FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Departman za energetiku i procesnu tehniku

Predmet:

MERENJE I REGULISANJE
kolska godina 2015/16

Predmetni nastavnici:
Prof. dr Duan Gvozdenac
Doc dr Miroslav Kljaji Konsultacije:
Asistent: Prostorija 6, Blok F, SP
Igor Mujan, MSc kljajicm@uns.ac.rs

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 1

Pripremanje i polaganje ispita

ZA PRIPREMANJE ISPITA KORISTITI:
Preporuena knjiga,
beleke sa predavanja i
ispitna pitanja
PREPORUENA LITERATURA:
Osnovni udbenik FTN-a: Merenje i regulisanje u termoprocesnoj tehnici,
autora: Duan Gvozdenac, Miroslav Kljaji, Jovan Petrovi
ISPIT:
Ispit se polae pismenim putem i sastoji od 6 pitanja, gde svaki odgovor nosi
od 0 do 10 bodova. Ukupan broj bodova na ispitu je 60. Ispit se smatra
poloenim sa ostvarenih minimum 33 boda (55% tanih odgovora).
Laboratorijske vebe 30 bodova (usmena odbrana)
Nakon to je ispit poloen, na ostvaren broj bodova dodaju se bodovi sa LAB
vebi i bodovi dodeljeni na osnovu prisustva nastavi (od 0 do 10 bodova).

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 2

1
 ZNAAJ MERENJA I UPRAVLJANJA
U TERMOPROCESNOJ TEHNICI,
OSNOVNI POJMOVI

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 3

ZNAAJ MERENJA I UPRAVLJANJA U

TERMOPROCESNOJ TEHNICI

rnj su klun.
k se nt n m izmriti,
n m se ni kntrlisti.
k se n m kntrlisti,
n m se ni uprvlti.
k se n m uprvlti,
n m se ni pblvti.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 4

2
 ZNAAJ MERENJA I UPRAVLJANJA U
TERMOPROCESNOJ TEHNICI
Sloenost, zahtevi, savremena tehnologija, propisi, standardi...
uslovljavaju voenje procesa putem merne i regulacione opreme.
Cilj je dovesti termoenergetsko i/ili procesno postrojenje u optimalno
radno stanje, to znai (istovremeno) ispunjenje razliitih kriterijuma:
Efikasnog korienja resursa,
Pouzdanog i bezbednog pogona,
Kvalitet proizvoda
Optimalnih performansi ...

ZNAAJ: Neophodno za tipine termotehnike metode i pristupe:

Nadzor, analitiku, bilansiranje, dijagnostikovanje, upravljanje,
verifikaciju, kontrolu, podeavanje, izvetavanje...
KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 5

ZNAAJ MERENJA I UPRAVLJANJA U

TERMOPROCESNOJ TEHNICI

1. Kada su usvojeni kriterijumi voenja procesa i

2. Kada su formulisani i poznati energetski pokazatelji

Sledi definisanje mernih mesta

unutar procesa

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 6

3
 DEFINISANJE MERNIH MESTA
PRIMER: Industrijski energetski sistem
Sirov materijal,
Poluproizvod
M
M PROIZVODNI PROCES Finalni
M
proizvod
TRANSFORMISANA ENERGIJA
Vodena para
Vrela voda
Komprimovani vazduh Uticaj na
Rashladna energija M M M M M M M ivotnu
Itd. M sredinu
ENERGETIKA

ULAZNA ENERGIJA
M Merno mesto Elektrina energija
M Goriva
Voda
Itd.
KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 7

DEFINISANJE MERNIH MESTA

Merna mesta razlikujemo i po njihovoj nameni pri voenju procesa:

Za regulisanje. Signal se prenosi do centralne procesorske jedinice,

gde se obrauje i uporeuje sa zadatom veliinom, te se softverski
donosi odluka o nainu reagovanja regulacionog organa.

Za nadzor. To su merna mesta koja se koriste za nadzor i praenje

procesa, te za izraunavanje zbirnih ili izvedenih veliina. U sluaju da
doe do poremeaja regulisanih veliina izvan zadatih tolerancija,
takve merene veliine mogu da se upotrebe i za dijagnostikovanje
stanja procesa i otklanjanje uzroka poremeaja.

