:

: V; 3+3

, .
,
.

. .
.
. . .
. .
. . . .
. . .
. : , .
. . : , ,
.
. : , . ,
: , . :
, . . .
.
. , . .
. .
. ,
. . -. .
. - . .
. .
.
.
. .

:
. : .

:
.

:
.
.

:
1. , : '''', , 1995.
2. , : '' '' ,
, 2005.


: VI; 3+3

, ,
( ) .

, , .
, .
(IKAO, IATA)
.
. .
.
, - , , .
. . .
, .
, ,
.
. ,
. , .
. , .
.
.
,
.
. . .
.
. ,
.
. -
.

:
. : .

:
.

:
.
.

:
1. ., I II,1995.. 1999..

2. . , , 1977.. .


: V; 4+4
:

, ,
, - ,

.

. - . : ,
, .
.
. , .
. ,
.
.
.
, , .
.
.
. , ,
.
- . ,
. , .
, . .
.
, : ,
, .
, (, , ) .
, . , ,
.
.

.
, ,
.
. .
, .
.

:
. : .
:
.
:
.
.
:
1. ., .e-, ,1996.., .
2. ., , ,1998.., .


: VI; 3+3

, ,
( ) .

, , .
,
.
- (
, ) .
. ,
, . (,
) .
. . . .
.
- : , ,
, .
.

. (, ,
) . .
.
.
.

. - .
.

:
. : .

:
.

:
.
.

:
1. , ,
2. ., ,1987..,


: VI; 3+3

, ,
.

, , ,
.
, .
. .
, ,
. . .
.
. .
- ,
.
- ,
.
- ,
.
.
. , .
.
, .
.
.
.
. .

:
. : .

:
.

:
.
.

:
1. ., I,1989., .
2. ., ,1998.., .
3. ., , ,1998.., .
UNIVERZITET U NIU
MAINSKI FAKULTET
Katedra za mainske konstrukcije

Mainski elementi II program nastave

Fond asova: V sem.: 2+2

Sadraj predmeta:
1. UVODNI DEO. Metodski pristup razvoju i konstruisanju proizvoda. Proraun nosivosti mainskih
elemenata u oblasti radne izdrljivosti.
2. MAINSKI SPOJEVI. Proraun i konstrukciono izvoenje odgovornih zavrtanjskih veza. Proraun i
konstrukciono izvoenje pojedinih tipova opruga.
3. ELEMENTI ZA PRENOS SNAGE. Proraun nosivosti cilindrinih, konusnih i punih parova po
kriterijumu radne izdrljivosti. Izrada, tolerancije i konstrukciono izvoenje zupanika. Frikcioni prenosnici
varijatori.
4. ELEMENTI ZA OBRTNO KRETANJE. Proraun i konstrukciono izvoenje aksijalnih i radijalnih kliznih
leaja. Spojnice izbor, proraun i konstrukciono izvoenje.

Ciljevi i zadaci predmeta:

Upoznavanje studenata sa konstrukcionim oblicima, proraunom, principima izrade, nainom
funkcionisanja i primenom mainskih elemenata prvenstveno sa aspekta eksploatacionih uslova.

Literatura:
1) Miltenovi,V.: Mainski elementi - oblici, proraun, primena. Univerzitet u Niu - Mainski fakultet, Ni, V-
izdanje 2004. s.585.
2) Miltenovi,V.: Mainski elementi - tablice i dijagrami. V-dopunjeno izdanje 2004. s.189.
3) Miltenovi,V.,arenac,M.: Zbirka reenih ispitnih zadataka iz mainskih elemenata. Univerzitet u Srpskom
Sarajevu - Mainski fakultet, Srpsko Sarajevo, 1999. str.175.
Obaveze studenata:
Redovno pohaanje nastave i vebanja i izrada 5. samostalnih radova. Radovi se rade preko
odgovarajuih radionica na fakultetu.

Polaganje ispita:
Ispit se sastoji iz pismenog i usmenog dela. Pismeni deo ispita traje 4 sata, sadri 4 zadatka i vue
50 poena. Uslov za izlazak na usmeni deo ispita je osvojenih minimum 25 poena. Usmeni deo je
ocena samostalnih radova.
Predmet: POUZDANOST MAINSKIH SISTEMA
Semestar: VI
Fond asova: 3+3
Nastavnik: Dr Dragan Mili, vanredni profesor
Kabinet: Laboratorija L15
Konsultacije nastavnika: Ponedeljkom i petkom od 12 do 14 sati.
Asistent: Miroslav Mijajlovi, dipl. ma. In.
Kabinet asistenta: Laboratorija L15
Konsultacije asistenta: Utorkom i etvrtkom od 12 do 14 sati.
Nain polaganja: Ispit (100 poena) se sastoji iz predispitnog dela, koji nosi
maksimalno 70 poena, a minimalno 50 poena i usmenog
dela (30 poena). Predispitni deo ine 3 kolokvijuma (45
poena) i 1 projektni zadatak (15 poena). Redovno pohaanje
nastave i vebanja (10 poena).
Uslov za polaganje: Odsluana predavanja i vebanja
Kredit:
Program predmeta:
Otkaz i vreme ispravnog rada. Razaranja mainskih delova. Osnovni pojmovi statistike i teorije
verovatnoe. Matematiki modeli zakona raspodele otkaza. Raspodele prekidnog karaktera.
Raspodele neprekidnog karaktera. Ispitivanje i analiza pouzdanosti. Pouzdanost sistema. Modeli
pouzdanosti sistema. Metode analize pouzdanosti sistema - FMEA, FMECA. Analiza stabla
otkaza (FTA Fault Tree Analysis). Teorija Markova. Alokacija pouzdanosti. Metode alokacije
pouzdanosti. Konstruisanje na osnovu pouzdanosti.
Pregled nastavnih celina:
 1. UVOD. Objekt pouzdanosti. Otkaz i vreme ispravnog rada. Razaranja mainskih delova.
2. OSNOVNI POJMOVI STATISTIKE I TEORIJE VEROVATNOE. Uestanost
pojave otkaza. Kumulativna uestanost pojave otkaza. Pouzdanost. Intenzitet otkaza.
Statistiki pokazatelji. Definicija verovatnoe.
3. MATEMATIKI MODELI ZAKONA RASPODELE OTKAZA. Raspodele prekidnog
karaktera. Binomna raspodela. Poason-ova raspodela. RASPODELE NEPREKIDNOG
KARAKTERA. Linearna raspodela. Uniformna raspodela. Eksponencijalna raspodela.
Normalna raspodela. Log-normalna raspodela. Weibull raspodela.
4. ISPITIVANJE I ANALIZA POUZDANOSTI. ISPITIVANJE POUZDANOSTI.
Odreivanje zakona raspodele otkaza. Grafike metode. Veorvatnosni papir normalne
raspodele. Veorvatnosni papir lognormalne raspodele. Veorvatnosni papir eksponencijalne
raspodele. Verovatnosni papir Weibull raspodele. Veliine ranga i njihove raspodele.
Podruje poverenja. Troparametarska Weibull raspodela. Analitiko odreivanje parametara
Weibull raspodele. Metod najmanjih kvadrata (Regression analyse). Metoda momenata.
Metoda maksimalne verovatnoe (Maxiumum-Likelihood-Methode). Sloena raspodela.
2
Statistiki testovi. Test Kolmogorov-Smirnov (d -test). Pirsonov -test. Strategije
ispitivanja pouzdanosti. Grupna ispitivanja (Sudden Death Test). Ispitivanje sa pojaanim
naprezanjem. Nepotpuna ispitivanja. Parametri Weibull raspodele nekih mainskih
elemenata.
5. POUZDANOST SISTEMA. MODELI POUZDANOSTI SISTEMA. Razvijanje modela
pouzdanosti. Struktura sistema sa rednom vezom elemenata. Struktura sistema sa
paralelnom vezom elemenata. Aktivna paralelna veza elemenata. Pasivna paralelna veze
elemenata. Delimina paralelna veza elemenata u sistemu. Struktura sistema sa specifinim
vezama. Metoda redukcije kompleksnih veza elemenata u sistemu. Metode analize
pouzdanosti sistema - FMEA, FMECA. Analiza stabla otkaza (FTA Fault Tree Analysis).
Teorija Markova.
6. ANALIZA POUZDANOSTI PRENOSNIKA SNAGE.
7. ALOKACIJA POUZDANOSTI. Metode alokacije pouzdanosti. Postupak
podjednake raspodele. ARINC metod alokacije. AGREE metod alokacije.
EFTES metod alokacije. Metode trokova. Izbor metode alokacije
pouzdanosti.
8. KONSTRUISANJE NA OSNOVU POUZDANOSTI. Statiki interferentni model.
Odreivanje pouzdanosti za sluaj normalne raspodele vrstoe i radnog napona.
Odreivanje funkcionalne zavisnosti pouzdanosti i stepena sigurnosti. Grafiko odreivanje
pouzdanosti. Dinamiki interferentni model.

