ta jedemo

Istina o hrani i prehrambenoj industriji

Tekstovi preuzeti sa (zatvorenog) sajta

StaJedemo.com

PDF napravljen pomou besplatnog

on-line alata PrintFriendly.com

ZN
SADRAJ

1 10 razloga zato izbegavati tekstove koji poinju sa 5 razloga

4 Blogerska Vitaminska Biblija - Ouvanje vitamina prilikom kuvanja i zamrzavanja
8 Energetska pia - da ili ne?
13 Falsifikovanje vina
18 Filteri za vodu ili kako prevariti kupca
23 Gluten neprijatelj?
32 Godi i ostale bobice za prodavanje magle
38 Iluzije o detoksikaciji
41 Istina o E-brojevima
43 Istine i zablude o aditivima
48 Koje maslinovo ulje da kupim?
53 Koliko da solimo?
59 Koliko eera ima tamo gde ga ne biste oekivali?
63 Koliko eera ima u piima?
67 Koliko eera ima u slatkiima?
70 Lai na ambalai - ta jedemo?
74 Manipulacija potroaa bez pardona
77 Med i drvena kaika
80 Mikrotalasna - uteda vremena, gubitak hranljivih materija ili opasno zraenje?
83 Mit o Koka Koli
85 Od ega se prave mesne preraevine?
90 Pivo - istine i zablude
95 Preien maslac (ghee) jedna od najzdravijih namirnica na svetu
102 Razotkrivanje HFCS - visoko fruktozni kukuruzni sirup
109 Samo nek je domae
115 Sedam grehova koje vam telo nee oprostiti
121 Spana kroz prozor, meso u stomak
128 Srpska Superhrana
132 eer - Kako pobediti zavisnost?
137 ta pijemo - Mleko I deo
142 ta pijemo - Mleko II deo
149 ta sa voem i povrem iz bati zahvaenih poplavom?
152 ta umesto eera - eerni alkoholi?
155 ta umesto eera - Vetaki i prirodni zaslaivai?
160 Te sone pljeskavice
162 Vetake boje i hiperaktivnost kod dece
165 Zabluda o konzervansima
168 Zablude o Low Carb High Fat ishrani
173 Zablude o zdravoj hrani
177 Zato Coca Cola Zero goji?
180 Zato je uti eer skuplji od belog?
182 Zdravstvene izjave - kada nas lau?

ZN
 stajedemo.com http://stajedemo.com/10-razloga-zasto-izbegavati-tekstove-koji-pocinju-sa-5-razloga/

10 razloga zato izbegavati tekstove koji poinju sa 5

razloga

Nije nikakva novina da se u medijima pojavljuju netane informacije. Ipak, kada jedan od najitanijih pisanih
medija objavi lanak vezan za nau ishranu i nae zdravlje bez ikakve provere izvora, to ne samo da dovodi
potroaa u zabludu, ve moe biti i veoma opasno.

U daljem tekstu pod navodnicima moete proitati navode iz lanka Pet namirnica koje treba izbegavati,
objavljenog u Blicu 23.08.2013. i objanjenje zato informacije u njemu nisu tane.

1
1. Blic: on (beli hleb prim.aut.) nema nikakvu hranljivu vrednost

U dobroj nameri da ukae kako je beli hleb manje zdrava opcija od npr. integralnog hleba, autor je pogreno
upotrebio termin hranljiva vrednost. Beli hleb zaista nema puno minerala, vitamina i biljnih vlakana, ali ima
visoku hranljivu vrednost zbog visokog sadraja ugljenih hidrata. Ako neto ima visoku hranljivu vrednost ne znai
i da je zdravo. Ovo je esta greka koja se provlai po medijima zbog nepoznavanja terminologije.

2. Blic: hleb sadri mnogo eera i nema mo da zasiti organizam

U hlebu ima jako malo eera. Pod eerima se podrazumevaju samo monosaharidi i disaharidi, poput glukoze,
fruktoze i saharoze kojih u belom hlebu ima u neznatnim koliinama.

3. Blic: gojazni ljudi svakodnevno slau masne naslage u svoj eludac

Nemam komentar.

4. Blic: Prena hrana nije hranljiva, a moe da izazove va krvni pritisak i visok holesterol.

Prena hrana je vrlo hranljiva (ima visoku energetsku vrednost), jer ima visok udeo masti. Autor je eleo da kae
da ovakva hrana nije zdrava, ali to ipak zahteva drugaiju terminologiju.

Nikakva hrana ne moe da izazove va krvni pritisak- da pritisak nemamo ne bismo bili ivi. Ako je re samo o
tamparskoj greci, izvinjavam se autoru.
2
5. Blic: Salate su veoma hranljive i imaju malo kalorija.

Reenica je sama po sebi kontradiktorna. Pretpostavljam da je autor hteo da kae da salate imaju dosta vitamina,
minerala i vlakana uprkos malom broju kalorija.

6. Blic: Beli pirina nema hranljivu vrednost, ali u organizmu predstavlja suprotan efekat.

Svaki skup rei ne mora biti smislena reenica.

7. Blic: Fruktoza je otrov za nae telo jer je mozak ne doivljava kao hranu.

Fruktoza je pored glukoze glavni energetski izvor elije. U naem organizmu postoji enzimska reakcija koja se
naziva izomerizacija u okviru koje se fruktoza izomerizuje u glukozu i obratno u zavisnosti od potreba same
elije. Sam Krebsov ciklus kao fabrika energije organizma zapoinje izomerizacijom glukoze u fruktozu.

8. Blic: Jedina razlika izmeu eera i surupa (glukozno-fruktoznog prim.aut.) je u tome da fruktoza u naa
creva dospeva sporije nego obian eer, a zatim jo sporije ulazi u krvotok.

Glukozno fruktozni sirup je po sastavu glukoza, fruktoza i voda. Glukoza i fruktoza su monosaharidi koji mnogo
bre ulaze u krvotok za razliku od disaharida kao to je saharoza (obian beli eer) i polisaharida poput skroba.

9. Blic: Proizvoai esto koriste glukozno-fruktozni sirup jer je znatno jeftiniji od eera.

Glukozno-fruktozni sirup je od eera jeftiniji za oko 20% koliko iznosi udeo vode u njemu. Dakle, gledano na
suvu materiju cena je najee ista.

10. Blic: Naalost, kao i mnogi drugi aditivi, glukozno-fruktozni sirup ima razarajue delovanje na nae zdravlje.

Glukozno-fruktozni sirup nije aditiv. Vie o aditivima moete proitati ovde.

Bez ikakve namere da bilo koga uvredim, ovakve tekstove moraju pisati ljudi koji poznaju materiju i terminologiju.
Iako iskreno verujem da je autor teksta imao dobru nameru i da je hteo ljudima da ukae na znaaj zdrave
ishrane, kada se to radi neukim jezikom i bez poznavanja osnova nutricionizma, tada i same novine koje
objavljuje ovakve tekstove gube poverenje i kredibilitet.

3
 stajedemo.com http://stajedemo.com/ocuvanje-vitamina-prilikom-kuvanja-zamrzavanja/

Blogerska Vitaminska Biblija Ouvanje vitamina prilikom

kuvanja i zamrzavanja

U kunoj pripremi hrane, najvie vitamina je ouvano kada se hrana priprema na pari, zatim u mikrotalasnoj
penici, i na kraju prilikom kuvanja u vodi. Prenje hrane, dugo kuvanje ili kombinacija nekoliko metoda kuvanja
rezultuje najveim gubitkom vitamina. Koji god metod da se koristi, gubitak vitamina je vei to je kuvanje due i
to je via temperatura pripreme. Ljutenje i seckanje takoe utie na gubitak vitamina osetljivih na svetlost i
kiseonik, poput vitamina C. Kuvanje u velikoj koliini vode dovodi do znaajnog gubitka vitamina rastvornih u
vodi.

Pogledajte u tabeli koji vitamini su rastvorni u vodi i koji su otporni na temperature kuvanja, a koji ne.

Vitamin Rastvorljivost u vodi gubitak prilikom kuvanja

Vitamin A Ne Veoma varira zavisno od vrste hrane

Vitamin D Ne Ne

Vitamin E Ne Ne

Vitamin K Ne Ne
4
 Vitamin Rastvorljivost u vodi gubitak prilikom kuvanja

Tiamin Da Nestabilan na T> 100 C

Vitamin B-2 Delimino Ne

Niacin Da Ne

Biotin Delimino Ne

Pantotenska kiselina Delimino Da

Folati Da Nestabilan na T> 100 C

Vitamin B-6 Da Veoma varira zavisno od vrste hrane

Vitamin B-12 Da Ne

Vitamin C Da veoma Da veoma

U tabeli ispod pogledajte koliinu nekih vitamina u pojedinim namirnicama pre i nakon termike obrade.

Vitamin C Vitamin B- Vitamin B- Folati B-12 Vitamin Vitamin

Namirnica (mg) 2(mg) 6(mg) (mcg) (mcg) A(IU) E(mg)

Brokoli sirov 93 0.12 0.16 71 0 1.500 1.7

Brokoli kuvan 75 0.11 0.14 50 0 1.400 1.7

Govea digerica 23 2.8 0.95 250 69 35.000 0.67

svea

Govea digerica 23 4.1 0.91 220 71 35.000 ?

kuvana

Govea digerica 23 4.1 1.4 220 112 36.000 0.63

prena

argarepa sirova 9.3 0.059 0.15 14 0 28.000 0.46

argarepa kuvana 2.3 0.056 0.25 14 0 24.000 0.42

Paradajz sirov 19 0.048 0.08 15 0 620 0.38

Paradajz kuvan 23 0.057 0.09 13 0 740 0.38

*Koliine se odnose na 100g hrane, npr. 200g sirovog paradajza je utroeno za dobijanje 100g kuvanog **
Kuvano= kuvano u vodi, bez soli, oceeno (1)

Suma sumarum, u proseku, kuvanjem se gubi od 10-25 % vitamina.

Dostupnost vitamina
Koliina vitamina u hrani ne znai nita ako te vitamine na organizam ne moe da usvoji. Iako zvui udno, neki
vitamini su nam dostupniji u kuvanoj hrani. Kuvanje razara elijski matriks u kojem su neki vitamin zarobljeni i
unitava neke inhibitore apsorpcije vitamina.

Na primer, na organizam usvaja vie biotina iz kuvanog nego iz sirovog jajeta, jer visoke temperature
degradiraju avidin, supstancu koja je inhibitor apsorpcije ovog vanog vitamina. Provitamin A iz argarepe je
mnogo dostupniji iz kuvane nego sirove argarepe. Iz sirove se usvaja oko 29%, iz kuvane 59%, a ako se doda
malo ulja na kuvanu argarepu, usvaja se ak 80% (ulje ovde olakava apsorpciju) (2). 5
U hranu koju je bolje jesti kuvanu osim argarepe, ubrajaju se bundeva, karfiol, kupus, kelj, prokelj, paradajz. Na
primer, likopen (nije vitamin, ali je jako vana supstanca) iz paradajza je mnogo dostupnija kada je paradajz
skuvan (3). Kupus, kelj, karfiol, prokelj, brokoli sadre supstancu koja blokira proizvodnju tiroidnih hormona.
Kuvanjem se aktivnost ove supstance inhibira (4).

Zamrzavanje
Pre zamrzavanja, povre se blanira. Blaniranje je priprema na pari ili potapanje povra u vodu temperature od
70-90 C u trajanju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Ovo se radi da bi se inaktivisali enzimi koji doprinose
razvoju neprijatnih mirisa i promeni boje povra, kao i da bi se odstranio deo prisutnih bakterija. Prilikom
blaniranja se gubi mali deo vitamina, jer sam proces traje prilino kratko. Takoe, ukoliko se povre ne bi
blaniralo, gubitak vitamina bi bio jo vei tokom skladitenja, jer enzimi degradiraju neke vitamine. Dalje
zamrzavanje samo po sebi ne dovodi do znaajnog gubitka vitamina, osim vitamina C. Prilikom skladitenja, ako
je povre spakovano u providnu ambalau, dolazi do gubitka vitamina osetljivih na svetlost kao to su B-2, B-6,
vitamin C i folati. Takoe, to su komadi povra/voa sitniji to je gubitak vitamina vei, zbog vee izloene
povrine vazduhu ili svetlosti.

Zakljuak
U naoj tradicionalnoj kuhinji, povre se kuva i satima. Skratite vreme kuvanja, kuvajte sa manje vode ili kuvajte
na pari. vaite hranu, ne mora sve da bude kaasto. Povre seckajte neposredno pred kuvanje. Smrznutu hranu
6
otapajte polako, najbolje u friideru i zatieno od svetlosti, ako ne planirate naknadno da je kuvate. Ako planirate
da je kuvate, najbolje je da je odmah potopite u kljualu vodu.

Druga tabela ilustruje koliko je vano imati raznovrsnu ishranu. Ljudi koji jedu 95% sirovu hranu imaju veu ansu
za deficit nekih vitamina od onih koji jedu 100% kuvanu, ali raznovrsnu hranu. Naravno, najbolje je jesti i sirovo i
kuvano. A najvanije je jesti raznovrsno.

ta je Blogerska vitaminska biblija?

#TimskiRad Dogovorili smo se da zajedno uradimo neto stvarno korisno i kreiramo Blogersku vitaminsku
bibliju. U drutvu su:
Vitki Gurman Maja pie tekst o dnevnim potrebama i biljnim i ivotinjskim vitaminskim i mineralnim
ampionima Link ka tekstu na sajtu
ta jedemo? Jovana je spremila tekst o tome kako se vitamini ponaaju pri visokim i niskim temperaturama
Link ka tekstu na sajtu
Hemija oko nas Zoran pie o razlikama izmeu prirodnih i sintetikih vitamina. Da li su vitamini iz flaice ista
prevara ili ima i nekih koristi od njih? Link ka tekstu na sajtu

7
 stajedemo.com http://stajedemo.com/energetska-pica-da-ili-ne/

Energetska pia da ili ne?

Da se ja pitam, dilema uopte ne bi postojala. Ne bi bilo razmatranja jesu li ovakva pia potreba ili hir (pa ak i da
radim u industriji gde se ona proizvode).

Brz tempo ivota, iscrpljujui poslovi, nedostatak kvalitetnog sna, potreba da se uvek bude na visini zadatka, elja
da se otkloni stres instant metodom, pobolja memorija i probudi koncentracija, teraju neke ljude da posegnu za
brzim reenjem obnavljanja energije tako vispreno, marketinki, sugestivno upakovanim u limenku zvanu bum
energije. Kreativci se utrkuju u osmiljavanju naziva limenki, a i reklama. U najmanju ruku, meni deluju zatupasto
i nimalo duhovito. Al ko mene pita

Iako se uklapam u statistiku o tome koji deo populacije najvie koristi ove napitke (a to su mladi, koji ih ponekad
kombinuju sa narkoticima, lekovima, alkoholom) s tim da ih danas uzimaju i stariji ljudi, vozai, noni uvari,
taksisti, sportisti itd, ja ih zaobilazim u irokom luku.
8
Gde su nastala ova pia?
Izvorno potiu iz Azije i javljaju se oko 1963. godine. Gust sirupast napitak su najpre koristili japanski poslovni
ljudi pre odlaska na sastanke s ciljem da zadre budnost i koncentraciju. Austrijanci su 1987. prvi put predstavili
svoje energetsko pie. U Nemakoj i Engleskoj poinje prodaja tek 1994. godine. A Francuska je 2008. dopustila
prodaju energetskih pia uz jasne oznake i ogranienja upotrebe.

ta sadre?
Kod svih proizvoaa, sastav je manje-vie slian. Sastojci su: eer, kofein, taurin, vitamini, voni koncentrati,
konzervansi, CO2, glukoronolakton, efedrin (ree), biljni dodaci.

eer glukoza i fruktoza osim to daju oseaj slatkog, vrlo brzo se resorbuju iz digestivnog trakta i dalje
ukljuuju u ciklus glikolize.

Kofein nema nikakvu nutritivnu vrednost. Predstavlja organsko jedinjenje biljnog porekla. Prirodni
psihostimulans. Moe se izolovati iz zrna kafe, lista aja, kakao zrna.

Taurin organska kiselina. Glavni sastojak ui. Derivat cisteina. Nalazi se u majinom mleku, pileem mesu,
ribi. ovekov organizam proizvodi 120 mg taurina na dan.

Vitamini u korist opravdanja zdravih sastojaka pia, proizvoai esto dodaju vitamine B kompleksa. Merenja
su pokazala da su te koliine zanemarljivo male u odnosu na stvarne potrebe oveka.

Glukoronolakton esto se nalazi u energetskim piima, a njega organizam prirodno proizvodi.

Biljni dodaci moda ak i osnovni dodatak, biljka guarana (Paullinia cupana). Sadri pored metilisanog
ksantina kofeina i druge ksantine kao to su teobromin i teofilin, a sadri i tanin. U Evropi na tritu se nalazi i u
obliku praha za pripremu guarana aja radi produenja budnog stanja. Tu su jo i Ginko, Ginseng, Echinacea.

Efedrin kliniki je dokazan kao snaan stimulator sranog rada. Ima kratkotrajno dejstvo. Brzo se razgrauje u
manje fragmente koji gube prethodni potencijal. On se, inae, i kliniki koristi za stimulaciju kardiovaskularnog
sistema.

ta ne valja?
Koliina sastojaka vea od prihvatljivih! 9
Kofein razliito deluje na ljude u zavisnosti od pola i starosti, prirodnu preosetljivost. Pod umerenim unoenjem
za odrasle smatra se koliina od 3 mg kofeina na kg telesne mase. Limenke imaju visok sadraj, a kree se od
oko 80 mg po limenci ili preko 300 mg/l, a to je znatno vie od kofeina u prosenoj oljici kafe, duplo vie u
odnosu na oljicu aja i 2-3 puta vie u odnosu na sadraj kofeina u gaziranim bezalkoholnim piima.
Taurin postoji dozvoljena granica. Ta granica iznosi 3000 mg dnevno. Viak se izluuje preko bubrega, ali o
prekomernom unosu se malo zna.
Glukoronolakton na dnevnom nivou se proizvede 1-2 mg ove supstance. Energetskim piima se unosi 840-
1880 mg.

ta rade energetska pia naem organizmu?

eer obezbeuje veliku koliinu energije potrebnu za rad i dodatne napore. Vitamini B grupe potpomau
oslobaanje energije iz eera. Kofein stvara ugodan oseaj topline, stimulie nervni sistem, daje dobro
raspoloenje, pojaava budnost i koncentraciju. Ali (!) prekomerno uivanje izaziva nemir, prenaglaene
emocionalne reakcije, ubrzano lupanje srca, poveanje pa pad krvnog pritiska Taurin uestvuje u miinoj
kontrakciji to dovodi i do kratkotrajnog poveanja snage sranog miia.
Neki lekari navode kao posledice konzumacije energetskih napitaka: poremeaj sranog ritma, nekontrolisanu
hipertenziju, pa ak i komplikacije u vezi sa zidom aorte.

Kobna kombinacija:
Energetsko pie + alkohol. ta se deava?Alkohol i energetska pia uzrokuju dehidraciju, a ona moe da sprei
organizam da metabolie alkohol i tako povea toksini uinak alkohola. Ova meavina ne dozvoljava da se na
vreme proceni koliko se alkohola popilo, pa su esta pijanstva.

10
Zablude
1. Energetsko pie obezbeuje priliv energije. Da, ali kratkotrajno. Dejstvo kofeina je kratkog daha, traje
nekoliko sati to ne zadovoljava potrebe konzumenta, te on posee za novom koliinom. Redovna
upotreba dovodi do razvoja tolerancije, a prekid moe izazvati burne reakcije, to opet konzumenta gura u
zamku ponovnog uzimanja.
2. Energetski napici poboljavaju fiziku spremnost kofein ima diuretiko dejstvo te tako poveava
gubitak tenosti iz organizma to opet negativno utie na fiziki kapacitet u toku neke sportske aktivnosti.
3. Energetska pia mogu da zamene obrok ova pia obezbeuju kalorije pre svega iz eera, daju neto
malo vitamina, ali nikako ne mogu da budu tretirana kao obrok, jer nemaju ni dovoljnu koliinu proteina, ni
minerala, ni biljnih vlakana, kao ni drugih sastojaka neophodnih za normalno funkcionisanje ovekovog
organizma.

Ono to je dobro (ili to bi bar trebalo da bude)

Svi proizvoai su obavezni da na samo pakovanje stavljaju upozorenje o maksimalno dnevno preporuenoj
koliini njihovog proizvoda. Na praktino svim proizvodima ovog tipa istaknuto je i da se ne smeju upotrebljavati u
kombinaciji sa alkoholom i drugim aktivnim supstancama. Takoe bi trebalo da stoji i ovo: Ne preporuuje se
konzumiranje osobama osetljivim na kofein, obolelim od eerne bolesti, trudnicama i deci, kao ni osobama sa
sranim tegobama.

Zakonska regulativa, Zakon o hrani ostaju u rukama svake drave ponaosob. Dakle, deo se prepisuje iz Evrope,
a deo regulie sama drava. Pravilnik o optem oznaavanju podrazumeva samo navode visok sadraj kofeina.
O ostalim sastojcima se ne raspravlja.
Strunjaci (EU Scientific Committee on Food) ne vide posebnu zabrinutost po pitanju odreenih sastojaka, ali se
ipak slau u jednom: neke posledice se mogu ispoljiti ukoliko se energetska pia uzimaju u koliinama koje su
vee od preporuenih i u kontinuitetu.
(ta je problem?Odreeni sastoji se nalaze u hrani, nekim lekovima, pa se doza neminovno prekorai.)

11
Najplastinije je delovanje energetskih pia objasnila meni moja profesorka: Kada popijete takvo pie, ono
tera va organizam da radi i do 5 puta bre, a nakon toga on klone i osea se i do 3 puta gore nego pre
ispijanja pia! A ja vam kaem da dugotrajno ispijanje iscrpljuje organizam. Umesto ovih napitaka, pronaite
stalan prirodan izvor energije! Kvalitetno i redovno spavanje, optimalna ishrana i uopte, jedan ispravan pristup
ivotu su klju normalnog funkcionisanja, ma koliko vas svakodnevica i rutina jela.

12
 stajedemo.com http://stajedemo.com/falsifikovanje-vina/

Falsifikovanje vina

Vino je pie dobijeno alkoholnom fermentacijom groa, sloene prirode koje sadri vie od 800 raznih hemijskih
jedinjenja. Vino poseduje i nauno dokazana lekovita dejstva koja potiu od nekih fenolnih jedinjenja. Pored toga,
simbolika vina je sadrana u raznim kulturama, filozofijama i religijama. Ali kao to je vino sastavni i neodvojivi
deo kulture mnogih civilizacija, tako je i vaan deo ekonomije. Vrednost trgovine vinima u svetu iznosi oko 25
miljardi evra godinje uz stalan porast. Ova brojka pokazuje da za mnoge vino predstavlja biznis, a ne samo
uivanje. U cilju ostvarivanja to veih prihoda ne biraju se sredstva, pa falsifikovanje vina postaje sve uestalije
te je prema nekim podacima ak 30 % vina na tritu falsifikovano.

Najei naini falsifikovanja vina

Falsifikovanje vina je staro koliko i proizvodnja vina. Vremenom su se nain, obim i tehnologija falsifikovanja
promenili i usavrili. Najei naini falsifikovanja vina su:

1. Dodavanje negroanog eera, vode, alkohola i aditiva,

2. Dodavanje vina nieg kvaliteta u kvalitetna vina

13
Dodavanje negroanog eera prilikom procesa proizvodnje vina je staro nekoliko vekova i zasniva se na
sposobnosti kvasaca iz groa ili naknadno dodatih kvasaca da fermentiu eere u alkohol. Najee se dodaju
eeri dobijeni iz eerne repe, eerne trske, jema, ita ili krompira. Tako se od nekvalitetnog groa dobija
vino sa vie alkohola kome se zatim dodaje voda, pa se na taj nain poveava dobijena koliina vina. Pri tome,
treba naglasiti da je dodavanje eera zakonskom regulativom zabranjeno u vina sa geografskim poreklom, a
dozvoljeno u stona vina (poveanje alkohola do 3 %). Gruba raunica pokazuje da se na 2 kg dodatog eera
dobija 1 % alkohola na 100 litara vina. Ipak, praksa pokazuje da se prilikom falsifikovanja vina dodaju znatno vee
koliine eera, to uz dodatak vode i dodatnu acidifikaciju daje znatno vee koliine vina.

Jo drastiniji primer jeste dodavanje alkohola, aroma i boja u procesu proizvodnje vina. Na ovaj nain se od male
koliine groa, uz dodatak rafinisanog alkohola (96 %), vode, boja i aroma proizvode znatno vee koliine vina
neprihvatljivog kvaliteta. S obzirom da su proizvoai ovakvih pia u dubokoj ilegali, proces proizvodnje esto
biva nehigijenski, a dodaci koji se koriste su sumnjivog porekla. U Kini je 2010. godine zatvoreno skoro 30
vinarija koje su proizvodile vino na ovaj nain. Kod nas ovakvi sluajevi naalost retko stiu do javnosti, ali je
zabeleen sluaj 2011. godine kada je otkriveno falsifikovanje jakih alkoholnih pia i vina u vrednosti od 50
miliiona dinara.

Pored toga, falsifikovanje se vri korienjem stonih i manje kvalitetnih sorti groa u proizvodnji kvalitetnih vina.
Na taj nain se obmanjuju potroai koji su za odreena kvalitetna vina iz poznatih vinskih regiona spremni da
daju velike svote novca. Ovakav nain prevare je u poslednje vreme u veoj meri prisutan u Kini jer je to trite
novo (belei godinji rast od oko 15 %) i jo uvek nedovoljno struno u oblasti vina. U najveoj meri, takva vina
imaju nazive koji asociraju na uvena francuska vina ili francuske vinske regione.

14
Takoe, falsifikovanjem deklaracija renomiranih proizvoaa na trite se plasiraju vina sumnjivog kvaliteta po
cenama daleko veim od realnih. Na ovaj nain se pre svega falsifikuju renomirana francuska vina. Ovaj vid
falsifikovanja je takoe vie prisutan u inostranstvu i to na tritima najveih uvoznika vina SAD, Kina, Velika
Britanija. Ovako falsifikovana vina se prodaju na aukcijama za nekoliko hiljada dolara. Svakako da ovaj vid
falsifikovanja zahteva najvie truda jer esto nije dovoljno samo falsifikovati ambalau i etiketu renomiranog vina,
ve treba proizvesti vino slinih senzornih karakteristika vinu koje se falsifikuje. U ovakvim prevarama uestvuju
ak i radnici elitnih restorana koji iskoriene flae vrhunskih vina uzimaju, a kasnije preprodaju po visokim
cenama da bi se ta ambalaa koristila kasnije za falsifikovanje vina. Najpoznatiji primer prevare na ovaj nain je
delo Rudija Kurniavana koji je tokom 2006. godine prodavajui vina sa falsifikovanim deklaracijama zaradio
fantastinih 35 miliona dolara.

Uticaj falsifikovanog vina na potroae

15
Falsifikovanje vina na bilo koji od navedenih naina utie pre svega na kvalitet vina, ali u nekim sluajevima
zdravlje potroaa moe biti ozbiljno ugroeno. Postoji verovanje da prevelike koliine dodatog eera izazivaju
glavobolje kod potroaa, ali su glavobolje nakon konzumiranja vina zasluga sulfata koji se dodaju vinu pre svega
kao konzervans. Acidifikacija i deacidifikacija, su uz jo neke procese, regulisani i dozvoljeni u odreenoj meri
zakonskom regulativom ali je problem to se prilikom falsifikovanja vina dodaju vee koliine enolokih sredstava
od propisanih. Najopasniji vid falsifiovanja vina jeste pravljenje vina dodavanjem rafinisanog alkohola, aroma i
boja jer se u tu svrhu koriste dodaci sumnjivog porekla koji mogu imati tetno pa ak i kancerogeno dejstvo.

Vina koja se uz falsifikovanje deklaracija prodaju kao kvalitetna nemaju tetno dejstvo po zdravlje potroaa, ali
potroa biva obmanut i svakako, nanosi se velika teta vinskoj industriji. Ovo se posebno odnosi na
falsifikovanje renomiranih vina koja na aukcijama bivaju prodata za ogromne svote novca.

Borba protiv falsifikovanog vina

Iako su metode falsifikovanja stare i poznate, otkrivanje takvih vina nije jednostavno. Osnovni problem otkrivanja
falsifikovanog vina jeste nemogunost metoda da razlikuju alkohol dobijen od prirodno prisutnog eera u grou
i alkohol dobijen od naknadno dodatog eera. Ipak, ove metode mogu biti korisne za otkrivanje vina u koje je
dodat neki vetaki dodatak. Postoje naini da se otkrije da li je u neko vino dodat eer, ali su te metode za sada
u zaetku i dosta su skupe i komplikovane za masovnu upotrebu.

16
Kako bi se izborili sa falsifikovanim vinima neki veliki proizvoai u svetu koriste savremenu ali ipak svima
dostupnu tehnologiju QR kodove na flaama koji se skeniraju pomou aplikacija na telefonu i na taj nain daju
sve informacije o konzumiranom vinu. Nedostatak ovog vida borbe jeste nemogunost stvaranja velikih baza
podataka svih vina.

Da bi izbegli konzumiranje falsifikovanih vina potrebna je edukacija potroaa i podizanje svesti o znaaju
ouvanja kulture proizvodnje i potronje kvalitetnih vina. Ova borba nije laka, pogotovo kod nas gde zbog manjih
primanja vrlo est izbor bude jeftin dvolitarski tertrapak vina krajnje sumnjivog kvaliteta. Ako elite da znate ta
pijete preuzmite stvar u svoje ruke. Napravite sopstvernu vinsku turu, obiite neke od mnogih malih vinarija u
Srbiji i proverite na koji nain, od ega i u kakvim uslovima se pravi vino. Nakon obilaska vinarija i uivanja u
degustiranju vina znaete ta pijete, a preostae vam samo da odaberete ono vino koje vam najvie odgovara.

17
 stajedemo.com http://stajedemo.com/filteri-za-vodu-ili-kako-prevariti-kupca/

Filteri za vodu ili kako prevariti kupca

ta je to to svaki Srbin poeli svom blinjem u ove praznine dane? Naravno zdravlje! Prvo zdravlje pa sve
ostalo! Tako su i neki prodavci koji idu po kuama i prodaju filtere za vodu poelili svojim kupcima upravo to
zdravlje, upakovano u lepo dizajnirana kuita razliitih proizvoaa, po promotivnim cenama. Ono to vam
prodavci nee rei je da su tu da bi vas prevarili.

Tok prevare
1. Prodavac vam zakuca na vrata i ponudi besplatno testiranje vode sa esme. Poto je besplatno i traje samo 5
minuta, pristajete.

2. Prodavac vam trai dve ae vode sa esme.

3. Vodu iz jedne ae proputa kroz filter koji prodaje, a iz druge ne.

4. Iz torbe vadi ureaj sa dve metalne cevi i zaranja ih u ae, obavetavajui vas da e vodu podvrgnuti
elektrolizi kako bi utvrdio sadraj tekih metala.

5. Prvi scenario: Ljudi koji znaju hemiju, prevaranta momentalno izbacuju iz kue. Drugi scenario: Ljudi koji
nemaju dodira sa hemijom gledaju u neverici kako se voda sa esme koja nije proputena kroz filter pretvara u
odvratnu braon-zelenu tenost, dok voda proputena kroz filter ostaje bistra.

6. Sledi narativ prodavca: Pogledajte kakvu vodu pijete svaki dan! Vaa voda sa esme je prepuna tekih metala!
Od ove vode ete umreti! Dobiete rak! Da li ovu vodu dajete i vaoj deci? Vae zdravlje i zdravlje vae dece je
ozbiljno ugroeno!

7. Naseli ste na najjeftiniji trik u istoriji hemije i dajete XXX evra za filter.

* Opciono, prodavac vam trai flairanu vodu i takoe dokazuje da je prepuna tekih metala.