Za alarmiranje. Ova merna mesta ukazuju na kritina odstupanja i na

mogue znaajnije posledice po proces. One su upozoravajueg
karaktera i zahtevaju brzo reagovanje (runo ili automatski) na
otklanjanju uzroka neeljenog odstupanja.
KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 8

4
POJEDINANO A PROCES M

MERNO Regulacioni
Organ
Merno
Pretvaracki

Prenosni kanal

Prenosni kanal
Aktuator Uredjaj
MESTO Sum

Shema Sum

voenja D/A A/D

procesa i Digitalno-Analogni
Konvertor
Akvizicija
Analogno-Digitalni
Konvertor

merno
mesto za Centralna
procesorska
regulaciju jedinica

procesa Laserski stampac Modem

Ploter

Laptop kompjuter

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 9

Poremecaj
Opta ema
POJEDINANO
MERNO MESTO ULAZ
Izvrsni organ PROCES Merni uredjaj
IZLAZ

za regulaciju
procesa
REGULATOR
Primer sistema
kunog grejanja Zadata
vrednost

Primer procesnog sistema

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 10

5
 ULOGA MERNIH UREAJA

Merni ureaji se koriste za prikupljanje parametara

posmatranog procesa koji se mogu upotrebiti za:
Regulisanje procesa
Posmatranje i praenje procesa (nadzor)
Alarmiranje neeljenih vrednosti pojedinih veliina
Eksperimentalnu strunu analizu

Savremeni ureaji objedinjuju pojedine opcije uz mogunost

nadogradnje, povezivanja, konfigurisanja...

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 11

FUNKCIONALNA ANALIZA RADA MERNIH UREAJA

Analiza predstavlja opisivanje rada mernih ureaja i pripadajue

opreme, na OPTI NAIN, bez razmatranja specifinosti
pojedinanih konstrukcija.
Rad mernih ureaja moe se opisati pomou funkcionalnih delova
koji sainjavaju merni sistem.
>>> Koncept ralanjavanja ureaja na ogranien broj delova u
skladu sa optom funkcijom koju ima svaki od delova / celina
meu pojedinim elementima mernog sistema mogu se uoiti
slinosti i ponavljanja s obzirom na njihovu funkciju.
Ta podela moe biti uinjena na mnogo naina, tako da danas nema
standardne (opte prihvaene) eme, koju bi koristili.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 12

6
 FUNKCIONALNA ANALIZA RADA MERNIH UREAJA
ELEMENTI MERNIH UREAJA
Funkcionalni elementi mernog sistema ili lanca
Element za
OPTA EMA uvanje podataka

Objekat Osnovni Prenosnik Pokazni

Pretvara Manipulator Posmatra
merenja senzor signala element

Na slici je prikazana sutina koncepta funkcionalnih delova mernog

sistema ili lanca, ali ne fizika ema opteg ureaja,

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 13

FUNKCIONALNA ANALIZA RADA MERNIH UREAJA

ELEMENTI MERNIH UREAJA
Funkcionalni elementi mernog sistema ili lanca Element za
uvanje podataka

Objekat Osnovni Prenosnik Pokazni

Pretvara Manipulator Posmatra
merenja senzor signala element

Osnovni senzor je taj koji prvi prima energiju od objekta kojem

merimo neku veliinu i proizvodi izlaz koji na neki poznati nain zavisi od
merene veliine.
Vano je primetiti da ureaj uvek preuzme izvesnu koliinu energije od
objekta podvrgnutog merenju. Time je merena veliina uvek poremeena
samim postupkom merenja, to savreno merenje ini teoretski
nemoguim. Dobar ureaj je konstruisan tako da ovaj efekat bude to
manji, ali on je uvek prisutan do odreene mere.
KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 14

7
 FUNKCIONALNA ANALIZA RADA MERNIH UREAJA
ELEMENTI MERNIH UREAJA

Funkcionalni elementi mernog sistema ili lanca Element za

uvanje podataka

Objekat Osnovni Prenosnik Pokazni

Pretvara Manipulator Posmatra
merenja senzor signala element

Signal na izlazu iz senzora je neka fizika promenljiva veliina, kao npr.

mehaniki pomak ili otklon, napon itd.
Za instrument moe biti potrebno pretvaranje promenljive veliine u
neku drugu podesniju veliinu, koja zadrava informaciju generisanu
originalnim signalom. Element koji obavlja takvu funkciju naziva se pretvara
Treba napomenuti da svaki ureaj nema pretvara, ali je kod nekih mernih
ureaja potrebno i nekoliko pretvaraa.
KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 15

FUNKCIONALNA ANALIZA RADA MERNIH UREAJA

ELEMENTI MERNIH UREAJA
Funkcionalni elementi mernog sistema ili lanca Element za
uvanje podataka