Literatura:
1. Mili D.: Pouzdanost mainskih sistema. Univerzitet u Niu - Mainski fakultet, Ni,
2005. s.200.
2. Ivanovi G., Stanivukovi D.: Pouzdanost tehnikih sistema Zbirka reenih zadataka.
Mainski fakultet, Beograd, 1987.
UNIVERZITET U NIU
MAINSKI FAKULTET U NIU

PROFIL: MAINSKE KONSTRUKCIJE I MEHANIZACIJA

SMER: "MAINSKE KONSTRUKCIJE"

PREDMET: KVALITET MAINSKIH SISTEMA

Semestar VI: 3+3

SADRAJ PREDMETA

KVALITET I KARAKTERISTIKE KVALITETA

Osnovni pojmovi o kvalitetu. Planiranje i razvoj kvaliteta. Definisanje kvaliteta mainskog
sistema.Ekonomska razmatranja u vezi sa kvalitetom. Karakteristike kvaliteta i njihova klasifikacija i
identifikacija. Karakterizacijafaktora i karakteristika kvaliteta - alati kvaliteta.
PRIMENA KVALIMETRIJE U PROCESU RAZVOJA I KONSTRUISANJA
Postupak selekcije ideja za razvoj mainskog sistema. Analiza procesa razvoja i konstruisanja. Metod ocene
varijanti projektno konstrukcijskih reenja. Analiza konstrukcijskih kriterijuma i formiranje funkcije cilja.
UPRAVLJANJE KVALITETOM PROIZVODA
Sistem upravljanja kvalitetom. Metode upravljanja kvalitetom izrade (metode regulisanja i metode selekcije).
Integralno upravljanje kvalitetom i osnove TQM. Upravljanje kvalitetom i sistem kvaliteta u CIM okruenju.
Kvalitet podran raunarom CAQ.
ODREIVANJE NIVOA KVALITETA MAINSKOG SISTEMA
Metode ocene nivoa kvaliteta. Kvalitet po fazama proizvodnje (kvalitet konstrukcije, kvalitet izrade, kvalitet
eksploatacije mainskog sistema). Ulazna, procesna i izlazna kontrola kvaliteta.
ISPITIVANJE MAINSKIH KONSTRUKCIJA
Vrste ispitivanja i kategorije ispitivanja. Merni sistemi i instrumenti za merenje. Tanost merenja i prikaz i
obrada rezultata merenja. Princip merenja fizikih veliina elektrinim putem. Eksperimentalno odreivanje
napona i deformacija (tenzometrijske metode, naponsko optike metode, metode krtih lakova).
Eksperimentalno odreivanje zaostalih napona. Merenje osnovnih pogonskih karakteristika mainskih
sistema. Ispitivanje prenosnika snage.
STANDARDIZACIJA I OBEZBEENJE KVALITETA MAINSKIH SISTEMA
Teorijske osnove standardizacije (znaaj, ciljevi i principi, stvaranje nizova veliina i optimizacija nizova,
zavisnost parametarskih i dimenzionih veliina mainskih sistema). Meunarodna, nacionalna i interna
standardizacija (razvoj, sistem klasifikacije i oznaavanja, poslovi, primena). Standardi i modeli za
obezbeenje kvaliteta proizvoda.

ISPIT

Ispit se polae usmeno. Za izlazak na ispit uslovi su: odsluana predavanja, zavrene vebe, ocenjen rad na
vebama.

LITERATURA:

1. Vuli A.: Kvalitet proizvoda, Univerzitet u Niu, Mainski fakultet, Ni, 2003.
2. Vuli A.: Ispitivanje mainskih konstrukcija, Univerzitet u Niu, Mainski fakultet, Ni, 2002.
3. Vuli A.: Standardizacija, Univerzitet u Niu, Mainski fakultet, Ni, 2004.
 Elektromehanike i elektronske komponente u mehatronici
6 semestar 3+3 (etvorogodinje i petogodinje kolovanje)

Program:
Uvod u teoriju elektrinih signala. Razumevanje rada osnovnih komponenata: otpornik,
kondenzator, kalem, dioda, BT, FET, MOSFET, DIAC, TRIAC. Osnovni principi pojaavaa i kola
analogne elektronike. Operacioni pojaava, osnove rada i bazine aplikacije. Osnove digitalne
elektronike i bazina kola. AD i DA konvertori. Memorije. Mikroprocesori i mikro kontroleri. PLC.
Osnove mainskog programiranja i programiranje u jezicima niskog nivoa. Asembler. Konverzija
elektrine u mehaniku energiju. Elektromehanike analogije. Piezoelektine pojave i njihova
primena . Elektro magneti. Servo motori. Mikro motori.

dr. Aca Mici

MAINSKI FAKULTET NI
SMER MAHATRONIKA I UPRAVLJANJE

MEHANIKE KOMPONENTE U MEHATRONICI

1. Uvod. Specifinosti mehanikih elemenata u mehatronici.

2. Elementi za spajanje. Elementi za spajanje sa promenom stanja

materijala. Elementi za spajanje sa plastinom deformacijom materijala.
Elementi za spajanje sa elastinom deformacijom materijala. Elementi
za spajanje sa specifinim geometriskim oblikom.

3. Funkcionalni mehaniki elementi u mehatronici, podela. Elementi za

akumuliranje energije, statiki elemnti za akumuliranje energije,
dinamiki elementi za akumuliranje energije. Elementi za vodjenje kod
rotacionog kretanja, finomehanika leita. Elementi za vodjenje kod
pravolinijskog kretanja, konnstrukciono izvodjenje voica, problemi pri
funkionisanju. Osovine i vratila kod finomehanikih sistema. Mehaniki
elementi za transformaciju kretanja, zubasti elementi, poluni elementi,
bregasti elementi, mehaniki elementi za transformaciju brzine obrtanja.
Elementi za ostvarivanje otpora pri kretanju, ustavljai, konice,
graninici i priguivai. Elementi za ostvarivanje veza, krute
finomehanike spojnice, elastine spojnice, ukljuno-iskljune
spojnice, magnetne spojnice.

