Dabar 2014

Zadaci i reenja kolsko takmienje

1
Sadraj

Sadraj
Sadraj .................................................................................................................................................... 3

O takmienju i knjiici ............................................................................................................................. 5

Mostovi................................................................................................................................................... 6

Ogrlice .................................................................................................................................................... 7

Stepenice robota zmije........................................................................................................................... 8

Nepoznato prijateljstvo .......................................................................................................................... 9

etnja kroz oblake ................................................................................................................................ 10

Kockice.................................................................................................................................................. 11

Izabrani roboti ...................................................................................................................................... 12

Kontrola dabrova.................................................................................................................................. 13

Hijerarhijska struktura .......................................................................................................................... 14

Sui restoran ......................................................................................................................................... 15

Smeni prozori ...................................................................................................................................... 16

Zeje rupe ............................................................................................................................................. 18

Mobilni telefon ..................................................................................................................................... 20

Navigacija ............................................................................................................................................. 21

Zlatnici .................................................................................................................................................. 22

Dabarski ples ........................................................................................................................................ 23

Drutvena mrea Dabrograda .............................................................................................................. 24

Igra Visine ............................................................................................................................................. 27

Led znak ................................................................................................................................................ 29

Seenje cevi .......................................................................................................................................... 31

3
Izbor zadataka za tekmienje i prevod: Programski odbor takmienja,

Milan Rajkovi (predsednik programskog odbora)

Svetlana Jaki (lan programskog odbora)
Milan Luki (lan programskog odbora)
Bojan Tomi (lan programskog odbora)
Bojan Milosavljevi (lan programskog odbora)
Dragan Krsti (lan programskog odbora)
Saa Jevti (lan programskog odbora)

Pomo pri odabiru i obradi zadataka za nie razrede osnovnih kola:

Suzana Miljkovi (O Kralj Petar I Ni)

Tehnina podrka: Milutin Spasi i Branko Doli

4
O takmienju i priruniku

Novo takmienje i nova zbirka zadataka, ovog put i za srednje kole i gimnazije.

Ovaj prirunik je namijenjen nastavnicima koji ele da sa uenicima razgovaraju o

intelektualnim problemima predstavljenim u zadacima. Kako deca vole da se
takmie i vole da razmiljaju, na posao je da ih i tokom godine podstiemo da
razijaju takmiarski duh i radoznalost.

Prirunik je predvien za uenike, ali ne samo kao priprema za budua takmienja,

ve kao skup intelektualnih problema. Moda su nekima od vas zadaci previe laki, a
drugima e biti previe teki. Zadaci su prikazani uz oznaku kategorije kojoj su
namenjeni, kao i uz objanjenje informatike pozadine problema.

Priprunik su pripremili organizatori takmienja, kao neto na ta smo ponosni ;). U

takmienje je uloeno mnogo rada i energije, tako da nas raduje to iz godine u
godinu postaje sve masovnije i populranije, ne samo u naoj zemlji ve i u svetu.
Zadaci su obeleeni zastavicama koje govore iz koje zemlje dolazi odreeni zadatak.

Trenutno izdanje prizunika je "privremeno". Nakon narednog nivoa takmienja, na

ovih 20 zadataka emo dodati nove. No, ak i oni e biti veoma brzo odraeni od
strane onih koji vole takve zadatke. ta onda?

Pozivamo vas da pratite nae aktivnosti i da sa zajedno sa nama radujete novim

zadacima.

elimo vam da uivate u reavanju zadataka!

Programski odbor takmienja

5
Mostovi 5. i 6. razred O

Gradski park ima veliko jezero sa mnogo manjih ostrva. Sa ostrva na ostrvo se moe prei
besplatno ili plaanjem putarine. Mostovi preko kojih se ne plaa putarina obeleeni su punom
linijom. Mostovi preko kojih se plaa putarina obeleeni su isprekidanom linijom. Sendi eli da
proeta od ostrva sa kuom do ostrva sa umom, ali ima dovoljno para da plati dve putarine.

