Dante Aligijeri

BOANSTVENA
KOMEDIJA
Sa italijanskog preveo
Dragan Mraovi

Beograd
2013
DERETA
 BOANSTVENA KOMEDIJA
NASLOV, NASTANAK I OSNOVNA STRUKTURA

Dante je svoje delo nazvao samo Komedija o emu svedoi u svom po

znatom pismu Kangrandeu dela Skali, drei se tadanjih shvatanja da su
tragedije dela koja ponu tragino i tragino se zavre a komedije dela koja
tragino poinju, a zavravaju se sreno: Na poetku ona je zastraujua i
smrdliva, jer govori o paklu, ali ima dobar kraj, poelan i prijatan, jer govori
o raju Epitet boanstvena pojavluje se prvi put kod Bokaa u njegovom
delu o Danteovom ivotu, ali ga, kao sastavni deo naslova izdanja, uvodi pri
reiva Ludoviko Dole, a 1555. godine u Veneciji tampa ovani Gabrijele
olito de Ferari.
Poema se sastoji od 14.233 stiha u jedanaestercu i rimovanim tercinama,
koje su lanano povezane. Podelena je na tri dela: Pakao, Raj i istilite, sa
po trideset tri pesme, s time to prvi deo odnosno Pakao ima i uvodnu pe
smu, dakle trideset etiri pesme, odnosno ukupno sto pesama. Bazirana je
na broju tri (simbol Svetog trojstva) i savrenom broju deset. Simetrina je
i unutranja podela: Pakao ima devet krugova i predvorje, to ini deset de
lova. istilite ima devet delova (plaa, pretistilite i sedam pojaseva), plus
zemalski raj, to takoe daje zbir deset. Raj ima devet neba, plus Empirej,
to opet ini deset. Svaki od tri dela poeme zavrava se reju zvezde. Svaka
esta pesma u tri dela poeme govori o politici, ali u sve irem smislu (prvo
na nivou Firence, pa Italije, i na kraju na nivou Carstva). Due grenika raz
vrstane su u tri grupe, kao i due pokajnika i due blaenih. Tri zveri ometa
ju pesnika na poetku puta. Tri vodia ga vode na njegovom putu.
To je pria u prvom licu o putovanju kroz tri onozemalska kralevstva,
zapoetom, kako neki smatraju, na Veliki petak 7. ili 8. aprila, odnosno po
drugima 25. marta 1300. godine, na dan prvog jubileja. Dante ima trideset
pet godina i gubi se u umi, a tri zveri ga spreavaju da iz nje izae. Pomae
15
BOANSTVENA KOMEDIJA

mu Vergilije, kao simbol razuma, i vodi ga dobrim delom puta. Na tom putu
Dante susree vie od petsto linosti.
Dante je poeo da pie Pakao oko 13061307. godine (moda i 1304), a
zavrava ga oko 13091310. istilite pie posle 1308, sve do 1315, a Raj po
sle 1316, pa skoro do 1321. godine.

STRUKTURA DANTEOVE
BOANSTVENE KOMEDIJE

Tri onozemalska kralevstva u Boanstvenoj komediji imaju strukturu

usaglaenu sa shvatanjima grkog astronoma, matematiara i geografa iz II
veka nove ere Klaudija Ptolomeja. On je tvorac takozvanog Ptolomejevog
planetarnog sistema, koji je zasnovan na geocentrinoj teoriji: Zemla pred
stavla odreenu nepokretnu taku centar celokupnog Sunevog sistema,
planeta, zvezda i kometa, koji se oko nje i okree. Taj sistem se odrao sve do
Kopernika, odnosno do XVI veka.
Dakle, polazei od geocentrine koncepcije sveta, Dante predstavla Ze
mlu kao nepokretnu sferu u sreditu sveta, podelenu na dve hemisfere. U
sredite severne, nastanjene sfere Dante smeta Jerusalim, i to na jednakoj
udalenosti od njenih krajnjih granica, ua Ganga i Herkulovih stubova.
Dijametralno suprotno, u okean june nenastanjene polulopte, postavla
breg istilita, a na njegov vrh zemalski raj. Nastanak ovog brega, kao i si
metrine paklene provalije, vezuje se za Luciferov pad iz raja, kada se stro
valio u sredite Zemle. Zemla je okruena sa devet koncentrinih sfera,
koje se okreu jedna unutar druge i sve zajedno u desetoj sferi. Ova deseta
sfera je nepokretna; to je nebo Empirej, boravite Boga, anela i blaenih.
Devet neba su po redu: Mesec, Merkur, Venera, Sunce, Mars, Jupiter, Saturn,
Zvezdano nebo i Prvo pokretno nebo. Prvih sedam neba ima u sebi odgo
varajuu planetu (u ptolomejskoj koncepciji Mesec i Sunce su smatrani pla
netama). Osmo nebo je ispunjeno nepokretnim zvezdama sa sazveima,
a deveto, potpuno transparentno, naziva se Prvo pokretno nebo, jer svojim
brzim kretanjem prenosi rotaciju na nia neba i regulie je.

