Strugacki Arkadije/Strugacki Boris

TAHMASIB
Prevod: oli Milan

Strugacki Arkadij/Strugacki Boris STAZERI, 1962.

PROLOG
Dokotrlja se ogromni crveno-beli autobus. Putnike pozvae da posedaju."No, pa, idite", ree
Dauge.
Bikov proguna:
"Imamo vremena. Dok svi posedaju..."
Ispod oka pogledao je kako se putnici jedan za drugim, bez urbe penju u autobus. Bilo ih je
stotinak.
"To e potrajati najmanje petnaest minuta", dostojanstveno primeti Gria.
Bikov ga strogo pogleda:
"Zakopaj koulju."
"Ali, tata, vruina je", ree Gria.
"Zakopaj koulju", ponovi Bikov. "Ne idi razdrljen."
"Ne ugledaj se na mene", dodade Jurkovski. "Ja mogu, ali ti - jo ne."
Dauge ga pogleda i obori oi. Nije hteo da posmatra Jurkovskog - njegovo samouvereno, mlohavo
lice, sa gadljivo oputenom donjom usnom, teku tanu sa monogramom i raskono odelo od porozne
stereosintetike. Bolje je ipak bilo gledati u visoko, prozrano nebo, bez ijednog jedinog oblaka, ak
i bez ptica - nad aerodromom su ih rasterivali ultrazvunim sirenama.
Bikov mlai je pod budnim okom Bikova starijeg zakopavao okovratnik. Jurkovski eznutljivo
ree:
"U stratoplanu u zatraiti flau mineralne vode..." Bikov stariji podozrivo upita:
"Jetra?"
"Zato ba mora da bude jetra?" odgovori Jurkovski. "Jednostavno mi je vruina. I vreme je da
ve jednom zauvek shvati da mineralna voda pri napadu jetre ne pomae."
"Da li si barem uzeo svoje pilule?" upita Bikov.
"ta si se prikaio za njega?" ree Dauge.
Svi ga pogledae. Dauge spusti pogled i ree kroz zube:
"Molim te, Vladimire, pazi da ne zaboravi - pismo treba predati Arnautovu im stignete na Sirt."
"Ako je Arnautov na Marsu", ree Jurkovski.
"Razume se. Ja te samo molim da ne zaboravi."
"Podsetiu ga", obea Bikov.
Zautali su. Ljudi je ispred autobusa ve bilo manje.
"Znate ta, idite vi, vreme je", ree Dauge.
"Da, vreme je da krenemo", uzdahnu Bikov. Priao je Daugeu i zagrlio ga. "Ne tuguj, Joaniu",
ree tiho. "Do venja. Ne tuguj."
vrsto je stezao Daugea dugakim, koatim prstima. Dauge ga lako odgurnu.
"elim vam dobru plazmu", promrmlja.
Stegao je ruku Jurkovskom. Jurkovski zatrepta; neto je hteo da kae, ali samo obliznu usne. Nagao
se, podigao sa trave svoju prekrasnu tanu, poeo da je vrti u rukama i ponovo je spustio na travu.
Dauge ga nije gledao.
Jurkovski ponovo podie svoju tanu.
"Ne kloni duhom, Grigorije", ree patetinim glasom.
"Potrudiu se", suvo odgovori Dauge.
Sa strane, Bikov je davao poslednja uputstva sinu. "Dok sam na putu, budi stalno sa mamom. I
nikakvih, tamo, podvodnih zabava."
 "Dobro, tata."
"Nikakvih rekorda."
"Dobro, tata, ne brini."
"Manje misli na devojke, vie na mamu."
"Dobro, tata."
Dauge tiho ree:
"Ja idem."
Okrenuo se i poao prema zgradi aerodroma. Jurkovski ga je gledao kako se udaljava. Dauge je
bio mali, poguren, jako star.
"Do vienja, ika-Voloa", ree Gria.
"Do vienja, mali", ree Jurkovski. Gledao je kako se Dauge udaljava. "Poseuj ga. Jednostavno
svrati kod njega na aj - i nita vie. On te voli."
Gria klimnu glavom. Jurkovski mu podmetnu obraz, potapa ga po ramenu i sa Bikovom krete ka
autobusu. Teko se popeo uz stepenice, seo na fotelju pored Bikova i rekao:
"Bilo bi dobro kad bi let odloili. Bikov ga zaprepaeno pogleda."
"Koji let? Na?"
"Da, na. Daugeu bi bilo lake. Ili da barem i nas lekari proglase za nesposobne."
Bikov zasopta, ali outa. Kad autobus krete, Jurkovski progovori:
"ak nije hteo ni da me zagrli. Dobro je i uradio. Bez njega nemamo zbog ega da letimo. To nije
lepo. Ni poteno."
"Prestani", ree Bikov.

Dauge se peo uz granitne stepenice aerodroma i osvrnuo za sobom. Crvena mrlja autobusa je ve
nestajaIa na ivici horizonta, gde su se u ruiastoj izmaglici videle konine siluete letelica za
vertikalno uzletanje. Gria upita:
"Kud da vas odvezem, ika-Gria? U institut?"
"Moe i u institut", odgovori Dauge.
Nikud mi se ne ide, pomisli on. Ba nikud. Kako mi je teko... Nikada nisam mogao ni da
pomislim da e mi biti tako teko. Jer, nije se desilo nita novo ili neoekivano. Sve je odavno
poznato i proraunato. Na vreme je sve preivljeno, jer ko hoe da izgleda kao slabi? Jednom reju
- sve je pravedno i poteno. Pedeset i dve godine mu je. etiri puta ozraen. Istroeno srce. Loi
ivci. Pa ak ni krv nije njegova. Zbog toga ga nikad ne uzimaju, uvek ga proglaavaju za
nesposobnog. A Volou Jurkovskog uzimaju. A tebi, kau, Grigorije Joaniu, dovoljno je i to to
jede ono to ti daju, i to spava tamo gde te poloe da spava. Vreme je kau, Grigorije Joaniu, da
uis mlae. A emu da ih uim? Dauge ispod oka pogleda Griu. Kako je samo zdrav i jak! Da ih
uim smelosti? Ili moda zdravlju? A nita drugo, u sutini, nije ni potrebno. Tako, sad ostaje sam.
Sa jo stotinak lanaka, koji su ve zastareli. I nekoliko knjiga, koje brzo stare. Tu je i slava, koja
stari bre od svega.
Okrenuo se i uao u buni, prohladni hol. Gria Bikov je koraao kraj njega. Koulja mu je bila
raskopana. U holu se uo amor i utanje novina. Na velikom ekranu, koji je zauzimao pola zida,
prikazivan je nekakav film: nekoliko ljudi je, zavaljeno u fotelje, posmatralo film, drei kraj uiju
kutijice fonodemonstratora. Debeli stranac istonjakog tipa muvao se kraj bifea-automata.
Kraj ulaza u bar Dauge se najednom zaustavi.
"Da svratimo i popijemo neto, imenjae", ree. Gria ga pogleda zaueno i sa aljenjem.
"Zato, ika-Gria?" upita. "Zato? Ne treba."
 "Misli da ne treba?" zamiljeno upita Dauge.
"Razume se da ne treba. Niemu ne vodi, asna re." Dauge ga pogleda iskrvivi glavu.
"Da moda ne zamilja", ljutito ree, "da sam se opustio zbog toga to nisam poao sa njima? Pa
ta, zar ne mogu da ivim i bez tih tajanstvenih bezdana i prostora? Izvini, golubiu! Ba me briga za
sva ta prostranstva! Ali, evo ta: ostao sam sam... Razume? Sam! Prvi put u ivotu 'sam'!"
Gria se nelagodno osvrnu. Debeli stranac ih je posmatrao. Dauge je govorio tiho, ali se Grii
inilo da ih uje ceo hol.
"Zato sam ostao sam? Zbog ega? Zato su ba mene... zato ba ja moram da budem sam? Jer, ja
nisam najstariji, imenjae. Mihailo je stariji, a i tvoj otac takoe..."
"ika Mia je takoe krenuo na poslednji let", zbunjeno napomenu Gria.
"Da", sloio se Dauge. "Na Mia je ostareo... No, odemo, popiemo neto."
Uli su u bar. U baru nije bilo nikoga, samo je za stolom kraj prozora sedela jedna lepa ena.
Sedela je nad praznom aom naslonivi podbradak na isprepletene prste i kroz prozor gledala na
betonsku pistu aerodroma.
Dauge se odjednom zaustavi i teko nasloni na najblii stoi. Nije je video dvadeset godina, ali
je odmah prepoznao. Grlo mu se osuilo i steglo.
"ta vam je, ika-Gria?" uznemireno ga upita Bikov mlai.
Dauge se ispravi.
"Ovo je moja ena", mirno ree. "Idemo."
Kakva sad jo ena, sa strahom pomisli Gria.
"Moda e biti bolje da vas priekam u kolima", upita.
"Gluposti, gluposti", ree Dauge. "Da joj priemo."
Prioe stoiu kraj prozora.
"Zdravo, Maa", ree Dauge.
ena podie glavu. Oi joj se rairie. Lagano se zavali na naslon stolice.
"Ti... nisi odleteo?" ree ona.
"Nisam."
"Poi e kasnije?"
"Ne. Ostajem ovde."
Nastavila je da ga posmatra iroko otvorenih oiju. Trepavice su joj bile jako naminkane. Pod
oima se videla mrea borica. A koa na njenom, nekada glatkom, vratu bila je oputena.
"ta to znai - ostaje?" nepoverljivo ga upita. On se uhvati za naslon stolice.
"Moemo li da sednemo?" upita. "Ovo je Gria Bikov. Sin Bikova."
Tada se ona nasmei Grii onim naviknutim, obeavajuim, zanosnim osmehom, koji je Dauge
toliko mrzeo.
"Drago mi je", ree. "Sedite, momci."
Gria i Dauge sedoe.
"Ja sam Marija Sergejevna", ree ona razgledajui Griu. "Ja sam sestra Vladimlra Sergejevia
Jurkovskog."
Gria spusti oi i nakloni se.
"Poznajem vaeg oca", nastavila je. Prestala je da se smeka. "Ja sam mu obavezna za mnogo ta,
Grigorije... Aleksejeviu..."
Gria je utao. Oseao se nelagodno. Nita nije shvatao. Dauge ree napregnutim glasom:
"ta e da pije, Maa?"
"Dejm", odgovori ona, osmehujui se svojim zanosnim osmejkom.
 "To je sigurno jako?" upita Dauge. "Uostalom, svejedno. Gria, molim te, donesi dva dejma."
Posmatrao je. Gledao je njene glatke, pocrnele ruke, razgoliena, takoe pocrnela ramena, laku,
svetlu haljinu sa jedva neto dubljim izrezom nego to je voleo. Ona se odlino sauvala za svoje
godine, a kosa joj je bila ista kao i nekada - bronzane boje, bez ijedne sede dlake; teka, duga, bila je
upletena u kiku i zavijena u punu kakvu vie niko ne nosi. Nasmeio se, lagano otkopao mantil i
skinuo topli lem sa glave.
Njeno lice se trglo kad je ugledala njegovu golu glavu sa retkom sedom kosom kraj uiju. On se na
to ponovo nasmeio.
"No, kao to vidi, susreli smo se", rekao je. "A ta e ti ovde? eka nekoga?"
"Ne", odgovori ona. "Nikoga ne ekam." Pogledala je kroz prozor, i on je najednom shvatio.
"Ispraala si", tiho je rekao.
Klimnula je glavom.
"Koga? Nije mogue - nas?"
"Da."
Srce prestade da mu kuca.
"Mene?" upitao je tiho. Uto je priao Gria i stavio na sto dve zamagljene ledene ae.
"Ne", odgovori ona.
"Volou?" upitao je sa gorinom.
"Da."
Gria se tiho udalji.
"Kakav mio deak", ree ona. "Koliko mu je godina?"
"Osamnaest."
"Zar osamnaest? Interesantno! Zna, on uopte ne lii na Bikova. ak nije ni ri."
"Da, vreme prolazi", ree Dauge. "ak ni ja vie ne letim."
"Zato?" ravnoduno ga upita.
"Zdravlje."
Brzo je bacila pogled na njega.
"Da, ne izgleda ba najbolje. Reci..." ona je poutala. "I Bikov e sigurno uskoro prestati da
leti?"
"ta?" upita je on zaueno.
"Ne volim kad Voloa odlazi na let bez Bikova", rekIa je ona gledajui kroz prozor. Ponovo je
poutala. "Mnogo se bojim za njega. Ti ga bar dobro poznaje."
"A kakve veze sa tim ima Bikov?" upita je Dauge zlobno.
"Sa Bikovom je sigurno", odgovori ona jednostavno. "No, a kako stoje tvoje stvari, Grigorije?
Nekako mi je to udno - da ti vie ne leti."
"Radiu u institutu", odgovori Dauge.
"Raditi", odmahnula je glavom. "Raditi... Pogledaj na ta lii."
Dauge se osmehnu.
"Zato se ti uopte nisi promenila. Udata?"
"Odakle ti takva ideja?" pobuni se ona.
"Ja sam takoe ostao neenja."
"Ne udi me."
"Zato?"
"Ti nisi za brak."
Dauge se nekako neprirodno nasmeja.
 "Ne napadaj me", ree on. "Ja sam hteo samo da porazgovaramo."
"Ranije si umeo da bude interesantniji."
"Zar sam ti ve dosadio? Razgovaramo tek pet minuta."
"Ne, zato?" utivo je rekla. "Ja te sluam sa velikim zadovoljstvom."
Zautali su. Dauge je slamkom meao tenost u ai.
"A Volou pratim uvek", ree ona. "Imam drugove u upravi i uvek znam kada ete poleteti. I
odakle. I uvek vas pratim." Izvukla je slamku iz ae, izmrvila je prstima i bacila u pepeljaru. "On je
jedini ovek koji mi je blizak u vaem sumanutom svetu. On me ne trpi, ali ipak - on je jedini ovek
koji mi je blizak." Podigla je au i popila nekoliko gutljaja. "Sumanuti, ludi svet. Glupo doba", ree
umorno. "Ljudi su potpuno zaboravili kako se ivi. Rad, rad, rad... Sav smisao ivota je u radu. Svi
stalno neto trae, neto grade. Zato? Ja shvatam, to je sve bilo potrebno ranije, kad niega nije bilo
dovoljno. Kad je to bila ekonomska borba. Kad je jo trebalo dokazivati da mi moemo da radimo ne
samo isto ve i bolje od njih. Dokazali smo. A borba se nastavila. Nekakva potajna, nevidljiva. Ja je
ne shvatam. Moda ti to shvata, Grigorije?"
"Shvatam", ree Dauge.
"Ti si uvek sve shvatao. Ti si uvek shvatao svet u kome ivi. I ti, i Voloa, i taj dosadni Bikov.
Ponekad mislim da ste svi vi jako ogranieni ljudi. Vi jednostavno niste u stanju da postavite pitanje
'zato'?" Ponovo je popila nekoliko gutljaja. "Zna, nedavno sam se upoznala s jednim uiteljem iz
kole. On ui decu stranim stvarima. On ih ui da je mnogo interesantnije raditi nego zabavljati se. I
- deca mu veruju. Da li shvata? Pa to je strano! Ja sam razgovarala sa njegovim uenicima. Uinilo
mi se da me oni preziru. Zato? Zbog toga to hou da proivim svoj jedini ivot onako kako ja to
hou? Zbog toga to elim da uivam u stvarima koje volim?"
Dauge je odlino zamislio taj razgovor Marije Jurkovske s petnaestogodinjim deacima i
devojicama iz rejonske kole. Kako da to shvati, pomislio je. Kako moe da shvati, mislio je on,
kako nedeljama i mesecima udara glavom o zid, ispisuje gomile papira i desetine kilometara
prelazi po kabinetu ili pustinji i stalno ti se pri tome ini da reenja nema, i da si ti obian glupi crv,
i ti ak vie ne veruje da to mora tako, a onda nastupa onaj divan trenutak kad na kraju otkriva
kapijicu u zidu, i jo jedan zid ostaje za tobom, i ti si ponovo bog, i vasiona ti je ponovo na dlanu.
Uostalom, to ak ne mora ni da se shvati. To treba osetiti. Rekao je:
"Oni takoe hoe da proive svoj ivot onako kako to ele. A vi hoete dve razliite stvari."
Resko mu se usprotivila:
"A ta ako sam u pravu ja?"
"Ne", ree Dauge. "U pravu su oni. Oni ne postavijaju pitanje 'zato'?"
"A moda oni jednostavno nisu u stanju da iroko misle?"
Dauge se osmehnu. ta ti zna o irini misii, pomisli on.
"Ti pije hladnu vodu kad je vruina", ree on strpljivo, "i ne pita 'zato'. Jednostavno pije, i
osea se dobro..."
Prekinula ga je:
"Da, meni je dobro. I dajte mi da pijem moju hladnu vodu, a oni neka piju svoju!"
"Neka", mirno se sloi Dauge. On sa uenjem i radou oseti da njegova nepodnoljiva tuga
lagano nestaje. "Mi i nismo govorili o tome. Tebe interesuje ko je u pravu. Dobro. ovek - on vie
nije ivotinja. Priroda mu je dala razum. A razum neizbeno mora da se razvija. A ti gasi, unitava
u sebi razum. Namerno ga unitava. Ti si tome posvetiila ceo svoj ivot. A postoji jo mnogo ljudi
na Planeti koji unitavaju svoj razum. Oni se zovu malograani."
"Hvala."
 "Nisam hteo da te uvredim", ree Dauge. "Ali, meni se uinilo da ti hoe da vrea nas. irina
pogleda... Kakvu vi moete imati irinu pogleda?"
Ispila je do kraja svoju au.
"Ti danas lepo govori", primetila je zlobno se smekajui. "Sve tako divno objanjava. Budi
onda dobar, pa mi, molim te, objasni jo jednu stvar. Ceo ivot si radio. Ceo ivot si razvijao svoj
razum, preletao si preko obinih zemaljskih zadovoljstava."
"Nikad nisam preskakao preko obinih ovozemaljskih zadovoljstava", ree Dauge. "Ja sam ak
bio i danguba."
"Neemo se svaati", ree ona. "Po mome miljenju, preletao si. A ja sam celog ivota unitavala
svoj razum. Ja sam se celog ivota bavila time to sam gajila svoje instinkte. A ko je od nas sada
sreniji?"
"Razume se, ja", ree Dauge. Ona ga veselo pogleda i nasmeja se.
"Ne", ree. "Ja. U najgorem sluaju - oboje smo nesreni. Netalentovana kukavica - tako me,
ukoliko se ne varam, zove Voloa? - ili trudoljubivi mrav - kraj je isti: starost, usamljenost, praznina.
Ja nita nisam dobila, a ti si sve izgubio. U emu je razlika?"
"Pitaj Griu Bikova", mirno ree Dauge.
"O, oni!" ona sa nipodatavanjem odmahnu rukom. "Znam ta e oni rei. Ne, mene interesuje ta
e rei ti! I ne sada, kada su napolju sunce i ljudi, ve nou, kad doe nesanica i kad su oko tebe
samo tvoji vraji talmudi, i nepotrebno kamenje s nepotrebnih planeta, i telefon koji uti, i vie nita:
napred nema nita..."
"Da, deava se", ree Dauge. "To se svima deava."
Najednom je sve to zamislio - i telefon koji uti, i ono nita ispred sebe - ali ne i talmude i
kamenje ve flaice sa vodicama za kozmetiku, mrtav bljesak zlatnog nakita i neumoljivo ogledalo. Ja
sam svinja, pomisli optuujui samoga sebe.
Samouverena i ravnoduna svinja. A njoj je potrebna pomo!
"Da li e mi dozvoliti da danas doem k tebi?" upita je.
"Ne." Ustala je. "Danas imam goste."
Dauge odgurnu au, koju nije ni dotakao, i takoe ustade. Uzela ga je pod ruku i izili su u hol.
On se trudio da ne hramlje.
"Kuda e sad?" upita je.
Zaustavila se pred ogledalom i popravila frizuru, na kojoj uopte nije imalo ta da se popravlja.
"Kuda?" ponovila je pitanje. "Nekuda. Jer ja jo nemam pedeset i za sada moj svet jo uvek
pripada meni."
Spustili su se niz stepenice na trg obasjan suncem.
"Mogao bih da te odvezem..." ree Dauge.
"Hvala, imam svoja kola."
Bez urbe je stavio lem na glavu, proverio da mu sluajno odnekud ne duva u ui, i zakopao
mantil.
"Do vienja, stari", rekla je ona.
"Do vienja", rekao je on, neno se smekajui. "Izvini ako sam bio surov... Ti si mi danas mnogo
pomogla..."
Ona ga pogleda nita ne shvatajui, slee ramenima i poe ka svojim kolima. Dauge je posmatrao
kako koraa njiui se u kukovima, zadivljujue vitka, gorda i jadna. Imala je divan hod, i jo je bila
zgodna, ak jako zgodna. Za njom su se osvrtali. Dauge pomisli sa setnom zlobom: Eto. To je ceo
njen ivot. Zaviti telo u skupe i lepe haljine i privlaiti poglede. Mnogo ima takvih, i ilavi su.
 Gria Bikov je sedeo u kolima, nalaken na volan, i itao debelu knjigu. Radio je bio ukljuen i
dugme je bilo okrenuto do kraja. Gria je voleo jake zvuke.
Dauge je uao u kola, iskljuio radio i izvesno vreme sedeo utke. Gria je ostavio knjigu i upalio
motor. Dauge je rekao gledajui ispred sebe:
"ivot daje oveku, imenjae, tri radosti. Prijatelja, ljubav i rad. Svaka od tih radosti odvojeno -
ne vredi mnogo. Ali, kako se one retko nalaze zajedno!"
"Bez ljubavi se, razume se, moe", zamiljeno je rekao Gria.
Dauge ga brzo pogleda.
"Da, moe se", sloio se. "Ali to samo znai da e ovek imati jednu radost manje, a njih je svega
tri."
Gria outa. inilo mu se da je nepoteno da stupa u spor koji je beznadean za protivnika.
"U institut", rekao je Dauge. "I potrudi se da stignemo do jedan. Da ne zakasnimo."
"Ne, brzo u."
Kola su izala na put.
"ika-Gria, da vam ne duva?" upita Gria Bikov. Dauge mrknu i ree:
"Da, brate. Da zatvorimo prozore..."
MIRZA-ARLE: RUSKI MOMAK
Deurna za prevoz putnika je saaljevala Juru Borodina. Niim nije mogla da mu pomogne.
Redovna putnika linija sa sistemom Saturna nije postojala. Nije postojala ak ni redovna teretna
linija. Teretnjaci-automati su leteli svega dva tri puta godinje, a brodovi sa posadom - jo ree.
Deurna je dva puta postavljala pitanje elektronskom dispeeru, prelistala je neki debeli prirunik,
nekoliko puta telefonirala nekome, ali sve je bilo uzalud.
Jura je verovatno izgledao veoma nesreno, jer mu ona na kraju saaljivo ree:
"Ne treba oajavati, golubiu. To je veoma daleka planeta. I ta ete uopte tako daleko?"
"Zaostao sam od svoje grupe", izgubljeno odgovori Jura. "NajIepe vam hvala. Idem. Moda jo
negde..."
Okrenuo se i poao ka izlazu opustivi glavu, posmatrajui izlizani plastini pod pod svojim
nogama.
"Stanite, golubiu", viknu mu deurna. Jura se, odmah okrete i poe natrag. "Znate, golubiu", ree
deurna neodluno, "ponekad postoje i specijalni letovi."
"Odista?" s nadom upita Jura.
"Da, ali o njima se u upravi ne zna."
"A da li mogu da me povedu na taj specijalni let?"
"Ne znam, golubiu. Ja ak ne znam ni gde moete da saznate za takav specijalni let. Moda kod
naelnika raketodroma?" Upitno ga je pogledala.
"Kod naelnika me sigurno nee pustiti", tuno je rekao Jura.
"A vi pokuajte."
"Hvala", ree Jura. "Do vienja. Pokuau."
Iziao je iz uprave transporta i osvrnuo se oko sebe.
Sa desne strane, nad zelenim kronjama drvea, u beliasto, vrelo nebo dizala se zgrada hotela. Sa
leve strane na suncu je bletala ogromna staklena kupola. Tu kupolu Jura je video jo sa aerodroma.
Sa aerodroma se videla samo ta kupola i zlatna igla hotela. Jura je, naravno, upitao ta je to, i kratko
su mu odgovorili: "SEUK." A ta je to SEUK, nije znao.
Tano pored zgrade uprave prolazio je iroki put posut krupnim crvenkastim peskom. Na pesku su
se videli tragovi mnogih nogu i automobilskih guma. Sa obe strane puta su se nalazili betonski
jarkovi, kraj kojih su cvetali bagremi. Na dvadesetak koraaja od ulaza u upravu, u senci bagrema,
nalazio se mali, kvadratni beli atomokar. Nad blistavim staklom vetrobrana videli su se plavi
lemovi sa belim natpisom: INTERNATIONAL POLICE. MIRZA-CHARLE. Meunarodna policija.
Mirza-arle; prim. prev.
Minut-dva Jura je stajao neodluno. Isprva na putu nije bilo nikoga. A onda se odnekud sa desne
strane iroko koraajui pojavio neki preplanuli ovek u beIom odelu. Kad je doao do Jure,
zaustavio se, skinuo sa glave ogromnu beretku i poeo da mae njom ispred lica. Jura ga je
znatieljno pogledao.
"Frue!" ree ovek u belom odelu. "A kako ti?" Govorio je sa jakim stranim akcentom.
"Ba vruina", sloi se Jura.
ovek u belom odelu navue beretku na kosu izbledelu od sunca i izvue iz depa pljosnatu
staklenu uturicu.
"Guc-nemo?" ree rairivi usta od uveta do uveta.
Jura odmahnu glavom.
"Ne pijem", ree.
 "Takoe ja ne pijam", objavi ovek u belom odelu i vrati uturicu u dep. "Ali uvek ima uiski, ako
hoe piti."
Jura poe da se smeje. ovek mu se dopadao.
"Fruina", jo jednom ree ovek u belom odelu. "To naa nesrea. Meunarotni raketotrom na
Grenlantu - i ja tamo smrzavam. Meunarotni raketotrom u Misra-arle - ja mokar od znoj. A?"
"Uasna vruina", ree Jura.
"A gde letimo?" upita ovek u belom odelu.
"Treba da stignem na Saturn."
"Oho!" ree ovek. "Tako mlat, a fe na Saturn! Znai - mi emo sretati i sretati!"
Lupi Juru po ramenu, i tada primeti policijska kola. "Meunarotna polisija", ree sveano. "Oni
mora, imaju sve poasti."
Vano klimnu Juri glavom i krete dalje. Kad je stigao do policijskih kola, on se prenuo, zauzeo
sveani stav i prineo desni kaiprst glavi. Plavi lemovi su se trgli iza sna i ponovo zauzeli
nepokretan poloaj.
Jura uzdahnu i lagano krete ka hotelu. Trebalo je negde pronai naelnika raketodroma. Usput
nikoga nije sreo, i nije imao koga da pita. Razume se, mogao je da pita i policajce, ali Jura nije hteo
da im se obraa. Nije mu se dopadalo to sede tako nepokretno. Jura je uzgred zaalio to nije upitao
oveka u belom odelu, aIi se onda setio da je ljubazna deurna sigurno morala sve da zna o Mirza-
arleu. On se ak zaustavio za jedan trenutak, ali je onda ipak krenuo dalje. Na kraju krajeva, nema
smisla oduzimati ljudima toliko vremena. Nita, saznau ve nekako, pomislio je i krenuo dalje.
Iao je po ivici jarka, trudei se da ne ide po suncu, pored jarko obojenih automata sa soda-
vodom i sokovima, pored praznih klupa i stolica za leanje, kraj belih kuica koje su se krile u senci
bagrema, kraj velikih betonskih ploa na kojima su bili smeteni prazni atomokari. Na jednoj od tih
ploa nije bilo suncobrana i od bletavih, ispoliranih krovova maina dizala se jara. Bilo je alosno
posmatrati ta kola, koja su tu, na suncu, stajala, sigurno, nekoliko asova. Proao je kraj ogromnih
reklama koje su na tri jezika obeavale zdravlje Herkulesa onima koji piju vitaminizovano kozje
mleko Golden Horih, kraj nekih udnovatih, izmuenih ljudi koji su spavali u travi stavivi pod glavu
zaveljaje, ruksake i koferie, kraj kola-istaica koja su stajala na ivici puta, kraj pocrnele dece,
koja su se pljuskala vodom iz jarka. NekoIiko puta su ga prestizali prazni autobusi. Proao je ispod
plakata koji se rairio preko celog puta: MIRZA-ARLE POZDRAVLJA DISCIPLlNOVANE
VOZAE. To je bilo napisano na engleskom.
Proao je pored kuice saobraajca na uglu, skrenuo nadesno i iziao na Bulevar prijateljstva -
glavnu ulicu Mirza-arlea.
Bulevar je ve bio pust. Radnje, bioskopi, barovi, kafei - sve je bilo zatvoreno. Sijesta - pomislio
je Jura. Na bulevaru je bila uasna, neizdrljiva vruina. Jura se zaustavio kraj automata i ispio au
toplog soka od pomorande. Podigavi obrve, priao je drugom automatu i popio au odvratno tople
soda-vode. Da, pomisli. Sijesta. Bilo bi najbolje kad bi ovek mogao da se zavue u friider...
Sunce je prilo - belo, kao obavijeno maglom. Senki nije bilo. Na kraju bulevara, u izmaglici,
videla se gromada hotela. Jura krete ka njemu, oseajui kroz onove cipela usijani asfalt. Isprva je
koraao brzo, ali taj tempo nije mogao da izdri - od vruine je izgubio dah, znoj mu je liptao po licu.
Dugaka, iroka limuzina se zaustavi kraj trotoara. ofer sa ogromnim, tamnim naoarima otvori
vrata i obrati se Juri:
"Sluaj, prijatelju, gde se ovde nalazi hotel?"
"Tamo, napred, na kraju bulevara", ree Jura. ofer ga pogleda, zadovoljno klimnu glavom i upita:
"Da nee i ti tamo?"
 "Tamo", s uzdahom odgovori Jura.
"Sedi", ree ofer.
Jura radosno ue u kola.
"Odmah se vidi da si ovde stranac, kao i ja", ree ofer. Kola je vozio jako sporo. "Svi mesni
stanovnici sede u hladovini. Upozoravali su me da ovde treba stii predvee, ali takav sam ti ovek -
ne volim da ekam. A nije trebalo da urim. Ovo je neko zaspalo carstvo."
U kolima je vazduh bio ist, prohladan.
"A po mome miljenju", ree Jura, "ovo je interesantan gradi. Nikad ranije nisam bio u
meunarodnim gradovima. Ovde je sve interesantno isprepletano i izmeano. Kara-Kumi i
meunarodna policija. Da li ste ih videli sa plavim lemovima na glavi?"
"Video sam", namrgoeno je rekao ofer. "Tamo ih, na putu, ima koliko hoe..." pokazao je
glavom nekud iza sebe, "najmanje tridesetak. Kamioni su se sudarili."
"Kako to 'sudarili'?" zaudi se Jura. "Kakvi kamioni? Automati?"
"Ma ne, kakvi automati", proguna ofer. "Oni... Varjaki gosti. Dobili su svoje... Bitange pijane."
Zaustavio je kola ispred hotela i rekao:
"Stigli smo. Ja u skrenuti prvom ulicom desno. Jura izie iz kola."
"Veliko hvala."
"Nema na emu", ree ofer. "Do vienja."
Jura ue u hoI i prie recepciji. Slubenica na recepcijl je upravo razgovarala telefonom i Jura,
poto sede u fotelju, poe da razgleda slike po zidovima. I ovde je sve bilo izmeano. Pored
tradicionalnih medveda ikina nalazila se velika slika pokrivena fluorescentnim bojama koja ba
nita nije prikazivala. Izvesno vreme Jura je sa tihom radou uporeivao te slike. To je bilo odista
zabavno.
"Izvolite, m'sje", ree slubenica stavljajui ruke na sto.
Jura se nasmeja.
"Ja, vidite, nisam m'sje", ree on. "Ja sam obian sovjetski drug."
ena se takoe nasmeja.
"Da budem otvorena, tako sam i misliia. Ali, nisam htela da rizikujem. esto nam dolaze stranci,
koji se vreaju kad ih oslovljavamo sa 'drue'."
"udaci", ree Jura.
"Odista", sloi se slubenica. "ime mogu da vam pomognem, drue?"
"Znate", ree Jura, "ja moram da doem do naelnika raketodroma. Da li moete neto da mi
posavetujete?"
"A ta da vam savetujem?" zaudi se slubenica. Digla je slualicu telefona i okrenula broj.
"Valja?" upita ona. "Ah, Zoja? Sluaj, Zojeka, ovde Kruglova. Kada tvoj danas prima? Aha...
Shvatam... Ne jednostavno jedan mladi... Da... No, dobro, izvini, hvala..."
Ekran videofona je sve vreme ostao slep i Jura to shvati kao lo znak. "Loa stvar", pomisli.
"No, stvar stoji ovako", ree slubenica. "Naelnik je jako zauzet i moi e da vas primi tek posle
est."
"Napisau vam adresu i broj telefona", brzo je pisala na papiru sa zaglavljem hotela. "Evo. U est
sati se ili javite telefonom ili sami otiite. To je tu, odmah pored nas."
Jura je ustao, uzeo list papira i zahvalio se.
"A gde ste odseli?" upita slubenica.
"Znate", ree Jura, "za sada jo nigde. A i neu. Moram da odletim jo danas."
"A", ree ena. "No, onda, srean put. Srena plazma, kako kau nai meuplanetarci."
 Jura se jo jednom zahvali i izie na ulicu.

