ponavlja u jednom od svojih najznaajnijih ogleda.

Uzimam je ovde za polazite zato to prva stvar koju treba

rei o ovoj knjizi, da bi se izbeglo svako mogue nerazumevanje,
jeste da ona nije potpuno novo delo o romantizmu
koje je Berlin mislio da e napisati od kada je u martu i aprilu
1965. u Nacionalnoj umetnikoj galeriji u Vaingtonu drao
(improvizovana) Melonova predavanja o ovom predmetu.
Narednih godina, a naroito kada se 1975. povukao s
mesta predsednika Volfson koled, Oksford, nastavio je intenzivno
da ita imajui na umu knjigu o romantizmu tako
da je nakupio brojne zabeleke. U poslednjoj deceniji ivota
sakupio je sav materijal i iznova ga sloio; napravio je izbor
zabeleki koje je rasporeivao po naslovima i snimio ih na kaseti.
Mislio je da upotrebi taj materijal za dugaak uvod u izdanje
dela E. T. A. Hofmana, a ne za sopstvenu studiju. Ali
nova sinteza mu je izmicala, moda delimino zato to je poeo
suvie kasno da je realizuje, a ne zbog izraza koji je delu
trebalo dati.
Na alost italaca, ali i na njegovu alost, nije napisao revidiranu
verziju. To ipak nije toliki gubitak: ova knjiga je jednostavno
pripremljen transkript predavanja i poseduje sveinu i
1 Petnaest propovedi propovedanih u Rolls Chapel, drugo izd., emu je pridodat
predgovor" (London, 1729): predgovor, str. XXIX.
2 Dva pojma slobode" (1958): str. 197. u Ispravno istraivanje oveanstva:
antologija ogleda (London, 1997; Njujork, 1998).
10 KORENI ROMANTIZMA
neposrednost, snagu i uzbuenje, koji bi u izvesnoj meri bili izgubljeni
u paljivo prireenoj i proirenoj verziji, pa ona takva
nikada ne bi bila objavljena. Postoji nekoliko improvizovanih
Berlinovih predavanja koja su sauvana kao snimci i transkripti,
od kojih se neka mogu neposredno uporediti ili s objavljenim
tekstovima koji su nastali iz njih ili s prethodno napisanim tekstovima
na kojima se predavanja zasnivaju. Takvo poreenje pokazuje
kako doraene verzije koje je Berlin teio da objavi pored
toga to obogauju intelektualni sadraj i doprinose
preciznosti dela, ponekad mogu da imaju i otrenjujui efekat
na improvizovanu izgovorenu re; ili obrnuto - dugaak temeljni
tekst, torzo" kako ga Berlin naziva, stie nov ivot i neposrednost
ako poslui za predavanje koje se ne ita iz pripremljenih
rukopisa. Predavanje koje se dri iz zabeleki i paljivo
izgraena knjiga, reeno pluralistikom terminologijom, ne
mogu se porediti. U ovom sluaju, bilo da je ishod bolji ili gori,
na raspolaganju su samo zabeleke jednog od Berlinovih
glavnih intelektualnih projekata.
Naslov koji sam upotrebio predloio je sam Berlin u ranoj
fazi. Njega je za potrebe predavanja zamenio naslov Izvori romantiarske
misli" zato to se na prvim stranicama romana
Hercog Sola Beloua, objavljenog 1964. godine, junak Mozes
Hercog, prolazei kroz krizu samopouzdanja, bezuspeno bori
da odri kurs predavanja u njujorkoj veernjoj koli.