16
 Dante Aligijeri

POKRETNO NEBO
PRVO
ZVEZDANO NEBO
SATURN
JUPITER
M AR S
SUNCE
V E N ER A
MERKUR
MESEC
T RENA SFER
VA ALJSKI A
EM R
AJ
Z

VAZDUH

Prikaz strukture Boanstvene komedije

17
BOANSTVENA KOMEDIJA

PAKAO

Provalija pakla ima oblik konusa ili levka sa uim delom u sreditu Ze
mle. Ivice tog levka imaju urezane ogromne horizontalne stepenike, koji
formiraju devet koncentrinih krunih ravni na kojima se kanjavaju razni
gresi. Te ravni, odnosno pakleni krugovi, sve su ue idui ka sreditu Zemle.
Nihove obale, koje su se obruile zbog zemlotresa koji je pratio Hristo
vu smrt, omoguavaju silazak iz jednog kruga u drugi. Geometrija prvog
onozemalskog kralevstva bazira se na trojnoj podeli grenika: neumere
ni, nasilnici i varalice. Neumereni su smeteni u gornji pakao, izmeu reka
Aheronta i Stiksa, od drugog do petog kruga, i tu su razvratnici, prodrlivci,
tvrdice, rasipnici, srditi i lenjivci. Nasilnici se nalaze u sedmom krugu, po
delenom na tri pojasa: nasilnici protiv blinjega svoga, nasilnici protiv sebe
samih i nasilnici protiv Boga. Varalice se nalaze u osmom krugu, podele
nom na deset zlih jaruga. Tu su podvodai, zavodnici, laskavci, simonijaci,
vraevi, arobnjaci, varalice, licemeri, lopovi, zli savetnici, sejai nesloge i
krivotvorci. U devetom krugu su izdajice. Ovaj krug je podelen u etiri po
jasa, na Kainu, Antenoru, Tolomeju i Judeku. Tu su izdajnici rodbine, izdaj
nici otadbine, izdajnici gostiju i izdajnici dobrotvora. Na dnu, u sreditu
devetog kruga, Lucifer sa tri elusti mele Judu, izdajnika Hrista, odnosno
crkve, zatim Bruta i Kasija, izdajice carstva. To ukazuje da je najgora izdaja
dve najvee vlasti: crkvene, odnosno duhovne i carske, odnosno svetovne.
Van ove podele su stralivci smeteni u predvorju pakla, dobri koji nisu
krteni, pa su u Limbu, odnosno prvom krugu, a jeretici su u estom krugu.
Raspored kanjenih grenika sledi preciznu logiku. Svako je veno kanjen
u krugu koji odgovara najteem poroku meu onima koje je imao. Svaka
kazna je dvojaka, odnosno grenik je kanjen duevno (lien je mogunosti
da vidi Boga) i fiziki. Odnos izmeu kazne i greha je strogo proporcionalan
i ta proporcija je utoliko vea ukoliko se duble silazi u pakao.

ISTILITE

Na istilite, visoki breg koji se die iz mora, Dante stie kroz dugi pod
zemni hodnik koji polazi od Luciferovih nogu. Meutim, due tu stiu am
cem kojim upravla jedan aneo, a polazite im je ue reke Tibar. Plaa na
ostrvu sa bregom istilita i prve padine brega su pretistilite. Tu su grenici
18
 Dante Aligijeri

Pakao

19
BOANSTVENA KOMEDIJA

koji su se pokajali tek u smrtnom asu: isklueni iz crkve, lenjivci, rtve

nasilne smrti i nemarni vladari. Zatim due ispataju svoje grehe u sedam
krugova (oholi, zavidne due, srditi, duevno lenji, tvrdice, rasipnici, pro
drlivci i razvratnici). Gresi i odgovarajue kazne sve su manji to se ide
blie vrhu istilita. I tu je kazna moralna (patnja zbog nemogunosti da se
vidi Bog) i fizika, srazmerno poinjenom grehu. Ali, due se iste ne samo
kaznom, ve i kroz molitve ivih i kroz posmatranje pozitivnih primera na
poetku i na kraju svakog kruga. Na poetku su to prizori koji podstiu na
dobro i hvale vrlinu suprotnu poinjenom grehu, a na kraju prizori kanje
nog greha. Za razliku od pakla, gde razni demoni imaju razliite uloge u
paklenim krugovima, u istilitu aneo pokazuje oienim duama prolaz
ka sledeem krugu, ka vrhu i konanom oienju od greha. Due prolaze
kroz sve krugove, za razliku od pakla gde su stalno u istom, i, ako je potreb
no, zadravaju se u svakom da bi ispatale grehe koje su poinile. Na vrhu,
u umi zemalskog raja, due zavravaju svoje ienje od greha uranjajui u
vode Lete i Evnoje koje izviru iz zajednikog venog izvora: prva brie sea
nje na greh, a druga oivlava seanje na uinjeno dobro. U Edenu, odnosno
u zemalskom raju, Vergilije, simbol razuma, oprata se od Dantea i njegov
vodi postaje Beatrie, simbol milosti i lubavi, koja e voditi Dantea u raj.