Objekat Osnovni Prenosnik Pokazni

Pretvara Manipulator Posmatra
merenja senzor signala element

Ureaj moe zahtevati da signal (fizika promenljiva), bude na neki nain

obraen. Pod obradom se ovde podrazumeva pretvaranje u numerike
vrednosti, ali zadravajui fiziku prirodu promenljive.
Elemenat koji obavlja takvu funkciju naziva se manipulator (mada se esto
naziva i pojaalom). Manipulator je iri pojam i podrazumeva neku operaciju
nad ulaznim signalom koja moe biti, izmeu ostalog i pojaanje.
Manipulator ne mora bezuslovno da sledi iza pretvaraa, ve moe i da mu prethodi
ili da se pojavljuje na nekom drugom mestu u mernom lancu, ili da ga uopte nema.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 16

8
 FUNKCIONALNA ANALIZA RADA MERNIH UREAJA
PRIMERI KONKRETNIH MERNIH UREAJA
Objekat
merenja
Objekat
FLUID
merenja
FLUID
TEMPERATURA
TEMPERATURA
Osnovni
senzor
Osnovni
senzor
BALON
BALON

Pretvarac
Pretvarac

PRITISAK
PRITISAK

Prenosnik
Prenosnik
signala KAPILARA
signala KAPILARA

PRITISAK
PRITISAK

Pretvarac BURDONOVA
Pretvarac BURDONOVA
CEV
CEV
POMERANJE
POMERANJE
Pokazni SKALA i
element SKALA
Pokazni SKAZALJKA
i
element SKAZALJKA

Posmatrac

Posmatrac

Manometar Manometarski termometar

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 17

FUNKCIONALNA ANALIZA RADA MERNIH UREAJA

AKTIVNI I PASIVNI PRETVARAI

Klasifikacija mernih ureaja u odnosu na energiju kojom se pokreu:

AKTIVNI I PASIVNI PRETVARAI
(merni ureaj moe funkcionisati kao AKTIVNI ili PASIVNI PRETVARA)

#1 PASIVNI PRETVARAI
Element ija se energija na izlazu potpuno ili gotovo
potpuno napaja energijom ulaznog signala naziva se
pasivni pretvara.
Energija izlaznog i ulaznog signala mogu biti istog oblika (recimo, da
su oba signala mehanika) ili mogu biti pretvoreni iz jednog u drugi
oblik energije (recimo, toplotna u mehaniku).
KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 18

9
 FUNKCIONALNA ANALIZA RADA MERNIH UREAJA
AKTIVNI I PASIVNI PRETVARAI

#2 AKTIVNI PRETVARAI
Aktivni pretvara, meutim, poseduje dopunski izvor
snage, kojom se najveim delom snabdeva izlazni signal
(snaga na izlazu), dok je napajanje ulaznog signala
zanemarljivo.

Kao i kod pasivnih pretvaraa, moe, ali i ne mora doi do

transformacije energije iz jednog oblika u drugi.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 19

FUNKCIONALNA ANALIZA RADA MERNIH UREAJA

ANALOGNA I DIGITALNA MERENJA

Klasifikacija merenja prema prirodi dobijenog signala:

ANALOGNA I DIGITALNA MERENJA

#1 ANALOGNA MERENJA
Veliine koje se mere obino se po svojoj prirodi
menjaju kontinualno pa se slino (analogno) i merni
signali menjaju kontinualno.
Ovakvi signali se nazivaju analogni signali, a merenja
se tada zovu analogna.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 20

10
 FUNKCIONALNA ANALIZA RADA MERNIH UREAJA
ANALOGNA I DIGITALNA MERENJA

#2 DIGITALNA MERENJA
Kod digitalnih merenja, merna veliina se pretvara u digitalnu poruku
koja predstavlja digitalni elektrini signal.
To je signal koji se sastoji od DISKRETNIH stanja
amplitude (skokova) napona ima ili nema

Ti skokovi su meusobno jednaki (po amplitudi) i odgovaraju jednoj tano

odreenoj promeni merene veliine.
Frekvencija pojave svakog skoka je mera promene merene veliine. To
znai da se merenje svodi na brojanje skokova, a ustanovljeni broj
skokova pomnoen sa vrednou skoka predstavlja izmerenu veliinu.
>>> Elektrini signali koji nose digitalnu poruku nazivaju se digitalni
signali, a merenja se tada zovu digitalna.
KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 21