B.

Koji je najmanji mogui broj mostova koji e Sendi prei?

A. 4
B. 5
C. 6
D. 7

Reenje
Taan odgovor je pod B, 5 mostova.

Ingormatika pozadina

Na slici je prikazan grafiki problem. Od nas se trai da pronau put iz jedne u drugu taku.
Konkretno, mi smo ograniili broj mostova odreenog tipa i traimo najjeftiniji mogui put. Postoji
vie naina za reenje ovakvih problema, a jedan od najinteresantnijih i esto korienih u
raunarstvu jeste i kombinatorika (varijacije sa ponavljanjem i bez ponavljanja).

6
Ogrlice 5. i 6. razred O; 1. i 2. razred S

Dabrica Liza eli da napravi narukvicu koristei bisere sa stare ogrlice. Stara ogrlica ima svetle i
tamne bisere, a Lizi je potrebno svega 6 tamnih. Ostatak ogrlice eli da ostavi svojoj mlaoj sestri
Sari.

Liza skida jedan po jedan biser sa stare ogrlice sa leve ili desne strane sve dok ne skupi 6 tamnih
bisera. Liza, takoe, eli da skine to manje svetlijih bisera kako bi ostatak ogrlice, koju e dati Sari,
bio to dui.

Koliko e najmanje svetlih bisera Liza skinuti?

A. 5
B. 7
C. 4
D. 6

Reenje

Taan odgovor je pod C.

Informatika pozadina

Slini problemi za pronalaenje naina za dobijanje nekog optimalnog proizvoda (est tamnih
bisera u zadatku) uz minimalne gubitke (svetli biseri u zadatku) esto se reavaju u fabrikama.

Ovakav pristup za dobijanje reenja problema razmatra sve mogunosti razlaganja problema u
manje (potproblemi) i kombinovanje reenja potproblema u reenja za originalni problem zove se
dinamiko programiranje.

7
Stepenice robota zmije 5. i 5. i 6. Razred O

Dabar Bob konstruie robota zmiju tako to rea kvadratne panele jedan za drugim i vezuje ih
arkama kao to je prikazano na slici ispod.

Bob moe da promeni oblik robota zmije tako to savije arke kojima su meusobno povezani
kvadratni paneli. Na primer, moe da transformie robota zmiju u stepenice. Stepenice od 3
koraka sastavljene su od robota zmije i napravljene su od 9 kvadratnih panela.

Koliko je kvadratnih panela potrebno da bi se gradile stepenice sa 7 koraka?

A. 21
B. 14
C. 7
D. 27

Reenje
Taan odgovor je pod A.

Informatika pozadina
Neophodno je pronai algoritam za brojanje koraka stepenica.

Takoe, potrebna je transformacija i vizuelizacija. U zadatku postojii ponavljanje, a mnogi algoritmi

informatike ukljuuju proces ponavljanja vie puta, obino putem "petlje".

8
Nepoznato prijateljstvo 7 7. i 8. razred O; 1- 4 razred S

Upitani za svoje prijatelje, dabrovi su rekli sledee:

Mik je prijatelj sa Laurom, Donom i Patrikom;
Don je prijatelj sa Mikom i Anom;
Ana je prijatelj sa Donom;
Patrik je prijatelj sa Mikom i Laurom;
Laura je prijatelj sa Mikom i Patrikom.
Onda su oni nacrtali svoje prijateljstvo tako to je svaki dabar predstavljen kruiem, a prijateljstvo
meu dabrovima linijom. Ali, zaboravili su da napiu njihova imena pored krugova.

Ako uporedimo navedena prijateljstva sa slikom, otkriemo da se neto ne slae: na slici je

prikazano jo jedno prijateljstvo koje nije navedeno u tekstu.

Koje je od sledeih tvrdjenja tano?

