PLATON

(427 347 g. p. n. e.)

Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica

 Problem Platonovih dela

Dijalog kao forma podrazumeva konverzaciju, a ne izlaganje

otvorenost i nedogmatinost
Svoje miljenje stavlja u usta Sokratu ili nekom drugom
Forma istraivanja je dijaloka,, a spoljanja forma sadri dekor i
dramatinost
Traganje za istinom i nametenost dijaloga odnose se meusobno kao
razvoj stvari same i subjektivno mnjenje
Pitanja se postavljaju tako da je mogu jedan jedini odgovor
Treba razlikovati predstavni i spekulativni sadraj
Treba razluiti kada se, vrlo slobodno, prelazi sa ideje na mit i obratno
Umetnika vrednost isprepletena sa didaktikim pristupom

2
 Problem Platonovih dela

dsustvo:
sistematskog izlaganja filozofije
pregleda celine
merila da li je predmet iscrpen ili ne
Danas posedujemo ceo opus Platonovih spisa,
ali ne i beleke sa predavanja koja je drao u Akademiji
U celokupnom Corpus platonicum-
platonicum-u od 46 sauvanih spisa ve su stari
odbacili 10 kao lane
Od napada antike i moderne kritike ostalo je poteeno samo 5 spisa
Od 36 spisa:
6 se odbacuje
6 uslovno prihvata
24 se smatra izvesno autentinim
3
 Problem Platonovih dela
Autentini spisi se dele u 4 grupe (faze razvoja):
1. Sokratski period:
period: Platon se kree na podruju svog uitelja, prikazuje
njegov ivot i metodu, odreuje etike pojmove i u kojima se uglavnom
dolazi samo do negativnog rezultata ispitivanja.
Dela: Apologija
Apologija,, Kriton
Kriton,, Eutifron
Eutifron,, Lahet
Lahet,, Ijon
Ijon,, Protagora
Protagora,, Harmid
Harmid,, Lisid
Lisid,, I
knjiga Drave
Drave..
2. Prelazni period:
period: izgrauju se stavovi prema aktuelnim etiko-
etiko-politikim
pitanjima, osamostaljuje se miljenje i ustaje se protiv sofista.
Dela: Gorgija
Gorgija,, Menon
Menon,, Eutidem
Eutidem,, Hipija Vei,
Vei, Hipija Manji,
Manji, Kratil
Kratil,, Meneksen
Meneksen..
3. Period zrelosti:
zrelosti: dublje se razvijaju ranije zamisli i utemeljuje se uenje o
idejama
Dela: Gozba
Gozba,, Fedon
Fedon,, Drava
Drava,, Meneksen
Meneksen..
4. Pozni period:
period: ontoloka strana teorije ideja biva zamenjena logikom
(dijalektikom), metafizika biva zamenjena matematikom i astronomijom,
usklauje se sa istorijskim konkretnostima, zanemaruje se umetnika forma
u korist spekulacije.
Dela: Teetet
Teetet,, Parmenid
Parmenid,, Sofist
Sofist,, Dravnik
Dravnik,, Fileb
Fileb,, Timaj
Timaj,, Kritija
Kritija,, Zakoni i
Dodatak Zakonima,
Zakonima, VII i VIII Pismo 4
 Teorija ideja

Platon stvarno postojanje pripisuje samo onome to je opte, ideji,

dobrom, dok ono to ulno egzistira jeste samo privid
Ideja nije puki subjektivan pojam, ve objektivna sutina. Ideja kao
bivstvena optost postoji transcendentno
To ne znai da ideje postoje prostorno odvojeno od ulnih stvari
(ideje su bestelsna sutastva), ve da poseduju realnost nezavisnu
od ulnih stvari (ne menjaju se i ne propadaju s njima)
Iz istog razloga one se ne nalaze u naoj svesti (mi ih nemamo), ve
se putem saznanja otkrivaju u duhu
Platon naizmenino upotrebljava termine idea (ideja) i eidos (forma)