4. Elementi za zaptivanje. Pregled, funkcija i sistematizacija elemenata za

zaptivanje. Konstrukciona izvoenja elemenata za zaptivanje.

5. Pomoni mehaniki elementi. Elementi za rukovanje mehatronikim

sistemima. Elementi za prikazivanje. Elementi za prikljuivanje.
 NAPOMENA:

Semestar VI
Fond asova 3+3
Vebe se sastoje u izradi grafikih radova.
Ispit se sastoji iz pismeog i usmenog dela.

MAINSKI FAKULTET NI
SMER MAHATRONIKA I UPRAVLJANJE

OSNOVI MEHATRONIKE

1. Uvod. Mehaniki i mehatroniki sistemi.

2. Struktura mehatronikih sistema.
3. Osnove razvoja mehatronikih sistema.
4. Mehanizmi u mehatronici.
5. Osnove merne tehnike u mehatronici.
6. Osnove modeliranja mehatronikih sistema.
7. Aktuatori mehatronikih sistema.
8. Elektronika u mehatronikim sistema.
9. Osnovi upravljanja mehatronikih sistema.
10. Primenjeni mehatroniki sistemi.

NAPOMENA:

Semestar V
Fond asova 3+3
Vebe su laboratorijskog tipa.
Ispit se sastoji iz pismeog i usmenog dela.
Naziv predmeta: TEORIJA MAINA I MEHANIZAMA
Semestar: V (peti)

Fond asova: 3+3

Cilj predmeta: Sticanje osnove za projektovanje novih, savremenijih maina i uredjaja i

usavravanje postojeih reenja, povezivanjem strukturne, kinematske i
dinamike analize i sinteze mehanizama maina.

Sadraj predmeta: Kinematika mehanizama:

- analiza poloaja, brzina, ubrzanja i putanja karakteristinih taaka polunih,
bregastih, planetnih i diferencijalnih mehanizama, mehanizama sa prekidnim
kretanjem, kao i mehanizama za ostvarivanje velikog prenosnog odnosa
(cyclo i harmonic drive), primenom analitikih, numerikih i grafikih
metoda, kao i savremenih softvera,
- sinteza (strukturna i dimenziona) polunih mehanizama; kreiranje novih
reenja mehanizama za realizovanje odgovarajuih tehnolokih procesa,
pretvaranjem koncepta kretanja u mehanizam i mainu.

Dinamika polunih mehanizama:

- dinamika analiza (odredjivanje zakonitosti kretanja struktura poznatih
masa i dimenzija na koje deluju spoljanje sile, kao i definisanje sila kojima
se moe realizovati zakon kretanja definisan funkcijom maine),
- dinamika sinteza (reavanje praktinih problema poboljanja dinamikog
ponaanja maine u realnim uslovima kao to su: ponaanje u periodu
pokretanja i zaustavljanja maine, otklanjanje posledica nelinearnosti
prenosnih funkcija, uravnoteenje mehanizama i rotora i sl.).

Materija se obradjuje na konkretnim primerima mehanizama maina i

uredjaja iz razliitih oblasti mainstva i ilustrovana je filmovanim zapisima
izvedenih reenja mehanizama i maina, funkcionalnim modelima kao i
softverskim animacijama. Studenti se upoznaju i sa mogunostima
savremenih softvera u oblasti modeliranja 3D-sklopova mehanizama, njihove
kinematske i dinamike analize, integracije sa programima koji koriste
metodu konanih elemenata za analizu naponskih stanja lanova kinematskih
lanaca mehanizama i ostalih vidova simulacije funkcionisanja mehanizama u
realnim uslovima.
U okviru laboratorijskih vebi obradjuju se metode za merenje kinematskih i
dinamikih veliina u realnim uslovima (merenje puta, brzine, ubrzanja, sile,
momenta, kao i uravnoteenje rotora).

Vebe: auditivne,
na raunarima u raunarskoj uionici,
laboratorijske.

Literatura: osnovna: ivkovi, ., Teorija maina i mehanizama - Kinematika, Mainski fakultet u

Niu, 1992.
ivkovi, ., Teorija maina i mehanizama - Dinamika, autorizovana
predavanja, Katedra za mehatroniku i upravljanje, Mainski fakultet u Niu,
1999.
 dodatna: Panteli, T., ulafi,G., Mehanizmi (Sinteza mehanizama), Mainski fakultet
u Beogradu, 1986.
Frolov, K. V. i saradnici, Teorija mehanizmov i main, Visaja kola,
Moskva, 1987.
Volmer, J. i saradnici, Getriebetechnik, VEB Verlag Technik, Berlin, 1969.
Burton, P., Kinematics and dynamics of planar machinery, Prentice-Hall,
Inc., Englewood Cliffs, N.J. 07632, 1979.
Erdman, G. A., Sandor, N. G., Mechanism Design - Analysis and Synthesis,
Prentice Hall, New Jersey, 1997.

softverski paket: The Interactive Geometry Software Cinderella (www.cinderella.de)

Obaveze studenata: Redovno pohadjanje nastave (predavanja i vebanja). Izrada 2 grafika rada.

Polaganja ispita: Ispit se sastoji iz pisanog i usmenog dela. Redosled polaganja pisanog i
usmenog dela je po izboru studenta.
Pisani i usmeni deo ispita se mogu polagati i preko 3 (tri) kolokvijuma.
Pisani deo ispita se moe poloiti i aktivnim ueem na vebanjima.
 Programi predmeta

Hidropneumatske komponente u mehatronici

Profil: Mehatronika
Smer: Mehatronika
Semestar: VI (esti)
Fond asova: 3+3
Cilj predmeta:
Osposobljavanje sluaoca studenata za proraun hidropneumatskih komponenata, a
posebno za njihov izbor i primenu u mehatronikim sistemima.
Sadraj predavanja i vebanja:
Uvodna razmatranja posveena teorijskim osnovama (iz mehanike fluida i termodinamike) na
kojima se zasniva ovaj predmet. Hidrauliki i pneumatiki sistemi, njihove prednosti i nedostaci u
odnosu na druge sisteme.
Radni fluidi i njihova svojstva za hidraulike i pneumatike komponente.
Hidraulike komponente:
Za trasnformaciju energije (razliite vrste zapreminskih pumpi i hidromotora)
Za upravljanje i regulaciju (razliite vrste razvodnika i ventila)
Pomone (rezervoari, cevovodi, prikljuci za hlaenje i zagrevanje)
Pneumatskre komponente:
Za trasnformaciju energije (kompresori, pneumatiki motori)
Pripremna grupa za vazduh
Ventili za prtisak
Filteri
Izbor hidropneumatikih komponenata. Dijagnostika
Literatura
1) D.Uzelac, Hidropneumatske komponente, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih
nauka, 1995.
2) S. Zari, Prirunik iz industrijske pneumatike, SMEITS, Beograd, 1995.
3) S. Zari, Prirunik iz industrijske hidraulike, SMEITS, Beograd, 2004.
4) V. Savi, Uljna hidraulika I hidraulike komponente i sistemi, Dom tampe, Zenica.
Obaveze studenata:
Redovno pohaanje predavanja i vebanja.
Ispit:
Na vebama studenti polau dva kolokvijuma uz korienje literature, a zatim na predavanjima
imaju, uz korienje literature, razgovor sa profesorom. Na osnovu prethodnog formira se ocena.
 MAINSKI FAKULTET NI
SMER MAHATRONIKA I UPRAVLJANJE

OSNOVI MERNE TEHNIKE

2. Uvod. Mesto i znaaj merne tehnike u mehatronici. Merni lanac.

3. Merni pretvarai. Omski merni pretvarai. Induktivni merni pretvarai.

Elektrodinamiki merni pretvarai. Magnetnodinamiki merni pretvarai.
Kapacitivni merni pretvarai. Piezoelektrini merni pretvarai.
Termoelementi. Fotoelementi. Hall-efekat generatori. Galvanski
elementi kao pretvarai. Pretvarai radioaktivnog zraenja.
Inkrementalni merni pretvarai.