A. Don i Patrik su prijatelji.

B. Don ima jo jednog prijatelja, ali ne moemo da znamo koga.
C. Ana ima jo jednog prijatelja, ali ne moemo da znamo koga.
D. Nema dovoljno informacija da se zakljui bilo koje od navedenih tvrenja.

Reenje

Taan odgovor je pod B.

Informatika pozadina
Krugovi i veze izmeu njih nazivaju se "grafovi", a oni su veoma zastupljeni u informatici. U teoriji
grafova krugovi se nazivaju vorovi (vrhovi), a linije koje povezuju vorove nazivaju se ivice (grane).
Veoma je esta upotreba grafova za opis modela ili struktura podataka.

9
etnja kroz oblake 7. i 8. Razred O

Pet dabrova: Ana (7 godina), Bendamin (8 godina), Kris (9 godina), Debra (10 godina) i Edi (11
godina) igraju igru hodanja kroz oblake. Na svakom oblaku ekaju drugog dabra da stigne. Tada
stariji dabar kree ka sledeem oblaku debljom strelicom, a mlai odlazi ka sledeem oblaku
tankom strelicom.

Na koji izlaz (sa brojevima) e svaki dabar stii?

A. 1: Ana C. 1: Benamin
2: Benamin 2: Debra
3: Kris 3: Kris
4: Debra 4: Ana
5: Edi 5: Edi

B. 1: Edi D. 1: Benamin
2: Debra 2: Kris
3: Kris 3: Debra
4: Benamin 4: Ana
5: Ana 5: Edi

Reenje
Taan odgovor je pod C.

Informatika pozadina
Data mrea se sastoji od linija ulaza i vie komparatora. Komparatori uporeuju vrednosti dva
ulaza i kao izlaz daju manju i veu vrednost. Ukoliko se mrea komparatora povee na pravi nain,
moe se sortirati i i niz nerazvrstanih vrednosti.

U raunarstvu i informatici algoritam sortiranja je proces preureivanja elemenata nekog skupa po

odreenom poretku. Sortiranje skupa podataka je preduslov za njegovo je efikasno pretraivanje.
Sortiranje je, takoe, vrlo korisno pri utvrivanju jednakosti dva skupa podataka.

10
Kockice 7. i 8. razred O; 1- 4 razred S

Imamo tri komande: draw_1, draw_2 i draw_2A koje crtaju take kao na slici ispod.

Komanda turn90 rotira ve nacrtanu sliku. Na primer, kombinacijom

komandi draw_2A, turn90 dobijamo sledei rezultat:

Kombinacijom ovih komandi moemo nacrtati mnogo razliitih kombinacija taaka. Na primer,
kombinacija komandi draw_1, draw_2, turn90 crta sledeu sliku:

Koja kombinacija komandi treba da se koristi da bi se nacrtala sledea slika?

A. draw_2A, turn90, draw_2, draw_1 C. draw_2, draw _2A, turn90, draw_2

B. draw_2A, draw_2, turn90, draw_2 D. draw_2, turn90, draw_2, draw

Reenje
Taan odgovor je pod D.

Informatika pozadina
Crtanje slike se vri setom instrukcija (komandi). Ovo je veoma jednostavan primer upotrebe
programskih jezika sa setom od samo tri komande.

Svaka komanda moe se, takoe, videtii kao procedura. Upotreba procedura je vaan deo
informatike i programiranja.

11
 5. i 6. razred O
Izabrani roboti

Dabrovi su ponosni vlasnici robotske kompanije koja poseduje 15 robota prikazanih na slici. Roboti
sluaju komande i izvravaju ih redom.

Neko je napisao odreene komande i roboti su to posluali:

1. Svi roboti sa malim tokovima, ignoriite komande!
2. Svi roboti sa rukama, a koji moete da hodate, idite do cilja!
3. Svi roboti sa rukama ili nogama, ignoriite komande!
4. Svi roboti, idite do cilja!

Koliko je robota dolo do cilja?

A. 5
B. 3
C. 7
D. 1

Reenje
Taan odgovor je pod A.