RAJ

U raju je boravite blaenih dua. One su rasporeene u tri osnovne ka

tegorije: svetovnu (na prva tri neba blia Zemli, Meseevom, Merkurovom
i Venerinom due onih koji nisu ispunili zavet, due onih koji su radili za
dobro da bi zasluili zemalsku slavu i due onih koji nisu odoleli lubavnoj
eli), aktivnu (Sunevo, Marsovo i Jupiterovo nebo due uenih ludi, du
e onih koji su se borili za veru i due onih koji su voleli pravdu) i kontem
plativnu (Saturnovo nebo kontemplativne due). Postoji hijerarhijski red
u savrenstvu dua i to savrenstvo je utoliko vee ukoliko je vie nebo na
kome se nalaze. Samo na prvom nebu i na Empireju due se pojavluju pred
Danteom u ludskom obliku, a na ostalima su one predstavlene svetlima
razliite jaine, odnosno one su tu predstavlene kao ista sutina. Na Zve
zdanom nebu Dante vidi trijumf blaenih dua, odnosno Hristov trijumf, a
na Prvom pokretnom nebu vidi Boga u sreditu aneoskih hijerarhija koje
imaju zadatak da prenose pokret i svetlost na pojedina neba. Aneli prve
20
 Dante Aligijeri

istilite

21
BOANSTVENA KOMEDIJA

hijerarhije, serafimi, kerubini i aneli prestola nalaze se na odgovarajuim

nebesima, odnosno na Empireju, Prvom pokretnom nebu i Zvezdanom ne
bu. Aneli druge hijerarhije, odnosno aneli poglavarstva, moi i gospo
darstva borave na Jupiterovom, Marsovom i Sunevom nebu, a aneli tre
e hijerarhije, odnosno aneli kneevi, arhaneli i aneli su na Venerinom,
Merkurovom i Meseevom nebu. Veno boravite izabranih dua je na nebu
Empirej, u ogromnom amfiteatru koji formira Rajsku ruu otvorenu kraj
bojeg prestola izvora svetlosti i blaenstva. Kada je pesnik stigao u sredi
te Rajske rue, Beatrie ga preputa svetom Bernardu koji mu objanjava
raspored blaenih dua. On moli Bogorodicu da pomogne Danteu kako bi
mogao da vidi Boga u njegovoj sutini. Molba je usliena i pesnik proivla
va oseaj blaenstva.

SADRAJ

Sadrajem Boanstvene komedije dominiraju red i enciklopedijski pri

stup svojstveni srednjovekovnoj kulturi. Delo ima vrstu idejnu i konceptu
alnu strukturu; Dante snano povezuje sve elemente biblijske vizije ludske
istorije: Bog, najvee dobro, i Satana, najvee zlo, suprotstavleni su ak i u
smislu fizikog boravita u svetu. Pad Lucifera, tog nekada najlepeg bojeg
anela koji se pobunio protiv Boga, odredio je svu buduu sudbinu ludskog
roda sa zavoenjem Eve, ludskim grehom i otkupom putem Hristove rtve
i stvorio paklenu provaliju u kojoj se kanjava onaj to nije odoleo poroci
ma i izazovima zla. Taj pad je takoe izazvao i stvaranje brega istilita kao
instrumenta okajanja greha. Tako su onostrana kralevstva koja je stvorilo
hrianstvo vrsto povezana sa ludskom sudbinom, kao i sa nadludskom
sudbinom stvaranja, a zatim pobune anela. ovek je u sreditu stvaranja
i istorije. Bog ga je stvorio kada je stvarao svet, predodredivi ga za veitu
sreu. Prognan na zemlu zbog Adamovog greha, ovek je sredite sukoba
izmeu dobra i zla, dok oko njega i zemle na kojoj ivi krue nebeske sfe
re. Bog je uzeo oveje oblije i kroz Hristovo stradanje okajao pragreh. I
politika istorija je boje delo: po bojoj voli je stvoreno Rimsko carstvo
pod znakom orla, da bi se u ujedinjenom i mirnom svetu lake irila boja
re. Ovaj antropocentrizam naglaava dostojanstvo oveka odgovornog za
slobodan izbor izmeu dobra i zla, a tri onostrana kralevstva ispod i iznad
njega tu su da ga kazne, okaju i prue mu blaenstvo.
22
 Dante Aligijeri

BOG ANE
LI I
BOG I AN BLA
EOSK EN
HRISTOV E I
TRIJ HIJER
KONTEMP UM AR
F HI
LAT JE
I DUE ON IV
M
FI INI IH K N E D
DUE ON O JI S U E
B LJA JE
KE RA

