladi koja je udela za zadovo
ljenjem. To je mogla da postigne tako to e je neko ispuniti, ili tako to e sama na
metnuti svoju volju drugima.
Njeno okruenje je izbledelo, a ona je postala samo provodnik za bezbroj nadraa
ja, prazna posuda to lebdi prizivajui plamen da joj prie i proguta je.
Imala je utisak da leti svemirom.
Oseala se slobodno.
Lako kao pero.
Ispunjeno.
Otvorila je oi.
Snagom volje je prizvala sve tetovae i obuzela ju je vrelina.
Razmiljala je o brojnim belezima, slikama, znakovima i crteima rasutim po nje

161
nom telu.
Tu je bila zbirka plamteih srca, ogrlice i narukvice utisnute duboko ispod povri
ne, lie drvea i grane isprepletane kao zmije koje su joj poput zatitne aure okrui
vale pubis. Niz bokove su joj bili iscrtani hijeroglifi, magijski znaci i oi. Rei na jezi
cima koje nije razumela bile su joj ispisane ispod dojki. Na leima su joj se odmarali
zmajevi nalik onim kineskim.
Okrenula se i pogledala na svoja zategnuta lea. Platno njene koe s te strane bilo
je prekriveno liem prepletenim sa cvetovima, koji su svoj ples nastavljali niz njene
noge. Oseala se kao nepotpisano remek-delo.
Dan po dan, no po no, partner za partnerom. Uzimala ih je i podavala im se, gos
podarila je i potinjavala se, doivljavala blaenstvo i patnju, pruala uitak i nanosila
moda jo vei bol kad bi je ponela oluja poude. Sve je to ostavilo traga na njenom
telu.
Trepnula je jednom, a onda i drugi put. I kao na znak, kao po komandi, kola od
slika koje su joj ukraavale telo od glave do pete nestao je u trenutku. Aurelija je
shvatila da moe da upravlja novosteenom moi. Bio je to jo jedan korak na njenom
putu. Prema emu?
Zbacila je ogrta i otila da se istuira. Znala je da e se u njenom apartmanu usko
ro pojaviti madam Deno ili staloena, bezimena ena kratke sede kose. Nastavie da je
ispituju kao obino i traie od nje da im opie poslednji sladostrasni in do najsitnije
pojedinosti. Pomoi e joj da opie kako su na to reagovali njeno telo i srce. Znala je
da nee umeti nita da kae sve dok joj neto ne klikne, kao obino. Posle toga bi se
kao na usporenom snimku ivo setila svakog trenutka. S usana bi joj potekle rei koje
su se pretvarale u krv i meso, a koa se pretvarala u emociju. Na kraju, priseanje na
esto mune trenutke, u kojima je pouda dostizala transcedentni nivo, vie nije zah
tevalo rei. Tada bi zavibrirala iznutra od zvuka sopstvenog glasa i ugledala suv
osmeh priznanja i odobravanja na usnama svoje tutorke. bopouopuq
esto je htela da pita jednu od starijih ena koje su nadzirale njenu obuku da li su
odgovori koje im daje pravi i tani. Htela je da ih pita napreduje li, ali one su se uvek
isto smekale. Samo je po iskri u njihovim oima mogla da nasluti ta misle, posle
ega bi klimnule glavom kao drevne mudre starice i ostavljale je samu do kraja dana
da se opusti i pripremi za sledee pohotne susrete i nova iskuenja.
Aurelija je pitala madam Deno da li bi joj objasnila brojne nove slike koje je uoi
la, ali ova je to odbila.
- Kako nastaju ove tetovae? Je li to neko nevidljivo mastilo? - bila je uporna Aure
lija.
Starija ena je uzdahnula.
- Ne, Aurelija. To ti je u krvi. Roena si kao budua gospodarica. Takvi su obiaji
Bala.
- Ali i kod drugih sam videla na unutranjoj strani runog zgloba tetovau srca na
162
lik mojoj. Kod Andreja i Tristana, na primer, kao i kod drugih kad bih sluajno otvori
la oi tokom obuke. Primetila sam i da je to jedini beleg na njihovim telima. Nemaju
sve one slike kakve se pojavljuju na mom telu. Zato?
- Jer je tebi sueno da postane gospodarica Bala. Oni su samo sluge Bala. Tako je
kako je.
Posle te zagonetne izjave Aurelija je shvatila da joj ni madam Deno ni sedokosa
ena nee rei neto vie o tetovaama ili o Balu uopte. Tako je kako je.
Posle tuiranja sela je za radni sto. Posmatrala je prefinjeno bonsai u glinenoj sak
siji. To je bio poklon koji joj je darovan prvog dana obuke, a onda su je nauili i kako
da se stara o njemu. Dobila je par makazica, kojima je odsecala suvine listove, poseb
nu kanticu za zalivanje nalik na deju igraku. Uivala je u tananoj sloenosti grana
svog drvceta. Tiha ravnotea u rastu njegovih grana navie i u stranu bila je sama po
sebi vrsta meditacije. Aurelija se iznenadila kad je shvatila da je to drvo mogla da po
smatra veoma dugo, opinjena njegovom lepotom.
Vreme je prolazilo. Aurelija je pogledala kroz prozor. Za promenu kia nije sipila i
nebesko sivilo se pretvaralo u plavetnilo. Nije imala sat i nije znala koje je doba dana,
ali bilo joj je jasno da madam Deno ili druga dobroudna slubenica sede kose danas
kasni. to je bilo neobino. Ve mesecima joj je ivot sveden na rutinu, iako su se no
ni doivljaji uvek razlikovali. Toliko se bila navikla na taj ritam da bi joj u predveerje
itavo telo ve bridelo od poude radujui se predstojeem spektaklu strasti koji e joj
biti predstavljen. Istina, u dubini due uvek je gajila zrnce nade da bi se tom prilikom
mogao pojaviti Andrej, ili da e prepoznati njegov slatkasti dah, meku, zategnutu
kou ili pohotu s kojom ju je tucao.
Neko joj je pokucao na vrata.
Njene tutorke nikad nisu kucale.
- Napred! - povikala je.
Tristan je otvorio vrata i uao.
Aurelija se razoarala iako ju je zanimalo zato je doao i prijao joj je daak pro
mene u toj rutini koju je, inilo joj se, sledila itavu venost.
- Dobro jutro, Aurelija.
- Zdravo. Nisam te oekivala.
- Znam - kazao je pohotno lutajui pogledom preko njene golotinje u razmaknu
tom lepravom kimonu navuenom posle tuiranja u kom je lekarila oekujui pose
tu svojih tutorki.
Shvativi da joj je telo skoro potpuno izloeno, Aurelija je pocrvenela i nagonski
namakla tanak pojas ivopisnog svilenog kimona i pokrila se najbolje to je mogla. Is
tini za volju, Tristan ju je ve video golu, i to ne samo na Balu na ostrvu ve najvero
vatnije i mnogo puta posle toga tokom njene obuke. Ne bi je udilo ni da je uestvo
vao u njoj. Ako jeste, nije ga prepoznala onako kako je uvek prepoznavala Andreja.
- Da? - promrmljala je.
163
 - Andrej, zatitnik Bala, trebalo bi da bude ovde umesto mene - rekao je Tristan -
ali on e jo nedelju dana biti van grada, tako da je moja dunost da ti dam uputstva
u njegovom odsustvu.
- A ta je s madam Deno i...? - Mnogo ju je ivciralo to druga ena, gospoda u si
vom, nikad nije otkrila svoje ime.
- Gospoa Mori.
- Tako se zove?
Tristan je klimnuo glavom. - Taj deo tvoje obuke je zavren - obavestio ju je. - One
ostaju ovde i odgovorie na tvoj zahtev ako poeli da se posavetuje s njima.
- Meutim - nastavio je - mora da naui jo mnogo toga pre nego to postane
gospodarica Bala. Zato mi je naloeno da ti budem na raspolaganju dok je zatitnik
odsutan.
Aurelija se pitala zato Andrej nije na Tristanovom mostu. Kakve to prea posla
ima?
Trebalo bi da je on obuava.
Da je dri u naruju.
Da je voli.
Tristan nije mogao da odgovori na sva Aurelijina pitanja.
Jedno od pitanja koje ju je najvie zanimalo bila je sudbina njenih roditelja. Iz
kratkih razgovora koje je bila vodila s Andrejem i s madam Deno, saznala je da je nje
na majka bila erka prethodne gospodarice te da joj je sudbina bila da preuzme tu
ulogu. Mrea je plaala njeno obrazovanje u Evropi. Meutim, njena majka, tadanja
gospodarica, razbolela se i umrla, pa je Aurelijina majka morala da se vrati kui. To
kom priprema za Bal, zaljubila se u arhitektu, unajmljenog sa ostalim obinim ljudi
ma, koji nisu imali nikakve veze s Balom. Imao je zadatak da pomogne u organizaciji
slavlja u blizini Nijagarinih vodopada te da smisli mnotvo sadraja na temu vode.
Aurelijina majka jo nije bila poela obuku. Kad se sudbonosni dan pribliio, pobunila
se protiv tradicije i ubedila arhitektu da pobegne s njom.
ta moe da joj kae o njenom ocu? Veoma malo. Samo ime. Niko ga se vie nije
dobro seao.
Kad se u obzir uzme tema Bala, tuna je ironija to je par ubrzo posle Aurelijinog
roenja naao smrt u jezeru. Kao da su se bogovi zatitnici Bala lukavo, ali okrutno
osvetili onima koji su ih izneverili.
Tokom duge istorije Bala, iji je poetak izgubljen negde u magli drevnih vremena,
veina njegovih obiaja je sauvana. Tokom te duge istorije bilo je sluajeva kad Bal
nije imao pravu gospodaricu. Ta dunost se u redovnim okolnostima prenosila s maj
ke na erku. Kad bi neto iskrslo, Savet Bala je imenovao zatitnika. Kasnije, u novije
doba, zatitnika je imenovala Mrea, koja je osnovana kako bi se bavila logistikom i
finansijskom podrkom Bala. Novac je obezbeivan seksualnim uslugama za kojima
je uvek vladala velika potranja u celom svetu. Mrea je postala prefinjen, ekskluzi
164
van i skup dobavlja seksualnih usluga, kao i osoblja i opreme za odravanje vrhun
skih zabava.