5
 Teorija ideja

Razliiti konteksti u kojima se javlja sutina Platonove teorije

ideja:
lepo koj je udesno po svojoj prirodi, uvek bivajue koje ne
nastaje, niti propada. (Gozba
(Gozba))
bitna stvarnost sama, koju shvatamo kao pravo bivstvovanje,
samo Isto, samo Lepo, Svako koje je ono samo, bie samom za
sebe samo, sama bit (Fedon)
Iz takvih formulacija onda izranja i re ideja
ideja..
U poznim Platonovim dijalozima utvruju se pojmovi:
genos,, eidos i idea
genos
ija znaenja nisu uzajamno razgraniena, niti bilo koji od njih ima
prednost
Pojam ideje je izbio u prvi plan tek naknadno (Ciceron)

6
 Teorija ideja

ulne stvari Platon naziva slikama ideja, a ideje su paradeigma uzori

(kao to su umetniku uzor neke ideje po kojima stvara svoje delo).
Ideja Dobra je centralna ideja:
- saznajno naelo (omoguava saznanje)
- ontoloko naelo (bivstvovanja)
U delu Drava Platon dobro uporeuje sa Suncem, ija svetlost ini
predmete prirode vidljivim za sve i stoga je izvor njihove vrednosti i
lepote.
Ideje su uzroci tastva svih stvari
Jedno je uzrok tastva ideja
Jedno = Dobro = Lepo

7
 Teorija ideja
Inteligibilni svet ideja svoje bivstvovanje duguje Jednom, koje je:
sjedinjavajue naelo
svrha
Imanentno (jer ga fenomeni preslikavaju (mimesis
(mimesis),
), iako u oni u njemu i sudeluju
(methesis
methesis))
))

transcendentno (jer nadilazi i samo bivstvovanje)

svrha
Dobro nije bivstvo, ve se po dostojanstvu i moi uzdie iznad njega
HIJERARHIJA IDEJA: to je ideja apstraktnija to je via
Demijurg:
je upravlja (delatni uzrok) delovanja uma u kosmosu
a nije uzronik (primarani uzrok ili otac, nego je to Jedno)
Budui da je ulni svet slika sveta ideja, on nije potpuno nestvaran, ali
sadri element ne-
ne-bia
8
 Saznanje kao seanje

Saznanje nije uenje (Sokrat), ve seanje (anamnesis

anamnesis).
).
Uenje ne kao unoenje novih sadraja u svest, nego kao
podsticanje seanja svesti
Svest tako otkriva ono to je ve nekako posedovala u svojoj biti
Saznanje spoljanjih stvari zavisi od samog spoljanjeg realiteta. Ali
ono to je u realitetu opte, to nije vidljivo, opipljivo itd, ne moe se
saznati naom ulnom sveu, nego samo sveu kao misaonom misaonom..
Dva nivoa seanja:
reprodukovanje onoga ve svesnog (zdravorazumski nivo)
saznanje kao samoudubljivanje svesti (logiki smisao uoptavanje
onoga spoljanjeg u optoj biti svesti (Kant))

9
 Platonovo favorizovanje prisutnosti

Platon bivstvo (ousia

(ousia)) tumai kao idea ili eidos prizor,
izgledanje ono to se opaa kod onog to je vidljivo
U izgledanju izvorno lei:
tranje neke prisutnosti PRISUSTVO (da-
(da-stvo) existentia
ono to trii TO TO PRISUSTVUJE (ta-
(ta-stvo) essentia

Ali u Platonovoj filozofiji dolazi do:

favorizovanja ta-
ta-stva
uniavanja da
da--stva (do te mere da ono uistinu ak nije, jer samo
izopaava ideju ugraujui joj grau)
Rezultat je nepremostiv jaz izmeu:
ideje (uzora, ideala) kao onoga to stvarno biva (pra-
(pra-slika)
pojave (privida) kao onoga to zapravo ne biva (pa-
(pa-slika)

10
 Dijalektika

Poetni stav Platonove teorije o idejama:

Izlazak okovanog iz peine na dnevno svetlo je metaforino
predstavljeno izlaenje ljudske svesti iz varljivog pojavnog i
ulnog sveta u sferu umnoga
Ono to postoji kao ulni svet pojava ne predstavlja istinski bitak
Ljudska svet nainom ulnog saznanja i mnjenja moe dokuiti
ulni pojavni svet
Meutim, ako on nije istinski bitak, onda ni naini njegovog
saznanja ne mogu biti istinski

11
 Dijalektika

Mo vida = dijalektika (prva upotreba izraza).