U tihoj, zasenenoj ulici u blizini hotela on pronae kafe u kome je sijesta bila ili ve zavrena ili
jo nije ni otpoela. Pod irokim, arenim suncobranom, na travi su bili razmeteni stolovi, mirisalo
je na peenu svinjetinu. Iznad suncobrana visila je firma: FYOUR OLD MICKEY MOUSE, Va stari
Miki Maus; prim. prev. sa slikom poznatog miia Volta Diznija. Jura neodluno kroi pod
nadstrenicu.
Razume se, takvi kafei postoje samo u meunarodnom gradu. Iza dugakog, metalnog anka, ispred
dugog niza flaa sa arenim etiketama, sedeo je elavi barman rumenog lica u beloj bluzi sa
zasukanim rukavima. Njegove velike, dlakave pesnice su leale meu srebrnim aama i zvonima,
koja su pokrivala inije sa besplatnim zakuskama. S leve strane barmana nalazila se srebrna maina,
iju namenu Jura nije znao, iz koje se dizala struja miriljave pare. Sa desne njegove strane pod
staklenim zvonom na kartonskim posluavnicima videli su se svi mogui sendvii. Nad glavom
barmana su se nalazila dva plakata. Jedan, na engleskom jeziku, obavetavao je posetioce da je 'prvo
pie besplatno, drugo dvadeset i etiri centa, a svako sledee osamnaest centi'. Drugi plakat, na
ruskom jeziku, glasio je: VA STARI MIKI MAUS BORI SE ZA ZVANJE KAFEA ODLINE
USLUGE.
U kafeu su bila samo dva posetioca. Jedan od njih je spavao za stoiem u uglu, naslonivi
neoeljanu glavu na ruke. Pored njega u travi leao je umaeni ruksak.
Drugi posetilac, krupan ovek u kariranoj koulji, lagano je i s uivanjem jeo svinjski ragu i
razgovarao preko dva stoia sa barmanom. Razgovor se vodio ruski. Kad je Jura uao, barman je
govorio:"Mene se ne tiu fotonske rakete i atomski reaktori. Ja hou da govorim o kafeima i
barovima. U to se ipak neto i razumem. Uzmite ovde, u Mirza-arleu, vae, sovjetske, i nae,
zapadne kafee. Ja znam obrt svakog ugostiteljskog preduzea u gradu. Ko ide u vae, sovjetske,
kafee? I, to je najvanije - zato? U vae, sovjetske, kafee idu uglavnom ene da jedu sladoled i
igraju s pilotima koji ne piju."
U tom trenutku barman ugleda Juru i zastade.
"Evo momka", ree. "To je ruski momak. On je doao u Miki Maus danju. Znai, on je upravo
stigao ovamo. On hoe da jede."
ovek u kariranoj koulji s interesovanjem pogleda u Juru.
"Dobar dan", ree Jura barmanu. "Ja odista hou da jedem. Kako se to radi kod vas?"
Barman poe gromko da se smeje.
"Kod nas se to radi isto onako kao i kod vas", ree on. "Brzo, ukusno i ljubazno. ta biste hteli da
jedete, mladiu?"
ovek u kariranoj koulji ree:
"Napravite mu rusku orbu od kvasa sa ledom i svinjsku niclu, Dojse. A vi, drue, sedite kod
mene. Pre svega, ovde zbog neega duva promaja, a, drugo, tako emo moi udobnije da vodimo
ideoloku borbu sa starim Dojsom."
Barman se opet nasmeja i nestade iza anka. Jura, zbunjeno se smekajui, sede pored karirane
koulje. "Ja vodim sa Dojsom ideoloku borbu", objasni ovek u kariranoj koulji. "Ve pet godina
se trudim da mu dokaem da u Sunevom sistemu postoji jo neto osim objekata u kojima se pije."
Barman se pojavi iza anka nosei na posluavniku duboki kartonski tanjir sa orbom i hlebom.
"ak vas i ne nudim da pijete", ree i veto stavi posluavnik na sto. "Odmah sam shvatio da ste
vi ruski momak. Svi vi, Rusi, imate nekakav poseban izraz lica. Ne mogu da kaem, Ivane, da mi se
taj izraz ne dopada, ali kad ga vidim - odmah izgubim oseaj ei. I hteo bih da se borim za neko
zvanje, pa makar i na tetu svoje sopstvene radnje."
"U slobodnom poslovnom oveku je progovorila savest", ree Ivan. "Pre godinu dana mi je polo
za rukom da ga ubedim da je nemoralno terati ljude, koji nisu nikome nita skrivili, da piju."
"Naroito ako se to radi besplatno", ree barman i ponovo poe da se smeje. On je pri tome
oigledno mislio na prvo, besplatno pie.
Jura je sluao, sa zadovoljstvom posmatrajui ledenu, veoma ukusnu orbu. Po ivici tanjira se
video natpis na engleskom jeziku, koji je Jura preveo ovako: KAD POJEDE DO DNA, NA DNU
TE EKA IZNENAENJE.
"Stvar ak nije ni u tome, Dojse, to zbog vae klijentele moramo da drimo u Mirza-arleu
meunarodnu policiju", lenjo ree Ivan. "Ja u za sada ostaviti po strani pitanje o tome zato ba
zahvaljujui preimustvima zapadnih kafea pred sovjetskim ovek ima izvanredno laku mogunost da
izgubi svoj prirodni ljudski lik. Tuno je gledati vas takvog, Dojse. Ne kao barmana, ve kao
oveka. Energian ovek, zlatne, maljave ruke, daleko od toga da bude glup. A ime se on bavi? On
stoji za ankom, kao neki stari automat-prodavac, i svako vee, ovlaivi prste, broji prljave
papirie."
"Vi to nikada neete shvatiti, Ivane", velianstveno izgovori barman. "Takav pojam kao to su ast
i obrt lokala za vas je tu. Ko ne zna Miki Mausa i starog Dojsa? U svim uglovima vasione znaju
moj bar! Kud idu vai piloti kad se vrate s nekog, tamo, Jupitera? K Miki Mausu! Gde nae vrbovane
skitnice provode svoj poslednji dan na zemlji? Kod Miki Mausa! Ovde! Kraj ovog ovde anka! Kud
idu da zaliju nesreu ili da proslave neku radosnu vest? Ovamo, k meni! A kud idete da ruate vi,
Ivane?" Poe da se smeje. "I vi idete starom Dojsu! Razume se, vi nikada neete svratiti k meni
uvee. Jedino moda u sastavu patrole reda i poretka. I ja znam da u dubini due vi dajete prednost
vaim, sovjetskim kafeima. AIi, zbog neega ipak dolazite ovamo! Kod Miki Mausa ili kod starog
Dojsa - neto vam se ovde dopada, zar ne? Zbog toga se ja i ponosim svojim lokalom."
Barman odahnu i isprui kaiprst:
"I jo neto. Oni prljavi papirii, o kojima vi govorite. U vaoj poludeloj zemlji svi znaju da je
novac prljav. Ali, u mojoj zemlji svi znaju da prljavtina naalost, nije novac. Novac treba zaraditi!
Zbog toga lete nai piloti, zbog toga se vrbuju nai radnici. Ja sam star ovek i sigurno nikad neu
moi da shvatim ime se kod vas mere uspeh i srea. Kod vas sve dubi na glavi. A kod nas je sve
jasno i razumljivo. Gde se sada nalazi osvaja Ganimeda kapetan Hepton? On je direktor kompanije
Minerals Limited. ta je sada poznati navigator Sajrus Kembel? Vlasnik dva najvea restorana u
Njujorku. Razume se, nekad ih je znao ceo svet, a sad su oni u senci, ali - zato su oni pre bili sluge i
ili su tamo kud su ih drugi slali, a sad oni sami imaju sluge i alju ih tamo kud oni hoe. Ja takoe
neu da budem sluga. I ja hou da budem gospodin."
Ivan zamiljeno ree:
"Neto ste ipak shvatili, Dojse. Vi neete da budete sluga. Sad vam ostaje jo samo sitnica - da
prestanete da elite da budete gospodin."
Jura je pojeo orbu i ugledao iznenaenje. Na dnu tanjira je bio natpis: OVO JELO JE
PRIPREMILA ELEKTRONSKA KUHINJSKA MAINA ORFEJ FIRME KIBERNETIKS LIMITED.
Jura odmae tanjir od sebe i izjavi:
"A po mome miljenju, uasno je dosadno ceo ivot provestl za ankom."
Barman popravi na zidu ram s natpisom na engleskom jeziku: NOENJE VATRENOG ORUJA
U MIRZA-ARLEU SE KANJAVA SMRU, i ree:
"ta to znai 'dosadno'? ta je to veseo, a ta dosadan posao? Posao je posao, rad je rad."
"Rad mora da bude interesantan", ree Jura.
 Barman slee ramenima.
"Zato?"
"Kako zato?" ree Jura zaueno. "Ako rad nije interesantan, onda treba... treba... Pa kome je
potrebno da posao bude neiteresantan? Kakva korist od tebe ako te ne interesuje posao koji radi?"
"Tako mu, starcu, i treba", ree Ivan.
Barman teko ustade sa svog mesta i izjavi:
"To nije poteno. Ti vrbuje sebi saveznike, Ivane, a ja sam sam."
"I vi ste takoe dvojica", ree Ivan. Prstom je pokazivao na oveka koji je spavao u uglu.
Barman ga pogleda, odmahnu glavom i skupivi prljavo posue, ode za ank.
"Kakav orah, a?" ree Ivan poluglasno. "Kako se bori za ast lokala, a? Trebalo bi s njim da
zapone raspravu. Ni u emu vi jedan drugoga ne biste razumeli. Ja se stalno trudim da naem sa
njim zajedniki jezik. Sve u svemu - divan je to ika."
Jura zatrese glavom.
"Ne", ree on. "Nije on nikakav divan ika. Samozadovoljan je i glup. I ao mi ga je. Pa, zato
ivi ovek? Da celog ivota crni samo zato da bi zaradio izvesnu sumu novca? Zaradie i vratie se
kui. A onda?"
"Dojse!" uzviknu Ivan. "Imamo jedno pitanje za vas!"
"Idem!" povika barman.
Pojavio se iza anka i postavio pred Juru tanjir sa niclom i flaicu soka od groa.
"Na raun lokala", ree pokazujui na flaicu i sede.
Jura ree:
"Hvala, a zato?"
"Sluajte, Dojse", ree Ivan. "Evo, ovaj ruski momi pita ta ete raditi kad se obogatite?"
Izvesno vreme Dojs je zaprepaeno gledao Juru. "Dobro", ree. "Ja znam kakav odgovor eka
momak. Zbog toga u postaviti pitanje ja. Momak e odrasti i postae mukarac. Celog ivota e da
radi... kako ono rekoste... na svom interesantnom poslu. No, na kraju e ostareti i vie nee moi da
radi. ta e onda da radi, ime e da se bavi ovaj momi ovde?"
Ivan se zavali na naslon stolice i sa zadovoljstvom pogleda barmana. Na njegovom licu kao da je
bilo napisano: "Kakav orah, a?" Jura oseti da su mu ui pocrvenele. Spusti viljuku i izgubljeno ree:
"Ja... ne znam, nekako o tome nisam mislio..."
On zauta.
Barman ga je ozbiljno i nekako tuno posmatrao. Lagano su prolazile duge sekunde. Jura na kraju
oajno progovori: "Potrudiu se da umrem pre nego to vie ne budem mogao da radim..." Obrve
barmana se izvie, podigoe se na elo, i on preplaeno pogleda u Ivana. Potpuno zbunjen, Jura
izjavi: "I uopte, ja smatram da je najvanije u ivotu za oveka - da lepo umre!"
Barman utke ustade, lupi dlanom Juru po ramenu i ode za ank. Ivan ree:
"No, bratac, hvala ti. Hvala na takvoj pomoi. Ovako e mi unititi sav moj ideoloki rad."
"Zato?" promrmlja Jura. "Starost... Ne raditi... ovek mora celog ivota da se bori! Zar nije
tako?"
"Sve je to tako", ree barman. "Eto, na primer, ja, celog ivota moram da se borim sa porezom."
"Ah, ne mislim ja na to", ree Jura odmahnuvi rukom i zabode nos u tanjir.
Ivan popi onaj sok od groa na raun lokala i lagano ree:
"Uzgred budi reeno, Dojse: jedan interesantan detalj. Iako moj saveznik zbog svoje mladosti
nije rekao nita pametno, obratite panju, on vie voli da umre nego da ivi vaom starou. Njemu,
jednostavno, nikad nije dolazila u glavu misao ta e da radi kad ostari. A vi, Dojse, o tome mislite
celog ivota. I ceo ivot se pripremate za starost. Tako je to, stari moj Dojse."
Barman zamiljeno poea svoju elu.
"Da..." ree.
"U tome i jeste razlika, "ree Ivan. "I, ukoliko se ne varam, razlika nije u vau korist. Zar ne znate
da onaj ko uva bele pare za crne dane nikad ne doivi bele."
Barman se zamislio, ponovo se poeao po eli i, ne rekavi ni jedne rei, nestao kroz vrata koja
su se videla iza anka.
"No", rekao je Ivan s uivanjem. "Danas sam ga ujeo. Uzgred budi reeno, odakle si ti, divno
dete?"
"Iz Vjazme", tuno odgovori Jura. On je teko preivljavao svoju ivotnu nezgodu.
"A ta e ovde?"
"Moram na Reju." Pogleda u Ivana i objasni. "Reja, to je jedan od saputnika Saturna."
"Ah, tako", ree Ivan. "Interesantno. I ta e na toj Reji?"
"Tamo se diu neki objekti. A ja sam - vakuum-varilac. Bilo nas je jedanaestoro, i ja sam zaostao
od grupe, jer... Jednom reju, zbog porodinih stvari. Sad ne znam kako tamo da stignem. U est u
otii naelniku raketodroma."
"Majkovu?"
"Ne", ree Jura. "To jest, ne znam kako se zove. Uglavnom, naelniku raketodroma."
Ivan ga je s interesovanjem posmatrao.
"Kako se zove?"
"Jura... Jurije Borodin."
"Zna ta, Borodine", ree Ivan i tuno zaklima glavom. "Bojim se da e umreti od ekanja. Stvar
je u tome to je naelnik raketodroma drug Majkov, a to znam sasvim tano, odleteo u Moskvu..."
pogledao je na sat, "tano pre dvanaest minuta."
To je bio straan udarac. Jura poniknu.
"Kako to..." promrmlja. "A meni su rekli..."
"No-no", ree Ivan. "Ne treba oajavati. Starost jo nije stigla. Svaki naelnik, kad odlazi u
Moskvu, ostavlja svog zamenika."
"Istina!" ree Jura i odmah ivnu. "Vi me izvinite: ja moram odmah da idem da telefoniram."
"Idi, telefoniraj!" ree Ivan. "Telefon se nalazi iza ugla."
Jura skoi i potra ka telefonu.

Kad se Jura vratio, Ivan je stajao na stazi pred ulazom u kafe.

"No?" upita ga.
"Nemam sree", ogoreno ree Jura. "Naelnik je odista otputovao, a njegov zamenik moe da me
primi tek sutra uvee."
"Uvee?" ponovi Ivan.
"Da, i to posle sedam sati."
Ivan se zamiljeno zagleda nekud iznad kroanja drvea.
"Uvee", ponovi jo jednom. "Da, to je kasno."
"Ipak u morati da odsednem u hotelu", ree Jura uzdahnuvi. "Idem da vidim imaju li sobu za
mene."
Stazom se pribliavao, brzo prebirajui debelim, kratkim nogama, debeljko u odelu saivenom po
poslednjoj modi. Na glavi je imao tropski lem od plute. Lice mu je bilo nateklo, s oteklim kapcima.
Pod levim okom mu se videla velika modrica. Na desetak metara od Ivana, ovek je smakao sa glave
svoj lem i, jako se sagnuvi, gotovo se preklopivi, bukvalno uskoio u kafe. Ivan mu se ljubazno
pokloni.
"ta je sa njim?" zaueno upita Jura.
"Idemo, idemo", ree Ivan. "Idemo u istom pravcu."
"Trenutak", ree Jura. "Samo da platim."
"Ve sam platio ja", ree Ivan. "Idemo."
"Ali, zato?" ree Jura dostojanstveno. "Ja novac imam... Svima su nam dali..."
Ivan se osvrte prema kafeu.
"A ova ulizica", ree on "moj je stari, dobri poznanik. Ponos meunarodne luke Mirza-arle."
Jura se takoe osvrte. 'Ponos Mirza-arlea' je ve sedeo na visokoj stolici ispred anka. "Kralj
smrdljivaca. Ilegalno vrbuje ljude. Najgori ovek u gradu. Pre dva dana se napio i poeo da
napastvuje devojku na ulici, pa sam ga malo doterao. Sad je sa mnom vrlo ljubazan."
Ne urei se ili su po senovitoj zelenoj uliici. Postajalo je prohladno. Sa Bulevara prijateljstva
dopirala je jednolina buka motora.
"A koga on vrbuje?" upita Jura.
"Radnike,", odgovori Ivan. "Uzgred budi reeno, ko te je preporuio za rad na Reji?"
"Preporuila nas je naa fabrika", odgovori Jura. "A kakvi su to radnici? Zar vrbuju i nae?"
Ivan se zaudi.
"Zato nae? Momke sa Zapada. Sve one jadnike koji od detinjstva misle o starosti i mataju da
postanu gospoda. Takvih tamo ima i dalje mnogo. Sluaj, Jura", ree on, "a ako ne stigne do Reje?
ta e biti onda?"
"ta vam je", ree Jura. "Ja svakako moram da stignem do Reje. Bie odista uasno, pred mojim
drugovima, ako ne stignem tamo. Bilo nas je sto pedeset dobrovoljaca, a izabrali su nas samo
jedanaest. Kako onda da ne stignem? Svakako moram da stignem."
Izvesno vreme ili su utke.
"No, njih vrbuju", rekao je Jura. "A onda?"
"Posle ih trpaju u brodove i alju na asteroide. Oni koji vrbuju dobijaju odreeni procenat za
svaku glavu koju posade u brod. Zbog toga se oni, kao trgovaki agenti, okupljaju u Mirza-arleu. I
na drugim meunarodnim raketodromima."
Izili su na Bulevar prijateljstva i skrenuli ka hotelu. Kraj velike bele zgrade Ivan se zaustavi.
"Ja u ovamo", ree on. "Do vienja, Jura Borodine."
"Do vienja", ree Jura. "Veliko hvala. I izvinite to sam nalupetao toliko gluposti, tamo, u kafeu."
"Nita", ree Ivan. "Najvanije je to to si ono to si rekao, rekao iskreno."
Stegli su jedan drugome ruku.
"Sluaj, Jura", ree Ivan i zauta.
"Da?" ree Jura.
"O Reji", ree Ivan. I ponovo zauta gledajui nekuda u stranu. Jura je utao. "Da, o Reji. Svrati
ti, brate, veeras, negde oko devet, u hotel, u sobu broj trista est."
"I onda?" upita Jura.
"ta e od toga biti, ne znam", ree Ivan. "U toj sobi e ugledati oveka na prvi pogled surovog
izgleda. Pokuaj da ga ubedi da mora da stigne na Reju."
"A ko je on?" upita Jura.
"Do vienja", ree Ivan. "Ne zaboravi: soba trista est, posle devet."
Okrenuo se i nestao u beloj zgradi. Kraj ulaza se nalazila ploa od plastike na kojoj je pisalo:
TAB REDARSKE PATROLE. MIRZA-ARLE.
"Soba trista est", ponovi Jura. "Posle devet..."
MIRZA-ARLE: HOTEL, SOBA TRISTA EST
Jura je pokuavao da nekako utuca vreme. Za nekoliko sati je obiao skoro ceo grad. Voleo je da
obilazi nepoznate gradove i vidi ta ima u njima. U Mirza-arleu se nalazio SEUK. Pod gigantsku,
prozranu kupolu nisu nikoga putali, ali sada je Jura ve znao da SEUK znai Sistem elektronskog
upravljanja i kontrole, elektronski mozak raketodroma. Ako se poe na sever od SEUK-a, stie se u
ogroman park, sa bioskopom pod otvorenim nebom, sa dva strelita, ogromnim stadionom, atrakcijom
'ovek u raketi', muzikim kabinama, ljuljakama, ringipilima, mestima za igranke i ogromnim,
prozranim jezerom, oko koga rastu araukarije i topole, i u kome se Jura sa velikim uivanjem
okupao. U junom delu grada Jura je pronaao nisku, crvenu zgradu, iza koje je otpoinjala pustinja.
Oko zgrade se nalazilo nekoliko kvadratnih atomokara, a ispred nje se etao policajac sa pitoljem.
Policajac je objasnio Juri da je crvena zgrada zatvor i da ruski momak tu nema ta da radi. Na zapadu
od SEUK-a su se nalazili blokovi stambenih zgrada. Tamo je bilo mnogo velikih i malih, lepih i
runih zgrada. Ulice su bile uske i nisu bile asfaltirane. Prema svemu, tamo je bilo lepo iveti - bilo
je svee, kue su se nalazile u senci, a ipak u blizini centra. Juri se dopala zgrada gradske biblioteke,
ali tamo nije svratio. Na zapadnoj periferiji grada su se nalazile administrativne zgrade, a iza njih je
otpoinjao prostor na kome su se nalazila skladita.
Skladita su bila uasno duga, siva, od plastine mase, sa ogromnim belim ciframa na zidovima.
Tu je Jura ugledao toliko kamiona i teretnih helikoptera koliko ih jo nikada u ivotu nije video. Od
stalnog i neprekidnog uma motora bubnjalo mu je u uima. Jura nije uspeo da napravi ni nekoliko
koraaja kad je iza njega poela da zavija sirena, i on je odskoio u stranu prema nekom zidu. Ali,
iznenada se i taj zid otvorio, i kroz kao trijumfalna kapija iroka vrata pravo na Juru je krenulo
crveno udovite sa tokovima visokim kao dva oveka. Sa visine drugog sprata iz kabine je na Juru
poeo da urla ofer sa azerbejdanskom kapicom na glavi. udovini kamion se okrenuo u uskom
prolazu izmeu zgrada skladita, a iza njega je krenuo drugi, a za drugim trei. Jura se lagano i
opezno kretao pored zidova, koji su odisali jarom, zagluen larmom, bukom i zveketom nevidljivih
mehanizama.
Posle toga je ugledao nisku platformu, na koju su tovarili poznate cilindrine balone sa smesom za
vakuumsko zavarivanje. Priao je blie, i radosno se smekajui, stao pored oveka koji je upravljao
utovarom, uz pomo prenosnog aparata za upravljanje koji mu je visio na vratu. Izvesno vreme je
stajao i gledao kako kranovi lagano stavljaju zapakovane balone jedan na drugi. Posle toga je
ozbiljno rekao:
"Ne, ovo ne moe."
"ta to?" s interesovanjem ga upita ovek i zaueno ga pogleda.
"Ovaj balon."
"Zato?"
"Vidite i sami. Oteena mu je slavina."
Nekoliko sekundi ovek se kolebao.
"Nita", ree on. "Tamo e se ve snai."
"Ne", usprotivi se Jura. "Neemo tamo da gledamo. Uklonite taj baIon."
ovek skloni ruke sa pulta za upravljanje i zagleda se u Juru. Kran se zaustavi.
"To je sitnica", ree ovek.
"To je ovde sitnica", ponovo se usprotivi Jura.
ovek slee ramenima i ponovo stavi ruke na pult za upravljanje. Jura je paljivo pratio istovar
neupotrebljivog balona sa smesom za zavarivanje, ljubazno se zahvalio i poao dalje. Uskoro je
konstatovao da je zalutao. Teritorija na kojoj su se nalazila skladita predstavljala je u stvari itav
mali gradi, ije su ulice i uliice uasno liile jedna na drugu. Nekoliko puta je dospevao u ulice
koje su izlazile pravo u pustinju. Na kraju takvih ulica nalazile su se table sa natpisima: NAZAD!
ZONA OPASNOG ZRAENJA! Brzo se smrkavalo, nad skladitima su se upalile svetlosti
reflektora. Jura je krenuo za kolonom nekakvih kamiona sa irokim, elastinim gusenicama i iznenada
se naao na nekom irokom putu.
Jura je znao da grad treba da se nalazi sa desne strane, ali sa leve strane, u kom pravcu je otiIa
kolona, videle su se raznobojne svetlosti, i on krete u tom pravcu. S obe strane puta se prostirala
pustinja. Ovde nije bilo ni drvea ni bunja - samo ravan, crni horizont. Sunce je odavno zalo, ali je
vazduh i dalje bio vreo i suv.
Raznobojne svetlosti su svetlucale nad rampom. Po strani od rampe nalazila se kuica koja je
liila na peurku. Kraj kuice je na klupi pod fenjerom sedeo policajac, koji je drao na kolenima
svoj plavi lem. Drugi policajac je koraao pored rampe. Kad je ugledao Juru, zaustavio se i poao
mu u susret. Juri se srce sledi. Policajac mu prie i prui ruku:
"Papers!" Dokumenta; prim. prev. ree kao da zalaja.
Izgleda da sam uhvaen, pomisli Jura. Ako me ovde zadre... Pa dok razjasne stvari... I ta sam
ovde traio! Brzo je zavukao ruku u dep. Policajac je ekao sa ispruenom rukom. Drugi policajac je
stavio lem na glavu i ustao.
"Wait a minute", Priekajte; prim. prev. promrmlja Jura. "Odmah. . . Samo nekoliko trenutaka...
Fuj, avo te odneo, kud si se zavukao..."
Policajac spusti ruku.
"Rus?" upita.
"Da", ree Jura. "Odmah... Vidite, ja imam samo preporuku od preduzea... Fabrika
metalokonstrukcija u Vjazmi..." Na kraju je pronaao preporuku.
"Ne treba", iznenada dobroudno ree policajac. Prie i drugi policajac i upita:
"What's the matter? The chap hasn't got his papers?" ta se deava. Momak nema dokumenta;
prim. prev.
"Ne", ree prvi. "To je Rus..."
"A", ravnoduno ree drugi, odmahnu rukom, okrete se i krete natrag ka svojoj klupi.
"Jednostavno sam hteo da vidim ta je ovde", ree Jura.
"Ovde je raketodrom", odgovori policajac, koji je oigledno bio raspoloen za razgovor. "Eno,
tamo", pokazao je rukom prema rampi. "Tamo se ne moe."
"Ne, ne", brzo ree Jura. "Hteo sam samo da pogledam."
"Pogledati se moe", ree policajac. Priao je rampi. Jura je krenuo za njim. "To je raketodrom",
ponovi policajac.
Pod jarkim srednjoazijskim zvezdama svetlucala se ravnina, koja kao da je bila pokrivena
staklom. Daleko, tamo gde je nestajao put, sevalo je neto nalik na neke blede munje, svetlosti
reflektora kretale su se i izvlaile iz pomraine gigantske maglovite siluete. S vremena na vreme ulo
se i nekakvo tutnjanje.
Kosmiki brodovi - sa zadovoljstvom pomisli Jura. On je, razume se, znao da Mirza-arle, kao i
ostali raketodromi na Zemlji, slui samo za letove u blizini Zemlje, da su prave rakete za
meuplanetarne letove fotonske rakete tipa Hius, Don Braun, Jani suvie ogromne i nezgrapne da bi
startovale pravo sa Zemlje, ali i te siluete koje su se videle nad horizontom izgledale su ogromne.
"Rakete, rakete", lagano promrmlja policajac. "Koliko ljudi samo odlee tamo", podigao je prema
nebu palicu koja se svetlucala. "Svaki sa svojim nadama. I koliko ih se samo vraa u zatvorenim
olovnim kovezima! Ovde, kraj ove rampe, mi postrojavamo poasnu etu. Dah staje od njihove
upornosti. A ipak", ponovo je podigao palicu, "tamo sigurno postoji neko kome se ne dopada ta
upornost..."
Horizont se odjednom osvetlio zaslepljujuom svetlou. Ognjena struja je poletela prema nebu i
poela da se raspada u milijarde iskrica. Beton pod nogama je poeo da se trese. Policajac pogleda u
runi sat:
"Dvadeset asova i dvanaest minuta", ree on. Veernji lunjik.
Negde nad njihovim glavama je neto poelo da groke. Uskoro su zvuci oslabili, i na kraju
nestali.
"Vreme je da krenem", ree Jura. "Kako da stignem to pre do grada?"
"Idite peice", odgovori policajac. "Na raskrsnici kod skladita sigurno ete uhvatiti neka usputna
kola..."