NULTI METOD I METOD OTKLONA

Sledea korisna podela mernih
ureaja je na one koji koriste:
a) Metod otklona ili
b) Nulti metod
Kod mernih ureaja koji koriste
metod otklona, merena veliina
proizvodi neki fiziki efekat koji
izaziva slian efekat u drugom
delu ureaja. Metod
Efekat je usko vezan za neku otklona
promenjivu (obino mehaniki
pomak ili otklon) koja se moe
uoiti nekim ljudskim ulom.
KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 22

11
 NULTI METOD I METOD OTKLONA
Merni ureaj koji koristi
nulti metod tei da zadri
nulti poloaj pokaznog
elementa, primenom
suprotnog efekta od onoga
koji je generisan merenom
veliinom.
Za ovakav rad ureaja je nulti
neophodan detektor metod
neravnotee i neko sredstvo
(runo ili automatsko) za
uspostavljanje ravnotee.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 23

NULTI METOD I METOD OTKLONA

POREENJE METODA
Kod ureaja koji koriste metod otklona tanost zavisi od kalibracije
opruge, za razliku od ureaja koji radi po nultom metodu, kod kojeg
tanost zavisi od tanosti standardnih tegova.
Tanost koja moe da se postigne nultom metodom je vea od
tanosti ureaja koji koriste metod otklona.
Prednost nultog metoda jeste u tome to detektor neravnotee treba
da pokriva samo uski opseg oko nultog poloaja.
Kod nultog metoda detektor neravnotee ne mora biti kalabrisan jer
slui samo za registrovanje neravnotee, ali ne i odreivanje iznosa.
Ureaj koji koristi metod otklona mora biti vei i grublji ako meri vee
vrednosti veliine ili vee opsege, kako bi bio manje osetljiv.
Nedostaci nultog metoda pojavljuju se uglavnom pri dinamikim
merenjima.
KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 24

12
 FUNKCIONALNA ANALIZA RADA MERNIH UREAJA
ULAZNO-IZLAZNA SPREGA MERNIH UREAJA I SISTEMA
Radi analize radnih karakteristika mernih ureaja, korisno je razmotriti
optu konfiguraciju mernog ureaja, koja definie ulazno - izlaznu spregu.
Opta Smetnje, ii
Fi
sprega Izlazna komponenta
ulaz-izlaz uzrokovana smetnjama (ii)
i promenljivim ulazom (im)

Fm,i
+
Promenljivi Ulaz, im Izlaz, o

Fm,d +
Izlazna komponenta
uzrokovana zeljenim
ulazom (id)
Zeljeni Ulaz, id i promenljivim ulazom (im)
Fd

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 25

FUNKCIONALNA ANALIZA RADA MERNIH UREAJA

ULAZNO-IZLAZNA SPREGA MERNIH UREAJA I SISTEMA

Primer U - manometar
Ugao Ugao
p 1 2 pppp1 p p Ugao
Vektor p1

p1 p1p1 1
p
pp12 p1 nagiba
gravitacije

p2 p1
p

nagiba
gravitacije

1 p1 p2 p1 nagiba
gravitacije
Vektor

Vektor

x x x
x x x
x x x
1
1

p
p

Ubrzanje Ubrzanje Ubrzanje

(a) (a) (a) (b) (b) (b) (c) (c) (c)

Regularno merenje Delovanje smetnji Delovanje smetnji

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 26

13
 FUNKCIONALNA ANALIZA RADA MERNIH UREAJA
ULAZNO-IZLAZNA SPREGA MERNIH UREAJA I SISTEMA
eljeni ulazi su pritisci p1 i p2, ija razlika prouzrokuje pomak x na izlazu
(oitava se na kalibrisanoj skali).
***************************************************************
Primer U - manometar

Smetnja #1 smetnja eljenoj ulaznoj veliini mernog ureaja nastala zbog

dejstva ubrzanja
Smetnja #2 ako manometar nije propisno postavljen, pod uticajem
gravitacije moemo da dobijemo izlazni signal x, iako razlika pritisaka ne
postoji. Na taj nain ugao nagiba predstavlja smetnju eljenoj ulaznoj
veliini.
*************************************************************
Promenljivi ulaz #1. Temperatura okoline deluje kao promenljivi ulaz, poto
promena izaziva promenu duine kalibrisane skale. Takoe, promena
temperature izaziva promenu gustine ive, to opet dovodi do promene
faktora proporcionalnosti skale
Promenljivi ulaz #2. Sila gravitacije ija vrednost se nalazi u relaciji koja
vezuje visinu stuba tenosti i pritiska.
KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 27