Informatika pozadina

Logika je veoma vana u informatici. Kada programer razvija program, on se uglavnom susree sa
ovim problemom (and, or). U ovom sluaju u svakom koraku, izabrani su roboti sa odreenim
osobinama (koji mogu da hodaju, sa rukama i da hodaju, sa rukama ili nogam

12
Kontrola dabrova 7. i 8. razred O; 1. i 2. razred S

Dabar Nik se eta i okree prema uputstvima (instrukcijama). Ovo je primer jedne jednostavne
instrukcije:

(Nik 100 hodaj. Nik 90 levo_okret.) 2 puta ponovi.

Nik se na osnovu ovih uputstava pomerio na sledei nain:

Ovo znai da je Nik dva puta ponovio sledee akcije: kreni napred 100 koraka, okreni se levo za 90
stepeni.

Koje e kretanje Nik izvriti na osnovu sledeih instrukcija?

A. C.

B. D. d

Reenje
Taan odgovor je pod D.

Informatika pozadina

Instrukcije u zadatku predstavljaju osnovu jednostavnog programiranja, koje se svakodnevno

koristi. Konkretno, u pitanju je petlja (loop).

13
Hijerarhijska struktura 1. i 2. razred i 3. i 4. razred S

Kada se dele datoteke (eng. Files) preko interneta, programi obino kodiraju strukturu
direktorijuma (eng. Folder) kao tekst. Na primer, ako u direktorijumu Example imamo sledee:

kodirani tekst bi bio sledei: Example( X( Z() ), Q(), Y() )

Ukoliko direktorijum sadri poddirektorijume, oni su navedeni u zagradama (i razgranieni su

zarezima). Ako je direktorijum prazan, ima prazne zagrade.

Koji kodirani tekst opisuje direktorijum Question?

A. Question( B( C( ) , D( E( ) ) , F( ) ) ) , G( H( ) ) ) C. Question( B( C( ) , D( E( ) , F( ) ) , G( H( ) ) ) )
B. Question( B( C( ) , D( E( ) , F( ) ) , G( H( ) ) ) D. Question( B( C( ) , D( E( ) , F( ) ) ) , G( H( ) ) )

Reenje
Taan odgovor je pod D.

Informatika pozadina

Prilikom pisanja programa (naroito C++) mora se strogo voditi rauna o zagradama, inae se
javljaju greke.

Zadatak, takoe, pokazuje i kako se zapisuje hijerarhijska struktura.

14
Sui restoran 5. i 6. razred O i 7. i 8. razred O

Be-Taro, Beba-Ko i Maiko su otili u Sui restoran. U restoranu platoi sa suijem nalaze se na
pokretnoj traci, pored gostiju, tako da svaki gost preuzima sui sa pokretne trake.

Postoje 4 vrste suija: sa kampima, sa koljkama, sa lososom i rol sui. Na pokretnoj traci se
neprekidno postavljaju sve etiri vrste suija i to ba po redosledu prikazanom na slici.

Be-Taro prvo uzima sui sa kampima.

Beba-Ko uzima sui sa koljkama.
Maiko uzima sui sa lososom.
Posle toga oni uzimaju svaki sledei sui, i to prvo Be-Taro, zatim Beba-Ko, pa Maiko i tako
u krug.
Oni uzimaju samo po jedan plato, i to prvi koji naie, pri tom ne birajui vrstu.

Koje je vrste suija uzeo Maiko u prva tri platoa?

A. Losos, rol sui, kampi C. Losos, koljke, kampi

B. Losos, kampi, rol sui D. Losos, koljke, rol sui

Reenje
Taan odgovor je pod C.

Informatika pozadina

Ovo je primer zadatka sa unapred zadatim pravilima. Takve situacije se esto javljaju, npr. prilikom
snimanja podataka u raunar (Disk skriping).

Disk skriping koristi grupu diskova kao jednu jedinicu za skladitenje. Sistem radi sa logikim
diskovima koji su podeljeni na trake koje mogu biti fiziki blokovi, sektori ili neke druge jedinice.