Kad je u pola deset Jura konano stigao u hotel, bio je izmoren i izmuen, to se videlo i po
njemu. Veernji Mirza-arle uopte nije liio na Mirza-arle danju. Po ulicama, koje su bile
ispresecane crnim senkama, jurili su automobili. Svetlosti reklama su osvetljavale etae na
trotoarima. Vrata svih kafea i barova bila su irom otvorena. Unutra je svirala muzika i sve je bilo
plaviasto od duvanskog dima. Pijani stranci su koraali po trotoaru zagrljeni, po troje ili etvoro,
pevajui nepoznate pesme. Na svakih trideset-etrdeset koraaji stajali su policajci sa kamenim
licima pod nisko sputenim lemovima. Kroz gomilu su mirno i lagano ile trojke mladia sa crvenim
trakama na rukavima. To su bile redarske patrole. Jura je video kako je jedna takva patrola ula u
bar, i tamo je odmah zavladala tiina, pa je ak i muzika prestala da svira. Ianovi patrole su imali
izraze lica ljudi koji se dosauju. Iz drugog bara, u blizini hotela, dva oveka sa briima su izbacila
na trotoar nekog nesrenika i poela da ga udaraju nogama. Nesrenik je glasno vikao francuski: "U
pomo! Patrola! Ubijaju!" Jura se ve spremao da udari u uvo jednog od mladia sa brkovima, ali ga
je neko uklonio u stranu, i dugaka, ilava ruka sa crvenom trakom je uhvatila jednog od onih sa
briima za vrat. Drugi je odskoio i nestao u baru. Patrola je nemarno dobacila svoj 'ulov' u zagrljaj
policajca, i oni su, zavrnuvi svom uhapeniku ruke za Iea, skoro trkom pojurili u najbliu uliicu.
Jura je uspeo da primeti kako je jedan od policajaca, lopovski se osvrui oko sebe, iz sve snage
udario mladia sa brkovima po glavi svojom palicom koja je svetlucala. teta to nisam uspeo ja,
pomislio je Jura. Za jedan trenutak je ak poeleo da i ne odleti na Reju. Hteo je da navue crvenu
traku na rukav i pridrui se tim jakim, odlunim mladiima, da zajedno sa njima zavede neki red u
ovom brlogu pijanih stranaca.
"No, i reda ima kod vas!" vrativi se u hotel, uzbueno ree Jura slubenici recepcije. "Nekakvo
gnezdo stenica..."
"O emu vi to?" uplaeno upita slubenica.
Jura doe sebi. "Pa na ulicama, znate", ree on, "takvo je blato!"
"Meunarodna luka, za sada moramo da trpimo", rekla je slubenica s osmehom. "No, kako stoje
vae stvari?"
"Jo ne znam", ree Jura. "Recite, molim vas, kako da doem do sobe tri stotine est?"
"Liftom, trei sprat, hodnikom desno."
"Hvala", ree Jura i krete prema Iiftu.
Stigao je na trei sprat i odmah naao vrata sobe tri stotine est. Pred vratima se zaustavio i prvi
put zamislio kako e se, kojim reima i, to je najvanije, kome e se obratiti s molbom. Setio se rei
Ivana o oveku na izgled surovom. Paljivo se oeljao i pogledao u ogledalu. A onda je zakucao.
 "Uite", zauo se sa druge strane vrata dubok, pomalo promukao glas. Jura ue.
Za okruglim stolom, koji je bio pokriven belim aravom, u sobi su sedela dva starija oveka.
Jura se skameni: prepoznao je obojicu, i to je bilo toliko neoekivano da mu se za trenutak uinilo da
je pogreio vrata. Licem prema njemu, uperivi u njega sitne, zle oi, sedeo je poznati Bikov, kapetan
proslavljenog Tahmasiba, turoban i ri - onakav kakvog ga je Jura video na stereofotografiji nad
stolom svog starijeg brata. Lice drugog oveka, koji se nemarno zavalio u pletenoj fotelji, dugo, sa
gadljivom grimasom oko punih usana, takoe mu je bilo udno poznato. Jura nikako nije mogao da se
seti imena tog oveka, ali je bio ubeen da ga je negde video, i to moda i nekoliko puta. Nervirao se
to nije mogao da se seti. Na stolu je stajala dugaka tamna flaa i jedna asa.
"ta hoete?" natmureno upita Bikov.
"Je li ovo soba tri stotine est?" upita Jura kolebljivo.
"Da", barunastim, snanim glasom odgovori ovek s dugim licem. "Ko vam je potreban,
mladiu?"
Pa to je Jurkovski, seti se Jura. Planetolog sa Venere. O njima je snimljen film..."Ja... ja ne
znam..." progovori on. "Znate, ja moram da stignem na Reju... Danas mi je jedan drug..."
"Prezime?" upita Bikov.
"ije?" nije shvatio Jura.
"Vae prezime!"
"Borodin... Jurije Mihajlovi Borodin."
"Specijalnost?"
"Vakuum-varilac."
"Isprave."
Drugi put za poslednja dva asa (i uopte u ivotu) Jura je zavukao ruku u dep da izvue isprave.
Bikov ga je posmatrao, procenjujui ga. Jurkovski je lenjo uzeo flau i napunio au vinom.
"Evo, izvolite", ree Jura. Stavio je na sto preporuku i povukao se za nekoliko koraaji unazad.
Bikov izvadi iz depa sakoa ogromne, staromodne naoare i, stavivi ih na nos, paljivo proita
dokument. Zatim ga predade Jurkovskom.
"Kako se desilo da ste zaostali od svoje grupe?" resko ga upita.
"Ja... Znate, zbog porodinih prilika..."
"Detaljnije, mladiu", zabruja Jurkovski. On je itao preporuku drei je u ispruenoj ruci i pijui
vino iz ae.
"Znate, iznenada mi se razbolela mama", rekao je Jura. "Napad slepog creva. Znate, nikako nisam
mogao da otputujem. Brat mi je u ekspediciji... Otac je na polu... Ja nisam mogao..."
"Da li vaa mama zna da ste dobrovoljac za kosmos?" upita Bikov.
"Da, razume se."
"Je li pristala?"
"Da..."
"Imate li verenicu?"
Jura odmahnu glavom. Jurkovski paljivo savi preporuku i stavi je na ivicu stola.
"Recite, mladiu", upita on "a zato vas... nisu zamenili?"
Jura pocrvene.
"Ja sam molio", odgovorio je tiho. "I svi su mislili da u uspeti da stignem. Zakasnio sam samo za
jedan dan."
Zavladala je tiina i zaulo se kako na Bulevaru prijateljstva urlaju 'varjaki gosti'. Ili neka
nesrea ili neka radost. Moda kod starog Dojsa.
 "Da li imate... hm... poznanike u Mirza-arleu?" oprezno upita Jurkovski.
"Ne", odgovori Jura. "Tek sam danas stigao. Samo to sam se upoznao u kafeu s jednim drugom.
Ivan se zove, i on..."
"A kome ste se obraali?"
"Deurnom za putnike letove i slubenici na recepciji hotela."
Bikov i Jurkovski se zgledae. Juri se uini da je Jurkovski odreno odmahnuo glavom.
"No, to jo nije strano", proguna Bikov.
Jurkovski neoekivano resko ree:
"Uopte ne shvatam zato nam je potreban putnik." Bikov je razmiljao.
"asna re, nikome neu smetati", ubedljivo ree Jura. "I spreman sam na sve."
"Spreman ak i da lepo umre", proguna Bikov.
Jura se ujede za usnu. Loe stvoje stvari, mislio je. Oh, loe, i te kako loe...
"Ja moram da stignem na Reja", ree on. Najednom je potpuno jasno shvatio da je to njegova
poslednja ansa i da uopte ne treba da rauna na sutranji razgovor sa zamenikom naelnika
raketodroma.
"Hm? " uini Bikov i pogleda Jurkovskog. Jurkovski slee ramenima i podigavi au, poe kroz
nju da posmatra sijalicu. Tada Bikov ustade od stola. Jura se ak povue za nekoliko koraaja, toliko
mu se Bikov uini ogromnim - i vukui po podu domae papue, krete prema uglu, gde je, prebaena
preko stolice, visila njegova kona vindjakna. Zatim iz depa izvue blistavu kutiju radiofona. Jura ga
je, prestavi da die, gledao u lea.
"arl?" upita Bikov. Pritiskao je na uvo elastinu icu s metalnom kuglicom na kraju. "Ovde
Bikov. Da li se registar Tahmasiba jo uvek nalazi kod tebe? Upii u sastav posade specijalnog leta
broj 17... Da, uzimamo sa sobom staistu... Da, naelnik ekspedicije nema nita protiv." (Jurkovski se
pri tome namrti, ali nita ne ree.) "ta? Sada." Bikov se okrete prema Juri, prui ruku i poe
nestrpljivo da pucketa prstima. Jura se baci prema stolu, dohvati preporuku i strpa mu je u ruku.
"Sada... Da... Od kolektiva Fabrike metalokonstrukcija u Vjazmi. Boe moj, arl, to ve nisu tvoje
stvari! Na kraju krajeva, to je specijalni Iet!... Da, dajem podatke: Borodin, Jurije Mihajlovi...
Osamnaest godina. Da, tano osamnaest. Vakuum-varilac... Staista... Upisan u spisak posade mojim
nareenjem od jueranjeg dana. Molim te, arl, odmah za njega pripremi dokumenta. Ne, nee on,
sam u doi po njih... Sutra izjutra. Dovienja, arl, hvala ti."
Bikov zamota gajtan i vrati radiofon u dep.
"To je nezakonito, Aleksej", tiho ree Jurkovski. Bikov se vrati stolu i sede.
"Kad bi ti znao, Vladimire", ree on, "bez koliko zakona ja moram da se snalazim u kosmosu. I bez
koliko zakona emo morati da se snalazimo na ovom letu."
"Staisto, moete da sednete", ree Juri. Jura brzo i neudobno sede na stolicu. Bikov podie
telefonsku slualicu. "iline, doi do mene." Spusti slualicu. "Uzmite vae isprave, staisto.
Potinjeni ste lino meni. Vae obaveze e vam objasniti inenjer ilin, koji e sada doi."
"Aleksej", velianstveno ree Jurkovski "na... hm... kadet jo ne zna sa kim ima posla."
"Ne, znam", ree Jura. "Odmah sam vas prepoznao."
"O!" zaudi se Jurkovski. "Nas je jo mogue i prepoznati?"
Jura ne uspe da odgovori. Vrata se otvorie i na pragu se pojavi Ivan u svojoj kariranoj koulji.
"Stigao sam, Aleksej Petroviu", veselo je rekao. "Primaj svoje kume", proguna Bikov. "To je
na staista. Ti si mi odgovoran za njega. Zapii u dnevnik. Uzmi ga k sebi, i do samog starta ga dri
na oku."
"Razumem", ree ilin, podie Juru sa stolice i izvede ga u hodnik. Jura je lagano poeo da shvata
ono to se desilo.
"Vi ste, znai, ilin?" upita on. "Inenjer kosmikog broda?"
ilin ne odgovori. Postavi Juru pred sebe, povue se jedan korak unazad i stranim glasom upita:
"Pije votku?"
"Ne", uplaeno odgovori Jura.
"Veruje u boga?"
"Ne."
"Prava meuplanetarna duica!" zadovoljno ree ilin. "Kad stignemo na Tahmasib, dau ti da
poljubi klju od startera..."
MARS: ASTRONOMI
Mati je, zaklonivi oi od sunca koje je zaslepljivalo, posmatrao dine. Krauler se nije video. Nad
dinama se video ogroman crvenkasti oblak praine, koji je slab vetar lagano terao u stranu. Bila je
tiina, samo to je, na pet metara iznad zemlje, utala vrteka anemometra. Zatim je Mati zauo
pucnje, pok, pok, pok, pok, - etiri pucnja jedan za drugim.
"Promaaj, razume se", ree on.
Opservatorija se nalazila na visokom, zaravnjenom bregu. Leti je vazduh uvek bio prozraan i sa
vrha brega su se odlino videle bele kupole i paralelopipedi Toplog Sirta na pet kilometara prema
jugu i razvaline Stare Baze na isto tako visokom, zaravnjenom bregu na tri kilometra prema zapadu.
Ali, sada je Stara Baza bila obavijena oblakom praine. Pok, pok, pok, ponovo su odande odjeknuli
pucnji.
"Strelci", prezrivo ree Mati. Pogledao je na teritoriju opservatorije. "Podlog Ii stvora!" ree.
iroka ugaona kamera je bila oborena na zemlju. Meteoroloka kuica je bila iskrivljena. Zid
paviljona teleskopa je bio izmazan nekom utom, odvratnom masom. Nad vratima paviljona se videla
svea rupa od razornog metka. Lampica nad ulazom u paviljon je bila razbijena.
"Strelci", ponovi Mati.
Priao je paviljonu i prstima u krznenoj rukavici opipao ivice rupe od metka. Pomislio je o tome
ta sve moe da naini razorni metak u paviljonu, i odmah mu se od svega smuilo. U paviljonu se
nalazio odlian teleskop sa precizno izbalansiranim objektivom, registrator svetlucanja, blink-
automati - aparatura retka, svojeglava i komplikovana. Blink-automati se boje ak i praine i moraju
se drati pod hermetinim poklopcem. A ta moe takav poklopac od plastike protiv razornog metka?
Mati nije uao u paviljon. Neka sami sve pogledaju, pomisli. Sami su pucali, neka sada sami i
gledaju. Otvoreno govorei, on tog dana jednostavno nije mogao da ue u paviljon. Spustio je
karabin na pesak i napregavi se, podigao kameru. Jedna noga tronoca je bila savijena, i kamera je
stajala nakrivo.
"Svinja!" ree Mati s mrnjom u glasu. On se bavio snimanjem meteorita i kamera je bila njegov
jedini instrument. Preao je preko cele teritorije opservatorije ka meteorolokoj kuici. Praina na
celoj povrini bila je izrivena i Mati je besno gazio karakteristine jame - tragove 'letee pijavice'.
Zato ona sve vreme dolazi ovamo, na ovo mesto? - mislio je. No, neka se muva oko kue. Pa, u
krajnjem sluaju, neka ue i u garau. Ali ne, ona dolazi ba ovamo, na ovo mesto gde se nalaze
instrumenti. Zar ovde mirie na ljude, ta li?
Vrata meteoroloke stanice su bila iskrivljena i nisu mogla da se otvore. Mati beznadeno
odmahnu rukom i vrati se kameri. Jedva je nekako skinuo kameru sa tronoca i stenjui, spusti je na
raireno atorsko platno. Posle toga je podigao tronoac i poneo ga u kuu. Ostavio ga je u radionici i
svratio u trpezariju. Nataa je sedela kraj radio-stanice.
"Jesi li izvestila?" upita je Mati.
"Zna, ruke me jednostavno vie ne sluaju", ljutito ree ona. "asna re, jednostavnije je da
otrim tamo."
"ta je?" upita je Mati.
Nataa je naglo okrenula regulator jaine. Nizak, umoran glas se zauo u sobi: "Sedma, sedma,
govori Sirt. Zato nema izvetaja? ujte, sedma! Dajte izvetaj!" Sedma poe da bubnja ciframa.
"Sirt!" rekla je Nataa. "Sirt! Govori prva!"
"Prva, ne smetajte", rekao je umoran glas. "Imajte malo strpljenja."
"Pa onda izvoli", ree Nataa i okrenu regulator jaine u obrnutom pravcu.
 "A ta ti, zapravo, hoe da ih izvesti?" upita Mati.
"Hou da ih izvestim o svemu to se ovde desilo", odgovori Nataa. "Pa to je nesrean sluaj!"
"Sad ve i nesrean sluaj", pobuni se Mati. "Svake noi se deava takav nesrean sluaj kod
nas." Nataa se zamiIjeno nalakti na sto.
"A zna, Mati", ree ona, "danas je pijavica prvi put dola danju."
Mati se celom akom zamiljeno uhvati za lice. To je bila istina. Ranije su pijavice dolazile ili
samo nou ili pred samo svanue.
"Da", ree. "Da. Ja to shvatam ovako: osilile su se."
"I ja to shvatam isto tako", ree Nataa. "ta se vidi tamo, napolju?"
"Idi, pa vidi sama, to e biti najbolje", ree Mati. "Moju kameru su unakazili. Danas neu moi da
osmatram."
"Da li su nai tamo?" upita Nataa. Mati se zbuni.
"Da, tamo su", ree i neodreeno mahnu rukom. Najednam se zamislio o tome ta e rei Nataa
kad bude videla rupu od metka na vratima paviljona.
Nataa se ponovo okrenu ka radio-stanici, a Mati tiho zatvori za sobom vrata. Iziao je iz kue i
ugledao krauler. Krauler je leteo velikom brzinom, skakuui sa breuljka na breuljak. Za njim se do
samih zvezda dizao gust zid praine i na tom crveno-utom fonu se jasno videla jaka figura Penjkova,
koji je stajao sa karabinom naslonjenim na bok. Kraulerom je, razume se, upravljao Sergej. On je
krenuo kraulerom pravo prema Matiju i ukoio tek na pet koraaji pred njim. Gust oblak praine je
obavio teritoriju opservatorije.
"Kentauri", ree Mati briui naoare. "Konjska glava na ljudskom telu."
"Pa ta?" ree Sergej skoivi na zemlju. Za njim je lagano siao Penjkov.
"Otila je", ree on.
"A ja bih rekao da je nisi ni pogodio", ree Sergej. Penjkov vano klimnu glavom.
"I ja bih rekao to isto", ree on.
Mati mu je priao i povukao ga za rukav krznenog kaputa.
"Hajdemo", ree.
"Kuda?" upita Penjkov branei se.
"Hajdemo, hajdemo, strele", ree Mati. "Pokazau ti ta si sigurno i precizno pogodio."
Prili su paviljonu i zaustavili se ispred vrata. "Uh, boga mu", ree Penjkov.
Sergej bez ijedne rei polete unutra.
"Da li je Nataa videla?" brzo upita Penjkov.
"Nije jo", odgovori Mati.
Penjkov je zamiljeno pipao ivice rupe.
"To ne moe tek onako da se popravi", ree.
"Da, rezervni paviljon na Sirtu ne postoji", ironino dodade Mati.
Pre mesec dana Penjkov je, pucajui nou u pijavice, probio meteoroloku kuicu. Tada je otiao
na Sirt i negde pronaao rezervu. A probuenu kuicu je sakrio u garai.
Sergej dobaci iz paviljona:
"ini mi se da je sve u redu!"
"A da li postoji izlazna rupa?" upita Penjkov. "Postoji..."
Zaulo se neko zujanje, i krov paviljona se otvorio i ponovo zatvorio.
"ini mi se da smo imali sree", objavio je Sergej i iziao iz paviljona.
"A meni je slomila tronoac", ree Mati. "I meteoroloka kuica je tako unakaena da emo
ponovo morati da uzmemo novu."
 Penjkov je bacio pogled na kuicu i ponovo poeo da razgleda rupu od metka. Sergej je stajao
pored njega i takoe gledao rupu.
"Kuicu u popraviti", mrano je govorio Penjkov. "A ta s ovim da radimo?"
"Ide Nataa", tiho ih upozori Mati.
Penjkov je napravio pokret kao da se spremao da nekud ode, ali je samo uvukao glavu u ramena.
Sergej poe brzo da govori:
"Ova rupa nije velika, Nataa, ali to je sitnica, mi emo to jo danas brzo popraviti, a unutra je
sve itavo..."
Nataa im prie i baci pogled na rupu.
"Svinje ste vi, momci", tiho ree ona.
Sad su svi imali elju da se negde sakriju, ak i Mati, koji uopte nije bio kriv, i koji je poslednji
istrao napolje, kad je ve sve bilo zavreno. Nataa je ula u paviljon i upalila svetlost. Kroz
otvorena vrata se videlo kako skida futrole sa blink-automata. Penjkov duboko uzdahnu. Sergej tiho
ree:
"Idem da smestim krauler u garau."
Niko mu nita ne odgovori. Uao je u kola i upalio motor. Mati se utke vrati svojoj kameri i
sagavi se, poe da je vue u zgradu. Pred paviljonom je ostala samo tuna, glomazna figura
Penjkova.
Mati je uvukao kameru u radionicu, skinuo masku za kiseonik i dugo se muio otkopavajui
ogromnu bundu. Posle toga je, ne skidajui cipele, seo na sto pored kamere. Kroz prozor je video
kako je krauler neobino lagano, kao na prstima, promilio kroz ulaz u garau.
Nataa je izala iz paviljona i vrsto za sobom zatvorila vrata. Posle toga je prela preko
dvorita, zaustavljajui se pred pojedinim priborima. Penjkov se vukao za njom i, prema svemu,
teko je uzdisao. Oblaci praine su se ve bili slegli, i sitno, crvenkasto sunce je visilo nad crnim,
kao oglodanim ruinama Stare Baze, koja je bila zarasla u bodljikavi marsovski saksaul. Mati je bacio
pogled na nisko sunce, na nebo koje je postajalo sve mranije i mranije, a onda se setio da je tog
dana on deuran i otiao u kuhinju.