FUNKCIONALNA ANALIZA RADA MERNIH UREAJA

ULAZNO-IZLAZNA SPREGA MERNIH UREAJA I SISTEMA
Primer: elektrootporni pretvara sa mernom trakom mera istezanja
F 50 Hz elektrino Prilikom pojave sile
(F) na krajevima
polje epruvete dolazi do
njenog istezanja, a
Epruveta time i otpornika
R kojem se zbog toga
+ a
smanjuje popreni
eo presek. Pri istezanju
otpor merne trake
R - se menja po
Merna traka
b

c
R

poznatoj zavisnosti

Rd Na taj nain, merei

otpor moe da se
izmeri istezanje,
nastalo delovanjem
Eb sile F
F
KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 28

14
 FUNKCIONALNA ANALIZA RADA MERNIH UREAJA
ULAZNO-IZLAZNA SPREGA MERNIH UREAJA I SISTEMA
eljeni ulaz je istezanje (),
**************************************************************
Smetnja #1 je 50 Hz-no elektrino polje prouzrokovano blizinom provodnika
ili elektrinog motora
Smetnja #2a je promena temperature okoline a samim tim i temperature
merne trake. Ova promena izazvae promenu otpornosti.
Smetnja #2b: je takoe promena temperatura merne trake, jer prouzrokuje
i razliito istezanje merne trake.
**************************************************************
Promenljivi ulaz #1. Temperatura okoline deluje kao promenljivi ulaz, poto
je faktor meraa (karakteristika epruvete) osetljiv na temperaturu.
Promenljivi ulaz #2. Napon baterije Eb je drugi promenjivi ulaz.
Oba promenljiva ulaza su predvidiva i poznata, i dobrom pripremom
merenja se mogu kontrolisati tako da ne utiu na korektno merenje.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 29

METODE KOREKCIJE SMETNJI I

PROMENLJIVIH ULAZA
Pri projektovanju ili korienju mernih ureaja, broj metoda za
eliminisanje ili smanjivanje efekata koje uzrokuju neeljeni ulazi
je ogranien.
Neke najire koriene metode su:

1. Metod ograniene neosetljivosti podrazumeva da elementi

ureaja treba da budu osetljivi iskljuivo na eljene ulaze.
Primenjujui ovaj metod na prethodno spomenuti merni ureaj,
znai da materijal epruvete treba izabrati s izrazito malim
koeficijentom temperaturskog irenja, a da pri tome ima
zadovoljavajuu karakteristike u odnosu na istezanje.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 30

15
 METODE KOREKCIJE SMETNJI I
PROMENLJIVIH ULAZA
2. Metod visokopojaane povratne sprege
ako se merni lanac s otvorenom petljom sastoji od nekoliko
(ponekad mnogo) ureaja, od kojih je svaki osetljiv na svoje
neeljene ulaze, tada svi ovi loi efekti mogu biti eliminisani
korienjem visokog pojaanja i stabilnih i tanih povratnih
sprega.
U praksi ovaj metod esto dovodi do velikih poboljanja
tanosti.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 31

im1 im2
(Promenljivi ulaz) (Promenljivi ulaz)

(a) Fm,d1 Fm,d2

Napon, ei Moment Pomeranje, xo

KMo KSP
(eljeni ulaz) (Izlaz)
MOTOR OPRUGA

im3 im1 im2

(Promenljivi (Promenljivi (Promenljivi
ulaz) ulaz) ulaz)

(b)
Fm,d3 Fm,d1 Fm,d2

Napon, ei + Moment Pomeranje, xo

KAM KMo KSP
(eljeni ulaz) (Izlaz)
- OPRUGA
POJAALO MOTOR

KFB
POVRATNA
SPREGA
Fm,d4

im4
(Promenljivi ulaz)

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 32

16
 METODE KOREKCIJE SMETNJI I PROMENLJIVIH ULAZA

3. Metod filtriranja signala

baziran je na mogunosti ugradnje posebnih elemenata (filtera)
u merni ureaj.
Ovi elementi na odreen nain blokiraju neeljene signale, tako
da su neeljeni efekti na izlazu uklonjeni ili umanjeni.
Filter moe biti primenjen na bilo koji podesan signal u ureaju,
bilo na ulazu, izlazu, ili izmeu njih.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 33