I IH UV
O DUE U KOJI
RU
SE

ST NAC ENI
O
SU LE
I
DO E

M NE DUE ON H LJU SE
R

LI
P

I IH
PR LI Z

I EVI KO DI
M L

DUE O
BO
VR

ELI
AV

N JI
E N DUE O IH K
RI
O

DU

A NI O
NI SU R ISU ISPUNI
KN

H LI H
SU

E E N A S
AV

FE R
R

TR
JI JI N
A

VA
OD
AN

KO

ERU
OKRETNO NEBO

OLE
ADI
L
LI ZA DOBR ELJI
I L J
3. V ERKUR

U
2. M SEC

B
RA

A
10. EBO I NO NEBO

V
M

LI Z A B

NOJ
ENE
5. M NCE
EBO LI PRVO P
EJ

VU 1 .

O
7. S PITER
MPIR

AV
ARS

ET
U
8. Z TURN

IZ
A

LA
4
9. N VEZD
ILI E

AS
U

US LU
J
A

I ZEMALJSK
.

IL
6
N

Raj

23
BOANSTVENA KOMEDIJA

Dante silazi u jedno od tih kralevstava u prolee 1300. godine, odnosno

u godini jubileja. Godinu jubileja ustanovio je Mojsije tako to su svakih pe
deset godina putani na slobodu Jevreji u ropskom statusu, zemla vraana
starim vlasnicima i opratani dugovi. Katolika crkva je nastavila tu tradi
ciju opratanja i oslobaanja, pa 22. februar 1300. nazvala jubilejom, jer je
data velika indulgencija, odnosno veliki oprotaj grehova. Papa Bonifacije
VIII je utvrdio da se svakih sto godina proglaava jubilej sa optim opro
tajem svim vernicima koji poseuju, pod odreenim duhovnim uslovima i
odreeni broj puta, glavne rimske bazilike. Kasnije su druge pape odreivale
i druge vremenske periode za jubileje.
Dakle, Dante se, poto je umrla Beatrie ena koja ga je vodila ka lu
bavi prema nebeskim stvarima gubi u velikoj i mranoj umi, simbolu
neznanja i zablude. Tu susree Vergilija, koji predstavla razum, a koga je Be
atrie poslala da mu pomogne da savlada prepreke u vidu pantera, odnosno
pohote i poude, lava, odnosno oholosti i vuice, odnosno pohlepe. Vergilije
mu je objasnio da e morati da putuje kroz tri onostrana kralevstva. Dante
sa Vergilijem silazi u pakao, veliku provaliju iji je ulaz blizu Jerusalima i
koja se protee do zemlinog sredita, u kome je Lucifer. Provalija u obliku
levka ima devet krugova u kojima grenici ispataju grehe. to je greh, vei
grenik je duble smeten, odnosno dale je od Boga. Pesnici putuju kroz sve
delove pakla do Lucifera, zatim prolaze kroz sredite zemle i izlaze na dru
gu zemlinu hemisferu da ugledaju zvezde.
Tu stiu, na barci koju vozi aneo, do brega istilita, mesta gde dospe
vaju due dostojne odlaska na nebo posle ispatanja i pokajanja. Dante se
uspinje, sa Vergilijem, uz breg, gde posle predistilita idu uz istilite koje
ima sedam pojaseva kao simbol sedam glavnih grehova, a redosled im je
obrnut od rasporeda koji imaju u paklu. Blai grehovi se ispataju na veoj
visini odnosno blie Bogu. U svakom pojasu se nalaze grenici koji ispataju
odreeni greh, a na kraju svakog pojasa je aneo koji brie sa ela znak, slo
vo P, simbol greha (sedam slova P simbolizuju sedam glavnih grehova, a
slovo P je poetno slovo latinske rei peccata gresi). Te znake plamenim
maem urezuje aneo na ulazu u istilite. Ovde, za razliku od pakla, gre
nik nije osuen na veno ispatanje greha i nije vezan uvek za isto mesto,
ve se kree kroz istilite, zadravajui se da ispata u onim pojasevima u
kojima se ispata neki od grehova koje je poinio. I kada se izbrie svih se
dam P, stie se na vrh gde se nalazi zemalski raj, odreen za oveka koji
ga je izgubio zbog Adamovog greha. Na vrhu se Dante oprata od Vergilija,
24
 Dante Aligijeri