Za vreme jela Sergej ree:

"Naa Nataa je danas jako ozbiljna", i ispitujui pogleda Natau.
"Idite do avola", ree Nataa. Jela je nikoga ne gledajui, ljutita i natmurena.
"Naa Nataa je ljuta", ree Sergej.
Penjkov dugo i tuno uzdahnu. Mati zaklima glavom sa saueem.
"Naa Nataa nas danas ne voli", dodade Sergej.
"Pa, ta je ovo", progovori Nataa. "Dogovorili smo se da se ovde ne puca. Jer, ovo ipak nije
strelite. Tamo se nalaze pribori... Da ste danas razbili i unitili blinke, ta bismo onda radili? Gde
bismo ih nali?"
Penjkov je gledao odanim oima.
"ta ti je, Nataa", ree Sergej. "Kako da pogodimo blinke?"
"Mi pucamo samo u lampe", proguna Mati.
"A sada ste probuili paviljon", ree Nataa.
"Nataa!" povika Serjoa. "Doneemo drugi paviljon! Penjkov e trknuti na Sirt i donee. On je
junaina!"
"Idite do avola", ree Nataa. Vie se nije ljutila. Penjkov ivnu.
"A kadd a pucam u nju, ako ne ovde, napolju?..." poe on, ali mu Mati pod stolom stade na nogu i
on zauta.
"Ti si, Voloa, odista uasno nespretan", ree Nataa. "Ogromno udovite veliko kao orman, a ti
ga itavih mesec dana ne moe da pogodi."
"I ja se udim", poteno priznade Penjkov, poeavi se po zatiljku. "Moda nian nije u redu?"
"Iskrivljene cevi", ironino e Mati.
"Svejedno, momci, tim zabavama je doao kraj", ree Nataa. Svi je pogledae. "Razgovarala sam
sa Sirtom. Danas su pijavice napale grupu Azizbekova, geologe, nas i deo novog gradilita. I sve
usred bela dana."
"I sve zapadno i severno od Sirta", ree Sergej.
"Da, to je tano", ree Nataa, "toga se nisam ni setila. No, bilo kako bilo, odlueno je da se
izvri hajka na njih."
"To je dobro", ree Penjkov. "Najzad."
"Sutra ujutru e se odrati savetovanje, pozivaju naelnike svih grupa. Ja u poi, a ti e ostati
kao moj zamenik, Serjoa. Da, jo neto. Danas neemo osmatrati, momci. Stiglo je nareenje da se
obustavljaju svi noni radovi."
Penjkov prestade da vae i tuno pogleda Natau. Mati ree:
"A meni je svejedno. Kamera mi je ionako otila do avola. A Penjkovu e ceo plan otii do
avola ako propusti barem i jednu no."
"Znam", odgovori Nataa. "Kod svih e program radova otii do avola."
"A moda bih ipak mogao tiho", ree Penjkov. "Da niko ne primeti."
Nataa odmahnu glavom.
"Neu ni da ujem", ree. "A moda..." poe Penjkov, a Mati mu ponovo ispod stola stade na
nogu.
Penjkov pomisli: I tano je, zato badava rei da troim. Svejedno emo svi na osmatranje.
"Koji je danas dan?" upita Sergej. On je mislio na dan u dekadi.
"Osmi", ree Mati. Nataa pocrvene i poe svima redom da gleda u oi.
"Neto Ripkina odavno nema", ree Sergej sipajui sebi kafu.
"Da, stvarno", znaajno ree Penjkov.
"A ve je kasno", dodade Mati. "Ve je skoro pono, a njega jo uvek nema."
"O!" ree Sergej i podie prst. U hodniku se zaulo kljocanje ulaznog otvora. "To je on!"
sveanim apatom objavi Sergej.
"Pravi ste udaci, odista udaci!" ree Nataa i zbunjeno se osmehnu.
"Ne dirajte nam Natau", naredi Serjoa. "Ne smete da joj se podsmevate."
"Sada e nam doi on i poee da nam se podsmeva", ree Penjkov.
Neko zakuca na vrata trpezarije. Sergej, Mati i Penjkov istovremeno stavie prst na usta i znaajno
pogledae Natau.
"No, ta vam je?" apatom ree Nataa. "Neka odgovori neko..."
Mati, Sergej i Penjkov istovremeno poee da odmahuju glavom.
"Uite!" oajnim glasom ree Nataa.
Ue Ripkin, kao i uvek uredan i veseo, u istom kombinezonu i sneno beloj koulji sa
raskopanom kragnom, paljivo izbrijan. Njegovo lice, kao i lica svih tragaa, ostavljalo je udan
utisak: pocrneli obrazi i elo, a beli krugovi oko oiju i beo donji deo lica, tamo gde kou pokrivaju
naoari i maska za kiseonik.
"Primate li me?" tiho upita on. On je uvek govorio jako tiho.
"Sedite, Felikse", pozva ga Nataa.
 "Hoe li da veera?" upita Mati.
"Hvala", odgovori Ripkin. "Bolje olju kafe."
"Neto si danas zakasnio", ree otvoreni Penjkov sipajui mu kafu. Sergej na to napravi uasan
izraz Iica, a Mati pod stolom lupi Penjkova nogom u cevanicu.
Ripkin mirno uze kafu.
"Doao sam pre pola sata", ree on, "i obiao sam oko zgrade. Vidim, i kod vas je danas bila
pijavica."
"Danas je tu bilo pravo bojite", ree Nataa.
"Da", ree Ripkin. "Video sam rupu u paviljonu."
"Nai karabini su neispravni, svima su im cevi iskrivljene", objasni Mati.
Ripkin poe da se smeje. Imao je sitne, ravne, bele zube.
"A da li si ti imao prilike da pogodi bar jednu pijavicu?" upita Sergej.
"Najverovatnije ne", ree Feliks. "Njih je veoma teko pogoditi."
"To i sam znam", proguna Penjkov.
Nataa je, spustivi pogled, prstima drobila hleb.
"Danas su kod Azizbekova ubili jednu", ree Ripkin.
"Odista?" zabezeknu se Penjkov. "Ko?"
Ripkin se ponovo nasmeja.
"U stvari niko", ree. Bacio je pogled na Natau. "Interesantna stvar - otkaio se kran ekskavatora
i prignjeio je. Sigurno je neko pogodio iz puke u sajlu."
"To je bio pucanj", ree Sergej.
"To umemo i mi", ree Mati. "U trku, sa trideset koraaja, pravo u lampu nad vratima."
"Znate li momci", ree Sergej, "imam utisak da svi karabini na Marsu imaju iskrivljene cevi."
"Ne", ree Feliks. "Posle toga su konstatovali da je pijavicu kod Azizbekova pogodilo najmanje
est metaka."
"Eh, uskoro e biti hajka", ree Penjkov, "tada emo im ve pokazati u kom grmu lei zec."
"A ja se toj racij i uopte ne radujem", ree Mati. "Oduvek je kod nas tako: tras, bum, tras,
poubijaju se sve ivotinje, a onda poinju da se stvaraju nacionalni parkovi."
"ta ti je?" ree Sergej. "Pa one samo smetaju."
"Nama odista sve smeta", ree Mati. "Kiseonika je malo - smeta nam, kiseonika mnogo - smeta
nam, ume mnogo - smeta nam, seci umu... Ko smo mi na kraju krajeva kad nam sve smeta? Da ti
salata nije bila Ioa?" zamiljeno upita Penjkov. "Ako je to, sam si je pravio..."
"Ne uri, ne uri, Penjkove", ree Sergej. "On jednostavno hoe da otpone zajedniki razgovor.
Da se Nataa iskae."
Feliks paljivo pogleda Sergeja. Imao je ogromne, svetle oi i retko ih je kada zatvarao. Mati se
osmehnu.
"A moda one nama uopte ne smetaju", ree on, "ve mi jednostavno smetamo njima..."
"A?" proguna Penjkov.
"Predlaem radnu hipotezu", ree Mati. "Letee pijavice su razumni starosedeoci Marsa, iako se
za sada nalaze na niskom stadijumu razvitka. Mi smo zauzeli rejon u kome se nalazi voda i one imaju
nameru da nas odatle oteraju."
Penjkov ga zaprepaeno pogleda.
"Pa ta", ree. "Mogue je i to."
"Diskutuj sa njim, poni da se protivi", ree Sergej. "Inae nee moi da uiva u svojoj hipotezi."
"Sve govori u prilog mojoj hipotezi", nastavi Mati. "One, pijavice, ive u podzemnim gradovima.
Napadaju uvek sa desne strane, jer im je takav tabu. I... hm, hm... uvek odnose sa sobom svoje
ranjenike..."
"Felikse", ree Sergej, "molim te, sravni ga sa zemljom, zajedno s tom njegovom hipotezom."
Feliks ree:
"Takva hipoteza je ve postojala." Mati zaprepaeno podie obrve. "Davno. Pre nego to je bila
ubijena prva pijavica. Sad se postavljaju mnogo interesantnije hipoteze."
"No?" upita Penjkov.
"Dosad jo niko nije objasnio zato pijavice napadaju ljude. Nije iskljuena mogunost da je to
njihova stara navika. Postavlja se pitanje: da na Marsu moda ipak ne postoji rasa dvonogih
uspravnih bia?"
"Postoji", ree Sergej. "Ve punih trideset godina."
Feliks se osmehnu.
"Moemo da se nadamo da e nas pijavice odvesti do te rase."
Izvesno vreme su svi utali. Mati je sa zaviu posmatrao Feliksa. On je uvek zavideo ljudima
pred kojima su stajali takvi zadaci. Pratiti i pronalaziti letee pijavice - to je odista interesantan
posao, a ako se uz to postavlja i ovakav zadatak...
...Mati je u mislima pretresao sve interesantne zadatke koje je morao da reava tokom poslednjih
pet godina. Najinteresantnije od svega je bilo konstruisanje diskretnog tragaa-lovca na
hemostazerima. Patrolna kamera se pretvarala u ogromno znatieljno oko, koje je pratilo pojavu i
kretanje 'stranih' svetlosnih taaka na nonom nebu. Serjoa je jurio po nonim dinama, palei s
vremena na vreme baterijsku lampicu, a kamera je beumno pratila svaki njegov pokret... Pa ta,
pomisli Mati, i to je takoe bilo interesantno.
Sergej najednom ljutito ree:
"Mi odista nita, nita ne znamo!" Penjkov prestade da sre kafu i pogleda ga. "I kako u stvari i ne
elimo nita da saznamo! Dan za danom, dekadu za dekadom, mi lutamo, zagnjureni do uiju, u razne
svakodnevne probleme... Zagnjurili smo se preko glave u elektroniku, kvarimo sumatore,
popravljamo sumatore, crtamo grafikone, piemo lanie, izvetajie. Odvratno!" Uhvati se za
obraze i snano protrlja lice. "Odmah iza ograde, na hiljade kilometara pruio se potpuno nepoznat,
tu svet. Kako bih samo eleo da pljunem na sve i odem kud me oi vode kroz pustinju, da potraim
pravi posao... Sramota, momci. To je smeno i sramno: sedeti na Marsu i dvadeset i etiri asa
dnevno nita ne videti, osim blink-registrograma i turobne fizionomije Penjkova..."
Penjkov meko ree:
"A ti pljuni, Serjoa. I idi kud te oi vode. Zatrai da te prebace graditeljima. Ili, recimo,
Feliksu." Okrete se prema Feliksu. "Da Ii ete ga uzeti?"
Feliks slee ramenima.
"Ma ne, Penjkove, stari prijatelju, to nee pomoi."
Sergej, stegavi usne, zavrte svetlom glavom. "Treba neto umeti. A ta ja umem? Da popravljam
blinke... Brojim do dva i integriram na maloj maini. Kraulerom umem da upravljam, ali i to ne
profesionaino... ta jo umem?"
"Ume da kuka profesionalno", ree Mati. Zbog Serjoe, i sam se pred Feliksom oseao
nezgodno.
"Ja ne kukam. Ja sam besan! Kako smo samo samozadovoljni i ogranieni! I odakle to najednom?
Zato se smatra da je vanije pronai mesto za opservatoriju nego prei planetom po meridijanu, od
jednog pola do drugog? Zato je vanije traiti naftu nego otkrivati tajne? ta, zar nafte nemamo
dovoljno?"
 "A ti, nema dovoljno tajni?" upita Mati. "Sedi, onda, i rei ogranieni te-zadatak..."
"AIi ja neu da ga reavam! Dojadilo mi je da ga reavam, moj dragi Mati! Dojadilo! Ja sam
zdrav, jak momak, ja eksere mogu da savijam prstima... Zato ja moram da sedim nad tim prokletim
papiriima?"
Zautao je. utanje je bilo teko i Mati pomisli da ne bi bilo loe da promeni temu, ali - nije znao
kako to da uini.
Nataa ree:
"Ja se sa Serjoom uopte ne slaem, ali to je tano - mi smo se zaglibili u svakodnevnicu. I
ponekad je oveku tako krivo... No, neka to ne budemo mi, aIi neka se neko odista pone da bavi
Marsom, kao novom Zemljom. Jer, Mars ipak nije ostrvo, pa ak ni kontinent, terra incognita, to je
planeta! A mi trideset godina sedimo tu tiho i plaljivo, uureni uz vodu i raketodrome. I smeno je
koliko nas je malo ovde. To je odista teta. Sedi tamo neko u upravi, neki pobeleli starac sa
borbenom prolou i mrmlja: 'Rano je jo, rano'."
Kad je uo re 'rano', Penjkov se trgao i pogledao na sat.
"Oh, majice moja roena", promrmlja ustajui od stola. "Ja sam ve dve zvezde propustio sedei
sa vama ovde." U tom trenutku pogledao je Natau, otvorio usta i brzo opet seo. Imao je takav izraz
lica da su se svi, pa ak i Sergej, poeli da smeju.
Mati je skoio i priao prozoru.
"A kakva samo no!" ree. "Jasnoa slike bi me danas, sigurno, zaprepastila." Pogledao je Natau.
Feliks ivnu.
"Nataa", ree on, "ako je potrebno, ja mogu da budem na strai dok vi budete radili."
"A kako ete vi... Jer, vama je vreme da idete..." Nataa pocrvene. "Htela sam da kaem da vi
obino u ovo doba odlazite..."
"A zato da nas uvate?" ree Mati. "Ja i sam mogu da se uvam. Moja kamera je ionako otpevala
svoje."
"Onda u poi da se obuem", ree Penjkov.
"No, dobro", ree na kraju Nataa. "Povlaim svoje nareenje od sedam sati uvee..."
Penjkova vie nije bilo. Sergej je takoe ustao i ne gledajui nikoga iziao. Mati je poceo da
rasprema sto.
"Dajte da vam pomognem", predloi Feliks i paljivo zasue rukave.
"A ta tu imate da pomaete", usprotivi se Mati, "pet olja, pet tanjira."
Pogledao je ruke Feliksa i trgao se:
"A ta je ovo?" upita sa uenjem. Na levoj i desnoj Feliksovoj ruci bila su po dva sata. Feliks
ozbiljno odgovori:
"To je takoe jedna hipoteza. Znai, sami ete oprati sudove?"
"Sam", ree Mati. "udan je ipak taj momak, ovaj Feliks", pomisli.
"Onda u da poem", ree Feliks i izie.
Radio-stanica u uglu je iznenada poela da iti. U njoj je neto kljocnulo i dubok, umoran glas
ree:
"Prva, govori Sirt. Sirt poziva prvu."
Mati uzviknu:
"Nataa, zove Sirt!"
Priao je mikrofonu i rekao:
"Prva slua!"
"Pozovite naelnika", ree glas iz zvunika.
 "Jedan trenutak."
Utrala je Nataa u razdrljenoj bundi i sa maskom za kiseonik na grudima.
"Naelnik slua", rekla je.
"Jo jedared potvrujem nareenje", rekao je glas. "Noni radovi se zabranjuju. Topli Sirt je
opkoIjen pijavicama. Ponavljam..."
Mati je sluao i brisao tanjire. Uli su Penjkov i Sergej. Mati je s interesovanjem posmatrao kako
im se izduuju lica.
"...Topli Sirt je opkoljen pijavicama. Kako ste me razumeli?"
"Razumela sam vas dobro", izgubljeno ree Nataa. "Sirt je opkoljen pijavicama, noni radovi se
zabranjuju."
"Laku no", ree glas. Zatim je opet neto kljocnulo i glasnogovornik je prestao da iti.
"Laku no, Penjkove", ree Sergej i poe da raskopava bundu.
Penjkov nita ne odgovori. Ljutito poe da sope i ode u svoju sobu.
"Onda, da krenem", ree Feliks.
Svi se okrenue. On je stajao u vratima, mali, jak, s ogromnim karabinom kraj desne noge.
"Kako e otii?" upita Mati.
Feliks prstima pokaza kako e otii.
"Ti si poludeo", ree Mati.
Feliks se zaueno osmehnu.
"ta ti je?"
"Da li ste uli radio?" brzo upita Nataa.
"Da, uo sam", ree Feliks. "Ali, ja nisam potinjen komandi Sirta. Ja sam traga."
Navukao je masku na lice, spustio naoare, mahnuo rukom u rukavici i iziao. Svi su skamenjeno
gledali prema vratima.
"Kako to", izgubljeno progovori Nataa. "Pa njega e pojesti..."
Sergej najednom pojuri ka vratima, usput zakopavajui bundu.
"Kuda e!"povika Nataa.
"Poveu ga!" usput odgovori Sergej i zalupi vrata za sobom.
Nataa potra za njim. Mati je uhvati za ruku.
"Kuda e? I, to je jo vanije, zato?" mirno je rekao. "Serjoa je pravilno odluio."
"A ko mu je dozvolio?" besno upita Nataa. Zato ne slua nareenja?
"Treba pomoi oveku", logino odgovorr Mati.
"Moe mu se neto desiti."
Osetili su kako je pod poeo da se trese. Sergej je palio motor kraulera. Nataa se spusti na
stolicu i stee ruke.
"Ne boj se", ree Mati. "Kroz petnaestak-dvadeset minuta on e se vratiti."
"A ako one napadnu Serjou kad se bude vraao?"
"Jo se nije desilo da pijavica napadne kola", ree Mati. "I uopte, Serjoa bi se tome samo
radovao..."
Sedeli su i ekali. Mati je najednom pomislio da je Feliks Ripkin ve desetak puta dolazio k njima
na opservatoriju uvee i da je odlazio isto tako kasno nou. A pijavice se svake noi muvaju oko
Sirta. Smeo je momak taj Feliks, pomisli Mati. udnovat momak. Uostalom, i nije ba tako udnovat.
Mati je pogledao Natau. Nain udvaranja je odista moda malo udnovat: bojaljiva opsada...
Mati baci pogled kroz prozor. U crnoj praznini su se videle jasne zvezde, koje nisu treptale. Ue
Penjkov, nosei u ruci hrpu papira, i ree ne gledajui nikoga:
 "No, ko e mi pomoi da iscrtam grafikone?"
"Mogu ja", ree Mati.
Penjkov buno poe da se smeta za sto. Nataa je sedela uspravno, oprezno oslukujui. Poto je
razmestio papire, Penjkov ivo poe da govori:
"To je odista zauujue interesantna stvar, momci! Da li se seate zakona Dega?"
"Seamo", ree Mati. "Sekans u dve treine, stepena..."
"Nema ti na Marsu sekans dve treine!" likujui ree Penjkov. "Nataa, pogledaj... Nataa!"
"Ostavi je na miru", ree Mati.
"Zato?" apatom upita Penjkov.
Nataa skoi.
"Ide!" ree ona.
"Ko?" upita je Penjkov.
Pod pod nogama se ponovo zatrese, a onda je zavladala tiina, pa su zveknula vrata. Uao je
Sergej vukui s lica masku, na kojoj se nahvatalo inje.
"Uh, ala je straan mraz!" ree veselo.
"Gde si bio?" zaprepaeno upita Penjkov.
"Ripkina sam odvezao na Sirt", ree Sergej.
"Ba si junaina", ree Nataa. "Prava si junaina, Serjoa! Sad mogu mirno da spavam."
"Laku no, Nataenjka", rekoe buno momci. Nataa ode.
"Zato i mene nisi povezao?" uvreeno ree Penjkov.
Sa Sergejevog lica nestade osmejka. Priao je stolu, seo i odmakao papire.
"Sluajte, momci", rekao je u po glasa. "Ja Ripkina nisam naao. Do samog Sirta sam stigao,
davao sam signale, reflektore sam palio - nigde ga nema. Kao da je u zemlju propao."
Svi zautae. Mati ponovo prie prozoru. Uini mu se da se negde u rejonu Stare Baze lagano
kree slaba svetlost, kao da neko ide sa fenjerom u ruci.
MARS: STARA BAZA
U sedam izjutra naelnici grupa i sektora sistema Topli Sirt skupili su se u kabinetu direktora
sistema Aleksandra Filipovia Ljamina. Sve u svemu, sastanku je prisustvovalo dvadeset i pet ljudi i
svi su sedeli oko izduenog niskog stola za savetovanja. Ventilatori i ozonatori su radili punom
snagom. Nataa je bila jedina ena u kabinetu. Nju su retko pozivali na opta savetovanja i mnogi od
ljudi koji su se sada skupili videli su je prvi put. Mnogi su je sa znatieljom posmatrali. Nataa je
ula kako je neko rekao sipljivim apatom:
"Da sam znao, obrijao bih se."
Ljamin ne ustajui ree:
"Prvo pitanje je, drugovi, van dnevnog reda. Da li ste vi dorukovali? Bolje bi bilo da sastanak ne
ponemo prazna stomaka. Mogu da zatraim da donesu konzerve i kakao."
"Nema niega ukusnijeg, Aleksandre Filipoviu?" zainteresova se debeljko sa rukama zavijenim u
zavoje i rumenim obrazima.
U kabinetu zaamorie.
"Ukusnijeg nema niega", odgovori Ljamin i skrueno zaklima glavom. "Jedino moda
konzervirane kokoke..."
Zaue se glasovi:
"Pravilno, Aleksandre Filipoviu! Neka donesu! Nismo uspeli da dorukujemo!"
Ljamin nekome mahnu rukom.
"Sada e doneti", ree i ustade. "Da li su svi, tu?" Bacio je pogled na prisutne. "Azizbekov...
Gorin... Barabanov... Nakamura... Malumjan... Van... Defersona ne vidim... Ah, da, izvini... A gde je
Opanasenko?... Da li ima nekog od tragaa?"
"Opanasenko je na putu", rekao je tihi glas i Nataa ugleda Ripkina. Prvi put ga je videla
neobrijanog.
"Na putu?" rekao je Ljamin.
"No dobro, poeemo bez njega. Drugovi, kao to znate, poslednjih nedelja letee pijavice su
postale aktivnije. Od prekjueranjeg dana su poele da prave svinjarije. Poele su da napadaju i
danju. Na sreu, rtava nije bilo, ali mnogi naelnici grupa i sekcija zahtevaju preduzimanje
odlunijih mera. Ja hou da istaknem da je problem pijavica u stvari stari problem. Mi o njima
diskutujemo nenormalno mnogo i dugo, ponekad se ak i svaamo. Spoljnim grupama te ivotinje
sigurno uasno smetaju i, sve u svemu, vreme je da se na kraju donese o njima, to jest o pijavicama,
neko konano reenje. Ukratko reeno, postoje dva miljenja o tome kako se moe reiti to pitanje.
Prvo je - hajka, odnosno racija i unitavanje pijavica. Drugo je - nastavljanje politike pasivne
odbrane kao modus vivendi, sve dotle dok kolonija ne ojaa. Drugovi", pri tome je ruke prineo
grudima, "ja vas molim da se izjasnite, ta ko misli. Ali, potrudite se, bez ispada. To nema nikakve
svrhe. Ja znam, svi smo mi premoreni, razdraeni i svako je neim nezadovoljan. Ali ja vas najlepe
molim da sada zaboravite sve, osim interesa naeg rada." Oi poee da mu suze. "One koji budu
naroito vatreni ja u nemilosrdno udaljiti sa savetovanja, bez obzira na rang."
Seo je. Odmah ustade visok, vrlo mrav ovek, sa pegavim licem, neobrijan, zapaljenih oiju. To
je bio Viktor Kirilovi Gajdadimov, zamenik direktora, zaduen za izgradnju.
"Ja ne znam", poe on, "koliko vremena moe da traje racija - dekadu, mesec ili moda pola
godine. Ja ne znam koliko ete ljudi uzeti za tu raciju - ljude sigurno najboIje, a moda ak i sve. Ja
ne znam, na kraju, da li e ta racija dati nekakve rezultate. Ali ja odlino znam, a smatram da i vi to
treba da znate pre svega, zbog racije e morati da se obustavi izgradnja stambenih blokova. A,
izmeu ostalog, kroz dva meseca treba da stigne dopuna i stambeni blokovi e biti preko potrebni. Na
Toplom Sirtu nemamo mogunosti da damo sobe ak ni oenjenima. Uzgred budi reeno, ne ide na
ast naim inostranim drugovima to se zbog toga pitanja tolika uznemiravaju. Ali, to samo onako,
uzgred reeno. Drugo, zbog racije e se zaustaviti izgradnja fabrike graevinskih materijala. ta je to
fabrika graevinskih materijala u naim uslovima, to treba i sami da znate. O oranerijama i toplim
lejama, koje zbog racije neemo dobiti ni ovog leta, neu ak ni da govorim. I, tree, i najvanije,
racija e potpuno prekinuti izgradnju regeneracione fabrike. Kroz mesec dana e poeti jesenje bure i
na izgradnju regeneracione fabrike moemo da stavimo krst." Stegao je zube, zatvorio i ponovo
otvorio oi. "Vi znate, drugovi, da mi svi ovde visimo o dlaci. Moda ovim otkrivam neke tajne
administracije, ali neka avo nosi tajne: mi smo ovde odrasli i iskusni ljudi! Zalihe vode pod Toplim
Sirtom se blie kraju. Njih ve vie faktiki nema. Ve sada mi dovozimo vodu peanim tenkovima
sa udaljenosti od dvadeset i est kilometara." (Za stolom svi poee da amore i da se pokreu, a
neko ak uzviknu: "A to na to nisu ranije mislili?") "Ako regeneracionu fabriku ne zavrimo do kraja
meseca, cele jeseni emo umirati od ei, a na zimu emo Topli Sirt morati da preselimo na dve
stotine kilometara odavde. Zavrio sam."
Seo je i iskapio olju ohlaenog kakaa. Posle kratke pauze, Ljamin ree:
"Ko je sledei?"
"Ja" ree neko. Ustao je omanji bradonja sa tamnim naoarima "naelnik radionice za popravku
Zahar Josifovi Puko. Ja se pridruujem miljenju Viktora Kirilovia", skinuo je naoare i
kratkovido pogledao na sto. "Nekako se kod nas sve organizuje kao kod dece: racija - tras, bum-bum,
aj, ej... I molim vas: ime se spremate da jurite te pijavice? Moda ete sesti na metlu, a? Sad vam je
Viktor Kirilovi odlino objasnio da kod nas peani tenkovi donose vodu. A kakvi su to tenkovi?
Beda, a ne tenkovi! etvrtina naeg voznog parka se nalazi u radionicama, a radnika jednostavno -
nema. Oni koji umeju da popravljaju - ti ne kvare, a oni koji umeju da kvare ne umeju da popravljaju.
Ljudi se ophode sa tenkovima kao da su to naliv-pera - baci ga i kupi novo. Ja sam, Nataa,
pogledao va krauler. Dovesti mainu do takvog stanja! Jo bi ovek mogao da pomisli da sa njim
idete kroz zidove..."
"Zahare, Zahare, blie sutini stvari", ree Ljamin.
"Hou da kaem samo ovo. Ja znam te racije. Polovina kola e ostati u pustinji, druga polovina e
moda i stii do mene, i vi ete mi rei: popravljaj. A ime treba da popravljam? Nogama? Ruku
nemam dovoljno. A tad e poeti: Puko je ovakav, Puko je onakav. Puko misli da radionice ne
postoje za Topli Sirt ve Topli Sirt za radionice. Poeu da molim druga Azizbekova da mi da ljude,
a on mi ih nee dati. Poeu da traim ljude od druga Nakamure - izvinite, od gospodina Nakamure -
a on e mi rei da on ionako ne moe da izvri plan..."
"Blie stvari, Zahare", nestrpljivo ree Ljamin.
"Biete blize stvari kad ne budete imali nijedna kola. Tada emo poeti da nosimo hranu i vodu na
svojoj grbai sa udaljenosti od sto kilometara i vi ete me upitati: 'Puko, gde si bio kad smo pravili
raciju?'"
Puko stavi naoare na nos i sede.
"Loe stoje stvari", ree neko.
Nataa je sedela kao da je neko udario maljem po glavi. No, kakav sam ja naelnik, mislila je ona.
Pa ja nita od svega toga nisam znala, pa ak nisam mogla ni da pretpostavim, i jo sam psovala te
starce, za njihov birokratizam...
"Dozvolite meni", zau se neiji meki glas.
"Stariji areolog Strunjak za geologiju Marsa; prim. prev. sistema Livanov", ree Ljamin. Lice
Livanova je bilo pokriveno flekama od sunca, a na licu su se videla dva crna oka koja su bila
neobino blizu jedno drugome.
"Razlozi protiv racije, koji su ovde izneti", progovorio je on, "meni izgledaju veoma vani i
znaajni." (Nataa je pogledala Gajdadlmova. Gajdadimov je spavao spustivi glavu na sto.) "A ipak
je neophodno sprovesti je. Evo nekih statistikih podataka. Za trideset godina boravka oveka na
Marsu, letee pijavice su izvrile preko hiljadu i po registrovanih napada na oveka. Tri oveka su
bila ubijena, dvanaestorica su ostala invalidi. Stanovnitvo sistema Topli Sirt ima hiljadu dve stotine
ljudi, od kojih osam stotina stalno radi na slobodnom prostoru, to znai da im stalno preti napad.
etvrtina naunih radnika mora da uva strau na tetu dravnih i linih naunih planova. Ali, ni to
nije sve. Osim moralne, pijavice nanose i veliku materijalnu tetu. Za poslednjih nekoliko nedelja,
one su samo kod areologa unitile pet skupocenih, unikatnih pribora i pokvarile oko dvadeset i osam
dragocenih instrumenata. Postaje oigledno da to dalje vie ne moe da se trpi. Pijavice predstavljaju
ozbiljnu opasnost za rad celog sistema Topli Sirt. Ja nemam nameru da na bilo koji nain
omalovaavam miljenja koja su iskazali drugovi Gajdadimov i Puko. Ja sam te okolnosti uzeo u
obzir prilikom pravljenja plana racije, koji imam ast da predloim savetovanju u ime arehologa i
tragaa."
Svi zaamorie i onda opet zautae. Gajdadimov se trgao i otvorio oi. Livanov nastavi
odmerenim glasom:
"Posmatranja su pokazala da apeks Centar; prim. prev. irenja pijavica u rejonu Toplog Sirta
predstavlja deo takozvane Stare Baze - na karti oznaka 211. Operacija poinje jedan sat pre izlaska
sunca. Grupa od etrdeset dobro obuenih strelaca na etiri peana tenka sa zalihom hrane za tri
dana zauzima Staru Bazu. Dve grupe gonilaca - orijentaciono, oko dve stotine - ljudi u svakoj grupi -
na tenkovima i kraulerima razvijaju se u streljake lance iz rejona: prva grupa - sto kilometara
zapadno od Sirta, druga grupa - sto kilometara severno od Sirta. Tano u nula-nula asova obe grupe
poinju da se kreu prema severoistoku, odnosno prema jugu, pravei usput to je mogue veu buku
i unitavajui pijavice koje pokuavaju da se probiju kroz lanac. Kreui se lagano i metodino, obe
grupe e se susresti krilima, odbacujui pijavice u rejon Stare Baze. Na taj nain e glavnina
pijavica, koja se nae u zoni opkoljavanja, biti koncentrisana u rejonu Stare Baze i unitena. To je
prvi deo plana. Hteo bih da ujem eventualna pitanja i prigovore."
"Lagano i metodino, to je dobro", ree Puko. "Ali, koliko e biti potrebno kola?"
"I ljudi", ree Gajdadimov. "I dana?"
"Pedeset kola, etiri stotine pedeset ljudi i najvie tri dana."
"Kako imate nameru da unitite pijavice?" upita Deferson.
"Mi o pijavicama znamo veoma malo", ree Livanov. "Za sada moemo da se oslonimo samo na
dva sredstva: na otrovne metke i bacae plamena."
"A gde da ih naemo?"
"Municiju je lako otrovati, a to se tie bacaa plamena, lako emo ih napraviti od
pulpomonitora."
"Ve ih prepravljate?"
"Da."
"Plan je dobar", ree Ljamin. "ta vi mislite, drugovi?"
Gajdadimov je ustao.
"Protiv takvog plana nemam nita", ree on. "Samo, potrudite se da mi ne uzimate graditelje. I
dozvolite mi da se odmah udaljim sa savetovanja."
Za stolom opet poee da amore.
 "Odlian plan, nema ta!"
"A gde ete uzeti strelce?"
"Nai emo ih! To graditelja nema, a strelaca ima koliko hoete!"
"Oh, ala emo ih pobiti!"
"Ja jo nisam zavrio, drugovi", ree Livanov. "Postoji i drugi deo plana. Prema svemu, teritorija
Stare Baze je izrivena pukotinama i podzemnim peinama, kroz koje pijavice izlaze na povrinu. I,
tamo, sigurno ima puno tih podzemnih prostorija. Kad se krug zatvori i pijavice pobijemo, moi emo
ili da zacementiramo ulaze u te podzemne peine, pukotine i tunele ili da nastavimo poteru pod
zemljom. U oba sluaja je neophodno potrebno imati plan Stare Baze."
"Ne, o poteri pod zemljom ne moe biti ni rei", ree neko. "To je suvie opasno."
"A bilo bi interesantno", promrmlja rumeni debeljko sa zavijenim rukama.
"Drugovi, to pitanje emo reiti posle zavretka racije", ree Livanov. "Sad nam je potreban plan
Stare Baze. Mi smo se obraali arhivi, ali tamo, ne znam zato, plana nema. Moda ga ima neko od
starosedelaca?"
Za stolom ljudi poee da se zbunjeno zgledaju.
"Ja ne shvatam", ree koati, stari areodezist. "O kakvom je planu u stvari re?"
"O planu Stare Baze."
"Stara Baza je bila sagraena pre petnaest godina i ja sam sve to gledao svojim oima. To je bila
betonirana kupola, ali tamo nije bilo nikakvih podzemnih peina ni tunela. Istina, ja sam bio u
meuvremenu i na Zemlji i moda je sve to izgraeno dok nisam bio ovde."
Drugi areodezist ree:
"Uzgred budi reeno, Stara Baza se ne nalazi na koti 211 ve na koti 205."
"Zato 205?" ree Nataa. "Na koti 211. To je zapadno od opservatorije."
"Kakve veze s tim ima opservatorija?" Koati areodezist se ozbiljno naljutio. "Stara Baza se
nalazi jedanaest kilometara juno od Toplog Sirta."
"Priekajte, priekajte!" povika Livanov. "Mi mislimo na Staru Bazu koja se nalazi na koti 211, tri
kilometra zapadno od opservatorije."
"A!" ree koati areodezist. "Onda vi mislite na Sive Razvaline, ostatke prve naseobine. ini mi
se da je tamo hteo da se nastani Norton."
"Norton se iskrcao tri stotine kilometara juno odavde!" povika neko.
Podie se uasna galama.
"Tie, tie!" ree Ljamin i poe da lupa dlanom po stolu. "Prekinite tu diskusiju. Moramo da
razjasnimo da li neko neto zna o Staroj Bazi ili o Sivim Razvalinama, kako god hoete, jednom reju
- o uzvienju na koti 211."
Svi zautae. Niko nije voleo da ide na razvaline starih naseobina, a nije bilo ni vremena za takve
izlete. "Jednom reju, niko nita ne zna", ree Ljamin. "A plan takoe nemamo."
"Mogu da dam objanjenje", ree sekretar direktora, koji je istovremeno bio i zamenik direktora
za nauni rad i arhivarijus. "S tom Starom Bazom uopte se deavaju nekakve udne stvari, gluposti.
Na crteima Nortona ta baza nije obeleena, a onda se ona najednom pojavljuje na koti 211.
Meutim, dve godine kasnije, u izvetaju Veljaminova, koji je traio dozvolu da ispita razvaline
Stare Baze, tadanji naelnik ekspedicije Jurkovski je svojom rukom izvoleo napisati", sekretar
podie iznad glave pouteli list papira, "Niko nita nije shvatio. Uite se da pravilno itate kartu.
Kota nije 211 ve 205. Dozvoljavam. Jurkovski."
Svi se zaueno nasmejae.
"Dozvolite mi da dam jedan predlog", tiho ree Ripkin. Svi se okrenue prema njemu. "Moemo
sada otii na kotu 211 i nacrtati kroki Stare Baze."
"I to je pravilno", ree Ljamin. "Ko ima vremena, neka ode. Kao efa postavljam druga Livanova.
Savetovanje emo nastaviti u jedanaest asova."