Dijalektika = put kojim se stie do sutine
Dijalektiar shvata bit svake stvari
to znai da moe sebi i drugima dati objanjenje
Dijalektika ima dva vida:
tehniki (vetina unoenja nereda u subjektivne predstave da bi
se pokazala njihova nitavnost) negativan rezultat
epistemoloko
epistemoloko ontoloki (put koji duu kroz razliite nivoe (od
ulnog do idealnog) vodi do vrhunskog dobra i lepote)

12
 Klasifikacija znanja

Treba razlikovati:
- filozofe (episteme ), koji putem uma (noesis
episteme), noesis)) saznaju poela (arhe
(arhe))
ideje i to metodom putem dijalektike
- filodokse (doksa), koji borave izmeu saznanja (bivstvujueg) i
doksa),
nesaznanja (nebivstvujueg)

Um (noesis
noesis)) bie (matematika, astronomija
Razum (dianoia
dianoia)) geometrija, harmonija)

Verovanje (pistis
pistis))
Slutnja (eikasia
eikasia)) postajanje (mit, pesnitvo, umetnosti)

13
 Praktika filozofija

Srasla je sa dijalektikom i uenjem o idejama

Platon stoji na stanovitu vrste obiajnosne zajednice ivota
nepodeljenost praktinog ivota na sfere (moral, pravo, politika,
ekonomija) Drava
Platon shvata da naruavanje obiajnosne zajednice ivota vodi
propadanju polisa
Nasuprot stanovitu subjektivne slobode, moralnosti, prema
kojemu se svaki pojedinac izdvaja iz sklada zajednice uzimajui
samog sebe kao merilo onoga to je dobro i to, pre svega, dobro za
njega samog. sofistiki stav
Platon afirmie ono OPTE bit pojedinca i njegove zajednice i
odstranjuje destruktivne elemente subjektivnosti, a sa njima i prava
na vlastita uverenja, znanja svrhe, pa ak i privatnu svojinu.

14
 Platonova teorija drave

Smatra da postojei oblici ureenja drave (demokratija,

oligarhija, aristokratija, tiranija i monarhija) nisu dobri
Zadatak iznalaenja ideje idealne drave, Platon dodeljuje
filozofiji i izlae ga u svom dijalogu Drava
Stav sofista: ne postoji jedan odgovor na pitanje ta je
pravednost, ve je on izraz interesa onoga ko je na vlasti, usled
ega su svi zakoni jednako pravedni i nepravedni: Ono to je za
jednog pravedno za drugog je nepravedno i obratno.
U Platonovo ime, sofistima se suprotstavlja Sokrat, nastojei
da pokae kako je pravedno dati svakome ono to mu pripada,
te da e pravedna drava biti ona u kojoj budu zadovoljeni
interesi svih, a ne samo jednog dela drutva
Drugi princip na kome poiva Platonova ideja drave je da o
svemu treba da odlui onaj koji zna, a ne veina, jer znanje
nikada nije kod veine nego kod pojedinaca

15
 Idealna drava

Staleko ureenje: umnost trajni sklad

Mudrost vladari
Hrabrost branioci pravednost
Umerenost hranioci (svako obavlja svoj posao)

Psihologija
etiri kardinalne vrline:
Umni deo ovek
Voljni deo ivotinje dua
Poudni deo biljke

16
 Sistem obrazovanja

godine vrsta pouavanja

1 3. Telesna snaga

3 6. Pripovedanje mitova

7 10. Gimnastika

10 13. itanje i pisanje

14 16. Pesnitvo

16 18. Matematika i astronomija

18 20. Vojniko vebanje

20 30. Dalje obrazovanje (inovnici)

30 35. Dijalektika (komandanti)

50. Vladar

17
 Zakonske odredbe drave

ene treba da se obuavaju isto kao i mukarci

Brani odnosti moraju biti pod strogim nazorom, a brak u
pravom smislu biva dozvoljen samo proizvoaima
Deca su zajednika
Raanje potomstva se vri na osnovu odabira i nadzora vlasti.
Iskljuuje se princip subjektivne slobode (svaka
pojedinanost).
Svi imaju vrednost samo kao opti ljudi
Time ima da se iskorene: strasti, mrnja, sporovi, kriminal itd.
Kasnije e u Zakonima ublaiti ove restriktivne odredbe idealne
drave.