- Koja je uloga zatitnika u odsustvu gospodarice? - upitala je Aurelija i dalje ne
shvaajui kakve su, zapravo, Andrejeve dunosti.
On brine o Balu i...
Tristan nije dovrio reenicu.
- I ta? - insistirala je Aurelija.
- Njegov zadatak je da odredi sledeu gospodaricu.
- Kako?
- Proverava ene da vidi nose li uitak u krvi...
Aurelijin stomak se stegao u vor.
- Misli...
- Da - odgovorio je Tristan s trakom okrutnog osmeha na punim usnama.
Aurelija je uutala.
- Ali tebe nije trebalo proveravati - nastavio je. - im smo ti uli u trag, znali smo
da si erka svoje majke i istinska budua gospodarica.
- Kako se zna da li je neka ena stvorena za gospodaricu? Mislim, u sluaju da se
nasledna linija nekako poremeti, ili prekine? - zanimalo ju je.
- Po plamteem srcu - rekao je Tristan. - Onom na tvom pubisu.
- Ali i ti, kao i mnogi drugi, imate to srce - odvratila je Aurelija. - Sve i da nije na
istom mestu, beleg je isti.
- Mi ga imamo samo na unutranjoj strani runog zgloba. I nije pravi. Moramo da
se tetoviramo. To je prava tetovaa koju dobijamo kad nas prihvate za sluge Bala.
Imamo mnogo obiaja. Previe ako mene pita.
- A moje plamtee srce?
- Tvoje je pravo. Bal tee tvojim venama i taj beleg se pojavljuje sam od sebe kad...
Aurelija se setila kako ju je Tristan polizao ispred onog bungalova u umi na ostr
vu u zalivu Pjudet i kako nije mogla da ugui neodoljivi zov pohote. To je bio dokaz
da ona uiva u svojoj razuzdanosti, da je bie koje dobrovoljno robuje svojim ulima.
Razgovor se prekinuo dok su se u Aurelijinoj glavi rojile svakojake misli.
Na kraju je kazala: - Rekao si da si roen istog dana kao ja ako se dobro seam.
- To sam otkrio nakon to smo te identifikovali. To je znak, zar ne?
- I oduvek si bio s Balom? Roen si da mu slui?
- Moe se tako rei. Uvek sam sumnjao da je Valter moj otac. Kao i ti, majke se ne
seam.
- Stvarno?
- Zna da uloga zatitnika Bala prestaje nakon to postane gospodarica. - Izgleda
da Tristan nije hteo podrobnije da objanjava svoje poreklo.
- Zar odluku o tome neu doneti ja? - upitala je Aurelija.
- Ne ba - nastavio je Tristan. - Mada, prema obiajima, gospodarica moe da oda
165
bere supruga - dodao je.
Aurelija se zamislila. Osetila je bol u srcu na pomisao da bi mogla izgubiti Andreja
nakon to ga je najzad pronala. Meutim, svest o tome da ga deli s mnogim enama
koje je proveravao probudila je sumnju iako je znala da je on posmatrao kako nju, u
sklopu obuke, uzimaju mnogi drugi ljubavnici. Ali to nikad nije drano u tajnosti. An
drej je znao da e to biti deo njene nove uloge. Zato joj nikad nije pomenuo tu drugu
stranu svog ivota? Da li se i dalje bavi time?
- Gde je on sad?
- Na putu.
- Zato?
- To samo on zna.
Tristan se ispravio kao da je odjednom doneo neku odluku i pogledao Aureliju pra
vo u oi.
- Odaberi mene - kazao je.
- Da te odaberem?
- Umesto njega.
- Zato?
- Zato to sam mlai. Imamo vie zajednikog. Smatram da si prelepa. Da si nevi
eno lepa. Nas dvoje bismo mogli da upravljamo Balom, da mu damo sjaj i sauvamo
ga za budue narataje. Roeni smo istog dana. Neki bi to nazvali sudbinom, zar ne?
Razmisli o tome. Logino je. Sueno je.
- A ako te ne odaberem?
- Izazvau ga.
- Kako?
Tristan je poeo da objanjava. Aureliji je zastao dah. Kad je zavrio, ona je ostala
bez rei. Iako je delovalo potpuno sumanuto, objanjenje je imalo smisla. U skladu sa
udnim pravilima Bala, tako e saznati da li joj je sueno da ivot provede s Andre
jem ili je njena opsednutost njime samo prolazna zaljubljenost. Promenila se. A u
poslednje vreme Andreja skoro nije ni viala. Da li mu je bilo zabranjeno da je pose
uje? Ili je on tako odluio? To nikako nije mogla znati, ali oseala je gorinu zbog
sumnje da ju je napustio. To je bilo kao dosipanje soli na ranu. Jednostavno nije mo
gla da se izbori s tom zlokobnom slutnjom.
im je izgovorila sledee rei, pokajala se, ali ve je bila otila predaleko. - Priaj
mi o drugim enama s kojima je Andrej bio.
- Mogu i vie od toga - rekao je Tristan. - Mogu da ti pokaem.
Aurelija je osetila naslaivanje u njegovom glasu, ali nije marila. Bez obzira na
njegove niske pobude, zagolicao je njenu radoznalost i vie nije bilo povratka. Izala
je za njim iz pagode. On je elektronskim kljuem otvorio vrata, a onda su otili do lif
ta u administrativnom seditu Mree. Aurelijinom kimom su prostrujali trnci kad je
Tristan pritisnuo dugme za podrum. Dotad joj je bio zabranjen pristup u taj deo zgra
166
de. Poto je mesecima ivela ograena staklenim zidovima pagode oseala je zebnju
zbog silaska pod zemlju.
Aurelija je poskoila od tihog utanja vrata lifta koja su se otvorila kad su kona
no stigli do najnieg nivoa zgrade. Tristan se na to osmehnuo.
- Nije valjda da se plai mraka, a, gospodarice? - zadirkivao ju je. Oslovljavao ju
je titulom u aljivom tonu i to je iznerviralo Aureliju. Znala je da jo nije gospodarica
i nije imala razloga da ga optui za nepotovanje. Ipak nije mogla a da se ne nasmei
za sebe zamiljajui kako bi mogla da ga kazni ako bi joj se ukazala prilika. Moda e
pristati da ga proglasi za svog saputnika samo ako pristane da nosi ogrlicu kao njen
pas. Zamislila je Tristana kako klei pred njenim nogama. A moda bi mogla i da ga
uzme otpozadi koristei koni pojas i falus od slonovae iju je upotrebu madam
Deno demonstrirala na Pi-Deju tokom Aurelijine obuke za dominu. Od te pomisli se
odmah ovlaila. Istovremeno je osetila i arenje meu plekama dok su se ona dva ki
neska zmaja budila.
Hoe li ikad oseati tako neto prema Andreju? To nije mogla ni da zamisli. On ni
kad nije pokazao sklonost da bude potinjen. Ta njena strana nikad nije izbijala na
povrinu dok je vodila ljubav s njim. Sasvim je drugo pitanje da li bi ona poelela
tako neto. Na to pitanje jo nije imala odgovor. A moda on ima porive koje ona ne
bi mogla da zadovolji, zbog ega bi morao da se okree drugim ljubavnicama.
Aurelija je bila sigurna jedino u to da ni u ta nije sigurna.
Hodnici kojima ju je Tristan vodio bili su u mrklom mraku. Ni traak dnevne sve
tlosti nije dopirao do utrobe sedite Mree. Aurelija nije mogla da razazna ak ni nje
gova iroka ramena dok je iao ispred nje. Osetila je da mu je aka hladna kad ju je
uhvatio za prste da se ne bi saplela. Sad je bila potpuno izgubljena. Kad bi je ostavio
tu, Aurelija nije bila sigurna da bi uspela da se vrati do lifta, niti da bi bez njegovog
kljua uopte mogla da pristupi ostalim spratovima. Ako su proli pored poarnih ste
penica, ona to nije pri metila.
Naravno, znala je da je Tristan svestan svega toga. Izmeu njih je postojala borba
za mo o kojoj su oboje utali, ali upravo tako je nastala iskra privlanosti, koja se ni
kad nije potpuno rasplamsala, ali je sve vreme tinjala. Uz primesu odgovarajueg go
riva svakog asa hi mogla da se pretvori u uareno grotlo.
On se zaustavio, ali tako naglo da je ona napravila korak previe i zakucala se u
njegova vrsta lea. Toplota njegovog tela i snaga koja se jasno oseala ispod tanke
majice delovali su kao ulje na ve probuene plamike strasti koju je Aurelija pokua
vala da zauzda. Nije elela da mu pokae kako njegova blizina utie na nju. Znala je
da e se to videti ako se ne obuzda. Belezi na njenom telu e se zaariti i uz najmanji
podsticaj, mapa poude ocrtae joj se po svakom izloenom centimetru koe.
Kad je Tristan upalio svetio, prizor koji je Aurelija ugledala odmah je na njena ula
delovao kao hladan tu.
Nalazili su se u ogromnoj prostoriji, velikoj kao pola fudbalskog igralita. Svuda
167
oko njih bile su police, osim na zidu naspram njih. Tamo se nalazio glomazan ekran.
Kao da su u bioskopu bez sedita. Police su bile pune uredno sloenih i obeleenih re
gistratora, knjiga i raznih papira koji su ispunjavali svaki deli velike sobe.
- Film? - iznenaeno je upitala Aurelija kad je Tristan priao jedinom delu arhive
koji nije bio prekriven debelim slojem praine i izvukao nekoliko velikih rolni u crnim
kutijama.
- Umetnost koja umire - odgovorio je. - Retro, zna. Mislim da ima neeg poseb
nog. Digitalni filmovi nisu isti... - U njegovom glasu nije bilo uobiajene ironije. Na
protiv, oseao se traak istinskog oduevljenja.
