Univerzitet u Niu

Modul za srpsku I komparativnu knjievnost

Psihoanaliza u romanu Beli hotel

Seminarski rad iz Postmoderne proze

Mentor Student
Prof dr. Dejan Milutinovi Milica Stankovi 86

Ni , 2017

Uvod

1
2
 Sigmund Frojd je osniva psihoanalize, jednog od najuticanijih
pravaca psihologije. Jo kao mlad ovek, student Medicinske kole
Univerziteta u Beu, odluuje da postane naunik. Nije nameravao da se
bavi lekarskom praksom, ali oskudno nagraivanje naunog rada i
ograniene mogunosti akademskog napretka Jevreja, kao i potrebe sve
vee porodice, primorale su ga da otvori privatnu praksu. Uprkos tome, on
nalazi vremena i za istraivanje i pisanje. Razvija prvu obuhvatnu teoriju
linosti, koja podrazumeva opis sklopa, dinamike i razvoja linosti. Zbog
ovog neverovatnog podviga postao je jedna od najuticajnijih, ali i
najosporovanijih linosti modernog vremena.
Frojdova psihoanaliza se javlja kao reakcija na tradicionalnu
psihologiju, kojoj je tada pretilo da bude odreena kao nauka o ponaanju i
svesti oveka. Frojd istupa protivei se tome da linost oveka bude
svedena na vidljivo ponaanje poredei duevni ivot sa ledenom stenom.
Manji deo ledene stene, koji izranja iznad povrine vode, predstavlja
oblast svesti, dok mnogo vea masa ispod povrine vode predstavlja
oblast nesvesnog. Upravo u podruju nesvesnog treba traiti nagone,
strasti, potisnute ideje i oseanja. Vie od etrdeset godina je Frojd
istraivao nesvesno metodom slobodnih asocijacija. On nesvesni deo
linosti opisuje kao veliko podzemlje vitalnih, nevidljivih sila koje vre
carsku kontrolu nad svesnim mislima i postupcima pojedinca. Prema tome,
psihologija koja se ograniava na anlizu svesti i ponaanja pojedinca je
potpuno neprikladna za razumevanje osnovnih motiva ljudskog ponaanja.
Postoji dva sveta u svakoj linosti svesni i nesvesni deo. Svest
treba da bude razumni gospodar i pametan sudija, ali je esto nedovoljno
snano i sposobno da se odupre sili amoralnog, aloginog i asocijalnog u
nesvesnom. Iz nesvesnog dela linosti potie agresivna i seksualna
energija. Jung naglaava da je u nesvesnom ogromna stvaralaka energija
i potencijal, intuicija. Nesvesno postaje opasno samo kada je na svesni
stav prema njemu pogrean.
Funkcionisanje svesnog i nesvesnog sveta podvrgnuto je zakonu
suprotnosti. Kada naa svest iz odreenih razloga izgubi deo energije koji
joj je pripradao, raste udeo energija u nesvesnom delu. Energija se ne
gubi, ve oivljava nesvesne sadraje, koji onda otpoinju ivot prodirui u
svest preko neuroza, psihoza, ali i umetnosti. Ovo kretanje energije moe
biti progresivno kada dolazi do proirivanja svesti, uvida, ali i regresivno,
kada dovodi do zastoja u razvoju.
Sadraj nesvesnog dela linosti nije nam neposredno dostupan.
Medjutim, Frojd je smatrao da je mogue doi do najnepristupanijih
podruja ljudske due i otkriti temelje linosti, ispravnom tumaenjem
skrivenih simbola. Ovi simboli predstavljaju izraz stvaralake snage i
prisutni su u iskazima pacijenata, u snovima, umetnikim delima... Frojd je
smatrao da je analiza snova kraljevski put u nesvesno. Jezik snova je
arhaian, simbolian, prelogian. Osnovna funkcija snova je pokuaj