U ovom zadatku, svaki kupac opisuje datoteku i svaki plato se koristi da opie ureaj za skladitenje.

15
 5. i 6. razred O i 7. i 8. razred O
Smeni prozori

Postoje dve vrste prozora koji se postavljaju na brodove: oni kroz koje se vidi isto jasno i malo
zatamnjeni. Kada se pogleda kroz dva prozora, moe se videti: isto jasno, blago zatamnjeno i
veoma zatamnjeno, kao to je prikazano na slici ispod.

Kapetan Blek je u potpalublju svoje jahte postavio prozore u obliku kruga, kao to je prikazano u
nastavku. Kada se stoji na odgovarajuem mestu na zemlji, moe se pogledati kroz dva prozora na
odgovarajuim suprotnim stranama jahte.

Leva strana jahte

16
Koje boje vidi osoba kada gleda prozore na jahti, pri emu stoji na odgovarajuem mestu tako da
se mogu videti i prozori sa suprotne strane jahte?

A.

B.

C.

D.

Reenje
Taan odgovor je pod C

Informatika pozadina

Binarni sistem je brojani sistem u kome se zapis sastoji samo od cifara 0 i 1. Svaki broj se moe
predstaviti kao zbir eksponenata dvojke. Zbog jednostavnosti primene u elektronskim kolima,
binarni sistem koriste praktino svi moderni raunari.

U zadatku je providno staklo ekvivalent cifri 0 a zatamnjeno staklo cifri 1, a korienjem i (AND) i ili
(OR) operatora, dolazimo do reenja.

17
 5. i 6. razred O i 7. i 8. razred O;
Zeje rupe 1. i 2. razred S i 3. i 4. razred S

Dabrovi su krenuli u etnju po umi i kreu se u redu, jedan za drugim. Meutim, zeevi su u umi
napravili rupe, ba na putu na kome se dabrovi etaju. Rupe su dovoljno duboke da nekoliko
dabrova moe ui u njih. Kada se rupa napuni dabrovima, ostali dabrovi, koji su bili iza njih u redu,
prolaze preko rupe, a zatim izlaze dabrovi koji su uli u rupu. Na primer, ako imamo pet dabrova
oznaenih brojevima: 1, 2, 3, 4 i 5 koji naiu na rupu u koju moe upasti 3 dabra, imaemo sledeu
situaciju (dabar 1 je prvi u redu, a dabar 5 je poslednji):

U redu je sedam dabrova (poev od broja 1 pa do broja 7). U prvu rupu na putu mogu da uu 4
dabra, zatim nailaze na rupu u koju mogu ui dva dabra, i na kraju nailaze na rupu u koju ulaze 3
dabra. Koji je redosled dabrova posle tree rupe?

18
 A. 3216574 C. 1234756
B. 7435612 D. 734165

Reenje
Taan odgovor je pod B.

Raunarska pozadina
Organizovanje podataka u strukture je vaan segment u informatici, a postoji mnogo razliitih
struktura koje se mogu koristiti u tu svrhu.

Ovaj zadatak pokazuje primer objekta koji se zove stek. Uobiajeni model steka je gomila tanjira.
Tanjiri se "stavljaju" na vrh gomile, i skidaju takoe sa vrha.

Stekovi obrazuju LIFO (Last-In-First-Out Poslednji-Unutra-Prvi-Van) redove i imaju dosta primena u

programiranju.

19
Mobilni telefon 5. i 6. razred O

Dabar Dan je poslao poruku sa mobilnog telefona koji ima tastaturu kao na slici.

Da bi se napisalo neko slovo, ponekad je potrebno vie puta pritisnuti isto dugme na tastaturi. Na
primer, potrebno je tri puta pritisnuti taster 2 da bi se napisalo slovo C. Da bi se napisala re PET,
potrebno je jednom pritisnuti taster 7, dva puta taster 3 i jednom taster 8.