Aurelija je iznenaeno izvila obrve. Nije joj delovao kao umetnika dua.
- ta je sve ovo? - upitala je razgledajui izbledele ute korice knjiga. Bile su tako
stare da su naslovi bili neitljivi. Plaila se da bi se knjiga koju bi uzela s police pre
tvorila u prah u njenim rukama.
- Deo istorije Bala. Sve beleke koje smo dosad uspeli da pronaemo.
- Mislila sam da ne postoje nikakve beleke. Andrej je uvek govorio da su poeci
Bala zaboravljeni...
- Andrej nije poklonik arhiva - rekao je Tristan ogoreno. - On smatra da Bal treba
da se razvija, da se modernizuje i prati savremene tokove. Veruje da bi teret obiaja iz
prolosti mogao da oslabi magiju i intuiciju poklonika koji Bal odravaju u ivotu.
- A ti se ne slae s tim?
- Andrej je donekle u pravu. Veliki deo nae istorije je izgubljen, ili nikad nije ni
zabeleen. Ono to imamo samo je deli. - Tristan je rairio ruke pokazujui ogroman
materijal koji je ispunjavao police. - Neke od ovih knjiga sadre samo po jednu ree
nicu u kojoj se pominje Bal, a ak ne moemo biti sigurni ni da zaista govore o Balu, a
ne o nekom drugom razuzdanom piru.
Glasno je uzdahnuo. - Otkako sam postao Andrejev zamenik, postavio sam sebi za
datak da istraim stari materijal, sauvam postojee beleke i napravim nove. Potiem
iz duge loze bibliotekara, zna. uka se da sam moda ak potomak Kazanove, koji je
zabeleio sve svoje avanture. To nam je u krvi. Pria se da je imao sina, koji je otkrio
mnoge podatke za koje se mislilo da su izgubljeni.
Aurelija je prikrila iznenaenje. Kazanovin potomak. Kakva nadmenost. Onda joj
je sinula jedna misao i zaboravila je priu o Kazanovi. Povezala je sve takice.
- Snimao si moju obuku.
- Da - priznao je. - Ne celu. Ali vei deo. Hteli smo da otkrijemo kako se pojavljuju
tetovae. I kada. Zanimalo nas je postoji li veza izmeu gospodariinog razvoja i za
dataka koji joj se daju tokom obuke. Ako bismo nekim udom ukrotili tu mo... Neki
iz vrhova balske uprave veruju da gospodarica moe biti stvorena, ukroena. Ne ba
stvorena, ali moe biti oblikovana. A ti si tako lepa, Aurelija. Tako si lepa, ali si pone
kad i tako strana dok jebe ili dok te jebu. Nema pojma kakva si. Ja nisam bio meu
tvojim ljubavnicima. Uvek sam se oseao kao muva uhvaena u tvoju mreu. Bio sam
168
tako omaijan onim to sam video kroz objektiv da nisam mogao da skrenem pogled
ni za toliko da spustim kameru i pridruim vam se. A ti tako estoko plamti da sai
e svakog u svojoj blizini. Ponekad mi se inilo da u se pretvoriti u pepeo ako te po
gledam. Ali ako me imenuje za svog kraljevskog supruga, Aurelija, s tobom bih mo
gao da budem kao Helijus. S tvojom moi i mojim znanjem mogli bismo da upravlja
mo Balom kao niko do sada.
Zastao je pre nego to je nastavio. - Ali nisam te doveo ovamo da bih priao o bu
dunosti. Doveo sam te da ti pokaem prolost. Gledaj.
Projektor je buno oiveo i na zidu ispred njih pojavile su se drhtave slike. Videla
je polugolog Andreja, titanski ogromnog, uvelianog da bi popunio veliki ekran. Pred
njim je bila presavijena prelepa mlada ena tamne kose zadenute za ui. Imala je ik
pa frizuru koja je naglaavala njene pune crvene usne i jagodice na kakvima bi joj i
make pozavidele. Kratka suknja od teksasa bila joj je zadignuta oko struka. Crveni
tragovi na mekoj, preplanuloj koi njenih butina oznaavali su mesto na kom joj se
usekao lasti belih pamunih gaica, na brzinu svuenih da bi Andrej mogao da pro
dre. Sad se zarivao u nju u nepravilnom, nasuminom ritmu, za koji je Aurelija videla
da je plod strasti. Tu nije bilo rituala, to nije bilo ispunjavanje dunosti. To je bilo tu
canje u svom najogoljenijem izdanju.
Aurelijin pogled je pao na jarkocvreni beleg u obliku dveju treanja istetoviranih
tik iznad enine stidne kosti. Aureliji je srce stalo. Onda je shvatila da je to prava teto
vaa. I ne naroito otmena, pomislila je s primesom ogorenja.
Panju su joj privukli pokreti u pozadini. Svetla. arene zastavice. ator gatare i za
vesa od arenih staklenih perli na ulazu koja lepra na vetru. To se deavalo na vaaru
u
Hempsted Hitu. I dalje je bilo svetio, ali na nebu se ve videlo kako se oblaci gomi
laju, a inilo se i da vetar jae duva. Ona i Siv su tada verovatno vozile automobil na
sudaranje. To je bilo nekoliko minuta pre nego to je poela kia i pre nego to su njih
dve potraile zaklon pod atrom s vozom strave. Jedva sat kasnije Andrej je spustio
svoje usne na njene i zauvek joj promenio ivot. A sada, evo ga tu kako se kao ivoti
nja pari s drugom enom koju je verovatno tek upoznao. Tristan je rekao da je Andrej
imao zadatak da proverava ene, ali ovo nipoto nije izgledalao kao otaljavanje oba
veze. Na Andrejevom licu jasno se videlo da uiva. Je li znao ko je Aurelija, ili je mo
rao da krene redom, od jedne do druge lepe cure na vaaru?
Aurelija je progutala knedlu, ali nije mogla da skrene pogled, prikovan za njihova
tela koja pljeskaju jedno o drugo. Posmatrala je njihove usne kako isputaju krike za
nosa, njegove napete miiave udove u kontrastu s njenim mekim telom u neobinom
spletu suprotnosti spojenih uzajamnom privlanou.
Tristan je prekinuo taj film, a onda pustio drugi, zatim sledei, i tako redom. Bes
krajan niz Andrejevih slika u ulozi zatitnika kako vodi ljubav s najrazliitijim ena
ma koje je Aurelija mogla da zamisli. Bilo je mladih, starih, vrstih, mekih, sitnih,
169
krupnih, lepih i obinih. Na kraju je prestala da obraa panju na crte njihovog lica.
Jednostavno je pratila izraze poude i nesputane elje koja se oslikavala na licima tih
ena i na Andrejevom licu. Toliko je puta videla taj isti izraz na njegovom licu, to po
sebno izvijanje usana i mrtenje vea kad je dolazio u njen krevet i prodirao u nju s
pomamom opsednutog oveka. Kao da je time eleo da potvrdi svoje vlasnitvo nad
njenim telom, a ona nije mogla da izdri i otvarala je oi krei pravila svojih tutorki.
elela je makar naas da vidi mukarca kog voli dok svrava u nju.
- Dosta - napokon je rekla. - Dovoljno sam videla. - ak se i Aurelija iznenadila
hladnoom sopstvenog glasa.
Tristan je iskljuio projektor, paljivo vratio rolne filma u odgovarajue kutije i
uredno ih sloio na police. Onda je niz beskrajne hodnike otpratio Aureliju do lifta.
Nisu razmenili ni re dok nisu izali napolje. Aurelija je odmah pojurila prema vrati
ma koja vode u vrt. Kad je stigla tamo, odahnula je s olakanjem to vie nije zaklju
ana u zatvorenom prostoru. ekala je da je preplavi spokoj koji se uvek javljao kad
bi se nala okruena uredno potkresanom ivicom, nenim utanjem lia na drveu i
blagim uborom vode preko glatkog kamenja.
Bila je skoro potpuno zaboravila na Tristana kad se ovaj konano oglasio.
- Pa - kazao je - hoe li pristati na ono to sam ti predloio? I hoe li odabrati jed
nog od nas dvojice?
- Da - odgovorila je Aurelija. - Hou.
Okrenula se i otila prema spavaoj sobi staklenih zidova. Nije se ni osvrnula.
Pi-Dej ju je ekao s toplim napitkom od ruine vodice i meda posluenim u bledo
ruiastoj olji za aj, tanjirom iseckanog manga blago zainjenog s nekoliko kapljica
limete i ukraenog jednim od ivopisnih ljubiastih cvetova to su rasli u suprotnom
uglu vrta. Pi-Dej je tako posveeno obavljao dunost njenog sluge i drubenika da je
razvio natprirodnu sposobnost da predoseti njene potrebe, elje i apetite. Kao da je bio
vidovit. esto ni sama nije bila svesna za ta je raspoloena dok joj Pi-Dej to ne bi
dao.
Dnas mu, meutim, nije izdala uobiajena nareenja.
- Pi-Deje, molim te dovedi mi madam Deno - rekla mu je.
On je odmah pourio da ispuni njenu zapovest i ubrzo se vratio u drutvu tamno
kose ene koja je nadzirala vei deo njene obuke.
- Zvala si me, Aurelija? To je veoma neuobiajeno - rekla je madam Deno paljivo
podeavajui nabore jo jednog dugog somotskog ogrtaa. Ovaj je bio u istoj nijansi
bledoruiaste kao sirup od ruine vodice koji joj je Pi-Dej pripremio. inilo se da su
sve haljine madam Deno istog kroja, ali Aurelija je bila sigurna da je nikad nije dva
put videla u haljini iste boje. Imala je onoliko razliitih somotskih ogrtaa koliko je
Aurelija imala pari donjeg vea. - Ali moram priznati da je to probudilo moju radoz
nalost.
Jedini znak iznenaenja na licu madam Deno, dok je Aurelija ukratko iznosila svoj
170
predlog, bio je skoro neprimetan traak osmeha na njenim inae bezizraznim usnama.