3
nesvesnog da uspostavi psihiku ravnoteu. Mnogobrojne krize u ivotu
opaene su mnogo pre od naeg nesvesnog nego svesnog, koje pokuava
da nam pomogne u reavanju krize putem sna. Ovo naroito vai za snove
koji se ponavljaju. Koreni sna mogu biti u svesnim sadrajima, onome to
se videlo i ulo, o emu se mislilo prethodnih dana. Medjutim, oni su
produkt i nesvesnih zbivanja i mogu da potiu iz razliitih izvora. Tako,
mogu biti isto somatskog porekla izazvani fizikim zbivanjima u
organizmu, a izvor snova mogu da budu i dogaaji prolog karaktera.
Simboli sadrani u umetnikoj slici, prozi, poeziji i drugim autorskim
delima esto vode poreklo iz nesvesnog dela linosti. Analiza simbola je
teak zadatak. Oni se raznovrsnije tumae, to zavisi od aktuelne ivotne
situacije pacijenata, njegove prolosti, stavova i funkcija, doba starosti...
Samo dobro poznavanje linosti i njenih unutranjih problema moe biti
klju za otvaranje brave nesvesnog.
Frojd je verovatno bio prvi psiholoki teoretiar koji je istakao
razvojne aspekte linosti i posebno naglasio odluujuu ulogu prvih godina
ivota i detinjstva za postavljanje osnovnog sklopa karaktera jedne osobe.
On je smatrao da je linost do kraja pete godine ve dosta dobro
oblikovana i da se dalji razvoj najveim delom sastoji od razraivanja ovog
osnovnog sklopa. Doao je do ovog zakljuka na osnovu svojih iskustava
sa pacijentima koji su podvgnuti psihoanalizi. Njihovo istraivanje due
neizbeno ih je vodilo natrag u doivljaje ranog detinjstva, koji su se
pokazali odluujuim za razvoj neuroze kasnije u ivotu. Frojd je verovao
da je ,,dete otac oveka,,.
Za uobliavanje linosti Frojd je odluujuim smatrao prvih pet
godina ivota, tokom kojih dete prolazi kroz niz faza. Svaka faza razvoja u
toku prvih pet godina odreena je nainima reagovanja posebnih zona
tela. U toku prve faze, koja traje priblino godinu dana, glavna oblast
dinamike aktivnosti su usta. Posle oralne faze sledi razvoj ulaganja i
protivulaganja u vezi sa funkcijom pranjenja, koji je nazvan analnom
fazom. Ona se odvija u drugoj godini ivota, a zatim dolazi falusna faza u
kojoj seksualni organi postaju glavne erogene zone. Oralna, analna i
falusna faza nazvane su pregenitalnim fazama razvoja, dete posle njih
ulazi u produeni period latencije, tzv. mirne godine. Tokom ovog vremena
impulsi tee da budu zadrani u potisnitom stanju. Dinamiko oivljavanje
u mladalatvu ponovo pokree pregenitalne impulse. Ako su oni uspeno
pomereni ili sublimisani, osoba prelazi u zavrni nivo zrelosti, genitalnu
fazu.
Prepoznavanje Edipovog kompleksa Frojd je smatrao jednim od
svojih najveih otkria. Edipov kompleks je ime dobio po kralju Tebe, koji
je ubio svog oca i oenio se svojom majkom. Ukratko, Edipov kompleks se
sastoji od seksualnih teni prema roditelju suprotnog pola i neprijateljskih,
agresivnih tenji prema roditelju istog pola. Deak eli da poseduje svoju
majku i ukloni oca, a devojica eli da poseduje oca i ukloni majku.
Uobiajeno je da se za ovu pojavu kod devoica koristi i termin Elektrin