Od Toplog Sirta do Stare Baze u pravoj liniji je bilo oko est kilometara. Oni su tamo otili na
dva peana tenka. Onih koji su eleli da krenu bilo je mnogo vie nego uesnika savetovanja - i
Nataa odlui da krene svojim kraulerom. Tenkovi su poeli da se kreu ka periferiji Sirta. Da ne bi
dospela u oblak praine, Nataa svojim kraulerom krete naokolo. Kada stie do Centralne
meteoroloke kule, ona najednom ugleda Ripkina. Mali traga je iao svojim uobiajenim brzim
korakom, stavivi ruke na svoj dugi karabin, koji mu je visio o vratu. Nataa se zaudi.
"Felikse!" povika. "Kuda ete?"
Zaustavio se i priao krauleru.
"Odluio sam da poem peice", ree on mirno je posmatrajui odozdo. "Nije bilo mesta za
mene."
"Sedite", ree Nataa. Neoekivano je poela da se ponaa prema Feliksu slobodno, ne onako
snebivljivo kako se svako vee ponaaIa prema njemu u opservatoriji. Feliks lako uskoi u krauler i
sede na sedite pored nje, skide karabin sa vrata i stavi ga meu kolena. Kretoe.
"Preplaila sam se sino kada ste otili sami", priznade Nataa. "Je li vas Sergej brzo dostigao?"
"Sergej?" Pogleda je. "Da, dosta brzo. To je bila pametna misao."
Zautae. Pola kilometra od njih, s leve strane, ili su tenkovi ostavljajui za sobom gust oblak
praine.
"Interesantno savetovanje", ree Nataa.
"Veoma interesantno", ree Ripkin. "I odista, neto se udno deava s tom Starom Bazom."
"Ja sam tamo bila sa svojim momcima", ree Nataa. "Kad su gradili nau opservatoriju. Nita
naroito. Betonske ploe, sve ispucalo, zaraslo saksaulom. Da li i vi mislite da pijavice izlaze
odande?"
"Ubeen sam", ree Ripkin. "Tamo je ogromno gnezdo pijavica, Nataa. A pod breuljkom se
nalazi ogromna podzemna peina, koja je, sigurno, podzemnim hodnicima i prolazima povezana sa
drugim upljinama pod povrinom. Iako ja te hodnike nisam pronaao."
Nataa ga sa strahom pogleda. Krauler poe da vrda. Sa desne strane se pokaza opservatorija. Na
osmatranici je stajao kao motka visoki Mati i mahao rukom. Feliks mu odmahnu. Kupola i zgrade
Toplog Sirta nestadoe sa horizonta.
"Zar ih se vi ne bojite?" upita Nataa.
"...Bojim se", ree Feliks. "Ponekad se uasno bojim, Nataa, toliko da mi je muka od toga. Kad
biste samo videli kakve imaju eljusti. Samo, one su uasno plaljive."
"Znate ta, Felikse", ree Nataa gledajui ispred sebe. "Mati govori da ste vi udan ovek. Ja
takoe mislim da ste vi veoma udan ovek."
Feliks poe da se smeje.
"Vi mi laskate", ree. "Vama sigurno izgleda udno to ja uvek dolazim k vama na opservatoriju
kasno uvee, samo radi toga da bih popio kafu. AIi, ja ne mogu da dolazim danju. Danju sam zauzet.
Pa i uvee sam skoro uvek zauzet, i nemam vremena. A kad imam slobodnog vremena, ja uvek
dolazim k vama."
Nataa oseti da je poela da crveni. AIi krauler se ve nalazio kraj podnoja breuljka, onog istog
koji je na areografskim kartama bio oznaen iskrivljenom linijom kao kota 211. Na vrhu breuljka su
se ve videli ljudi.
 Nataa zaustavi krauler po strani od peanih tenkova i iskljui motor. Feliks je stajao dole
ozbiljno je gledajui. Pruao joj je ruku.
"Ne treba, hvala", promrmlja Nataa, ali se ipak osloni na nju.
Krenuli su izmeu razvalina Stare Baze. udnovate su to bile razvaline: po njima ovek nikako
nije mogao da shvati kako je Stara Baza prvobitno izgledala ili kakav je bio plan njene gradnje.
Prolomljene kupole na estougaonim osnovama, galerije koje su se poruile, gomile polomljenih
betonskih blokova. Sve je to bilo zaraslo u korov i bilo pokriveno gomilama praine i peska.
Ponegde, ispod sivih svodova videle su se tamne provalije. Neke od njih su vodile u neprozirnu
pomrainu.
Nad razvalinama su odjekivali glasovi.
"Jo jedna podzemna peina! Ovde nikakav cement ne moe da pomogne!"
"Ko li je to tako idiotski planirao?"
"A ta biste vi hteli od Stare Baze?"
"A koliko samo ima korova! Kao na nekoj pustari..."
"Vili, ne zavlaite se tamo!"
"Tamo je prazno, nikoga nema..."
"Drugovi, pa nainite snimak, najzad."
"Dobro jutro, Voloa! Davno smo ve otpoeli..."
"Pazite, ovde su tragovi cipela!"
"Da, neko ovamo dolazi... I jo jedan trag..."
"Tragai, verovatno..."
Nataa pogleda Feliksa. Feliks klimnu glavom.
"To sam bio ja", ree.
Najednom se zaustavi, unu i poe neto paljivo da razgleda.
"Evo", ree. "Pogledajte, Nataa."
Nataa se sae. Iz pukotine u betonu virilo je debelo stablo boce sa siunim cvetiem na kraju.
"Kakva lepota!" ree ona. "A ja nisam ni znala da boca cveta. Kako je lepa - crveno sa plavim..."
"Boca cveta vrlo retko", tiho ree Feliks. "Poznato je da ona cveta jednom u pet marsovskih
godina."
"Imali smo sree", ree Nataa.
"Svaki put kad cveti opadne, na njegovom mestu se pojavljuje nova granica, a na samom mestu
gde je bio cveti, ostaje blistavi krui. Vidite, ovakav."
"Interesantno", ree Nataa. "Znai, moemo da izraunamo koliko je boca stara... Jedan... Dva...
Tri... etiri..."
Zaustavila se i pogledala Feliksa.
"Ovde ima osam kruia", ree neubedljivo.
"Da", ree Feliks. "Osam. Cveti je - deveti. Ova pukotina u betonu je stara osamdeset zemaljskih
godina."
"Ne shvatam", ree Nataa i najednom ipak shvati. "Znai, ovo nije naa baza? Ovu bazu nisu
pravili ljudi?" upita apatom.
"Nije naa", ree Feliks i ispravi se.
"Vi ste to znali!" ree Nataa.
"Da, mi to znamo", ree Feliks. "Ovu zgradu nisu gradili ljudi. Ovo nije beton. To nije obian
breuljak. I pijavice ne napadaju dvonoga uspravna bia tek onako."
Nataa ga je nekoliko sekundi posmatrala, a onda se okrete i na sav glas povika:
 "Drugovi! Ovamo! Bre! Svi ovamo! Gledajte! GIedajte ta se ovde nalazi! Ovamo!"

Kabinet direktora sistema Topli Sirt bio je prepun ljudi. Direktor je brisao elu maramicom i
zbunjeno odmahivao glavom. Areolog Livanov, koji je izgubio svoju uzdranost i korektnost, urlao je
trudei se da nadjaa amor:
"To je prosto neshvatljivo! Topli Sirt postoji est godina. Za est godina nisu uspeli da se snau i
razjasne ta je ovde nae a ta nije! Nikome nije palo na pamet da se zainteresuje za Staru Bazu!..."
"A zato da se zainteresujemo?" vikao je Azizbekov. "Dvadeset puta sam prolazio pored nje.
Razvaline kao razvaline. Zar su malo razvalina ostavili za sobom prvi naseljenici?"
"A ja sam tamo bio pre dve godine! Gledam, valja se tamo zarala gusenica kraulera. Pogledao
sam i otiao dalje."
"A da li se i sada tamo nalazi?"
"emu prazni razgovori? Na sredini Baze se odvajkada nalazi trigonometrijski znak. Znai, moda
su i njega ostavili Marsovci?"
"Tragai su se osramotili, prosto je oveku sramota da ih pogleda!"
"Zato? Oni su to i otkrili."
Naelnik grupe tragaa Opanasenko, koji je stigao jedva pre nekoliko trenutaka, ogroman, irokih
ramena, veito nasmejan, hladio se sloenom mapom i neto je govorio direktoru. Direktor je
odmahivao glavom.
Ka stolu je poeo da se probija, gazei svima noge, Puko. Brada mu je bila nakostreena,
naoare je drao visoko nad glavom.
"Zbog toga se u sistemu i deavaju takve stvari", falsetom poe da vie. "Uskoro e k meni poeti
da dolaze Marsovci da mole da im popravim tenk ili krauler, a ja u im ih i popravljati! Kod mene je
bilo sluajeva kada su dolazili potpuno nepoznati ljudi i traili da im popravim vozila! I vidim, po
gradu se kreu potpuno nepoznati ljudi. Ja ne znam odakle su oni doli, i ja ne znam kud oni odlaze! A
moda, oni dolaze sa Stare Baze i odlaze na Staru Bazu!"
amor u kabinetu se stia.
"Moda hoete primer? Izvolite! Jedan graanin sedi ovde sa vama od jutra! Ja govorim o vama,
graanine!"
Puko naoarima pokaza Feliksa Ripkina. U kabinetu odjeknu smeh. Opanasenko progovori
dubokim basom: "No, Zahare, to je moj Ripkin!"
Feliks odmahnu glavom, poea se po potiljku i ispod oka pogleda Natau.
"No, pa ta s tim to je on Ripkin?" zaurla Puko.
"A odakle ja znam da je on Ripkin? Zbog toga i govorim da je potrebno da sve poznajemo..."
Odmahnuo je rukom i vratio se na svoje mesto.
Direktor ustade i jako zalupa olovkom po stolu.
"Dosta, dosta, drugovi", strogo je rekao. "Poveselili smo se i dosta. Otkrie tragaa je od ogromne
vanosti, ali mi se nismo sakupili zbog toga. Shemu Stare Baze sada imamo. Raciju emo otpoeti
kroz tri dana. Naredba o raciji e biti izdata veeras. Unapred vam saoptavam da se za naelnika
grupe postavlja Opanasenko, a za njegovog zamenika Livanov. A sada molim sve, osim mojih
zamenika, da napuste kabinet i da odu na svoja radna mesta."
U kabinetu su se nalazila samo jedna vrata, koja su vodila u hodnik, i kabinet se praznio jako
sporo.
"Radiogram, direktoru!" povika neko u vratima.
"Predajte preko veze!"
 Sloen listi papira je poeo da se prenosi iz ruke u ruku iznad glava. Direktor, koji je neto
priao sa Opanasenkom, primi radiogram, otvori ga i proita. Nataa je videla kako je pobledeo, a
onda pocrveneo.
"ta se desilo?" upita basom Opanasenko.
"Ovo je da ovek poludi", ree direktor oajno. "Sutra e ovamo stii Jurkovski."
"Voloa?" ree Opanasenko. "To je odlino."
"Nekome je Voloa", sa tihim oajanjem ree direktor, "a za nekoga je generalni inspektor
Meunarodne uprave kosmikog saobraaja."
Direktor jo jednom proita radiogram i teko uzdahnu.
TAHMASIB: GENERALNI INSPEKTOR I OSTALI
Mekani zviduk budilnika probudi Juru tano u osam izjutra po vremenu kosmikog broda. Jura se
nalakti i ljutito pogleda budilnik. Budilnik malo prieka i ponovo poe da zvidi. Jura zastenja i sede
na krevet. Ne, vie uvee nee itati, pomisli. Zbog ega se oveku uvee nikad ne spava, a ujutru
mora da preivljava takve muke?
U kabini je bilo svee, ak hladno. Jura rukama obuhvati gola ramena i poe da cvokoe zubima.
Zatim spusti noge na pod, provue se izmeu kreveta i zida i izie u hodnik. U hodniku je bilo
hladnije, ali zato je tamo stajao ilin, ogroman, miiav, samo u sportskim gaicama. ilin je radio
jutarnju gimnastiku. Izvesno vreme je Jura, obgrlivi rukama ramena, stajao i gledao kako ilin
veba. U svakoj njegovoj ruci se nalazio po desetokilogramski teg. ilin se borio sa svojom senkom.
Njoj se nije dobro pisalo. Od stranih udaraca po hodniku se oseao povetarac.
"Dobro jutro, Vanja", ree Jura.
ilin se odmah i bez i jednog uma okrete i klizeim koracima krete ka Juri, ritmino se klatei
celim telom. Lice mu je bilo ozbiljno i usredsreeno. Jura zauze stav za borbu. Tada ilin spusti
tegove na zemlju i baci se na njega. Jura mu se baci u susret i kroz nekoliko trenutaka oseti da se
zagrejao. ilin ga je buno i jako udarao polustegnutim pesnicama. Jura ga je tri puta udario
pesnicom u elo, i svaki put se na licu ilina pojavio izraz zadovoljstva. Kada se Jura preznojio,
ilin ree: "Brek!" i oni prekidoe.
"Dobro jutro, staisto", ree ilin. "Kako si spavao?"
"Hvala", ree Jura. "Odlino..."
"Pod tu!" naredi ilin.
Kupatilo je bilo malo, samo za jednog oveka, a ispred njega je ve, sa prezrivim izrazom lica,
stajao Jurkovski, u raskonom crvenom mantilu za kupanje, s ogromnim frotirskim pekirom preko
ramena. On je govorio kroz vrata:
"U svakom sluaju... hm-hm... odlino se seam da je Krajuhin tada odbio da potvrdi taj
projekat... ta?"
Kroz vrata se uo um vode iz tua, pljesak i nerazumljivi tanki tenori.
"Nita ne ujem", s nedogovanjem ree Jurkovski. Povisio je glas. "Govorim da je Krajuhin
odbacio taj projekat, i ako ti napie da je to bila istorijska greka, ti e biti u pravu... ta?"
Vrata od tu-kupatila se otvorie i iz njega se izvue, jo uvek se briui, Mihailo Antonovi
Krutikov, navigator Tahmasiba.
"Ti si neto govorio, Voloa", veselo ree on. "Ali ja nita nisam uo. Voda uasno galami."
Jurkovski ga pogleda saaljivo, ue u kupatilo i zatvori vrata za sobom.
"Momci, da se nije naljutio?" upita uznemireni Mihailo Antonovi. "Meni se zbog neeg uinilo
da se on ipak naljutio."
ilin slee ramenima, a Jura ree neubedljivo: "Ukoliko se ne varam, nije."
Mihailo Antonovi iznenada povika:
"Ah, ah! Kaa e se raskuvati!" i brzo otra hodnikom u kuhinju.
"Pria se da emo danas stii na Mars?" ozbiljno upita Jura.
"Govorkalo se tako neto", ree ilin. "Istina, u trideset-trideset je na kursu otkriven brod sa
razvijenom gusarskom zastavom, ali ja se nadam da emo uspeti da se provuemo." Najednom se
zaustavi i poe da oslukuje. Jura takoe poe da oslukuje. U tu-kabini je obilno lila voda. ilin
poe da mrda nosom. "Oseam", ree.
Jura takoe poe da mirie.
 "Kaa, ta li?" upita neuvereno.
"Ne", rekao je ilin. "Poeo je da zavitlava nedublirani fazocikler. Uasan aljivdija, taj
nedublirani fazocikler. Oseam da u danas morati da ga reguliem. Jura ga sumnjiavo pogleda. To
je mogla da bude i ala, ali je mogla da bude i istina. ilin je posedovao zauujui oseaj svih
neispravnosti rada instrumenata."
Iz tu-kupatila izae Jurkovski. On s visine pogleda ilina, a s jo vee Juru.
"Hm-hm..." ree on. "Kadet i porunik. A ko je danas deurni u kuhinji?"
"Mihailo Antonovi", ree Jura snebivljivo.
"Znai, ponovo ovsena kaa", velianstveno konstatova Jurkovski i otplovi u svoju kabinu.
Jura ga isprati pogledom punim oduevljenja. Jurkovski je u potpunosti opinio njegovu
uobrazilju.
"A?" ree ilin. "Gromovnik! Zevs! A? Mar na kupanje."
"Ne", ree Jura. "Prvo vi, Vanja."
"Onda emo zajedno. ta, zar e ovde sam da stoji i da eka? Nekako emo se uvui..."
Posle tuiranja su se obukli i otili u kajut-kompaniju. Svi su ve sedeli za stolom i Mihailo
Antonovi je sipao u tanjire ovsenu kau. Kad ugleda Juru, Bikov pogleda na sat. To je radio svako
jutro. Danas nije usledio nikakav prigovor.
"Sedite", ree Bikov.
Jura sede na svoje mesto - pored ilina, preko puta kapetana - i Mihailo Antonovi mu, neno ga
pogledajui, sipa u tanjir kau. Jurkovski je kau jeo s oiglednom odvratnou i pri tom je itao
nekakav debeli izvetaj otkucan pisaom mainom naslonivi ga ispred sebe na korpicu sa hlebom.
"Ivane", ree Bikov, "nedublirani fazocikler gubi orijentaciju. Pozabavi se malo njime."
"Ja u se, Aleksej Petroviu, odmah pozabaviti njime", ree Ivan. "Poslednjih nekoliko letova
jedino to i radim to je da popravljam taj fazocikler. Ili treba menjati shemu ili postaviti dubler."
"Shemu treba menjati, Aljoa", ree Mihailo Antonovi. "Zastarelo je sve - i fazocikler, i
vertikalno upravljanje, i teletaktori... Eto, seam se, leteli smo na Uran na Hijusu-8... Dve hiljade
prve..."
"Ne dve hiljade prve ve devedeset devete", ree Jurkovski ne odvajajui se od svog izvetaja.
"A jo se bavi pisanjem memoara..."
"A po mome..." zapoe Mihailo Antonovi i zamisli se.
"Ne sluaj ga, Mihailo", ree Bikov. "ta se to njega tie kad je to bilo? Najvanije je - ko je
leteo. Na emu je leteo. Kako je leteo."
Jura se uzvrpolji na stolici. Otpoinjao je tradicionalni jutarnji razgovor. Stari borci su se seali
minulih dana. Mihailo Antonovi je, spremajui se da ode u penziju, pisao memoare.
"To jest, kako to?" ree Jurkovski diui pogled od rukopisa. "A prioritet?"
"Kakav sad prioritet?" upita Bikov.
"Moj prioritet."
"Zato ti je toliko stalo do tog tvog prioriteta?"
"Po mome, prijatno je biti... hm-hm... prvi..."
"A ta e ti to da bude prvi?" zaudi se Bikov.
Jurkovski se zamisli.
"Poteno govorei, ne znam", ree. "Jednostavno mi je prijatno."
"Meni je to lino sasvim svejedno", ree Bikov. Snishodljivo se smekajui, Jurkovski poe da
vrti prstom po vazduhu.
"Da li je to tano, Aleksej?"
 "Moda i nije loe biti prvi", ree Bikov, "ali initi natoveanske napore da bi ovek bio prvi, to
je neskromno. Bar za naunika."
ilin namignu Juri. Jura je to shvatio ovako: "Pazi i pamti."
"Ne znam, ne znam", ree Jurkovski demonstrativno se vraajui svom izvetaju. "U svakom
sluaju Mihailo mora da se pridrava istorijske istine. Devedeset devete godine je ekspediciona
grupa Daugea i Jurkovskog prvi put u istoriji nauke otkrila i istraila bombo-sondama takozvano
amorfno polje na severnom polu Urana. Sledee istraivanje pega je vreno godinu dana kasnije."
"Ko je to radio?" s interesovanjem upita ilin.
"Ne seam se", rasejano odgovori Jurkovski. "ini mi se Lekroa. Mihailo, da li bi mogao da se...
hm-hm... oslobodi sto. Trebalo bi da radim."
Nastupali su sveti asovi rada Jurkovskog. Jurkovski je uvek radio u kajut-kompaniji. Bio se
navikao na to. Mihailo Antonovi i ilin su otili u salu za upravljanje. Jura je hteo da krene za njima
- bilo je interesantno pogledati kako se doteruje nedublirani fazocikler - ali ga Jurkovski zaustavi.
"Hm, hm... kadete", ree on, "ne budi vam zapoveeno, donesite mi, molim vas, moju torbu iz
kabine. Na krevetu je."
Jura ode po torbu. Kad se vratio, Jurkovski je neto kucao na runoj elektrinoj pisaoj maini
prstima leve ruke. Bikov je sedeo na svom obinom mestu, u velikoj linoj fotelji; pored njega se na
stolu nalazila gomila novina i asopisa. Na njegovom nosu su se nalazile ogromne staromodne
naoare. U prvo vreme Jura se zaprepaivao kad god bi video Bikova. Na brodu su svi radili. ilin
je svakodnevno proveravao motore i kontrolni sistem, Mihailo Antonovi je proraunavao i
preraunavao kurs, unosio dopunske komande za kibernetsko upravljanje, zavravao ogroman
udbenik i jo nekako pronalazio i vreme za pisanje memoara. Jurkovski je do u duboko u no itao
nekakve debele izvetaje, dobijao i slao beskonane radiograme, neto deifrovao i ifrovao
elektromainom. A kapetan broda Aleksej Petrovi Bikov je mirno itao novine i asopise. Jednom
dnevno je, istina, bio deuran. Ali sve ostalo vreme je provodio ili u svojoj kabini ili u kajut-
kompaniji. Juru je to zaprepaivalo. Treeg dana boravka na Tahmasibu, on nije izdrao i upita
ilina ta e na brodu kapetan.
"Zbog odgovornosti", odgovori ilin. "Ako se neto, recimo, izgubi."
Jura opusti donju vilicu. ilin se nasmeja i ree:
"Kapetan odgovara za organizaciju leta. Pred poetak leta on nema ni jedan slobodni trenutak. Da
li si primetio ta on ita? To su novine i asopisi za poslednja dva meseca."
"A za vreme leta", upita Jura.
Stajali su u hodniku i nisu ni primetili kako im je priao Jurkovski.
"Za vreme leta kapetan je potreban samo kada doe do katastrofe", ree Jurkovski smekajui se.
Hodajui na prstima, Jura stavi pored Jurkovskog tanu. Tana je bila raskona, kao i sve to je
Jurkovski imao. U uglu tane se nalazila zlatna ploica sa natpisom: IV SVETSKI KONGRES
PLANETOLOGA. 20. XII 02. KONAKRI.
"Hvala, kadete", ree Jurkovski i zavali se u stoIicu zamiljeno gledajui Juru. "Sednite,
porazgovarajte malo sa starcem", ree tiho, "jer kroz deset minuta e mi opet doneti radiograme i
ponovo e poeti ludnica, koja e trajati celi dan." Jura sede. Bio je presrean. "Eto, malopre sam
govorio o prioritetu i ini mi se da sam malo pao u vatru. Odista, ta znai jedno ime u okeanu
ljudskih napora, u burama ljudske misli, u grandioznim osekama i plimama ljudskog razuma?
Razmislite, Jura, stotine ljudi su u raznim krajevima vasione sakupljali za nas potrebne podatke,
deurni na Spu-pet je umoran, sa crvenim od nesanice oima primao i kodirao ih, drugi deurni su
programirali translacione ureaje, a zatim neko samo pritisne dugme, gigantska ogledala ponu da se
okreu traei u prostranstvu na brod i ogroman kvant, pun informacija, poleti sa vrha antene u
prazninu prema nama..."
Jura ga je sluao gledajui mu pravo u usta. Jurkovski nastavi:
"Kapetan Bikov je svakako u pravu. Sopstveno ime na kartama ne treba mnogo da znai za pravog
oveka. Treba se skromno radovati sopstvenim uspesima. To ovek mora da radi kad je sam. A sa
prijateljima treba deliti samo radost traganja, radost pronalaenja i borbe. Da li znate, Jura, koliko
ljudi ivi na Zemlji? etiri milijarde! I svaki ovek radi. Ili juri. Ili trai. Ili se bori na ivot i smrt.
Ponekad pokuavam da zamislim te etiri milijarde ljudi zajedno. Kapetan Fred Dulitl vodi putniki
brod, a na sto megametara od cilja kvari mu se reaktor; za pet minuta Fredu Dulitlu glava postaje
sasvim seda, ali on stavlja na glavu crnu beretku, ide u kajut-kompaniju i tamo se smeje sa putnicima,
s onim istim putnicima koji nita nee nikada ni saznati i koji e kroz jedan dan otii sa raketodroma i
zauvek zaboraviti i ime Freda Dulitla. Profesor Kanajama rtvuje svoj ivot stvaranju stereosintetike,
a jednog vrelog jutra ga nalaze mrtvog pored laboratorijskog stoia, i ko e se, od stotine miliona
ljudi koji nose odela od stereosintetike, kasnije seati njegovog imena? A Jurije Borodin e u
neobino tekim uslovima graditi kupole za stanovanje na kamenitoj maloj Reji i mogu da se kladim u
to da nijedan od buduih stanovnika tih kupola nikada nee ni saznati za njegovo ime. I znate li, Jura,
to je pravedno. Jer i Fred Dulitl je takoe zaboravio imena svojih putnika, a oni su krenuli da juriaju
na tuu planetu. I profesor Kanajama nikada nije video one koji nose odela od njegovog materijala, a
ti ljudi su ga hranili i odevali dok je radio. I ti, Jura, prema svemu, nikad nee saznati za heroizam
naunika koji e se nastaniti u kuama koje e ti izgraditi. Takav je svet u kome ivimo. Odlian je
taj svet."
Jurkovski prestade da govori i pogleda Juru s takvim izrazom lica kao da je oekivao da e se
Jura odmah promeniti nabolje. Jura je utao. To se zvalo 'razgovarati sa starcem'. Obojica su volela
takve razgovore. Nieg novog za Juru u tim razgovorima, razume se, nije bilo, ali on je uvek imao
utisak neeg ogromnog i blistavog. Verovatno je stvar bila u samom izgledu planetologa - on je sav
bio nekako crven, sav zlatast...
U kajut-kompaniju ue ilin i stavi pred Jurkovskog kalemove sa radiogramima.
"Jutarnja pota", ree.
"Hvala, Vanja", slabim glasom ree Jurkovski. Uze jedan kalem, stavi ga u mainu i ukljui
deifrator. Maina poe besna da kuca.
"E pa, eto vam sada", isto tako slabim glasom ree Jurkovski izvlaei iz maine list papira.
"Ponovo na Cereni nije izvren program."
ilin vrsto stee ruku Juri i povue ga u salu za upravljanje. Jura iza sebe zau glas Jurkovskog:
"Poslati ga do sto avola i vratiti na Zemlju da radl kao nadzornik muzeja..."