simbola zemalske nauke, jer se oistio od greha, a i zato to Vergilije, po

to nije verovao ni u Hrista koji je doao niti u dolazeeg Hrista, ne moe u
raj. Negovo veno mesto je u Limbu. Zato se u zemalskom raju pojavluje
Beatrie, simbol lubavi, boje i teoloke nauke i otkrovenja. U zemalskom
raju Dante posmatra, zajedno sa Beatriom, simbolini prizor koji obuhvata
najznaajnije trenutke ludske istorije. Zatim uranja u vodu reke zaborava
grehova, u vodu Lete, a potom i u vode Evnoje da osvei seanje na dobra
dela. Tek tada moe da krene ka zvezdama i sa Beatriom se penje u raj.
Nih dvoje prolaze kroz rajska neba. Due u raju nisu rasporeene kao
u paklu i istilitu, jer stepenovanje zasluga je u suprotnosti sa rajskim bla
enstvom koje podrazumeva puno uivanje, punu slobodu i osloboenje od
bilo kakve ele. Dakle, sve due se nalaze na desetom nebu, Empireju, ras
poreene u obliku rajske rue oko Bogorodice, ali, kao i kod dva prethodna
sveta a i da bi ih Dante bole video i da bi njegov uspon bio postepen one
mu se pojavluju iz neba u nebo. Na osmom nebu Dantea ispituju sveti Pe
tar i sveti Jovan o tri teoloke vrline. Poto je pokazao da potpuno shvata i
prihvata veru, nadu i lubav, prelazi preko Prvog pokretnog neba u Empirej,
a tu ga ne vodi vie Beatrie ve sveti Bernard. On tu posmatra tajanstvenu
Rajsku ruu. Sveti Bernard moli Bogorodicu da oslobodi Dantea bilo kakve
smrtne senke i tako pesnik moe da se priblii Bogu, da razume najvee taj
ne vere duboko jedinstvo stvorenog sveta, jedinstvo tri boanske linosti u
jednoj, spajanje boanskog i ludskog u Hristu, sve dok se na vrhuncu eksta
ze, izvan sebe, ne izgubi u Bogu i potpuno uklopi u harmoniju univerzuma
stopivi se sa lubavlu koja pokree Sunce i ostale zvezde.

JEZIK I STIL
BOANSTVENE KOMEDIJE

Jezik Boanstvene komedije ima za osnovu toskanski, odnosno firentinski

dijalekt, i to iskorien u svim elementima, pa su u upotrebi svakodnevne a
ne samo akademske rei, narodni izrazi, argon, kao i neke rei svojstvene
iskluivo toskanskom, odnosno firentinskom dijalektu. Dante koristi i arha
ine oblike firentinskog dijalekta, a upotrebom sinonima iri njegovu osnovu.
Ukluuje galicizme i neologizme, odnosno rei koje je sam iskovao. Koristi
oko petsto latinizama, posebno kada je ton kazivanja svean ili uen, odno
sno kada se oslanja na klasine forme, a takoe i kada govori o plemenitim
25
BOANSTVENA KOMEDIJA

osobama ili zbivanjima. Iz drugih toskanskih i italijanskih dijalekata Dante

koristi samo one rei koje su se ve tradicionalno upotreblavale u poeziji.
Dante pokazuje svoj veliki talenat u originalnom korienju svakodnev
nih rei i u nijansiranju znaenja. Negova kreativnost posebno dolazi do
izraaja pri kovanju rima, imajui u vidu da su se drugi tadanji pesnici
vezivali za ustalene rime tog vremena. Stilski je vrlo razliit, ve prema po
trebi kazivanja. Moe se rei da koristi veliku skalu stilova od traginog do
kominog, od poniznog do sveanog, od grotesknog do narodnog.
Kroz svoj plurilingvizam i pluristilizam Dante uspeva da pokae stvar
ne mogunosti vulgarnog, odnosno narodnog italijanskog jezika. Taj jezik
je uao u upotrebu tek koju deceniju ranije, a pre Dantea korien je samo
za lubavnu liriku, sa ponekim izuzetkom u stihovima fra Gvitonija, u dok
trinarnim pesmama Gvinicelija i Kavalkantija, u religioznoj i didaktikoj
poeziji i u nekim proznim delima.
Dante je zasluan i za ime tree poetske kole trinaestog veka (ostale dve
su sicilijanska i toskanska), odnosno za dolce stil nuovo (slatki novi stil), koji
on pominje u istilitu, XXIV pevanje, stih 57, kroz usta Bonaunte iz Luke:
pa slatki novi stil nije mogao da nas raduje Osnovna i jedina prava tema
ovog stila je slavlenje lubavi prema plemenitoj eni koja moe da prui bla
enstvo mukarcu. Ta lubav je poduhovlena, unutranja i iskluuje spolne
dogaaje, a izraava se kroz uzvien i elegantan govor.
Dante se s pravom smatra ocem italijanskog jezika, jer, iako nije prvi
koristio narodni jezik za pisanje, on ga je osposobio da se na njemu moe
napisati bilo koje knjievno delo. Pojava Danteovog dela znaila je pobedu
toskanskog dijalekta, koji postaje zajedniki jezik svih Italijana. Ostali do
tada korieni dijalekti ostaju samo lokalni dijalekti. Instrument te pobede
bio je trijumfalni uspeh Boanstvene komedije postignut kod iroke publike.
To je nova publika koju je Dante stvorio za sebe i za potonje pisce, a koja
nije bila vie ograniena samo na uske akademske krugove. Ugled ovog dela
i njegovo kapilarno irenje kod italaca svih drutvenih slojeva i u raznim
geografskim regionima doveli su do jezike unifikacije savremenog italijan
skog jezika, iji je, u stvari, osnov bio jezik Boanstvene komedije.