18
 Teorija ideja: rodovi i vrste

Ideje su optosti, tj. rodovi i vrste ulnih pojavnih stvari.

Sve stvari duguju svoje postojanje svojim nepropadljivim
rodovima i vrstama, odnosno:
- svom ueu u njima
- njihovom prisustvu u sebi.
Rodovi su trajni, dok su njihovi pojedinani likovi propadljivi.
Ideja dobra (svrhe) je:
svojevrsni rod rodova
jedinstvena i opta svrha svih rodova
svrha svih svrha
bit svih biti
ono kao Jedno gospodari u svim razlikama rodova, optosti i
pojedinanosti stvari
ono neprolazno
19
 Stvarnost ideja

Kad je Platon drao predavanje o svojim idejama i pomenuo nekakvo

stolstvo i peharstvo, rekao je (Diogen):
- Moj Platone, ja vidim sto i pehar, a stolstvo i peharstvo nikako ne vidim.
A ovaj mu odvrati:
-Sasvim tano, jer ti, svakako, ima oi kojima se mogu videti sto i pehar, a
razuma kojim se mogu videti stolstvo i peharstvo nema.

Diogen Laertije: ivoti i miljenja istaknutih filozofa, (VI, 53)

20
 Tekoe teorije ideja

Tekoe koje su nastale oko podvoenja ideja pojedinanih

stvari (npr. oveka i konja) pod zajedniku ideju, a koje nisu
imale veze kao ideje lepote i dobra Platon je reio tako to je
sve posebne sutine (da ne bi ostale odvojene jedna od druge)
podredio najvioj rodovnoj sutini, ime je, u stvari, napravio
skok iz ontologije u logiku.
Postoji problem da li sve pojedinane stvari imaju ideje, pa i
takve kao dlaka, blato itd.
Ako je pojedinani predmet slika ideje (pa one ne uestvuju u
potpunosti u predmetu), postavlja se pitanje ta ispunjava
preostali deo predmeta ideja
(ovek neovek)
I samo postavljanje pojam uestvovanja je problematino, jer
se ideje i objekti ne mogu porediti kao sami objekti
21
Idejna optost i ulna pojedinanost

Ideju dobra, dakle, treba da shvati kao neto to predmetima

koji se mogu saznati daje istinu i to dui koja saznaje daje
sposobnost saznavanja. Shvati je kao uzrok naeg znanja i kao
uzrok istine koju saznajemo umom...
Tako i u stvarima koje se tiu saznanje prisustvo dobra ne daje
jedino to da budu saznate, nego upravo iz njega samoga
proizlazi njihovo bivstvovanje i njihova bit, a samo dobro nije
bit, nego se po uzvienosti i moi uzdie iznad nje.

Platon: Drava, 508 b-c

22
 Idejna optost i ulna pojedinanost
Poto je dua sve nauila, onda ne postoji nita to bi nekoga moglo spreiti
da, ako se podseti samo na jedno to se kod ljudi zove uenjem sve ostalo
pronae sam, ako je samo hrabar i uporan u traenju. Jer traenje i uenje je u
potpunosti samo seanje.
Platon: Menon

Saznanje nije rezultat uenja, ve seanja (anamnesis

(anamnesis))
Uenje kao unoenje u svest onih sadraja kojih u njoj pre nije bilo
Svest otkriva ono to je ve nekako (kao dispoziciju) posedovala u svojoj biti
Saznanje spoljanjih stvari zavisi od samog spoljanjeg realiteta, ali ono to je u
realitetu opte, to nije vidljivo, opipljivo itd., ne moe se saznati naom ulnom
sveu, nego samo sveu kao misaonom
misaonom..
Seanje:
uobiajeni, empiriki smisao: reprodukovanje onoga ve svesnog
logiki smisao: saznanje kao samoudubljivanje svesti, tj. uoptavanje onoga spoljanjeg
u optoj biti svesti

23
 Alegorija peine (Platon: Drava
Drava,, VII knjiga)

A sada rekoh uporedi nau prirodu sa ovim stanjem da bismo

videli da li smo zaista obrazovani ili nismo. Zamisli da ljudi ive u nekoj
podzemnoj peini, i da se du cele peine provlai jedan irok otvor
koji vodi gore, prema svetlosti. U toj peini ive oni od detinjstva i imaju
okove oko bedara i bratova tako da se ne mogu mai s mesta, a
gledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave. Svetlost
im, meutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih
lea. Izmeu vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli da
je podignut zid kao ograda kakvu podiu maioniari da iznad nje
pokazuju svoju vetinu.
Zamiljam ree on.