18
Zato je elektroliza prevara?
Elektroliza vode znai da se kroz vodu proputa struja preko elektroda. Struja razlae vodu na vodonik i kiseonik.
Poto su elektrode od gvoa koje je reaktivno, gvoe reaguje sa kiseonikom i stvara ru. Ra se ne razlae u
vodi i zato daje tu braon boju. Ovo znai da braon boja ne dolazi od tekih metala iz vode sa esme, nego sa
same elektrode! to je elektroda deblja i to elektroliza due traje to e voda biti vie braon. Zelenkasta boja
dolazi od minerala prisutnih u vodu kalcijuma i magnezijuma, koji su zapravo dobri za zdravlje.

Dakle, obojenost vode posle elektrolize ne potie od prisustva tekih metala, nego od same metalne elektrode i
delom od minerala prisutnih u vodi. Svaki student hemije e vam ovo potvrditi. Da je izdvajanje tekih metala tako
jednostavno, ivot bi nam bio mnogo laki. Ali nije.

19
Zato voda proputena kroz ovakve filtere ostaje bistra?
Vodi proputenoj kroz ovakve filtere otklonjene su skoro sve mineralne materije. Kada u vodi nema elektrolita (u
ovom sluaju to su minerali), ona ne moe da provodi struju. Bez struje voda se ne razlae na vodonik i kiseonik.
Bez kiseonika nema reakcije sa gvoem.

Kuhinjska so je takoe elektrolit. To znai da ako ubacite samo malo kuhinjske soli u vodu proputenu kroz filter
elektrolizom biste opet dobili zamuenje. Demineralizovana voda, voda koja se npr. koristi za pegle, isto ne
proputa struju posle elektrolize bi, dakle, ostala bistra. Da li biste pili ovu vodu? Ja ne znam nikog ko pije vodu
za pegle. Voda koja ne sadri minerale vas samo tera da trkarate do WC-a, a ne donosi vam nita korisno.

Jo jedna vana stvar je da samo elektroliti (npr. mineralne soli) mogu reagovati sa elektrodama u prisustvu
struje; bakterije, virusi, toksini itd. ne uestvuju u ovoj reakciji, tako da ovaj test ne govori nita o mikrobiolokoj i
toksikolokoj zagaenosti vode. Govori samo da li voda ima vie ili manje mineralnih materija.

Ovakvo prodavanje magle je zabranjeno u svim razvijenim zemljama na svetu, jer daje potpuno lanu sliku o
kvalitetu vode. Voda sa vrhova Alpa isto postaje zamuena kada se uradi elektroliza. Izvorske vode, vode sa
dubina pre izvora prolaze kroz stene i tako kupe dragocene minerale, kao to je magnezijum koji je neophodan
za normalno funkcionisanje nervnog sistema. Sveta vodica isto postaje zamuena posle elektrolize.

Kakva je voda u Srbiji?

injenica je da je oko 15% vode sa esme u Srbiji neispravno. Cevi su stare, kontrola je nikakva. Ali zapitajte se
ko vam garantuje da e ba ovaj filter da oisti vau vodu? Da li vam to garantuju isti ljudi koji vam prodaju
najstariji trik u istoriji hemije i serviraju neistine? Ako je taj filter dobar zato ne urade laboratorijsku analizu
neispravne vode proputene kroz filter i pokau rezultate, umesto to serviraju jeftine trikove?

20
Moja preporuka, ako ste zabrinuti za kvalitet vode koju pijete, odnesite je na pravo laboratorijsko ispitivanje, na
primer na Prirodno-matematiki Fakultet u Beogradu ili u neku privatnu laboratoriju, i onda odluite da li vam je
filter uopte potreban. I kakav. Ne dozvolite da vam nepoznate osobe ulaze u kuu i na prevaru uzimaju novac.

Ako ovakve ljude ipak odluite da pustite u kuu, onda se bar naalite. Pitajte prodavca da uradi elektrolizu vode
koja se koristi za pegle ili u njegovu filtriranu vodu dodajte malo soli i zamolite ga da sad uradi elektrolizu. Vrlo je
verovatno da nee pristati. A ako pristane, zapitajte ga da li je onda zdravije da pijete vodu koja se koristi za pegle
ili kako to da je obina kuhinjska so teki metal.

Pitanje karaktera
Trite treba da bude slobodno i otvoreno za sve. Ali shvatanje te slobode i nain kako se ponaamo u njoj daje
svakome od nas, bilo kao pojedincu ili kompaniji, neto to se zove karakter. Ili drutvena odgovornost. Ovakvo
prodavanje magle traje ve decenijama, a nisam primetila da je neka od institucija zaduenih za zatitu potroaa
ili laboratorija za kontrolu kvaliteta vode reagovala. A imaju puno razloga za tako neto jer se radi o klasinoj
prevari i manipulaciji jeftinim trikovima.

21
I oni su zaboravili na drutvenu odgovornost. A radi se o VODI. Resursu koji nam je neophodan za ivot. Resurs
iju vanost izgleda ne prepoznaju oni kojima je to posao. Ili nam je ipak svojstveno da nam budu prijemiviji
jeftini trikovi i prevare?

22
 stajedemo.com http://stajedemo.com/gluten-neprijatelj/

Gluten (ne)prijatelj?

Ovi naslovi nisu vie tako retki: Gluten free, Celijakija, Intolerancija na gluten sve ea!, Sindrom
malapsorpcije
Vremenom su prerasli u gotovo tabloidne parole: Gluten neprijatelj broj 1, Bez glutena je zdravo,
Bezglutenska dijeta arobni lek za sve bolesti, pa u jo tabloidnije: Novak postigao zavidne rezultate
otkad se podvrgao bezglutenskom reimu ishrane!

ta je uopte gluten?
Gluten je protein prisutan najee u
penici, rai i jemu koji se sastoji od dve
frakcije: glutenina i glijadina. Uopte
uzev, bioloka vrednost zrna ita zavisi
od koliine i osobine proteina. Proteini
itarica su podeljeni u etiri grupe na
osnovu rastvorljivosti:
1. prolamini (glijadin* penica, hordein
jeam, zein kukuruz, sekalin- ra)
2. glutelini (glutenin penica, avenin
ovas, orizenin pirina)
3. albumini (leukozin penica i ra) i
4. globulini (avenadin ovas).

23
Dobra svojstva glutena:
Obezbeuje elastinost proizvodima od brana, ima dobra kohezivna svojstva, te je cenjen u pekarskoj industriji.
Takoe, ima svojstva emulgatora i stabilizatora, pa je izvrstan nosilac aroma i zaina.

Zato je gluten nekim ljudima neprijatelj?

1.Moe biti poguban za osobe obolele od celijakije.
2.Loe utie na osobe osetljive na gluten koje nemaju celijakiju.
Te dve stvari treba razgraniiti.

Celijakija** je nasledna bolest imunog sistema u kojoj gluten biva prepoznat kao tetan faktor te se njegovim
unoenjem u organizam podstie niz reakcija koje uzrokuju upalne procese u tankom crevu. Rezultat tih procesa
je unitenje elija crevne sluzokoe i atrofija crevnih resica neophodnih za apsorpciju i iskorienje hranljivih
sastojaka.
Postoji arena slika simptoma (nadimanja i bol u stomaku, hronina dijareja, gubitak telesne mase, gasovi,
24
umor). Postavljanje dijagnoze je ponekad teko. Analiza pojedinih parametara krvi i primena testova moe da
da potvrdu postojanja bolesti. Meutim, biopsija sluznice tankog creva (ili kod dece, snimanje sluzokoe creva)
predstavlja jedini nain postavljanja tane i precizne dijagnoze.

Reenje: stroga, doivotna bezglutenska dijeta.

Promene na crevima ne moraju postojati, a osetljivost na gluten da. Tada govorimo o alergijskoj reakciji. Nakon
konzumiranja itarica koje sadre gluten dolazi do senzibilizacije organizma pri emu svakim sledeim unosom
itarica ili proizvoda od njih iz senzibiliziranih elija imunolokog sastava nastaju medijatori upale koji izazivaju
alergijsku reakciju.

Reenje: izbegavanje penice i itarica za koje je primeeno da izazivaju alergijsku reakciju, kao i proizvoda koji
ih sadre.

Pomodarstvo(!)
Svetski trend, modni hir u ishrani, ta li
Usled sve veeg broja dijagnostikovanih sluajeva celijakije i necelijakijske osetljivosti na gluten, kao i vee
ponude bezglutenskih prehrambenih proizvoda, stvari su otile u krivom smeru. Ljudi su izbegavanje glutena
poeli da primenjuju kao lek za najrazliitije bolesti.

Vano: primena bezglutenske dijete kod zdravih osoba nema nikakvog uticaja na njihovo zdravlje***.

Zabluda: Ishrana bez glutena najbri put do vitke linije.

Ako je neto bez glutena, ne znai da je bez kalorija. Nedostatak glutena koji inae daje potrebnu konzistenciju
kao vezivni sastojak velikom broju proizvoda, proizvoai moraju da nadomeste dodatkom masnoa i eera.
Strunjaci jo upozoravaju i da osobe koje iz hira pribegnu ovakvom nainu ishrane imaju povien rizik od manjka
niza vanih nutrijenata, poput vitamina B kompleksa, vlakana itd.

25
Jedini pozitivan efekat broj doputenih namirnica je smanjen, izbor suen; manje iskuenja, pa i manja
ansa da ete se prejesti.

Ishrana jeste veoma vana i utie ne samo na nae zdravlje, ve i na celokupan psihofiziki korpus. Hrana koja
prirodno ne sadri gluten (pirina, riba, voe, povre itd) bi trebalo da bude zastupljena u ishrani vie od
procesuirane hrane to stoji. Ali da paualni zagovornici bezglutenske ishrane kroje trpezu potpuno zdravim
osobama to ne. U nekoj verziji umerenosti i panje prilikom odabira i pripreme namirnica, zdrav ovek moe da
postigne sve to eli.

Oboleli od celijakije ili od necelijakijske osetljivosti na gluten moraju se odrei glutena. Ovo bi trebalo da bude
njihov izbor:

Dozvoljeno pirina (integralan, glaziran), kukuruz, proso, heljda, sirak, kinoa, kukuruzno ito i belo brano,
palenta, belo pirinano brano, smee pirinano brano i pirinani griz, sojino brano, krompirovo brano,
krompirov skrob, brano od leblebija.

26
Rizino sva brana koja su
kontaminirana mlevenjem na mlinu na
kojem se melju nedozvoljene itarice,
pakovane kroz isti ureaj ili skladitena
u istim silosima u kojima se skladiti i
penica. U bezglutenskoj ishrani
dozvoljene su sve vrste mesa
(svinjetina, jagnjetina, teletina,
junetina, piletina, uretina).

Rizino suena soljena govedina,

kuvana unka, kobasice, virle i svi
industrijski suhomesnati proizvodi kao
to su ajna kobasica, parizeri, suvi
vrat i dr.

Zabranjeno imitacija morskih

proizvoda, panirano meso ili riba,
uvaljano u brano ili kuvano u sosu koji
sadri brano sa glutenom.

Dozvoljeno mleko, jogurt, pavlaka,

mileram, kravlji, koziji ili oviji, stari ili
mladi sirevi.

Rizino mleko sa dodatkom vitamina i drugih elemenata i napici na bazi mleka (okoladni, vanila, instant napici,
27
instant kafe), aromatizovane pavlake za kuvanje (sa peurkama i dr.), instant krem, puding i lag, sirni namazi.

Dozvoljeno sve vrste povra. Doputeno je i korienje konzervisanog povra u linoj proizvodnji sa dodatkom
proverenog konzervansa koji ne sadri gluten.

Rizino korienje industrijski konzervisanog povra.

U bezglutenskoj ishrani dozvoljene su sve vrste voa.

Rizino korienje ueerenog voa je dozvoljeno ukoliko je proverena priprema i kandiranje konzumnim
kristalnim eerom. U pojedinim proizvoakim postupcima koriste se proizvodi peninog porekla (za suenje,
glaziranje, matiranje, kalupljenje). Obratiti panju na suve ljive i suve smokve (uglavnom su pobranjene). Za
kandiranje se koristi industrijski proizveden eer u prahu; voni sokovi, kae, demovi, marmelade, kompoti i
slatko od svih vrsta voa bez proverenog konzervansa; sva zrnevlja i semenke, ukoliko nije proveren nain
peenja, jer se pri peenju koristi brano da bi se vezala so i da bi se spreilo lepljenje.

Dozvoljeno: voni sokovi, kae, demovi, marmelade, kompoti i slatko od svih vrsta voa sa proverenim
konzervansom; zrnevlje i semenke: orasi, semenke suncokreta, semenke bundeve, bademi, lenici, susam,
leblebije, kikiriki, pistai, kesten, indijski orah, mak, kokos.

Dozvoljen je kristalni beli eer konzumni eer, med, fruktoza. Smei eer moe da bude karamelizovan. U
tom sluaju on ne sme da se koristi jer moe da sadri jemeni slad. Industrijski eer u prahu moe da sadri 5%
glutena.

28
Slatkii nisu dozvoljeni nikakvi industrijski slatkii, keks, kolai, kremovi, okolade, bombone, karamele, ratluk,
osim ako su 100 % bez glutena (svi ovi proizvodi uglavnom sadre gluten). Sastav bombona nalazi se na
deklaraciji, ali proizvoai ne moraju da navedu ta koriste za popraivanje kalupa u kojima oblikuju bombone (da
se ne bi lepile). Uglavnom je to talk koji moe da bude peninog porekla.

Sladoled ne koristiti industrijski, poslastiarski, iz automata bez proverenog sastava (moe da sadri gluten).
.
Nisu dozvoljeni proizvodi kao to su: pivo, kvas, viski, liker

Kafa - dozvoljena je svee mlevena kafa. Njoj se esto dodaje peeno zrno neeljenih itarica. O tome treba
voditi rauna kada se koristi mlevena kafa. Instant kafa i kafa sa dodacima za ukus mogu da sadre gluten.

aj se nalazi na listi dozvoljenih proizvoda. U neke vrste ajeva se dodaju aditivi za poboljanje ukusa koji u sebi
sadre gluten. Treba biti obazriv sa upotebom ajeva i aromatizovanih ajeva u kesici. Mnogi oboleli su se alili
na simptome reakcije na gluten. 29
Kakao dozvoljen je ist kakao.

Supe dozvoljeni su svi oblici u domaoj proizvodnji. Nisu dozvoljene industrijske, restoranske, konzervisane
supe, supe u obliku kocke ili praha (mogu da sadre gluten).

Dozvoljeno je jabukovo, vono, vinsko i sire od kukuruza bez aditiva.

Gde se jo moe nai gluten?

Pojedini lekovi, tablete i kapsule sadre nosae od penice. Sirupi takoe mogu da sadre supstance koje sadre
gluten. Kozmetiki proizvodi mogu da sadre gluten. Koverte i markice mnoge vrste lepka u sebi sadre gluten.
Obratiti panju i koristiti natopljen suner pri zatvaranju koverata i lepljenju markica.

Zakljuak: Obolelima je bezglutenska dijeta potreba i spas, ostalima nepotreban hir i dodatni materijalni izdatak
(neki proizvodi bez glutena su dvostruko skuplji u odnosu na one koji sadre gluten).

*Glavni krivac intolerancije na gluten je, zapravo, glutenska frakcija glijadin, prisutna najee u branu od
penice, jema i rai.
Pitanje podnoenja belanevina ovsa, za sada, nije do kraja raieno.

**Uestalost intolerancije na gluten je etiri puta vea danas nego sredinom prolog veka. Razloge treba traiti u
promenjenim prehrambenim navikama, nainu uzgoja, proizvodnje i obrade hrane. Razne modifikacije
poljoprivrednih kultura relativno brzo nastaju. Ljudski geni trae puno dui period za prilagoavanje.
Bolest je nastala onog trenutka kada je imuni sistem tela protein penice, rai ili jema prepoznao kao
potencijalnog neprijatelja i napao ga antitelima. To se odvijalo u sluznici tankog creva koje je postalo kolateralna
teta. Inae, antitela nastala usled netolerancije na pojedine vrste namirnica (ukljuujui i gluten) dodatno
optereuju na imuni sistem, koji oruje namenjeno ozbiljnoj borbi protiv infekcija, stresa itd, potroi na glinene
golubove.

***S druge strane, gluten kao protein nije esencijalan, aminokiseline koje ga sainjavaju su zamenjive brojnim
drugim prehrambenim izvorima.

Reference:

http://www.csaceliacs.info/treatment_of_celiac_disease.jsp
30
http://www.cureceliacdisease.org/living-with-celiac/guide/symptoms

31
 stajedemo.com http://stajedemo.com/godzi-i-ostale-bobice-za-prodavanje-magle/

Godi i ostale bobice za prodavanje magle

S vremena na vreme na tritu se pojave neke magine sveleee bobice. Sve te bobice su, po pravilu, do skora
bila tajna zakopana u umama Amazona, Sibira i Himalaja, ali eto ba sada je ta drevnouvana tajna otkrivena i
sveleee bobice su postale dostupne obinom oveku.

Godi bobice
Prva zabluda je da ovo voe sa Himalaja. Divlji godi tu i tamo raste na Tibetu (koji je zapravo okruen
Himalajima), to i nije neka referenca dugovenosti koju ove bobice obeavaju poto je prosean ivotni vek na
Tibetu ispod 60 godina. Najvei proizvoa godija je Kina, verovatno zato to je gajenje drugih bobica, kao to
su malina i kupina, ili nemogue ili preskupo a godi raa kao lud i jeftin je. Inae, godi oduvek raste u
jugoistonoj Evropi kao samonikli divlji bun.

Na sajtu gojibobice.com stoji da ove bobice: jaaju imunitet, poboljavaju vid, cirkulaciju, tite jetru i bubrege,
pozitivno utiu na ten, proizvodnju spermatozoida, mogu ublaiti nuspojave hemoterapije, dijabetesa, lee bolove
u leima itd. Po novinskim lancima ete nai jo i da ove magine bobice lee impotenciju, rak, sidu i svaku
drugu bolest koja vam padne na pamet

32
Kao potvrdu tvrdnji o sveleeim svojstima Godija prevaranti koriste takozvani ORAC, meru antioksidativnog
kapaciteta namirnica. Antioksidansi su dobri jer neutraliu slobodne radikale, koji zaista jesu uzrok veini
oboljenja. Meutim, od Godija vei ORAC ima na primer crna ribizla, crna okolada, crno vino itd. to se tie
tvrdnji da Godi ima najvie vitamina C na svetu, ni to nije tano, jer recimo kupus ima vie vitamina C, kao i
ipurak, paprika, pomoranda, jagode itd.

Aronija
Aronija ili takozvana Sibirska borovnica takoe nije sa Sibira, nego je iz Severne Amerike. Nazvana je Sibirska jer
je otporna na niske temperature, a marketing je uinio da ljudi misle da je ova takoe sveleea bobica strogo
uvana tajna bratske nam Rusije.

Citiram: lekovita svojstva aronije teko je nabrojati, ali naveemo samo najpoznatija: sniava krvni pritisak,
popravlja imunitet, zaustavlja proliv, spreava virusne i bakterijske infekcije, regulie rad titne lezde, unitava
elije raka. Sva ova svojstva su isto kao i kod Godija pripasana ORAC-u, i istina je da aronija ima vei ORAC
nego Godi bobice, ali opet manji od crne ribizle, pelinjeg polena, origana, cimeta itd.

Asai bobice
Ove bobice su navodno eliksir mladosti, sniavaju krvni pritisak, smanjuju holesterol, poboljavaju imunitet, ali
najvanije - od njih se mravi. One su tajna uvana u umama Amazona. Neverovatno je kako ljudi reaguju na
re tajna: pria je uvek ista, oni koji imaju viak kilograma nemaju taj viak zato to se nepravilno hrane i ne
vebaju, ve zato to ne znaju neku tajnu.

33
Svet je poludeo za njima kada je Opra Vinfri rekla da je od soka od asai bobica smrala 20 kilograma. Sve to
kae Opra, Amerikanci odmah posluaju. Tako je u jednoj emisiji otkrila revolucionarnu tajnu da kafu ne morate
kupiti u Starbucks-u, nego je moete napraviti i sami kod kue. Sutradan je prodaja u Starbucksu opala za 50%.

Nama su ove bobice dostupne u tabletama, spakovanim u kutije na kojima pie: Uz redukovanu ishranu i
poveanu fiziku aktivnost, ovaj preparat moe (ali nee prim. aut.) pomoi u smanjenju telesne teine. Kakvo
otkrie! A ta ako ne redukujem ishranu i nastavim da leim?

Ove tablete su zaista koncentrati antioksidanasa, i tipino ih imaju vie od preporuene dnevne doze. Ovo
naravno nije dobro, jer u velikim koncentracijama antioksidansi imaju prooksidativno, ili narodski reeno, tetno
dejstvo.

Poenta prie
Poenta je, naravno, u parama. to se tie Asai-ja, na svetu jo nije izmiljena nikakva magina tableta od koje
ete smrati. Od veine njih ete u poetku samo izbaciti vodu, isprazniti dep, vrlo verovatno trajno otetiti
zdravlje i jo vie se ugojiti.

Malo pomalo pa e se na tritu pojaviti neka egzotina biljka koja lei ovo ili ono. Noviji primeri su Graviola,
34 koja
navodno lei rak, i Garsinija Kamboda, od koje se mravi. Poenta je da se tamo neko bogati na tuoj muci.
Neke biljke sigurno mogu pomoi u prevenciji raka, ali naalost nijedna ne moe da ga izlei. to se tie
Garsinije, isto kao i kod Asai bobica, grupa ljudi kojoj je dat ekstrakt Garsinije izgubila je isti broj kilograma kao
ona kojoj je dat placebo (1).

to se tie Godija i Aronije, tu stvari dobijaju malo drugaiji karakter, jer mogu da se gaje kod nas. Radi se o
uvenoj srpskoj boljci da se pare zarade brzo i mnogo, a da se radi malo ili nimalo. Primeri su uveni veliki srpski
projekti kao to su sir od magareeg mleka, plantae pueva, nojeva, tartufa, itd.

Godi i Aronija su, zapravo, bunovi koji ne zahtevaju nikakve agrotehnike mere. Dovitljivi poljoprivrednici su u
ovome videli ansu da posade te bunove, sednu ispod kruke neko vreme, onda pokupe magine bobice i
prodaju ih za 2000 dinara kilo. A kad se proizvodnja malo zahuhta, onda e da izvoze u Evropsku Uniju tamo
svi jedva ekaju da jedu srpske sveleee bobice. Jo dovitljiviji sadniari basnoslovno naplauju sadnice ovog
samoniklog bunja, a sve pod parolom: najprofitabilnije voe na svetu, laka zarada, super hrana itd.

Gorenavedena svojstva sveleeih bobica nisu nikada potvrena ni od jedne relevantne institucije. Sve su to
zdrave voke, i jedite ih ako naletite na njih u umi ili slino (ako ste sigurni da su to te bobice), ali zaista nema
35
potrebe da bacate pare na prazne prie, a da ne priam koliko je sramotno tvrditi da lee rak i ostale ozbiljne
bolesti.

100g aronije ima vie antioksidanasa od 100g kupine, s tim to je aronija groznog ukusa i skuplja usta vie nego
zelena mumula. Bolje pojedite 150g kupina, mnogo su ukusnije. Nijedna od ovih egzotinih bobica nije
znaajno bolja od naih bobica kao to su crna ribizla, kupina, malina, drenjina, dudinja, ipurak itd.

Ja lino nemam nita protiv ovih bobica, ak mi je sam taj naziv Godi toliko simpatian da sam tako nazvala
svoju kucu

Ali vrlo imam protiv kad neko hoe da mi proda maglu.

Deo teksta preuzet sa bloga profesora Zorana Vujia i bloga Uroa Davidovia, gde moete proitati vie o
Godi bobicama.
36
1. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9820262

37
 stajedemo.com http://stajedemo.com/iluzije-o-detoksikaciji/

Iluzije o detoksikaciji

Skoro da ne proe nijedan praznik, a da nas sa raznih portala ne bombarduju lancima koji su u vezi sa
oslobaanjem tela od toksina nakon obilnih, jakih, masnih obroka. Da li ima smisla podvrgavati se
celodnevnom, pa i viednevnom ispijanju sokova od raznog povra i voa? Da li ovaj vid detoksikacije putem
ishrane, a koji se slobodno moe svrstati u alternativnu medicinu, ima ikakvu naunu osnovu?

Kao svemogua sredstva za ispiranje creva nam se pod obavezno nude argarepa, celer, cvekla, jabuka,
kupus, paradajz. Poeljno je da budu svei, da se spravljaju sa korom, da se konzumiraju odmah. Uz to,
neophodno je izbaciti iz upotrebe kafu, alkohol, duvan i naravno, ono to se ve odomailo etiri bele smrti.

Realno, pomenuto povre i voe, bi trebalo svakodnevno da konzumiramo uz druge namirnice, ali uvrstiti samo
njih u sedmodnevni plan ishrane posle praznika teka besmislica! Da takav pristup moe biti ne samo
pogrean, ve i opasan, govori i injenica da organizam doivljava neku vrstu oka samim tim to mu u jednom
trenutku signaliziramo da moe prekomerno unositi sve, a ve sledeeg, na scenu stupa alternativna medicina
koja arobnim tapiem stimulie izbacivanje otrova iz organizma.
38
Bistrim, gustim, kaastim sokovima se vraa ravnotea! Kakva zabluda! Ono to vam striktno oslanjanje na ove
sokove moe doneti je: munina, povraanje, proliv, perforacije creva i infekcije, grevi i iritacije, neuroloki
poremeaji, glavobolja, a kao teki propratni efekti se navode i poremeaj rada bubrega i srca.

Ono to treba istai, za eliminaciju toksina iz tela brine se nekoliko organa: bubrezi, jetra, plua, koa i creva. Svi
oni, kod zdravog oveka, funkcioniu na optimalnom nivou. Nema potrebe stimulisati ih odreenim kurama,
detoks tretmanima i sl. Vi to moete sprovesti, ali rezultat ne postoji! Zato? Zato to svi ti organi skupa
savreno rade svoj posao.

ak je i gubitak teine nakon primene sirovih sokova laan. Telo gubi teinu sadraja creva, a teina samog
tela ostaje ista. Pitanje je i kako velika koliina vode utie na korisne bakterije u crevima. Ne treba zanemariti ni
smanjenje sadraja elektrolita

Bilo kako bilo, ne postoji nauni dokaz da se koliina toksina u telu smanjuje nakon sprovoenja detoks
tretmana. A studije nije teko sprovesti. Jednostavno se izmeri vrednost toksina pre i posle tretmana i uporedi.

Koliko god se alternativna medicina trudila i servirala priu da se, toboe, toksini u telu taloe i naruavaju
zdravlje, toliko nauka potvruje da ne postoje dokazi koji opravdavaju korienje ove prakse. tavie,
detoksikacija i dalje nosi sa sobom vie iritacija i nuspojava, tako da njena primena nikada ne nadilazi prednost
tretmana.

Reference:

http://researchmedicalcenter.com/your-health/?/100544/Detox-Diets-Debunked 39
http://www.health.harvard.edu/press_releases/detox-diets-procedures-generally-dont-promote-health

40
 stajedemo.com http://stajedemo.com/istina-o-e-brojevima/

Istina o E-brojevima

Normalno je da se ljudi plae onoga to ne razumeju. I peinski ovek se plaio vatre dok nije nauio da je koristi.
Ovde moete saznati ta su E-brojevi i zato ne treba da ih se plaite.

ta je E broj?
E-broj predstavlja oznaku odreenog aditiva. Ukratko, aditivi su supstance koje se iz tehnolokih razloga dodaju
prehrambenim proizvodima. Tehnoloki razlozi mogu biti unapreenje bezbednosti proizvoda, produetak roka
trajanja, stabilnost, poveanje slasti, kiselosti, stabilnosti itd. Svaki aditiv koji je dozvoljeno koristiti se nalazi na
Pozitivnoj listi aditiva i oznaen je jedinstvenim E-brojem. Na deklaraciji svakog proizvoda mora biti navedena
kategorija i ime aditiva i/ili njegov E broj. E-broj je uveden zbog lake sistematizacije aditiva I jednostavnosti- na
primer, krae je napisati E621 nego mononatrijum glutaminat.

Svi mi elimo hranu koja je zdrava, ukusna, ima dug rok trajanja i jeftina je. Upotreba aditiva je trenutno jedini
nain da se odgovori na sve ove zahteve.

Da li su aditivi vetake supstance?

Predrasuda je da su aditivi iskljuivo vetake supstance, zapravo manji broj aditiva pripada supstancama koje ne
postoje u prirodi u odnosu na one koje postoje u prirodi. U jednoj obinoj jabuci postoji barem 10 supstanci koje
su u prehrambenim proizvodima oznaene kao aditivi. Da jabuka ima deklaraciju ona bi izgledala otprilike ovako:

41
Da li su aditivi tetni po nae zdravlje?
Iako postoji neko opteprihvaeno miljenje da su aditivi tetni, njihova upotreba je strogo definisana i
kontrolisana od strane relevantnih institucija. Njihovu apsolutnu tetnost nije mogue dokazati, jer nijedna
supstanca na ovom svetu nije apsolutno tetna niti apsolutno zdrava, pa ak ni voda, dakle pitanje je
koliina. Koliina aditiva koju je dozvoljeno koristiti u prehrambenoj industriji je zasnovana na ADI (Acceptable
Daily Intake) vrednosti koja predstavlja onu koliinu neke supstance koja se moe unositi svakoga dana tokom
itavog ivota bez zdravstvenog rizika. ADI je definisan od strane Joint FAO/WHO Expert Committee on Food
Additives (JECFA), zajednikog ekspertskog komiteta sainjenog od Food and Agriculture Organization (FAO) i
World Health Organization (WHO).

Kako se odreuje koliina aditiva koja nema efekta po ljudsko zdravlje?

Na osnovu poslednjih dugoronih ispitivanja na laboratorijskim ivotinjama i posmatranju na ljudima. Uobiajeno
postoji nekoliko nezavisnih istraivanja koja prate razliite efekte jedne supstance. Najmanja koliina supstance
koja nije izazvala nikakav efekat se naziva NOAEL (No observe adverse effect level). Ova koliina se deli obino
sa faktorom 100 (kako bi se premostila razlika u osetljivosti ljudi i laboratorijskih ivotinja) da bi se dobio ADI,
odnosno koliina supstance koja nema efekta na ljudsko zdravlje.

Budunost
Zbog straha od E-brojeva i nemogunosti edukacije celog oveanstva, u svetu trend clean label sve vie dobija
na znaaju. Clean label znai to manje E-brojeva na deklaraciji proizvoda. Prehrambena industrija ide u ovom
pravcu, ali za sada upotreba aditva u mnogim namirnicama nema alternativu.

Reference:

http://www.inchem.org/documents/ehc/ehc/ehc70.htm
http://www.faia.org.uk

42
 stajedemo.com http://stajedemo.com/istine-i-zablude-o-aditivima/

Istine i zablude o aditivima

Da vidimo najpre ta se koristilo dok nisu postojali aditivi. Koristio se NaCl natrijum hlorid, morska so. So deluje
po principu osmoze, a sutina ovog procesa lei u dehidrataciji bakterije. Poznato je da je za funkcionisanje
svakog ivog organizma neophodna voda. U procesu osmoze, molekule vode u bakteriji okruuju molekuli soli
koji izvlae vodu iz elija i organizam bakterije u nedostatku vode praktino odumire.

Uraen je eksperiment: uzeta su dva komada sveeg mesa, jedan je usoljen, drugi ne; ostavljeni su da stoje 7
dana. Nakon nedelju dana, u prvoj polutki mesa, u usoljenom uzorku, pronaeno je 68 000 bakterija, a u drugom,
neusoljenom 610 000 000 bakterija. Oigledno, so deluje kao dobar konzervans. Ali ta je problem? Nemogue je
staviti toliku koliinu soli u meso. Zato su izmiljeni nitrati. Ukoliko ih ne bismo koristili, dolo bi do botulizma kojeg
izaziva Clostridium botulinum (veoma otrovna bakterija, u roku od 24h nakon unosa u organizam izaziva
paralizu, gubitak vida itd). Nitrati koji se u mesu pretvaraju u nitrite, osim toga to su efikasni protiv bakterija kao
to su Clostridium botulinum i Staphilococus aureus, daju dobre organoleptike osobine, daju ukus na svee, finu
boju

43
Velika je zabluda da aditive najvie sadre
suhomesnati proizvodi. Njih ima u svakom
keksu (praak za pecivo koji koristite kod
kue je takoe aditiv), virlama, musliju, krem
siru, puteru (Na-citrat), vonim ajevima,
uljima, mastima, sokovima, dejoj hrani.
Ukratko, aditiva ima skoro svuda.

