Barcelona

Antoni Gaudi

Antoni Gaudi

Gaudijevo nedovreno remek delo, Sagrada Familija

Ulaz u Park Guelj, Barselona

Antoni Gaudi (Antoni Gaud i Cornet) (25. jun 1852. 10. jun 1926.) bio je katalonski arhitekta poznat po
svom jedinstvenom stilu i izuzetno individualistikom dizajnu. Na engleskom i panskom, a esto i kod nas,
zovu ga Antonio Gaudi.

Gaudi je studirao arhitekturu na Vioj tehnikoj koli Arhitekture (La Escuela Tcnica Superior de
Arquitectura) u Barseloni od 1873 do 1877.

Sa 17 godina stie u Barselonu sa namjerom da studira Arhitekturu. Zbog nedostatka novca, uporedo sa
studijama, radi kao tehniki crta i ponekad kao dizajner namjetaja. Poto je te poslove odlino radio, za
razliite projekte ga primaju dvojica poznatih katalonskih arhitekata, ozep Fontsere i oan Martorelj.

U 26 godini diplomira, te za poetak u profesiji radi kao dizajner interijera i dekorator. Jedna od vitrina
koju je dizajnirao za poznato obdanite, Kasa Kornelja (katal. Casa Cornell) u Barseloni, biva izabrana
za Univerzalnu izlobu u Parizu, 1878 godine. Taj in pravi zaokret u profesionalnom i privatnom ivotu
mladog Gaudija. Eusebi Guelj, jedan od uvaenih poslodavaca tekstilne industrije u Kataloniji, bio je
impresioniran elegancijom i modernim stilom te vitrine, te je postao Gaudijev glavni klijent i mecena, po
kome e kasnije dobiti ime i Park Guelj.

Kasne godine

U kasnijim godinama se posvetio iskljuivo izgradnji svog remek dela - katedrale Sveta porodica
(Sagrada Familija).

Dana 7. juna 1926. godine, Antonija Gaudija je pregazio tramvaj. Zbog njegovog loeg izgleda i praznih
depova taksisti su odbili da ga voze u bolnicu bojei se da nee moi da im plati vonju. Niko nije
prepoznao najslavnijeg arhitektu Barselone, dok ga prijatelji nisu pronali u bolnici za siromane sledeeg
dana. Kada su hteli da ga premeste u bolju bolnicu on je to odbio. Umro je dva dana kasnije, oaljen od
cele Barselone.
Najznaajniji radovi
Kasa Visens (18781880)

Palata Guelj (18851889)

Terezijanski koled (18881890)

Kasa Kalvet (18991904)

Kasa Batljo (19051907)

Kasa Mila (Pedrera) (19051907)

Park Guelj (19001914)

Sagrada Familija (18841926)

Mnogi njegovi radovi se nalaze u centru Barselone. Osam ih je UNESKO proglasio za svetsku batinu.

(. Park Gell)
. 1900. 1914.
.

.
.
. , ,
. , ,
, .


. ,
, ,
,
, . ;
, , .

, .
, , ,
. .
, .
, , . ,
.

 .
, .

1906-1912.

(. Casa Mil), (. La Pedrera, )

, . 1906. 1912.
. (. Passeig de Grcia)
. .
 , ,
. . ,
.
, , .

.
, ,
.

. ,
.
,
,
.
, .
.
. 1984. .

Ljoret de Mar

Ljoret de Mar (Lloret de Mar) je mali katalonski turistiki grad na mediteranskoj obali. Nalazi se u
provinciji irona. U blizini se nalaze gradovi Blanes i Tosa de Mar i relativno je blizu Barselone. Sa brojem
stanovnika od 29.445 (od 2005), Ljoret je drugi po veliini grad u katalonskom okrugu Selva. Tokom letnje
turistike sezone, broj ljudi (i stanovnika i turista) esto dostie 200.000. Poetkom devedesetih je privukao
mnogo turista i sada predstavlja vaan deo Kosta Brave. U njegovoj blizini, postoji vodeni park Water World

Na jednom kraju grada nalazi se i srednjovekovna tvrava, a na drugom, statua iz 1966. godine, pod imenom
Mornareva ena (Dona Marinera) iji je autor Ernest Maragalj. Predstavlja patnju ena mornara dok ekaju
svoje mueve da se vrate s mora.

enova
 enova
ital. Genova

enova (ital. Genova, na lokalnom ligurskom

jeziku; Zena) je esti po veliini grad Italije, glavni
grad istoimenog Okruga enova i pokrajineLigurije u
severozapadnoj Italiji. enova - glavni trg, Pjaca Ferari

enova je poznata kao je najvea luka Italije. Pored

toga grad poseduje veliko i dobro ouvano staro
jezgro, koje je pod zatitom

Osnovni podaci
Drava Italija
Regija Ligurija
Okrug enova
Stanovnitvo
Stanovnitvo 611.556
Aglomeracija 890.000
Spomenik Kristiforu Kolumbu
Gustina stanovnitva 2.509,04 st/km
Poloaj
Koordinate 442440N 85558E

Nadmorska visina 19 m
Povrina 243,60 km

enova
Palata Dorija Turzi enova na mapi Italije

Ostali podaci
Gradonaelnik Marta Vinenci

Veb-strana comune.genova.it

Gradska kua


Stari svetionik

Dudeva palata

Galerija Macini

Katedrala svetog Lorenca


Verona

Gradski muzej

,
(. Verona)
.

( )

.

265 081
1.284 /km

,
452617N 105937E
, "
59 m
". 1.
206,64 km
.
22.000 ,
. ,
,
.

(. Nice) ,
,

. 2006.

347.060.


- verona.it

. Nice

, .
: , (
) .

,

(


).
, -,
,
,
3.000 ,

. , ,
.
--
,



.
(2006) 347.060

,
. 434212N 71559E
UTC+1, UTC+2
71,92 km
.
5 km
, . .
,
, ,
.
, .

.


. Cannes

K ( )

(. Cannes)



. 70.200
( 2006).

, 19.
. 19.

,
--
.


,
, , , (200
70.610
6)
, .

, 2
433312N 70120E
km, 20 m,
UTC+1, UTC+2
. 19,62 km
: 12 km
30 m.

.
,
1946. .

INSEE 06029
- www.cannes.fr/
 (. Principaut de Monaco, : Principatu de Mnegu)
().
.

. ,
. ,
.

43 44' 7 25'
. ,
. 15 km,
- .

: , , ,
, , ,
.

. 47% ,
16% , 21% 125 .
.
, .
, .

Monte Karlo

Panorama

Monte Karlo (fr. Monte Carlo, monaanski: Monte-Carlu, oks. Montcarles) je jedno od najbogatijih mesta u
Evropi, a nalazi se u Monaku. Ovaj grad vai za glavni grad Monaka iako zvanino ova drava nema glavni
grad. Monte Karlo je u svetu poznat po svojim kazinima, kockanju, glamuru i asocira na mesto u kome poznati i
bogati provode odmor.

Broj stakovnika Monte Karla, prema procenama iz 1990. godine, ini 30.000 ljudi.

U Monte Karlu se nalazi najvei deo staze Krug Monaka na kojoj se odrava Velika nagrada Monaka Formule
1, u ovom gradu se odravju i druge manifestacije kao to su Svetski ampionat u boksu, razni modni dogaaji
i td.

Monte Karlo danas predstavlja jednu od vodeih turistikih destinacija u Evropi i kao takav, osim kompleksa
kazina koji je nastao krajem 19. veka, poseduje i operu, baletsku dvoranu kao i odreen broj otmenih hotela i
klubova.