Zavladala je tiina, koja kao da je trajala itavu venost pre nego to je madam
Deno najzad progovorila.
- To je prastari obiaj - rekla je. - Koliko mi je poznato, nije upranjavan u novije
vreme. Ali u pravu si. Kao budua gospodarica moe da odabere supruga, a ako ose
a da ne moe da se odlui, kao to kae, onda ima pravo da zahteva ritual oda
bira. Kazau Andreju da se vrati, kao to si zahtevala, i organizovau sve to treba. -
Uhvatila je skute svog ogrtaa i krenula napolje, ali se u poslednjem trenutku okrenu
la.
- Aurelija - kazala je.
- Da, madam? - odgovorila je Aurelija, vie iz navike nego iz potovanja.
- Jesi li sigurna? Nakon tog rituala, vie nema povratka. Ima pravo da stavi svoju
sudbinu na kocku, ali rezultat tog kockanja bie neopoziv. I kocka e ti odrediti supru
ga.
- To mi je jasno - Aurelija je klimnula glavom. - vrsto sam reila. To je jedini na
in.
* * *
San joj nije dolazio na oi te noi. Prevrtala se po krevetu traei utehu u mirnim sno
vima, kojih nije bilo. Na kraju je probudila Pi-Deja i zatraila da je zadovolji kako bi
mogla da se opusti.
- Da, gospodarice - rekao je s oboavanjem. Onda je neno spustio glavu meu
Aurelijine noge i prislonio usne na njeno meunoje. Ona je izvila lea, podigla kuko
ve, uhvatila ga za potiljak i zabila vrh njegovog prastog nosa dublje u sebe. Tako se
trljala o njega sve dok joj orgazam nije potresao telo i izbrisao joj svaku misao iz gla
ve.
To seksualno pranjenje delovalo je na nju kao droga te je prespavala najvei deo
sledeeg dana. Njene sluge dole su uvee da je pripreme za ceremoniju koja e biti
odrana u pono. Smatralo se vanim da budua gospodarica to pre nain svoj izbor i
time utre put za ritual tetoviranja, koji e biti obavljen na sledeem Balu. Aurelija je
bila udubljena u misli dok su joj sluge sunerima brisale kou, a onda joj oprale i osu
ile dugu kosu. Posle toga su joj u celo telo utrljale miriljava ulja. Ovog puta je zatra
ila tei miris. Neto drvenasto, mousno, neto to podsea na zemlju. Htela je miris
koji e je podseati da je staloena i mona.
Kad je kucnuo as, vezali su joj oi. Aurelija je zatraila da joj stave povez umesto
da se oslanja na snagu volje. Htela je potpuno da se usredsredi na nadraaje i da je
pritom nita ne ometa.
Prvi mukarac koji ju je uzeo bio je Tristan. Prepoznala ga je samo po tome to nije
bio Andrej. Bio je zadihan od uzbuenja i jo neeg. Bila je to grozniavost na ivici
ludila. Ispoljio je ivotinjsku strast kad ju je zgrabio za podlaktice. Njegov stisak je bio

171
tako vrst da se oseala kao da je stee luaka koulja. Leala je na leima, izvaljena
na gomilu mekih jastuka. Rairenih nogu je ekala da stigne jedan od njenih moguih
supruga i uzme je. Tristan ju je jednostavno doepao i prevrnuo na stomak noen
strau proisteklom vie iz besa nego iz ljubavi. Zario joj je koplje gotovo bez ikakvog
upozorenja. Osetila je samo kako ju je uhvatio za ramena, a onda se tako brutalno za
rio u nju da se Aureliji uinilo da e je rascepiti nadvoje.
Bio je sirov i divalj, ali i u samoj Aureliji je bilo neeg zverskog. Posedovala je
strast blisku Tirstanovom ludilu. Ta strast je tinjala u njoj ekajui samo odobrenje
ljubavnika koji prkosi pravilima da bi se oslobodila. Kad je prkosno vrisnula, vrelina
njenih belega se rasplamsala uobiajenom jainom. S naletom neverovatne snage po
digla se na ake i kolena dok ju je Tristanovo telo i dalje pritiskalo svom teinom.
Zbacila ga je sa sebe, gurnula ga na lea i opkoraila ga. Prikovala mu je rune zglo
bove za krevet, a onda se spustila na njegovu dugaku, ukruenu kitu. On je odgovo
rio jednakom estinom. Rvali su se i prevrtali kao ivotinje preko dueka pripremlje
nih za njih. Na kraju su se skotrljali na vlani travljak. Sve tetovae na Aurelijinom
telu su buknule. Gorele su jarko kao zvezde na nebu.
Raspaljena ula su vritala zahtevajui da odabere njega. Da se odlui za opasnost.
Da odabere Tristana. Ubeivala su je da su Andrejeva ljubav i nain na koji ju je uzi
mao previe krotki i tradicionalni. Govorila su joj da bi njeno telo i um moda mogli
da napreduju ako krenu putem vatre i nemira.
Istovremeno, stara Aurelija ju je savetovala da bude strpljiva i ostane verna svom
ranijem snu.
Jo ima vremena za konanu odluku.
Doao je trenutak da osvei duu na prvobitnom izvoru koji je u njoj probudio svet
ispunjen uitkom.
Zaulo se zvono. Zvuk je bio dubok i teak. Potmulo je odzvanjao istorijom i tradi
cijom. Aurelija je znala da to znai da je prvi takmiar obavio svoj deo rituala.
Andrejev dodir bio je sve i umiruju kao blag povetarac po vrelom letnjem danu.
Sagnuo se, zavukao ruke ispod nje i podigao je. Vratio se do dueka i spustio je na njih
oprezno kao da je od najfinijeg porculana. Sagnuo je glavu nadnevi je nad njene lake
povrede. Preao je jezikom preko svake ogrebotine na njenom ramenu i neno spustio
usne na svaku od njih. Ona je udisala njegov miris i sa svakim udisajem oseala kao
da upija po jednu kap njegove due. Uzdahnula je s uivanjem i zaronila prste u nje
govu kosu vukui ga da legne pored nje i pribije glavu uz njeno rame. Bili su savren
par, ba kao parovi ptica koji su sletali u vrt Mree.
Tristanova prituba dolebedela joj je do uiju kao kroza san. - Hej! To ne bi smelo
tako...
Andrej ga je prekinuo. I on je imao neto da kae.
- Tvoja budunost nije zapisana u prolosti, Aurelija - apnuo joj je na uvo. - Mo
e da je odabere. Da sama prokri svoj put. Na put.
172
 - Da - odgovorila je i tada je znala ta e uslediti. Uzela je Andrejeve ake i vrsto
ih stegla. Onda je svu svoju panju, svaku sinapsu i nervni zavretak usredsredila na
buenje moi za koju je znala da je ima. Usmerila ju je prema Andreju stostruko poja
avajui struju koja bi zaiskrila kad god bi se dotakli. Na kraju je osetila kako se An
drej gri i drhti kao prilikom silovitog orgazma.
Okupljenima su se oteli duboki uzdasi. Masom se proneo amor zaprepaenog sa
aptavanja.
Andrejeveo telo je klonulo u njenim rukama.
Aurelija je strgnula povez s oiju.
Bilo je tu, na njegovim grudima, jasno pod srebrnim zracima skoro punog meseca.
Tano iznad njegovog srca pulsirala je jasno ocrtana jarkocrvena tetovaa. Savren
odraz u ogledalu srca istetoviranog na Aurelijinim prsima. Ta dva srca sada su kucala
u istom ritmu.
Andrej je otvorio oi i pogledao svoje grudi. Onda je pogledao Aureliju, koja je
nadneta nad njega zadivljeno posmatrala beleg na njegovoj koi.
Tristan?
Andrej?
Iako se i dalje lomila izmeu dvojice mukaraca, koji su po svemu bili nebo i zem
lja, inilo se da je odluku donelo njeno srce. Zapravo, njena srca.
- Tvoj sam, Aurelija - neno je proaptao Andrej. I Aurelijina srca i telo rekli su joj
da su sve ene s kojima je ranije bio sada samo senke koje su prole kroz no, a kad
zora svane, njih dvoje e zauvek biti zajedno. Tako je sueno. Tristan, taj mrani, iza
zovni oblak koji ju je nakratko pomeo, poeo je da joj se povlai iz uma, a sitni trago
vi koje je ostavio na njenom telu postali su beznaajni.
Kada je ustala, zavladala je tiina ispunjena strahopotovanjem.

173
 11.
Naslikana ena
Aureliji je Bal doao u san.
Svakojake slike su je opsedale pet dana i pet noi. Kao da je bila izloena napadu
sopstvenog uma. Telo su joj potresali moni orgazmi dok je spavala i esto se budila
drhtei, lepljiva od znoja i uzbuena kao nikad do tada. Seks je postao sredinja taka
ne samo njenog ivota ve itavog njenog bia i Aurelija je jednostavno vibrirala od
poude. Ovladala je moi svojih tetovaa. Samo jednom usredsreenom milju mogla
je da prizove itavu tapiseriju zadovoljstva na svom telu, ili da izraava raspoloenje,
potrebe i elje oivljavajui odgovarajuu sliku na svojoj koi. Ali kad je bila u svojoj
spavaoj sobi, osloboena od svakodnevnih obaveza i sklupana u Andrejevom sna
nom zagrljaju, koa joj se pretvarala u pejza na kom su se u blistavim slikama odra
avala sva njena oseanja i misli u tom trenutku.
Ponekad su vodili ljubav i u snu. Aurelijine elje su bile tako usklaene s njenim
umom, srcem i fizikim potrebama da nije uvek bila sigurna koji deo nje pokree nje
ne udove. inilo se da su joj se um i telo tako sjedinili da su svesne misli i voljni po
kreti izgubili svaki smisao. Kad je bila sa svojim suprugom, nesputana i neoptereena
pravilima, oboje su se ponaali kao ivotinje. Zajedno su bili kao jezgro tornada. Kad
su im tela bila spojena, ostatak sveta nije postojao. Dok se on kretao u njoj, Aurelija
se oseala kao da leti i neprestano lebdi na krilima poude. Oseala se kao da je dola
kui i nala mirnu luku na ostrvu njegovog tela. Ona vie nije bila samo saputnik ili
pripadnik Bala u stalnom pokretu. Andrej je bio njeno sidro, a ona njegovo. Jedno
drugom su bili itav svet!