Uopte uzev, sve aditive moemo podeliti u nekoliko osnovnih grupa. To su: konzervansi, boje, emulgatori (oni
npr. daju finu teksturu majonezu), antioksidansi (izmeu ostalog, uvaju boju proizvodu), regulatori kiselosti
(primenjuju se kod namirica od voa sa velikim sadrajem kiselina, a malim sadrajem eera), sredstva za
zgrunjavanje (prisutna u svim prakastim proizvodima kao to su lag, puding), sredstva za narastanje testa,
gume, elirajua sredstva, pojaivai arome (tipian primer je mononatrijum-glutaminat* prisutan u supama iz
kesice). Aditivi se oznaavaju E brojevima. Oznaka E nema veze sa sastavom, ve je to znak da je taj aditiv
ispitan i dozvoljen za upotrebu u Evropskoj Uniji.

44
injenica je da je vazduh prepun bakterija. Kiseonik izaziva oksidaciju. Dolazi do promene boje, ukusa i mirisa
namirnice. Ubacivanjem azota u hranu oduzimamo kiseonik proizvodu. Dolazi do anabioze u zatvorenom
pakovanju. Meutim, puna kesa azota deluje prosto nemogue. Opet na scenu stupa aditiv E222 iliti kalijum-
metabisulfit. Dodaje se i prilikom konzervisanja vina. Sumpordioksid iz K-metabisulfita spreava tetu koju izaziva
kiseonik, unitava enzime tirozinaze (nastaju presekom voa, izazivaju tamnjenje). Vino bez dodatka SO2 dobija
otriji miris, a ono u koje je dodat SO2 ima ouvane aromatine materije i prijatan rezak ukus.

Najvei problem, konstatovali smo, predstavlja kiseonik. Jo jedan aditiv E300, askorbinska kiselina (poznatiji kao
vitamin C) titi hranu, ali i ne samo hranu, ve i organizam od truljenja. Nedostatak ovog vitamina izaziva bolest
skorbut. Telo praktino trune. Javlja se slabost, tamno crvene pege po telu, krvarenje desni (poznato je da su
mornari na brodu 1747. godine umrli usled nedostatka sveih namirnica, a jeli su samo konzerviranu hranu).
Dakle, i vitamin C, esto prisutan na deklaraciji proizvoda, spada u aditive.

Organska hrana sadri preko 90 supstanci koje spadaju u aditive ( imamo sigurno nekog vegetarijanca,
makrobiotiara u blizini koji misle da su se oslobodili aditiva kakva zabluda!). Pa samo nae telo predstavlja
fabriku E brojeva. Prirodni aditivi ine sastavni deo organizma i predstavljaju pandan E brojevima.
45
Iz suza moemo izolovati lizozin, a to je na E1105. Koristi se kao konzervans za konzervisanje vina, sira U
znoju se nalazi propionska kiselina, E280. Spreava nastajanje plesni u hlebu. Iz kose izdvajamo cistein, E920.
Doprinosi finoj konzistenciji brana. eludani sok sadri hlorovodoninu kiselinu, HCl, a to je E507 prisutan u
melasi. Glicerol moemo izolovati iz sala. To je na E422, a uz pomo njega dobijamo lepu glazuru na torti.
Meanjem odgovaraujuih reagenasa, kiselina, rastvaraa hemijskim procesima u laboratoriji u strogo
kontrolisanim uslovima sa kosom, suzama, znojem, izbljuvkom, salom moemo dobiti aditive koji postaju E
brojevi tek kada se dodaju namirnicama.

Jo jedan eksperiment: ovek je u toku dana jeo sve namirnice koje sadre najvee koliine aditiva (kola od sira,
kroasane, jogurt, virle, patetu, picu, prutu, ele bombone, cerealije, slatkie, gazirane sokove itd). Na kraju
dana je progutao i malo paste za zube koja u sebi sadri kalijum nitrat, E252. Nakon merenja koliine aditiva u
njegovom organizmu ustanovljeno je da je prekoraena prihvatljiva doza samo u jednoj namirnici. Bio je to K-
nitrat, inae prisutan i u suhomesnatim proizvodima. Meutim, zabrinutost lekara je bila vea zbog vika eera,
masti i soli koje je pacijent uneo konzumacijom razliite hrane.

Poenta: ovek u toku dana ne unese toliko hrane bogate aditivima da bi doza bila neprihvatljiva. Vano je nita ne
unositi u velikim koliinama. I ne postoji zdrava i bolesna hrana! A vrlo esto ujete: ,, Neu da jedem to, nije
zdravo! Postoji samo zdravstveno bezbedna hrana (u smislu, hrana koja je nastala u strogo kontrolisanim
higijenskim uslovima i koja nije napadnuta tetnim mikroorganizmima koji lue toksine). Da bi ostala zdravstveno
bezbedna i da bi imala dobre organoleptike osobine, moraju se dodati aditivi. Stoga, nema razloga da ih
gledamo s podozrenjem i skepsom. Donose vie koristi nego tete. Oni su na najniem mestu po stepenu
opasnosti kojima su ljudi izloeni putem ishrane.

46
Za kraj, hrana moe biti i otrov i lek, u zavisnosti od koliine koju unosimo.

To je najbolje formulisao Theophrastus Philippus Aureolus Bombastus von Hohenheim, poznatiji kao Paracelzus,
koji je tvorac jednog univerzalnog pravila: ,,Od doze zavisi da li e otrov biti otrovan. Tvrdio je da u prirodi ne
postoji nita apsolutno korisno i apsolutno tetno. Sve je samo pitanje koliine u kojoj neto unosimo. Tanost ove
svoje teze dokazao je na primeru kiseonika. Bez njega nema disanja i ivota, pa ipak u velikoj koliini upravo on
uzrokuje guenje.

*U naem Pravilniku o upotrebi aditiva soli glutaminske kiseline su oznaeni kao glutaminati, iako je pravilan naziv
glutamati. Iako hemijski neodgovarajua, u ovom tekstu je koriena terminologija iz pomenutog Pravilnika.

47
 stajedemo.com http://stajedemo.com/koje-maslinovo-ulje-da-kupim/

Koje maslinovo ulje da kupim?

Sigurno ste se pitali zato jedna boca maslinovog ulja kota 300 dinara, a druga preko 1500 dinara. To je zato to
je prodaja maslinovog ulja unosan biznis. Profit steen prodajom lanog maslinovog ulja se moe uporediti sa
profitom od prodaje kokaina, ali bez rizika kau u magazinu New Yorker. Kada je uoeno da Italija godinje
uveze duplo vie maslinovog ulja nego to proizvede maslina, postavilo se pitanje gde zavrava ovo uveeno
maslinovo ulje? Policijska istraga je pokazala da je 4 od 5 boca maslinovog ulja bilo falsifikovano.

Sa Italijanskim maslinovim uljem se izgleda najvie mulja, ali ni u drugim zemljama nije znatno bolja situacija.
Tako je jedna Australijska studija pokazala da je 50% ekstra devianskih maslinovih ulja na njihovom tritu samo
ekstra prevara. Slino se pokazalo i u Kaliforniji, Velikoj Britaniji

Takva studija nije sprovedena kod nas, a verovatno i nee u skorije vreme, tako da vam ostaje da sami procenite
koje maslinovo ulje da kupite.

Vrste maslinovog ulja

Pod jestivim maslinovim uljem, u smislu naeg Pravilnika, podrazumeva se ulje dobijeno iz ploda masline
tehnolokim postupkom koji iskljuuje korienje rastvaraa i reesterifikacionih procesa, kao i meanje s uljima
drugih vrsta. Jestivo maslinovo ulje stavlja se u promet kao: 48
1) deviansko (virgino) maslinovo ulje (sa oznakom vrste);
2) rafinisano maslinovo ulje;
3) maslinovo ulje.

Pod devianskim (virgino) maslinovim uljem, podrazumeva se ulje dobijeno iz ploda masline iskljuivo
mehanikim ili drugim fizikim postupkom, pod uslovima, koji ne dovode do promena u tom ulju i koje nije bilo
podvrgnuto nikakvom drugom tretmanu sem pranja, mlevenja, dekantacije, centrifugiranja i filtriranja.

Pod rafinisanim maslinovim uljem, podrazumeva se ulje dobijeno postupcima rafinisanja devianskog (virgino)
maslinovog ulja lampante koji ne dovode do promena u prvobitnoj strukturi triglicerida.

Pod maslinovim uljem, podrazumeva se ulje dobijeno meanjem rafinisanog maslinovog ulja i devianskog
(virgino) maslinovog ulja.

Zavisno od kvaliteta deviansko (virgino) maslinovo ulje stavlja se u promet kao:

1) deviansko (virgino) maslinovo ulje ekstra virgino;
2) deviansko (virgino) maslinovo ulje virgino;
3) deviansko (virgino) maslinovo ulje obino virgino.

Pod devianskim (virgino) maslinovim uljem ekstra virgino , podrazumeva se ulje dobrog ukusa i
specifinog mirisa koje sadri najvie 1,0% slobodnih masnih kiselina, raunato kao oleinska kiselina.

Pod devianskim (virgino) maslinovim uljem virgino , podrazumeva se ulje dobrog ukusa i specifinog
mirisa koje sadri najvie 2,0% slobodnih masnih kiselina, raunato kao oleinska kiselina.

Pod devianskim (virgino) maslinovim uljem obino virgino , podrazumeva se ulje dobrog ukusa i mirisa
koje sadri najvie 3,3% slobodnih masnih kiselina, raunato kao oleinska kiselina.

Postoji jo i ulje komine masline. Da skratim priu, ulje komine masline nije maslinovo ulje.

49
Koja vrsta maslinovog ulja je najbolja?
Najbolje je ekstra deviansko maslinovo ulje. Ovo ulje se cedi u toku prvog dana od branja maslina. Zato je
ovo ulje najzdravije nije podvrgnuto rafinaciji niti drugim hemijskim postupcima, jer nema potrebe za tim
jednostavno 24 sata nisu dovoljna da dodje do bilo kakvih hemijskih reakcija (poput oksidacije) koje naruavaju
kvalitet. Ovo ulje je najskuplje i teko da je pravo ekstra deviansko ukoliko jeftinije od 700 din/L. Inae, ako ste
zainteresovani koja maslinova ulja su najbolja na svetu, pogledajte ovaj link.

Da li je maslinovo ulje dobro za prenje i kuvanje?

Jeste. Mit je da maslinovo ulje nije dobro za prenje. Taka dimljenja maslinovog ulja je oko 190 C, a to znai da
je maslinovo ulje dobro za svaki termiki tretman koji se odvija na temperaturama ispod te. U praksi, to znai da
je maslinovo ulje dobro i za kuvanje i za prenje (ak su i temperature u fritezama za prenje izmeu 175 i 190
C).

Svaki tip maslinovog ulja se moe koristiti za prenje, ali lino smatram da za to ne morate koristiti ekstra
50
deviansko, ve bilo koje maslinovo ulje ili ulje komine. Ekstra deviansko je najbolje koristiti svee, kao prelive
za salate ili preko gotovih jela od testenine, mesa sa rotilja, bareno povre

to se tie kuvanja, prenja i drugih termikih tretmana, im ulje pone da dimi, to znai da je poela razgradnja
masnih kiselina. Produkti razgradnje su kancerogeni. Dakle, ako zaboravite tiganj i ulje je ponelo da dimi (bilo
ono maslinovo ili ne), uinite sebi uslugu i slobodno prospite to ulje iz tiganja.

Test u friideru
Do sada ste verovatno uli za test maslinovog ulja u friideru. Testom se navodno moe utvrditi da li je maslinovo
ulje ekstra deviansko ako nakon 1-2 dana postane vrsto u friideru.

Ovo je delimino tano. Ekstra deviansko maslinovo ulje se preteno sastoji od mononezasienih masnih
kiselina. iste mononezasiene masti (oleinska kiselina) postaju vrste na temperaturama ispod 4 C
(temperatura u veini friidera). Poto ovo ulje sadri 70-85 % oleinske kiseline, od testa u friideru bi trebalo da
ovrsne (ne u potpunosti, ali pahuljasti talog koji zahvata 2/3 boce je znak dobrog kvaliteta).

Ovaj test moe biti koristan, ali nije potpuni dokaz da je maslinovo ulje ekstra deviansko . Ukoliko je maslinovo
ulje falsifikovano suncokretovim, sojinim ili kukuruznim uljem nee proi test (ostae teno). Ipak, ukoliko je
maslinovo ulje falsifikovano uljem uljane repice, palminim, kikiriki ili specijalnom vrstom suncokretovog ulja koje
sadri vie oleinske kiseline, proi e test (delimino e ovrsnuti).

Dakle, ovaj test je koristan u smislu da pokae da ulje koje ostane preteno teno nakon 3-4 dana u
friideru sigurno nije ekstra deviansko maslinovo ulje. Sa druge strane, naalost, za ulje koje je ovrslo
ne moete biti u potpinosti sigurni (ali bolje ita nego nita).

Jedini nain da se utvrdi da li je ulje koje je ovrslo ekstra deviansko je senzorna analiza (da ga probate).

Koje maslinovo ulje odabrati?

Visoka cena ne znai nuno kvalitet, ali niska cena garantuje nekvalitet. Pogledajte na boci sadraj
mononezasienih masnih kiselina to ih je vie, to je bi ulje trebalo da bude kvalitetnije. Uradite test u friideru.
Za ovaj test preporuujem da stavite bar dve boce razliitog maslinovog ulja ono koje vie ovrsne je bolje
(vodite rauna da razliita mesta u friideru nemaju istu temperaturu, kolika je i od ega boca ulju u staklenim i
veim bocama e sigurno trebati vie vremena da se stegnu nego onima u malim plastinim itd.)
51
Ukoliko je nakon 3-4 dana ulje ostalo teno ili se pojavio samo mali pahuljasti talog, to znai da je ulje sigurno
loeg kvaliteta. Ako se nakon 1-2 dana obrazovao pahuljasti talog koji zauzima preko pola boce (idealno
oko 2/3 boce), ulje bi trebalo da je dobrog kvaliteta.

to se tie senzorne analize, ekstra deviansko maslinovo ulje ne treba da bude suvie blago, ali ni previe jako
ili oporo, mora imati karakteristian miris i ukus na masline. Boja ulja nije toliko vana, jer mahom zavisi od sorte i
zrelosti. Zelena ulja imaju prijatno gorkastu notu, a ua blau, puterastu notu. Odaberite ono koje najvie
odgovara vaem ukusu.

Kupujte ulje u manjim, tamnim bocama ili limenkama i uvajte svako, a posebno ekstra deviansko maslinovo
ulje na manje od 14 C (ne pored poreta), dobro zatvoreno i zatieno od svetlosti, kako biste mu ouvali kvalitet.
Nakon otvaranja maslinovo ulje je najbolje potroiti u roku od dva meseca.

Meni su se do sada najbolje pokazala grka ulja i ulja iz Slovenije, dok sam italijanskim uglavnom bila
razoarana.

52
 stajedemo.com http://stajedemo.com/koliko-da-solimo/

Koliko da solimo?

Da li vam se nekada desilo da otvorite kesicu ipsa sa namerom da pojedete samo par komada, ali ips je toliko
ukusan da nastavljate da jedete samo jo jedan, ok evo ovaj je poslednji Posle nekoliko minuta gledate u
praznu kesu i oseate se krivim. Pritom ste i edni, ali vam se voda ba i ne pije bolje da uzmem neki sok da
sperem ovu so sa jezika.

Jeste li se zapitali zato se ovo deava? Zato se to nije desilo kada ste probali onaj Diet Chips (ivim brzo i
hranim se lako) koji ima manje masti i manje soli?

Ve znate odgovor: upravo zato to ima manje masti i manje soli. Skoncentriimo se ovaj put na so, a tome zato
je masnija hrana ukusnija, neki drugi put.

Zato volimo so?

Nije neka mudrost rei da so daje ukus hrani. Najvei trik sa solju je vrlo jednostavan to je vie jedemo, to nam
se vie jede. Posle nekog vremena receptori za slano na jeziku jednostavno postanu manje osetljivi.
53
Ako unosite previe soli to moe biti iz vie razloga: prvi je da je soljenje uglavnom stvar navike. Ako smanjite
koliinu soli koju tipino unosite, receptori za slano e se navii i manja koliina e ih u istoj meri stimulisati.

Drugi razlog moe da bude nedostatak kalcijuma. Natrijum kratkorono poveava koncentraciju kalcijuma u
krvi, i telo je prevareno da je dobilo kalcijum. Ovo dugorono rezultuje jo veim gubitkom kalcijuma iz organizma,
jer to vie natrijuma unesete to e vea koliina kalcijuma biti izluena iz organizma. Jedite vie zelenog lisnatog
povra, mlenih proizvoda ili konzervirane sardine.

Trei razlog moe biti nedostatak kalijuma. Jedite banane, bundevu, kuvani paradajz.

So je neophodna naem organizmu

Ljudskom telu je so neophodna i zato smo kroz evoluciju razvili preferenciju prema slanoj hrani. 40% soli ini
natrijum, koji je neophodan svakoj eliji u naem organizmu i vaan za balans elektrolita u telu. Iako takozvani dr.
Feelgood tvrdi da je so bela smrt, bez nje zapravo nema ivota. Moda ste uli za sluajeve kada su ljudi umrli
od previe vode umrli su jer su bukvalno isprali sav natrijum iz tela.

54
Problem je to so unosimo vie nego to nam je potrebna. Ipak, so ne smete potpuno izbaciti. U jednom od svojih
suludih eksperimenata sa hranom osetila sam posledice potpunog izbacivanja soli iz ishrane. Potpuno
izbacivanje soli moe dovesti do problema u varenju i spavanju ali i do ozbiljnih poremeaja kao to je poremeaj
rada titne lezde. Osobe koje puno vebaju treba da unose vie soli od obinih smrtnika, jer se vebanjem gube
elektroliti.

Zato je so tetna?
So nije tetna koliko je koliina koju tipino unosimo tetna. to u telu ima vie natrijuma, to nae telo zadrava
vie vode i obrnuto.

Zdravlje

Procenjuje se da kada bi se koliina soli koju tipino unosimo smanjila na jednu kaiicu dnevno, godinje bi se
spreilo preko 70 000 sranih i modanih udara. Velika koliina soli izaziva povean krvni pritisak, od koga pati
treina nacije; modani i srani udar, kao posledice poveanog krvnog pritiska; osteoporozu, kao posledicu
izluivanja kalcijuma. Veliki unos soli moe jo izazvati gojaznost so nema kalorija i ne izaziva gojaznost per se,
ali utie na povean kalorijski unos u vidu zaslaenih pia posle konzumiranja slane hrane jer od previe soli
praktino dehidriramo.

55
Lepota

Vea koliina soli utie i na fiziki izgled jer izaziva zadravanje vode u organizmu: posledice su celulit, nadutost
lica, pa ak i akne zbog nemogunosti organizma da izbaci sve otrove iz tela kroz vodu koja je zadrana.

Koliko soli je nam je potrebno?

Potrebno nam je oko jedne kaiice dnevno. Podatke za Srbiju je po obiaju nemogue nai, ali prosean
stanovnik planete Zemlje jede duplo vie od preporuene doze. Sigurna sam da naa nacija jede bar isto toliko, a
verovatno i vie.

56
Koja hrana ima dosta soli?
Mesne preraevine, supe iz kesice i kockice za supu, stari sirevi, sueni paradajz, soja sos, kiseli kupus,
krastavii, grickalice tipa ipsa, smokija, kokica itd. Recimo ips sa ukusom sira, keapa, rotilja itd. ima barem
duplo vie soli nego obian.

Problem je to na industrijski preraenim namirnicama skoro nikada ne pie koliko imaju soli. Sreom, skoro uvek
pie koliko ima natrijuma. Koliinu natrijuma pomnoite sa 2.5 i dobiete koliinu soli. Pet grama ima u jednoj
kaiici.

Koju so da koristim?
Problem sa solju je zapravo problem sa natrijumom. I obina i morska so sadre istu koliinu natrijuma i totalna
je zabluda da je morska so zdravija. Obe imaju isto i natrijuma i joda. A koju ete izabrati zavisi od toga koju
vie volite. Po meni, so sa dodatim kalijumom je najbolja opcija, nezavisno da li je morska ili obina.
57
I koliko da solimo?
Ne verujem da mnogo ljudi ima
vremena da preraunava koliko soli
unosi svakog dana i kako da to ubaci
u maginu jednu kaiicu. Praktino
reenje je da jednostavno so koju
tipino unosite prepolovite. Jelo
posolite upola manjom koliinom soli
nego inae i dodajte zaine da hrana
dobije na ukusu. Ne dosoljavajte
hranu dodatno, izbegavajte
namirnice na kojima je so oigledna
(tipa perece), supe iz kesice duplo
razblaite nego to pie i dodajte
povre da dobije na ukusu.
Uostalom, sigurna sam da ve znate
ta vam je initi.

58
 stajedemo.com http://stajedemo.com/koliko-secera-ima-tamo-gde-ga-ne-biste-ocekivali/

Koliko eera ima tamo gde ga ne biste oekivali?

Na pakovanju skoro svih prehrambenih proizvoda pie koliko eera ti proizvodi sadre. Da li itate ta pie na
pakovanju proizvoda? I jo vanije, da li znate kako ta koliina eera u proizvodima zapravo izgleda?

Sugarstacks.com je sajt koji je jo pre nekoliko godina doao na ideju da slikovito prikae koliko neki proizvodi sa
amerikog trita sadre eera. Njihovu ideju sam iskoristila da ovde prikaem koliko eera sadre neki od
najpopularnijih proizvoda sa domaeg trita. Za prikaz koliine eera koristila sam kockice belog eera koje
pojedinano tee 2,5 grama.

Da li ste ve videli koliko eera ima u piima i slatkiima? Ako niste, pogledajte ovde i ovde. Ipak, sigurna sam
da e vam upravo proizvodi iz ovog posta biti najinteresantniji.

Hmm Ova zdrava grickalica ima eera skoro kao i okoladna bananica.

59
 Wellness keks

Jedno pakovanje Wellness keksa 21 kockica istog uivanja.

Elvita keks

Za Elvita keks tvrde da ima puno spororazgradljivih ugljenih hidrata i da ete od ove malene kesice biti siti 4 sata.
Pretpostavljam da u te spororazgradljive ugljene hidrate nisu uraunali ovih triavih 5 kockica eera.

60
 Fitness itarice

Za 14 dana idete na more? elite da uete u novi bikini? Reklama kae da samo zamenite normalan doruak i
veeru sa nekoliko kockica eera! Ovo pakovanje Fitness itarica (mada ne znam na ta se to fitness odnosi)
sadri 25 kockica eera.

Keap

Veina ljudi zna da u keapu ima eera. Veina ljudi ne zna koliko mnogo. U Polimarkovom keapu ima 31
kockica eera. (Da bih dobila ovu brojku, od ukupne koliine ugljenih hidrata oznaenih na pakovanju oduzela
sam koliko proseno biljnih vlakana moe keap da sadri).

I za kraj. Moda najvee iznenaenje a u sve se mea

61
 Zain C

Na pakovanju lepo pie bukvalno etvrtinu ove kese ini eer. U 600 grama Zaina C ima 57 kockica eera!

Da li itate deklaracije? ta od ovih proizvoda vas je iznenadilo? Da li ste razmiljali da eer zamenite stevijom ili
ksilitolom? Da li pijete Diet pia?

62
 stajedemo.com http://stajedemo.com/koliko-secera-ima-picima/

Koliko eera ima u piima?

Na pakovanju skoro svih prehrambenih proizvoda pie koliko eera ti proizvodi sadre. Da li itate ta pie na
pakovanju proizvoda? I jo vanije, da li znate kako ta koliina eera u proizvodima zapravo izgleda?

Sugarstacks.com je sajt koji je jo pre nekoliko godina doao na ideju da slikovito prikae koliko neki proizvodi sa
amerikog trita sadre eera. Njihovu ideju sam iskoristila da ovde prikaem koliko eera sadre neki od
najpopularnijih proizvoda sa domaeg trita. Za prikaz koliine eera koristila sam kockice belog eera koje
pojedinano tee 2,5 grama.

eer u piima

Coca Cola od 0,5 L i Coca Cola od 2 L

Na pakovanju lepo pie 100 ml Coca Cole ima 10,6 grama eera. Dakle, pola litra ima 53 grama eera, to je
neto vie od 21 kockice eera. A veliko pakovanje skoro 85 kockica eera!

63
 Guarana

Jedna Guarana ima 10 kockica eera.

Hello sok od pomorande

U Hello vonom sokiu, samo 20 kockica eera.

64
 okoladno mleko

Za deiju uinu ili posle teretane 8 kockica eera u malom okoladnom mleku.

100 % sok

To to je proizvod bez dodatog eera, ne znai da u proizvodu nema eera. Voe samo po sebi sadri eer.
Na ovom proizvodu nije pisalo koliko tano eera sadri, ali je pisalo koliko proizvod sadri ugljenih hidrata. Od
ove koliine ugljenih hidrata sam oduzela koliko maksimalno biljnih vlakana sok moe da sadri i dola do brojke
da u 1 L soka od pomorande ima eera koliko i u najmanje 40 kockica eera.

65
 Cedevita

Sigurno mislite da pijete neto mnogo zdravo kada pijete Cedevitu. Iznenaenje! Jedan kilogram Cedevite ima
neto manje eera od jednog kilograma pogaajte.eera! Ovde ima 336 kockica eera. Uostalom, na
pakovanju sve lepo pie

Da li mislite da konzumirate previe eera? Pogledajte tekst Kako se osloboditi zavisnosti od eera i tekstove o
eernim alkoholima i vetakim i prirodnim zaslaivaima.

A poto slika govori vie od hiljadu rei pogledajte i koliko eera ima u slatkiima i u proizvodima gde eer
moda i ne biste oekivali.

66
 stajedemo.com http://stajedemo.com/koliko-secera-ima-slatkisima/

Koliko eera ima u slatkiima?

Na pakovanju skoro svih prehrambenih proizvoda pie koliko eera ti proizvodi sadre. Da li itate ta pie na
pakovanju proizvoda? I jo vanije, da li znate kako ta koliina eera u proizvodima zapravo izgleda?

Sugarstacks.com je sajt koji je jo pre nekoliko godina doao na ideju da slikovito prikae koliko neki proizvodi sa
amerikog trita sadre eera. Njihovu ideju sam iskoristila da ovde prikaem koliko eera sadre neki od
najpopularnijih proizvoda sa domaeg trita. Za prikaz koliine eera koristila sam kockice belog eera koje
pojedinano tee 2,5 grama.

Bananica

Jedna mala Bananica ima eera koliko i u 5 kockica.

67
 Mali oko Smoki

Najmanje pakovanje oko Smokija ima 6 kockica eera.

Eurocrem Blok

U samo 100 grama popularnog Eurocrem Bloka ima 21 kockica eera.

68
 Jaffa keks

Jaffa keks deluje tako vazduasto i lagano da i ne primetite da ste pojeli samo 28 kockica eera.

Mini Napolitanke

Mala kesica napolitanki ima samo 25 kockica eera.

Za slatkie i pia ste moda oekivali, ali koliko eera ima u takozvanim zdravim proizvodima poput Wellness
keksa i Fitness itarica verovatno ne moete ni da pretpostavite. Koliko eera ima u keapu i Zainu C?
Pogledajte ovde.

69
 stajedemo.com http://stajedemo.com/lazi-na-ambalazi/

Lai na ambalai | ta jedemo

Sok u tetrapaku = obmanuti kupac

Na stranu to to nas s vremena na vreme u marketima sa 10% gratis proizvoda doekaju pojedini proizvoai
dajui nam tako slatku iluziju da smo platili manje, a kupili vie, kao to je to svojevremeno bio sluaj sa jogurtom
i okoladicama, pri emu tih 10% vie nema ni od korova, nie opisana obmana je doslovce obmana.

To jesu zgodni marketinki trikovi.

Pojavljuju se u odreeno vreme sa
odreenom svrhom. 10% nije velika cifra
(mada, prosean potroa ne zasluuje
da bude prevaren ni na taj nain). Ali, ne
elimo da budemo ovce za ianje kada
su u pitanju krupnije lai. Da jesu,
potvruje paljivo posmatranje
ambalae, spreda i otpozadi.

Naime, kada pogledamo sokove

upakovane u tetrapak ambalau, sa svih
tih polica na kojima su uredno sloeni,
na svim tim pakovanjima skoro pa zjapi:
100% voe! To je prva la. Meutim,
veto upakovana la. Proizvoa je
ispotovao sve. Tu nema dileme.
Deklaracija uredno ispisana. A to to na
glavnoj strani pie jedno, a na poleini
drugo, to je mala igra za naivnog kupca.

Dakle: 100% voe voni

sok od koncentrisanog
vonog soka.
U emu je razlika?
Voni sok (100% voe) je proizvod dobijen mehanikom preradom jedne ili vie vrsta tehnoloki zrelog, sveeg
ili zamrznutog voa koji nije fermentisan, ali moe da fermentie, konzervisan iskljuivo fizikim postupcima.
70
Dodavanje vode u vone sokove je ZABRANJENO, jer da bi se proizvod deklarisao kao voni sok, voda koja se
u njemu nalazi mora 100% poticati iz voa.

preuzeto sa http://www.aijn.org/pages/main/fruit-juice-production.html

Koncentrisani voni sok (koncentrat) je proizvod dobijen iz vonog soka od jedne ili vie vrste voa fizikim
izdvajanjem odreene koliine prirodno sadrane vode. Voda treba da je izdvojena u koliini od najmanje 50%.

Voni sok od koncentrisanog vonog soka je proizvod dobijen dodavanjem koliine vode srazmerne koliini
vode izdvojene pri koncetrisanju.

Proizvoa stavi na poleini amabalae u odeljku SASTOJCI, pored ostalih, i koncentrisan voni sok (od
narande, jabuke itd) i on je miran. Onda sledi (kod nekih) i broj ubranih voki, briljivo uvanih, najprirodnije
obraenih i sl.Ukoliko bi neko uzeo da analizira sastav, naao bi to to pie na deklaraciji. Kupac je privuen
prvom stranom dvostruka pobeda! 71
Druga la: sok od (pa velikim slovima) BRESKVE i jako sitnim (jabuke).
Jabuka spada u jeftine sirovine. Ako izuzmemo neke faze u tehnolokom procesu proizvodnje, poput bistrenja,
depektinizacije, zahvalna je za obradu. Breskva ili kajsija su skuplje. to im se onda ne bi dodala jabuka i
unapredila ekonominost proizvodnje? Prema Pravilniku, dozvoljeno je meanje vie vrsta voa i to je poeljno
kod kaastih sokova. Opet, reklo bi se, nije nita sporno. Samo, malo bodu oi ona krupna i sitna slova. Nemali
broj ljudi zaista misli da je kupio sok samo od breskve, ak i kad ispod stoji i jabuke.

Kad su u pitanju nektari, ne postoji neka obmana. Tu se obino navodi uee vonog soka 25-50%. To i jeste
voni sok korigovan vodom i eerom.

Znam da su neki jo s poetka prie bili spremni da me gaaju tetrapakom i ponude mi ceeno voe, navodei
kako je ono vrhunsko, a kao glavni argument protiv pomenutih sokova serviraju reenicu Kakvi sokovi u
tetrapaku, to je sve sama hemija! evo i jednog malog dodatka:

1. Kada na ambalai pie da je proizvod bez dodatka konzervansa, on to stvarno i jeste. Takav sok je
pasterizovan. Pasterizacija se sprovodi kratkotrajnim zagrevanjem (najvie 10 sekundi) na temperaturi oko 90
stepeni Celzijusa.
2. Korekcija pojedinih sokova nije dozvoljena. Takav je na primer, sok od jabuke. Meutim, ukoliko propisi zemlje
dozvoljavaju sok se moe korigovati dodavanjem neophodne koliine eera. Kao zaslaujue sredstvo, dodaje
se saharoza, a u sluaju soka namenjenog dijabetiarima, sorbitol. Sve to da bi se postigla odgovarajua slast.
3. Ponekad je potrebno harmonizovati odnos izmeu eera i kiselina. U tom smislu, dodaju se limunska i/ili
jabuna kiselina.
4. Neposredno pred punjenje, moe se dodati i izvesna koliina vitamina C (sok od jabuke ga gotovo ne sadri,
pa je dodavanje poeljno).