METODE KOREKCIJE SMETNJI I PROMENLJIVIH ULAZA

Smetnje, ii i*i
Nula Fi
3. Metod FILTER

filtriranja Promenljivi ulaz, Fm,i +

im Izlaz, o
signala Nula i*m

FILTER Fm,d +

eljeni ulaz, id (a) Filtriranje ulaza

Fd

Smetnje, ii
Fi

Promenljivi ulaz, Fm,i o=od+oi+om o=od+om Izlaz, o*=od

+
im Nula Nula
oi om
Fm,d +
FILTER FILTER
eljeni
ulaz, id (b) Filtriranje izlaza
Fd

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 34

17
 METODE KOREKCIJE SMETNJI I PROMENLJIVIH ULAZA

3. Metod filtriranja signala - PRIMER

Slika pokazuje kako smetnje od vibracija mogu biti uklonjene
filtriranjem pomou pogodno postavljenih opruga.

Sistem s Merni ureaj osetljiv

oprugama je na vibracije
mehaniki filter
koji proputa
zanemarljiv deo
kretanja sklopa,
koji vibrira.
Vibraciono jastue

Vibrirajui deo

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 35

METODE KOREKCIJE SMETNJI I PROMENLJIVIH ULAZA

Kardanski
3. Metod filtriranja signala PRIMER sklop

Ugao nagiba kao smetnja ulaza

pomenutog U manometra moe
biti efikasno otklonjena filtriranjem
pomou sklopa sa kardanskim
zglobom prema emi sa slike.
Ako je trenje u leajevima
kardanskog zgloba zanemarljivo,
rotacije 1 i 2 ne mogu da deluju
na manometar, tako da se on uvek
2
nalazi u vertikalnom poloaju.
1
Ugao
smetnji
KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 36

18
 METODE KOREKCIJE SMETNJI I PROMENLJIVIH ULAZA
4. Metod suprotnih ulaza sastoji se od namernog dovoenja
na ulaz mernog ureaja smetnji i/ili promenljivih ulaza u
nameri da ukinemo loe efekte neeljenih ulaza
Namerno indukovana
Neeljene ulazne smetnja na ulazu (i2)
smetnje, ii1 oi1
Fi1 ima istu veliinu kao i
neeljena ulazna
+ oi1-oi2 smetnja (i1), ali
priblino nula
deluje u suprotnom
Namerno indukovane smeru, tako da se na
-
ulazne smetnje, ii2 oi2 izlazu praktino
Fi2 + Izlaz, o
dobija nula.
Ovaj metod moe da
+
se tumai i kao
varijanta metoda
eljeni Ulaz, id od proraunatih izlaznih
Fd korekcija.
KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 37

METODE KOREKCIJE SMETNJI I PROMENLJIVIH ULAZA

4. Metod suprotnih ulaza primer: Ureaj za merenje masenog protoka
gasa. SMETNJA: protok zavisi od gustine gasa, koja se menja sa promenama pritiska
i temperature
Merna igla Harmonikasta membrana TEMPERATURA GASA Fm1,d1
ispunjena gasom Promenljivi ulaz
Prigunica Efekat promene
gustine

Fm1,d2
Efekat promene povrine
Protok poprenog preseka
+ _
OITAVANJE NA
DIFERENCIJALNOM
MANOMETRU
Izlaz
MASENI PROTOK
eljeni ulaz
Fd

Diferencijalni + _
Efekat promene
manometar gustine
Fm2,d2
Efekat promene
povrine poprenog
PRITISAK GASA preseka
Promenljivi ulaz
Fm2,d1

Pri padu temperature dolazi do porasta gustine gasa, a time i porasta masenog protoka
(V=Aw). Pritisak gasa u mehu opada sa padom temperature, to dovodi do pomeranja
igle u levo, ime se smanjuje protoni presek. To vraa maseni protok na zadatu vrednost.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 38

19
 OPTE OSOBINE MERNIH UREAJA
Kada je potrebno odabrati neki merni ureaj za zadata merenja
ili kada treba konstruisati ureaj za neka posebna merenja,
potrebno je uzeti u obzir sledee:
merno mesto (veliinu koja se meri)
osnovne merne karakteristike ureaja i
njegovo ponaanje u pretpostavljenim uslovima njegovog
realnog rada.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 39

OPTE OSOBINE MERNIH UREAJA

Obzirom na merne karakteristike ureaja, postoji podela na:

Statike i
Dinamike karakteristika mernih ureaja
Neke primene podrazumevaju konstantne ili malo i sporo
promenljive merene veliine. U takvim uslovima dovoljno je
poznavati statike karakteristike ureaja bez detaljnijeg
poznavanja njegovih dinamikih karakteristika.
Ukoliko se merena veliina menja brzo i u velikoj meri,
neophodno je osim statikih karakteristika, poznavati i
njegove dinamike karakteristike.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 40

20
 Statike karakteristika mernih ureaja:
GREKE MERENJA
DEFINICIJA
Pod istinitom ili tanom vrednou smatramo onu vrednost koja
je dobijena merenjem po standardnim i iroko prihvaenim
metodama propisanim od poznatih institucija i eksperata.
Pod ovakvim okolnostima svaki rezultat merenja treba
posmatrati kao interval u kome se merena vrednost nalazi.
Odstupanja rezultata merenja od pomenute tane vrednosti
nazivamo grekama merenja. Uzroke ovih odstupanja esto ne
moemo ni ustanoviti niti predvideti niti odrediti kolika e ona
biti pri sledeim merenjima.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 41

GREKE MERENJA

Radni uslovi pod kojima se vri merenje mogu biti sloeni i da

se neprekidno menjaju, zbog delovanja mnogobrojnih
faktora. Najee, delovanje ovih faktora nije mogue
kontrolisati.
Iz tog razloga se prilikom svakog merenja neizbeno ini vea
ili manja greka. ak i kad se preduzmu sve raspoloive mere,
ipak ostaju greke koje se nikako ne mogu izbei.
Prema tome, apsolutno tano merenje nije mogue. Ono to
jeste mogue je odreivanje priblino tanog rezultata uz
definisanje dve granine vrednosti izmeu kojih se sigurno
nalazi apsolutno taan rezultat.
Neophodno je poznavati greke i njihove uzroke

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 42

21
 GREKE MERENJA (nain izraavanja)

Apsolutnom grekom merenja nazivamo odstupanje dobijenog

rezultata od tane (istinite) vrednosti:
xi xi X

gde je: xi - Rezultat pojedinanog merenja

X - Tana (istinita) vrednost
xi - Apsolutna greka
Relativna greka je:
xi X
i
X
Apsolutna greka se meri u istim jedinicama kao i veliina
koja se meri, dok je relativna greka neimenovan broj (moe biti
izraena i u procentima).

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 43

GREKE MERENJA

Po svojim osobinama i po svom uticaju na rezultate merenja

greke delimo na:
Grube
Sistematske
Sluajne

Grube greke odnose se na propuste u merenju nastale

nepanjom posmatraa, neispravnou mernog ureaja, loom
organizacijom merenja, neuzimanjem u obzir uticaja smetnji i
promenljivih ulaza. One kao takve ne zasluuju veu panju i
dobrom pripremom i organizacijom samog merenja, mogu lako
da se otklone.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 44

22
 GREKE MERENJA
Sistematske greke su takve greke merenja koje ulaze u ukupnu greku
merenja po nekom zakonu, u zavisnosti od uticaja koji ju je prouzrokovao.

Sistematske greke se dele na stalne i jednostrano vaee.

1. Stalne sistematske greke su one koje u toku merenja zadravaju

konstantnu veliinu i znak. Ove greke mogu da se odstrane iz rezultata
merenja prethodnim odreivanjem veliine te greke i uvoenjem
popravke, po veliini jednake sistematskoj greci, ali suprotnog znaka.

2. Jednostrano vaee greke su sloenije vrste sistematskih greaka,

koje pod odreenim uslovima zadravaju znak, ali menjaju svoju
veliinu u zavisnosti od promene ulaza, koji uzrokuje ovu greku. Mogu
da se otklone uvoenjem popravke, koja je odreena ili izraunata
poznavajui zakon njenog delovanja i merenjem ulazne veliine, koja
do te greke dovodi.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 45

45

GREKE MERENJA
Sluajne greke su rezultat manjeg ili veeg broja razliitih
ulaznih veliina (smetnji i promenljivih ulaza), koji uslovljavaju
tanost merenja i iji se intenzitet i smer dejstva nalaze u procesu
stalne promene.
Ove promene se odvijaju po sloenim zakonima pa ih je praktino
nemogue pojedinano kontrolisati ili predvideti.

Reenje:
Statistika obrada
U velikoj veini sluajeva, koji se sreu u praksi, sluajne greke se
potinjavaju Gausovom zakonu raspodele verovatnoe (Zakon
normalne raspodele).