Dabar Dan je napisao ime svoj drugarice tako to je ukupno est puta pritisnuo tastere na
mobilnom telefonu. Koje ime je napisao?

A. MONIKA C. HANA
B. PERTA D. IVA

Reenje
Taan odgovor je pod C.

Informatika pozadina

Na maloj tastaturi sa svega devet tastera biraju se slova dodirom na odreeni taster, nekoliko puta
brzo i sa malom vremenskom pauzom.

Programeri treba da izmisle ovakav nain kodiranja, kada osmiljavaju dizajn korisnikog interfejsa
za ulazne ureaje sa ogranienim sposobnostima.

20
Navigacija 5. i 6. razred O

Mornar dabar plovi jezerom u kome se nalaze ostrva. Njegov zadatak je da pronae zastavicu.
Brodom moe da upravlja i autopilot koji radi iskljuivo prema zadatim komandama. Autopilot
moe upravljati brodom u 8 razliitih pravaca. Na primer, komanda moe biti 1 S, to znai da brod
ide jedno polje ka severu, ili 2 SI, to znai da e brod prei dva polja severoistono, odnosno, dva
polja dijagonalno.

Koja je od datih putanja broda do zastavice tana i najkraa? Vodite rauna da se brod ne nasuka
na ostrvo.

A. 5 SZ C. 2 SZ, 3 S, 3 Z
B. 2 SZ, 2 Z, 1 S, 1 Z, 2 S D. 2 SZ, 2 Z, 1 SZ, 2 S
Reenje
Taan odgovor je pod D.

Informatika pozadina

U programiranju se pored tanog esto trai i najbre reenje. Odreene zadatke u programiranju
moemo reiti na vie naina, ali je osnovni cilj reiti problem sa to manje programskog koda, tj.
da program radi to bre i zauzima to manje memorije.

21
Zlatnici 5. i 6. razred O i 7. i 8. razred O;

Dabrovi Zubi i Repi su kolekcionari zlatnika. Trenutno se nalaze na ostrvu blaga. Repi ima mapu
koja tano pokazuje koliko ima blaga na svakom delu ostrva. Repi ne eli da se prehladi, a poto
hladnoa dolazi sa severne strane, on se uvek krije iza Zubia. Na primer, ako se oni kreu I-S-I-I
(Istok-Sever-Istok-Istok), Zubi e sakupiti 35 zlatnika, a Repi samo 31, zato to je Zubi ve neke
zlatnike pokupio pre Repia.

Koje kretanje e obezbediti Repiu vie zlatnika od Zubia?

A. I-I-I-S C. I-I-S-S
B. I-S-S-I D. I-I-S-I

Reenje
Taan odgovor D.

Informatika pozadina
Iako izgleda kao da je samo slagalica, u zadatku pokuavate da pronae optimalni put u lavirintu
koji se menja tokom vremena zbog odreenih poteza.

Ovaj dinamiki pristup je tipian problem u informatici.

22
Dabarski ples 1. i 2. razred S i 3. i 4. razred S

Dabar Sebastijan ui svoje prijatelje da pleu. Daje im sledei niz instrukcija:

1. podigni svoju desnu ruku;

2. stavi oba stopala na pod;
3. ako je mogue, podigni sputenu ruku i spusti drugu ruku;
4. ako je tvoja leva ruka podignuta, podigni svoju desnu nogu (i naravno, spusti svoju levu
nogu pre toga ako treba);
5. ako jedno tvoje stopalo nije na podu, spusti ga i podigni drugo.

Naalost, dabar Sebastijan je zaboravio da kae svojim prijateljima kako da postave svoje ruke i
noge na poetku plesa. Ispod se nalazi slika etiri plesaa na kraju plesa. Samo jedan plesa je
ispravno sledio instrukcije. Koji?

Napomena: Plesai na slikama posmatraju se otpozadi, s lea.