72
Dakle, nema dodataka koje bi laici podveli pod strano.

*Da bih se osigurala i unapred izbegla optube tipa da ja propagiram sokove u tetrapaku, jedan mali osvrt na to
zato sam napisala ovaj tekst Najvie zbog toga to odreeni ljudi ponu bukvalno da pene kada izvade takav
sok iz friidera i kada krenu da mi objanjavaju kako je to 100% voe. Jo su mi drae novopeene mame koje to
daju svojoj deci ubeene u isto.

Ti sokovi nisu loi, ali hajde jednom da nauimo ta pijemo, pa makar pili to samo i u retkim prilikama, kada smo
u gostima, na primer!

73
 stajedemo.com http://stajedemo.com/manipulacija-potrosaca-bez-pardona/

Manipulacija potroaa bez pardona

Svi mi smo se nekad nali u situaciji da u supermarketu biramo izmeu dva slina proizvoda. Ako na jednom
proizvodu pie bez holesterola a na drugom ne pie nita, koji biste odabrali?

Prosean potroa e verovatno odabrati ovaj na kome pie bez holesterola, i ne gledajui deklaraciju ovog
drugog proizvoda. Taj drugi proizvod moda i nema holesterol, moda je i kvalitetniji i povoljniji od prvog, ali eto
taj drugi proizvoa je odluio da bude poten i nije stavio tu oznaku bez.

Supermarketi su danas bukvalno prepravljeni proizvodima na kojima pie da proizvodi ne sadre neto, odnosno
da su bez glutena, bez holesterola, bez konzervansa, bez aditiva, bez vetakih dodataka, bez
ovoga, bez onoga.

Na ovaj nain potroai bivaju lano

uvereni da kupuju zdraviji proizvod, i
umesto da biraju proizvode koji sadre
manje eera ili soli, koje sigurno
konzumiramo previe i koji dokazano
loe utiu na zdravlje, oni biraju
proizvode bez neega, i to bez
neega ega esto i nema u slinim
proizvodima drugih proizvoaa.

Jedan od najapsurdnijih primera na

naem tritu je kiselo mleko Mlekare
Granice, na kome pie BEZ GLUTENA i
KONZERVANSA. Apsolutno nijedno
jedino kiselo mleko na ovom svetu ne
sadri ni gluten ni konzervans.

74
Ne postoji nijedan jedini razlog zato bi ijedan proizvoa stavio gluten ili konzervans u kiselo mleko. Gluten je
protein koji se moe nai samo u odreenim itaricama, a obino kiselo mleko se pravi od mleka i bakterija
mleno kiselinskog vrenja (to su korisne bakterije). Dejstvom ovih bakterija na mleko, pH mleka se sniava do te
mere da, u nekom normalnom vremenskom periodu, tu ne mogu da porastu nijedne druge bakterije, dakle,
upotreba konzervanasa u kiselom mleku je apsolutno nepotrebna. Pored toga to su i gluten i konzervans
nepotrebni u kiselom mleku, njihovo dodavanje nije dozvoljeno ni Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima
za mleko (lan 42).

Drugi apsurdni primer je neki biljni proizvod, poput suncokretovog ulja ili margarina na kome pie bez
holesterola. Holesterol se proizvodi u jetri, dakle mogu ga sadrati samo ivotinjski proizvodi. Holesterol
ne postoji ni u jednom jedinom biljnom proizvodu. Druga je stvar to neki biljni proizvodi, poput upravo
suncokretovog ulja i margarina mogu doprineti nastanku povienog holesterola u krvi. U ovom sluaju potroau
je sigurno bolje da uzme puter koji sadri malu koliinu holesterola (jer je ivotinjskog porekla) nego da uzme
margarin koji sadri trans masti koje dokazano negativno utiu na kardiovaskularne bolesti i povieni holesterol
(1).

75
Upotreba ovakvih izjava je ekvivalentna kao kada bi neki prodavac na pijaci na glavici kupusa napisao neto
poput bez kikirikija. Dakle, besmisleno je davati ovakve izjave, jer kupus, jelte i ne sadri kikiriki.

Ovakvi marketinki trikovi pored toga to su besmisleni i doprinose produbljivanju neosnovanih strahova
potroaa (strah od glutena je opravdan kod 1% stanovnitva, kod ostalih 99% je neosnovan ili je posledica
pomodarstva), ovakve izjave lano informiu potroaa o potencijalnim zdravstvenim rizicima, a i kose se sa
novim Zakonom o zatiti potroaa.

Naime, na osnovu novog Zakona o zatiti potroaa, lan 18, nepotena poslovna praksa je zabranjena. A
nepotena poslovna praksa je, izmeu ostalog, poslovna praksa koja bitno naruava ekonomsko ponaanje, u
vezi sa proizvodom, prosenog potroaa. Ovakvim izjavama, proizvoa umanjuje mogunost potroaa da
ostvari potreban nivo obavetenosti za odluivanje, usled ega potroa donosi ekonomsku odluku koju inae ne
bi doneo.

U primeru sa kiselim mlekom, suoen sa izborom izmeu onog na kome pie bez glutena, bez konzervansa,
i onog na kome ne pie nita, nedovoljno obaveten potroa e odabrati proizvod na kome pie to bez iako ni
na koji nain taj proizvod nije bolji od drugog proizvoda na kome ne pie nita. Na taj nain potroa donosi
ekonomsku odluku koju, da nema ove apsurdne izjave, verovatno ne bi doneo.

Zakon o zatiti potroaa je stupio na snagu u junu ove godine, a poee sa primenom u septembru. Do tada
proizvoai imaju vremena da zamene pakovanja, a potroai da otvore oi i ne dozvole da budu obmanjeni
ovakvim trikovima.

76
 stajedemo.com http://stajedemo.com/med-i-drvena-kasika/

Med i drvena kaika

Sigurno ste do sada uli da med treba jesti drvenom kaikom. Oni koji ovo tvrde mogu to raditi iz 3 razloga:

1. misle da znaju neto o hemiji

2. zato to su tako uli i to tako treba
3. prodaju drvene kaike.

1. Pokuaj argumentacije ove tvrdnje je da navodno dolazi do hemijske reakcije izmeu meda i metalne kaiice,
jer med ima nisku pH vrednost (kisela sredina), to izaziva koroziju metala i med gubi svoja svojstva. Med ima pH
oko 3.9 i ako bismo ili ovom logikom, onda metalnim escajgom ne bi trebalo da jedemo sir, kiseli kupus, kiselo
mleko, turiju, voe, paradajz i bezbroj drugih namirnica koje imaju veu kiselost od meda. Metalna kaiica je
napravljena od inertnog materijala, tj. napravljena je tako da prilikom normalne upotrebe ne stupa ni u kakve
hemijske reakcije sa hranom.

77
Pored toga, maine za vrcanje meda su metalne. Kante za med su metalne. Prilikom analitike kontrole, med se
uglavnom odmerava metalnom kaiicom; sonda za uzorkovanje je, takoe, metalna. Ako nita drugo, da postoji
problem u kontaktu meda i metalne aparature morala bi da postoje i zakonska ogranienja, barem u delu
uzorkovanja i kontrole kvaliteta.

domaa proizvodnja

2. Argumentacije kao to su: med treba jesti drvenom kaikom zato to tako treba, rekla mi moja baba i slino
podseaju na onu priu sa majmunima i bananom. Ukratko, pria ilustruje kako ljudsko drutvo nastavlja da radi
istu stvar iznova i iznova zato to se tako oduvek radilo, a da se niko ne zapita zato.

3. U celoj prii, oni koji prodaju drvene kaike i tvrde da se med mora jesti ba ovakvom kaikom imaju najbolje
opravdanje.

Istina je da med moemo jesti drvenom, plastinom, metalnom kaikom; moemo ga nagrnuti direktno iz tegle ili
staviti glavu u konicu. Med nee izgubiti svoja svojstva. Med je jako dobra namirnica i pogotovo je korisna u
periodima kada vladaju grip i prehlada. Kao to na narod kae: bitno je da kaika upadne u med , a koja kaika je
u pitanju to je potpuno nebitno. 78
Med podstie brzo luenje insulina i osobe sa dijabetesom ga moraju paljivo uklapati u ishranu. Med ne treba
davati deci starosne dobi ispod godinu dana, jer u medu mogu preiveti neke bakterijske spore.

79
 stajedemo.com http://stajedemo.com/mikrotalasna-usteda-vremena-gubitak-hranljivih-materija-ili-opasno-zracenje/

Mikrotalasna: uteda vremena, gubitak hranljivih materija ili

opasno zraenje?

Mikrotalasne penice su jeftine, jednostavne za upotrebu, tede vreme, troe manje struje od obinih penica, ali
postoji zabrinutost da li je ovakav nain zagrevanja hrane bezbedan i da li njime hrana gubi na kvalitetu.

Kako mikrotalasna penica radi?

Mikrotalasna penica ne proizvodi toplotu direktno kao obina rerna ili poret. U mikrotalasnoj penici se stvara
elektromagnetno polje mikrotalasne duine koje je usmereno na hranu koja se podgreva. Ovi mikrotalasi su
apsorbovani od strane molekula vode koji se nalaze u hrani i izazivaju njihovo rotiranje, to dovodi do trenja
izmeu molekula koje stvara toplotu (kao kada zimi protrljate ruke). Toplota nastala rotiranjem molekula vode se
prenosi i na okolne molekule i tako ih zagreva. Zato se hrana koja sadri puno vode bre zagreva u mikrotalasnoj
nego ona koja nema puno vode.

Mikrotalasna je izvor
opasnog zraenja?
Mikrotalasna penica toplotu
proizvodi zraenjem koje je
nejonizujue, a takvo zraenje imaju
i mobilni telefoni, radio aparati, wi-fi,
razni elektrini ureaji itd.
Mikrotalasno zraenje je usmereno
samo na unutranjost penice i ne
emituje se van penice. Metal odbija
elektromagnetno zraenje i zato se
na vratima mikrotalasne nalazi
metalna mrea da bi zraci sigurno bili
usmereni na unutranjost penice.

80
Kada hrana apsorbuje energiju mikrotalasa, ova energija se pretvara u toplotnu energiju, to znai da je hrana
samo zagrejana i mikrotalasno zraenje se dalje ni na koji nain ne prenosi.

Mikrotalasna unitava hranljive materije?

Generalno, to je vreme kuvanja due i temperatura via to je vei i gubitak hranljivih materija u hrani, nezavisno
od naina zagrevanja. Veinu hrane je bolje podgrevati u mikrotalasnoj, jer je zagrevanje bre, a samim tim i
krae. Ipak, ovo ne vai za sve namirnice: na primer povre izgubi najvie vitamina kada se kuva u vodi, zatim u
mikrotalasnoj, a najmanje vitamina se gubi kada se povre sprema na pari razlog je jednostavan, ne dolazi do
curenja vitamina u okolnu sredinu. Neku hranu je najbolje kuvati na poretu u otvorenim posudama kako bi se
eliminisali gasovi: kupus, pasulj, karfiol.

Kada je mikrotalasna opasna?

Problem sa zraenjem mikrotalasnih penica moe nastati samo kada vrata penice ostanu otvorena ili ne dihtuju
dobro, jer bi mikrotalasi delovali na molekule vode u naem organizmu isto kao i na molekule vode u hrani. Novije
verzije mikrotalasnih penica automatski prekidaju zraenje kada se vrata penice otvore.

Podgrevanje u mikrotalasnoj moe biti opasno kod hrane koja je nehomogenog sastava (npr. supa sa mesom,
krompirom i argarepom) jer se svi delovi hrane ne zagrevaju jednako, pa se moete opei na vru krompir iako
je meso hladno. Takoe, hrana zagrejana u mikrotalasnoj se sporije hladi, jer i nakon to ste izvadili hranu iz
81 se
mikrotalasne penice, molekuli vode po inerciji nastavljaju da rotiraju i proizvode toplotu jo neko vreme. Zato
preporuuje da hranu zagrejanu u mikrotalasnoj dobro promeate i malo saekate pre nego to je probate.

U mikrotalasnu penicu je najbolje stavljati samo posue od keramike, vatrostalnog stakla, porcelana i
termootporne plastike. ak i mala koliina metala, poput ara na porcelanskom posuu ili aluminijumske folije
mikrotalase pretvara u struju to na dui rok moe pokvariti samu mikrotalasnu penicu. Zato se posue od inoxa
i drugih metala se ne sme stavljati u mikrotalasnu penicu generisala bi se prevelika koliina struje. Kod
plastike koja nije namenjena za mikrotalasnu prilikom zagrevanja moe doi do migracije opasnih materija iz
plastike u hranu.

Neka pakovanja kokica za mikrotalasnu sadre perfluorooktansku kiselinu (PFOA) koja se razgrauje na visokim
temperaturama i produkti njene razgradnje su potencijalno kancerogeni (BPA). Sreom, kokice osim na
uobiajeni nain moete spremiti i tako to ete kukuruz za kokice zajedno sa puterom ili uljem staviti u zatvorenu
staklenu ili keramiku posudu i ukljuiti mikrotalasnu penicu na najjae nekoliko minuta.

82
 stajedemo.com http://stajedemo.com/mit-o-koka-koli/

Mit o Koka Koli

Da se razumemo: Coca Cola nije zdrava. Nju pijemo iz zadovoljstva. Poto ve ima dovoljno lanaka na temu
njene tetnosti, ja u ovde pisati koliko nije tetna. Ako niste fan Coca Cole ne morate da itate, samo ete da se
iznervirate.

Nedavno sam proitala lanak da se Coca Cola koristi za skidanje re, pranje wc olje i prozora, skidanje vake
iz kose i slino. O emu se zapravo radi?

ienje wc olje, skidanje re i vake iz kose

to se tie ienja wc olje, lino nisam probala, ali ima logike da bude tano. Ortofosforna kiselina koja ulazi u
sastav Coca Cole je jaa kiselina od karbonatne koja ulazi u sastav kamenca, te je logino da ga razgrauje. Od
karbonatne je jaa i siretna kiselina. Tako da ne morate vie da prosipate Coca Colu- sire radi isti posao.

Za ru vai slian princip. Po hemijskom sastavu ra je oksid gvoa i moe se ukloniti bilo kojom slabom
kiselinom- pa i limunskom.

to se tie skidanja vake is kose, ni to nisam probala, ali mi zdrav razum govori da vaku moete skinuti sa bilo
kojim eernim rastvorom.

Coca Cola je prepuna eera

Jo jedna zabluda je da Coca Cola ima nenormalno mnogo eera ija je slast lukavo i namerno prikrivena
ortofosfornom kiselinom.

U zavisnosti od zemlje u kojoj se proizvodi zbog razliitih preferencija potroaa koriste se razliite koliine i
razliiti tipovi eera. Tako je u Grkoj i Americi Coca Cola zaslaena neto veom koliinom visoko fruktoznog
sirupa, jer potroai tamo prosto vole slae. Kod nas Coca Cola je zaslaena meavinom belog eera i visoko
fruktoznog sirupa.

U naoj Coca Coli ima oko 10% eera, to po limenci iznosi oko 10 kaiica eera. To uopte nije malo..
Zapravo po preporuci mnogih zdravstvenih organizacija veu koliinu eera od ove ne bi trebalo da unosimo na
dnevnom nivou. Sa druge strane, neto vea koliina eera se nalazi u svakom prirodnom soku (u ai ceenog
soka pomorande ima 26g eera, a u Coca Coli 23g). To su drugaiji eeri, ali su ipak eeri. Dakle, ako
objektivno pogledamo ta koliina eera u Coca Coli nije toliko velika koliko je preuveliana. elim da naglasim
da je naravno uvek bolje popiti sok, jer je nutritivno neuporedivo bogatiji od Coca Cole. 83
U Coca Coli se nalazi otrov u vidu ortofosforne kiseline
to se tie ortofosforne kiseline skoro sam proitala negde da se ona dodaje u Coca Colu umesto limunske jer je
jeftinija. To nije tano. Ortofosforna je zapravo 2,5 puta skuplja od limunske. Sa tehnolokog aspekta ona se
koristi jer daje drugaiji vid kiselosti. Radi poreenja rei u da se recimo u Coctu dodaje limunska. Limunska
prosto daje voniji ukus proizvodu, koji je nekarakteristian za Coca Colu. Takoe, mehurii su krupniji ako se
koristi ortofosforna umesto limunske.

Coca Cola je opasna po nae zdravlje

Coca Cola se tereti (od strane novinara) da izaziva osteoporozu, truljenje zuba, kamen u bubregu itd. zbog
prisustva ortofosforne kiseline. to se tie tetnosti ortofosforne kiseline, isti princip vai kao i za sve aditive. Za
koliinu u kojoj ju je dozvoljeno koristiti u prehrambenoj industriji ima sasvim dovoljno dokaza o njenoj
bezbednosti, dakle ona ne izaziva ni truljenje zuba, ni resorpciju kalcijuma iz kostiju, ni poremeej metabolizma
gvoa I fosfora.

Ovo je zakljuak mnogih dugoronih i kratkoronih studija sprovedenih na pacovima ali i na ljudima. Do kakvog
zakljuka je dola FDA, moete pogledati ovde.

Dozvoljena koliina ortofosforne je ista ona koja se prirodno nalazi u hrani u vidu njenih soli.

Zakljuak
Dakle, slobodno moete piti Coca Colu. Ako elite da zadrite dobru liniju jedna limenka vam je vie nego
dovoljna.

Reference

http://www.inchem.org/documents/jecfa/jecmono/v38aje10.htm

84
 stajedemo.com http://stajedemo.com/od-cega-se-prave-mesne-preradevine/

Od ega se prave mesne preraevine?

U ovom tekstu otkrivamo od ega se prave virle, patete, salame, unke i kako da znate da odaberete bolji
proizvod.

Glavni sastojci mesnih preraevina su meso, masnoe, voda i dodaci.

1. MESO
Meso moe biti prve, druge, tree pa ak i etvrte kategorije:

I kategorija 90% mesa, 10% masti

II kategorija 80% mesa, 20% masti

III kategorija 70% mesa, 30% masti

IV kategorija je krvavo meso, od ubodnih rana i slino

Posebna kategorija je MOM mehaniki otkoteno meso. Veina salama, takozvanih barenih kobasica, se bazira
na MOM-u jer ta sirovina najjeftinija. Proizvoai najvie koriste pilei MOM jer je najstabilniji, dok se svinjski
koristi ree jer je kvarljiviji i ima dosta vezivnih tkiva to oteava obradivost.

2. MASNOA

85
Masnoa koja se koristi za mesne preraevine je leno masno tkivo ili meka masnoa (otpaci od obrade mesa).
Salo se uglavnom topi u varke, ali se koristi i u patetama zbog vie take topljenja, jer tako se tako obezbeuje
njihova vrstina.

Pored mesa i masnoa koriste se jo i:

svinjske koice, koje mogu biti:

- kuvane (ostavljaju se da odstoje u vodi u kojoj su se kuvale kako bi se formirala ele masa koja se mora usitniti
na kuteru da se ne bi videla na preseku proizvoda)

- zamrznute (usitnjavaju se u kuteru, meaju sa vodom uz dodatak 1% sojinog izolata, tako da se dobije
suspenzija koica koja se dalje usitnjava u mikrokuteru, takoe da se ne bi videla na preseku proizvoda)

iznutrice: jetra, slezina, junea plua, svinjska plua

3. DODACI

86
Fosfati imaju za cilj pospeivanje vezivanja vode u mesu, podizanjem pH mesa, kako bi se proteini mesa lake
hidrirali.

Nitrati/nitriti imaju ulogu da spree rast smrtonosne bakterije Clostridium botulinum, ali i da ouvaju boju mesa.
Dozvoljena koliina ovog konzervansa je ograniena Pravilnikom o aditivima, ali i injenicom da bi od previe
nitrata proizvod bio preslan.

Dekstroza se uglavnom koristi da maskira slanost, posebno u unkama ili dimljenim peenicama kojima se
dodaje vei procenat soli zbog odrivosti, ali i da regulie boju nekih preraevina.

4. VODA
Zbog cene mesa retko se dodaje I ili II kategorija mesa, najvie se koriste III kategorija i MOM. Recepture esto
idu ka tome da se smanjuje udeo mesa u korist proteinskih izolata ili koncentrata, masti i vode. Proteinski izolati
se hidriraju u odnosu 1:5. Dobija se gel koji menja meso 1:1. Dakle, jedan kilogram mesa= jedan kilogram gela.

U svetu procenat vode u preraevinama je maksimalno 70%. U zemlji Srbiji to je minimalno 100%, a maksimalno
200%. Dakle, 100kg mesa i 100 ili 200kg salamure daje 200 do 300kg gotovog proizvoda. Za vezivanje vode se
jo koriste i karagenani, guar guma, krompirov, kukuruzni skrob i jo neki dodaci kojima se postie vrstina i
narezivost proizvoda.

ta da ne jedemo?
Stinjena unka u crevu i pilea prsa bi po pravilu trebalo da budu premijum proizvodi, meutim zbog velike
koliine vode koja im se dodaje to najee nisu. Moda najvea od svih prevara su takozvane pizza unke, jer
potroai misle da su kvalitetne. Zapravo, za njih se koristi najloija kategorija mesa koja se hidrira, zatim
usitnjava kako se ne bi video procenat vode i dodaju se dodaci za vezivanje te vode.

87
Patete zaista ne moraju da budu lo proizvod, i neki proizvoai ih poteno rade. Ipak, veina preteruje sa
MOM-om, modifikovanim skrobova, koicama u prahu, masnoama Kada otvorite patetu i vidite vodeno-
masnu fazu koja se izdvojila (sinerezis) to znai da proizvod ima malo mesa, puno masti, jo vie vode i puno
dodaka da sve to veu (ali nedovoljno da proizvod izgleda dobro). Opet, kada je pateta previe vrsta to znai da
ima previe skroba i izmeu jezika i nepca ete lako prepoznati zrnastu strukturu.

I da. Posebne salame posebno izbegavajte.

ta da jedemo?
Generalno, manji proizvoai imaju bolje proizvode od njihovih veih konkurenata. Trajni proizvodi poput suve
slanine, prute, buole, kulena, zimske i ajne kobasice su najbolji izbor. Od ostalih proizvoda mortadele su esto
dobrog kvaliteta.

88
Zahvaljujem se insajderu Zloku na velikoj pomoi oko pisanja ovog teksta.

Prijatno!

89
 stajedemo.com http://stajedemo.com/pivo-istine-i-zablude/

Pivo: istine i zablude

I drink, therefore I am!

Professor Patrick McGovern, Scientific Director of the Biomolecular Archaeology Project for Cuisine, Fermented
Beverages, and Health at the University of Pennsylvania

ta je pivo?
Pivo je verovatno najpopularnije alkoholno pie na svetu a svakako je i jedno od najstarijih sredstava za uivanje.
Jo od samog poetka civilizacije pivo zauzima posebno mesto u ivotu ljudi, a neki tvrde da je ono bilo jedan od
bitnih izuma ranih kultura. Smatra se da umee spravljanja piva potie jo od 9 000 godine p.n.e., a pojedini
autori zastupaju miljenje da je osnovni motiv ovekovog pretka da sie sa drveta i pone sa obraivanjem zemlje
upravo proizvodnja piva, odnosno neophodnost uzgoja itarica kako bi mogao da spravlja svoj omiljeni napitak.
Napitak koji ga je pribliavao bogovima i koji je u svim ranim civilizacijama predstavljan kao dar bogova. Naravno,
danas se za oveka koji je zbog piva postao vidovit i blizak bogu opravdano kae pijan kao ep!

Meutim, ta je zapravo pivo? Pivo predstavlja sloen koloidni sistem sastavljen od organskih i neorganskih
90
jedinjenja u slabom vodenom rastvoru alkohola, dobijen procesom alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i
pivskog kvasca. Sam proces dobijanja piva moe se podeliti na dva dela: proizvodnja slada i proizvodnja piva.
Proizvodnja slada (sladovanje) podrazumeva klijanje ita u kontrolisanim uslovima i termiku obradu dobijenog
zelenog slada, pri emu se dobija suvi slad definisanog hemijskog sastava i tehnolokih svojstava prilagoenih
tipu piva koje se proizvodi. U najveem delu sveta, deo slada se zamenjuje jeftinijim sirovinama, surogatima,
koje mogu biti razliite nesladovane itarice (kukuruz, pirina, penica itd.) i proizvodi dobijeni njihovom
preradom, ali i eer i eerni i skrobni sirupi, kojima se lako poveava koliina ekstrakta, a samim tim i kapacitet
proizvodnje piva. Najvanije operacije tokom proizvodnje piva su usitnjavanje slada i njegova enzimska
razgradnja, dodavanje hmelja i kuvanje sladovine (ekstrakt slada), zasejavanje kvasca i fermentacija i na kraju
odleavanje piva i punjenje u ambalau.

Pivo goji pivski stomak

Jedna od najveih i najeih zabluda vezanih za pivo jeste da pivo goji, odnosno da je pivo glavni krivac za veliki
okrugli stomak, poznat i pod nazivom pivski stomak! Da bi smo opovrgli ovakvu tvrdnju dovoljno je da pogledamo
hemijski sastav piva: voda 93-97 %, alkohol 3-5 %, ugljeni hidrati (preteno teko razgradljivi oligosaharidi) 1-3 %,
proteini 0,03-0,1 %, ugljen-dioksid 0,35-0,5 %. Kao to moemo videti voda je glavni sastojak piva, a njegovoj
energetskoj vrednosti najvie doprinosi alkohol. Imajui u vidu da se alkohol metabolie jedino u jetri i da energiju
dobijenu njegovim razlaganjem organizam ne moe da koristi za rad ili rast, ve se ona oslobaa jedino u obliku
toplote (to je i razlog zato se ovek zgreje nakon aice estokog pia), jasno je da konzumiranjem piva neemo
nabaciti dodatne kilograme!

91
Zbog ega onda dobijamo pivski stomak? Razlog je jednostavan: nakon dobrog piva otvara se apetit, pa je i
konzumiranje hrane obilnije! Takoe, jako kalorine grickalice su nerazdvojni pratilac piva! Stoga, ne krivimo pivo
za nae neeljene obline, ve neumerenost u hrani!

Pivo se pravi od hmelja

Jo jedna od zabluda pivopija je da je osnovni sastojak u proizvodnji piva hmelj. Istina je da hmelj u sutini
predstavlja samo zain za pivo i da se dodaje u jako maloj koliini, najee u obliku hmeljnog ekstrakta. On je
odgovoran za gorinu i u velikoj meri za ukupnu aromu piva. Takoe, izvor je i bioloki aktivnih jedinjenja koja
povoljno deluju na ljudsko zdravlje.

Prve zabeleke o korienju hmelja potiu tek iz VII i VIII veka, kada se poinje upotrebljavati i re pivo (birra, bier,
beer, bire).

Koje je najbolje pivo?

Sigurno najee i najomraenije pitanje koje dobijaju poznavaoci piva. Zato? Zato to ne postoji najbolje pivo,
ve samo razliiti ukusi potroaa! Danas na tritu postoji jako veliki broj razliitih tipova piva, tako da zavisno od
ukusa svako ima svog favorita! Svako svoga konja hvali! 92
U proizvodnji piva je uobiajeno videti glodare
Zabluda koja je verovatno nastala kao posledica lovake prie nekog ljubitelja dobre kapljice. Proizvodnja piva
zahteva potpuno zatvoren sistem jer je kiseonik najvei neprijatelj piva, a isto tako i besprekorne higijenske
uslove. injenica da je u proizvodnji piva sve savreno isto i blistavo, od ploica do sudova, ne treba uopte da
iznenauje!

Pivo ima pozitivan uticaj na zdravlje

Pivo je bogat izvor vitamina, minerala i drugih vanih bioloki aktivnih jedinjenja, u prvom redu fenola. Do danas
je objavljeno vie stotina naunih radova koji su se bavili potencijalnim pozitivnim delovanjem piva kod prevencije
i leenja razliitih oboljenja. Umereno konzumiranje piva ima povoljno dejstvo u prevenciji kardiovaskularnih
bolesti, stvaranja kamena u bubregu, kod odreenih tipova kancera, alchajmerove bolesti itd. Ipak, mnogi autori
smatraju da je pozitivni uticaj piva na zdravlje uglavnom posledica alkohola, a ne drugih bioaktivnih jedinjenja:
vitamina, antioksidanasa i fitoestrogena. Svakako ne treba zaboraviti da pozitivan efekat na zdravlje moe imati
93
samo umereno konzumiranje piva. A piti umereno znai piti u granicama koje odreuju zdravlje, drutvo u kojem
ivimo i obaveze prema porodici i prijateljima.

I jedna od najveih zabluda: pivo je bolje od ene

Neistina! Pivo je najbolje ukoliko se konzumira hladno u toploj atmosferi u prijatnom enskom drutvu!

94
 stajedemo.com http://stajedemo.com/preciscen-maslac-ghee-mozda-najzdravija-namirnica-na-svetu/

Preien maslac (ghee) jedna od najzdravijih namirnica na

svetu

Preien maslac (maslo) je verovatno jedna od najzdravijih namirnica na svetu. Preien maslac se koristi
hiljadama godina u indijskoj kuhinji i medicini i oni ga nazivaju ghee. Ghee je u sutini maslac iz koga su
odstranjeni proteini i eeri iz mleka, a ostatak je ista mlena mast.

Zato je preien maslac dobar?

95
Olakano varenje i lako dostupna energija
Preien maslac je bogat masnim kiselinama kratkog lanca (buterna kiselina), to znai da se metabolie
direktno preko jetre i odmah je dostupan kao energija (kao ugljeni hidrati). Mnogi sportisti ga koriste kao brz
izvor energije.

Takoe, konzumiranje preienog maslaca poveava proizvodnju eludane kiseline, to znai olakano
varenje i olakan gubitak telesnih masti, odnosno mravljenje. Preien maslac sadri i CLA (konjugovanu
linolnu kiselinu) koja je esencijalna masna kiselina i kao takva neophodna za odravanje imuniteta.

Za varenje preienog maslaca nisu potrebne soli une kiseline, kao za veinu ostalih masnoa. Preien
maslac takoe ne podie nivo triglicerida u krvi, a pozitivno utie na balans LDL i HDL holesterola ( 1).

Efikasnost kojom varimo hranu utie na opte zdravstveno stanje organizma, u prvom redu na imunitet. Efikasno
varenje podrazumeva zdravu crevnu mirkrofloru. Kada se u naem sistemu za varenje nau biljna vlakna,
mikroorganizmi iz zdrave crevne mikroflore ih metaboliu u buternu kiselinu i na taj nain podravaju zdravo
varenje. Dakle, zdrava crevna mikroflora sama stvara neku formu preienog maslaca, a unosom preienog
maslaca kroz ishranu pomaemo odravanje zdrave crevne mikroflore i zdravog sistema za varenje (2).

Preien maslac mogu konzumirati ljudi koji su alergini ili intolerantni na proteine mleka i laktozu.

Najbolja masnoa za prenje

Razlika izmeu masnoa koje su dobre za prenje od onih koje su loe je u takozvanoj taki dimljenja. Taka
dimljenja neke masnoe je temperatura na kojoj masnoa poinje da dimi, a to znai da je ta masnoa poela da
se razlae na slobodne masne kiseline koje daljim izlaganjem visokoj temperaturi produkuju perokside i slobodne
radikale koji dalje mogu uestvovati u stvaranju toksinih i potencijano kancerogenih supstanci.