26
 Dante Aligijeri

FILOZOFIJA I POETIKA
BOANSTVENE KOMEDIJE

Samo izvanredan um i pesnika mo mogli su da objedine u jedno delo

tako irok i raznorodan svet. Danteov genije je uspeo da prevazie mehani
zam tradicionalne simboliko-alegorijske forme doba u kome je iveo i da
na pesniki nain otelotvori ideale vere, morala, nauke, politike. U njegovo
vreme poezija se jo nije mogla osloboditi alegorije, pa je hrianstvo, kako
tvrdi sjajni italijanski istoriar knjievnosti Franesko de Sanktis, u ime spi
ritualnog boga objavilo rat ne samo idolima, nego i poeziji, koja se smatrala
kao zabava i vetina; trailo je golu istinu Stoga se poezija prihvatala samo
kao simbol i odea istine: alegorija je bila neka vrsta putne isprave, pomou
koje se poezija mogla pojaviti meu ludima. Bilo je pesnika koji su se nazivali
uenim pesnicima, za razliku od narodnih, oni koji su figurativno ili direktno
pesnitvom izraavali uenost.
Danteova vizija ivota i sveta je toliko iroka i sloena da on ne obliku
je umetniki jedan simbol, jedno stanje svesti ili bia ve ivot u celini i u
njegovom raznorodnom iskazu. Danteova poetska dua pronala je nain
da izrazi sva oseanja, sve prirodne pojave, sve udnje duha. On je pesnik
drame i lirskog naina kazivanja, pesnik kominog iskaza i realizma, pesnik
oseanja i neizrecivih pojmova. On zna da nas vodi jednako ubedlivo kroz
paklene krugove i najmranije slike, preko prostora nade u istilitu do raj
skih vizija svetlosti. Kratkim potezima slika likove i duevna stanja i u tome
pokazuje vrhunsko umee sintetizovanja i mate.
U filozofskom smislu Dante smatra da je postojbina due nebo, odakle
ona silazi u nas. Dolazei od Boga, ona ne zna nita, ali ima dve osobine: ra
zum i tenju, odnosno sposobnost da prima ono to joj se svia. Dua tei
ka dobru, ali ne zna da razlikuje dobro. Neznanje raa zabludu, zabluda raa
zlo. Zlo, odnosno greh, nalazi se u materiji, odnosno u ulnom uivanju. Do
bro se nalazi u duhu, a najvie dobro je Bog, odnosno isti duh. ovek mora
da se bori protiv tela i priklanja Bogu. Zato mu je dat razum, iz koga se raa
ju slobodna vola i moralnost njegovog ponaanja. Dobro i zlo se razlikuju
pomou filozofije; ona je put ka dobru i moralnosti, a moralnost je etika.
Za filozofiranje je potrebna lubav, odnosno tenja, a prava srea se postie
kontemplacijom istine. Biti filozof znai odupreti se strastima i zadovol
stvu, pobediti sebe samoga, sauvati duevni mir. oveanstvo je zapalo u
ropstvo ula zbog greha praroditela, a razum i lubav nisu bili dovolno jaki
27
BOANSTVENA KOMEDIJA

da ga spasu. Bog je zato uzeo ludsko oblije u liku Hrista i iskupio ludski
greh svojim stradanjem na krstu, odnosno spasao je oveanstvo. Zahvalu
jui toj rtvi razum je dobio vrednost zbog vere, lubav zbog milosti, dok se
uz filozofiju vezuje teologija. Spasenjem oveanstva svaki je ovek stekao
mo da se spasi uz boju pomo. Voen razumom i verom, ohrabren lu
bavlu i milou, on moe da se oslobodi ula i da se uzdigne sve do Boga,
do najvieg dobra. ovek se u zemnom svetu nalazi u jednom od tri stanja
o kojima govori moral: stanje greha, stanje kajanja i stanje milosti. Pakao je
slika zla, odnosno poroka. Raj je slika dobra i vrline. istilite je prelaz od
jednog do drugog stanja kroz pokajanje. A svako od nas nosi u sebi i svoj
pakao i svoj raj.
Spasenje drutva ide istim putem kao i spasenje pojedinaca. Drutvo ko
je ivi u anarhiji i neslozi rob je materije, jer ivi u zabludi i neznanju. Kao
to ovek ne moe ii ka spasu ako ne pobedi telo, tako i drutvo ne moe
iveti u slozi dok se ne pokori jednom vladaru koji e obezbediti vladavinu
zakona, odnosno razuma.
Na ovim filozofskim osnovama Dante objedinjava sve znanje svoga do
ba iz metafizike, morala, politike, istorije, fizike, astronomije, etike, retorike,
lingvistike itd.
Sveta pesma, odnosno Boanstvena komedija, univerzalno je delo koje ne
pripada jednoj generaciji niti jednoj naciji. To je delo neprevaziene dubine
koncepcije, neverovatna harmonija forme, iskrena ispovest jednog oveka, a
istovremeno i opteludska, ime se uzdie do plana univerzalnosti. U ovom
delu pesnik silazi u tamu ludskog greha i stie do svetlosti osloboenja od
njega, a na svome putu kroz tri zagrobna carstva on obuhvata nebo i zemlu,
vreme i venost, boansko i ludsko. To je traganje ludske due za apsolut
nom sreom, slobodom, mirom i konanim prosvetlenjem.