4. Obrada i prenos mernih signala. Analogna obrada mernih signala.

Digitalna obrada mernih signala. Prenos mernih signala.

5. Senzori mehatronikih sistema. Merenje karakteristika pravolinijskog i

krunog kretanja. Merenje napona, sile i obrtnog momenta. Merenje
pritiska. Merenje temperature. Merenje buke i vibracija. Merenje pH
vrednosti. Merenje protoka i koliine tenih i sipkastih materijala.

6. Merenja eksplatacionih karakteristika mainskog sistema.

NAPOMENA:

Semestar V
Fond asova 3+3
Vebe su laboratorijskog tipa.
Ispit se sastoji iz pismeog i usmenog dela.
Naziv predmeta: OPTIKI ELEMENTI U MEHATRONICI

Semestar: VI (esti) - profil MEHATRONIKA

Fond asova: 3+3

Ciljevi predmeta: - dopuna osnovnih znanja iz optike,

- osposobljavanje za primenu i proraun optikih elemenata pri
realizovanju odgovarajuih funkcija u mehatronikim uredjajima,
- osposobljavanje za merenja i podeavanja (justiranja) optikim
uredjajima.

Sadraj predavanja i
raunskih vebi:
Geometrijska optika (Zakoni prelamanja i odbijanja svetlosti. Funkcionalni
elementi za skretanje svetlosnog snopa. Optiki kablovi)
Talasna optika (Polarizacija svetlosti. Interferencija svetlosti. Difrakcija
svetlosti. Apsorpcija svetlosti. Disperzija svetlosti. Optiki materijali)
Geometrijsko preslikavanje (Kardinalne take sferne prelamajue povrine i
sistema od dve prelamajue povrine. Grafiki i analitiki postupak
odreivanja poloaja i veliine lika)
Blende i soiva (Klasifikacija oblika soiva. Proraun dimenzija soiva.
Funkcionalni elementi za ograniavanje svetlosnih snopova)
Optiki instrumenti (Ugaono uveanje optikih instrumenata. Prosti
mikroskop. Lupa. Prosti durbin. Sloeni mikroskop. Astronomski durbin.
Holandski durbin. Specijalni durbini)

Sadraj labora-
torijskih vebi:
- Odreivanje indeksa prelamanja providnih tenih i vrstih tela pomou
totalne refleksije
- Odreivanje talasne duine svetlosti pomou optike reetke
- Odreivanje ine daljine sabirnog i rasipnog soiva
- Izraunavanje histograma slike dobijene CCD kamerom
- Modifikacija histograma slike dobijene CCD kamerom
- Izraunavanje brzine pomou slike dobijene CCD kamerom

Literatura:
osnovna
- Pavlovi,N., Tehnika optika, Mainski fakultet Ni, Ni, 1989.
dopunska
- Haferkorn,H., Optik, Johann Ambrosius Barth, Leipzig, 1994.
- Grimsehl,E., Lehrbuch der Physik, Band 3, Optik, BSB B.G.Teubner
Verlagsgesellschaft, Leipzig, 1988.

Obaveze studenata:
- uredno pohaanje predavanja i vebi max. 25 poena
- laboratorijske vebe max. 25 poena
- pisani deo ispita uz korienje tampane literature max. 25 poena
- usmeni deo ispita uz korienje tampane literature max. 25 poena
- seminarski rad max. 25 poena
Polaganje ispita:
- od 55 do 64 poena: ocena 6 (est);
- od 65 do 74 poena: ocena 7 (sedam);
- od 75 do 84 poena: ocena 8 (osam);
- od 85 do 94 poena: ocena 9 (devet);
- od 95 do 125 poena: ocena 10 (deset).

:
:
: V ()
: 4+4

1.
2.
3.
- ,
, , ,
, ,
, .

4.
- z = lnZ,
Z = 1/z, .

5.
-

6.
-

7. - ( )
-

8.
- , .

9.
- , , ,
, .
10. ,

11.
-
- , , , Fourier-ov
-

-
- : , ,

- : , ,

12.
-
, ,
,
,

-
- ''Closure'' - , : EVM - ''Reynolds-stress'' - ,

-
- - , -
''Simple''

-
- ,

13.
-
- : Stefan-Boltzmars Lambert, Kirchhoff......,
, ,

:
1) ., ., , , , 1965.
2) ., , , , 1986.
3) ., , , , 1989.
4) ., , , 1969.
5) ., ,
, 1969.
6) ., ., ,
, 1988.
7) II - ., ., ,

:
 .

:
) ,
, . .
) ,
.

Prostiranje toplote i mase (4+4) V-ti semestar (Termoenergetika)

1. Osnovni mehanizmi prostiranja toplote Uvod

I Kondukcija
2. Sutina provoenja toplote
2.1. Polje temperature, gradijent temperature, toplotni fluks, Fourier-ov zakon
2.2. Diferencijalna jednaina provoenja toplote u vrstim telima

3. Stacionarno provoenje toplote

3.1. Stacionarno provoenje toplote kroz ravan, cilindrian i sferian zid bez i sa unutranjim
izvorima toplote
3.2. Stacionarno provoenje toplote kroz tapove i rebra: provoenje toplote kroz jednomerni
tap, orebren ravan zid, okruglo rebro konstantne debljine

4. Analitike metode reavanja nestacionarnog provoenja toplote kroz jednomerna tela: ravan zid,
cilindar, sfera

5. Numerike metode reavanja problema provoenja toplote

5.1. Metod konanih razlika primenjen na problem stacionarnog provoenja toplote
5.2. Metod konanih razlika primenjen na problem nestacionarnog provoenja toplote,
eksplicitne i implicitne eme

II Konvekcija
6. Sutina konvekcije
6.1. Transportne veliine i transportni koeficijenti
6.2. Jednaine konzervacije materije, koliine kretanja i energije
6.3. Jednaine konzervacije za turbulentno strujanje
6.4. Teorija slinosti za konduktivno i konvektivno prostiranje toplote
6.5. Konzervacione jednaine turbulentnog konvektivnog transporta toplote

7. Analitiko reavanje aproksimativnih jednaina konvektivnog transporta toplote tipa graninog

sloja
7.1. Koncept graninog sloja, jednaine graninog sloja
7.2. Primeri analitikog reavanja konvektivnog transporta toplote (Covette-ov i Hagen-
Poiseville-ov problem)

8. Transport toplote pri turbulentnom strujanju

8.1. Closure problem
8.2. Modeli turbulencije: EVM modeli, Reynolds stress modeli
8.3. Modelisanje pomou Prandtl-ove teorije o putanji meanja
8.4. Analogije transporta toplote i koliine kretanja
9. Prenos toplote pri promeni agregatnog stanja fluida
9.1. Filmska kondenzacija
9.2. Kapljiasta kondenzacija
9.3. Filmsko isparavanje
9.4. Mehurasto isparavanje
III Zraenje
10. Sutina prostiranja toplote zraenjem
10.1. Oblici flukseva zraenja
10.2. Osnovni zakoni zraenja (Stefan-Boltzman, Lambert, Kirchoff...)