I tako, dok je pospana Aurelija treperila u Andrejevom naruju, on ju je vrsto gr
lio, a belezi na njenoj koi su buktei oivljavali slike koje su joj se irile preko stoma
ka, grudi i butina. Andrej je onda naglas itao obrasce Bala koji su se pojavljivali na
njenoj koi, kao da su te tetovae mapa koja e ih odvesti do skrivenog blaga, ili bar
trag koji e im ukazati na temu sledee proslave. Datum je ve bio odreen i svaki
dan koji je prolazio bez odgovora budue gospodarice bio je izgubljen dan. Dan koji je
mogao biti iskorien za neophodne pripreme. Imali su sve manje vremena, na ta je
madam Deno Aureliju redovno podseala.
- Ponovo si sanjala konopac - rekao joj je Andrej kad je svanulo i kad je Aurelija

174
napokon zatreptala i otvorila oi. Bila se uukala uz njega, glave ugnedene izmeu
njegove brade i ramena. Ruka joj je bila oputeno prebaena preko njegovih grudi, a
noge su im bile prepletene. esto su se budili zagrljeni, prepletenih udova, vrsto spo
jeni. Kao da su im tokom noi tela traila istu onu bliskost koju su njihove due ve
pronale. Poto je obuka slubeno zavrena, Aureliji su ponudili mnogo otmeniji
apartman u jednom hotelu u centru Sijetla koji je Mrea koristila za smetaj svojih
najekskluzivnijih klijenata, ali Aurelija je to odbila. Navikla se na umirujue okrue
nje japanskog vrta, na svetlost koja joj je obasjavala krevet prodirui kroz velike stak
lene prozore i na prijatno drutvo Pi-Deja, koji je i dalje povremeno spavao u pod
noju njenog kreveta kad je Andrej bio na poslovnim putovanjima.
Aurelija je trepnula rasterujui poslednje ostatke sna. Potpuno se razbudila. U pos
lednje vreme njeni snovi bili su tako ivi i uverljivi da vie nije bila sigurna ta je
java, a ta matarija.
- Da - odgovorila je umiljato se pripijajui uz njega i ljubei ga u obraz. Andrej se
nije brijao nekoliko dana te joj je bradom grebao usne. - Ali san nije bio ruan. - Po
kuala je da u mislima ponovo premota none prizore, ali priseanje na slike koje su
joj ispunjavale um dok je spavala liilo je na pokuaje da prstima uhvati dim. to je
bre pokuavala da ih uhvati, to su se one bre rasprivale. Jasne pojedinosti su joj iz
micale, ali uvek je mogla da se seti kako se u tim trenucima oseala.
Andrejeve ake na njenom licu bile su tople dok joj je provlaio prste kroz kosu. To
je obino radio kad je bila uznemirena, ili kad joj je trebala uteha.
- Pojavila se nova tetovaa. Drvo. Ovde - rekao je pratei obrise stabla od njenog
stomaka do grudi, preko kojih su se izvijale grane drveta. Aurelija ga je uhvatila za
ruku i pritisnula je uz grudi. Znala je da on pamti poloaj svakog belega na njenom
telu kao da su mu te slike utisnute u srce, ba kao to su utisnute u njenu kou.
Sledee noi sanjala je vodu, kako se davi, ali ipak moe da die.
- Da to nema veze s tvojim roditeljima? - upitao ju je Andrej.
Aurelija je odmahnula glavom. - Ne. Nije izgledalo tako - rekla je. - Ovo nije bila
nona mora. Plivala sam. Bila sam ljudsko bie, ali sposobna da ivim ispod povrine
jezera. Kao sirena.
Sledee noi sanjala je kako leti na krilima anela, a no nakon te kako bukti u pla
menu, ali ne sagoreva. Svaki san na njoj je ostavljao odgovarajui beleg. Pete noi ni
ta nije sanjala, ali je izgarala od elje da vodi ljubav. Kad se probudila, uhvatila je
sebe kako opokorauje Andreja. Njegovo koplje je ve bilo ukrueno odgovarajui na
neodlonu potrebu da je zadovolji. Sokovi su joj se slivali niz bedra pripremajui je za
njegov ulazak. Otvorio je oi i smestio se izmeu njenih nogu. Ona je zastenjala kad
ju je vrsto uhvatio za kukove i poeo da je pomera napred-nazad sve dok ona nije
poela da mu trlja klitoris o karlinu kost. Onda se nagnula napred, uhvatila ga za ra
mena i poela da se nasauje na njega. Nastavila je tako sve dok se nije umorila i klo
nula mu na grudi. Andrej ju je vrsto privio uza se te su ponovo zaspali i dalje spoje
175
ni. Nisu se probudili sve dok se senke koje su prodirale kroz staklene zidove pagode
nisu izduile i dok se nisu najeili od sveine veernjeg vazduha.
- Elementi - rekao joj je Andrej te veeri. - To ti poruuju snovi kojih ne moe da
se seti i slike koje ih prate. Zemlja, voda, vazduh, vatra. A poslednja je energija. Etar.
To je pet elemenata. - Zamiljeno se namrtio. - Mislim da nikad nismo imali proslavu
sa svih pet elemenata. Naravno, imali smo neke od njih. Legenda kae da je na jed
nom Balu odranom na nekom parobrodu tema bila pakao. Imali smo i znake zodijaka
i vodu... Ali mislim da nikad nismo imali svih pet elemenata.
- Onda e to biti tema mog Bala. Naeg Bala.
Pozvonila je dozivajui Pi-Deja, koji je onda pozvao madam Deno, a ova se, na
kon to joj je Aurelija saoptila svoju odluku i elje, bacila na posao.
Aurelija se uglavnom starala o umetnikoj strani sveanosti, no kao budua gospo
darica imala je poslednju re u svemu, od teme i mesta odravnja Bala, preko spiska
gostiju, sve do vrste aa i pia i zakuske. Sve je pomalo podsealo na planiranje ven
anja. Za razliku od veine devojaka s kojima je odrasla, ako se izuzme buntovna Siv,
naravno, ona o neem takvom ranije skoro da nije ni razmiljala.
Taj zadatak joj se u poetku inio pretekim. Bila je svesna potrebe da se pokae
dostojnom svoje dunosti. Meutim, otkrila je da se doslovce svaka njena zamisao, pa
ak i ona najudnija, najskuplja ili naizgled neostvariva, ipak moe sprovesti u delo
zahvaljujui neiscrpnim fondovima Mree, njenim talentovanim izvoaima i onom
mistinom sastojku koji je Aurelija jednostavno smatrala prirodnom magijom slados
traa. Posle toga jednostavno je uivala u pripremama za Bal i tom poslu se potpuno
posvetila. Hvatala je kratke trenutke sna i jela na brzinu dok se trudila da svoje groz
niave snove pretvori u stvarnost.
Bal e biti odran u Engleskoj, njenoj drugoj otadbini. Aurelija je elela da oseti
svoje korene u Balu. Zato je ta svetkovina morala da se desi ne samo u zemlji u kojoj
je odrasla ve i na mestu ija istorija see duboko u prolost. Aurelija je zamiljala da
e ih na tom mestu s osmesima posmatrati duhovi kraljeva i kraljica dok potovaoci
Bala budu plesali drevnim kamenim podovima.
Odabrana je seoska kua na prostranom, izdvojenom imanju severno od Londona
u brdima Ciltern. Vlasnik kue bio je jedan od najstarijih saradnika Bala. Aurelija ju
je s Andrejem obila pre nego to je donela konanu odluku. Ta kua joj je vie liila
na raskonu vilu sa kristalnim lusterima, tepisima od baruna i kitnjasto izrezbarenom
ogradom od mahagonija koja je oiviavala stepenite irine promenade. Konanu od
luku je donela poto je primetila iroka staklena dvokrilna vrata koja su se kao aroli
jom otvorila kad je prila da osmotri vrt veliine fudbalskog igralita i umu u sklopu
imanja iza njega.
- Savreno - rekla je. Domain i vlasnik imanja, Tomas, bio je visok mukarac u
kasnim pedesetim, grubih i odsenih manira u neskladu s njegovom udnom frizurom
i naoarima s okvirom u leopardovoj ari koje je nosio na vrhu izduenog nosa. On je
176
na to samo klimnuo glavom i dogovor je sklopljen.
Tokom obilaska imanja, Tomas je sve vreme iao ispred njih kao vodi. Imao je dr
anje i odmeren hod plemia. Meutim, mnogo vei utisak je ostavljala njegova prati
lja, mlada ena koju je vodio na lancu vezanom za srebrnu ogrlicu oko vrata. Ona je
bila gola i hodala je etvoronoke, ali je pre podseala na lavicu nego na psa. Sa sva
kim pokretom njenih oblih bokova duge noge su joj se pomerale s takvom lakoom da
se inilo kako je roena da se kree kao ivotinja, a ne kao ovek. Na kraju, kad su
Aurelija i Andrej zavrili obilazak, ustala je kako bi se oprostila s njima. Aurelija je
smatrala da ta ena nije obina. Oi su joj se presijavale u raznim nijansama zelene
poput zmijske koe, a usne, bez rua i sasvim prirodne, bile su crvene i sone kao ja
buka koju je Eva zagrizla u raju. Aurelija nije mogla da odoli i pogledala je nanie.
Tamo, samo pola prsta iznad njenog potpuno glatkog meunoja, bio je istetoviran
bar-kod, a pored njega broj jedan. Kad joj se pogled sreo s Aurelijinim, osetile su uza
jamno razumevanje. Shvatile su da obe poseduju izuzetnu snagu uprkos njihovim na
izgled potpuno razliitim poloajima.