96
Preien maslac ima jednu od najviih taki dimljenja na svetu oko 250 C, to ga ini idealnim izborom
prilikom prenja.

Preien maslac se teko kvari

Neke vrste preienog maslaca imaju rok trajanja i preko 100 godina. Ipak generalna preporuka je uvanje na
sobnoj temperaturi do 6 meseci, ili u friideru do godinu dana.

Gde da nabavim preien maslac?

Preien maslac (ghee) se moe kupiti u takozvanim prodavnicama zdrave hrane, ali je prlino skup. Preien
maslac moete jako brzo i sami da napravite, a evo i kako:

Potreban vam je maslac bez soli (puter). Kupite kvalitetan maslac, jer to je maslac kvalitetniji to e vam
priprema biti laka i dobiete vie preienog maslaca. Od 125g maslaca dobie oko 90g preienog maslaca.

97
1. Isecite maslac na kockice i zagrejte u erpi na laganoj vatri dok se ne istopi. Ostavite ga da se lagano krka
dok se pena podie. Vodite rauna da se ne opeete, jer maslac moe da prska.

98
2. Kada je pena prestala da se podie, sklonite erpu sa ringle.

3. Sada kaikom odstranite penu. Ne brinite ako ne odstranite svaku mrvicu. (ova pena su proteini mleka i
moete ih iskoristiti za neke soseve ili kao dodatak supama, pahuljicama itd.)

99
4. Stavite nekoliko puta preklopljenu gazu na metalnu cediljku i procedite otopljen maslac u staklenu teglu. Dobili
ste preien maslac. Nakon ceenja u erpi ete videti zaostali mleni eer.

100
uvanje: Ovako preien maslac moete u principu uvati na sobnoj temperaturi, ali ja svoj drim u friideru 3-6
meseci.

Zanimljivost: ako nastavite da kuvate maslac posle 3. koraka dobiete braonkast maslac sa lenikasom
aromom, koji se u francuskoj naziva beurre noisette.

Recept i fotografije preuzete sa www.davidlebovitz.com

101
 stajedemo.com http://stajedemo.com/razotkrivanje-hfcs-visoko-fruktozni-kukuruzni-sirup/

Razotkrivanje: HFCS visoko fruktozni kukuruzni sirup

ta je HFCS?
HFCS (High Fructose Corn Syrup) ili visoko fruktozni sirup je proizvod koji se u prehrambenoj industriji koristi kao
alternativa eeru. Sastoji se od glukoze, fruktoze i oko 20% vode.

Kada se pojavio na tritu HFCS je oberuke prihvaen od strane prehrambene industrije zbog slasti koja je
slina obinom belom eeru; za razliku od eera ne mora prethodno da se rastvara; poboljava stabilnost
nekih proizvoda i jer je u poetku bio jeftiniji od eera.

Kratka istorija HFCS-a

HFCS je prvi put proizvoden krajem 50-tih godina hidrolizom iz kukuruznog skroba. Njegova masovna upotreba
poinje 70-tih godina kada je zbog monopola eerne industrije i nestabilnih cena eera prihvaen od strane
prehrambene industrije kao jeftinija i lako dostupna alternativa. Uskoro, industrija uvia i ostale prednosti HFCS-a
osim cene i HFCS postaje fenomen kao sastojak sa najveim rastom proizvodnje u modernoj istoriji.

Dugo godina pitanje bezbednosti njegove upotrebe nije postavljano, jer se smatralo da sastojci HFCS-a:102
glukoza i
fruktoza nemaju znaajni uticaj na zdravlje, osim to izazivaju zubni karijes (1-3). Godine 2004. biva objavljena
hipoteza da je HFCS direktan uzronik gojaznosti u Americi izmeu 1970. i 1990. godine, jer se konzumacija
HFCS-a u tom vremenskom periodu poveala za preko 1000% vie nego bilo kog drugog sastojka hrane.
Zakljuak ove studije je da prekomerna upotreba HFCS-a moe imati ulogu u izazivanju gojaznosti (4).

Kada su se mediji dokopali ovog istraivanja i hipotezu predstavili kao injenicu, ovaj do skora nepoznati sastojak
koji se nalazi u svemu od keapa do Coca Cole, postaje zlo iz zasede i pria o HFCS-u dobija novi tok. Meni
lino ovakav zakljuak nita ne govori, jer nije reeno koja koliina je ta prekomerna koliina. Pada mi na pamet
da postavim i nagradno pitanje: A ta u prekomernim koliinama nije tetno?

Zagrebimo malo dublje u ovu tematiku i u nastavku teksta proitajmo za ta je HFCS pravedno optuen, ta su
uobiajene zablude i koja koliina je prekomerna koliina.

HFCS je isto to i fruktoza?

Visoko fruktozni sirup nije isto to i fruktoza. Ovo nesreno ime mu je dodeljeno da bi se razlikovao od obinog
kukuruznog sirupa u kome se nalazi samo glukoza i koji ne sadri fruktozu. HFCS se najee koristi u dve
varijante: jedna sadri 55% fruktoze, a druga 42%, ostalo je glukoza (5 i 6).

ista fruktoza je bela kristalna supstanca koja je 70 do 80% slaa od obinog eera. Do skora se smatralo da je
fruktoza voni eer zdravija od glukoze, jer ne poveava eer u krvi. Ipak, fruktoza se drugaije metabolie i
apsorbuje u organizmu od glukoze. Ona ne stimulie proizvodnju insulina hormona koji regulie metabolizam
masti i ugljenih hidrata, ni leptina hormona koji nam govori da smo siti. Oko fruktoze istraivanja su
nedvosmislena povean unos fruktoze doprinosi poveanju apetita i poveanju telesne teine. Ne postoji
univerzalan odgovor kolika je ta koliina fruktoze koja se smatra poveanom, ali radi jednostavnosti rei u da je
to sve preko 50g fruktoze dnevno za aktivnu odraslu osobu.

Sastav HFCS-a se znaajno razlikuje od tradicionalnih proizvoda za poveanje

slasti?
U tabeli ispod pogledajte odnos glukoze i fruktoze u najee korienim proizvodima za poveanje slasti:

Odnos glukoze i fruktoze u HFCS-u je skoro 1:1. Slian odnos nailazimo kod obinog eera, invertnog sirupa,
meda, veine sokova, voa poput banana i groa. Veina ostalog voa: jabuke, jagode, kruke itd. ima vie
fruktoze nego glukoze. A koliko je odnos eera u HFCS slian kao kod meda govori i to da se upravo HFCS
koristi da laira med.

103
Razlika je izmeu HFCS-a i obinog eera je to obian eer sadri glikozidnu vezu izmeu molekula glukoze i
fruktoze. Ova veza se raskida u kiselim sistemima i delovanjem enzima invertaze.

HFCS je slai od eera?

Moram priznati da sam ja bila ubeena da je ovo tano. Relativna slast eera (ista saharoza) je 1, fruktoze 1.8
a glukoze 0.7 (7). Ako uzmemo aritmetiku sredinu ispada da je relativna slast HFCS-a oko 1.25, odnosno da je
HFCS za oko 25% slai od eera. Vea relativna slast HFCS-a u odnosu na eer je jedan od argumenata u
prilog tvrdnji da HFCS vie utie na poveanje telesne teine od obinog eera, jer poveana slast proizvoda
utie na povean kalorijski unos.

Problem sa ovim mojim zakljukom (a pretpostavljam da i veina tako razmilja) je da je relativna slast eera,
fruktoze i glukoze odreena u kristalnoj formi, dok relativna slast HFCS-a ne moe biti odreena u kristalnoj formi
jer HFCS ne kristalie. Senzornom analizom od strane obuenog ekspertskog kadra utvreno je da rastvor sa
10% suve materije iz HFCS-a sa 55% fruktoze ima istu relativnu slast kao 10% rastvor saharoze, dok rastvor sa
10% suve materije iz HFCS-a sa 42% fruktoze ima relativnu slast od 0.9 (8). Rastvor od 10% suve materije je
uzet kao referenca jer se u veini osveavajuih pia nalazi upravo ova koliina eera.

104
Dakle, slast HFCS-a i saharoze je ista u rastvorima (a HFCS van rastvora i ne postoji), iako lino smatram da je
tip slasti HFCS-a drugaiji od saharoze.

Cena i kalorijska vrednost?

Ranije je HFCS bio znaajno jeftiniji od eera. Danas cene i eera i HFCS-a variraju zavisno od prinosa
sirovina (eerna repa, eerna trska, kukuruz) te godine, i u proseku gledano na suvu materiju (a samo tako
proizvoai i gledaju) cena je najee ista. to se kalorijske vrednosti tie, svi ugljeni hidrati imaju 4kcal/g.
Dakle, posmatrano na suvu materiju HFCS i saharoza imaju istu kalorijsku vrednost.

Metabolizam HFCS se znaajno razlikuje od metabolizma obinog eera?

eeri iz meda, voa i HFCS-a dospevaju u tanko crevo kao monosaharidi (glukoza i fruktoza) i tako se
apsorbuju. Pre apsorpcije saharoze neophodna je hidroliza na fruktozu i glukozu, koju obavljaju enzimi iz naeg
digestivnog trakta. Koliko vremena je potrebno za ovu hidrolizu zavisi od vie faktora, ali na osnovu dr.
Lustigovog predavanja Gorka istina o eeru, potrebno je oko 2 sekunde (9).

Fruktoza i glukoza u naem organizmu podleu drugaijem metabolizmu i apsorpciji. Glukoza dolazi u krvotok
zahvaljujui specifinim proteinima za transport glukoze i zahteva mehanizam kontrolisan prisustvom natrijuma.
Fruktoza je apsorbovana zahvaljujui GLUT-5 transportu koji ne zahteva prisustvo natrijuma. Fruktoza se
metabolie preko jetre i preskae glavni korak u glikolizi. Ova razlika u metabolizmu glukoze i fruktoze je
evolucijski uslovljena jer omoguava oveku da istovrememeno apsorbuje razliite oblike energije.

Ipak, kada se konzumira samo fruktoza, dolazi do optereenja metabolikih puteva i neeljenih posledica, kao to
je masna jetra (16). Metabolizam fruktoze je problem kada nije praena i malom koliinom glukoze. Ovo je
primeeno nakon prvih formulacija sportskih pia koja su sadrala samo fruktozu. Istraivanja pokazuju da se
fruktoza uspeno metabolie kada je praena ak i malom koliinom glukoze (10), i zato se danas u sportska
pia uvek dodaje i glukoza.

HFCS izaziva gojaznost?

Iako je internet prepun tekstova kako HFCS izaziva gojaznost, ja sam uspela da pronaem samo jednu studiju
koja govori u prilog ovoj tvrdnji. U ovoj studiji su ispitivani dugoroni i kratkoroni efekti HFCS-a i eera na
105
pacovima, i zakljuak te studije je da konzumiranje HFCS-a doprinosi izazivanju gojaznosti kod pacova vie nego
konzumiranje obinog eera (12). Ako to prenesemo na ljude, dolazimo da zakljuka da konzumiranje HFCS-a
moe doprineti gojaznosti vie nego konzumiranje obinog eera. Ipak, istraivai nisu imali objanjenje zato
su rezultati takvi kakvi jesu, a kontraverze oko ovog istraivanja su brojne, jer izmeu ostalog nisu korieni
pacovi istog pola za poreenje (13).

Ostala istraivanja na koje se pozivaju autori tekstova o tome kako HFCS izaziva gojaznost vie nego obian
eer su ona u kojima je unos iste fruktoze bio preko 35% od ukupnog kalorijskog unosa i bez glukoze u ishrani.
Inae, ova istraivanja se rade sa ciljom poreenja metabolizma glukoze i fruktoze i ne mogu biti korienja za
poreenja sa uobiajenom ishranom jer niko ne unosi 35% kalorija iz iste fruktoze bez prisustva glukoze.
Uostalom, ve je navedeno da HFCS nije isto to i ista fruktoza.

Da bismo mogli doneti konaan sud o tome da li HFCS izaziva gojaznost vie nego obian eer razmotrimo
sledee podatke:

Neke zemlje, poput Meksika, su uvele visoke poreze na uvoz HFCS-a kako bi zatitile lokalne proizvoae
eera. Pogledajmo grafik koji poredi stopu gojaznosti u zemljama i procenat HFCS u odnosu na ostale eere
koji se koriste (11).

106
Dakle, iz ovih podataka moemo zakljuiti da najvee stope gojaznosti, osim Amerike, imamo u zemljama u
kojima se HFCS najmanje koristi Meksiko i Argentina.

ira slika
to se tie mog miljenja, ja sam sigurna da prekomerna upotreba bilo ega na ovom svetu ima negativne
posledice, pa i HFCS-a. U konkretnom primeru dodatog eera (kako god se on zvao- obian beli eer, HFCS ili
neto tree) ako uzmemo najstriktnije podatke ta je to previe to je sve preko 6 kaiica za ene i 9 kaiica
za mukarce dnevno (14).

Ali, sagledajmo i iru sliku. Da li znate da je ukupan kalorijski unos u Americi 1970. godine bio 2172 kcal, a danas
je 3754 kcal dnevno!!? (15) Slaem se stavom da kalorija nije kalorija i da je vano odakle je ta kalorija. U prilog
tome ide i da se od pre 40 godina smanjio se unos mleka, jaja i kotuniavog voa dok se unos eera, brana i
masti poveao (15). Po mom miljenju najgore od svega je to su se porcije poveale: 1915. kada se pojavila
Coca Cola imala je oko 200ml, a danas u Americi prosena porcija je skoro 600ml. Mnoga istraivanja pokazuju
da emo pojesti vie ako je porcija ispred nas vea. O fizikoj aktivnosti danas i pre 40 godina ne elim da
razmiljam znam samo koliko sam vremena provela ispred kompjutera piui ovaj tekst.

Optuivati iskljuivo HFCS za epidemiju gojaznosti je povrno. Uostalom, da li znate da kada vaa baka
napravi sirup od vinje i doda mu limunsku kiselinu, posle samo par dana eer u njemu se invertuje u
glukozu i fruktozu u istom odnosu kao kod HFCS-a? Odnos eera u HFCS-u nije nikakva novina u
naoj ishrani, jedemo ga milenijumima kroz med i stotinama godina kroz vone sokove.

Kako bi izgledao svet bez HFCS-a?

Ako bi HFCS danas zabranio u svim zemljama sveta, proizvoai hrane bi imali dve opcije: ili da se u potpunosti
vrate na dobri stari eer ili da koriste med koji je po sastavu najsliniji HFCS-u. Poto je druga opcija verovatna
koliko i da mrmot zavija okoladu u foliju, ostaje zakljuak da bi se proizvoai najverovatnije vratili na obian beli
eer.

Da li vidite kako pria o HFCS-u odjednom dobija drugi tok? ta mislite ko bi najvie profitirao od toga?

Upirati prstom na HFCS i govoriti kako je lo je ne videti umu od jednog jedinog drveta. I HFCS i obian eer
su u prekomernim koliinama loi, a kao to je prethodno navedeno: te prekomerne koliine je lako dostii. Ono
to je vano sa zdravstvenog aspekta je da je metabolizam i HFCS-a i obinog eera suvie slian da bi mogla
da se napravi jasna diferencijacija meu njima.

107
Reference:

1. Evaluation of health aspects of sugars contained in carbohydrate sweeteners Abstract/Full text

2. The public health significance of dietary fructose Abstract/Full text

3. Evaluation of the health aspects of corn sugar (dextrose), corn syrups, and invert sugar as food ingredients.
Bethesda, MD: Federation of American Societies for Experimental Biology, 1976

4. Consumption of high-fructose corn syrup in beverages may play a role in the epidemic of obesity Abstract/Full
text

5. Not Enough Evidence to Indict High Fructose Corn Syrup in Obesity, 2007 Full text

6.ERS/USDA Briefing Room Sugar and Sweeteners: Background, 2011 Full text

7. Schallenberger RS, Acree TE. Sugar chemistry. Westport, CT: AVI Publishing Company, 1971.

8. White JS, Parke DW. Fructose adds variety to breakfast. Cereal Foods World 1989;34:3928.

9. Dr. Lustig, The bitter truth abouth sugar Full Video

10. Fructose absorption, 1993 Abstract

11. World Health Organization. Compare countries: using WHO comparable estimates

12. High-fructose corn syrup causes characteristics of obesity in rats: increased body weight, body fat and
triglyceride levels Abstract

13. Gross errors in Princetone study Full Article

14. Dietary Sugars Intake and Cardiovascular Health Abstract

15. Food availability per capita Data System Compare Foods

16. Dietary fructose in nonalcoholic fatty liver disease Abstract

108
 stajedemo.com http://stajedemo.com/samo-nek-je-domace/

Samo nek je domae!

Neki ljudi pod domaom hranom podrazumevaju samo onu hranu koju sami gaje ili hranu koju gaji neko njima
poznat. Ukoliko ne ivite potpuno izolovani od ostatka sveta, onda teko da je ba sva hrana koju jedete domaa
u ovom smislu.

Pored ovog, sama re domae se najee pojavljuje u druga dva konteksta. Prvi je: domae znai od tamo
neije babe sa sela. Drugi je: domae znai iz moje zemlje. U oba konteksta, ljudi tu re povezuju sa neim to je
dobro, zdravo, bezbedno. Po jednoj anketi oko 40% ljudi bezbednost hrane povezuje sa terminom domae (1).

Ovih 40% ljudi ivi u zabludi.

Istinita pria sa jedne Beogradske pijace

Nedavno sam ula priu o domainu koji je gajio kupus. Jednoga dana, ba nekoliko dana pre nego to je taj
kupus hteo da proda na pijaci, kupus napadne neka glivica. Listovi braon, pola se osuilo. ta e ovek, uzme
malo pesticida, naprska. Sutra kupus jo gori. Uzme on jo tog pesticida, dobro on naprska taj kupus ne moe da
kodi. Sutra, kupus jo gori, dobio ak i neke druge boje osim braon. Seti se ovek, isee taj kupus, ode na pijac,
stavi kupus na tezgu, napie cenu veu od konkurencije.

A cena vea zato to je domai, neprskan! 100% organski!

I tako ovek prodade sav kupus.

Neretko na naim pijacama moete da vidite udne kvrgave jabuice ili povre udne boje i oblika koje izgleda
kao da ga napala neka biljna tetoina. Ako iza tezge stoji folklorni lik sa ajkaom ili zabraena seljanka
koja svojim izgledom ostavlja utisak da nikad nije ni prola pored poljoprivredne apoteke, to je prvi znak da
posumnjate u natpis sa tezge: domae, neprskano. Ipak, ak 44% ljudi veruje da hrana koju kupuju od
poljoprivrednika sadri manje hemikalija (2).

109
Problem sa proizvoaima koji prodaju takozvanu domau hranu na pijacama, je to ne znate kako primenjuju
agrotehnike mere (npr. pesticide). to je jo gore, ni oni sami to esto ne znaju. A i kada znaju, pitanje je da li
potuju karence (period razgradnje nekog pesticida u normalnim uslovima). Ovo je pitanje i kod veih
proizvoaa, ali u mnogo manjoj meri, jer veliki proizvoai ne ele skandale, a jo manje ele da izgube posao
sa velikim kompanijama sa kojima sarauju, a koje rade kontrole da bi prvenstveno zatitili sebe.

Takoe, da li stvarno mislite da seljak svojih 5 svinja hrani samo korama od lubenice ili kupuje koncentrat jer zna
da tako svinja bre raste? Svi hrane svinje ime stignu.

esto dobijam pitanja poput: A koliko se domae svinjsko meso razlikuje od onog iz prodavnice? Odgovor je: Ne
znam. Zaista ne znam kako ko hrani svoju svinju. Ali znam da meso nikada neu kupiti na neproverenom mestu,
jer se plaim trovanja.

Ako ste ve mislili da prokomentariete neto u smislu: to to nije domae je prepuno hormona i antibiotika rei
u vam dve stvari: Upotreba hormona je zabranjena, a upotreba antibiotika je skupa. Jeftinije je imati zdrave
ivotinje.

Strane Agencije za Domai razvoj

injenicu da ljudi re domae povezuju sa neim to je dobro upotrebile su i brojne strane agencije koje su nam
110
se nale u zaceljivanju rana koje su ostale kao posledica sankcija i dugogodinjeg ratovanja. Zaboravile su da su
dole u zemlju koja je pre toga imala proizvodnju hrane koja je bila na viem nivou nego u mnogim
zapadnoevropskim zemljama, koje su pre toga zduno pomogle u rasturanju svega to je nosilo oznaku Made
in Yugoslavia.

Od spiska poljoprivrednih kombinata i prehrambenih kolosa koji su izvozili u bukvalno ceo svet proizvode od
Gavrilovieve unke do Dervinovih vonih koncentrata, vina, proizvoda od voa i povra spali smo na male
proizvoae domaeg ajvara i slatkog od ljiva.

Namerno ili sluajno ove agencije su sa sobom donele projekte i programe namenjene afrikim plemenima sa
ciljem da nas prosveste i prosvetle u proizvodnji domae i organske hrane.

Ove agencije su zduno podsticale trikanje vunenih arapa, spravljanje slatkog od oljutenih ljiva upakovanog
u male teglice, proizvodnju domae rakije od rue spakovane u izrezbarene kutije, proizvodnju ajvara, pinura i
ostalih akonija. Naravno, sve to je navodno bilo namenjeno za inostrano trite.

ao mi je to ovo moram da kaem, ali strance ne zanima ajvar. Kada sam svojim prijateljima iz inostranstva dala
da probaju ajvar, svi su vrlo kulturno rekli kako je super. I dok sam im ja sa oduevljenjem priala kako je to
komplikovano da se napravi i da treba 5 kilograma svee paprike za 1 teglu ajvara, oni su me samo pitali: A zato
tvoja mama tako dugo kuva papriku?

111
Strance isto tako ne zanimaju vunene arape, male teglice niti pirotska peglana kobasica.

Ne zanima ih ni kajmak, koji jedan profesor sa Poljoprivrednog fakulteta ve 20 godina pokuava da napravi da
bude bakterioloki bezbedan za izvoz.

Nijedna od firmi koje se bave ovakvim ili slinim runim radovima nije daleko dogurala. Da vas neko sada pita
koje je najuspenije malo ili srednje preduzee u Srbiji, koje veinu svoje robe izvozi, ne biste znali da kaete,
osim ako ne radite u istom. Najuspenija mala i srednja preduzea u Srbiji uglavnom rade poluproizvode za
veliku industriju, a ne trikaju vunene arape niti peglaju kobasice.

Mc Donalds
Neko ne jede u Meku jer to nije takozvana zdrava hrana. Zbog rastueg problema gojaznosti i pritiska javnosti na
restorane brze hrane, Mek nije ono to je bio pre 20 godina. Ko hoe, tamo moe da pojede salatu ili kajganu.
Uostalom tema ovog teksta nije to.

Tema je to mnogi ne jedu u Meku jer

je to ameriko i radije bi pojeli
domau pljeskavicu sa oka.
Nekome moe da se ne svia hrana
iz Meka, ali ta hrana je zdravstveno
bezbedna. Pri tom malo ljudi zna
odakle potie hrana koja se tu slui.
Otkriu vam tajnu. Zamike za Mek
proizvodi firma iz Vojvodine, govee
meso i prelivi za slodolede im stiu iz
Jugoistone Srbije, salata im stie iz
okoline Beograda itd. Mek nije nita
manje domai od bilo kog srpskog
proizvoaa hrane. Logika svih
uspenih kompanija u svetu je da
koriste lokalne resurse ako je to
mogue, posebno kada se radi o
hrani koja treba da bude svea i koja
ne trpi visoke trokove transporta.

Jaffica
Skoro je internetom projurila pria kako se Jaffica proizvodi u paniji a ne u Srbiji. To je izazvalo razne teorije
zavere poput toga da je to testiranje Srba na GM hranu. Jasno je da Srbi nisu nita specijalniji za testiranje od
Amerikanaca koji ve 20 godina jedu GM hranu. Ipak iako se veina nije upecala na GM priu, mnogi su se nali
nekako uvreeni to Jaffica vie nije domaa.

112
Lino, kada sam ula da se Jaffica ne proizvodi u Srbiji bila sam ponosna to imamo domau firmu koja ima tako
jak brend i koja moe svoju proizvodnju da proiri u druge zemlje.

Ubrzo je internetom prola pria da se tamo Jaffica proizvodi zbog opreme koje nema kod nas. Kao inenjer
prehrambene tehnologije znam da oprema za proizvodnju takvog tipa slatkia nije nita specijalna. Uostalom,
Pionir takvu opremu koristi najmanje 30 godina.

Vrlo je verovatno da se Jaffica proizvodi u paniji jer su tamo trokovi proizvodnje nii. Opet logika uspenih
kompanija. Ali i srpski ekonomski paradoks da je neretko carinska stopa na uvoz gotovih proizvoda nia od
carinskih stopa na uvoz sirovina. Tako da je proizvoau jeftinije da uveze okoladu, nego da je napravi. Ako
recimo proizvoa hoe da napravi okoladu, pored eera treba mu kakao i masnoa. Kakao mora da uveze.
Dobru, kvalitetnu masnou mora isto da se uveze, jer domai proizvoai ne znaju da je naprave kako treba.
Kada proizvoa sve ovo uveze, i napravi okoladu, njegova okolada je u startu skuplja od uvozne, samo na
osnovu cene sirovina.

Predizborne kampanje
Da se domae lako prima shvatili su i nai politiari pa ste tako nedavno mogli da vidite i jednog od njih u
predizbornoj kampanji kako u reklamnom spotu mae komadom peene paprike vatreno zastupajui ideju da e
sa domaim ajvarom da nas izvede iz ekonomske krize.

113
A ne tako davno tada najjai srpski biznismen i pater familias uspene porodice, koja se prethodno bavila
muzikom, veto je onglirao ispred kamera sa domaom glavicom zelene salate u pokuaju da postane
predsednik svih Srba.

Zakljuak,DOMAE prolazi svuda!

Poenta
Srbi su nacija iji je proseni ivotni vek meu najniim u Evropi i nacija sa poraavajuom statistikom kada su u
pitanju kardiovaskularna oboljenja. Tu su jo i Rusi, Kazakstanci, Ukrajinci, Bugari, Rumuni(3) Svi oni mnogo
vie jedu domae nego Belgijanci, veani, vajcarci, Nemci

Domai proizvodi postoje u celom svetu. To je neto to svakoj naciji daje identitet , neto to se zove tradicija,
kulturno naslee, neto zbog ega se oseamo posebnim, vanim ili drugaijim od ostalih. To domae je svuda
u svetu danas deo turistike ponude i odlino moe da ide uz Welness centre, Vine routs, Long distance walking
ture, Muzike i festivale piva

Ali ako elimo da postanemo ozbiljan proizvodja hrane u svetu, za ta zaista posedujemo potencijal, potrebno je
da zamenimo Smederevce, erpe i drvene varae ulaganjem u pre svega i iznad svega NAUKU. Da
koncipiramo dugoronu politiku i strategiju u proizvodnji hrane koja e da integrie interese uesnika u lancu
stvaranja dodate vrednosti, od hemijske industrije, preko primarne proizvodnje u poljoprivredi pa preko prerade,
sve do distribucije i krajnjeg potroaa.

A za tako neto su nam potrebni pravi ljudi koji su sposobni i spremni da se umesto festivalima posveenim
belim bubrezima i kaamaku, ajvaru, vunenim arapama, peglanoj kobasici i ostalim domaim
akonijama, posvete stvaranju Instituta i Inovacionih centara za razvoj proizvodnje proizvoda od maline ili vinje,
leskovake paprike ili paradajza, ljive i dunje. spisak je dugaak.

Stariji se sigurno seaju da je svega toga i bilo pre etvrt veka, i zato udi da smo se vratili neemu to je daleko
stotinka godina unazad.

114
 stajedemo.com http://stajedemo.com/sedam-grehova-koje-vam-telo-nece-oprostiti/

Sedam grehova koje vam telo nee oprostiti

#1 PATETE
Patete spadaju u grupu proizvoda sa najloijim kvalitetom.

Za patete se uglavnom koristi meso najloije kategorije i MOM (mehaniki okotano meso) jer su ove sirovine
najjeftinije. Oko 50% patete ini sve ono to nije meso: voda, masnoe, koice, iznutrice, izolati, skrob, so,
zaini itd. U patete ide velika koliina soli, koja se ne osea toliko na ukusu jer se u patete dodaje dekstroza
koja maskira ukus slanosti. Za svinjske patete se MOM ne koristi u tolikoj meri, jer je pun vezivnih tkiva i teak
za obradu, dok se pilei MOM esto koristi. Savetujem vam da naroito izbegavate patete u crevu, jer su one
jo loijeg kvaliteta.

Posebnoj grupi pripadaju, takozvane, vegeterijanske patete: od soje, peuraka, paradajza itd. One su pune
biljnih ulja i procenat masnoe kod ovih pateta je esto vei nego kod obinih. Proizvodi mesne industrije kao
to su virle, salame, pizza unke itd. kod nas se rade na ivici kvaliteta, ali oni zasluuju poseban tekst.
115
#2 MARGARIN
Zbog ubeenja da su ivotinjske masti loe po nae zdravlje, ali i zbog injenice da je margarin znatno jeftiniji od
putera, mnogi ljudi su puter zamenili margarinom.

Margarin je hidrogenizovano biljno ulje, najee suncokretovo ili kukuruzno. Proces hidrogenizacije
podrazumeva prevoenje masti iz tenih u vrste, a u margarin se po zakonu moraju dodati vitamini A, D i E kako
bi sastav bio to sliniji puteru. U procesu proizvodnje margarina nastaju trans masti, za koje je dokazano da
utiu na poveanje loeg holesterola LDL i smanjenje dobrog HDL. Konzumiranje margarina je zbog toga
povezano sa veim rizikom oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti.

Trans masti kakve se nalaze u

margarinu su tetne, ak i u malim
koncentracijama. Iako je proizvodnja
margarina napredovala i koliina trans
masti najee ne prelazi 1% (ranije je
taj procenat iznosio i do 29%) , u puteru
takvih trans masti nema (u puteru
postoje trans masti koje su jako korisne,
poput CLA), a puter je bogatiji prirodnim
vitaminima koje na organizam lake
usvaja.

#3 MAJONEZ
Oko 75% majoneza ini suncokretovo
ulje. 100 grama majoneza ima vie
kalorija nego 100 grama slanine, s tim
to ete u slanini pored neto proteina nai i znaajne koliine vitamina A. Jo jedan primer je da jedna kaika
majoneza ima vie kalorija nego cela banana. Light/Diet margarini imaju manje masti, ali i dalje nemaju nikakvih
nutritivno vrednih sastojaka. Majonezi sa maslinovim uljem imaju do 15% maslinovog ulja, a ostatak je
suncokretovo ili kukuruzno ulje.

116
Suncekrotovo ulje je u naoj tradicionalnoj ishrani ve previe zastupljeno i nema potrebe za jo jednim
nepotrebnim izvorom.

#4 TOPLJENI SIR
Kao to se patete ne prave od istog mesa, tako se ni topljeni sir ne pravi od istog sira.Dobro, moda
preterujem, ali, zapravo, proces proizvodnje je slian. U topljenom siru ima oko 50% sira, a ostalo su voda,
proteini, masnoe, razni dodaci i so. Soli ima, otprilike, dva puta vie nego u obinom siru. Procesom topljenja se
ubijaju sve probiotske i druge bakterije koje imaju pozitivno delovanje na na digestivni trakt i deo vazuha iz sira
se izbacuje.

117
 Ukratko, topljeni sir je mnogo kaloriniji od obinog, bez benefita od strane probiotskih bakterija i ima previe
soli.

#5 ZAMENE ZA OKOLADU
okolada je sjajna namirnica jer sadri kakao. Kakao sadri antioksidanse koji usporavaju starenje elija i
fitonutrijente koji mogu poveati dotok krvi u mozak, tite krvne sudove, popravljaju raspoloenje i fokus.

Zakonom je regulisano da proizvodi koji nemaju dovoljno kakaa ne mogu biti deklarisani kao okolada. Ovakvi
proizvodi mogu biti deklarisani kao kakao tabla, eerna tabla, zamena za okoladu i slino. U zamenama za
okoladu ima vie eera, a umesto kakao maslaca se uglavnom koriste hidrogenizovane biljne masti ili palmino
ulje.