4
kompleks. Edipov kompleks se pojavljuje u falusnoj fazi psihoseksualnog
razvoja, u periodu od tree do pete godine ivota. U toj fazi u sreditu
razvoja su seksualna i agresivna oseanja povezana sa funkcionisanjem
genitalnih organa. Ponaanje deteta u ovoj fazi razvoja je u velikoj meri
obojeno delovanjem Edipovog kompleksa, mada se posle pete godine
modifikuje i potiskuje, ovaj kompleks ostaje vitalna snaga linosti tokom
celog ivota. Stavovi prema osobama suprotnog pola, kao i prema ljudima
od autoriteta, na primer, u velikoj meri su uslovljeni Edipovim
kompleksom.
Istorija i dalji razvoj Edipovog kompleksa razliit je kod mukog i
enskog pola. U poetku oba pola vole majku jer ona zadovoljava njihove
potrebe i ljuta su na oca, jer ga smatraju suparnikom u borbi za majinsku
ljubav. Ova oseanja kod deaka ostaju, a kod devojica se menjaju. Kod
deaka rastua ozlojeenost prema ocu praena je i strahom od kazne,
koja podrazumeva odstranjivanje genitalnih organa. Strah od kastracije
dovodi do potiskivanja seksualne udnje za majkom i neprijateljstva prema
ocu, to mu omoguava da ue u zavrni razvoj. Razvoj i ponitavane
Edipovog kompleksa kod devojica, tzv. Elektrinog kompleksa je sloenije.
Ona menja prvobitni objekat ljubavi nakon otkria da ima samo upljinu na
mestu gde deaci imaju istureni organ. Ona smatra majku odgovornom za
svoje kastrirano stanje, a prenosi ljubav na oca, jer on ima vredni organ.
Devojica zamilja da je izgubila neto, dok se deak plai da e to
izgubiti. Kod devojica se kompleks ne potiskuje tako snano kao kod
deaka, to je osnova za mnoge psiholoke razlike izmeu polova.
Javljanje i razvoj Edipovog kompleksa i kastracionog kompleksa su glavni
dogaaji falusnog perioda koji stvaraju mnoge naslage u linosti.
Nijedna druga psiholoka teorija nije bila tako izloena ispitivakoj i
esto ogorenoj kritici kao psihoanaliza. Glavna kritka upuivana Frojdu se
odnosila na njegovo shvatanje psihoseksualnog razvoja, pripisivanje
pohotljivih i ruilakih elja malom detetu, pripisivanje perverznih nagona
svim ljudskim biima, kao i objanjavanju ljudskog ponaanja seksualnom
motivacijom. Svoju teoriju seksualnosti Frojd temelji i na svojim
iskustvima. Kao sedmogodinji deak ugledao je oca i majku u toku polnog
odnosa. Ovu situaciju on naziva ,,pra-scenom,, i kae da ona pomuuje
odrastanje, a moe dovesti i do neuroza, kao to je bio sluaj sa nekim
njegovim pacijentima.
Podaci na kojima je Frojd zasnivao svoje terorije uglavnom su bili
usmeni iskazi i vidljivo ponaanje pacijenata u psiholokom tretmanu. On
nije pripradao grupi eksperimentalnih psihologa, nije vodio kontrolisane
eksperimente, niti kvantifikovao podatke, kao to su to radili drugi
psiholozi devetnaestog veka. U psihoterapiji najee koristi svoj
jedinstveni metod slobodnih asocijacija. Metod slobodnih asocijacija
zahteva od pacijenta da kae sve to mu dospe u svest, bez obzira na to
da li bi to moglo zvuati smeno ili neprikladno. Uloga terapeuta je u
velikoj meri pasivna. Terapeut sedi i slua, povremeno podstie,