Dragan Mraovi

28
 PEVANE PRVO
UVODNO PEVANE U CELU
BOANSTVENU KOMEDIJU

Dante ima trideset pet godina i zapoinje svoje putovanje 25. aprila 1300.
Ovaj datum nije izabran sluajno. Papa Bonifacije VIII je tu godinu progla
sio jubilarnom i dao veliko opratanje grehova, a 25. april je datum kada je
Bog, po srednjovekovnom predanju, stvorio svet, dok je Isus Hristos, razapet
na krstu, istoga dana iskupio svet. Pesnik je zalutao u gustu umu (umu gre
ha). Uspeva udom da se izbavi iz nje i kree put brega (dobra) obasjanog
suncem. Ali, na putu mu se ispree panter (pohota), lav (oholost) i vuica
(pohlepa). Tada mu se ukazuje pesnik Vergilije1 koji ga hrabri i nudi mu
se za vou obeavajui mu spas posle dugog putovanja kroz tri kralevstva
onoga sveta. Sa Vergilijem treba da proe pakao i istilite, a Beatrie, njego
va mladalaka lubav, odvee ga kroz raj do spasa.

Na pola naeg ivotnog puta

naoh se u umi gde tama prebiva,
jer noga sa staze prave zaluta. 3
Ah, teko je rei muninu to skriva
ta ikara umska gusta
na koju i pomisao strah izaziva! 6
Tako je muna da je ala smrt pusta,
al da bih kazo ta se tu zgodi,
o drugom e zboriti moja usta. 9
Ne znam ta bi da noga tamo hodi,
san veliki me je tako obuzeo
da zaboravih kuda pravi put vodi. 12

1 Publije Maro Vergilije, 7019. pre n. e., rimski pesnik. Negovo najpoznatije delo je spev
Eneida. Dante uzima Vergilija za vou kao predstavnika prosvetlenog ludskog uma ka
kvim ga je smatrao srednji vek.

31
BOANSTVENA KOMEDIJA

Ali, kada sam u podnoje brega2 dospeo,

tamo gde bi kraj onoj dolini3
gde mi srce prekri straha veo, 15
ugledah mu plea u visini
obasjana zracima4 planete5
to predvodi ostale u svakoj tmini. 18
Tada se smiri, ba kao dete,
strah to je svu no kroz jezero srca plivao,
a ja je proveo pun mune sete. 21
I kao onaj to se zadihao
dok je isplivao, pa na alu
u opasnu vodu se zagledao, 24
tako dua moja, izmiui jo valu,
okrenu se da gleda to gazite
gde niko iv ne izae na obalu. 27
Opustih umorno telo to odmor ite,
pa nastavih put po plai pustoj
tako da se penjah na vie uporite. 30
Ali, tamo na toj stazi strmoj,
panter laki, ta ivotinja luta,
skoi u koi pegavoj i crnoj; 33
i ne sklanjae mi se nikako sa puta
ve mi se tako na njemu isprei sav
da htedoh da se vratim vie puta. 36
Bejae ranog jutra pozdrav
i sunce se die sa onim zvezdama
to bejahu sa njime kada boja lubav 39
pokrenu one stvari lepe u nama,
pa dobru da se nadam razlog se javi
od te zveri sa divnim pegama, 42
od jutra i prolenog dana to se plavi,
ali ne toliko da strah me ne ukoi
kada preda me lav se pojavi. 45