24
Alegorija peine (Platon: Drava
Drava,, VII knjiga)

Zamisli uz to jo da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i to

kipove ljudi i drugih ivotinja od kamena i drveta, kao i sve mogue
tvorevine ljudske umetnosti, ali tako da one iznad zida tre, i da pri
tom, kao to to obino biva, pojedini od njih u prolazu razgovaraju a
drugi ni rei ne govore.
Tvoje je poreenje neobino ree on a neobini su i tvoji
zatvorenici.
Slini su nama rekoh. Zar misli da oni vide neto drugo osim
svojih senki i senki drugih ljudi, koje svetlost vatre baca na suprotan
zid peine?
Kako bi mogli da vide kad su prinueni da celog veka dre glave
nepokretno?
A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pronose? Zar nee i sa
njima biti to isto?
Razume se.

25
Alegorija peine (Platon: Drava
Drava,, VII knjiga)

A kad bi mogli meusobno da govore, zar ne bi ono to vide

morali smatrati za realne stvari?
Bezuslovno.
A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane zatvora? Zar ne
misli da e oni im neko od prolaznika progovori verovati da
to ne govori niko drugi, nego senka koja prolazi?
Zevsa mi, tako je.
Oni uopte nijednu stvar nee smatrati realnom, osim ove
senke predmeta koje su napravili ljudi.
Tako je ree Glaukon.
A sada zamisli nastavih ja kako bi oni postupili kad bi im
stvarno uspelo da se oslobode okova i izlee od neznanja...

26
Alegorija peine (Platon: Drava
Drava,, VII knjiga)

Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko od njih bio osloboen okova i
bio prinuen da odjednom ustane, da okrene vrat i da poe i
pogleda prema svetlosti, dok pri svemu tome osea bolove, a od
svetlosti ne moe da vidi one stvari ije je senke nekad gledao,
ta misli ta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle
gledao samo kojetarije, da je sada mnogo blie realnosti i da
vidi pravilnije, poto je okrenut veoj istini? A kad bi mu tada
neko pokazao pojedine predmete koji prolaze i pitanjem ga
primorao da odgovori ta oni znae, zar ti se ne ini da e on biti
u neprilici i da e misliti kako je ono, to je ranije gledao,
stvarnije od ono-ga to mu se sad pokazuje?
Tako je, naravno.

27
Alegorija peine (Platon: Drava
Drava,, VII knjiga)

A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost, onda bi ga

zabolele oi, i on bi pobegao i okrenuo se prema onome to moe
gledati i verovao da je to zaista jasnije od onoga to mu se sada
pokazuje.
Zaista bi tako uinio ree Glaukon.
Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz teak i
nepristupaan izlaz ne putajui ga dok ga ne izvue na sunevu
svetlost, zar ne bi on tada trpeo muke i ljutio se to ga ovaj vue, i
zar mu se, kad bi zatim doao na svetlost, oi ne bi zasenile tako
da ne bi mogao videti nita od onoga to mi zovemo stvarnim?
Ili, bar, ne bi to mogao odmah.
Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo da vidi predmete
gore. U poetku bi najlake raspoznavao senke, onda slike ljudi i
ostalih predmeta u vodi, a same njih jo docnije. Zatim bi, gledajui
svetlost zvezda i meseca, lake video nebeska tela i samo nebo
nou, nego sunce i njegovu svetlost danju?
28
Alegorija peine (Platon: Drava
Drava,, VII knjiga)

Svakako.
Najzad e moi, mislim, da vidi i posmatra samo sunce onakvo
kakvo je ono po sebi i na svome mestu, a ne njegove slike u vodi ili
na nekom drugom mestu.
Zacelo.
I posle toga e ve moi da doe do zakljuka kako je sunce ono
koje odreuje vreme i godine, koje vlada celim vidljivim svetom i od
koga na neki nain proizlazi sve to se moe videti.
Jasno je da e naposletku doi do toga.
Dalje. Kad se bude setio svog prvog stana, ondanje mudrosti i
svojih drugova sa kojima je zajedno bio okovan, zar ne misli da e
se tada radovati ovoj promeni, i da e aliti one koji su jo tamo?
Svakako.