Iako regularna okolada ima oko 50% eera, zbog visokog udela masti ne dolazi do brze insulinske reakcije.
Svakako, unos eera treba ograniiti i preporuka je da konzumirate okoladu sa visokim udelom kakaa.
118
#6 ENERGETSKA PIA
Energetska pia sadre stimulante kao to su kofein, taurin i preko 10 % eera, osim ako nisu light/diet
varijante. U ovim proizvodima ima znatno vie kofeina nego u kafi, a kombinacija sa taurinom ima sinergistiki
efekat.

Stimulanti poveavaju krvni pritisak, ubrzavaju rad srca, spreavaju normalan san i dehidriraju organizam. Ova
pia nikako ne treba konzumirati prilikom vebanja jer se tako rizikuje gubitak velike koliine vode i elektrolita,
kako znojenjem prilikom vebanja, tako i diuretskim delovanjem kofeina.

Kombinacija sa alkoholom je opasna, jer energetska pia deluju kao stimulant a alkohol kao depresant.
Stimulativni efekat energetskih pia onemoguava procenu koliko ste alkohola popili i kako on utie na vas.
Takoe, i alkohol i energetska pia izazivaju dehidrataciju, to organizmu onemoguava efikasno metabolisanje
alkohola i posledino utie na to kako ete se oseati sledeeg jutra.

#7 PROIZVODI OD SOJE
Soja sadri dosta antinutrijenata kao to je fitinska kiselina, koja onemoguava efikasno usvajanje minerala
poput gvoa, cinka i magnezijuma. Iako soja ima dosta proteina, takoe sadri i inhibitor metabolizma proteina,
te sojine proteine ako nisu dobro obraeni na organizam ne uspeva u potpunosti da iskoristi.

119
Proizvode od soje posebno treba da izbegavaju mukarci, jer postoje indicije da fitohormoni iz soje mogu smanjiti
proizvodnju testosterona i poveati proizvodnju nekih drugih hormona karakteristinih za ene.

Ako volite soju, preporuka je da birate proizvode koji su fermentisani poput tofu sira, soja sosa i miso supe.

ZAKLJUAK
Ne postoji hrana koja moe nadomestiti nedostatak fizike aktivnosti i sve gore navedene namirnice nemaju isti
efekat kod ljudi koji veinu dana provode sedei i onih koji su fiziki aktivni.

Ipak, mi ivimo u svetu koji je podreen naem komforu; veina nas na posao ili u kolu ide autobusom ili kolima,
esto radije biramo lift nego stepenice, pivo na splavu nego basket sa drugarima, pa ak i online kupovinu
umesto etnje po gradu; slatkii, grickalice, sokovi su nam dostupni na svakom oku.

Zbog toga je sada, kao nikada ranije, jo vanije itati deklaracije, imati raznovrsnu ishranu i voditi rauna o tome
ta jedemo.

120
 stajedemo.com http://stajedemo.com/spanac-kroz-prozor-meso-u-stomak/

Spana kroz prozor, meso u stomak?

Ova reenica jeste malo aljiva, ali bi aneminim osobama koje godinama kubure sa krvnom slikom, mogla
znaajno pomoi.

Prvo i osnovno: gvoe se u hrani ivotinjskog porekla nalazi u obliku koji je znatno bolje iskoristiv u organizmu
u odnosu na oblik gvoa prisutan u povru. I tu nema dileme. Poreenja radi, iskoristivost u prvom sluaju se
kree 20 30%, u drugom, svega, 2-5%.

Gvoe je dostupno u dva oblika, fero i feri. Feri oblik gvoe vezano za proteinske nosae nalazi se u biljnoj
hrani. Fero oblik gvoe vezano za hemoglobin nalazi se u namirnicama ivotinjskog porekla. Fero oblik se
mnogo lake resorbuje. U prilog tome ide i injenica da se preparati koji se daju aneminim osoboma proizvode
kao fero-fumarat ili fero-sulfat.

1870. nemaki naunici su objavili da spana sadri istu koliinu gvoa kao crveno meso. Zapravo, ovo je bio
rezultat tamparske greke i spanau je pogreno pripisano da ima 10 puta vie gvoa nego to ima. Greka je
popravljena tek 1937. godine, ali je mit ostao i do dan danas.
121
To, naravno, ne znai da iz ishrane treba izbaciti spana i ostali zeleni (zelje, brokoli, kelj, kupus). Naprotiv. To
povre je korisno zbog prisustva drugih sastojaka koje ne treba zanemariti (obilje vitamina i minerala). Koliina tih
sastojaka zavisi od naina gajenja povra, kao i od naina pripreme, ali to je ve druga tema.

Stoga bismo iskljuiv naslov s poetka prie mogli preimenovati i u:

Anemini, a i ostali, jedite povre (pa i spana), ali ne izbacujte meso sa trpeze!

A da je vano prisustvo povra, kao i voa u ishrani, uz meso, ribu i jaja, potvruje i teza da je za bolju apsorpciju
gvoa neophodan vitamin C. Hajde da vidimo ko to obiluje gvoem u obliku dostupnom organizmu, kao i
vitaminom C, jer su to dve bitne stvari za malokrvne osobe. Dakle, najvie gvoa imaju: junee, jagnjee,
svinjsko meso, umance, iznutrice (pilea, svinjska i govea digerica).
122
Potom dolaze na red riba, koljke, sardine, pa tek onda pilee i uree meso. Bela mesa su iz drugih razloga
moda bolja za ishranu, ali u svim belim mesima ima manje gvoa nego u crvenim.

Sve ostale teorije koje se odnose na poboljanje krvne slike, a koje su u vezi sa ispijanjem raznih napitaka
(poput kombinacije cvekla, limun, argarepa), soka od koprive, meavina biljnih ajeva, soka od borovnice,
aronije i ostalog bobiastog voa su na nivou babskih pria.To nee uiniti da vrednost hemoglobina, eritrocita i
serumskog gvoa poraste. Moe da pomogne u apsorpciji, ali oslanjanje samo na ove namirnice uz opsesivno
izbacivanje mesa iz ishrane, ne popravlja krvnu sliku.

Cvekla je, toboe, crvena, a i krv je, te je konzumiranje njenog soka, kao i sokova od bobiastog voa, garancija
da e krv biti dobra. To je zabluda koja i dan-danas vlada. Cvekla je dobra za regulaciju visokog krvnog
pritiska, ali ne i preterano efikasna u normalizaciji same krvne slike.

123
Da pomenem jo i pasulj, graak, soivo, peurke, suvo voe, badem, orah kao solidne izvore gvoa, uz
napomenu da je usvajanje gvoa iz njih veoma malo.

ta ometa apsorpciju gvoa?

1. Integralne itarice, mekinje odreene supstance (fitati) iz nepoliranih itarica vezuju minerale, pa i gvoe,
gradei nerastvorljiv kompleks s njim, te na taj nain ometaju njegovu apsorpciju;
2. Mleko proteinski agregati znaajno smanjuju dopremanje gvoa u krv. Kravlje mleko sadri male koliine
gvoa, ali je njegova apsorpcija veoma loa. Karbonati i fosfati iz mleka takoe predstavljaju inhibitore
apsorpcije;
3. Crveno vino, kafa, aj tanini iz aja i kafe, kao i tanini iz crvenog vina blokiraju iskorienje gvoa. Naime,
vino sadri odreenu koliinu gvoa, ali jo veu koliinu tanina koji onemoguavaju njegovu iskoristivost, ali i
iskoristivost ukupnog gvoa pojedenog u obroku. Pa tako, ona floskula vino jaa krv ne vai kada osoba pati
od anemije, na alost. 124
4. Proizvodi od soje proteini soje;
5. Oksalati, fosfati i polifenoli iz povra grade sa gvoem nerastvorljiv kompleks;

ta poboljava iskorienje gvoa?

1. Vitamin C pored brojnih funkcija, ima i ovu;
2. eeri i aminokiseline fruktoza i pojedine aminokiseline pospeuju apsorpciju;
3. Folna kiselina nema direktne veze sa usvajanjem gvoa, ali pospeuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca
(prisutna je u tamno zelenom lisnatom povru, izmeu ostalog);

Vitamin C jeste blagotvoran, ali to ne znai da treba svaki dan oi da nam iskau od kiseline dok ispijamo
limunadu. Ne znam ni odakle ta teza da ga najvie ima u limunu. Bie da je to opet jo jedna zabluda, jer je
injenica da ga ima vie u paprici, na primer. ak i tablete koje se proizvode, ne znam zato se prave sa
sadrajem od 500 mg vitamina C. Preporuene dnevne doze su manje, a i organizam ne iskoristi vie nego to
mu treba. Vitamin C se ne akumulira u organizmu. Dakle, nema potrebe posezati za suplementima. Dovoljno je
unositi voe i povre u izbalansiranom odnosu, potrebe organizma bie zadovoljene.

Da zakljuimo: gvoe je vano zbog stvaranja hemoglobina koji prenosi kiseonik do svih elija u organizmu,
ukljuujui i elije mozga. Najveu potrebu za gvoem imaju deca, adolescenti i trudnice. Njegov nedostatak ne
izaziva bolest odmah. Moe da proe i nekoliko godina dok bolest ne pokae simptome. A neki od prvih znakova
anemije su: malaksalost, zamaranje i pri najmanjem naporu, sveprisutan umor, apatija, pospanost, nervoza,
neotpornost na infekcije

Da ne bi dolo do nje, recimo DA ovome:

125
(Ovo ne sme da bude glavni obrok, ve samo njegov sastavni deo!)

Ali i jedno veliko DA ovome:

Gvoe se inae teko usvaja. Kad je stanje normalno, putem hrane se svaki dan dobije 10-20 mg gvoa. U
organizmu se resorbuje manje od 10%. Vrlo malo se skladiti u jetri. Kada se ti depoi isprazne, nastaje bolest.

Naa probava funkcionie tako da organizam prosto ne moe da primi mnogo gvoa odjednom. Najidealnije je
rasporediti namirnice ivotinjskog porekla u dva obroka dnevno, po mogustvu uz vitamin C i bez prisustva
126
supstanci koje ometaju apsorpciju gvoa.

Reference:

http://ods.od.nih.gov/factsheets/Iron-HealthProfessional/

127
 stajedemo.com http://stajedemo.com/srpska-superhrana/

Srpska Superhrana

Da li znate da kako da trite 3% bre bez treninga? Kako da poboljate fokus i memoriju? Kako da odrite dobro
zdravlje i spreite razvoj bolesti? Vrlo jednostavno ubacite neke namirnice sa naeg podneblja u ishranu.

CVEKLA trite bre

Ukoliko 2.5 sata pre treninga pojedete 500 grama cvekle traete 3% bre. Rekreativcima 3% moda ne zvui
mnogo, ali iskusniji igrai znaju koliko je 3%. To znai da ako tipino pretrite 5km za 25 minuta, posle cvekle ete
stii na cilj za otprilike 45 sekundi manje!

Ovo nije nikakva magija ovo je ista nauka. Vie studija je potvrdilo da cvekla ili sok od cvekle poveavaju
izdrljivost tokom vebanja (1, 2). Cvekla prirodno sadri puno nitrata, koji se u organizmu prvo konvertuju u
nitrite, te dalje redukuju u azot monoksid (NO). NO poveava dotok krvi do miia, to znai da e mitohondrije
lake proizvoditi vie energije (ATP). NO takoe regulie krvni pritisak i miine kontrakcije u toku vebanja.

UMSKO VOE uite bre

Jedna aka borovnica dnevno moe unaprediti kratkotrajnu memoriju i kordinaciju pokreta. Pacovi kojima je dat
ekstrakt borovnice uili su bre i imali 40% bolju koordinaciju pokreta od kontrolne grupe (3). 128
Jagode smanjuju holesterol (4). Pored jagoda i borovnica, i ostalo umsko voe poput kupina i ribizli sadri
znaajne koliine vlakana i vitamina C koji poboljava imunitet i titi od prevremenog starenja. Takoe, svo
umsko voe ima pozitivan uticaj na prevenciju kardiovaskularnih bolesti i metabolikog sindroma (5).

BUNDEVA prevencija kancera

Pored toga to je ukusna, ovo je stvarno neverovatna namirnica. Ako dnevno pojedete samo 100g bundeve
obezbedili ste preporuenu dnevnu dozu vitamina A. Vitamin A je neophodan za normalan razvoj vida, za razvoj
kostiju, nervnog sistema. Vitamin A titi elije koe i sluzokoe i ini ih otpornim na oteenja i na taj nain jaa
imuni sistem. Posebno je neophodan deci jer omoguava normalan rast i razvoj.

National Cancer Institute preporuuje bundevu u prevenciji raka. Bundeva ima dosta biljnih vlakana koja pozitivno
utiu na smanjenje LDL holesterola. A samo aka semenki bundeve dnevno obezbeuje dnevne potrebe za
cinkom, mineralom neophodnim za normalno funkcionisanje centralnog nervni sistema.
129
JOGURT smrajte i zadrite miie
Jedna studija je pokazala da su mukarci koji su uzimali jogurt izgubili 61% vie telesnih masti I 81% vie
abdominalne masti uz odranje vie miine mase od kontrolne grupe koja nije uzimala jogurt (6). I jogurt i mleko
sadre znaajne koliine kalcijuma i proteina, ali za razliku od mleka, jogurt sadri i probiotske bakterije koje
pomau varenje i imunitet.

Vie studija je potvrdilo pozitivan uticaj jogurta na imunitet, a po jednoj studiji konzumiranje jogurta smanjuje rizik
od dijabetesa tipa 2 za ak 28% (7, 8).

ORAH ivite due

Studija u kojoj je obuhvaeno oko 120 000 ljudi pokazala je da ljudi koji jedu oraaste plodove due ive. Ljudi
koji jedu oraaste plodove imaju 29% manji rizik od kardiovaskularnih bolesti i 11% manji rizik od kancera. Pritom
imaju i manju telesnu teinu.

130
Istraivai nisu imali objanjenje za ovakve rezultate, ali je pretpostavka da je to zbog nezasienih masnih
kiselina i minerala koji oraasti plodovi sadre (9).

Poenta
Sama re superhrana je marketinka kovanica kojom se slue trgovci da prodaju neku egzotinu hranu poput algi
i semenki, uralskih gloginja, kavkaskih borovnica, himalajskih godi bobica itd. Istina je da superhrana ili ne postoji
ili je svaka hrana superhrana. Na primer, ne postoji nijedan nutrijent u morskim algama kojeg nema u spanau
(10). Takoe, ne postoji nita specijalno u kinoi ega nema u obinom ovsu ( 11). O godiju i ostalim bobicama
sam ve pisala.

Ono to definitivno postoji je superishrana ishrana koja podrazumeva raznovrsnu trpezu. Gorenavedene
namirnice samo ilistruju kako bilo koja, svakodnevno dostupna, hrana moe da bude super. Moda nije moderno,
ali stava sam da je najvie super ona hrana koja ve postoji na naim podnebljima i koja nam je uvek dostupna.

131
 stajedemo.com http://stajedemo.com/secer-kako-pobediti-zavisnost/

eer Kako pobediti zavisnost?

esto dobijam pitanja koliko je eer opasan i kako se osloboditi zavisnosti od slatkia. Da li je eer kriv
to su danas gojaznost i dijabetes jedni od najveih problema savremenog oveka? Da li je zaista eer
opasniji od alkohola i puenja? Da li izaziva zavisnost? Kako se osloboditi te zavisnosti?

Pre 200 godina prosean ovek je jeo jedan kilogram eera godinje. 1970. ova koliina se popela na 60
kilograma godinje. Danas, prosean ovek godinje unese preko 75 kilograma istog eera!.

ta je eer?
U prirodi postoje prosti i sloeni eeri. Najzastupljeniji prosti eeri (monosaharidi) su glukoza, fruktoza,
galaktoza. Sloeni (disaharidi) su saharoza (obian beli eer), laktoza (mleni eer) i maltoza. Iako pod
eerom obino podrazumevamo samo beli eer, sve ovo su forme eera.

132
Glukoza se prirodno nalazi u biljkama, vou i povru. Nastaje iz procesa fotosinteze. Nae telo sagoreva glukozu
da bi dobilo energiju ili je skladiti u formi glikogena (gorivo za miie i jetru). Takoe, kada je potrebno, nae telo
moe samo proizvesti glukozu.

Fruktoza je voni eer. Dakle, nalazi se u vou, ali i u eeru od eerne trske, medu i HFCS-u. Slaa je od
obinog eera. Metabolizam fruktoze je detaljno opisan ovde.

Saharoza je obian beli eer (inae, uti eer je 99,5% ista saharoza). Strukturno se sastoji od po jednog
molekula glukoze i fruktoze povezanih hemijskom vezom. Ova hemijska veza se kida u kiselim rastvorima,
prilikom vakanja, varenja i slino. Po dr. Robertu Lustigu, potrebno je oko 2 sekunde da se saharoza razloi na
glukozu i fruktozu.

Laktoza je mleni eer. Manje je slatka od saharoze. Sastoji se od po jednog molekula galaktoze i glukoze
povezanih hemijskom vezom. Za kidanje ove veze potreban je enzim laktaza. Kod beba i dece ovaj enzim se
pojaano lui, dok se sa godinama luenje laktaze se smanjuje (intolerancija na laktozu).

ta se desi kada pojedemo eer?

Kada pojedemo eer, glukoza se vrlo brzo nae u krvotoku. U tom momentu pankreas lui hormon insulin koji je
zaduen da glukozu otkloni iz krvi i prebaci je u neku formu koja e biti koriena za energiju. to vie eera
unesemo, to e biti vie glukoze u krvi I posledino se vie insulina oslobaa.

U ovom momentu, telo uneti eer moe iskoristiti za energiju ili ga konvertovati u masne kiseline I skladititi u
vidu telesnih masti. Problem je to se esto unosi vie eera nego to je telu potrebno u datom trenutku. Kada
se unese previe eera, insulin se pojaano lui to dovodi do brzog otklanjanja glukoze iz krvi, i rezultuje da
eer u krvi padne ispod normalnog nivoa. Kada je eer u krvi ispod normalnog nivoa mi to oseamo kao pad
energije (aka pao mi eer). Rezultat opet uzimamo neto sa dosta eera i sve se ponavlja u krug. To je ta
zavisnost od eera o kojoj svi priaju.

133
to se ee ovaj krug ponavlja, to se vie nae telo navikava da viak eera ne koristi za energiju nego da ga
odmah skladiti u vidu telesnih masti.

Glikemijski Index
To nije cela pria. Nae telo takoe samo proizvodi eer iz drugih namirnica. Namirnice iz kojih nae telo
samo proizvodi eer su namirnice bogate ugljenim hidratima skrob, krompir, hleb, testenina, brano

Sigurno ste uli za Glikemijski Index namirnica. Upravo je glikemijski index pokazatelj kojom brzinom e se
namirnice bogate ugljenim hidratima pretvoriti u eer. to je glikemijski index vii (GI) to se ove namirnice bre
konvertuju u eer. Pire krompir i beli hleb imaju skoro isti GI kao ist eer. Zato je npr. bolje jesti integralni hleb
(ima nii GI od belog), jer se u njemu nalaze biljna vlakna koja usporavaju proces pretvaranja skroba u eer a
kada se eer sporije oslobaa, nae telo ima konstantan, ali ne preveliki dotok energije (kada je prevelik, a ne
iskoristi se u vidu fizike aktivnosti npr. onda se ta energija konvertuje u masti).

Naravno, to ne znai da nikada vie ne smete pojesti krompir ili testeninu. Stava sam da ugljene hidrate ne treba
134
izbaciti u potpunosti iz ishrane (o ovome pogledajte vie ovde), ve jesti one ugljene hidrate koji nam daju stalni
priliv energije. Glicemyc Load je mera kojom se odreuje brzina kojom se neki obrok konvertuje u eer. Ukoliko
se uz testeninu (namirnica sa visokim GI) jede povre (sa niskim GI) onda e zbirni efekat biti neki srednji GL.
Takoe, npr. voni sok ima vii GI nego isto voe jer se u vou nalaze biljna vlakna koja usporavaju apsorpciju
eera u krv.

Zato mi se jede slatko posle obroka?

Tipino ukoliko za obrok jedete hranu bogatu lako dostupnim ugljenim hidratima (pire krompir, testenina, beli
hleb), ubrzo posle toga se moe javiti potreba da pojedete neto slatko (jer je insulin ve otklonio veinu eera iz
krvi). Takoe, pomalo paradoksalno, ali ukoliko je obrok bio preobiman, jee vam se neto slatko (prevelika
koliina hrane takoe dovodi do povienog luenja insulina). Dakle, ubacite svee povre i proteine na tanjir, ne
jedite kao da vam je to poslednji obrok u ivotu i ne postoji nijedan fizioloki razlog da vam se jede neto slatko
nakon obroka.

Ukoliko vam se i nakon umerenog, izbalansiranog obroka ipak jede neto slatko, strunjaci iz oblasti
nutricionizma se slau u pitanju je navika. Navika koju smo stekli od detinjstva da jedemo neto slatko posle
obroka. Sada kada znate da je u pitanju navika, a ne fizioloka potreba, bie vam lake da tu naviku prekinete.

vake i dijet pia takoe mogu izazvati potrebu za neim slatkim iako ste nedavno jeli (neki vetaki zaslaivai
izazivaju luenje insulina i posledino pad i ono malo eera to je bilo u krvi).

Koliko je eer opasan?

eer je opasan onoliko koliko ga jedete. Kao i za sve, ako ne preterujete, onda nije opasan. FDA preporuuje da
koliina dodatog eera ne bude vea od 6 kaiica dnevno za ene i 9 za mukarce. Toliko se nalazi u jednoj
limenci Coca Cole ili jednoj okoladici. Ali, to ga vie jedete to se vie navikavate na njega i zaarani krug se
ponavlja. Iako su mnoge prie o eeru prenaduvane, poput one da izaziva hiperaktivnost kod dece (ne ne
izaziva hiperaktivnost, to je samo trenutni priliv energije), injenica je da danas konzumiramo previe eera.

Kako prekinuti zavisnost?

Zavisnost se prekida tako to se vremenom jednostavno odviknete od ukusa eera. Jedite vie povra,
oraastih plodova i mlenih proizvoda (npr. proteini surutke poveavaju proizvodnju serotonina - hormona koji se
oslobaa i kada jedemo neto slatko, a od koga se oseamo sreno). Kada god pomislite da imate pad eera i
da morate da pojedete neto slatko, pojedite aku badema, popijte aj, limunadu ili jogurt.

135
Kao to je gore reeno, ta zavisnost i nije toliko esto zavisnost koliko je navika. Kau da je potrebno 3 nedelje
da se stekne nova navika. Na 3 nedelje izbacite eer iz svoje kue (ukoliko nemate slatkie kod kue, ideja je
da e vas ili mrzeti da idete po njih ili ete sagoreti neku kaloriju dok odete ). Za te 3 nedelje ete nauiti pre
svega sebe (a zatim i svoje telo) da vam eer uopte nije potreban u koliinama u kojima ste ga ranije jeli.
Uostalom, pravi ukus kafe moete osetiti jedino ako je pijete bez eera .

136
 stajedemo.com http://stajedemo.com/sta-pijemo-mleko/

ta pijemo? Mleko I deo

O mleku krue razne prie i poluistine od toga da je Tri olje mleka bolje od leka do onih da mleko izaziva sluz.
Jedni tvrde da je mleko neophodno za jake kosti, drugi da ba mleko izaziva osteoporozu. Posle afere sa
aflatoksinom i okovieve knjige koja propagira ishranu bez laktoze pola Srbije je prestalo da pije mleko. Da li je
zdravo piti mleko ili je to velika zabluda? I kako je mogue da o jednoj namirnici koju konzumiramo od kad znamo
za sebe znamo tako malo?

Zabluda #1 Tri olje mleka bolje od leka

Novinar koji je napisao ovaj naslov zna da baca rime, ali ne zna pravilno da tumai informacije (1). Pretpostavljam
da je ovaj duhoviti naslov nastao jer tri olje mleka dnevno preporuuje USDA. Dakle, preporuuje, a ne kae da
bacite lekove i popijete pola litra mleka. Ova preporuka je zasnovana na tome to mnogim Amerikancima
nedostaje kalcijum i kalijum kojih ima puno u mleku. Naravno i kalcijum i kalijum se mogu nai u vou i povru, ali
je besmisleno prosenom Amerikancu preporuivati da jede kilogram spanaa dnevno kako bi zadovoljio svoje
potrebe za kalcijumom. Prosean Amerikanac ne unosi ni koliinu voa i povra koja bi mu zadovoljila potrebe za
ovim mineralima i sa te magine 3 olje mleka (2). Dakle, za prosenog Amerikanca ova preporuka ima smisla, a
tvrdnja novinara nema smisla.

137
Zabluda #2 Bebama treba davati kravlje mleko
Kao i majino mleko, kravlje mleko sadri sve to je bebi potrebno za rast i razvoj barem ono to je potrebno
bebi krave. Za razliku od majinog mleka, kravlje mleko ima 3 puta vie proteina, 3 puta vie kalcijuma, 2 puta
manje eera, drugaiji sastav masti i mikronutrijenata (3).

Teletu je potrebno da brzo poraste, stane na noge i pase po livadi zato u kravljem mleku ima vie proteina i
kalcijuma. Ljudima je za razliku od teladi potrebno da razviju mozak zato majino mleko ima vie eera,
drugaiji sastav masti, vitamina i minerala (4). American Academy of Pediatrics ne preporuuje kravlje mleko deci
mlaoj od godinu dana (5). Bebe koje piju kravlje mleko bre rastu, a bebe kojima je majino mleko due dostupno
imaju vei IQ (6).

Zabluda #3 Intolerancija na laktozu

Popularne dijete, okovieva knjiga i prie po internetu navee vas da pomislite da ste intolerantni na laktozu i da
zbog toga ne smete da konzumirate mlene proizvode. Intolerancija na laktozu je nedostatak enzima laktaze.
Laktaza razlae sloeni eer laktozu na proste eere glukozu i galaktozu koji nam daju energiju. Intolerancija na
laktozu se manifestuje 30 minuta do 2 sata posle unosa mlenih proizvoda, a simptomi su bolovi u stomaku,
grevi, nadimanje, dijareja, umor, glavobolja, munina itd.

138
Istina je da je 70% odraslih ljudi na svetu intolerantno na laktozu. Mnogi narodi jednostavno ne piju mleko. Ipak,
Evropljani (znai i mi) u 90% sluajeva nisu intolerantni na laktozu (7). To je zbog toga to Evropljani i generalno
oni koji ive u hladnijim krajevima od davnina imaju mleko u svojoj ishrani. U hladnim danima mleko je bilo jedna
od retkih namirnica iz koje su mogli da dobiju energiju.

Intolerancija na laktozu ne znai da organizam ne proizvodi uopte laktazu, nego je jednostavno ne proizvodi
dovoljno za onu koliinu mlenih proizvoda koja je uneena (8). Jogurt sadri jako malo laktoze, a koliina laktoze
u starim sirevima, kao to je parmezan, je 0,01g/ kg i mnogi ljudi sa intolerancijom na laktozu mogu da ih
konzumiraju.

Zabluda #4 Sirovo mleko je zdravije od pasterizovanog

Ovo zapravo ne mora da bude zabluda ako imate svoju kravu koja se eta vaom zelenom okunicom. Ako svoju
kravu nemate onda nemojte da pijete sirovo mleko. Sirovo mleko je uzrok najveih trovanja hranom na svetu.
Sirovo mleko ima vii pH i u njemu se lako razmnoavaju patogene bakterije kao to su Escherichia coli O157,
Salmonella, Campylobacter i Listeria koje mogu izazvati smrt oveka, a pritom ne menjaju ukus, miris ili izgled
mleka (9). Termikim tretmanom ove bakterije se ubijaju. Pasterizacija je blagi termiki tretman u kome se139
mleko
zagreva na 72oC i dri na toj temperaturi 15 sekundi (to je kratkotrajno mleko). Sterilizacija obino podrazumeva
zagrevanje mleka na 138oC u trajanju od 2 sekunde (to je dugotrajno mleko).

Zabluda je da pasterizacija unitava vitamine i enzime iz mleka. Iako veina enzima ostaje netaknuta prilikom
pasterizacije to je potpuno nebitno jer su enzimi specifini za svaku vrstu i aktivni su samo u toj vrsti. Po strukturi
enzimi su proteini i denaturiu se u elucu. Dakle, enzimi iz mleka su bioloki aktivni samo u kravama a ne
ljudima. Deo vitamina A se gubi prilikom pasterizacije, ali se mnogo vie gubi kada se odstrani masnoa iz mleka.
Vitamin K ostaje netaknut prilikom pasterizacije, a vitamini C i E se gube od 0-10% (10). Sirovo mleko je jedna od
najopasnijih namirnica na svetu, a da li je vanije da unesete malo vie vitamina ili rizikujete svoj ivot procenite
sami (11).

Jo jedna esta zabluda je da u sirovom mleku ima manje laktoze nego u pasterizovanom i da je pored toga
prisutan i enzim koji je razlae laktaza, te ljudi sa intolerancijom na laktozu mogu piti sirovo mleko. Koliina
laktoze je identina u pasterizovanom i sirovom mleku, a laktaza uopte ne postoji u mleku. Laktaza postoji samo
u tankom crevu.

Zabluda #5 Od mleka se stvara sluz

Iako sama reenica zvui kao da je iz Treeg oka, neverovatan je broj ljudi koji veruje u ovo. Navodno, u grlu se
stvara sluz od konzumiranja mleka. Kada popijete mleko moete imati privremeni oseaj sluzi (mada je ta140 re
previe gruba) od pljuvake koja se skupi u grlu, kao kada uzmete bilo koju hranu koja sadri masti. Dugorono
konzumiranje mleka takoe nema nikakav uticaj na stvaranje sluzi. Neki naunici nisu imali boljih ideja za
istraivanja, pa su i dokazali da je stvaranje sluzi od mleka potpuna besmislica (12) (13) (14).

Ovaj tekst je prvi deo teme: ta pijemo? Mleko. U drugom delu ete saznati da li je mleko prepuno hormona, da li
se u mleko dodaju aditivi, da li mleko spreava osteoporozu, kakvi su proizvodi sa 0% masti i odakle aflatoksin u
mleku, uz konaan sud da li mleko treba da pijemo ili ne. Nastavak moete proitati ovde.

141
 stajedemo.com http://stajedemo.com/sta-pijemo-mleko-ii-deo/

ta pijemo? Mleko II deo

U prvom delu prie o mleku sam pokuala da razbijem neke uobiajene zablude kao to su: mleko stvara sluz,
sirovo je bolje od pasterizovanog, 3 olje mleka bolje od leka, bebama treba davati kravlje mleko, uz neke
informacije o intoleranciji na laktozu. U ovom delu u pokuati da dam odgovore na neka pitanja, a ona koja
ostanu neodgovorena moete uvek postaviti u komentarima ili nadlenim organima .

Kako se krave danas hrane?

Uzgoj krava danas je zaista tuan. Krave danas ne etaju livadama nego stoje u tali. Krave danas ne jedu samo
travu, nego i sojinu samu, kukuruz ili koncentrat. Krave za organsku proizvodnju se etaju, ali opet njihova hrana
nije samo trava. Krave daju mleko devet meseci, nakon ega su oploene da bi opet davale mleko. Normalno da
je i mleko drugaije.

Ovde je najvie pogoen odnos

Omega 3 i Omega 6 masnih kiselina.
Mleko treba da ima odnos Omega 3 i
Omega 6 masnih kiselina 1:1 ili 1:2.
Kada se ishrana krave bazira samo
na travi, taj odnos je 1:1 i on je
najpovoljniji. Kada se ishrana bazira
samo na kukuruzu ovaj odnos ide i
do 1:30. Organsko mleko ima
povoljniji odnos ovih masnih kiselina,
jer se krave etaju. Na osnovu
informacija od proizvoaa, ishrana
krava za Imlekovo Organic mleko je
60% zasnovana na visokoproteinskoj
ishrani, odnosno odnos Omega
3:Omega 6 je 1:2, i to je povoljan
odnos (1).

U nekim evropskim zemljama zakonski je regulisano da se sva stoka mora putati na livadu, a nama ostaje da se
nadamo da e tako jednoga dana biti i kod nas.