A.
C.

B.
D.

Reenje
Desna ruka je podignuta na poetku. Oba stopala su na podu posle koraka 2. Posle koraka 3
svakako je podignuta leva ruka (i ostaje tako do kraja, jer se ostale instrukcije odnose na
stopala)!(tek posle koraka 3, ako je bila sputena na poetku; ili jo od poetka, u kom sluaju ne bi
bilo izmena u koraku 3, jer bi bile podignute OBE RUKE).Zato se u koraku 4 podie desno stopalo, a
levo ostaje dole od koraka 2. Kako postoji stopalo koje je sputeno (dole), u poslednjem koraku
stopala zamenjuju mesta na kraju je levo stopalo podignuto, desno sputeno! Podignutu levu
ruku i levo stopalo ima plesa koji je odgovor B.

23
Informatika pozadina
Ovo pitanje je o programu koji se izvrava. Sposobnost da se u mislima izvri program i prepozna
uinak svake instrukcije veoma su vani u informatici

24
Drutvena mrea Dabrograda 1. i 2. razred S i 3. i 4. razred S
Obe slike prikazuju istu informaciju o prijateljstvu izmeu dabrova koji ive u zajednici. Na primer,
dabar A je prijatelj samo sa dabrom B (i dabar B je naravno prijatelj sa dabrom A). Ako se dabar A
eli sprijateljiti sa dabrom C, mora ga predstaviti dabar B (kao zajedniki prijatelj dabrova A i C).

Sledea tabela opisuje prijateljstvo izmeu 7 dabrova. Koji je minimalan broj predstavljanja
potreban dabru A ako se eli sprijateljiti sa dabrom G?

C. Dva
A. etiri
D. Samo jedno
B. Tri

Reenje
Taan odgovor je pod C). Samo jedno predstavljanje nije mogue, jer nijedan sused od A nije sused
od G.

Dabru A potrebna su bar dva predstavljanja, prema tabeli prijateljstva:

25
Drutvena mrea moe se izgraditi na sledei nain:

Tako, ako bi se dabar A eleo upoznati sa G, potrebna su mu najmanje dva druga dabra, D i E, koji
uestvuju u predstavljanju.

Informatika pozadina

Mrea (graf) je vizuelna informacija za ljude. Meutim, za predstavljanje grafa u programu koristi
se matrica susednosti. Pomou ove matrice moemo zatim primeniti sve algoritme iz teorije
grafova ili manipulisati vorovima i vezama grafa, tako da je transformacija od grafa u matricu
susednosti (engl. adjacency matrix) vaan koncept informatike nauke.

26
 1. i 2. razred S i 3. i 4. razred S
Igra Visine

Mladi dabrovi Ana, Branko, Cvetana, Dabarko i Emil, svi razliite visine, ele da se igraju sa tobom.
Oni se postavljaju u kolonu, jedan iza drugog, licem okrenutim na istu stranu, po nekom redosledu
koji sami izaberu. Tada svako od njih prebroji koliko viih dabrova ima ispred i iza sebe. Oni ti daju
sledei rezultat:

Po kom redosledu oni stoje?

A. Dabarko, Cvetana, Ana, Branko, Emil C. Ana, Cvetana, Dabarko, Emil, Branko
B. Dabarko, Ana, Cvetana, Branko, Emil D. Dabarko, Ana, Emil, Branko, Cvetana

Reenje

Na osnovu tabele (prebrojavanjem viih dabrova) moemo zakljuiti da je Dabarko najvii (uzmimo
da je njegova visina 5), jer nema viih dabrova, onda Cvetana (visine 4) sa samo jednim viim
dabrom od nje, Emil (visine 3), Ana (visine 2) i na kraju Branko (visine 1) koji je najnii.

Dabarko mora biti na prvoj poziciji, jer ostali imaju dabrove ispred sebe, a Branko mora biti na
etvrtoj poziciji, jer ima tri dabra ispred sebe i jednog iza.

Dabarko (5) Branko (1)

27
Zato to Ana ima dva via dabra iza sebe (koji moraju biti Cikcak i Emil), a Branko je nii od nje, Ana
mora biti na drugoj poziciji.