5
postavljajui pitanja kada usmeni tok pacijenta presui, ali ne prekida
kada pacijent govori. Frojd je zapazio da pacijenti priaju o seanjima na
doivljaje ranog detinjstva. Ova seanja omoguavaju Frojdu prvi stvarni
uvid u oblikovanje sklopa linosti i njen dalji razvoj. Ovaj metod
rekonstruie prolost iz aktuelnih usmenih iskaza. Zapazio je da ak i kada
je pacijent davao naizgled nepovezane iskaze, svaka izjava je na neki
smisaoni dinamiki nain povezana sa prethodnom izjavom, da postoji
neki neprekidni lanac od prve do poslednje asocijacije. Praenjem lanca
asocijacija kroz usmeni lavirint sluaocu e se otkriti istorija pojedineve
linosti. Medjutim, u toku psihoterapije postoji velika mogunost da se kod
pacijenta jave elementi i sile koje se suprotstavljaju napredovanju u
leenju. Frojd ove sile naziva otporom. U toku svoje prakse, naiao je na
razliite oblike otpora kod pacijenata. Otpor potiskivanjem je klinika
manifestacija potrebe pacijenta da se odbrani od impulsa, seanja i
oseanja, koja bi, ako preu u svesno, dovela do bolnog stanja. Upravo
usled dejstva ovakvog otpora, javlja se neurotini simptom, a unutranji
konflikt zadrava u nesvesnom. Opisao je i pojam transfernog otpora. Iako
slian otporu potiskivanjem, ima svojstvo da odraava borbu protiv
infatilnih impulsa koji se pojavljuju neposredno ili u modifikovanom obliku
u odnosu na terapeuta. Terapijska situacija ponovo oivljava u obliku
preruenje sadanje realnosti, materijal koji je bio potisnut ili obraen na
drugi nain, na primer kanalisan u neurotski simptom. Kliniki fenomen
otpora u bliskoj je vezii sa irim spektrom mehanizam odbrane koji se
razvijaju da bi se neutralisala opasnost koja nastaje ako se dozvoli
nesvesnim, seksualnim ili agresivnim eljama da se oslobode, preu u
svesno i iskau u ponaanju. U te mehanizme spadaju svi oblici odbara, u
koji se mogu svrstati i otpori ka ozdravljenju. Dok je prvobitno otpor imao
znaenje blokiranja seanja i slobodnog asociranja, kasnije je proiren da
bi obuhvatio sve prepreke ciljevima i tokovima terapije koje dolaze iz
samog pacijenta. Kao otpor se mogu tumaiti razliiti oblici ponaanja, kao
to je nedolazak na seansu, pogreno tumaenje zadatih uputstva,
utanje, tekoe u priseanju, izbegavanje razgovora o sutini problema,
prestanak sanjanja...Rasvetljavanje pacijentu njegovih otpora, kao i
nastojanje da ih on shvati kao prepreke koje treba razumeti i navladati,
ini sutinu psihoterapijske aktivnosti sve vreme tokom trajanja
terapijskog procesa.
Jedan od Frojdovih publikovanih sluaja je ,,Sluaj Dore,,. On je ovim
materijalom eleo da prikae kako anliza snova omoguava da se istrae
skriveni i potisnuti delovi ljudske due, kao i da histerine simpome
motivie seksualni impuls. Frojd daje detaljnu anlizu dva Dorina sna,
istiui pozadinske inioce i njenu aktuelnu kliniku sliku. Veliki deo
materijala se sastoji od doslovnih izvetaja o Dorinim slobodnim
asocijacijama i Frojdovim tumaenjima i daje jasnu sliku postupka na
osnovu koga su snovi tumaeni. I na osnovu ovog prikaza se moe videti
Frojdov veliki talenat da nae vezu meu veoma razliitim izjavama.
Rukovodei se time da sve to osba kae ili uradi ima neki smisao i uklapa

6
se u celokupnu linost, Frojd je bio budan posmatra, traei dublji smisao
u svakoj izjavi ili inu.
Frojd moda nije bio rigorozni naunik i izuzetan teoretiar, ali je bio
strpljiv, precizan, pronicljiv posmatra i istrajn, disciplinovan, hrabar,
originalan mislilac. Vrlina njegove teorije je u tome da pokuava da objasni
pojedinca koji ivi delom u svetu realnost, a delom u svetu iluzija.

,,Teorije linosti,, Kelvin S.Hol/ Gardner Lindzi, 1998.

,,Psihoterapija,, Ljubomir Eri, 2011.