142
Da li je mleko sa 0% masti zdravije?
Ne. Prilikom otklanjanja masti otklanja se veliki deo vitamina koji su prirodno sadrani u mastima: vitamin A, D, K,
E, kao i linoleinska kiselina koja je vana za izgradnju centralnog nervnog sistema.

Mnogi ljudi koji ele da smraju misle da e redukovanjem masti u ishrani to postii. Ipak, klinike studije
pokazuju da smanjenje masti u ishrani ne doprinosi gubitku teine kao druge metode, verovatno zato to
nemasna hrana ne doprinosi oseaju sitosti (1).

Zamislite dete koje dnevno uz olju obinog mleka pojede 2 keksa. Ako mu date nemasno mleko, vrlo je
verovatno da e pojesti i trei keks, jer je jo uvek gladno. Ova zamena masti iz mleka za jedan keks rezultuje
porastom eera u krvi koje dugorono moe izazvati poveanje telesne teine (2).

143
Studije u kojima su poreeni efekti niskomasnog i punomasnog mleka pokazuju da ljudi kompenzuju kalorije iz
nemasnog mleka tako to jedu vie hrane. Sve ove studije su pokazale da unos nemasnog mleka umesto
punomasnog doprinosi ili poveanju telesne teine ili da teina ostaje ista (3) (4) (5). I to nije sve. Mleko sa manje
masti se tee vari. U mleku se nalazi kazein, protein kome je potrebno i do 7 sati da se u potpunosti svari. Kada
se masnoa otkloni, veliki deo ovog proteina ostaje nesvaren i moe izazvati probleme sa varenjem, nadimanje i
opstipaciju (6).

Da li se u mleko dodaju aditivi?

Ne. Ni u obino mleko ni u mleko sa manje masti. Osim u okoladno mleko i sline napitke. Po naem Pravilniku
o kvalitetu mleka nisu dozvoljeni nikakvi aditivi osim inertnih gasova za pakovanje, kao to je azot (7). A nijedna
ozbiljna kompanija ne bi rizikovala da dodaje neki aditiv koji nije dozvoljen. Takoe, u mleko nema potrebe
dodavati aditive, jer je termiki tretman dovoljan da obezbedi dugotrajnost i bezbednost proizvoda.

144
Bez obzira to se u mleko ne dodaju aditivi, ako ste zabrinuti zbog aditiva, molim vas da proitate sjajan tekst koji
je napisala moja koleginica Katarina - Istine i zablude o aditivima.

Da li u mleku ima hormona i antibiotika?

Da. Mleko prirodno sadri malu koliinu hormona. U EU imamo najstriktniju zakonsku regulativu i potroa je
zatien kao beli medved (a tako i treba ). U EU a i kod nas, tretiranje ivotinja hormonima nije dozvoljeno,
tako da osim prirodno prisutnih, drugih hormona nema.

to se tie antibiotika, njihova upotreba je dozvoljena jer krave kao i ljudi mogu biti bolesne. Koliina antibiotika
koja zaostaje u mleku se kontrolie i ne sme prei odreenu granicu. Ono to je mnogo vanije od ove kontrole,
koja je u naoj zemlji takva-kakva-je, je injenica da proizvoai ne vole kada su krave bolesne. Kada je krava
bolesna ona daje manje mleka i njeno leenje kota. A proizvoai ne vole da bacaju pare i zato gledaju da krave
budu uvek zdrave, pa je samim tim primena antibiotika retka.

Da li mleko izaziva ili spreava osteoporozu?

Osteoporoza je gubitak kotane mase sa godinama ili jednostavno reeno kosti postaju lomljivije. Osteoporoza
tipino pogaa ene. to se tie osteoporoze vane su dve stvari: izgraditi jake kosti pre 30. godine i spreiti
gubitak kotane mase posle 30. godine. Oba se postiu unosom dovoljne koliine kalcijuma, kalijuma, vitamina A,
fizikom vebom i sunanjem (vitamin D). Istraivanja oko povezanosti mleka sa osteoporozom kau da
konzumiranje mleka u detinjstvu smanjuje rizik od osteoporoze u kasnijem dobu (8).

145
Dakle, kalcijum je vaan za jake kosti. Ono to je paradoks je da je u delovima sveta gde se mleko ne konzumira
zabeleeno manje sluajeva osteoporoze. Najvei kozumenti mleka si Inuiti (Eskimi) i oni najvie pate od
osteoporoze. Amerikanke imaju jednu od najviih stopa osteoporoze, a konzumiraju najvie kalcijuma (mleka),
dok Kineskinje imaju jednu od najmanjih stopa osteoporoze, a unose duplo manje kalcijuma (ne piju mleko).
Istraavanja kau da odrasle ene koje konzumiraju vie mleka nemaju manji rizik od osteoporoze (9).

Ono to se namee kao zakljuak je da u osteoporozi ne igra ulogu samo kalcijum, ve i niz drugih faktora:
pravilna ishrana, vebanje, izlaganje suncu, kao i to da moda nije loa ideja smanjiti unos mleka nakon 30.
godine i dati prednost drugim namirnicama bogatim kalcijumom, kao to je zeleno povre, uz adekvatnu fiziku
aktivnost i vie vremena provedenog napolju.

Odakle aflatoksin u mleku?

Aflatoksin je u mleko doao od zaraenog kukuruza koje su krave jele. Na kukuruzu se prirodno nalaze spore
plesni, koje lue ovaj otrovni toksin samo u odreenim uslovima. Uz dugu suu, zrno kukuruza puca, a velike
temperaturne razlike izmeu dana i noi, uz veliku koliinu vlage u skladitima uzrokuju da spore isklijaju i
146
produkuju sporni toksin. Kada krave pojedu zaraeni kukuruz, mleko postaje zaraeno. Pasterizacija i sterilizacija
ne unitavaju toksin. U fermentisanim proizvodima: jogurt, kiselo mleko, kefir i sir, bakterije mleno-kiselinskog
vrenja u velikoj meri inhibiraju opstanak ovog toksina (smanjuju prisustvo do 70%).

Sluaj sa aflatoksinom u mleku u svetu je vrlo redak. Potrebni su pravi uslovi da bi se kukuruz zarazio
aflatoksinom i ovakvi sluajevi se javljaju najee u Africi gde je visoka vlanost vazduha i visoka
temperatura. Kod nas, sluaj sa aflatoksinom je rezultat loe poljoprivredne prakse: neadekvatne upotrebe
zatitnih sredstava, nedostatka vizuelne kontrole na prisustvo plesni, etva sprovedena u pogrenom stadijumu
zrelosti, neadekvatna temperatura skladitenja ili jo nekog od moguih propusta (10). Sporno mleko je povueno
iz prodaje i uniteno u skladu sa propisima. Afera sa aflatoksinom je kotala Srbiju 100 miliona evra. Ove godine
dobili smo uveravanje da inspekcija strogo kontrolie sve od etve do skladitenja kako do pojave aflatoksina ne
bi opet dolo (11).

To je lepo. Ono to nije lepo je da do danas za sluaj mleka sa aflatoksinom niko nije sankcionisan. Svi su se
busali u grudi i upirali prstom jedni na druge, ali niko nije odgovarao, a po svemu sudei i nee. Opet je vuk pojeo
magarca. U naoj zemlji, ovakve stvari se zatakavaju jer mogu, a na ruku im ide i to na narod ima kratko
pamenje. Na moj mejl upuen Ministarstvu poljoprivrede, Upravi za veterinu, jo uvek niko nije odgovorio.

Zakljuak
Ljudima mleko nije neophodno u ishrani. Ipak, mleko je vaan izvor proteina i drugih esencijalnih nutrijenta za
one koji nemaju raznovrsnu ishranu. Onima koji unose dovoljno povra, mesa, voa i suvog voa mleko nije
nuno potrebno.

Takoe, mleko ne treba satanizovati. Mleko nije tetno. Mleko nekome jednostavno prija, a nekome ne. Ako vam
ne prija, nemojte da ga pijete. Ako vam prija, nema razloga da ga ne pijete. Ipak, ja uvek umesto mleka prednost
dajem fermentisanim proizvodima, kao to su jogurt, kiselo mleko, kefir i sir. Isto tako, ako ve biram mleko, radije
biram kravlje, nego sojino ili bademovo, jer znam da je kravlje mnogo bolje.

147
A to to se u naoj dravi vie radi na zatiti pojedinaca, a ne potroaa je tema koja nema veze sa kravama i
mlekom, ve sa nama samima.

Za vie informacija o ishrani krava danas, posetite blog Vitki Gurman. Za vie informacija o bademovom mleku,
posetite blog prof. Zorana Vujia.

148
 stajedemo.com http://stajedemo.com/sta-sa-vocem-povrcem-iz-basti-zahvacenih-poplavom/

ta sa voem i povrem iz bati zahvaenih poplavom?

Nakon poplava ljudi koji gaje voe i povre u svojim batama esto su u nedoumici koliko je ono bezbedno za
upotrebu. Ukoliko je vau batu zahvatila samo kia, nema razloga za zabrinutost. Sa druge strane, ukoliko je
batu zahvatila voda iz renih tokova, voe i povre moe biti kontaminirano fekalnim bakterijama, kao to su
Escherichia Coli i Shigella, parazitima poput Cryptosporidium i Gardia, virusom Hepatitis-a A, kao i
hemijskim kontaminatima: benzinom, motornim uljem, raznim hemijskim rastvaraima i industrijskim
zagaivaima. Ovakve stvari nisu za alu i najvie mogu da ugroze zdravlje (pa i ivot) dece, starijih i onih sa
slabijim imunim sistemom.

Ukoliko je jestivi deo biljke doao u kontakt sa renom vodom, bilo da je to samo malo ili je biljka bila potpuno
potopljena, postoji zdravstveni rizik. Takoe, u veini sluajeva ne postoji nain da se biljka efikasno oisti. Dakle,
najkonzervativniji savet je da sve to je zahvaeno poplavom bacite na otpad na propisan nain.

Ipak, neto se moe i spasiti. Evo nekoliko saveta: 149

1. Bacite svo povre koje se konzumira svee (zelena salata, mladi luk, kupus), kao i svo zeleno lisnato povre
poput spanaa, blitve, rukole. Ne postoji mogunost da se ovakvo povre efikasno oisti, jer je puno nabora koji
su leglo patogenih bakterija. Svo bobiasto voe, poput malina i jagoda je takoe nemogue dovoljno dobro
oprati kako od bakterija, tako i od parazita i hemijskih zagaivaa.

2. Kuvanje povra e ubiti bakterije i parazite, ali nee ukloniti industrijske i hemijske zagaivae.

3. Ostalo voe i povre moe biti spaeno zavisno od vremena berbe. Ukoliko je berba nekoliko nedelja posle
poplave, ove biljke treba oprati, oljutiti i skuvati. Pre berbe proverite da li je voe i povre mekano, naprslo, ili
ima bilo kakvu fiziku manu i ako je tako, bacite ga. Celovito voe i povre se moe jesti, ukoliko se prethodno
dobro opere vodom sa esme (ne koristite sapun!) I kratko (2 minuta) potopi u slabi rastvor varikine (2 kaike na
4 litre vode) i nakon toga opet dobro opere hladnom vodom sa esme. Nakon pranja, oljutite i skuvajte. Vodite
rauna da izbegnete unakrsnu kontaminaciju sa kuhinjskim i drugim povrinama.

4. Paradajz, patlidan, tikvice, krastavac i ostalo mekano povre nije bezbedno i predstavlja visoki rizik po
zdravlje.

5. Povre kod kojeg se razvio cvet pre poplave (poput brokolija, karfiola) do berbe predstavlja nedefinisan rizik.
Dakle, kada se plod razvije, moete ga oprati I skuvati kao to je gore navedeno, ali rizik od trovanja i dalje
postoji.

6. Povre koje raste pod zemljom, poput krompira, argarepe i cvekle bi trebalo da bude bezbedno, ukoliko je od
poplave do berbe prolo MINIMUM 4 NEDELJE. Ovo povre treba oprati po gorenavedenom uputstvu, oljutiti i
skuvati.

150
7. Voe i povre koje je procvetalo NAKON POPLAVE bi trebalo da bude bezbedno za upotrebu.

Da biste zatitili voe i povre koje nije bilo direktno zahvaeno poplavom, perite ruke pre i posle berbe, ne
ulazite u kuu sa obuom koju ste nosili u bati i presvucite odeu.

Nemojte prodavati voe i povre iz potopljenih bata, jer moete ugroziti zdravlje drugih ljudi. Ukoliko
imate bilo kakvih nedoumica oko bezbednosti voa i povra iz vae bate, obratite se lokalnoj poljoprivrednoj
zadruzi.

Izvor: http://www.foodsafety.wisc.edu

151
 stajedemo.com http://stajedemo.com/sta-umesto-secera-secerni-alkoholi/

ta umesto eera? eerni alkoholi?

Kao to su to ranije bile masti, danas je eer postao najvei neprijatelj u naoj ishrani. Za eer se esto kae da
su to prazne kalorije, jer eer osim energetske (kalorijske) ne zadovoljava druge nutritivne potrebe organizma
(proteini, minerali, vitamini). Izbacivanje eera ili dela eera iz namirnica postao je globalni trend (moemo do
sutra raspravljati koliko je to takoe jedan veliki lobi). Poto se sve vie susreemo sa velikim brojem namirnica
gde se umesto eera koriste neke od alternativa eeru, vreme je da nauimo po neto o svakoj.

ta se koristi umesto eera?

Umesto eera se kao zaslaivai mogu koristiti eerni alkoholi, vetaki i prirodni zaslaivai, pa ak i
biljna vlakna. Ova grupa sastojaka ima manju (ili nikakvu) kalorijsku vrednost, a slast je uporediva sa eerom.

eerni alkoholi
eerni alkoholi (polioli) nisu ni eer ni alkohol to su ugljeni hidrati sa hemijskom strukturom slinom alkoholu.
Neki od eernih alkohola se prirodno nalaze u vou. eerni alkoholi ne izazivaju zubni karijes. Proizvodi sa
eernim alkoholima mogu biti oznaeni kao proizvodi bez eera.

Metabolizam ovih supstanci je razliit od metabolizma i eera i alkohola. eerni alkoholi imaju manju kalorijsku
152
vrednost od eera (eer ima 4kcal/g a eerni alkoholi 0.2-3kcal/g), jer na organizam ne moe u potpunosti da
ih svari. Deo eernih alkohola koje na organizam ne svari ili biva izbaen neizmenjen kroz urin i feces ili biva
svaren od strane crevne mikroflore to moe izazvati nadimanje, gasove i dijareju. eerni alkoholi se mogu
koristiti za kontrolu eera u krvi i dijabetiari ih mogu koristiti uz konsultaciju sa lekarom. Od eernih alkohola
najzastupljeniji su:

Ksilitol E 967
Ksilitol ili brezin eer je eerni alkohol koji se prirodno moe nai u malim koliinama u borovnicama,
peurkama, ovsu. Ksilitol, koji se kod nas najvie prodaje pod trgovakim imenom Melia, industrijski se dobija iz
drveta ili klipova kukuruza, gde se ksilan (hemiceluloza) hidrolizom konvertuje u ksilozu, koja se dalje hemijskom
hidrogenizacijom konvertuje u ksilitol.

Ksilitol ima kalorijsku vrednost od 2.4 kcal/g (100g ksilitola

ima kalorijsku vrednost kao 60g eera), slast slinu eeru i
Glikemijski Index 12 (eer ima GI od 58-65). Ksilitol moe
pomoi apsorpciju kalcijuma i B-vitamina. Ksilitol ne doprinosi
nastanku zubnog karijesa, i zato se najee koristi u
vakama.

Ksilitol nije pokazao toksinost u studijama na ljudima, a nus

pojava upotrebe ksilitola je laksativni efekat.

Maltitol E 965
Maltitol se dobija hidrogenizacijom maltoze, koja se dobija iz
skroba. Maltitol ima 75 90% slasti eera. Kalorijska vrednost je 2.1 kcal/g (100g maltitola ima kalorijsku
vrednost kao 52g eera). Glikemjski index maltitola u prahu je 36 , a sirupa od maltitola 60 (skoro kao ist
eer saharoza).

Maltitol se koristi u okoladama bez eera, bombonama, keksovima. Plazma Diet sadri maltitol. Maltitol je
generalno prepoznat kao bezbedan (GRAS) a nus pojava upotrebe maltitola je laksativni efekat.

Sorbitol E 420
Sorbitol se prirodno nalazi u malim
koliinama u breskvama, ljivama,
jabukama, krukama. Industrijski se
dobija iz kukuruznog sirupa.
Kalorijska vrednost sorbitola je 2.6
kcal/g, a Glikemijski Index je 4 .
Koristi se u vakama, bezalkoholnim
piima, sirupima za kaalj.

Kao i maltitol i ksilitol, sorbitol ima

laksativni efekat, ali kod nekih moe
izazvati i ozbiljnije gastrointestinalne
probleme (perforaciju creva, dijareju)
ak i u malim koliinama.

Eritrol E 968
Od svih eernih alkohola, eritrol je jedini koji ja povremeno konzumiram. Eritrol se prirodno nalazi u vou,
peurkama i fermentisanim proizvodima. Industrijski se dobija fermentacijom glukoze pomou soja kvasca
Moniliella pollinis. Eritrol ima 70% slasti eera. 153
Eritritol ima kalorijsku vrednost od 0.2 kcal/g (90% eritritola se neizmenjeno izluuje iz organizma), Glikemijski
Index je 1. Eritritol je jedini eerni alkohol koji nema laksativni efekat.

Eritritol je sastojak popularne Truvije. Truvia je meavina eritritola i stevije i najpopularnija je zamena za eer u
kolaima. Inae, patent je Coca Cole i Cargill-a. Na tritu postoje i druge meavine eritritola i stevije, samo se
prodaju pod drugim trgovakim imenom.

Od eernih alkohola postoje jo izomalt, laktitol, manitol Svi imaju sline osobine kao i goreopisani ksilitol,
maltitol i sorbitol: manja kalorijska vrednost i GI od eera, ne doprinose nastanku karijesa, imaju laksativni efekat
i generalno su prepoznati kao bezbedni. Individualno je kako ete reagovati na neke od eernih alkohola. Neki
ljudi mogu iskusiti bolove u stomaku, nadimanje, greve ak i od malih koliina, a nekima ne smeta ni vea
koliina.

154
 stajedemo.com http://stajedemo.com/sta-umesto-secera-vestacki-prirodni-zasladivaci/

ta umesto eera? Vetaki i prirodni zaslaivai?

Za razliku od eernih alkohola, koji se ubrajaju u nutritivne zaslaivae, jer imaju kalorijsku vrednost, neki
zaslaivai spadaju u grupu nenutritivnih zaslaivaa jer nemaju kalorijsku vrednost.

Vetaki zaslaivai
U tekstu Zato Coca Cola Zero goji pomenut je aspartam, Na-ciklamat i Acesulfam K. U nastavku ovog teksta
proitajte o ostalim najee korienim nenutritivnim zaslaivaima.

Saharin E 954
Saharin je poeo da se proizvodi pre 100 godina i smatra se, uz aspartam, najvie istraenim zaslaivaem.
Smatra se bezbednim u koliinama manjim od 5mg/kg telesne teine dnevno. 300 puta je slai od eera.
Ostavlja metalni, gorak ukus u ustima. Nestabilan je na visokim temperaturama. Koristi se u vakama,
bombonama, piima, okoladama, sladoledu itd, esto u kombinaciji sa ciklamatom koji neutralie gorak ukus
saharina. Iako nema kalorijsku vrednost, jer prolazi neizmenjen kroz digestivni sistem, kao i aspartam, po nekim
studijama saharin utie na luenje insulina, verovatno kao posledica njegovog slatkog ukusa (1) .

Kao i za aspartam, interesantno je da je u mnogim studijama potvreno da upotreba saharina utie na poveanje
telesne teine (2) ak i pri istom kalorijskom unosu. Kada je re o kontrolisanom, jednakom kalorijskom unosu,
155
naunici spekuliu da je ovo posledica zadravanja vode. Osim toga, kao i aspartam, saharin moe izazvati
poveanu glad, pa tako i posledino veu telesnu teinu. Pacovi kojima je dat 10-15 % rastvor saharina imali su
vei apetit od pacova kojima je data samo voda (3).

Hipoteza koja donekle objanjava razlog ovoga je da sladak ukus poveava unos hrane izazivajui biohemijske
promene u jetri koje utiu na skladitenje energije (u vidu telesnih masnoa).

Sukraloza E 955
Sukraloza je 300- 1000 puta slaa od eera. Smatra se bezbednom u koliinama od 5 mg/kg telesne
teine/dan. Poznata je i pod trgovakim imenom Splenda. Najvie se koristi u piima jer je otporna na visoke
temperature i stabilna u irokom pH rasponu. Obzirom da je jako slatka, sukraloza se esto mea sa nosaima
poput maltodekstrina ili dekstroze (glukoza) pa u ovoj kombinaciji ima kalorijsku vrednost. Za razliku od veine
zaslaivaa, koji bukvalno prou kroz sistem za varenje, 20-30% sukraloze se prvo apsorbuje u krvotok,
metabolie preko jetre i tek naknadno biva izlueno kroz urin ili feces (4). Sukraloza moe redukovati korisnu
crevnu mikrofloru za 50% i poveati fekalni pH (poveani fekalni pH se dovodi sa poveanim rizikom od raka
debelog creva) (5).

Prirodni zaslaivai

Stevija E 960
Stevija se dobija iz lia biljke Stevia rebaudiana. Supstanca koja daje slast steviji je steviol glukozid. U
zavisnosti od koncentracije steviol glukozida, stevija moe biti 40-450 puta slaa od eera. Slast stevije se
sporije oslobaa od eera i ostavlja gorkast ukus u ustima. Stevija je otporna na visoke temperature i stabilna u
irokom pH opsegu.

156
Bezbedna koliina steviol glukozida je 4mg/kg telesne teine/dan. Stevija ne izaziva pojaano luenje insulina.
Stevija moe uticati na smanjenje krvnog pritiska, dakle, osobe sa hipertenzijom mogu imati i vie benefita od
stevije, ali poeljno je prethodno konsultovati lekara zbog mogue interakcije sa drugim lekovima (6), iako je
koliina koja je pokazala uticaj na krvni pritisak je jako visoka npr, u jednoj studiji, pacijenti su primali 250mg
steviol glukozida 3 puta dnevno, tokom godinu dana (7).

Stevija se moe nai kao ist steviol glukozid ili u meavini sa nosaima: saharozom, eritrolom, dekstrozom,
maltodekstrinom, laktozom, sodom bikarbonom Takoe, na tritu postoji i ekstrakt biljke stevia, kao i osueni
listovi.

Coca Cola sa stevijom i eerom (saharozom)

Inulin
Inulin je biljno vlakno, ali poto ga lino koristim samog ili u kombinaciji sa stevijom rei u i ovde neto o
njemu.

Inulin je polisaharid koji se nalazi u preko 36 000 biljnih vrsta. Najee se izoluje iz korena cikorije, iako ga u
znaajnim koliinama sadre penica, crni i beli luk, banana, pargla. Hemijski se sastoji od molekula fruktoze,
157
povezanih hemijskom vezom koju nai digestivni sokovi ne mogu da prekinu, ali korisne bakterije iz crevne
mikroflore mogu, te ga mogu koristiti kao izvor energije. Upravo u ovome se ogleda korist od upotrebe inulina
inulin podstie rast korisnih bakterija u crevima (Lactobacillus i Bifidobacteria) inulin je prebiotik. Prebiotici
selektivno podstiu rast korisne mikroflore, a smanjuju broj patogene (npr. Clostridia, Candida).

koren cikorije

U isto vreme inulin ima malu kalorijsku vrednost i mali uticaj na luenje insulina. Inulin pomae kod kontrole
eera u krvi (8). Inulin je 10 puta manje sladak od saharoze . Kalorijska vrednost je 1kcal/g.

Inulin se koristi u piima, slatkiima i mlenim proizvodima. Zbog specifine teksture, inulin se moe koristiti da
zameni deo brana, eera i masti. U veim koliinama preko 0,5 g po obroku, oko 30-40% ljudi moe iskusiti
probleme u vidu nadimanja, gasova i dijareje (9). Ipak, vee koliine inulina, kao i ostalih biljnih vlakana, su neto
na ta se na organizam vremenom navikava, npr. stanovnici ihuana pustinje su dnevno unosili preko 135g
inulina (10), a razlog zato kod nekih ljudi inulin danas i u malim koliinama moe izazvati gastrointestinalne
probleme verovatno lei tome to danas ljudi generalno unose premalo biljnih vlakana (zbog visoko procesuirane
ishrane), te je na organizam zaboravio kako da ih efikasno metabolie.

Fruktoligosaharidi (FOS, Oligofruktoza)

Oligofruktoza takoe spade u grupu biljnih vlakana. Ima 30-50% slasti eera. Kalorijska vrednost je 2kcal/g.
Prirodno se nalazi u cikoriji, crnom i belom luku, praziluku, banani, a najvie je sadri Jerusalimska artioka.
Industrijski se dobija ili degradacijom inulina ili iz saharoze dejstvom gljivice Aspergillus niger. Oligofruktoza se
bolje rastvara u vodenim rastvorima od inulina.

Kao i inulin, oligofruktoza ima funkciju prebiotika, pomae rast probiotskih bakterija ( Bifidobacteria) u crevima i
suzbija razvoj gljivinih infekcija u crevima (Candida). Oligofruktozu mogu da fermentiu i druge bakterije u
crevima, koje izazivaju gasove i nadimanje, ipak koliina od 20g dnevno se dobro tolerie. Oligofruktoza se
najvie koristi u hrani za bebe, mlenim proizvodima i u meavini sa eritrolom i stevijom.

158
Koliko je meni poznato, kod nas na tritu inulin i oligofruktoza se trenutno mogu nai samo u probiotskim
tabletama, u Imlekovom Balans jogurtu i AB jogurtu Mlekare Subotica. Pored slatkastog ukusa, inulin i
oligofruktoza su jako korisni dodaci ishrani i nadam se da e u budunosti biti dostupni i u vie proizvoda kod
nas.

Belgijska okolada bez eera sa oligofruktozom, inulinom, stevijom i eritrolom.

159
 stajedemo.com http://stajedemo.com/te-socne-pljeskavice/

Te sone pljeskavice

Dobra strana hrane koju kupujemo u radnjama je da sve to se nalazi u njoj mora biti deklarisano, odnosno svaki
sastojak koji ulazi u sastav tog proizvoda mora biti napisan na etiketi proizvoda. Tako da ete biti prevareni samo
ako ste dovoljno lenji da ne proitate deklaraciju.

Sasvim je druga pria sa hranom koju kupujemo na oku, pogotovo kada se radi o pljeskavicama, evapima,
i evapima i ostalim oblicima mlevenog mesa.

Ono to mene najvie fascinira je kreativnost ulinih evabdija koji iznova smiljaju nove naine kako da vam
prodaju sve ono to nije meso kao meso.

Zato je pljeskavica sa oka sona?

Svako ko je ikada napravio pljeskavicu od istog mlevenog mesa bez ikakvih dodataka osim soli zna da je takva
pljeskavica vrlo teka za oblikovanje, raspada se i nije sona kao ona sa oka.

U ovakve sone pljeskavice se dodaju razliiti dodaci. Pored raznih otpadaka mesne industrije i svima poznate
sode bikarbone, veina rotiljdija ide korak dalje.

Tako se najee u mleveno meso dodaje led i karagenan supstanca koja postepeno vezuje vodu kako se led
otapa. Karagenan nije lo, ova supstanca je sa zdravstvene strane ak vrlo pozitivna, ali problem je to ste
prevareni mislei da jedete meso. Osim karagenana koriste se i druge supstance koje vezuju vodu.

160
Kreativnost naih rotiljdija
Najekstremniji primer od pre par godina je kada je u nekim specijalitetima sa rotilja pronaena velika koliina
celuloze. Ispostavilo se da je dovitljivi rotiljdija reao RED MESA RED KARTONA ZA JAJA i od toga pravio
pljeskavice.

Izuzimajui salmonelu koja se vrlo lako moe dobiti od ove meavine, kartoni za jaja su prepuni olova tekog
metala koji izaziva ozbiljne zdravstvene probleme.

161
 stajedemo.com http://stajedemo.com/vestacke-boje-hiperaktivnost-kod-dece/

Vetake boje i hiperaktivnost kod dece

Uskoro stie Uskrs. Pre nego to obojite jaja u omiljene boje vaeg maliana, moda bi trebalo da proitate ovaj
tekst.

Ukoliko je vae dete hiperaktivno i teko se koncentrie, osim genetike i sociolokih faktora, razlog moe biti i
ishrana. Odnosno, vetake boje u slatkiima, grickalicama i sokovima. Zato razmislite dva puta pre nego to
detetu sledei put kupite dreavo zelenu lizalicu ili neprirodno crveni sladoled. Ili obojite uskrnja jaja nekom od
vetakih boja.

162
Ljudi su vekovima koristili boje iz prirodnih izvora da oboje hranu. Naalost, mnoge od ovih boja prirodnog porekla
su sadrale opasne supstance poput ive I arsenika. Poetkom 20. Veka poinje se sa prvim formulacijama
vetakih boja, kako bi se zamenile neke od toksinih boja prirodnog porekla. Ipak, i za ove vetake boje se
pokazalo da nisu tako bezopasne.

163
Poetkom 70tih godina se javila prva sumnja da ni vetake boje nisu potpuno bezopasne. Do danas nekoliko
studija je nalo vezu izmeu namirnica sa dodatim vetakim bojama i hiperaktivnosti kod dece, dok opet druge
studije nisu uspele da potvrde povezanost. Dakle, ne zna se. Ali sreom, EU ima najstriktnije zakone vezane za
zatitu potroaa, te je iako dozvoljeno koristiti ove boje, proizvoa obavezan da na prehrambenom proizvodu
navede:

PROIZVOD MOE DA IZAZOVE HIPERAKTIVNOST KOD DECE

ukoliko proizvod sadri bar jednu od navedenih boja:

E 102 tartrazin- uta. esto osnova za zelenu boju, kada se pomea sa plavom.
E 104 kinolin uta narandasto-uta
E 110 sunset uta naradasto-uta
E 122 azorubin crvena
E 124 ponso 4R crvena
E 129 alura crvena.

Ovaj zakon vai i u Srbiji. U principu, proizvoai ne vole da na proizvodu pie ovako neka reenica, te su mnogi
gorenavedene boje zamenili bezbednim prirodnim bojama. Inae, trend u svetu je takav da e, verujem, za svega
nekoliko godina sve vetake boje biti zamenjene prirodnim bojama poreklom iz cvekle, bundeve, spanaa itd.

Ipak, ukoliko kupite kesicu boje za jaja za Uskrs sa ulice, koja je ko-zna-odakle uveena, pogledajte deklaraciju,
ako je ima. Boje za jaja su uglavnom vetakog porekla, a mogu proi kroz ljusku jajeta prilikom bojenja. Takoe,
pogledajte i deklaraciju svih onih lepih boja koje dodajete u kolae, ni one esto nisu prirodnog porekla.

Takoe, izbegavajte proizvode koji nemaju deklaraciju, koji se prodaju na ulici ili vaaru, poput raznih domaih
sladoleda, eernih vuna, lizalica, bombona itd.

164
 stajedemo.com http://stajedemo.com/zabluda-o-konzervansima/

Zabluda o konzervansima

Zato se hrana konzervie?

Od poetka svog nastanka, ovek je traio naine kako da sauva hranu. Pre pronalaenja prvih naina
konzervisanja, ovek je bio primoran na stalno menjanje svog stanita u potrazi za sveim namirnicama. Otkrie
prvih naina konzervisanja kao to su zamrzavanje, suenje i bioloko konzervisanje omoguilo je irenje i razvoj
oveanstva kakvim ga danas poznajemo.

U razvijenim ekonomijama svakako postoji trend vraanja nainu ishrane iz praistorije jer je svea hrana uz
savremen nain snabdevanja, moderan i brz transport i savremena skladita sve dostupnija. Prehrambena
industrija svakako ide u tom pravcu, ali e potreba za koriem konzervanasa ostati.