11. Razmena toplota zraenjem izmeu vrstih tela u prozranoj sredini

11.1. Zraenje toplote izmeu dve paralelne ploe
11.2. Zraenje toplote izmeu dva tela koja formiraju zatvoreni prostor
11.3. Zraenje toplote izmeu dva tela proizvoljnog poloaja u prostoru, ugaoni koeficijenti

12. Zraenje gasova i para

12.1. Bouger-ov zakon
12.2. Optika svojstva vodene pare i ugljen dioksida

IV Prostiranje toplote i mase

13. Osnovni koncepti i zakoni (Fick-ov zakon)
13.1. Koncentraciona difuzija
13.2. Termika difuzija
13.3. Pritisna difuzija
13.4. Ukupni fluks difuzije

14. Diferencijalna jednaina prostiranja toplote i mase

14.1. Jednaina energije
14.2. Jednaina transfera mase
14.3. Triple analogija (trojna)
14.4. Ispunjenosti uslova za generalizaciju slinosti pojava

Literatura:
[1] Ili, Radojkovi, Stojanovi Termodinamika II, MF, Ni, 1996
[2] Isaenko, Osipova, Sukomel Heat Transfer, Mir Publish. Moskva, 1977
[3] Eckert, Drake Analysis of Heat and Mass Transfer, McGraw Hill, 1972
MAINSKI FAKULTET NASTAVNI PROGRAM PREDMETA ZA OBRAZOVNI
PROFIL: TERMOENERGETIKA I TERMOTEHNIKA

Naziv predmeta: TOPLOTNE TURBOMAINE

Semestar: VI
asova: 3+3
Radnih nedelja 15
Fond asova: predavanja 45
vebanja 45

1. PREDAVANJA

1. Uvod Osnovni pojmovi i definicije, oblasti primene, istorijski razvoj, principi rada i
podela.

2. Gasodinamiki procesi u toplotnim turbomainama

- Jednodimenzijska stacionarna kompresibilna strujanja;
- Udarni talasi;
- Adijabatsko strujanje sa trenjem u cevi konstantnog preseka (Fanno proces);
- Dijabatsko strujanje bez trenja u cevi konstantnog preseka (Rayleigh-ov proces).

3. Reetke toplotnih turbomaina

- Geometrijski parametri profila i ravne reetke;
- Radni parametri reetke;
- Glavni gasodinamiki parametri reetke.

4. Jednodimenzijska teorija stupnjeva toplotnih turbina

- Opis strujanja u elementarnom stupnju toplotnih turbina;
- Ojler-ova jednaina za turbine;
- Stepen korisnosti na obimu aksijalnog akcionog elementarnog stupnja;
- Stepen korisnosti na obimu aksijalnog reakcionog elementarnog stupnja tipa
PARSONS;
- Znaice za turbinske stupnjeve.

5. Unutranji stepen korisnosti stupnjeva toplotnih turbomaina

- Gubitak zbog trenja;
- Unutranji gubici zbog parcijalnog punjenja stupnja;
- Gubitak zbog procepa;
- Gubitak zbog vlanosti pare.

6. Jednodimenzijska teorija kompresorskih stupnjeva

- Opis strujanja u kompresorskom stupnju;
- Znaice elementarnih stupnjeva kompresora;
- Promene znaice rada na obimu sa promenama znaice protoka;
- Promene kinematskog stepena reaktivnosti sa promenom znaice protoka.

7. Prostorno strujanje u toplotnim turbomainama

- Jednaina radijalne ravnotee;
- Opte reenje uproene jednaine radijalne ravnotee za izlaz iz pretkola;
- Reenje uproene jednaine radijalne ravnotee za 1=const.;
- Reenje uproene jednaine radijalne ravnotee za vihorno strujanje.
8. Viestupne parne turbine
- Broj oklopa i viestrukost oklopa turbine;
- Broj obrtaja i vratila turbine;
- Izbor naina regulisanja turbine i tipa stupnjeva;
- Priblina ocena unutranjeg stepena korisnosti turbine i odreivanje broja
stupnjeva;
- Odreivanje granine snage turbine niskog pritiska i izbor dimenzija poslednjeg
stupnja.

9. Rotori i leaji toplotnih turbomaina

- Vrste rotora i materijali za njihovu izradu;
- Proraun vratila na vrstou;
- Odreivanje kritinog broja obrtaja viestepene turbine;
- Radijalni leaji;
- Aksijalni leaji, konstrukcija i podmazivanje.

10. Lopatice i oklopi toplotnih turbomaina

- Lopatice toplotnih turbomaina;
- Izrada, materijali za izradu i uvrenje lopatica;
- Sile koje dejstvuju na lopatice i doputena naprezanja;
- Vibracije lopatica;
- Oklopi toplotnih turbomaina;
- Optereenja oklopa, doputena naprezanja i primenjeni materijali.

11. Toplotne turbine za TE-TO

- Kombinovana proizvodnja elektrine energije, toplote i tehnoloke pare;
- Tipovi toplotnih turbina za kombinovanu proizvodnju elektrine energije, toplote i
tehnoloke pare;
- Glavni termodinamiki parametri parnog i gasnog bloka i turbopostrojenja za
kombinovanu proizvodnju energije.

12. Dijagrami reima rada parnih turbina za kombinovanu proizvodnju energije

- Dijagrami reima rada za protivpritisne turbine;
- Dijagram reima rada za kondenzacione turbine sa regulisanim oduzimanjima pare;
- Maksimalna elektrina snaga turbina za TE-TO;
- Oduzimanja pare za daljinsko grejanje i pripremu sanitarne tople vode.

13. Automatsko regulisanje parnih turbina

- Termodinamiki osnovi regulisanja parnih turbina;
- Regulisanje parnog bloka u reimu konstantnog pritiska pare;
- Regulisanje priguivanjem;
- Mlazniko regulisanje;
- Regulisanje kliznim pritiskom;
- Statika regulisanja parnih turbina.

14. Karakteristika viestupnog turbokompresora

- Opte karakteristike;
- Spreavanje pojave pumpanja u turbokompresorima;
- Automatsko regulisanje turbokompresora.

15. Automatsko regulisanje gasnih turbina

- Regulisanje broja obrtaja gasno-turbinskih postrojenja;
 - Nestacionarni reimi rada gasno turbinskih postrojenja.
2. VEBE

Vebe su auditorne. Na vebama se rade zadaci, daju uputstva za izradu projektnog zadatka
i vri pregled projekta.

3. KOLOKVIJUM

U toku VI semestra organizuje se kolokvijum na kome se reavaju zadaci iz oblasti strujno-

termodinamikih osnova rada stupnjeva toplotnih turbomaina.

4. ISPIT

Uslov za ispit je uraen projektni zadatak.

Ispit je pismeni i usmeni. Pismeni ispit polau samo kandidati koji nisu poloili kolokvijum.

5. LITERATURA

1. ivkovi D., Milenkovi D., Bajmak ., TOPLOTNE TURBOMAINE, Univerzitet u Pritini,

Pritina 1997., s.294.
2. Stojanovi D., TOPLOTNE TURBOMAINE, Graevinska knjiga, Beograd, 1973., s.365.
3. Vasiljevi N., PARNE TURBINE, Mainski fakultet, Beograd, 1984., s.383.
4. egljaev A.V., Parovie turbini, Energija, Moskva, 1976., s.358.
5. Traupel W., Thermische turbomaschinen, Springer, Berlin, 1966, s.1522.
6. ivkovi D., Spasi ., Mitrovi D., Toplotne turbomaine Zbirka reenih zadataka, Mainski
fakultet u Niu, Ni, 1998., s.356.