29
Alegorija peine (Platon: Drava
Drava,, VII knjiga)

A ako tamo dole budu odredili poast, pohvalu i nagradu za onoga

ko je najbolje video predmete koji su prolazili, najbolje zapamtio koji
su od njih obino prolazili prvi, koji poslednji, a koji istovremeno, tako
da bi najbolje mogao unapred rei koji e od njih sad naii, misli li
da e on posle ovoga jo udeti i zavideti onima koji tamo kod njih
uivaju mo i ugled? Ili e sa njim biti kao sa onim Homerovim
junakom, pa e arko eleti da pre bude kod siromanog oveka
sluga i da trpi sve drugo pre, nego da veruje u te predstave i da ivi
na onaj nain?
Ja mislim da e vie voleti da sve to trpi, nego da ivi onakvim
ivotom.

30
Alegorija peine (Platon: Drava
Drava,, VII knjiga)

Promisli jo i o ovom rekoh. Kad bi takav ovek ponovo siao

i seo na isto ono mesto, zar mu se, kad bi odjednom doao sa
sunca, oi ne bi ispunile mrakom?
Dabome da bi.
Pa kad bi, dok su mu oi jo zaslepljene i dok jo lutaju ovamo-
ovamo-
onamo a ponovo privikavanje ne bi bilo kratko opet poeleo
da se sa onim zatvorenicima takmii u proceni onih senki, zar ne bi
izazvao smeh i zar mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvario
oi i da ne vredi ni pokuavati da se gore dospe? A kad bi neko
po-kuao da ih oslobodi i povede gore, onda bi ga i ubili, kad bi
mogli da ga uhvate i da to uine.
Razume se.

31
Alegorija peine (Platon: Drava
Drava,, VII knjiga)

Ovu sliku, dragi Glaukone, u celini moramo primeniti na ono to smo

ranije govorili, te uporediti svet koji se pokazuje naem vienju sa
boravkom u tamnici, a svetlo ognja u ovoj sa snagom sunca. Ako,
nadalje, ono uspinjanje i posmatranje onoga to je gore shvati kao
putovanje due u sferu umnog (noton topon), onda si na tragu
onoga to ja slutim i to si od mene eleo da uje. Ali, bog zna da li
je to to ja nagaam istinito. U svakom sluaju, prema onome kako
se te stvari pojavljuju, meni izgleda jasno da u podruju saznatljivog
c ideja dobra je ono poslednje i da je tek s mukom moemo
sagledati. Ali kad se ona jednom uvidi, tada iz samog rasuivanja
nuno sledi da je ona uzrok svemu to je ispravno i lepo, da je u
podruju vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti, a da je u
podruju umnog ona sama gospodarica koja daje istinu i um...

32
 Drutvena priroda praktikih znanja

Platon ne deli Sokratovo moralno, individualistiko i subjektivno

delatno stanovite (izvor krize polisa).
Vraa se stanovitu jedinstva praktikog ivota, ali ne vie
spontano--obiajnosnom, ve racionalno utemeljenom
spontano
Etiku neopozivo povezuje sa drugim disciplinama praktike
filozofije: ekonomijom, pravom i politikom.

33
 Kritika platonizma

Platonu se zamera da:

podvostruavanje sveta (inteligibilni i ulni)
postavljanje mnotva bivstvenih sutina bez metafizikog
utemeljenja ili osnove (ideje su nezavisne ak i od boga)
ne uspelost objanjenja odnosa izmeu ulnih stvari i ideja:
uspeva, eventualno, epistemoloko objanjenje (kako se stvari
saznaju), poto se uzima jedinstvo logosa te i aisthesisa
ali ne uspeva ono vanije, ontoloko objanjenje (kako stvari postaju).

ne objanjava odnose izmeu ideja (npr. vrsta: rod) niti nalazi

neko stvarno naelo jedinstva

34