Andrej je pre posete objasnio Aureliji da je ena obeleena brojem jedan ono to
Bal naziva svetom kurvom, stvorena da drugima prua uitak. Provereno je da li
bi mogla da bude gospodarica Bala pre nego to su otkrili Aureliju. Ustanovljeno je da
ima neiscrpne sposobnosti za uitak, ali ona je elela iskljuivo da bude potinjena i
da je poseduju. U njoj nije bilo ni traka elje za dominacijom, u emu se Aurelija sa
svim lako snalazila, to je bilo kljuno za ulogu gospodarice Bala.
Broj jedan je odabrana da postane robinja i na opte iznenaenje lanova Balskog
saveta, ona je za gospodara odabrala Tomasa. Svi su oekivali da e to biti Tristan, ali
sveta kurva je odabrala neobinog Engleza s naoarima. On je sada posedovao klju
zlatnog katanca na ogrlici oko njenog vrata.
Aurelija je podsetila sebe da stavi Broj jedan na spisak gostiju, ali ne samo kao To
masovu pratilju.
* * *
Dani su prolazili u odabiru izvoaa. Aurelija je dobar deo tih obaveza prebacila na
druge, ali insistirala je da lino odabere balerine koje e nastupiti u taki posveenoj
vodi. Odluila je da bude izvedena scena iz Labudovog jezera u kojoj e dve glavne
balerine iskusiti ponovno raanje kroz utapanje. Zamisao je moda bila uvrnuta, ali
Aurelija je time elela da obelei smrt svojih roditelja i da na prijatan nain stavi ta
ku na taj dogaaj.
Za ulogu Odete Aurelija je odabrala ukrajinsku plesaicu po imenu Ljuba, koja se
tako graciozno izdigla iz vode da se inilo da je deo nje, kao da joj je telo nainjeno
od izmaglice to lebdi nad morem posle oluje. Iako pre nastupa nije znala da je tema
Bala voda, Ljuba je na audiciju dola s nastupom praenim Debisijevim Morem.
Aurelija se nije iznenadila kad je saznala da su Ljubu, lepoticu natprirodne gracioz

177
nosti, skauti Mree ve ranije uoili. Proverili su da li je podobna za ulogu gospodari
ce pre nego to su uli u trag Aureliji. S njom je plesao Andrej. Posle toga je podneo
izvetaj da se radi o izuzetno lepoj i darovitoj eni, ali da ona nije sledea gospodarica
Bala. Njeno srce je ve pripadalo nekom mukarcu, zbog ega nikad ne bi mogla pot
puno da se preda tom pozivu.
Za razliku od nje, pomislila je Aurelija. Ali vie nije oseala nikakvo kajanje ni gri
u savesti zbog toga. Znala je da poseduje retku vetinu potpunog preputanja, preda
vanja svoje due i uma potrebama tela. Uprkos vezi s Andrejem, bila je svesna da bar
jedne noi u godini moe slobodno da pliva na talasima poude, potpuno neopteree
na bilo kakvom vezanou za njega koju je obino oseala. Ona je, jednostavno, takva.
Poela je da razmilja o ceremoniji svog krunisanja. To je jedino za ta se e posta
rati drugi. Tradicija je nalagala da bude uzeta u sveanom ritualu pred potovaocima
Bala, ali nee znati ko e joj biti partner sve dok ne pone ceremonija.
Meutim, kao budua gospodarica, ve je bila odluila da raskine s tradicijom i
znala je da e tokom svoje vladavine uneti velike promene u Bal. To nije bila samo
njena elja ve i dunost.
Nedelje napornih priprema prole su kao u magnovenju, a onda je stigao i sudbo
nosni dan.
* * *
No je bila vedra, a nebo posuto zvezdama koje su sijale poput bestelesnih anela
pristiglih da blagoslove njihovu svetkovinu. Taj prizor je ohrabrio Aureliju i pomogao
joj da se smiri dok je poslednji put obilazila kuu kako bi se uverila da je sve kako tre
ba i ba onako kako je zamiljala, pre nego to uniformisane sluge ponu da pozdrav
ljaju goste koji e stii svakog asa.
Uhvatila je Andreja za ruku te su zajedno izali na travnjak pretvoren u tropski raj
ispunjen snanim mirisom plumerije i sav blistav pod svetlou stotina plamenova
koji su lebdeli u vazduhu poput svitaca bez krila. Nema sumnje da su ih u vazduhu
odravali nevidljivi mehanizmi koje su veto smislili unajmljeni iskusni inenjeri.
U vrtu su podignuta etiri atora, tako da je prostor bio podeljen na etiri jednaka
dela. Peti ator se nalazio u sredini. Prvi ator je bio prikaz Aurelijinih prvih koraka
na stazi Bala. Ljudi su visili s konopaca ba kao na umetnikoj izlobi koju je posetila
sa Siv. U atoru je bilo i drvea, skoro u prirodnoj veliini, ali potkresanog s istom pre
cizniu s kojom je ona na kraju nauila da se stara o svom bonsaiju. Valter je bio za
duen da pomogne oko tehnikih detalja i on je svoj posao obavio majstorski. Kad su
uli u prvi ator, Aurelija se nasmeila. Traila je od Valtera da prenese onaj oseaj
spokojstva i staloenosti koji ju je uvek obuzimao kad je bila vezana i on je uspeo u
tome. Sa grana drvea ljudi su visili na konopcima kao zrelo voe. U sreditu atora
bilo je drvo koje nije raslo iz zemlje, ve je sloenim nizom uadi bilo prikaeno za
krov. Za njegov koren bili su vezani mukarac i ena u zagrljaju. Od njih je polazio

178
konopac spajajui sve izvoae i sva stabla poput ogromne paukove mree. Za Aureli
ju to je istovremeno bio simbol sigurnosti i preputanja, konopac zategnut izmeu za
jednitva i samoe, kao ilet tanka ivica koja je delila ograniavanje i slobodu. Iznad
njih je treperio znak na kom je pisalo: Zemlja. Ono to nas sputava istovremeno nas
oslobaa.
- Uskoro e poeti - rekao je Andrej podseajui je da svakog trenutka moe biti
pozvana kako bi dala znak za poetak proslave. Nije morala da ulazi u ostale atore i
uveri se da e sve izgledati ba onako kako je zamislila. Znala je da se dvanaest plesa
a nalaze ispod povrine vetakog jezera i ekaju da stigne Ljuba i povede ih kroz
ples ivota i smrti ispod natpisa: Voda. Ono to nas utapa istovremeno nas odrava u
ivotu. Nije sumnjala da e pedesetak nagih tela lebdeti na krilima heruvima ispod
natpisa: Vazduh. Ono to nas obara pomae nam i da se dignemo. I bila je sigurna da
e jedna zamraena prostorija uskoro zablistati od plamteih tela ispod poruke: Vatra:
Ono to moe da nas opee donosi nam i svetlost. Poslednji ator bio je posveen sa
mim posetiocima Bala. On e biti prazan dok no ne dostigne vrhunac, a gosti e sami
sazdati sopstvenu magiju i tako stvoriti peti element. Etar.
Bal nije bio samo proslava seksualnosti, ve i ljuduskosti, njene dvojnosti i nesavr
enosti koja donosi i radost i slobodu onima koji dozvole sebi da oseaju, ive i iskuse
uitak.
Aurelija se oprostila s Andrejem ispod grana okaenog drveta. U tom trenutku, bez
obzira na to ta e joj doneti Bal i njene obaveze prema njemu, poelela je jedino da
zauvek stoji tako u Andrejevom vrstom zagrljaju u umi mirnih tela i nenih udisaja
i izdisaja koje je bilo nemogue razlikovati od uma blagog njihanja grana.
Snano ju je privio uza se i spustio svoje usne na njene. -Kad se ponovo budemo
videli, bie gospodarica Bala - proaptao je. - Ali moja gospodarica si od samog po
etka, od naeg prvog poljupca. To nita nee promeniti.
- Niko i nita - potvrdila je Aurelija.
Znajui da je kucnuo as, ponovo ga je poljubila u usta, a onda se okrenula i otila.
Vratila se madam Deno i njenoj armiji slugu koje e je odvesti na kupanje, oblaenje i
pripremanje za ceremoniju. Za to vreme goste e napokon pustiti pod atore, da neto
popiju i zabave se dok ne doe vreme da je proglase gospodaricom, i to onom pravom.
Tada e se njena sudbina zauvek spojiti sa sudbinom Bala.
Sati su prolazili. Aurelija je s lakoom, kao to je inila u poslednje vreme, pronala
unutranji mir i prepustila se doterivanju. Dugu kosu su joj oprali i osuili. Prelivala
joj se niz ramena kao vodopad smeeplavih uvojaka. Koa joj je bila nauljena i samo
delimino pokrivena ogrtaem koji su joj odabrali. Ogrta je bio tanak i proziran po
put pauine. Ustala je od stola za oblaenje. Slukinje su je ispratile kroz hodnike vile,
sve do stepenita prekrivenog somotom, a odatle u sredite vrta. Znala je da je tamo
ekaju gosti Bala i izvoai.

179
 * * *
Neko je dao znak i Aurelija je osetila kako je hvataju za glenjeve, struk i ramena. U
jednom jedinom brzom pokretu, naporno uvebavanom mesecima, podigli su je i dr
ali metar iznad okupljenih. U glavi su joj se jo kovitlale misli o svemu to se desilo
te noi. Bila je omamljena snanim, upornim ritmom industrijskog roka koji je i dalje
gruvao iz velikih zvunika na obodima vrta. Duboki tonovi basova odjekivali su po
put grozniavog lupanja srca, neumoljivo se ponavljajui. Aurelija je na trenutak ose
tila snanu uznemirenost. Kao da joj je dua napustila telo, kao da naga ena koju su
nosili visoko iznad ustalasane mase plesaa i oboavalaca nije ona, kao da nema veze
s njom. Nakratko je bila i posmatra sopstvenog krunisanja, kao da joj se dua odvoji
la od tela nad kojim vie nije vladala.