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 46

23
 GREKE MERENJA
Ako rezultate serije merenja jedne veliine prikaemo grafiki tada e se
oni tako rasporediti da e najvei broj rezultata biti oko aritmetike
sredine, dok e ih biti sve manje sa udaljavanjem od aritmetike sredine
u levu ili desnu stranu.
f(x)
Tamo gde su rezultati merenja
f(x)
gue rasporeeni postoji vea
verovatnoa da e se na tom
mestu nai rezultat bilo kog
ponovljeng merenja sa istom
x-aparaturom i podx istim
+
x- x+ S S
S S uslovima.

To je rezultat koji ima najvie

uslova da zameni tanu
vrednost
x x x
x

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 47

OSNOVNI POJMOVI O METROLOKIM

KARAKTERISTIKAMA MERNIH UREAJA

KLASA TANOSTI MERNOG UREAJA

Klasa tanosti mernog ureaja je metroloka karakteristika, koja sadri

dozvoljene osnovne i dopunske greke i druga svojstva mernih ureaja,
koja utiu na tanost.
Granice dozvoljenih osnovnih i dopunskih greaka mernog ureaja za
svaku klasu tanosti daje se u vidu apsolutnih i relativnih greaka.
VANO
Klasa tanosti mernog ureaja karakterie njegovo svojstvo u odnosu na
tanost, ali ne predstavlja pokazatelj tanosti merenja izvrenog
ureajem, jer tanost zavisi i od metode i uslova merenja.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 48

24
 OSNOVNI POJMOVI
KLASA TANOSTI MERNOG UREAJA
Klasa tanosti mernog instrumenta definie se kao procentualna granina
relativna greka instrumenta:

xmax maksimalna apsolutna greka instrumenta

xg - granina (maksimalna) vrednost mernog opsega instrumenta

Procentualna granina relativna greka najbolje karakterie merne ureaje u

pogledu tanosti, pa je usvojena kao kriterijum za njihovu klasifikaciju.
Simboli za klase tanosti mernog instrumenta su brojevi koji pokazuju
maksimalno dozvoljenu procentualnu greku.
Naim standardima su propisane sledee klase tanosti:
0,1 / 0,2 / 0,5 / 1 / 1,5 / 2,5 / 5
Ovim klasama tanosti odgovaraju granine veliine procentualne greke:
0,1% / 0,2% / 0,5% / 1% / 1,5% / 2,5% / 5%
KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 49

OSNOVNI POJMOVI O METROLOKIM

KARAKTERISTIKAMA MERNIH UREAJA

Pod osnovnom grekom mernog ureaja podrazumeva se

greka mernog ureaja koji je korien u normalnim uslovima
Meutim, normalni uslovi merenja nisu uvek i radni, pa
se standardima i tehnikim uslovima definie ira
oblast primene mernih ureaja uz uslov definisanja
dopunske greke.
Pod dopunskom grekom podrazumeva se greka merenja
prouzrokovana odstupanjem neke od uticajnih veliina izvan
normalnih granica.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 50

25
 OSNOVNI POJMOVI O METROLOKIM
KARAKTERISTIKAMA MERNIH UREAJA

Pod promenljivim pokazivanjem ureaja podrazumeva se

razlika izmeu pokazivanja pri uzlaznom i silaznom hodu. Ova
razlika se uspostavlja viestrukom proverom pri istim uslovima.
Pod popravkom podrazumevamo veliinu iste vrste kao to je
i merena, a koja se dodaje izmerenoj veliini radi eliminisanja
sistematske greke. popravka je ravna apsolutnoj greci mernog
ureaja, ali s obrnutim znakom.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 51

OSNOVNI POJMOVI O METROLOKIM

KARAKTERISTIKAMA MERNIH UREAJA

Pri primeni ili pri odreivanju metrolokih karakteristika mernih

ureaja neophodno je voditi rauna o stabilnosti njihovog rada. Za
dostizanja stacionarnog stanja mernog ureaja potrebno je vreme,
nazvano vremenom uspostavljanja. Ono se obino daje tehnikim
uputstvima.

Statikom karakteristikom ureaja naziva se funkcionalna

zavisnost izmeu izlazne veliine y i ulazne veliine x u
stacionarnom stanju: y = f (x)
Ova funkcionalna zavisnost naziva se i jednainom skale ureaja.
Ona moe biti zadata analitiki, grafiki ili tabelarno.
Vana karakteristika mernih ureaja je i osetljivost S.

KATEDRA ZA TOPLOTNU TEHNIKU / DEPARTMAN ZA ENERGETIKU I PROCESNU TEHNIKU / FTN 52

26