esto su mi govorili da crna u stavri nije boja ve da je crnilo drugostranost tame,

nitavost, svedrinsko odustvo kolorita, nihiliizam, sveopti haos iz kog je po grkim

filozofima svepostalo. Tmina noi esto me je terala da mislim o stvarima koje su
univerzalne i nesvakodnevne. Ako sam vooploena iz haosa tmine noi udahnuta
ivotnom svetlou Sunca, da li nakon svega tome i vraam ? Kakva je simbolika
onda meseine ? ta je onda reminescencija mesecc?Jendog snopa nade da Sunce i
dalje negde, neshvatljivo ljudskom oku greje?

Mesec kakva univerzalna pojava, satkana ili od sluajnog kretanja kosmikih tela,
trganja usled sudaranja, eksplozija i gravitacije ili pak izvajano delo ruku
Svevinjeg, zrno u nebeskom ambaru i ako se ikad Bog dosauje,zasigurno nejgova
ping-pong loptica. Gledati u Mesec nije samo puko obraanje panje na jednu
svetleu kuglu ve neto mnogo toga vie. Gledati mesec gleda orijentir prvih
moreplovaca, kadiju plime i oseke, darivaoca ivota nita manjim od SUnca,
Poslanikovog pratioca do Meke, rtveni srp nade bolJeg i bezkinog vremena,
kalendar, raunalac vremena, ispiraciju slikara, simbol ljubavne enje,dragovog
lica...Meseinom Mesec se poput maehe iskonski trudi da zameni nezamenjivu
svetlost Sunca. Slabano,tiho, neprei, refleksuje svetlost isto da nam da naznake
da nas ne naputa kao da govori: Ne brini, jo sijam poput srpa u ruci jake seljanke
iz septembarksog ita. Hodaj polako i gledaj ispred sebe. Koristi oi ,ne da se divi
meni ve da gleda ispred mene. Tu sam da ne bi stabla u tmini napipavala rukama
i iaivala lanke u jazaviarskim rupama. Tu sam da ti osvetlim put do dragog, da
bi video ne samo usne koje sme, ve i mesta, koje po dogmama svetih otaca ne
sme dotai do polaganja sveane zakletve da e te uvati i u dobru i u zlu. Tu sam,
stojim, moda krvav da te opomenem ili na sutranji vetorvit dan ili na tvoju grenu
prirodu, da ostane krotak i revnosan u svojoj skromnosti.

Kau da se je Mesec u stvari pust i nem, da svu svoju svetlost crpi od Sunca koje u
tom trenutku svetli samo drugom kraju planete. Za to nije esencijalistiki simbol
nade u boljitak i novo raanje, nove zore, novog buenja? Dok je meseine nadaj se
i veruj: u novo jutro, u novi sutranji uspeh. Tama je, ali pogledaj mesec, tamo
negde daleko i dalje greje Sunce, tvoje je da otvori um i dopusti mu da se u
praskozorje ponovo rodi.