Tehnika merenja (3+3) VI-ti semestar (Termoenergetika)

1. Uvod
2. Kvantitativna strana fizikih veliina
2.1. Jedinice mere, etalonske i izvedene jedinice mere, SI-sistem
2.2. Osnovna jednaina merenja, konverzioni faktori
2.3. Greke pri merenju, apsolutna i relativna greka, klasa tanosti, greka pri posrednim
(sloenim) merenjima

3. Merni pretvarai
3.1. Statike i dinamike osobine mernih pretvaraa
3.2. Parametarski i generatorski pretvarai
3.3. Otporno-tenzometarski, kapacitivni, induktivni, fotoelektrini, ...pretvarai

4. Osnovne veliine koje treba meriti u termoenergetici, hidroenergetici i procesnoj tehnici

4.1. Makro strujne veliine (brzina, temperatura...)
4.2. Mikro strujne veliine (turbulentne karakteristike)
4.3. Protokomeri mase i energije

5. Merenje pritiska u struji fluida

5.1. Statiki, dinamiki, totalni pritisak
5.2. Mehaniki davai pritiska manometri
6. Merenje brzine u struji fluida
6.1. Pojam brzine u struji fluida
6.2. Kontrolno-zahvatne zapremine za merenje brzine sa gledita mernog sistema i sa
gledita definicije brzine u kontinuumu
6.3. Metode merenja brzine u struji fluida
6.4. Pitot, Pitot-Prandtl-ove sonde
6.5. Anemometrija sa vrelom icom, CTA-anemometar
6.6. Badarenje (HWA) anemometra sa vrelom icom, King-ov zakon
6.7. Merenje srednje brzine i inteziteta turbulencije pomou anemometra sa vrelom icom
6.8. Laser-Dopler anemometrija
6.9. LDA-sistemi
6.10. Ostali davai brzine u struji fluida

7. Merenje temperature u struji fluida

7.1. Statika, dinamika, totalna temperatura
7.2. Dilatacioni davai temperature
7.3. Termoparska termometrija
7.4. Osnovni zakoni termoparske termometrije
7.5. Standardizovani tipovi termoparova
7.6. Refraktometrijske (optike) metode merenja temperature, Lorenz-Lorentz i Gladstone-
Dale relacija
7.7. Schlieren, Shadowgraph i Mach-Zender-ova refraktometrijska metoda
7.8. Radijacioni i optiki pirometri

8. Protokomeri mase i toplote

8.1. Metode merenja protoka zapremine i mase
8.2. Prigunice-standardna blenda, Venturi-prigunica, prelivi, danaide, integraljenje profila
brzine
8.3. Protokomeri toplote kalorimetri
8.4. Brojila i nivometri

9. Merenje vlanosti gasova

9.1. Parametarski davai vlanosti
9.2. Merenje vlanosti gasova na bazi merenja take rose jednaina osetljivosti
9.3. Psihrometarski metod merenja vlanosti Assman-ov psihrometar jednaina osetljivosti

10. Merenje sastava gasova (gasni analizatori)

10.1. Elektrohemijski analizatori
10.2. Analizatori gasova na bazi IC zraenja

Literatura:
[1] I. Vukovi Osnove tehnike merenja, MF Beograd
[2] Eckert, Goldstein Measurements in Heat Transfer
 Programi predmeta

Turbomaine
Profil: Energetika i procesna tehnika
Smer: Hidroenergetika, Energetika
Semestar: V (peti)
Fond asova: 4+4
PREDAVANJA
1. Uvod
1.1 Definicije
1.2 Energija fluidne struje
1.3 Princip rada
1.4 Podela turbomaina
1.5 Istorijski razvoj turbomaina
2 Termodinamike osnove
2.1 Podloge
2.2 Veliine stanja. Jednaina stanja.
2.3 Prvi zakon termodinamike. Specifina toplota. Veze veliina stanja.
2.4 Kompresija i ekspanzija. Tehniki rad.
2.5 Posebne promene stanja
2.6 Promene stanja u turbomainama
2.7 Viestepeni procesi
2.8 Ciklusi
3. Strujne osnove
3.1 Strujanje kroz turbomaine i proces razmene energije
3.2 Struktura strujanja kroz turbomaine
3.3 Jednaina kontinuiteta
3.4 Ojlerova jednaina kretanja
3.5 Bernulijev integral Ojlerove jednaine, energetska jednaina
3.6 Razmena energija. Jedinini rad struje.
3.7 Zakon impulsa. Rad kola. Ojlerova jednaina za turbomaine.
3.8 Trouglovi brzina
3.9 Proirena Ojlerova jednaina. Ubrzano i usporeno strujanje stepen reakcije.
3.10 Strujanje kroz mlaznik. Kompresijski udar.
3.11 Hidraulini udar
3.12 Kavitacija
4. Radna svojstva turbomaina
4.1 Stepeni korisnosti
4.2 Zakoni slinosti
4.3 Karakteristike
4.4 Efekat razmere
4.5 Radne krive. Topografski dijagrami.
4.6 Radno podruje i radni reimi
 4.7 Brzohodnost
4.8 Paralelno i redno sprezanje
4.9 Regulacija protoka turbomaina
4.10 Posebni radni reimi
5. Strujanje neviskoznog fluida kroz turbomaine
5.1 Reetke profila i profili
5.2 Svojstva strujanja oko profila i kroz reetke
5.3 Ravansko strujanje oko profila i kroz reetke
5.4 Prostorno radijalno osno strujanje
5.5 Strujanje kroz obrtne reetke
6. Strujanje viskoznog fluida kroz turbomaine
6.1 Otpor profila
6.2 Sile koje deluju na profil
6.3 Strujno skretanje u reetci
6.4 Zanoenje struje
6.5 Karakter viskoznog strujanja
6.6 Viskozno strujanje gasa
6.7 Strujanje kroz procepe
6.8 Otpor diska
7. Prostorno strujanje kroz turbomaine
7.1 Svoenje prostornog strujanja na kompleks dva meusobno zavisna dvodimenzijska
strujanja
7.2 Simulacija strujanja korienjem razliitih softvera
8. Nestacionarne pojave kod turbomaina
8.1 Tipovi pojava
8.2 Mere zatite turbomaina od tetnih nestacionarnih pojava
VEBE
1. Prikaz ema postrojenja sa odgovarajuim objanjenjima.
2. i 3. Jedinini rad turbomaina i karakteristike cevovoda (izrada zadataka).
4. Strujanje kroz mlaznike i difuzore (izrada zadataka)
5. i 6. Trouglovi brzina i Ojlerova jednaina za turbomaine (izrada zadataka).
7. Snage i stepeni korisnosti pumpi i ventilatora (izrada zadataka).
8. i 9. Koeficijenti (znaice) pumpi i ventilatora i teorija slinosti (izrada zadataka)
10. Kavitacija i usisna visina (izrada zadataka).
11., 12., 13. Radne karakteristike turbomaina
- radna taka turbomaina
- paralelno i redno sprezanje
- regulacija protoka
14. i 15. Izrada ispitnih zadataka (priprema za polaganje ispita)
Literatura
1. M. Babi, S. Stojkovi, Osnove turbomaina, nauna knjiga Beograd, 1990.
2. Lj. Krsmanovi, A. Gaji, Turbomaine teorijske osnove, Mainski fakultet, Beograd,
1992.
3. Lj. Krsmanovi, A. Gaji, Turbomaine - pumpe, Mainski fakultet, Beograd, 1996.
4. M. Babi, Zbirka reenih zadataka iz turbomaina, Nauna knjiga Beograd, 1978.
5. A. Krsmanovi, S. Pejovi, A. Gaji, Zbirka reenih zadataka, Mainski fakultet,
Beograd, 1993.
6. Z. Proti, M. Nedeljkovi, ''Pumpe i ventilatori'', Mainski fakultet, Beograd, 1992.
Obaveze studenata: Redovno pohaanje predavanja i vebanja.
Ispit: Uslov za polaganje ispita poloeni pisani deo ispita (preko odgovarajuih kolokvijuma).
Ispit se polae usmeno.
 Programi predmeta