Jura je stajao za leima ilina i gledao ga kako doteruje fazocikler. Nita ne shvatam, mislio je
tuno. I nikad neu ni shvatiti. Fazocikler je bio deo kombajna odraivaa i sluio je za merenje
gustine protoka radijacije u radnom prostoru odraivaa. Rad fazociklera se pratio na dva ekrana. Na
ekranima su se palile i lagano gasile plaviaste iskrice i vijugave linije. Ponekad su se spajale u
jedan svetlei oblak, i tada bi Jura pomislio da je sve propalo i da e doterivanje fazociklera morati
da otpone iz poetka, a ilin bi u tom trenutku rekao: "Odlino. A sad jo za pola stepena." I - sve je
odista otpoinjalo od poetka.
Na uzvienju je, na dva koraka iza Jure, za pultom raunske maine sedeo Mihailo Antonovi i
pisao svoje memoare. Znoj je lio niz njegovo lice. Jura je znao da je Mihaila Antonovia da pie
memoare nateralo arhivsko odeljenje Meunarodne uprave kosmikog saobraaja. Mihailo
Antonovi je pisao i kripao perom, dizao oi ka tavanici, neto brojao na prste i s vremena na vreme
otpoinjao da peva vesele pesmice. On je bio dobriina kakvih je bilo malo na svetu. Jo prvog dana
poklonio je Juri tablu okolade i zamolio ga da proita prvi deo memoara koji je ve napisao. Kritiku
otvorene mladosti je primio suvie k srcu, ali od tada je poeo da smatra Juru za neprikosnoveni
autoritet u oblasti memoarske literature.
"Slusaj, Jura,", uzviknu on. "Sluaj i ti, Vanja!"
"Sluamo, Mihailo Antonoviu", spremno ree Jura.
Mihailo Antonovi se nakalja i poe da ita:
"Sa kapetanom Stepanom Afanasjeviem Varavskim prvi put sam se sreo na sunanim i azurnim
obalama Tahitija. Jarke zvezde su sijale nad beskonanim Velikim, ili Tihim okeanom. Priao mi je i
zamolio me da pripali cigaretu. Naalost, ja nisam puio, ali nam to nije smetalo da ponemo da
razgovaramo i saznamo dosta jedan o drugome. Stepan Afanasjevi je na mene ostavio najpovoljniji
utisak. To je bio odista divan ovek. On je bio dobar, pametan, sa irokim vidicima. udio sam se
irini njegovih znanja. Nenost kojom se odnosio prema ljudima ponekad mi je izgledala neobina..."
"Moe", ree ilin kad je Mihailo Antonovi zautao i snebivljivo ih pogledao.
"Ja sam ovde samo pokuao da dam portret tog divnog oveka", ree Mihailo Antonovi s izrazom
oveka koji se zbog neega pravdao.
"Da, moe", ponovi ilin paljivo pratei rad ekrana. "Kako ste ono rekli: 'Nad sunanim i
azurnim obalama sijale su jarke zvezde?' Veoma svee."
"Gde? Gde?" tre se Mihailo Antonovi. "No, to je jednostavno opis, Vanja. Ne treba se tako
aliti..."
Jura je napregnuto mislio za ta bi mogao da se zakai. Hteo je da odri svoj renome autoriteta za
memoarsku literaturu.
"Ja sam i ranije itao va rukopis, Mihailo Antonoviu", ree na kraju. "Sada se neu doticati
literarne strane. Ali zato su kod vas svi ljudi uvek divni? Ne, oni su odista, sigurno i bili divni,
dobri ljudi, ali kod vas ih je potpuno nemogue razlikovati jednog od drugog."
"to je tano, tano je", ree ilin. "Ako nikog drugog ne bih mogao, kapetana Varavskog bih
mogao da raspoznam meu hiljadu ljudi. Kako se on ono izraavao? 'Dabalebaroi, dinosaurusi,
bitange jedne obine."
"Ne, izvini, Vanja", dostojanstveno ree Mihailo Antonovi. "Preda mnom nije govorio nita to
bi liilo na to. To je bio ljubazan i kulturan ovek."
"Recite, Mihailo Antonoviu", ree ilin", a ta e biti napisano o meni?"
Mihailo Antonovi se zbuni. ilin se okrete prema njemu i poe s interesovanjem da ga posmatra.
"Ja se, Vanja, nisam ni spremao", Mihailo Antonovi ivnu. "A to je divna misao, momci!
Napisau poglavlje i o ovom letu. To e biti zavrna glava. Tako u je i nazvati: Moj poslednji let.
Ne 'moj' - to je nekako neskromno. Jednostavno: Poslednji let. I opisau to kako mi sada letimo
zajedno, i Aljoa, i Voloa i vi, momci. Da, to je odlina ideja - Poslednji let."
I Mihailo Antonovi se ponovo vrati svojim memoarima.

Poto je uspeno zavrio doterivanje nedubliranog fazociklera, ilin je pozvao Juru da sie u
mainsko odeljenje broda, u bazu fotoreaktora.
U bazi fotoreaktora je bilo hladno i neudobno. ilin odmah otpoe svoj check-up Provera; prim.
prev. Jura je lagano iao za njim, gurnuvi ruke duboko u depove, trudei se da ne dotie povrine,
koje su bile pokrivene injem.
"Ipak je sve to odlino", ree zavidljivo.
 "ta to?" upita ilin.
On je sa bukom podizao i ponovo sputao nekakve poklopce, pomerao poluprozrane pokrivae,
iza kojih se videIa prava guva tampanih shema, ukljuivao male ekrane, na kojima su se odmah
pojavljivale svetle take impulsa, koje su skakale po koordinatnom sistemu, sputao vete prste u
neto komplikovano, viebojno, i sve je to radio tako lako, ne razmiljajui, da je Jura dobio elju da
odmah promeni struku da bi isto tako komandovao gigantskim organizmom fotonskog uda, koje je
zadivljavalo ak i najmatovitiju uobrazilju.
"Poinjem da vam zavidim", ree Jura.
ilin se nasmeja.
"Odista", ree Jura. "Ne znam, za vas je to ve verovatno svakodnevno, obino, verovatno vam je
ve i dojadilo, ali je sve to zajedno ipak divno. Ja volim kad je kraj velikog i komplikovanog
mehanizma - samo jedan jedini ovek... naredbodavac. To je divno, kad je ovek - naredbodavac."
ilin neim kljocnu i na neravnom, sivom zidu se istovremeno osvetli est ekrana.
"ovek je ve odavno takav naredbodavac", ree on paljivo razgledajui ekrane.
"Vi se sigurno ponosite, to ste takav..."
ilin iskljui ekrane.
"Recimo", ree on. "Radujem se, ponosim se, i tako dalje." Krenuo je dalje kraj pultova
pokrivenih injem. "Ja sam, Juroka, ve punih deset godina ovakav naredbodavac", ree s nekom
udnovatom intonacijom.
"Vama..." Jura je hteo da kae da je njemu sve to verovatno ve dosadilo, ali nita ne izree
bojei se da ne kae neto neumesno.
ilin je zamiljeno odvrtao teak poklopac.
"Glavno!" najednom ree. "U svakom ivotu, kao i u svakom poslu, najglavnije je - odrediti ta je
glavno." Pogleda u Juru. "Neemo danas da govorimo o tome, vai?"
Jura utke klimnu glavom. "Joj, joj, joj", pomisli. "Zar je Ivanu i to dosadilo? To je sigurno jako
loe kad se punih deset godina bavi poslom koji voli, a onda najednom prestane da ga voli. To je
sigurno uasno! Ali nekako ne lii na to da bi Ivanu bilo dosadno..."
Osvrnuo se i rekao, da bi promenio temu razgovora: "Ovde mora da postoje privienja..."
"Pst!" ree ilin preplaeno i isto tako se osvrte. "Ovde ih ima vie nego to moe i da zamisli!
Evo ovde", pokazao je na mraan prolaz izmeu dve razvodne table, "ja sam naao... samo ne govori
nikome... deju kapicu!"
Jura se nasmeja.
"Treba da zna", nastavi ilin, "da je na Tahmasib veoma stari brod. On je bio na mnogim
planetama i na svakoj planeti su se u njega ukrcavala tamonja privienja. I to ne po jedno ili dva,
ve itave divizije. Ona, ta privienja, muvaju se po brodu, stenju, zavijaju, uvlae se u pribore,
naruavaju rad fazociklera... Njima, vidi li, mnogo smetaju aveti bakterija, koje su ubijene za vreme
dezinfekcije... I nikako ne moemo da ih se oslobodimo..."
"Treba ih politi svetom vodicom."
"Probao sam." ilin odmahnu rukom, otvori veliki poklopac i spusti se u njega gornjim delom
svog ogromnog tela. "Sve sam probao", ree iz dubine. "I obinom svetom vodicom, i deuterijevom i
tritijumovom. Nikakvog uspeha. Ali, smislio sam na kraju kako da ih se reim." Izvukao se iz otvora,
zalupio poklopac i pogledao Juru ozbiljnim oima. "Sa Tahmasibom treba projuriti kroz Sunce. Da li
me shvata? Jo nije bilo sluajeva da bi privienje izdralo temperaturu termonuklearne reakcije.
Osim ala, ti si sigurno uo za moj projekt broda koji bi proleteo kroz Sunce."
Jura odmahnu glavom. On jo nikako nije uspevao da odredi trenutak kad je ilin prestajao da se
ali, a kad je poinjao da govori ozbiljno.
"Idemo", ree ilin uzevi ga pod ruku. "Idemo gore, i ja u ti sve detaljno objasniti."
Ali kad su izili, Juru je uhvatio Bikov.
"Staisto Borodine", ree on, "poite sa mnom."
Jura teko uzdahnu i baci pogled na ilina. ilin samo rairi ruke.
Bikov odvede Juru u kajut-kompaniju i posadi ga za sto preko puta Jurkovskog. Predstojalo je ono
najneprijatnije: dva sata munog uenja fizike metala. Bikov je zakljuio da staista mora racionalno
da iskoristi vreme leta i ve prvi dan je Juru posadio za sto da reava teorijske zadatke iz varilakog
posla. Poteno govorei, to i nije bilo tako neinteresantno, ali Juru je titala pomisao na to da njega,
iskusnog radnika, teraju da ui kao da je neki obian poetnik. Nije smeo da se suprotstavlja, ali je
uio ravnoduno, bez nekog elana.
Mnogo je interesantnije bilo gledati i sluati kako radi Jurkovski.
Bikov se vratio u svoju fotelju, nekoliko minuta je posmatrao kako Jura prelistava stranice knjiga,
a onda je rairio nove novine. Jurkovski najednom prestade da galami svojom elektromainom i obrte
se Bikovu.
"Da li si neto uo za statistiku svinjarija?" iznenada upita.
"Kakvih svinjarija?" upita Bikov, sakriven iza novina.
"Mislim na svinjarije... ovaj... u kosmosu. Broj neblagodarnih postupaka i protivzakonitih akcija
brzo raste s udaljenjem od Zemlje, dostie maksimum u pojasu asteroida i ponovo opada to se brod
vie pribliava granicama... ovaj... Sunevog sistema."
"U tom nema nieg udnog", proguna Bikov ne isputajui novine iz ruku. "Vi ste sami dozvolili
raznim nikogoviima, kao to je, na primer, Space Pearl, da kopaju po asteroidima, i ta sada
hoete?"
"Mi smo dozvolili!" Jurkovski se razbesne. "Ne mi ve one budale u Londonu. A sad i sami ne
znaju ta da rade..."
"Ti si generalni inspektor i ima sve karte u svojim rukama", ree Bikov.
Jurkovski je izvesno vreme utke gledao u papire pred sobom.
"Duu u iupati iz tih svinja!" najednom ree i ponovo poe da galami svojom mainom.
Jura je ve znao ta je to specijalni let broj 17. Negde u ogromnoj mrei kosmikih naseobina,
koje su obuhvatile ceo Sunev sistem, deavale su se razne nezgode, i Meunarodna uprava
kosmikog saobraaja odluila je da jednom zauvek raskrsti s tim. Jurkovski je bio generalni
inspektor MUKS-a i imao je, prema svemu, neograniena ovlaenja. On je imao pravo da smenjuje,
degradira, daje ukore, razreava dunosti, kanjava, pa ak, izgleda, i primenjuje silu. ak i vie od
toga, Jurkovski je imao nameru da iznenauje krivce i zbog toga je specijalni let 17 dran u najveoj
tajnosti. Iz odlomaka razgovora i iz onoga to je Jurkovski naglas itao videlo se da e fotonski
kosmoplan Tahmasib proi kroz pojas asteroida i da e se zadrati u sistemu Saturna, a da e posle
toga zaobilaznim putem doi do Jupitera i ponovo se kroz pojas asteroida vratiti na Zemlju.
Jurkovski ponovo prestade da lupa svojom mainom. "Uznemiravaju me naunici na Saturnu",
zabrinuto ree.
"Aha", zau se iza novina.
"Zamisli samo, oni sve do sada ne mogu da se razrade i da ponu da izvravaju program rada."
"Aha..."
Jurkovski ljutito ree:
"Ne uobraavaj, molim te, da se uznemiravam zbog tog programa zato to je on moj..."
"Ja to i ne uobraavam."
 "Mislim da u morati da ih razdrmam", ree Jurkovski.
"No, u dobar as", ree Bikov i prevrte stranicu novina.
Jura je osetio da ceo taj razgovor - i udnovata nervoza Jurkovskog i ravnodunost Bikova - ima
nekakav drugi smisao. Liilo je na to da su neshvatljiva ovlaenja generalnog inspektora ipak imala
svoje granice. I da su i Bikov i Jurkovski odlino znali te granice. Jurkovski ree:
"Ali zar ve nije vreme za ruak? Kadete, da li biste mogli da nam u vakuumu skuvate ruak?"
Bikov ustade i spusti novine.
"Ne smetaj mu da radi."
"Ali, ja hou da jedem!" ree Jurkovski.
"Strpi se malo", ree Bikov.
MARS: RACIJA
U etiri izjutra Feliks Ripkin ree: "Vreme je, i svi poee da se spremaju." Napolju je bilo minus
osamdeset i tri stepena Celzijusova. Jura je navukao na noge dva para arapa od paperja, koje mu je
dala Nataa, teke krznene pantalone, koje mu je dao Mati, preko pantalona je navukao akumulatorski
pojas i onda se uvukao u bundu. Feliksovi tragai, neispavani i namrgoeni, brzo su pili vrelu kafu.
Nataa je trala u kuhinju, donosila sendvie, kafu i termose. Neko je zatraio buljon. Nataa je
otrala u kuhinju i donela buljon. Ripkin i ilin su uali u uglu sobe nad otvorenim pljosnatim
sandukom, iz koga su virili bletavi krajevi raketnih granata. Raketne puke je na Topli Sirt doneo
Jurkovski. Mati je poslednji put proveravao elektrogreja vindjakne koja je bila predviena za Juru.
Tragai popie kafu i utke pooe ka izlazu, gde skoro ve automatskim pokretima navukoe na
lica maske za kiseonik. Feliks i ilin podigoe sanduk sa granatama i takoe pooe ka izlazu.
"Jura, jesi li spreman?" upita ilin.
"Odmah, odmah", odgovori Jura.
Mati mu pomoe da navue vindjaknu.
"A sad, juri na ulicu", ree. "Inae e se preznojiti."
Jura navue rukavice i potra za ilinom.
Napolju je bilo sasvim mrano. Jura je preao preko teritorije opservatorije i spustio se ka tenku.
Ovde se u pomrini uo tih razgovor, ulo se lupkanje metala o metal. Jura nalete na nekoga. Iz
pomrine mu neko posavetova da navue naoare. Jura, pak, tom nekome posavetova da ne stoji
nasred puta.
"Vidi udaka", rekoe iz pomrine. "Navuci toplotne naoare."
Jura se seti infracrvenih naoara i namae ih na oi. Mnogo bolje nije video, ali je zato poeo da
nazire siluete ljudi i irok zadnji deo tenka, koji je bio zagrejan atomskim reaktorom. U tenk su
tovareni sanduci s municijom. Najpre, Jura poe da dodaje, ali onda se seti da se moe desiti da u
tenku ne bude mesta za njega i da bi ga u tom sluaju ostavili na opservatoriji. Tiho prie tenku i
pope se na njega. Tamo su dva oveka u kapuljaama navuenim do samog nosa prihvatali sanduke.
"Koga to nosi vrag?" dobroudno upita jedan od njih.
"Ja sam", odgovori Jura.
"A, prestonika zverka", ree drugi. "Uvlai se u tenk, guraj sanduke pod sedita."
'Prestonikom zverkom' su Juru nazvali mesni varioci, kojima je on dan pre toga pomogao da
opreme tenkove draima za raketno oruje, pri emu im je prikazao najnovije metode zavarivanja u
razreenoj atmosferi.
U unutranjosti tenka je bilo isto tako osamdeset i tri stepena ispod nule i zbog toga toplotne
naoari nisu mnogo pomagale. Jura je s entuzijazmom vukao sanduke po metalnom dnu tenka i
pipajui gurao ih pod sedite, stalno se udarajui o nekakve uglove i izboine. Zatim vie nije imao
ta da vue. Preko visokih ivica tenka su se prebacivali utljivi tragai i poeli da sedaju na sedita
lupajui svojim karabinima. Juri su nekoliko puta nagazili na noge, a neko mu je nabacio i kapuljau
na oi. U prednjem delu tenka zaula se odvratna kripa - prema svemu, to je Feliks probao dra za
oruje. Posle toga neko je rekao:
"Idu."
Jura oprezno izdie glavu iznad ivice tenka. Ugledao je sivi zid opservatorije i svetlosti
reflektora, koje su klizile po osmatranici. To su bila tri tenka centralne grupe. Feliksov glas je
poluglasno rekao:
"Malinjin?"
 "Ja", javio se traga koji je sedeo pored Jure.
"Petrovski?"
"Ovde!"
"Homeriki?"
Kad je zavrio prozivku (imena Jure i ilina zbog neega nisu bila prozvana), Feliks ree:
"Idemo."
Peani tenk Mimikrodon poe da urla svojim motorima, tre se i krete uzbrdo. Jura pogleda iznad
sebe. Zvezde se nisu videle - podigao se oblak praine. Nije imao ta da gleda. Tenk se uasno
truckao. Jura je svaki as padao sa svog sedita udarajui se o otre uglove. Najzad ga traga koji je
sedeo kraj njega upita: "Zato stalno skae?"
"Odakle znam", ljutito ree Jura.
Uhvati se rukama za neku polugu i odmah mu postade lake. S vremena na vreme, u oblacima
dima, koji su se nadneli nad tenk, pojavljivale su se svetlosti reflektora i tada je na svetlom fonu
praine video crni krug draca za oruje i dugu cev raketne puke okrenutu prema nebu.
Tragai su tiho razgovarali o Staroj Bazi i njenom poreklu.
"Jue sam iao da vidim te razvaline."
"No, i?"
"Razoarao sam se, da budem poten."
"Da, arhitektura samo na prvi pogled izgleda udnovata, a posle poinje da osea da si to ve
negde video."
"Kupola, paralelopipedi..."
"Tano. Ba kao Topli Sirt."
"Zbog toga nikome nikad nije ni palo na pamet da to nije nae."
"Razume se... Posle udesa Fobosa i Dejmosa..."
"A meni je ba ta slinost udnovata."
"Da li je materijal analiziran?"
Juri je bilo neudobno i oseao se nekako usamljen. Na njega niko nije obraao panju. Ljudi su
izgledali nekako tui, ravnoduni. Lice mu je uasna hladnoa prosto pekla. O dno tenka su udarale
prave fontane peska, koje su letele ispod gusenica. Tu negde, u blizini, nalazio se ilin, ali on ga nije
ni uo ni video. Jura se ak osetio pomalo uvreen zbog toga. Hteo je da to pre izie sunce, da bi
bilo toplije i da bi se konano i neto videlo. I eleo je da ve jednom prestanu da se toliko truckaju.
Bikov je Juru pustio na Mars oigledno preko volje, i na linu odgovornost ilina. On je s
Mihailom Antonoviem ostao na brodu i sad se zajedno sa Fobosom okretao na razdaljini od devet
hiljada kilometara od Marsa. Gde se u tom trenutku nalazio Jurkovski, Jura nije znao. Sigurno je i on
uestvovao u raciji.
'Kada bi mi barem dali karabin', neraspoloeno pomisli. 'Ja sam im, ipak, zavarivao drae za
oruje.'
Oko njega su svi sedeli sa karabinima i zbog toga su se verovatno i oseali tako sigurno i mirno.
Ipak je ovek po svojoj prirodi nezahvalan i ravnoduan, gorko je mislio Jura. I to je stariji, tim
vie. Kad bi ovde bili nai momci, sve bi bilo suprotno. Ja bih imao karabin, i znao bih zato i kuda
idemo. I znao bih ta treba da radim.
Tenk se najednom zaustavi. Od svetlosti reflektora, iji je snop rasecao oblake praine, postalo je
svetlije. U tenku su svi zautali i Jura zau nepoznat glas:
"Ripkine, iziite na zapadni deo. Kuzmine, na istoni. Defersone, ostanite na junom."
Tenk ponovo krete. Svetlost reflektora pade u unutranjost tenka i Jura ugleda Feliksa, koji je
stajao kraj draa za oruje sa radiofonom u ruci.
"Okreni se bokom prema zapadu", ree Ripkin vozau.
Tenk se iskrenu, a Jura rairi laktove da ne bi pao na dno.
"Tako, dobro", ree Feliks. "Poi jo malo napred. Tamo je ravnije."
Tenk se ponovo zaustavi. Ripkin poe da govori preko radiofona:
"Ripkin je na mestu, drue Livanov."
"Dobro", ree Livanov.
Svi tragai su stajali gledajui preko ivice tenka. Jura je takoe gledao. Nita se nije videlo, osim
oblaka praine, koja se lagano slegaIa u svetlosti reflektora.
"Kuzmin na mestu. Kraj mene je nekakva kula."
"Spustite se nie."
"Razumem."
"Panja!" ree Livanov. Ovaj put govorio je pomou megafona i glas mu je odjekivao nad
pustinjom.
"Racija e otpoeti kroz nekoliko minuta. Do izlaska sunca je preostao jo jedan sat. Gonii e
stii za pola sata. Kroz pola sata ukljuiti sirene. Moete da pucate. To je sve."
Tragai su poeli da se kreu. Ponovo se zaula odvratna kripa draa. Preko ivica tenka su
virile cevi karabina. Praina se slegala i siluete ljudi su se lagano gubile, slivajui se s pomrinom.
Ponovo su se videle samo zvezde.
"Jura!" tiho pozva ilin.
"ta je", ljutito odgovori Jura.
"Gde si?"
"Ovde."
"Doi ovamo", strogo naredi ilin.
"Kuda?" upita Jura i krete prema glasu.
"Ovamo, ka drau."
Tenk je bio pun sanduka. 'Odakle ih je samo toliko?' pomisli Jura. Jaka ilinova ruka ga uhvati za
rame i povue pod dra.
"Sedi ovde", strogo ree ilin. "Pomagae Feliksu."
"A kako?" upita Jura. I dalje je bio uvreen, ali se ve smirivao.
Feliks Ripkin tiho ree:
"Ovde se nalaze sanduci sa granatama." Osvetlio ih je baterijskom lampom. "Izvlaite granate,
jednu po jednu, skidajte poklopac sa zadnjeg dela i dodavajte mi ih."
Tragai su meusobno razgovarali.
"Nita ne vidim."
"Danas je veoma hladno, sve se smrzlo."
"Da, uskoro e jesen. Predstoji hladni period..."
"Eto, ja, na primer, na fonu zvezda vidim nekakvu kupolu i nianim u nju."
"Zato?"
"To je jedino to vidim."
"A da li moe da se spava?"
Feliks nad Jurinom glavom tiho ree:
"Momci, istonu stranu drim pod okom ja. Ne pucajte za sada, hou samo da isprobam puku."
Jura odmah uze granatu i skide kapak sa nje. Za nekoliko trenutaka je zavladala mrtva tiina.
"A Nataa je divna devojka, zar ne?" upita neko apatom. Feliks se pomeri. Dra zakripa.
 "Samo ne treba onako kratko da se ia", zau se glas sa zapadnog dela tenka.
"Mnogo ti razume..."
"Lii na moju enu. Samo to joj je kosa kraa i svetlija."
"Zato samo taj Serjoa proputa priliku? Takva momina - to ne lii na njega..."
"Koji Serjoa?"
"Serjoa Bjeli, astronom."
"Sigurno je oenjen."
"Nije."
"Oni je svi mnogo vole. Kao drugovi. Ona je odista retko divan ovek. I pametna je. Ja je
poznajem jo sa Zemlje."
"A ti si je jo terao da ti donese buljon?"
"A zato da ne?"
"Pa nije lepo. Ona je radila celu no, posle toga nam je doruak pripremila. A tebi se najednom
prijeo nekakav buljon."
"Pst!"
U tiini koja je zavladala Feliks tiho ree:
"Jura, hoete da vidite pijavicu? Gledajte!"
Jura se prope. U prvom trenutku je video samo crne siluete razvalina. Zatim je tamo neto poelo
neujno da se pokree. Dugaka, elastina senka se pojavila iznad kula i poela da se kree levo-
desno zaklanjajui zvezde. Zakripa dra i senka se zaustavi. Jura prestade da die. Sad, pomisli.
Sad. Senka se iskrivi, kao da je poela da se savija, i tog trenutka grunu raketna puka.
Zau se dugo utanje, pojavie se iskre, ognjena putanja sunu prema vrhu breuljka, neto tamo
sinu, i onda opet zavlada tiina. Sa vrha breuljka poe da se osipa kamenje.
"Ko je pucao?" zau se kroz megafon.
"Ripkin", odgovori Feliks.
"Pogodak?"
"Da."
"No, neka je sa sreom", prourla megafon.
"Granatu", tiho ree Feliks. Jura mu je brzo strpa u ruku.
"Odlino", sa zaviu ree neko od tragaa. Tano na dva dela.
"Da, nije to karabin."
"Felikse, a zato mi nismo dobili takve? Felikse, odgovori?"
"Jurkovski je doneo samo dvadeset pet komada."
"teta. To je odlino oruje."
Iz istonog tenka su takoe otvorili paljbu. Jura sa interesovanjem okrete glavu u tom pravcu, ali
nita ne vide. Poe da iti i upali se nad razvalinama raketa koja je bila baena iz nekog drugog
tenka. Feliks opali jo jednom.
"Granatu", ree glasno.