Sve je stalo.
Muzika je utihnula i usledila je promena ritma. Pomamna, grozniava huka indus
trijskog roka povukla se da bi je zamenila mona, iva i titrava melodija na elektri
noj violini.
Zvuk violine i dalje je bio praen nezaustavljivim mainskim ritmom koji je dikti
rao metronomsku brzinu i usmeravao je. Aurelija je pretpostavila da gudalo dri pre
lepa riokosa violinistkinja koju je primetila ranije te veeri. Zamislila je kako njena
raskona vatrena griva poskakuje i leti pratei svaku notu. Melodija joj je zvuala
poznato, ak kao klasina muzika, ali ubrzana. Zvuk je bio divalj poput voza koji tut
nji kroz no, opojan i omamljuju.
ake koje su je drale prilagodile su stisak. Dve su joj poduprle lopatice, jo dve se
postarale da se ne savije u struku, a jo jedan par ruku joj je obuhvatio zadnjicu izdi
ui joj karlicu i gurajui je napred. Sledei par nepoznatih ruku iz mase uhvatio ju je
ispod kolena pomaui joj da savlada gravitaciju, a poslednji par ruku vrsto ju je
uhvatio za glenjeve i iroko joj razmaknuo noge neno ih gurajui. Usmine su joj
sada bile neumoljivo rairene i otvorene. Njeni blistavi, nabrekli nabori pulsirali su od
neizrecive udnje, a izloene unutranje zidove milovao je skoro neosetan lahor dopi
rui od komeanja mase ispod nje. Ljudi su se kretali atorom uzburkavajui vlaan
vazduh, koji joj se podizao do meunoja aljui joj talase nadraaja i skrivenih elja
kroz telo.
Jedna aka ispod nje se pomerila. Onda jo jedna.
Sada je putovala preko mora oboavalaca kao na leteem ilimu. Svaki dodir je bio
samo trenutan dok je napredovala aku po aku. Jezdila je preko mase napredujui
kao krhka barka na uzburkanom moru. Aurelija nije pruala otpor. Pokuala je da se
opusti, da olabavi miie kako im ne bi bila teka. elela je da bude laka kao pero svi
ma onima koji su joj zajedniki pomagali da napreduje bez imalo napora. Potpuno se
prepustila trenutku, svesna da e kraj tog putovanja biti nezaboravan.
Aurelija je isprva mislila da e je nositi kroz vazduh dok ne napravi krug kroz celu

180
publiku. Svi e je posmatrati kako krui iznad njih dok im se ne zavrti u glavi, a onda
e je spustiti u sredite bezline gomile.
Ali ba kad je osetila kako se masa pod njom njie i kako joj telo bezmalo lebdi bez
pomoi njihovih ruku, ustanovila je da je i dalje oko dva metra iznad zemlje i da je
nose napred ka nepoznatom odreditu.
Nona tama se povlaila s neba, mesec se gubio pod pokrovom oblaka, ali nju je i
dalje grejala vrelina pohranjena u njenom telu. Zalihe strasti i nesputane poude ko
lale su joj ilama, pulsirale joj pod koom i obavijale joj celo bie oblakom prijatne to
plote.
Ostali okupljeni, oni koji je vie nisu nosili, krenuli su za njom. Aurelija je znala da
je svako od prisutnih u nekom trenutku uestvovao u njenom putovanju kroz vazduh.
Muzika se izgubila u daljini dok su je nosili dalje u srce umirue noi. Svi oboava
oci su je sledili, kao hodoasnici.
Nosai su usporili.
Iako su bili veoma paljivi, miii vrata su joj se napeli te je morala da okrene gla
vu na stranu. Tada je ugledala grupu uesnika Bala najbliu nosaima. Prepoznala je
Siv u leernom izdanju, kao obino. Nosila je bledoruiast orts od teksasa i usku
crnu majicu. Izdvajala se u gomili satenskih ogrtaa, ifona i obojene golotinje drugih
gostiju. Hodala je drei se za ruke s Valterom i Tristanom. Blaeno se osmehivala. Tu
su bile i madam Deno i gospoa Mori. I Gvilam Irving, Broj jedan i Ljuba, prelepa
ukrajinska plesaica, Florens i mnogi drugi ija imena nije znala, ali ih je viala to
kom ovog svog putovanja. Neki su nedostajali: Loralin, Rii, Edita. Pokuala je da se
seti imena svih odsutnih i prisutnih, ali um joj je bio u stanju grozniavog iekivanja.
Gomila se razmakla i ukazala se staza kroz travu. Pajivo su je spustili na zemlju.
Trava je pod njenim bosim nogama bila poput mekog ilima. Nosai su se povukli, a
ona je polako uspostavljala ravnoteu dok je stupala na vrsto tlo. Utom, poput vojne
pratnje, sa strane su joj prile Siv i Broj jedan. Stale su joj uz bokove i uhvatile je za
ruke. U masi oko nje zavladala je tiina.
Potom su je povele napred.
Na kraju kratke etnje kroz vrt ekala ju je postelja od belih cvetova posutih po
zlatnim aravima. Sve je podsealo na oltar postavljen unutar izdignutog rama od
belog drveta na krhkoj platformi koja je lagano zakripala kad je Aurelija oprezno i
nesigurno zakoraila na nju.
Legla je na lea pomalo se plaei da bi cvetna prostirka mogla biti gruba i nepri
jatna, ali bila je meka kao pamuk.
- Rairi noge - proaptala je madam Deno pre nego to se udaljila.
Aurelija je posluala.
Sklopila je oi.
vrstina mukih toplih i snanih nogu oeala joj je bedra dok joj se nepoznati
mukarac smetao izmeu nogu.
181
 Izgubila se u potmuloj tiini koja je vladala vrtom gde je leala iroko razmaknutih
nogu, sva podatna. Buna muzika, zvon glasova, sve to je otplovilo u neki drugi svet,
kao da se cela dua Bala izmestila iz vremena i prostora.
Osetila je vrst mesnati vrh kurca kako joj se neno pribija uz otvor, trlja je i nata
pa se njenim sokovima. Kad joj je mukarac neno pomilovao dojku, Aurelija je uz
drhtala.
Otkad je predstavljena gomili znala je da e je tucati kao nikada do sada.
Taj trenutak je doao.
Vrh njegovog koplja polako je prodro u nju, nezaustavljiv, nabrekao od snage i po
hote. Onda se malo povukao, skoro oklevajui pred mranom dubinom njenog meu
noja.
Onda je krenuo napred, prodirui do kraja. Celu ju je ispunio u jednom munjevi
tom naletu i smestio se u nju. Bio je kao stvoren za nju.
Aurelija nije otvarala oi.
To je bio Andrej.
Onaj s kojim je odluila da kri obiaje.
Prepoznala je nain na koju ju je ispunio. Njeni miii prepoznavali su svaki nabor
i svaku ilu njegovog uda, njegov glavi i nain na koji je pulsirao poput srca u dalji
ni. Na dobro poznat nain se pripila uz njega, stegla ga nogama kao kletima. Nakon
sloene obuke, nauila je da, i spolja i iznutra, razlikuje razne mukarce i ene. Pre
poznavala je svoje ljubavnike s natprirodnom preciznou.
Srce joj je poskoilo.
Obavio ju je njegov poznati miris. Kad je Andrej prodro u nju ritmino se pomera
jui, iz skupa se razleglo potmulo brujanje nalik priguenom horu, poput molitve. Po
eo je polako, a onda, kako je snaga nadolazila, jebao ju je u sve brim naletima. Svaki
novi prodor raspirivao joj je poudu i kovitlac oseanja.
Iako nije prvi put vodila ljubav pred drugima, Aurelija je znala da nikad nije imala
toliku publiku. Bila je svesna da je posmatra najmanje dvestotinak ljudi. Ali vie nije
marila za to. Ve odavno nije znala za stid, sramotu i griu savesti. Zbog okolnosti u
kojima se nala, bila je samo jo vie uzbuena. Nije ni sanjala da je tako neto mogu
e.
Otvorila je oi.
Andrej ju je netremice gledao. I on je bio nag, ali imao je raskonu masku od pa
unovog perja, zbog koje je izgledao kao kralj ili svetenik.
Zemljotres je ve poeo. Imala je utisak da joj srce plee ivahan, grozniav tango
u grudima. Svaki nov nalet Andrejeve batine vinuo ju je do novog, vieg stupnja vrto
glavog zanosa. Dah joj se ubrzao, brujanje gomile se pojaalo do zagluujue buke i u
glavi joj se zamutilo.
Aurelija je znala da joj se Andrej smei ispod maske.
Uzvratila mu je osmehom.
182
 estoko ju je tucao uz muziku glasova okupljenih posmatraa sve dok joj se um i
telo nisu stopili u jedno ustremljeni ka boanskom uitku.
Andrej se onda naglo odmakao, kao gromom udaren, i u poslednjem naletu zario
joj je kitu jae nego ikad, dosegavi njene naizgled nove i nesluene dubine. Osetila je
plamen njegovog vrhunca kako se poput talasa valja kroz nju, kupa je uasnom topli
nom i pri je. Ta vatra joj se brzinom svetlosti proirila kroz celo telo.
Aurelija je urliknula od zadovoljstva.
Andrej je uzdahnuo.
Gomila se utiala.
Pogledala je svog ljubavnika i videla ga kako se bori da doe do daha i baca masku
na pod otkrivajui raskone tamnokestenjaste kovrde okupane zracima jutarnjeg
sunca.
Osetila je kako joj se niz obraz sliva suza, ali nije mogla da je zaustavi.
Pruio je ruku da je podigne. Najpre je mislila kako je silina orgazma koji je upra
vo doivela iscedila poslednju kap snage iz nje, ali kad joj je dodirnuo ruku, Aurelija
se uspravila iznenaujue lako. Ustala je i pustila Andrejevu ruku.
Oseala se... preporoeno.
Snano.
Nepobedivo.