Hidroprenosnici snage
Profil: Energetika i procesna tehnika
Smer: Energetika, Hidroenergetika
Semestar: VI (esti)
Fond asova: 3+3

PREDAVANJA
2. OPTE O PRENOSNICIMA SNAGE
Funkcija i vrste prenosnika. Hidrauliki (hidrostatiki i hidrodinamiki) i hidromehaniki
prenosnici. Kratak istorijski pregled razvoja hidraulikih prenosnika.
3. HIDROSTATIKI PRENOSNICI SNAGE. Komponente i vrste hidrostatikih prenosnika.
Funkcionalne eme razliitih prenosnika (sa otvorenom i zatvorenom konturom cirkulacije,
regulisani i neregulisani, sa vie izvrnih pretvaraa) i osnovni opis njihovog rada.
4. Radne karakteristike zapreminskih pumpi i hidromotora. Koenje hidromotora. Rad pumpe za
vreme mirovanja izvrnih pretvaraa.
5. Radne karakteristike hidrocilindra (faze kretanja, brzina i sila na klipnjai). Upravljanje radom
hidrocilindra. Zaustavljanje klipa.
6. Radne karakteristike razvodnika i ventila.
7. Neregulisani hidrostatiki prenosnici (hidrostatike i hidromehanike transmisije). Funkcionalne
eme i opis njihovog rada. Radne karakteristike.
8. Regulisani hidrostatiki prenosnici sa pumpom i/ili hidromotorom promenljive radne zapremine.
Funkcionalne eme i opis rada. Radne karakteristike.
9. Priguno regulisani hidrostatiki prenosnici. Funkcionalne eme (sa priguenjem na ulazu, sa
priguenjem na izlazu i sa priguenjem na ogranku). Radne karakteristike.
10. Hidrostatiki prenosnici sa vie izvrnih pretvaraa (hidromotora ili hidrocilindara).
Funkcionalne eme i opisi rada prenosnika, kod kojih su izvrni pretvarai povezani: a)
redosledno, b) paralelno, c) serijski i d) kombinovano.
11. HIDRODINAMIKI PRENOSNICI SNAGE. Hidrodinamike spojnice i hidrodinamiki
menjai. Opis konstrukcije i objanjenje principa rada. Prikaz crtea razliitih konstruktivnih
reenja.
12. Radne karakteristike hidrodinamikih spojnica sa konstantnim punjenjem (spoljne,
bezdimenzijske i univerzalne karakteristike). Nomogrami za izbor hidrodinamikih spojnica.
Reimi koenja.
13. Radne karakteristike zajednikog rada pogonskog motora i hidrodinamike spojnice.
14. Radne karakteristike hidrodinamikih menjaa (spoljne, bezdimenzijske i univerzalne).
Prozranost menjaa. Reimi koenja.
15. Radne karakteristike zajednikog rada pogonskog motora i hidrodinamikog menjaa.
16. Viestepeni hidrodinamiki prenosnici. Objanjenje principa rada i radnih karakteristika
sledeih prenosnika: a) sa dva hidrodinamika menjaa i b) sa jednim hidrodinamikim
menjaem i dve hidrodinamike spojnice.

VEBE
3. Simboli oznaavanja komponenata (elemenata) hidrostatikih prenosnika. Funkcionalne eme
prenosnika.
4. Prikaz crtea zapreminskih pumpi i hidromotora i opis njihovog rada.
5. Blok eme pumpi i hidromotora. Ispiranje hidromotora.
6. Prikaz crtea razvodnika i ventila i opis njihovog rada.
7. Proraun pada pritiska u komponentama (elementima) hidrostatikog prenosnika.
8. Pritisak i protok u sistemu hidrostatikog prenosa snage. Primeri izbora pumpi, hidromotora i
hidrocilindara.
9. i 8. Proraun i izbor komponenata jednog neregulisanog hidrostatikog prenosnika snage.
Samostalni rad studenata, prema zadatim funkcionalnim emama prenosnika i zadatim
optereenjima izvrnih pretvaraa.
9. Jednaina za obrtni moment i jedinini rad obrtnih kola turbomaina. Bezdimenzijski radni
parametri i bezdimenzijske radne karakteristike turbomaina.
10. Radne karakteristike elektromotora i motora sa unutranjim sagorevanjem. Redukcija ugaone
brzine i momenta motora na ulazno (pumpno) vratilo hidrodinamike spojnice ili
hidrodinamikog menjaa, zavisno od mehanike transmisije izmeu njih.
11. Momentne karakteristike optereenja krajnjeg (izlaznog) vratila prenosnika snage (vratila
pogonskog toka, meaa, vratila dizalice i dr.) i njihova redukcija na izlazno (turbinsko) vratilo
hidrodinamike spojnice ili hidrodinamikog menjaa.
12. i 13. Odreivanje radnih karakteristika zajednikog rada pogonskog motora, hidrodinamike
spojnice i pokretanog ureaja. Samostalni rad studenata, prema zadatim momentnim
karakteristikama motora, hidrodinamike spojnice i izlaznog (krajnjeg) vratila i zadatim
mehanikim transmisijama u prenosniku.
14. i 15. Odreivanje radnih karakteristika zajednikog rada pogonskog motora, hidrodinamikog
menjaa i pokretanog ureaja. Samostalni rad studenata, prema zadatim momentnim
karakteristikama motora, hidrodinamikog menjaa i izlaznog vratila i zadatim mehanikim
transmisijama u prenosniku.
Literatura
1. Bogdanovi B, Nikodijevi D., Vuli A., HIDARAULIKI I HIDROMEHANIKI
PRENOSNICI SNAGE, Univerzitet u Niu, Mainski fakultet, 1998.
Obaveze studenata: Redovno pohaanje predavanja i vebanja.
Ispit: Uslov za polaganje ispita su samostalno reena tri zadatka iz programa vebi.
Ispit se polae usmeno.
 Programi predmeta