Dabarko (5) Ana (2) Branko (1)

Na kraju, zato to Emil nema viih dabrova iza sebe, on mora biti iza Cvetane i time na poslednjoj
poziciji.

Dabarko (5) Ana (2) Cvetana (4) Branko (1) Emil (3)

Informatika pozadina
Sortiranje je koncept od sutinskog znaaja u raunarskoj nauci. Reenje mnogih problema moe
zahtevati sortiranje kao neophodni prvi korak. To omoguava ureivanje neureenih podataka i
time uproavanje algoritama reavanja datih problema.

Logika i raunarska nauka su duboko povezani. Kada se reava logiki problem ili pie raunarski
program, stvarno pomae kada se pristupi reavanju problema u koracima i dobiju meurezultati
koji se onda mogu iskoristiti za reavanje problema u celini.

28
Led znak 1. i 2. razred S i 3. i 4. razred S

LED znak se sastoji od dugake linije pojedinanih LED svetla koja mogu biti ukljuena ili iskljuena.
Znak ima dugme: kada se pritisne dugme, pojedinana LED svetla mogu u istom trenutku promeniti
svoje stanje prema sledeim pravilima:

Ujutru, pre nego to je dugme pritisnuto, znak se podesi (reset): sva LED svetla su ukljuena osim jednog
kao to se vidi na slici:

predstavlja ukljueno LED svetlo iskljueno LED svetlo.

Koji red odgovora tano predstavlja LED znak posle 7 pritisaka dugmeta?

A.

B.

C.

D.

Reenje

Taan odgovor je pod A.

29
Najlaki nain da se pronae reenje je praenje razvoja sistema korak po korak:

Informatika pozadina

Ovo je jednostavan sluaj elijskog automata, sistema u kojem se svaka elija (svako LED svetlo) razvija
prema stanjima svojih suseda: elijski automati su moni raunarski modeli koji se koriste za
prouavanje sloenih sistema i njihovog ispoljenog ponaanja. Igra ivota (The Game of Life), igra koja se
zasniva na elijskim automatima koju je izmislio Don Konvej (John Conway), zabavljala je generacije
raunarskih naunika pojavom pravilnih ara, ak i po sluajno izabranim poetnim podeavanjima.

30
Seenje cevi 1. i 2. razred S i 3. i 4. razred S

Ksavijer ima cevi duine 4m, 7m i 100 metara. Za novi projekat treba mu cev duine 13 metara. Na
alost, Ksavijer je izgubio metar. Sve to ima sada je maina koja see cevi koristei postojee cevi
ili koristei neku novu duinu dobijenu od njih kao referentnu meru.

Ksavijer eli da sauva koliko je mogue vie od cevi prvobitne duine 100 metara.

Koliko je maksimalna mogua duina najdue cevi nakon proizvodnje cevi od 13 metara duine?

A. 87
B. 82
C. 85
D. 76

Odgovor A nije taan s obzirom na to da nema cev od 13 metara kao u ovom primeru.
Odgovor B nije taan zato to ne postoji kombinacija koja bi dala ovakav odgovor.
Odgovor C je taan zato to :

Cev od 7m skratimo na 3 i 4m. Ostanu cevi: 100m, 4m, 4m, 3m

Cev od 4m skratimo na 3 i 1m. Ostanu cevi: 100m, 4m, 3m, 3m i 1m
Cev od 100m skratimo na 99 i 1m. Ostanu cevi: 99m, 4m, 3m, 3m, 1m, 1m
Cev od 99m skratimo na 98 i 1m. Ostanu cevi: 98m, 4m, 3m, 3m, 1m, 1m, 1m
Dobili smo cevi duine 13m i skraujemo cev od 98m. Ostaje nam 98-13=85m

Informatika pozadina
Ovaj problem je problem optimizacije, sa ciljem da se nae reenje za minimalni broj
seenja od glavne duin

31
32