U prvim redovima gomile ugledala je Siv, koja ju je posmatrala sa strahopotova
njem. Kao i svi ostali uesnici Bala.
Aurelija se ispravila i stala odlunije, blago razmakavi noge da uspostavi ravnote
u.
- Zora je - rekao je Andrej.
Aurelija je osetila kako joj neobina energija kola golim, izloenim telom. Ali isto
vremeno je bila neverovatno spokojna. Pogledala je nanie i zanemela. Izmeu svih
prethodnih tetovaa, rei, belega i slika, razvijala se mrea nalik brljanu. Granala joj
se polako preko tela, nalik na jedva vidljive vene ispod blede koe, odnosno ispod pre
ostalih neoslikanih delia. Grane su izgledale kao ive dok su se irile u svim pravci
ma. Na kraju su se sve tetovae spojile, centimetar po centimetar, grana po grana, list
po list, re po re, reenica po reenica.
Bio je to vrhunac za Aureliju.
Tetoviranje je konano prestalo. Sada joj je celo telo bilo oslikano. Od ogrlice na
vratu do tankih lania od zelenih listia na glenjevima.
Zora je svanula.
Njeno nago, oslikano telo ocrtavalo se naspram izlazeeg sunca u vrtu Bala. Bio je
to prizor vanredne lepote. U oima zadivljene publike, Aurelija je izgledala kao da
gori.
Bal je konano dobio novu gospodaricu.

183
 Epilog
Samarkand, 21. vek
Nekoliko godina kasnije, nakon to su snegovi okopnili i pozdravili prolenu toplotu
koja je ogrejala zemlju i more, Bal je stigao u nov grad.
Bio je to grad proslavljen u mitologiji i legendama, smeten iza pustinja i stepa
Centralne Azije. Balu je trebalo mnogo meseci da stigne do odredita. Njegova flota
neupadljivih automobila, kamiona, prikolica i drugih prevoznih sredstava grmela je
auto-putevima nalik savremenom karavanu. Okupili su se ubrzo posle Boia u jednoj
prometnoj luci na Kineskom moru, maskirani u putujui cirkus. Andrej je bio zaduen
za logistiku te sloene operacije. Uivao je u tom poslu poto je dunost zatitnika
Bala postala donekle izlina nakon to je Aurelija preuzela dunost gospodarice.
Sad je Aurelija birala odredita i godinje teme, iako su, zapravo, njih dvoje mnogo
veali o tome, tako da je to vie bila stvar dogovora. Poto bi se njih dvoje usaglasili,
Mrea im je pruala pouzdanu administrativnu i finansijsku podrku za operaciju. U
njihovom seditu u Sijetlu pozadinom operacije upravljale su gospoa Mori i madam
Deno, dve iskusne i mudre ene u koje je Aurelija imala beskrajno poverenje. Obe su
na Aurelijin zatev pristale da se vrate u sedite, a pomagala im je sposobna Florens.
Iako je bilo tekoa na zabaenom i opasnom mestu gde je odran, prethodni Bal
je, po optem miljenju, bio izuzetan.
Amazonska prauma je udesetostruila matu organizatora i uesnika, a taj Bal se
smatrao jednom od najveih sveanosti odranih u novijoj istoriji. Zbog toga je slede
a proslava predstavljala jo vei izazov.
Kao dete Aurelija je pomalo bila knjiki moljac, a sad je mogla da pusti mati na
volju i prizove u seanje sve knjige na kojima je izgradila predstavu o svetu. U Samar
kandu je uvek bilo neeg maginog. Sam naziv i poloaj tog mesta prizivali su slike iz
Hiljadu i jedne noi. Aurelija je vrsto reila da ovaj Bal prevazie onaj prethodni.
Tema Bala e biti Alisa u Zemlji uda. Aurelija je smatrala da to otvara mnotvo
predivnih mogunosti, matovitih scenarija i prilika za prikazivanje lepote. Mesecima
ju je usred noi budila razuzdana mata dok su joj kroz glavu jurile uzbudljive slike.
Tako je, korak po korak, gradila predstavu o proslavi kakvu eli da organizuje i vodi.
Ve mesecima su njeni sledbenici, hodoasnici uitka, posetioci dvora ljubavi, dru
ina oboavatelja Bala, putovali prema Samarkandu. im je vest objavljena, krenuli

184
su kopnenim, vodenim i vazdunim putevima. Neki su bili bogati, neki siromani, jed
ni su izgledali obino, kao raunovoe, slubenici i fabriki radnici, drugi krajnje neo
bino. Meutim, neupueni posmatra u njima ipak ne bi pronaao nita previe
upadljivo.
S njima su stizali plesai, akrobate, ak i klovnovi, ljudi od gume, svakojaki uda
ci, krojaice, krotitelji ivotinja i ljudi, majstori s biem, lepi i prokleti, sveti izvoai,
isporuioci hrane, sobarice, pastuvi, graditelji kaveza, majstori rasvete, timovi za
vodu, slikari i vajari, tuta i tma onih koji su iveli za poudu, ljubav i uivanje. Bila
je to zaista arolika druina.
U Samarkand su doli u potrazi za lepotom i velianstvenim uitkom koji e dostii
kad svane zora.
Andrej i Aurelija su prethodne godine bili u izvianju i odabrali mesto za odrava
nje Bala na svega nekoliko kilometara od samog grada. Bilo je dovoljno izolovano da
ne privlai radoznalce. Posle toga su poele izgradnja i pripreme za odravanje prosla
ve.
Probe su nadzirali Siv i Tristan, koji su uspeno saraivali iako su oboje bili vatre
ne prirode. Valter se povukao nakon poslednjeg Bala u Britaniji i sada je negovao svoj
vrt na junoj obali Engleske. Aurelija je ba odatle krenula u nov ivot te nikako nije
mogla da zamisli da se tamo vrati. Meutim, nasmeila se zamislivi Valtera kako vaja
svoje cvetove i stvara bunove sloenih oblika kreui se izmeu njih voen samo u
lima mirisa i dodira.
Sad je sve bilo spremno i do Bala je preostalo samo jo nekoliko dana. Pogledala je
Andreja u oi i u njima, kao uvek u to doba godine, opazila setu. Gledao ju je kao ne
moan deai. Bila je to jedna od veoma retkih prilika u kojima je ispoljavao svoju
nenu stranu, tako drugaiju od njegovog muevnog, skoro vladarskog dranja. Imao
je snanu bradu, gustu tamnokestenjastu kosu, iroka plivaka ramena i miie napete
poput struna.
- Nema razloga za tugu - rekla je Aurelija.
- Znam - kazao je Andrej i nakratko skrenuo pogled. Videlo se kako ga ponovo raz
diru sumnja u njenu ljubav i svest da e je na Balu drugi dodirivati, tucati, uzimati,
oboavati. Onako kako nalau obiaji. I tek kad se okona ta no vrtoglave razuzda
nosti i uivanja, ona e se ponovo nai u njegovom naruju, obeleena mirisima
mnotva ljudi, mukaraca i ena, znanih i neznanih. itavo telo bie joj proeto nji
ma. Mir e nai tek u njegovom zagrljaju. Zajedno su odluili da odbace mnoge obi
aje Bala, ali ne i ovaj.
- Tako mora...
Posmatrajui ga kako tuguje, Aurelija je shvatila zato su njeni roditelji pobegli od
Bala. Nisu mogli da se pomire s milju da e svoja tela morati da dele i s drugima.
Ali znala je i da je Andrej ne bi voleo tako silno da nije gospodarica Bala. To ih je
spajalao. To ih je odravalao zajedno. Tradicija, vekovno naslee ljudskog uitka.
185
 Ona je roena za to.
- Tako mora...
Ceo njen ivot vodio je ka tome.
Ka toj jednoj noi.
Noi vrhunskog zadovoljstva.
Noi koja slavi ivot.
Noi koja slavi pohotu.
Osmeh je ozario Andrejevo lice.
- Veeras izgleda prelepo. Ti si dua ovog Bala, draga moja gospodarice.
Kad su se mrani oblaci razili iz Aurelijine due, preplavio ju je talas nenosti pre
ma njemu, prema njenom suprugu i partneru. U dobru i zlu.
I dok se svaka nevidljiva tetovaa oslikana na njenom telu budila i pulsirala pripre
majui se da kasnije bude izloena, Aurelija je osetila jo jedan plamiak kako joj za
greva donji trbuh. Pogledala je Andreja u oi i rekla mu neto to je znala ve nekoli
ko dana. ekala je pravi trenutak, ali znala je da to mora biti pre Bala.
- Trudna sam. Nosim nae dete - rekla je Aurelija.
Andrejevo lice je sinulo.
Gledala ga je kako se topi od miline. U uglu njegovog oka zaiskrila je suza, a onda
se graciozno skotrljala niz obraz.
- O... Aurelija...
- Dobiemo devojicu. Znam to. Sve mi ukazuje na to.
- Volim te - rekao je.
- I elim da je nazovem Alisa - rekla je Aurelija dok ju je Andrej grlio.
- Sledea gospodarica Bala - proaptao je privijajui je uza se, pokuavajui zauvek
da sauva taj trenutak kao otisak u ilibaru.
- Verovatno - rekla je Aurelija. - Tu odluku e morati sama da donese.
Rano jutarnje sunce se pomaljalo kroz zavese na prozoru prikolice. Napolju, atori
su bili rasuti po pustinjskom pesku poput raznobojnih cvetova.
Aurelija e noas biti u sreditu panje. Telo e joj goreti dok svaka magina slika
bude blistala punim sjajem. Njena svetlost bie blagoslov za poetak gozbe i tada e
izgovoriti svete rei: Neka Bal pone.

186
Sadraj
Ljubavnica 2
PROLOG 3
1. 10
2. 23
Francuska 1788. 36
3. 44
4. 55
Venecija 1847. 69
5. 77
6. 91
7. 105
Nju Orleans 1916. 118
8. 127
9. 140
Novi Zeland 1964. 153
10. 161
11. 174
Epilog 184

187