2 Breg dobra i vrline.

3 Dolina greha.
4 Boji zraci.
5 Pesnik pod planetom podrazumeva sunce.

32
 Dante Aligijeri

inilo se da ka meni kroi

uzdignute glave i od gladi pun besa,
reko bih: uplaile se i nebeske oi. 48
I vuica to s mravosti stresa
sve poude kojih je sita ta strava,
zbog koje mnogo je tunih do nebesa, 51
a toliko me uplai njena pojava
kada na nju pogled pade da poe da istie
nada iz mene da u stii do vrhunca plava. 54
Kao to onaj koji rado stie
srce ima puno tuge i jada
kada vreme doe da bogatstvo izmie, 57
tako i mene rastui betija sada
to prilazei poe da me ganja
tamo gde sunca nije, ve samo hlada. 60
Dok sam silazio nie kroz granja,
preda me neko se pojavi
naoko slab od dugog utanja. 63
Kada ga videh u toj pustoj stravi,
Smiluj mi se, doviknuh njemu,
ma ko da si, senka ili ovek pravi! 66
Odgovori: Ve nisam ovek u mnogo emu,
a roditeli moji lombardijskog su soja
iz Mantove poreklom u svemu. 69
Za Julija6 se rodi dua moja,
iveh u Rimu u doba dobrog Avgusta,7
u vreme lanih bogova svih boja. 72
Pesnik bejah i pevahu moja usta
o pravednom Anhizu8 to doe iz Troje
poto Ilion9 gizdavi proguta vatra gusta. 75
Ali, zato se vraa u jade svoje?
to se ne vine na brega blagi prizor
koji je poetak i uzrok radosti bilo koje boje? 78

6 Gaj Julije Cezar, 10044. pre n. e., rimski imperator.

7 Avgust Gaj Julije Cezar Oktavijan, 63. pre n. e. 14. n. e., okuplao genijalne pisce i obezbe
ivao im ivot, a meu njima Vergilija, Tita Livija i Ovidija.
8 Anhiz trojanski voa, voleo Afriditu koja mu je rodila Eneju.
9 Ilion je naziv za Troju.

33
BOANSTVENA KOMEDIJA

Dakle, ti Vergilije jesi, ti li si izvor

iz koga pregrt rei tee kao lava?
postienog ela bi moj odgovor. 81
Ti to si pesnicima uzor i slava,
nagraeni su moja velika lubav i uenje,
jer tvoj spev i mene prosvetlava. 84
Ti si moj uitel i moje divlenje,
ti si onaj to me nauiti znao
lepom stilu to proslavi i moje tvorenje. 87
Pogledaj skota to me nazad naterao,
slavni mudrae odbrani me od gada luta,
od njega sam se sav prepao. 90
Vala ti se drati drugog puta,
odgovori kada vide moju suzu da sija,
ako eli pobei s tog mesta smrknuta! 93
Jer ta zver zbog koje u tebi strah klija
ne dozvolava da proe ni dua jadna,
ve lude zaustavla i redom ubija. 96
A tako je zlobna i tako gadna
da nikada pohotu svoju ne zadovoli,
ve posle jela jo vie je gladna. 99
Sa mnogim zverima se pari po voli,
a jo vie e ih biti dok ne bude dan vienju
Hrta10 s kojim e cri u bolu i nevoli. 102
Taj ne uiva u novcu i dragom kamenju,
ve mudrosti, lubavi i vrline sledi glas,
a bie siromah po svome roenju. 105
Ponienoj Italiji donee spas,
za koju od rana padoe devica Kamila,
Evrijalt, Turn i Niz11 u onaj as. 108
Svuda e je goniti njegova sila,
dok je u pakao ne vrati,
odakle se zavist i pojavila. 111

10 Hrt postoji proroanstvo o Hrtu koji e doi i spasiti Italiju proteravi vuicu u pakao. Ne
zna se na koga je Dante mislio uprkos mnogim tumaenjima, ali Hrt simbolizuje Danteovu
nadu da e biti slomlena papska vlast i Italija osloboena od tue vladavine.
11 Linosti iz Eneide. Kamila je mlada ratnica poginula u borbi sa Trojancima. Evrijalt i Niz su
dva prijatela koji su poginuli u nonom juriu. Turn je poginuo u dvoboju sa Enejom.

34
 Dante Aligijeri

Shvatam i mislim da ti se najvie isplati

da me sledi, a biu ti voa pravi
odavde kroz prostor venih sati, 114
gde e uti krike oaja na javi,
videti drevne u bolu sene
to vape da ih druga smrt muka izbavi; 117
i videe one zadovolne iako uz muke plamene,
jer se nadaju da e i oni stii
bilo kada meu one due blaene. 120
Bude li hteo, zatim, njima prii,
doekae te dua dostojnija od mene tada,
s njom e put nastaviti, a ja u otii, 123
jer onaj car to tamo gore vlada,
poto bejah protivan njegovom zakonu,
nee da ja u grad mu doem ikada. 126
Carstvo mu svuda, ali tu je na tronu,
tu mu grad i visoko prestole,
blago onome koga odabere za blaenost onu. 129
A ja njemu: Pesnie, molim te, bole,
u ime Boga koga nisi upoznao,
vodi me van ovoga zla i nevole 132
tamo gde si ti meni rekao,
da vidim svetoga Petra elim sada
i te jadnike koje si mi opisao.
On krenu, a ja za njim pooh tada. 136

35