Mehanika fluida II
Profil: Energetika i procesna tehnika
Smer: Hidroenergetika
Semestar: V (peti)
Fond asova: 3+3
Predavanja:
Uvodna razmatranja. Fizika svojstva fluida, mikorstruktura i makroskopske relacije.
Kinematika kontinulanih sredina. Teoreme Helmnolca, Lagrana i Kelvina.
Dinamika idealnog fluida. Jednaina bilansa energije pri adiabatskom strujanju,
jednodimenzijsko strujanje, neadiabatska i neizotropska kretanja.
Primena analitikih funkcija. Kompleksni potencijal i brzina, primena komfornog preslikavanja
transformacije ukovskog. Metoda apljagina. Opstrujavanje profila.
Dinamika viskoznog fluida. Kretanje fluida pri malim Re brojevima, Stoksova metoda,
Hidrodinamika teorije podmazivanja, Ozenova metoda, dinamika viskoznog gasa.
Teorija laminarnog graninog sloja. Automodelna i neautomodelna reenja graninih slojeva,
pribline metode, univerzalna teorija slinih reenja.
Turbulentno strujanje. Poluempirijske teorije turbulentnog prenosa. Turbulentna kretanja.
Isticanje teenjem i isticanje gasova. Strujanje u otvorenim tokovima, Prelivi.
Vebe:
Izrada zadataka iz navedenih oblasti.
Literatura:
1) Voronjec K., Obradovi N., Mehanika fluida, Graevinska knjiga, Beograd, 1965.
2) orevi V., Dinamika jednostrujanja fluida, Graevinska knjiga, Beograd, 1986.
3) Saljnikov V., Statika i kinematika fluida, Graevinska knjiga, Beograd, 1989.
4) Voronjec K., Dinamika gasova, Mainski fakultet Beograd, 1969.
5) Saljnikov V., Dinamika viskoznog nestiljivog fluida, Mainski fakultet Beograd, 1969.
6) antrak S., Beniek M., Reeni zadaci iz Mehanike fluida, Graevinska knjiga Beograd,
1988.
Obaveze studenata:
Redovno pohaanje predavanja i vebanja
Ispit:
Na vebama studenti polau dva kolokvijuma uz korienje literature, a zatim na predavanjima
imaju, uz korienje literature, razgovor sa profesorom. Na osnovu prethodnog formira se ocena.
 Programi predmeta

Pumpe i ventilatori
Profil: Energetika i procesna tehnika
Smer: Termoenergetika, Procesna tehnika
Semestar: V (peti)
Fond asova: 3+3
PREDAVANJA
17. Uvod
2.1 Definicije
2.2 Energija fluidne struje
2.3 Princip rada
2.4 Podela pumpi i ventilatora
2.5 Istorijski razvoj pumpi i ventilatora
18. Strujne osnove
2.1 Strujanje kroz turbomaine (pumpe i ventilatori) i proces razmene energije
2.2 Jednaina kontinuiteta
2.3 Razmena energija. Jedinini rad struje.
2.4 Ojlerova jednaina
2.5 Trouglovi brzina
2.6 Proirena Ojlerova jednaina
2.7 Stepen reakcije
2.8 Kavitacija i usisna visina pumpi
19. Radna svojstva pumpi i ventilatora
3.1 Stepeni korisnosti
3.2 Zakoni slinosti
3.3 Radne karakteristike. Topografski dijagrami
3.4 Radno podruje
3.5 Brzohodnost
3.6 Radne take pumpi i ventilatora
3.7 Paralelno i redno sprezanje pumpi i ventilatora
3.8 Posebni radni reimi
20. Regulisanje i podeavanje rada pumpi i ventilatora
4.1 Promena karakteristike cevnog sistema
4.2 Regulisanje usmernim lopaticama i zakretanjem lopatice radnog kola
4.3 Promena geometrije kola (podsecanje lopatica)
 4.4 Promena broja obrtaja
4.5 Primena metode optonog voda
21. Pumpe. eme, opis i princip rada.
5.1 Spiralna jednostepena pumpa
5.2 Viestepene pumpe
5.3 Dvostrujne pumpe
5.4 Osne pumpe
5.5 Zavojne (dijagonalne) pumpe
22. Ventilatori. eme, opis i princip rada.
6.1 Centrifugalni ventilatori
6.2 Doboasti ventilatori
6.3 Osni ventilatori
6.4 Reversni ventilatori
23. Ispitivanje pumpi i ventilatora
7.1 Utvrivanje radnih karakteristika pumpi i ventilatora
7.2 Ispitni tandovi
7.3 Odreivanje nivoa buke ventilatora

VEBE
10. Prikaz preseka pumpi i ventilatora sa odgovarajuim objanjenjima.
11. i 3. Jedinini rad pumpi i ventilatora i karakteristike cevovoda (izrada zadataka).
4. i 5. Trouglovi brzina i Ojlerova jednaina za turbomaine (izrada zadataka).
6. Snage i stepeni korisnosti pumpi i ventilatora (izrada zadataka).
7. i 8. Koeficijenti (znaice) pumpi i ventilatora. Teorija slinosti (izrada zadataka)
9. Kavitacija i usisna visina (izrada zadataka).
10. i 11. Radne karakteristike i jedinini rad paralelno ili redno vezanih pumpi/ventilatora
(samostalni rad studenata prema zadatim karakteristikama pumpi/ventilatora i zadatom
karakteristikom cevovoda).
12. Izbor pumpi i ventilatora za date parametre (samostalni rad studenata).
13. i 14. Ispitivanje pumpi i ventilatora (laboratorijske vebe).
15. Priprema za polaganje ispita zavravanje samostalnih radova i laboratorijskih vebi.

Literatura
7. M. Babi, S. Stojkovi,Osnove turbomaina, nauna knjiga Beograd, 1990.
8. Lj. Krsmanovi, A. Gaji, Turbomaine teorijske osnove, Mainski fakultet, Beograd,
1992.
9. Lj. Krsmanovi, A. Gaji, Turbomaine, Mainski fakultet, Beograd, 1992.
10. B. Bogdanovi, D. Milenkovi, J. Bogdanovi-Jovanovi, Ventilatori radne
karakteristike i eksploataciona svojstva, Mainski fakultet Ni, 2006.

Obaveze studenata: Redovno pohaanje predavanja i vebanja.

Ispit: Uslov za polaganje ispita su samostalno reena dva zadatka i dve laboratorijske vebe.
Ispit se polae usmeno.
 Programi predmeta

Uljna hidraulika i pneumatika

Profil: Energetika i procesna tehnika
Smer: Hidroenergetika
Semestar: VI (esti)
Fond asova: 3+3
Predavanja:
Uljna hidraulika:
Uvodne napomene. Princip rada hidraulikog sistema, hidraulike komponente, fizika
svojstva radne tenosti. Gubici energije pri laminarnom i turbulentnom reimu strujanja
tenosti.
Zaptivanje
Komponente za transformaciju energije: zapreminske pumpe i motori, hidrauliki cilindri,
hidrauliki akumulatori.
Komponente za upravljanje i regulaciju: razvodnici, ventili.
Pomone komponente: rezervoar, filteri, cevovod, prikljuni elementi, ureaji za hlaenje i
zagrevanje.
Konstrukcija i odravanje hidraulikog sistema: projektovanje hidraulikih sistema, upravljanje
i regulacija hidraulikim sistemima, proraun hidraulikog sistema, dijagnostika i pronalaenje
uzroka smetnji u radu hidraulikog sistema.
Pneumatika:
Uvodna razmatranja: prednosti i nedoatci pneumatikih sistema u odnosu na druge, vazduh kao
radni fluid.
Pneumatike komponente: pripremna grupa za vazduh (filter, regulator pritiska, zauljiva,
odvajanje kondenzata i spreavanje smrzavanja), razvodnici, ventili. Primeri pneumo-
hidraulikih sistema.
Literatura
5) D.Uzelac, Hidropneumatske komponente, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih
nauka, 1995.
6) S. Zari, Prirunik iz industrijske pneumatike, SMEITS, Beograd, 1995.
7) S. Zari, Prirunik iz industrijske hidraulike, SMEITS, Beograd, 2004.
8) V. Savi, Uljna hidraulika I hidraulike komponente i sistemi, Dom tampe, Zenica.
Obaveze studenata:
Redovno pohaanje predavanja i vebanja.
Ispit:
Na vebama studenti polau dva kolokvijuma uz korienje literature, a zatim na predavanjima
imaju, uz korienje literature, razgovor sa profesorom. Na osnovu prethodnog formira se ocena.