Na globalnom nivou postoji neko opteprihvaeno miljenje da su konzervansi tetni po nae zdravlje. Ipak,
korienje konzervanasa nam omoguava due uvanje hrane i ouvanje nekih mikronutrijenata u namirnicama,
poput vitamina, koji bi dugim termikim tretmanom bili uniteni. Korienje konzervanasa je takoe doprinelo
smanjenju globalnog problema gladi.

Da li su konzervansi tetni?
Svi konzervansi koji se koriste u prehrambenoj industriji su podvrgnuti dugoronim ispitivanjima i u koliinama u
kojima su dozvoljeni za upotrebu ne predstavljaju nikakvu opasnost po ovekovo zdravlje na osnovu dosadanjih
istraivanja.

Vrlo esto korienje konzervanasa u prehrambenoj industriji vie doprinosi ljudskom zdravlju, nego to je tetno.
Primer tome je domai dem koji nije konzervisan i dem koji kupujemo u radnjama, a koji je najee
konzervisan K-sorbatom. Ukoliko se na domaem demu nahvata plesan, ljudi je obino skinu kaikom I pojedu
dem. Ovo je veliki rizik, jer plesni koje se formiraju na demu proizvode mikotoksine (veini je verovatno poznat
aflatoksin) koji su prisutni po celoj zapremini dema.

K-sorbat je po hemijskoj strukturi so sorbinske kiseline, inae prisutne u bobiastom vou. Dodatkom K- sorbata
u ovakav proizvod spreava se razvoj plesni, a samim tim i proizvodnja mikotoksina.

165
Jo jedna nezanemarljiva injenica je da svaka industrija, pa i prehrambena, gleda da utedi. U ovom sluaju to
znai da e u proizvod uvek biti dodata najmanja mogua koliina konzervansa koja omoguava due uvanje
proizvoda, to u praksi znai da se konzervansi po pravilu dodaju uvek u manjim koliinama od propisanih.

Ukoliko imam izbor, ja znam da u uvek radije popiti industrijski sok koji je konzervisan, nego sok od moje bake
koja vinobran dodaje po principu 2 kesice na ne-znam-koliko sirupa ili ga kuva toliko da izgubi duu.

Nitriti
Drugi primer su nitriti. Tradicionalno najvei strah potroaa potie od ovih konzervanasa koji se najvie koriste u
mesnoj industriji.

Pria da su nitriti tetni datira od sredine 20-tih godina kada su neki istraivai sugerisali mogunost da su nitriti
odgovorni za izazivanje raka u laboratorijskim ivotinjama. Podignuta je medijska praina, meutim nijedan medij
nije objavio rezultate ovog istraivanja. Istraivanje je pokazalo da nitriti u datim koliinama ne izazivaju rak, a
ovo je potvreno vie puta od mnogih organizacija poput National Academy of Sciences, American Cancer
Society i National Research Council-a.

166
Sa druge strane, postoje istraivanja koja pokazuju da visoke koncentracije nitrita zaista imaju tetan efekat po
zdravlje, da su nitriti kancerogeni; da izazivaju tumor mozga, leukemiju.

Ipak, koncentracije koje su dozvoljene u prehrambenoj industriji nemaju tetan efekat po ljudsko zdravlje na
osnovu dosadanjih istraivanja (kako je ova koncentracija odredjena pogledajte ovde).

Ovde vai stari princip svaka supstanca je i lek i otrov, pitanje je koliina.

Najvaniji razlog zato se nitriti koriste u mesnoj industriji je inhbiranje rasta bakterije Clostridijum Botulinum, koja
izaziva paralizu, otkazivanje respiratornog sistema oveka i smrt, dakle razlog je bezbedan proizvod.

Nitriti koji u naem organizmu ili hrani prelaze u nitrate su i prirodno prisutni u spanau, argarepi, celeru,. Tako
danas postoje i mesne preraevine na kojima pie BEZ dodatih NITRITA u koje je zapravo dodat ekstrakt celera
koji prirodno sadri veliku koliinu nitrita. Ovde prehrambena industrija pristaje na igru potroaa i daje mu ono
to eli bezbedan proizvod bez dodatih nitrita i to mu dobro naplauje.

Reference:

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1089860309001165

http://www.epa.gov/teach/chem_summ/Nitrates_summary.pdf

http://www.accessdata.fda.gov/scripts/cdrh/cfdocs/cfcfr/CFRSearch.cfm?fr=172.175

http://www.gencat.cat/salut/acsa/html/ca/dir2948/pdf/1538.pdf

http://ajcn.nutrition.org/content/90/1/11.full

167
 stajedemo.com http://stajedemo.com/zablude-low-carb-high-fat-ishrani/

Zablude o Low Carb High Fat ishrani

Low Carb High Fat ishrana je ishrana sa malim unosom ugljenih hidrata i poveanim unosom masti. To znai da
je na ovoj ishrani zabranjen ili ogranien unos itarica, eera, voa, hleba, testenina i slatkia, a povean unos
putera, jaja, mlenih proizvoda, oraastih plodova, maslinovog ulja itd.

Zadnjih godina Low Carb High Fat

postao je najpopularniji nain za skidanje
vika kilograma, regulaciju eera u krvi
i prevenciju metabolikog sindroma.
Istina je da Low Carb High Fat ishrana
efikasnija u regulaciji eera u krvi i
skidanju vika kilograma u odnosu na
konvencionalne dijete u kojima je
ogranien unos masti (1). ak i
dugorono, ovakav nain ishrane se
pokazao boljom strategijom u smislu
odravanja telesne teine kod veoma
gojaznih osoba (2).

Zakljuak najnovije meta analize

objavljene ove godine je da ne postoje
znaajni dokazi da zasiene masti
poveavaju rizik od kardiovaskularnih
bolesti (3). Ovo istraivanje je u potpunoj
suprotnosti sa konvencionalnim
preporukama da smanjivanje masti u
ishrani smanjuje rizik od
kardiovaskularnih bolesti i oekivano je Low Carb High Fat piramida ishane

da nakon ove studje Low Carb High Fat

pristup ishrani doivi pravi procvat.

168
 Konvencionalna piramida zdrave ishrane

Pogreno izvlaenje zakljuaka iz naunih istraivanja (a ne sama istraivanja) dovelo je do toga da

konvencionalne nutritivne smernice umesto da utiu na smanjenje gojaznosti i prevenciju kardiovaskularnih
bolesti zapravo prodube ove probleme.

Primer pogrenog izvlaenja zakljuaka se moe lako videti na primeru margarina. Naime, jo od 1940. poznato
je da su polinezasiena ulja (suncokretovo, kukuruzno, sojino) neotporna na visoke temperature i da se kao
rezultat termike obrade mogu nagraditi supstance koje su potencijalni kancerogeni i koji mogu dovesti do ciroze
jetre i preuranjene smrti. Zakljuak koji je izvuen iz ove injenice bio je da e se problem reiti ako se
polinezasiena ulja (koja su po strukturi tena) zasite, odnosno tehnolokih postupkom prebace u vrsti oblik.
Problem otpornosti na termiki tretman je ovim postupkom zaista reen, ali je, paradoksalno, sam proces je
doveo do formiranja drugih supstanci koje se danas dovode u vezu sa poveanim rizikom od kancera i
kardiovaskularnih bolesti (tip trans masti) (4).

169
Dakle, uvek je neophodno kritiki
sagledati celu sliku. Mnogi Low Carb
High Fat zamiljaju kao ishranu u kojoj
mogu neogranieno da jedu jaja, slaninu
i varke a pritom ostaju vitki i zdravi. To
jednostavno nije tako. Ovo su najvee
zablude oko ovakvog naina ishrane:

1. Na Low Carb High Fat dijeti

mogu da jedem koliko hou i
mravim
Naalost ovo nije tano. Ko god eli da
smra mora da ogranii i kalorijski unos.
Prekomerna teina je (kod zdravih
osoba) po pravilu rezultat poveanog
kalorijskog unosa u odnosu na kalorijsku potronju. injenica je da kod Low Carb High Fat ishrane tipino lake
ostvariti smanjeni kalorijski unos u odnosu na konvencionalne dijete, jer povean unos masti dovodi do oseaja
sitosti. Ipak, ukoliko osoba kalorijski unosi vie energije nego to potroi kroz dnevnu i fiziku aktivnost, nee
smrati.

Dobra strana ove ishrane je da bez brzih eera u ishrani (slatkii, voe, med) nivo insulina se odrava
uravnoteenim, te nema takozvanih napada gladi. Insulin je hormon koji je vrlo efikasan u skladitenju masti. Sve
dok je nivo insulina u krvi visok, nae telo ne moe da sagoreva suvine masti.

Ipak, poveano luenje insulina nije posledica unosa samo ugljenih hidrata. Insulin se povieno lui i kada je
unos hrane prevelik, neki proteini takoe izazivaju pojaano luenje insulina, kao i vetaki zaslaivai. Dakle, i
kod ovog pristupa skidanju kilograma klju je u umerenosti.

2. Nae telo savreno funkcionie bez ugljenih hidrata

170 u
Ljudski mozak u proseku dnevno troi oko 120g ugljenih hidrata. Ukoliko u organizmu nema dovoljno goriva
vidu ugljenih hidrata, mozak se okree drugom izvoru energije ketonima, koji nastaju katabolizmom masnih
kiselina iz masti. Za mozak, ketoni nisu optimalni izvor energije, i on jednostavno slabije radi na njima. U
istraivanju kognitivne funkcije, grupa ljudi koja je bila na strogoj Low Carb High Fat ishrani je bila loija na
testovima memorije, u poreenju sa kontrolnom grupom koja je unosila ugljene hidrate (5).

3. Low Carb High Fat dijeta odgovara svima

Ne postoji ni jedna dijeta koji odgovara svima. Neko e na ovoj ishrani iskusiti konstantan nedostatak energije.
Neki ljudi mogu iskusiti glavobolje i konstipaciju. Konstipacija nije posledica niskog unosa ugljenih hidrata per se,
ve se deava ukoliko osoba ne unosi dovoljno biljnih vlakana kroz povre, a koje je pre prelaskana ovu ishranu
unosila kroz itarice od celog zrna. Po jednoj teoriji Low Carb High Fat dijeta tipino daje bolje rezultate kod ljudi
koji lue vie insulina kada govorimo o mravljenju, to su tipino ljudi kod kojih se viak telesnih masti taloi u
predelu stomaka (tip grae endomorf), dok kod drugih bolje rezultate daje konvencionalna dijeta sa smanjenim
unosom masti (6).

4. Na Low Carb High Fat ishrani

mogu da treniram istim
intenzitetom
Kada govorimo o intenzivnim treninzima koji
kratko traju (dizanje tegova, sprint) ne postoji
znaajna razlika u snazi kod osoba ija je
ishrana bazirana na malom unosu ugljenih
hidrata u odnosu na one koje unose vee
koliine.

Ukoliko su u pitanju treninzi koji dugo traju (tranje, biciklizam due od 30 minuta) unos ugljenih hidrata pre
ovakvih treninga (ne bukvalno pre treninga, ve nekoliko dana pre) poveava izdrljivost do ak dva puta.
Poveana izdrljivost je posledica injenice da su ugljeni hidrati gorivo koje na organizam najefikasnije koristi.
Ugljeni hidrati su nezamenjivi u takozvanom punjenju glikogenskih rezervi, a kada su glikogenske rezerve na
niskom nivou javlja se zamor i slabost miia (7).

Zakljuak
171
injenica je da e svako ko smanji koliinu eera, skroba i alkohola uraditi neto dobro za svoje zdravlje. Ipak,
izbaciti ugljene hidrate u potpunosti (takozvani strogi low carb) je opasno. U studiji na pacovima, premali unos
ugljenih hidrata doveo je do retardacije rasta (8) . Takoe, u studiji na ljudima, premali unos ugljenih hidrata
moe dovesti i do problema sa radom titne lezde (9).

Na primer, ako smanjite hleb, slatkie, testeninine i ostalu hranu bogatu ugljenim hidratima, a umesto njih unosite
velike koliine povra (koje sadri manje koliine ugljenih hidrata) sigurno je da inite neto dobro za svoje
zdravlje. Ipak ako unosite premalo povra, odnosno manje od 50g ugljenih hidrata dnevno (50g ugljenih hidrata
je otprilike ekvivalentno koliini povra od 2 paradajza, dve tikvice i 2 argarepe) opet rizikujete svoje zdravlje.

Dakle, Low Carb High Fat dijeta je dobar pristup kod regulacije telesne teine i eera u krvi, ali iskljuivo ako se
ne preteruje tj. ako unos ugljenih hidrata nije suvie nizak. U praksi to znai da iako kalorijski osnovu Low Carb
High Fat ishrane ine masti, koliinski ovu ishranu nikako ne smeju da ine masti, ve povre iz koga se moe
dobiti dovoljno ugljenih hidrata (ali i vanih mikronutrijenata) za normalno funkcionisanje organizma.

172
 stajedemo.com http://stajedemo.com/zablude-o-zdravoj-hrani/

Zablude o zdravoj hrani

Sam termin zdrava hrana se toliko odomaio i toliko puta bivao zloupotrebljen, da nije ni udo koliko zabluda
postoji o zdravoj hrani.

ta je zdrava hrana?
Nita. Zdrava hrana ne postoji. Postoji samo zdrava ishrana. Svaki organizam je drugaiji, te je sama podela
hrane na zdravu i nezdravu opasna klasifikacija. Skoro svaka hrana moe biti zdrava za jednog oveka i nezdrava
za drugog.Za ljude koji imaju celijakiju, pare raanog hleba je nezdrava hrana. Za ljude koji imaju dijabetes, i
voe moe biti nezdrava hrana. Za ljude koji nemaju nikakvih zdravstvenih problema, jednolina hrana, ili hrana
koja se dugorono konzumira a njom ne unose svi telu potrebni nutrijenti, je nezdrava hrana.

U nastavku teksta proitajte koje su to najee zablude vezane za zdravu hranu.

MIT #1 Zdravu hranu kupujem u prodavnici zdrave hrane

173
U ovim prodavnicama se prodaje svata. Zabluda je da ete tamo nai hranu koja je zdravija. Problem je to esto
proizvodi nemaju deklaraciju i to ete tamo naii na skupe i bezukusne proizvode koje e vam prodati pod
parolom da su zdraviji. Keks u rinfuzi kome je istekao rok upotrebe od stajanja u vitrini ni u kom kontekstu ne
moe biti zdrava hrana.

Ljudi se najeu okreu ovim prodavnicama kada ele da smraju. uti eer, glukoza, fruktoza, malteks, agavin
sirup itd. su samo forme eera. Dijet, lajt, fitnes, fit, slim, fun i ostali proizvodi imaju najee smanjen sadraj
masti u odnosu na konvencionalne proizvode, ali osim to se manje ukusni mogu imati vie kalorija, ili bar eera,
nego to biste pomislili. Zato, uvek itajte deklaraciju. Ako je ima.

MIT #2 Zdravu hranu kupujem na pijaci

Retko ko na pijaci zna ta zapravo kupuje. Da li je zelje ubrano pored autoputa i da li je prepuno tekih metala od
izduvnih gasova teko da odokativno moete da procenite. Ne moete da znate ni kako je koji seljak primenjivao
agrotehnike mere: gde je to povre gajeno, ime i koliko je prskano. Ne znate da li je slatka baka zaista ubrala
jabuke u svojoj bati ili ih je donela sa Kvantaa.

Plantano gajena hrana se kontrolisano uzgaja, a to znai da se pesticidi, insekticidi i ostala sredstva koriste
onoliko koliko je potrebno- ne vie od toga. Odlazak na pijacu moe biti interesantan, ali ako mislite da ete tu nai
zdraviju hranu, neretko ste u zabludi.
174
MIT #3 Organska hrana je hranljivija
Uraena su brojna istraivanja sa ciljem poreenja obine i organske hrane. Sa jedne strane imamo one koji
tvrde da je organska hrana zdravija, jer je nutritivno vrednija. Sa druge strane, neki sugeriu da je ova hrana
zapravo manje zdrava jer se u njoj moe nai vea koliina mikotoksina (otrovne supstance koje proizvode plesni)
zbog neupotrebe pesticida.

Jedna istraivanja ukazuju da neka organska hrana, poput paradajza, ima vii sadraj pojedinih nutrijenata, dok
druga organska hrana, organski ovas na primer, ima manje nutrijenata od obinog. to se tie mikotoksina, i tu
istraivanja variraju od proizvoda do proizvoda i od godine do godine. Posmatrano u globalu, to se tie i
hranljivosti i mikotoksina, nema znaajne razlike izmeu organske i konvencionalne hrane.

Iako se nivo ostataka pesticida kod konvencionalne hrane kontrolie i ne sme prei odreenu granicu, organska
hrana nesumnjivo ima manje ostataka pesticida. To je ono to organsku hranu ini boljom opcijom kod nekih
proizvoda, a ne hranljivost.

MIT #4 Industrijska hrana nije zdrava

Zabluda o zdravoj hrani, koja se provlai kroz sve gorepomenute mitove, je da se od zdrave hrane mravi. U
tom kontekstu zdrava hrana je sva industrijski nepreraena hrana. Mnoge popularne dijete se u nekom obliku
koriste geslom da ete smrati ako jedete zdravu hranu, a ne jedete industrijski preraenu hranu.

175
To je tano. Ako vam je pristup hrani ogranien i izbor suen, budite uvereni da ete smrati. Industrijska hrana
nisu samo ips i Coca Cola. Asortiman industrijske hrane je veliki, a ta ete i koliko pojesti zavisi samo od vas.
Dakle, suvie je uopteno rei da je industrijska hrana nezdrava. I u okviru nje moete praviti zdrave izbore.

Nema nieg skrivenog u industrijskoj hrani od ega se moete ugojiti. Ne postoji nikakva tajna niti globalna zavera
prehrambene industrije. Oni koji u ove prie veruju se samoopravdavaju.

Reference:

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20425661

http://www.belspo.be/belspo/organisation/publ/pub_ostc/CP/CP30_en.pdf

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S095671351300090X

http://annals.org/article.aspx?articleid=1355685

176
 stajedemo.com http://stajedemo.com/zasto-coca-cola-goji/

Zato Coca Cola Zero goji?

Nedavno me je jedna itateljka pitala ime je dozvoljeno hraniti svinje. Ova oblast zaista nije moja struka, ali
poto me je i samu interesovalo pogledala sam Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za ivotinje .
Tamo sam naila na interesantnu tabelu, naslovljenu Pojaivai apetita. Poto su u toj tabeli navedeni neki od
vetakih zaslaivaa, reila sam da dam odgovor na pitanje kako Coca Cola Zero moe da sabotira put ka vitkoj
liniji.

Svi znamo da regularna Coca Cola nije najbolje pie koje moete da popijete. to se tie senzacionalistikih
tekstova gde je regularna Coca Cola predstavljena kao neto to rastvara stenu brzinom svetlosti, isti wc olju
bolje Mr. Propera, uklanja ru i slino o tome sam ve pisala.

Jednostavno reeno Coca Cola nije neka opasna namirnica od koje ete umreti. To je samo bezvredna
namirnica. Najopasniji sastojak u njoj je eer.

ta je Coca Cola Zero?

Coca Cola Zero je pie koje ne sadri eer. Nema kalorije. Pored vode, ugljen-dioksida, kofeina itd. u sastav
ovog pia ulaze i vetaki zaslaivai. Ovi zaslaivai su oko 200 puta slai od eera, pa je mala koliina
dovoljna da Coca Cola Zero ima slinu slast kao regularna Coca Cola.
177
Kako neto to nema kalorije goji?
Ljudi se ne goje samo od kalorija. To su dokazale sve neuspene dijete iji je cilj bio iskljuivo opsesivno
smanjivanje masti ili koliine uneene hrane. Naravno da kalorije igraju vanu ulogu u regulaciji telesne teine, ali
pored kalorija, jako vanu ulogu igraju i hormoni, poput insulina.

Ukratko, poenta sa insulinom je sledea: dok god se u organizmu nalazi povien nivo insulina, telo ne koristi
uskladitene masti kao energiju. A nivo insulina je najvii neposredno nakon unosa hrane ili pia, naroito ako ta
hrana ili pie sadre proste eere. Ako se u organizam unese neto to izaziva nagli skok insulina, poput
eera, onda je takav i pad nivoa insulina, a to ukratko znai pojaanu GLAD.

Zato su se najbolje pokazale dijete koje propagiraju unos hrane u tano odreeno vreme nema naglih skokova
insulina i glad je smanjena. Pritom, nema ni grickanja izmeu obroka, pa organizam ee posee za ve
uskladitenim mastima.

Od zaslaivaa u Coca Coli Zero se nalaze aspartam, acesulfam K i Na-ciklamat. Nisu svi zaslaivai isti, pa
tako i nemaju iste osobine (a o tome opirnije u nekom narednom tekstu). 178
Aspartam je moda najpoznatiji i najomraeniji vetaki zaslaiva. Ova supstanca je bila predmet stotine
studija. Meta analiza svih tih studija je pokazala da je aspartam bezbedan u koliinama u kojima ga je dozvoljeno
koristiti u prehrambenoj industriji (1).

Jedna stvar je da je supstanca bezbedna, a druga stvar je da nema nikakav efekat. Efekat aspartama na luenje
insulina je i dalje pod znakom pitanja. Po nekim studijama aspartam ne izaziva luenje insulina ni pojaan apetit,
a po nekim izaziva. Ja sam pronala nekoliko studija iji je zakljuak da aspartam izaziva pojaan apetit i/ili
insulinski odgovor (2, 3, 4, 5, 6), a po nekim studijama ak i vie nego obian eer ( 7, 8). Meni je ovih sedam
studija dovoljno da sama izvedem zakljuak.

Acesulfam K je na osnovu dosadanjih istraivanja takoe bezbedan, u dozvoljenim koncentracijama. Meutim,

za razliku od aspartama gde se studije ne slau da li izaziva pojaan apetit, odnosno insulinski odgovor, oko
acesulfama K studije se slau da, acesulfam K izaziva luenje insulina (9, 10). Generalno, postoji teorija po
kojoj svi zaslaivai koji ostavljaju gorak ukus u ustima, poput acesulfama K, Na-ciklamata, Na-saharina i
steviozida, imaju uticaj na oslobaanje insulina (11).

Na-ciklamat je zaslaiva koji je zabranjen u Americi, jer nema dovoljno podataka o njegovoj bezbednosti , a
dozvoljen je u Evropskoj Uniji, a i kod nas (12). Obzirom da Evropska Unija ima najstriktnije zakone to se tie
bezbednosti hrane, ova zabrana se moe pripisati i jakom amerikom lobiju proizvoaa drugih zaslaivaa. U
svakom sluaju, i bez Na-ciklamata namee se zakljuak da Coca Cola Zero ima uticaj na luenje insulina.

Takoe, dosta studija je nalo pozitivnu korelaciju izmeu konzumiranja diet pia (Coca Cola Light, Coca Cola
Zero, Pepsi Max itd.), gojaznosti i rizika od dijabetesa tipa 2 (13, 14, 15, 16).

Zakljuak
Verovatno je da e Coca Cola Zero izazvati manje luenje insulina od regularne Coca Cole, ali e ga ipak
izazvati, naroito ako se konzumira izmeu obroka. To znai povean apetit, kao i to da e organizam oteano
metabolisati ve uskladitene masti, a to sumnjam da je cilj svakome ko pije ovih 0 kalorija. Takoe, pia sa
zaslaivaima, upravo zato to su slatka, podstiu elju za slatkim, jer kako u jednoj studiji kau treniraju nepce
na slatko (17).

To to neto nema kalorije, ne znai da nema posledice. Postoji jedna izreka koja lepo oslikava ovaj paradoks :
There aint no such thing as a free lunch (prev. Besplatan ruak ne postoji).

179
 stajedemo.com http://stajedemo.com/zasto-je-zuti-secer-skuplji-od-belog/

Zato je uti eer skuplji od belog?

uti ili smei eer je skuplji od belog zato to je tehnoloki proces proizvodnje ovakvog eera skuplji. Da li je
cena utog eera vea samo zbog toga ili zbog odnosa ponude i tranje ili pak marketinga, ostavljam vama da
procenite..

Ranije se pod utim eerom podrazumevao samo eer iz eerne trske. Zbog tvrdnji da je uti eer zdraviji od
belog, danas se ovakav eer proizvodi i iz eerne repe i kod nas na tritu on je mnogo zastupljeniji.

Kako tee proizvodnja eera?

Proizvodnja eera iz eerne repe ugrubo tee ovako: nakon prijema eerna repa se pere, see na tanke
rezance i potapa u vruu vodu u kojoj se ekstrahuju vodorastvorljive materije. Ovaj eerni sok se preiava
kalcijum hidroksidom, a neistoe se uklanjaju taloenjem i filtracijom. Ovako preien sok uparavanjem dobija
konzistenciju sirupa i uparavanje se nastavlja dok ne pone stvaranje kristala eera. Rezultat uparavanja je
meavina belih kristala eera i tamnobraon sirupa. Taj sirup se naziva melasa a od belih kristala je odvojen
centrifugiranjem.

180
Kako se dobija uti eer?
Danas, proizvodnja belog eera je toliko usavrena i automatizovana da se proizvoaima ne isplati da proces
prekidaju u bilo kom trenutku da bi dobili uti eer.

uti eer se dalje najee dobija dodavanjem prethodno odstranjene melase u beli eer, a ovo podrazumeva
dodatne trokove. Dodavanje melase u beli eer umesto prekidanja rafinacije na pola se radi i zbog toga to
proizvoai jedino tako mogu u potpunosti kontrolisati veliinu kristala i boju eera.

Da li se uti eer boji?

Prema naem Pravilniku u beli eer je dozvoljeno i dodavanje odreenih prirodnih boja. Iako se te boje zapravo
dobijaju iz eera njegovim prenjem, potroa birajui ovaj eer plaa vie mislei da jede neto mnogo
zdravije.

Da li je uti eer zdraviji od belog?

Miljenja sam da nije i po meni jedina razlika je u ukusu. Iako nema sumnje da je beli hleb ili beli pirina manje
zdrav od integralnog, kod eera pria je neto drugaija. Koliina minerala ( kalcijum, kalijum, gvoe,
magnezijum ) u utom eeru dobijenom dodavanjem melase u beli eer je vrlo mala. Takoe, postoji polemika
da li je i koliko melasa iz eerne repe zdrava, jer ostaje pitanje koliko neistoa je otklonjeno pranjem eerne
repe i naknadnom filtracijom eernog soka, to zavisi od proizvoaa do proizvoaa. to se tie eera u koji
se dodaju boje dozvoljene Pravilnikom, tu nema dileme ne, nije zdraviji od belog.

Ako govorimo o kalorijskoj vrednosti, razlika je zanemarljiva: uti eer ima 377 kcal a beli 387 na 100g.

181
 stajedemo.com http://stajedemo.com/zdravstvene-izjave/

Zdravstvene izjave: kada nas lau

Primer kada industrija hrane obmanjuje kupce se najlake moe videti kroz nepravilnu ili nepotenu upotrebu
zdravstvenih izjava. Zdravstvena izjava je svaka izjava koja tvrdi, sugerie ili ukazuje na odnos izmeu hrane ili
sastojaka hrane i zdravlja.

U Evropskoj Uniji, da bi se ovakva izjava dala za neki proizvod potrebno je da on sadri odreeni sastojak u
koliini koja je propisana od strane Evropske komisije i da je oekivano da proizvod bude konzumiran u koliini
koja obezbeuje dovoljnu koliinu tog sastojka. Zdravstvena izjava se moe dati za sastojak koji proizvod sadri,
ali ne i za sam proizvod.

Poto u Srbiji ne postoji Pravilnik o zdravstvenim izjavama, proizvoaima (mada bih pre rekla marketinkom
sektoru) je na ast kako e da ih koriste. Evo i nekih primera:

MIVELA
Poboljava funkcionisanje nervnog sistema.
Uestvuje u regulaciji eera u krvi.
Pomae u odravanju imunog sistema.
Pomae brem oporavku organizma posle fizikog napora.

Ovakav proizvod u EU bi odmah bio uklonjen sa trita. Gore navedene izjave su netane i dovode potroaa u
zabludu. Zdravstvene izjave se mogu koristiti za sastojak za koji su autorizovane ali ne i za proizvod koji ga
sadri. U ovom sluaju i izjava tipa:

Magnezijum uestvuje u regulaciji eera krvi i odravanju imunog sistema,

je ZABRANJENA, jer nema dovoljno naunih podataka koji bi ovakve tvrdnje podrale. Iako mislim da je Mivela
dobar proizvod, ovde se radi o obmani potroaa, a Miveli nije prvi put da to radi. Ministarstvo zdravlja je182
ve
reagovalo na njihovu kampanju Voda zdravog srca, ali gore navedene izjave i dalje stoje na Mivelinom
zvaninom sajtu.

Iskreno, nije mi jasno zato se koriste ovakvim trikovima, kada u ovoj vodi ima dovoljno magnezijuma da se
moe koristiti neka od odobrenih izjava kao to su:

Magnezijum doprinosi normalnom funkcionisanju nervnog sistema.

Magnezijum doprinosi normalnoj funkciji miia.

Izgleda da se sektoru marketinga ovakve izjave nisu dopale, pa je odlueno da se napie neto na svoju ruku.

MINAQUA life
Jaa vau mentalnu sposobnost i obezbeuje bolju koncentraciju.

Simpatine reklame za vodu bogatu jodom kriju i izjavu koja je netana i koju je zabranjeno koristiti. Sve isto vai
kao i za Mivelu, samo to ovakva izjava jo vie obmanjuje potroaa. Nikakva hrana niti pie niti njihov sastojak
ne moe da jaa vau mentalnu sposobnost. Mentalna sposobnost je neto sa ime se raamo i to kroz uenje
moemo da unapredimo. Ukratko, ni od kakve vode neete biti pametniji. Da je na ovom proizvodu napisano:

Jod doprinosi normalnom funkcionisanju nervnog sistema i normalnoj kognitivnoj funkciji,

to bilo u skladu sa zakonom, kako Evropskim tako i moralnim. Srpskog zakona iovako nema.

183
OMEGOL AKTIV
Pogoduje sniavanju holesterola

OMEGOL
Za ouvanje krvnih sudova

Omegol i Omegol Aktiv su margarini. Margarini sadre trans-masne

kiseline za koje je dokazano da poveavaju rizik od sranih bolesti jer utiu
na poveanje loeg holestorala LDL-a i sniavanje dobrog holesterola
HDL-a. Proizvoa je u proizvod dodao biljne sterole koji mogu pomoi u
sniavanju holesterola. Ispada da je s jedne strane ovaj margarin dobar za
kardiovaskularni sistem, a sa druge nije.

Ovakve situacije su regulisane od strane Evropske komisije jer proizvodi

koji nose zdravstvenu izjavu ne smeju imati visok nivo nutrijenata, kao to
su trans-masti, kojih najvie i ima u margarinima, a iji unos treba smanjiti
u cilju prevencije hroninih bolesti

Ipak, ove izjave za Omegol je odobrilo Hrvatsko Ministarstvo zdravlja. Ovo

odobrenje je verovatno izdato na ast, poto na osnovu naunih saznanja
i evropskih zakona nije.

Smatram da je nepravilna upotreba zdravstvenih izjava svojevrsni makijavelizam (cilj, itaj profit, opravdava
sredstvo) marketinkog sektora prehrambene industrije. Sigurna sam da u svim prehrambenim kompanijama
postoji barem jedan tehnolog ili drugi struni kadar koji se razume u legislativu, ali za ovakve stvari oni se esto i
ne pitaju.

Odgovor na pitanje zato se na proizvodima mogu videti ovakve izjave je jednostavan: zato to je dozvoljeno. Na
184
naem tritu postoji masa proizvoda sa neodgovaraujim zdravstvenim izjavama, a to e biti tako dok se ne
uvede i ne primeni zakonska regulativa. Vreme je da nae zakone usaglasimo sa Evropskim, kada ve sami bolje
ne moemo da napiemo.

Ako se i vi setite nekog proizvoda gde mislite da su zdravstvene izjave neodgovarajue, napiite u komentarima.

Reference:

http://ec.europa.eu/food/food/labellingnutrition/claims/index_en.htm

185