Paljba je s kratkim intervalima trajala dvadesetak minuta. Jura nije nita video. Dodavao je
granatu za granatom i oznojio se. Pucali su s obe strane tenka. Feliks je sa stranom kripom okretao
dra i puku. Zatim su ukljuili i sirene. Monotoni urlik je odjekivao nad pustinjom. Juri su poeli
da trnu zubi i zasvrbele ga pete. Pucnjava je prestala, ali je razgovarati bilo nemogue.
Brzo je svitalo. Jura je sada video tragae. Skoro su svi sedeli, priljubljeni leima uz zidove
tenka, navukavi kapuljae na glavu. Na dnu su stajali otvoreni sanduci od plastine mase s
komadima celofana u boji, koji su virili iz njih. Na podu su se valjale prazne aure i areri. Pred
Jurom je na sanduku sedeo ilin drei karabin meu nogama. Na njegovim otkrivenim obrazima se
nahvatalo inje. Jura ustade i baci pogled na Staru Bazu. Sivi, ispucani zidovi, bunje, boce, kamenje.
Jura bee razoaran. On je oekivao da e ugledati gomile leeva koji se dime. Tek kad se bolje
zagledao, on primeti ukasto, dlakavo telo koje se valjalo u bodljikavom rastinju, dok je na jednoj
kupoli blistalo neto odvratno, mokro.
Jura se okrete i pogleda u pustinju. Pustinja je bila siva pod tamnoljubiastim nebom, pokrivena
sivom pelenom peanih dina, mrtva i dosadna: Ali, visoko nad horizontom, on ugleda jarku, utu
traku, iscepkanu, koja je pokrivala skoro ceo zapadni deo neba. Traka se brzo irila, rasla je i
postajala sve svetlija."Gonii idu!" povika neko, a to se kroz urlanje sirena jedva ulo. Jura se doseti
da je uta, jarka traka nad horizontom oblak praine koji su podigli gonii. Sunce se dizalo u susret
njima, na pustinju su pale crvenkaste mrlje svetlosti i najednom se osvetli ogroman uti oblak koji je
pokrivao horizont.
"Gonii, gonii!" povika Jura.
Ceo horizont, s leve i desne strane, bio je pokriven crnim takama. Take su se pojavljivale i
nestajale i ponovo se pojavljivale na uzviicama udaljenih peanih dina. Ve se sada videlo da se
tenkovi i krauleri kreu maksimalnom brzinom i da svaki vue za sobom dugaki, pranjavi trag. Du
celog horizonta se videlo svetlucanje i bilo je nemogue shvatiti ta je to - da li su to bili pucnji iIi
eksplozije granata, a moda i samo svetlucanje sunca, iji su se zraci odbijali od stakla branika.
Juru su gurnuli u bok i on je seo spotakavi se o sanduke. Feliks Ripkin je na drau veto i brzo
okretao svoj dugaki baca granata. Nekoliko tragaa se bacilo na levi bok tenka. Gonii su se
pribliavali fantastinom brzinom. Sad su bili udaljeni pet do sedam kilometara, ne vie. Horizont je
bio sasvim prekriven prainom i videlo se kako se ispred gonia kotrljaju dimovi eksplozija.
Megafon zaurla nadjaavajui jauk sirena:
"Otvori vatru na pustinju! Vatru na pustinju!"
Iz tenka otvorie paljbu. Jura je video kako se iroka ramena ilina tresu od pucanja, video je bele
plamike nad tenkom, i nikako nije mogao da shvati u koga i kamo pucaju. Feliks ga udari rukom po
kapuljai. Jura brzo dodade granatu i skinu kapak sa sledee. Sirene su i dalje urlale, odjekivali su
pucnji, svi su bili i suvie zauzeti, i on nije imao koga da upita ta se to u stvari deava. Zatim je
video kako se od jednog tenka koji se pribliavao podigla dugaka struja plamena, koja je liila na
ispljuvak, i nestala u pojasu dima i praine ispred lanca gonia. Tada shvati. Svi su pucali u taj pojas
praine: tamo su se nalazile pijavice. Taj pojas dima se pribliavao.
Iza breuljka, zadnjim delom okrenutim napred, lagano se pojavio tenk Kuzmina. Tenk se jo nije
zaustavio kad se njegova kabina otvori i iz nje se pojavi crna cev. Cev poe da se die prema nebu
ogromna i kad se zaustavila pod uglom od etrdeset i pet stepeni, tragai Kuzmina izletee iz tenka i
polegae pod gusenice. Iz samog tenka je poeo da se die gust, crn dim; cev je sa kripom izbacila
ogroman jezik plamena, posle ega se tenk obavio oblacima dima. Za trenutak se pucnjava smiri. Na
grebenu breuljka, koji je bio udaljen oko tri stotine metara, pojavi se peurka dima i praine.
Feliks ponovo lupi Juru po kapuljai. Jura mu odmah dodade jednu za drugom dve granate i osvrte
se prema tenku Kuzmina. U praini se videlo kako tragai s mukom izvlae cev iz tenka. Juri se ak
uini da kroz urlik sirena i pucnjavu uje nerazumljive psovke.
Pojas dima i praine, u kome su se pojavljivali plamici eksplozija, pribliavao se sve vie i vie.
I, na kraju, Jura ih je ugledao. Pijavice su liile na ogromne sivo-ute punoglavce. Elastine, veoma
pokretljive, bez obzira na svoju veliinu i oigledno veliku teinu, one su iskakale iz oblaka dima,
letele po vazduhu nekoliko desetina metara i ponovo nestajale u praini. A za njima, bukvalno za
njihovim petama, jurili su skakuui po dinama i breuljcima iroki, etvrtasti peani tenkovi i mali
krauleri i svetlucali plamicima pucnjeva. Jura se sagao da dohvati granatu, a kad se uspravio,
pijavice su bile ve sasvim blizu, plamici pucnjeva ve su bili nestali, tenkovi su poeli da
usporavaju i na njihove krovove su poeli da iskau ljudi i mau rukama. Odnekud s leve strane,
zaobilazei tenk Kuzmina, fantastinom brzinom prolete jedan peani tenk i pojuri pored same
peane zavese, kroz centar pijavica. Kabina tenka je bila prazna. Za njim je iskoio drugi, isto tako
prazan tenk, za njim trei i vie nita nije moglo da se vidi u gustoj, utoj praini.
"Prekini paljbu!" zaurla megafon.
"Gazi! Davi!" zaurla megafon kod gonia.
Praina je pokrila sve, a poto je poelo da se smrkava, vidljivost je bila vrlo slaba.
"uvaj se!" povika Feliks i sae se.
Dugako, tamno telo prelete iznad tenka. Feliks se ispravi i poe da okree raketnu puku prema
Staroj Bazi. Iznenada sirene prestadoe da urlaju i odmah se zau lupnjava motora desetak tenkova,
kripa gusenica i uzvici. Feliks vie nije pucao. On je lagano okretao puku as ulevo as udesno i ta
kripa, koja je parala ui, izgledala je Juri kao rajska muzika u poreenju s urlanjem sirena. Iz oblaka
praine se pojavi nekoliko ljudi naoruanih karabinima. Oni pritrae tenku i poee da uskau u
njega.
"ta se desilo?" upita ilin.
"Krauler se preturio", brzo odgovori neko. Drugi, nervozno se nasmejavi, ree:
"Lagano i metodino kretanje."
"Popara, prava popara", ree trei. "Ne umemo mi da ratujemo."
Grohot motora se priblii i pored njih lagano i nekako nesigurno prooe dva tenka. Poslednji je
za sobom vukao neto bez oblika, pokriveno prainom.
Zaueni glas iznenada ree:
"Momci! Pa sirene vie ne urlaju!"
Svi poee da se smeju i da istovremeno govore.
"Uh, ala je ovo prainina!"
"Kao da su poele jesenje bure."
"ta sad da radimo, Felikse? Ej, komandante!"
"ekaemo", tiho ree Feliks. "Praina e se uskoro slei."
"Zar smo ih se otarasili?"
"Ej, gonii, da li ste ih mnogo pobili?"
"Dosta e biti za veeru", odgovori neko od gonia.
"One su, podle, sve otile u podzemne peine."
"Ovuda je prola samo jedna. Boje se sirena."
Praina je lagano poela da se slee. Pojavi se krui sunca, pojavi se ruiasto nebo. Jura ugleda
mrtvu pijavicu - verovatno onu koja je preskoila preko tenka. Leala je na litici breuljka, prava kao
motka, dugaka, pokrivena utom otrom ekinjom. Od repa prema glavi se irila i Jura dobro
osmotri njene eljusti oseajui kako mu marci idu niz lea. eljust joj je bila sasvim okrugla, imala
je u preniku pola metra i bila puna pljosnatih, trouglastih zuba. oveku je bilo odvratno da je gleda.
Jura se osvrte i vide da se praina skoro sasvim slegla i da se oko njih nalazi vie tenkova i kraulera.
Ljudi su skakali preko ivica tenkova i lagano se peli uz liticu prema razvalinama Stare Baze. Motori
su utihli. Nad bregom su se uli samo glasovi, a pod nogama je pucketalo ugljenisano bunje.
"Idemo", ree Feliks.
Skinu sa draa puku i prebaci se preko ivice tenka. Jura krete za njim, ali ga ilin uhvati za
rukav.
"Polako, polako", ree. "Poi e sa mnom golubiu."
Izili su iz tenka i poeli da se penju uz liticu za Feliksom. Feliks je krenuo prema veoj grupi
ljudi, koji su stajali na oko pet metara ispod razvalina. Ljudi su se okupili oko duboke crne peine,
koja se strmo sputala pod razvaline. Pred samim ulazom, podboivi se, stajao je ovek s karabinom
prebaenim preko vrata.
"I da li ih je tamo mnogo otilo?" pitao je.
"Dve pijavice sigurno", odgovorie iz gomile. A moda i vie.
"Jurkovski!" ree ilin.
"Kako ih niste... hm-hm... zadrali?" upita Jurkovski sa prekorom u glasu.
"A one... hm-hm... nisu htele da se zaustave, objasni neko iz gomile."
Jurkovski ree prekorno:
"Trebalo ih je... hm-hm... zadrati!" Skide karabin. "Idem da vidim", ree.
Niko nije uspeo da kae nijednu re, a on se ve sagao i s neoekivanom lakoom skoio u
pomrinu. Za njim je, kao njegova senka, skoio Feliks. Jura vie nije razmiljao.
"Dozvolite, drue", ree i uze karabin od suseda. Zaprepaeni ovek se nije ni protivio.
"Kuda e?" zaprepasti se ilin osvrui se sa ulaza u peinu. Jura odluno koraknu ka peini.
"Ne", brzo ree ilin. "Tamo ne sme." Jura sagavi glavu krete ka njemu. "Ne sme, ja sam ti ve
rekao!" zaurla ilin i gurnu ga u grudi. Jura sede podigavi oblak praine. Gomila poe da se smeje.
Pored njih protrae tragai, jedan za drugim nestajui u peini.
Jura skoi; bio je besan.
"Pustite me", zaurla. Bacio se napred, ali nalete na ilina, koji je stajao kao zid. ilin ree
moleivo:
"Jura, izvini, ali tebi tamo odista nikako nije mesto." Jura se utke otimao.
"Pa, zato se otima? Vidi i sam da sam i ja ostao. U peini su poeli da odjekuju pucnji."
"Kao to vidi, odlino su se snali i bez nas dvojice."
Jura stee zube i udalji se. utke gurnu karabin u ruke goniu od koga ga je bio uzeo i ostade u
gomili. inilo mu se da ga svi posmatraju. Sramota, mislio je, kakva sramota! Umalo mu i ui nisu
izvukli. Pa da su sami, samo on i ilin, jo i nekako. Ali u prisustvu svih... Setio se kako se pre deset
godina zavukao u sobu starijeg brata i obojio bojicama crtee... Hteo je da bude to bolje. I kako ga
je stariji brat za uvo izveo napolje, na ulicu; kako ga je tada bilo sramota...
"Ne ljuti se, Jurka", ree ilin. "Nehotice sam. Sasvim sam zaboravio da je ovde tea slabija nego
na Zemlji."
Jura je i dalje uporno utao.
"Ne uznemiravaj se", neno ree ilin popravljajui mu kapuljau na glavi. "Nita se nee desiti s
njim. Tamo je Feliks kraj njega, tragai... I ja sam takoe u prvi mah pomislio da e starac nastradati,
i pojurio sam za njim, ali sam se zahvaljujui tebi osvestio..."
ilin je govorio jo neto, ali ga Jura vie nije uo. 'Bolje bi bilo da su me izvukli za ui, mislio je
oajno. Bolje bi bilo da su me javno, pred svima iamarali. Deak, balavac, egoista obini! Pravilno
je Ivan uradio to me je lupio. Trebalo je jo jae da me udari. Jura poe da iti kroz zube, do te
mere ga je bilo sramota. lvan se brinuo za mene i Jurkovskog i on ne sumnja da sam se i ja brinuo za
Jurkovskog i njega... A ja?... Kad je Jurkovski skoio u peinu, ja sam to shvatio kao dozvolu za
herojske postupke, podvige. Ni za trenutak nisam mislio na to da Jurkovskom preti opasnost. eleo
sam da se sukobim sa pijavicama, eleo sam da se proslavim... Dobro je to Ivan sve to ne zna...'
"uvaj se!" zaurlae otpozadi.
 Jura mahinalno odskoi u stranu. Kroz gomilu se prema peini probijao krauler, koji je za sobom
vukao prikolicu s ogromnim srebrnastim rezervoarom. Od rezervoara se prualo ogromno crevo sa
udnovatim metalnim produetkom. Metalni deo je pod mikom drao ovek koji se nalazio na
prednjem seditu kraulera.
"Ovde?" upita ovek i ne saekavi odgovor uperi produiva prema peini. "Prii blie", ree
vozau. "A vi, momci, vi se uklonite", ree gomili. "Dalje dalje. Pa uklonite se odatle", doviknu Juri.
Nanianio je produivaem u crni otvor peine, ali se na ulazu u peinu pojavio jedan od tragaa.
"ta je to sada?" upita on.
ovek sa crevom sede na svoje mesto.
"Do vraga", ree on. "ta vi tamo radite?"
"Pa to je baca plamena, momci!" doseti se neko u gomili.
ovek koji je upravljao bacaem plamena poea se ispod kapuljae.
"To tako ne moe", ree on. "Ipak treba upozoriti."
Pod zemljom su do te mere uestali pucnji da se Juri uini da je iz peine poelo da leti perje.
"ta ste to ovde zapoeli?" upita ovek na krauleru.
"To je Jurkovski", odgovorie iz gomile.
"Koji Jurkovski?" upita ovek koji je rukovodio bacaem plamena. "Sin, valjda?"
"Ne, otac."
Iz peine su jedan za drugim izila tri tragaa. Kada je ugledao baca plamena, jedan od njih ree:
"Odlino. Sada e svi izii i pokazaemo im gde rakovi zimuju."
Iz peine su poeli da izlaze ljudi. Poslednji su izili Jurkovski i Feliks.
"Znai, ova kula nad nama treba da bude neto kao... hm-hm... pumpna stanica. Lako je... hm-hm...
mogue. Vi ste junaina, Felikse." Ugleda baca plamena i stade. "A, baca plamena! No pa... hm-
hm... ta, moete da radite." Blagonaklono klimnu glavom oveku koji je pod mikom drao metalnu
cev bacaa.
ovek ivnu; skoi sa svog sedita i prie peini vukui za sobom dugo crevo. Gomila se pomeri
unazad. Samo Jurkovski ostade pored oveka, podboivi se.
"Gromovnik, a?" ree ilin nad samim uvetom Juri.ovek naniani. Jurkovski ga iznenada uze za
ruku. "Stanite. A zato... hm-hm... zato je to u stvari potrebno? ive pijavice su davno... hm-hm...
mrtve, a mrtve e... hm-hm... biti potrebne biolozima. Zar nije tako?"
"Zevs", ree ilin. Jura samo slee ramenima. Bilo ga je sramota.

Penjkov iskapi olju i zamiljeno progovori:

"Da popijemo jo po olju kafe, a?"
"Daj da ti sipam", ree Mati.
"A ja hou da to uradi Nataa", ree Penjkov.
Nataa mu sipa kafu. Kroz prozor se videla crna, kristalno jasna no, kakve esto bivaju krajem
leta, uoi jesenjih bura. U uglu su se valjale bunde sa baterijskim grejalicama, karabini, vindjakne.
Prijatno je kuckao elektrini sat nad vratima koja su vodila u radionicu. Mati ree:
"Ipak ne shvatam - da li smo unitili te pijavice ili nismo?"
Serjoa se odvoji od knjige koju je itao:
"Kominike glavnog taba", ree on. "Na bojnom polju je ostalo esnaest pijavica, jedan tenk i tri
kraulera. Prema neproverenim podacima, jo jedan tenk je ostao na peanim dinama na poetku
racije i za sada jo nije izvuen odatle."
"To znam", objavi Mati. "Mene sada interesuje - da li sada mogu nou da idem u Topli Sirt?"
 "Moe", ree Penjkov duvajui. "Ali ipak sobom treba da uzme karabin", dodade posle kraeg
razmiljanja.
"Razumem", ree Mati sarkastino.
"A ta e ti, u stvari, nou na Toplom Sirtu?" upita Sergej.
Mati ga pogleda.
"Evo zato", ree poverljivo. "Na primer, dolazi vreme drugu Bjelom, Sergeju Aleksandroviu,
da osmatra. Tri sata je nou, a druga Bjelog, kao to i sami shvatate, nema na opservatoriji. Tada ja
idem u Topli Sirt u Centralnu meteoroloku stanicu..."
"Laboratorija osam", dodade Penjkov.
"Sve sam shvatio", ree Sergej.
"A zato ja nita ne znam?" upita Nataa uvreeno. "Zato meni nikada nita ne govore?"
"Neto Ripkina dugo nema", zamiljeno ree Sergej.
"Da, odista", ree Penjkov znaajno.
"Ve je skoro pono", izjavi Mati. "A Ripkina jo nema."
Nataa uzdahnu.
"Dojadili ste mi, da znate samo koliko", uzdahnu ona.
U hodniku zakripae vrata ulaznog otvora.
"On e sada doi i poee da nam se podsmeva", ree Penjkov.
Neko zakuca na vrata.
"Uite", ree Nataa i ljutito pogleda momke. Uao je Ripkin, uredan i doteran, u istom
kombinezonu, u snenobeloj koulji, svee izbrijan.
"Primate li me?" tiho upita.
"Ui, Felikse", ree Mati i poe da sipa kafu u pripremljenu olju.
"Danas sam malo zakasnio", ree Feliks. "Bilo je savetovanje kod direktora."
Svi ga upitno pogledae.
"Najvie smo govorili o regeneracionoj fabrici. Jurkovski je naredio da se za dva meseca prekinu
svi nauni radovi. Svi naunici se mobiliu u radionice i na gradnju."
"Svi?" upita Sergej.
"Svi. ak i tragai. Sutra e biti izdata naredba."
"Moj program ode do avola", tuno ree Penjkov. "I zato naa administracija nikako ne moe da
sredi stanje?"
Nataa ree:
"uti, Voloa! Ti u stvari nita ne zna..."
"Da", ree Sergej zamiljeno. "uo sam da sa vodom loe stojimo. A ta je jo bilo na
savetovanju?"
"Jurkovski je odrao veliki govor. Rekao je da smo se zaglibiii u svakodnevici. Da suvie volimo
da ivimo po rasporedu, da oboavamo mesta na kojima sedimo i da smo za trideset godina uspeli da
stvorimo... kako je ono rekao... 'dosadne i komplikovane tradicije'. Da su nam se ispravile vijuge
koje rukovode znatieljom, da jedino tako i moe da se objasni anegdota sa Starom Bazom. Sve u
svemu, govorio je otprilike isto to i ti, Sergej, sea se, prole dekade. O tome da se oko nas nalaze
tajne, a da mirujemo... To je bio govor s oseanjem. Posle nas je pohvalio za raciju, rekao je da je
doao da nas pogurne i da mu je drago to smo se sami odluili na raciju... A posle je istupio Puko i
zatraio je glavu Livanova. Urlao je da e mu pokazati 'lagano i metodino'..."
"A zato to? "upita Penjkov.
"Upropastili su tenkove. A kroz dva meseca nau grupu prebacuju na Staru Bazu, tako da emo biti
susedi..."
"A Jurkovski odlazi?" upita Mati.
"Da, noas."
"Interesantno", zamiljeno ree Penjkov. "Zato on vodi sa sobom onog varioca?"
"Da zavaruje drae za raketne puke", ree Mati.
"Pria se da se sprema na jo nekoliko racija - na asteroidima."
"Sa Jurkovskim sam imao sukob", ree Sergej. "Jo u institutu. Polagao sam ispit iz teorijske
planetologije i on me istera iz kabineta, na originalan nain. 'Dajte mi', kae on, 'drue Bjeli, va
indeks i otvorite, molim vas, vrata'. Ja mu s najveim zadovoljstvom pruim indeks i odlazim i
otvaram vrata. U tom trenutku on baca moj indeks kroz otvorena vrata i govori: 'Idite, i vratite se kroz
mesec dana'."
"I?" upita Penjkov. "Pa, otiao sam."
"A zato tako grubo?" upita Penjkov.
"Mlad sam tada bio", ree Sergej. "Eksplozivan..."
"I sad si dobar", primeti Nataa.
"No, da li smo pobili pijavice ili nismo?" upita Mati.
Svi pogledae Feliksa.
"Teko je rei", ree Feliks. "Ubijeno je esnaest pijavica, a mi nismo oekivali da ih ima vie od
deset. Praktino smo ih sve pobili."
"A ti si ipak doao sa karabinom?" upita Mati. Feliks klimnu glavom.
"Razumem", ree Mati.
"A je li tano da Jurkovskog umalo nisu spalili bacaem plamena?" upita Nataa.
"I mene zajedno s njim", ree Feliks. "Spustili smo se u podzemnu peinu, a ljudi sa bacaem
plamena nisu znali da se mi tamo nalazimo. U toj peini emo i poeti da radimo kroz dva meseca. Po
mome miljenju, tamo se nalaze ostaci vodovoda. Vodovod je udan - nisu okrugle ve pljosnate
cevi."
"Da li jo veruje u dvonoga uspravna bia?" upita Sergej.
Feliks odmahnu glavom.
"Ne, ovde ih sigurno neemo pronai."
"Gde to, ovde?"
"Kraj vode."
"Ne shvatam", ree Penjkov. "Naprotiv! Ako ih nema kraj vode, to znai da ih uopte nema."
"Ne, ne, ne", ree Nataa. "ini mi se da vas shvatam. Kod nas na Zemlji Marsovci bi poeli da
trae ljude u pustinji. To je prirodno. to dalje od otrovnog zelenila, to dalje od oblasti koje
pokrivaju oblaci. Traili bi nas negde u pustinji Gobi. Zar ne, Felikse? Hou da kaem da ja tako
barem mislim."
"Znai, mi treba da traimo Marsovce u pustinjama?" ree Penjkov. "Divna stvar! A ta e im
onda vodovod?"
"Moda to i nije vodovod", ree Feliks, "ve odvodnik vode. Kao nai drenani kanali."
"Pa, to bi ve bilo, po mome miljenju, i suvi", ree Sergej. "Najverovatnije e biti da oni ive u
upljinama pod povrinom. Uostalom, ja i sam ne znam zato, ali mi se ini da je ono to govori
suvie smelo... Nenormalno smelo..."
"A drugaije se i ne moe", ree Feliks tiho i slee ramenima.
"Majko moja!" ree Penjkov i ustade od stola. "Vreme je."
Proao je kroz sobu prema gomili bundi.
 "I meni je takoe vreme", ree Nataa.
"I meni", ree Sergej.
Mati poe da rasprema sto. Feliks uredno zavrnu rukave koulje i poe da mu pomae.
"Dobro, ta e ti toliko satova na rukama?" upita Mati bacivi pogled na Feliksove ruke.
"Zaboravio sam da ih skinem", promrmlja Feliks. "Sad mi to, sigurno, vie nije potrebno."
Veto poe da pere tanjire.
"A kad su ti bili potrebni?"
"Proveravao sam jednu hipotezu", tiho ree Feliks. "Zato pijavice napadaju uvek sa desne strane.
Bio je samo jedan sluaj kad je pijavica napala sa leve strane - na Krajcera, koji je bio levak i nosio
sat na desnoj ruci."
Mati zaprepaeno pogleda Feliksa.
"Eto, to sam hteo da proverim i razjasnim. Mene lino nisu nijednom napale, a ja sam se kretao po
veoma opasnim mestima."
"udnovat si ti ovek, Felikse", ree Mati i ponovo poe da pere tanjire.
U trpezariju ue Nataa i veselo upita:
"Felikse, idete li? Da poemo zajedno?"
"Idem", ree Feliks i poe u predsoblje sputajui zasukane rukave koulje.
TAHMASIB: KORISNOST UPUTSTVA
ilin je itao sedei za stolom. Njegove oi su brzo klizile po stranicama knjige s vremena na
vreme sijajui u plaviastoj svetlosti stone lampe. Izvesno vreme Jura je posmatrao ilina i
najednom uhvati samoga sebe kako mu se divi. Ivan je imao bronzano lice, sa pravilnim crtama kao
gravira. To je odista bilo lice pravog oveka.
Dobar je ovek Vanja ilin. ovek moe da doe kod njega u bilo koje doba, da sedi i brblja ta
hoe, i nikad da mu ne smeta. On se uvek raduje ljudima. Postoje takvi ljudi na svetu i divno je to
postoje takvi ljudi. enja Segal, recimo. Sa njim ovek moe da poe kud hoe, moe da rizikuje
koliko hoe, i tano se zna da nee moratl da ga tera, on e sam, koga god hoe, da potera. Jura je
zamislio enjku na Reji, kako zajedno sa ostalim momcima vari teke konstrukcije u crnoj praznini.
Bela vatra oksitana igra na silikatnim skelama, a on peva pesme na sav glas, pridravajui laktovima
cilindar aparata za pravljene smee, koji mu uvek visi na grudima, a ne na leima, kako to zahtevaju
uputstva. Tako mu je zgodnije, i niko ne moe da ga ubedi da to ne radi, sve dok ga neko sa cilindrom
na leima ne prestigne na nekom inercionom avu ili na obinom spoju. Tada e ga on pogledati i
moda e prebaciti cilindar na lea, ali i to nije sasvim sigurno. A uputstva ga se ne tiu. Uputstva -
to je za one koji jo ne znaju. Ali, sluha uopte nema. Peva odista strano. A to je i dobro, jer kakav
je to ovek kome ovek ne moe nita ni da zameri? Pristojan ovek uvek mora da ima nekakav
nedostatak, bolje je ak da ih ima nekoliko, tad je on odista prijatan. Tada si siguran da to nije
nikakav uzor. Eto, enjka - im zapeva, odmah se vidi da on nije uzor ve odlian momak...
"Vanja", upita Jura. "Imate li sluha?"
"ta ti je, brate", ree ilin ne odvajajui se od knjige. "Za koga me ti smatra?"
"Tako sam i mislio", ree Jura zadovoljno. "A kakva vam je to knjiica?"
ilin podie glavu. Izvesno vreme ga je posmatrao, a onda lagano ree:
"Pravila sanitarne discipline za gardiste Njenog imperatorskog velianstva."
Jura prasnu u smeh. Bilo je jasno da Ivan ne eli da kae kakva je to knjiga. Pa ta, u tome nema
nieg...
"Danas sam na kraju savladao Fiziku metala", ree Jura. "Dosadna stvar. Zar mogu tako da se piu
knjige? Aleksej Petrovi me je ispitao", poslednju re je Jura izgovorio sa posebnom odvratnou, "i
stalno je nalazio neke zakoljice. Zato stalno trai kod mene za ta bi se zakaio, da li to znate,
Vanja?"
ilin zatvori knjiicu i strpa je u sto.
"To ti se samo ini", ree. "Kapetan Bikov se nikada ne kai ni za koga. On samo zahteva ono to
mora da se zahteva. On je jako pravedan ovek, na kapetan."
Nekoliko trenutaka Jura je razmiljao o tome da li je zgodno i poteno da kae ono to bi hteo da
kae. U oi Bikovu to nee smeti da kae. A iza lea nije lepo govoriti. A hteo bi, koliko bi hteo da
kae.
"Vanja, a kakve ljude najvie na svetu mrzite?"
ilin odmah odgovori:
"Ljude koji ne postavljaju pitanja. Postoje takvi - samouvereni..."
Zamurio je, bacio pogled na Juru, dohvatio olovku i brzo nacrtao njegov portret. Staista
Borodin, veoma slian, sa prastim nosom, sedeo je iskosivi lice i itao knjigu Fizika metala.
"A ja nikako ne mogu da podnesem dosadne", izjavi Jura gledajui crte. "Mogu li da ga uzmem?
Hvala... Ja, tako, Vanja, nikako ne mogu da trpim dosadne. Njihov ivot je nekako dosadan. Na poslu
piu kojekakve papirie ili raunaju na mainama koje nisu ni izmislili sami, a isto tako i ne
pokuavaju da neto izmisle. Oni sve rade 'kao ljudi'. Eto, ponu oni da rasuuju: ove cipele su lepe i
jake, a ove nisu, i ne umeju kod nas u Vjazmi da prave lep nametaj, moraemo da ga poruimo iz
Moskve, a o ovoj knjizi govore da je treba proitati, a kako bi bilo da sutra poemo po peurke, kako
ljudi govore, ove godine peurke su dobre... Vraga! Mene nikakvim batinama nee oterati po
peurke!"
ilin je zamiljeno sluao, paljivo crtajui na papiru ogromni integral od nule do beskonanosti.
"Oni uvek imaju gomilu slobodnog vremena", nastavi Jura, "i nikad ne znaju ta da rade s tim
vremenom. Voze se kolima u ogromnom velikom drutvu i oveku se gadi da gleda kako to idiotski
rade. Prvo po peurke, posle idu u kafe i jedu - tek onako, od besposlice - zatim poinju da jure po
putovima, samo po onim najboljim i najurednijim, gde je sve sigurno i bezbedno, gde su automati za
popravku i moteli, i gde se sve to hoe nalazi pod rukom. Najzad se sakupe u nekoj vili i tamo opet
nita ne rade, ak i ne razgovaraju. Recimo prebiraju svoje odvratne peurke i svaaju se oko toga
koja je peurka koje vrste. A ako sluajno ponu da govore o neem ozbiljnom - tada najbolje odmah
bei! Zato ih, vidite li, do sada jo nikako ne putaju u kosmos. A kad bi ih ovek zapitao ta e im
to - nita ne bi umeli da odgovore pametno, samo bi poeli da neto mrmljaju o svojim pravima. Uas
boji koliko vole da govore o svojim pravima. Ali najodvratnije kod njih jeste to to oni uvek imaju
masu slobodnog vremena i to ga unitavaju. Ja ovde na Tahmasibu ne znam ta da radim od
besposlice, jedva ekam da ponem da radim. Oni bi se ovde oseali kao riba u vodi..."
Jura izgubi nit i zauta. ilin je i dalje crtao svoj integral, a lice mu je zbog neega postalo tuno.
Onda ree:
"A kakve veze ima s tim kapetan Bikov?"
"Jura se seti od ega je poeo."
"Aleksej Petrovi", neodluno poe, "on je nekako dosadan..."
ilin klimnu glavom.
"Tako sam i mislio", ree. "Ali ti grei, dragi moj, ako sve trpa na jednu gomilu - i Bikova i one
koji oboavaju bezbedne jurnjave po drumovima..."
"Ja uopte nisam ni mislio na to... Shvatam te. Pazi. Bikov voli svoj posao - to je broj jedan. Ne
moe sebe da zamisli na nekom drugom mestu - to je broj dva. A osim toga, Aleksej Petrovi radi ak
i onda kada ita novine i asopise u svojoj fotelji. Nikad nisi razmiljao o tome?"
"Ne, nisam..."
"A trebalo bi. Zna li u emu se sastoji rad Bikova? Uvek biti spreman. To je teak posao. Posao
koji iznuruje. Treba biti Bikov da bi ovek mogao sve to da izdri. Treba se navii na stalnu
napregnutost, na stanje stalne spremnosti. Da li me shvata?"
"Ne znam... Ako je odista tako..."
"U tome i jeste stvar to je to odista tako! On je vojnik kosmosa. Njemu ovek moe samo da
zavidi, Jura, jer je on naao glavno u sebi i u svetu. On je potreban, neophodan i nezamenljiv. Da li
me sada shvata?"
Jura utke neodluno klimnu glavom. Pred njim se pojavljivala slika koja mu je dojadila -
proslavljeni kapetan u patikama i prugastim arapama u pozi malograanina u svojoj omiljenoj
fotelji.
"Ja znam, tebe je osvojio Vladimir Sergejevi. No, pa ta, to je sasvim razumljivo. S jedne strane
Jurkovski, koji smatra da je ivot - nepotrebno muvanje i koji smatra da treba koristiti pogodan sluaj
da bi se ispraznio u vulkanskoj eksploziji. Sa druge strane Bikov, koji smatra da je pravi ivot u
stalnoj napetosti; on ne priznaje nikakve sluajeve, zato to je unapred pripremljen za sve
mogunosti, i za njega ne postoji iznenaenje... Ali postoji i trea strana stvari. Zamisli, Jura", ilin
stavi dlanove na sto i zavali se u fotelji, "ogromnu zgradu ljudske kulture: sve to je ovek stvorio,
to je oduzeo prirodi i to je stvorio onako kako to priroda nije mogla. Velianstvenu zgradu! Grade
je ljudi koji odlino poznaju svoj posao i koji ga mnogo vole. Na primer, Jurkovski, Bikov... Takvih
ljudi je za sada manje nego ostalih. A drugi - to su oni na kojima stoji zgrada. Takozvani mali ljudi.
Prosto poteni ljudi, koji moda i ne znaju ta vole a ta ne. Ne znaju, nisu imali sluaj da saznaju ta
mogu, ta ne mogu. Oni jednostavno poteno rade tamo gde ih je postavio ivot. To su uglavnom oni
koji dre na svojim ramenima dvorac Misli i Duha. Od devet do petnaest dre na svojim leima, a
onda idu po peurke." ilin zauta. "Razume se, hteo bi svako da gradi. Hteo bi, i te kako bi hteo,
brate. To e obavezno jednom i biti. Ali za to je potrebno vreme. I snaga. Treba se tek boriti za to..."
Jura je mislio. Neto je bilo u Ivanovim reima. Neto na ta nije bio naviknut. To je trebalo tek
shvatiti.
ilin zabaci ruke pod glavu.
"Seam se jedne stvari", progovori. Gledao je pravo u lampu, a zenice su mu izgledale kao take.
"Imao sam druga koji se zvao Tolja. Zajedno smo uili u koli. On je uvek bio neprimetan i stalno
radio nekakve sitnice. Pravio je nekakve sveske, lepio kutije. Voleo je da povezuje stare, mnogo puta
proitane knjige. Dobriina je bio velika, takva dobriina, da ak ni uvredljive ale nije shvatao.
Prihvatao ih je nekako udnovato i, po naem miljenju, divlje. Baci mu, recimo, u krevet tritona, a
on ga izvue i pone dugo da ga gleda. Mi se oko njega smejemo, a on ga razgleda i na kraju kae:
'Jadnie' - i odnese ga u ribnjak. Posle je odrastao i postao statistiar. Svi znamo da je to posao tih i
neprimetan i svi smo smatrali da na Tolja za drugo i nije sposoban. Radio je poteno, bez nekog
entuzijazma, ali savesno. Mi smo leteli na Jupiter, prouavali veiti led, gradili nove fabrike, a on je
sedeo u svojoj ustanovi i raunao na mainama koje sam nije izmislio ni konstruisao. Obrazac malog
oveka; mogao bi da ga obloi vatom i trpa u muzej pod stakleno zvono, s natpisom: TIPINI
SAMOZADOVOLJINI OVEK S KRAJA DVADESETOG VEKA. Kasnije je umro. Zapustio je
neku najobiniju bolest, jer se bojao operacije, i zbog toga je i umro. To se deava s malim ljudima,
iako o tome nikada nita ne pie u novinama."
ilin zauta, kao da oslukuje. Jura je ekao.
"To je bilo u Kareliji, na obali umskog jezera. Njegov krevet se nalazio na zastakljenoj verandi,
a ja sam sedeo pored njega i gledao njegovo neobrijano tamno lice... mrtvo lice i ogroman taman
oblak nad umom sa druge strane jezera. Lekar je rekao: 'Umro je'. I tog trenutka je odjeknuo grom
takve snage i otpoela takva nepogoda kakve se retko deavaju ak i na junim morima. Vetar je
lomio drvee i bacao ga na mokro, crveno stenje, tako da se kidalo u iverje, ali ak ni to se od
urlanja vetra nije ulo. Jezero je kao zidom ilo prema obali, i u taj zid su udarale munje, onako kako
se to na severu nikad ne deava. Sa kua je nepogoda zbacivala krovove. Svuda su se zaustavili
satovi - niko nije znao zbog ega. ivotinje su umirale s iscepanim pluima. To je bila prava zverska
bura, kao da je ceo svet stao naglavce. A on je leao, tih, obian, i kao uvek - to ga se nije ticalo."
ilin ponovo poe da oslukuje. "Ja, Jura, nisam plaljiv, miran sam, ali tada sam osetio uasan strah.
Najednom sam pomislio: Eto, ko si ti bio, na mirni, dosadni Toljik. Ti si, tiho i neprimetno, a da ni
sam nisi podozrevao, drao na svojim ramenima ravnoteu Sveta. Umro si - umrla je i ravnotea i
Svet je stao naglavce. Da su mi tada povikali kraj uveta da je Zemlja skrenula sa svoje orbite i da je
krenula ka Suncu, ja bih samo klimnuo glavom. I jo sam tada pomislio... " ilin ponovo za trenutak
zauta. "Pomislio sam: zato je on bio tako dosadan i tako mali? Jer on je bio dosadan ovek, Jura.
Veoma dosadan. Da se ta bura desila pred njegovim oima, on bi sigurno povikao: 'Ah! Papue!
Moje papue se sue napolju!' I potrao bi da spasava papue." "Ali, zato je, kako je postao takav,
dosadan?"
 ilin zauta i strogo pogleda u Juru.
"Ali, on je sam bio kriv za to", oprezno ree Jura.
"Nije istina. Niko nikada nije ni za ta sam kriv. Onakvi kakvi smo - postajemo zahvaljujui
ljudima. A mi... Kako esto ne plaamo taj dug... Skoro nikada. A ne postoji nita vanije od toga. To
je najvanije. Sad je to najvanije. Ranije je bilo najvanije dati oveku slobodu da postane ono to
on hoe da postane. A sad je najvanije - pokazati oveku kakav treba da postane da bi bio ljudski
srean. Eto, to je sada najvanije." ilin pogleda Juru i najednom ga upita: "Zar ne?"
"Sigurno", odgovori Jura. Sve je to bilo dobro, ali njemu nekako tue. Nekako ga nije
interesovalo. Ta stvar mu je izgledala dosadna.
ilin je sedeo napregnuto oslukujui.
"ta se desilo?" upita Jura.
"Tiho!" ilin se pridie sa kreveta. "udnovato", ree. I nastavi da oslukuje. Jura najednom oseti
kako se pod pod njegovim nogama poe da trese i tog trenutka poe da urla sirena. Skoio je i bacio
se prema vratima. ilin ga uhvati za rame.
"Mirno", ree. "Zna li gde se po rasporedu nalazi tvoje mesto u sluaju nesree?"
"Da!" ree Jura i zagrcnu se.
"Obaveze takoe?" ilin ga pusti. "Mar!"
Jura potra u hodnik.
Trao je po hodniku u vakuum-odsek, gde se nalazilo njegovo mesto po rasporedu u sluaju
nesree, trao je brzo, ali se ipak uzdravao da ne juri iz petnih ila. Staista mora da bude 'miran,
uzdran i uvek spreman', ali kad po brodu poe da odjekuje prodoran urlik sirena, kad brod poe da
poskakuje kao ranjenik u ijoj rani neko kopa nevetim prstima, kada ne razume ta treba da radi i
uopte ne shvata ta se deava... Na kraju hodnika se upalie crvene sijalice. Jura ne izdra i potra
ka njima to je bre mogao.
Navalivi se, on otvori teka vrata i ulete u sivu prostoriju, u kojoj su se kraj zidova nalazili
stakleni boksovi sa vakuum-skafanderima. Trebalo je podii sve roloe, proveriti stanje stafandera,
pritisak u balonima, punjenje akumulatora, okrenuti prekida svakog skafandera u poloaj 'opasnost' i
uraditi jo dosta toga... Posle toga je trebalo da navue svoj skafander.
Jura to uradi dosta brzo i, kako mu se uinilo, spretno, iako su mu prsti drhtali; oseao je
napregnutost u celom telu, jaku i neprijatnu, koja je liila na gr. Sirena zauta i nastupi zloslutna
tiina. Jura zavri poslednji skafander i osvrte se oko sebe. U boksovima je pod staklenim zvonima
svetlela plaviasta svetlost, sijali su se ogromni skafanderi s rairenim rukavima, koji su liili na
nakazne statue bez glave. Jura izvue svoj skafander i uvue se u njega. Skafander mu je bio neto
vei nego to je trebalo, bio je grub i neudoban, ne kao skafander varioca, koji je elastian, udoban,
prijatan. A u ovome je bilo vruina. Jura ukljui aparat za uklanjanje znoja, a onda, irei nogama,
lupajui metalom o metal, prie vratima.
Brod se tresao, bila je tiina, celom duinom hodnika su pod tavanicom gorele crvene signalne
sijalice za opasnost. Jura se osloni leima o ragastov vrata uprevi se nogama o suprotnu stranu. Na
taj nain pregradio je vrata; sad je u odsek moglo da se ue samo ako bi ga neko oborio s nogu. Bilo
je neobino itati to mesto u instrukciji, gde je nareivano kako se za vreme uzbune mora uvati
vakuum-odsek. Od koga ga uvati? Zato? Za vreme uzbune u vakuum-odsek je imao pravo da ue
samo onaj ovek - lan posade ili putnik - za koga je kapetan lino izdavao nareenje: 'Propustiti'.
Zbog toga je u ragastov vrata bio instaliran radiofon, koji je stalno radio na talasnoj duini
kapetanskog radiofona. Jura baci pogled na radiofon i seti se da to jo nije uradio. Brzo pritisnu
dugme.
 "Sluam", zau se glas Bikova. Glas je, kao i uvek, bio kripav i ravnoduan.
"Staista Borodin je zauzeo svoje mesto po rasporedu", izvesti Jura.
"Dobro", ree Bikov i iskljui radiofon.
Jura ljutito pogleda radiofon i ree kripavim gIasom: 'Dobro'. Drvo - pomisli i isplazi jezik.
Brod se uto tre i on se umalo ne ujede za jezik. Postieno se osvrte, a zatim mu u glavu doe misao:
a ta ako je sveznajui Bikov namerno trgao brod da bi staista ugrizao jezik? Lako je mogao da
zamisli kako to Bikov radi. Sigurno mu ivot nije bio lak, pomisli Jura. Sigurno ga je ivot muio i
lomio, sve dok sa njega nije smakao opnu svih emocija, koje u stvari i nisu potrebne, ali bez kojih
ovek nije ovek ve drvo. ilin je jednom prilikom rekao da se sa godinama ovek menja samo u
jednoj jedinoj stvari - postaje strpljiviji. Na Bikova se to, prema svemu, ne odnosi...
Brod se ponovo tre i Jura pokua da zauzme stabilniji poloaj. Nikako nije mogao da shvati ta
se deava. Na napad meteorita sve ovo nije mnogo liilo, a jo manje na neki sudar. Mika Uakov je
rekao da je opasnost u kosmosu isto to i udarac maa - od njega se ili odmah umire ili se uopte ne
umire... To je izjavio Mika Uakov, koji je u kosmosu bio samo na varilakoj praksi i koji o
kosmosu govori terminima detektivskih romana...
Juri je ve bila utrnula noga, i on je promeni. Na tavanici hodnika su jo gorele crvene sijalice.
Jura se stalno trudio da se priseti na ta ga one podseaju i nikako nije uspevao. Ali bio je vie nego
siguran da je sa crvenim svetlima bila povezana neka neprijatna uspomena. Kad bi barem neko
doao, pomisli. Kad bi mogao da upita ta se desilo, ta moe da oekuje... Pogleda na dugme poziva.
Da ga pritisne i obrati se Bikovu:' Drue kapetane, molim da mi objasnite zadatak...' Zatim je
zamislio koliko je staista, mokrih od uzbuenja, stajalo tu naslonivi se nogama na ragastov; strane
stvari su preivljavali, trudili se da shvate ta se deava i stalno mislili: 'Da li u uspeti da navuem
lem ili neu?' To su bili divni momci, s kojima bi odlino mogao da odigra bok-ap-tag ili komotno
da popria o smislu ivota. Sad su svi oni iskusni ljudi, mudri, sad su svi oni u komandnim
odeljenjima kosmikih letelica koje jure kroz prostranstvo... i takoe se ponekad tresu... Od tih misli
najednom pree na neto drugo. Zamisli obliveno znojem i krvlju lice Bikova, koji sa istim ljudskim
oajanjem ukoenim pogledom prati neto to se pribliava...
U Jurinim oima sve zapliva i on izgubi ravnoteu i nae se na podu. Pod niskom tavanicom sve
poe da zvoni i lupa. Vukui nogama po metalnom podu, Jura uspe da se prevrne na stomak. Zatim se
podigao i bacio na vrata. Zauze raniji poloaj i iz sve snage se upre o ragastov vrata.
Sad je Tahmasib stalno vibrirao, kao da se i on od neega uasno bojao. Jura se napree, trudei
se da savlada telo, koje mu se treslo. Kad bi barem neko doao, kada bi mu barem dali na znanje ta
se deava, kada bi barem Bikov naredio neto... Mama e se uasno brinuti. Kako e joj rei? Ko e
uopte to da joj kae? Ko e moi? Ona moe da umre, ona je nedavno operisana, srce joj je slabo,
njoj to ne sme da se govori... Jura se ujede za usnu i vrsto stee usta. Poelo je da ga boli, ali se vie
nije tresao. No pa ta, u stvari... Ne, treba odmah otii i pogledati. Promoliti glavu kroz vrata
komandnog odeljenja, nemarno upitati: "No, hoe li jo dugo?" i otii... A ta ako su svi mrtvi? Jura s
uasom pogleda u hodnik oekujui da e se iza zaokreta pojaviti ilin, da e ga pogledati ugaenim
oima i da e opustiti glavu na sleene ruke... Jura opusti nogu, odgurnu se od ragastova i naini
nekoliko neubedljivih koraaja po hodniku. Po podu koji se tresao, pored crvenih svetlosti, ka liftu, u
susret onome ko puzi... Zaustavi se i vrati ka vratima. "Mirnije", ree i nakalja se da mu ne bi
kripalo u grudima. Uobrazilja voli da se naali, i to zlo i nepoteno. Uobrazilja nikad nije prijatelj.
Ponovo zauze svoje mesto u ragastovu. Eto, tako je to, pomisli iznenada. Eto, tako je to - ekati i uvek
biti spreman u patikama i prugastim arapama, sa prologodinjim novinama, da niko ne bi zapazio i
da ne bi pomislio... nikad ne znati nita sigurno, a uvek biti spreman...
 Vibracije su postajale sve jae i jae, a onda slabije, da bi ponovo postale jo jae. Jura zamisli
Tahmasib, kilometarsku cigaru od titanskih jedinjenja, koja je liila na ogromnu au. Sada, du celog
tela broda, od vrha pa do krme, kao talasi prolaze vibracije. as su jae, as slabije... Tu ovek ne
mora da bude ne znam kako osetljiv da bi video ta je ta... Kad bi tako poeo da vibrira, recimo,
oksitanski pribor - sve bi bilo jasno - treba regulisati kompresor ili barem promeniti plamenik. Jura
je jasno osetio da se brod okrenuo na stranu - to se osealo po pritisku na stopalo. Tahmasib se
okrenuo isprva lagano, a zatim su poeli i trzaji; od svakog trzaja oveku se tresla glava i sve to se
nalazilo u njoj... ta je to, misli Jura, oslanjajui se na ragastov. ta je to kod njih, tamo, a?... I tog
trenutka, u stranoj tiini, zaue se koraci. Lagani, uvereni, nepoznati koraci; a moda ih Jura
jednostavno nije prepoznao. On pogleda du hodnika - a koraci se stalno pribliavahu - i najednom se
iza zaokreta pojavi ilin u radnom kombinezonu, s aparatom za probe na grudima. Lice mu je bilo
ozbiljno i kao da je bilo neim nezadovoljno, a na oi mu je padao pramen svetle kose. On prie Juri
i lupivi ga rukom po kolenima, ree: "I?"
Hteo je da ue u vakuum-odsek. Jura otvori i zatvori usta, ali nogu ne skloni. To je bio ilin, dragi
i dugo oekivani ilin, ali Jura nogu ne skloni ve ga umesto toga upita:
"ta je to?"
Hteo je to da kae nemarno, ali mu glas zadrhta i utisak je bio pokvaren.
"A ta moe da bude", procedi ilin. "Pusti me", ree. "Moram da uzmem neto..."
U Jurinoj glavi je bila kaa i u toj kai je od svih Jurinih principa ostalo itavo samo uputstvo.
"Priekaj, Vanja", promrmlja on i pritisnu dugme poziva.
Kapetan nije odgovarao.
"Jura", ree ilin. "ta je to s tobom, brate? Pusti me, ostavio sam u skafanderu..."
"Ne mogu", ree Jura i obliznu usne. "Kako, mogu?... Sad e se javiti kapetan..."
"A ako se ne javi?"
"Zato se ne bi javio?" Jura pogleda ilina okruglim oima i najednom ga uhvati za rukav. "ta se
desilo?"
"Nita se nije desilo." ilin se najednom osmehnu. "Znai, nee me pustiti?"
Jura odreno odmahnu glavom.
"Pa ne moe tako, Vanja... Ti mora da me shvati!" Preao je na ti od suvika oseanja; plakalo
mu se, a istovremeno se oseao i dobro i mirno, mada je znao da ni u kom sluaju nee pustiti ilina.
"Pa ti si i sam bio staista..."
"Da", neodreeno otee ilin razgledajui ga. Pridravamo se slova i duha uputstva?
"Ne znam..." promrmlja Jura. Bilo ga je sramota, a znao je da nogu nee spustiti. Ako odista mora
da ue, onda ne treba da stoji tako - u mislima se obraao ilinu. Udri me u zube i uzmi ono to ti je
potrebno.
"Kapetan Bikov slua", odjeknu iz radiofona. Jura jo nikako nije mogao da se sabere.
"Aleksej Petroviu", ree ilin u radiofon. "Ja hou da proem u vakuum-odsek, a staista me ne
puta."
"ta ti je potrebno u vakuum-odseku?" zainteresova se Bikov.
"Ostavio sam tamo sirijus proli put... U skafanderu sam ga zaboravio..."
"Tako", ree Bikov. "Staisto Borodine, pustite inenjera ilina."
Bikov se iskljui. Jura s olakanjem skloni nogu. On tek tada primeti da brod vie ne vibrira. ilin
ga neno pogleda i lupi po ramenu.
"Vanja, ne ljutite se, molim vas..." promrmlja Jura.
"Naprotiv!" ree ilin. "Bilo je tako interesantno posmatrati te."
 "U mojoj glavi je prava kaa..."
"Tako, tako..." ilin se zaustavi pred svojim skafanderom. "Za takve sluajeve se i prave uputstva.
Dobra stvar, zar ne?"
"Ne znam. Prestao sam da shvatam nekako. Nikako ne mogu da poveem stvari. ta se desilo?"
"ta je moglo da se desi?" upita kroz zube. "Vetaka ishrana. Tablete umesto kotleta. kolska
uzbuna, staisto Borodine, samo to i nita drugo. Rutinska, ne rea od jedan do dva puta za vreme
svakog leta. Radi proveravanja poznavanja uputstava. Velika je to stvar - uputstvo!" Izvukao je iz
svog skafandera beli cilindar debljine prsta i besno spustio rolo. "Moram da pobegnem odavde, Jura.
Da pobegnem dok mi sve nije dojadilo."
Jura duboko uzdahnu i baci pogled u hodnik. Crvene sijalice vie nisu svetlele. Pod vie nije
vibrirao. Jura je video kako je iz kajute iziao Jurkovski, pogledao prema njemu, velianstveno
klimnuo glavom i lagano koraajui nestao iza zaokreta.
ilin proguna:
"Riba trai dubinu, a ovek ide tamo gde je gore... Da li si me shvatio, Jura? kolske uzbune,
namerni nesreni sluajevi. A negde je jo i gore. Tamo i treba ii, a ne ekati dok te povedu... Hoe
da me poslua, staisto? Po uputstvima, ti mora da me slua."
"Priekajte, Vanja", ree Jura namrtivi se. "ini mi se da se jo nisam osvestio..."
EJNOMEJA: SMRT-PLANETOLOZI
"Staisto Borodine", ree Bikov savijajui novine.
"Vreme je za spavanje, staisto."
Jura ustade, zatvori knjigu i posle kraeg kolebanja stavi je u orman. Neu danas da itam,
pomisli. Treba se na kraju i ispavati.
"Laku no", ree.
"Laku no", odgovori Bikov i otvori novine.
Ne odvajajui se od svojih papira, Jurkovski mahnu rukom. Kada Jura izae, Jurkovski upita:
"ta misli, Aleksej, ta on jo voli?"
"Ko?"
"Na kadet. Ja znam da on voli i ume vakuumno da zavaruje. Video sam ga na Marsu. A ta jo
voli?"
"Devojke", ree Bikov.
"Ne devojke ve devojku. On ima fotografiju devojke."
"Nisam znao."
"Mogao si da se doseti. Kad neko ima dvadeset godina i polazi na daleki let, on fotografije
sobom uzima, a posle ne zna ta da radi s njima. U knjigama pie da te fotografije treba kriom
gledati i pri tome oi moraju da budu pune suza, a u svakom sluaju barem zamagljene. Samo, u
praksi za to niko nema vremena. Ili jo neto, to je mnogo vanije. Ali, vratimo se naem staisti."
Bikov ostavi novine, skide naoare i pogleda Jurkovskog.
"Da li si ve zavrio svoje dananje poslove? "upita.
"Nisam", ree Jurkovski ljutito. "Nisam zavrio i ne elim ni da govorim o poslovima. Od ove
idiotske birokratije glava mi je kao merica. elim da se odmorim. Moe li da mi odgovori na moje
pitanje?"
"Na to pitanje bi najbolje mogao da ti odgovori Ivan", ree Bikov. "On je stalno sa njim. Ali,
poto Ivana nema ovde, ja postavljam pitanje tebi. ini mi se da je to jasno. Ne uzbuuj se, Voloa,
jetra e poeti da te boli. Na staista je jednostavno jo uvek deak. Vete ruke, a to se tie ljubavi
- on nita naroito ne voli, zbog toga to nita ne zna. Alekseja Tolstoja voli. I Velsa. A Golsvorti mu
je dosadan, i Put puteva mu je dosadan. Sem toga, on jo mnogo voli ilina i ne voli jednog barmana
u Mirza-arleu. Dete je jo. Jetra."
"U njegovim godinama",ree Jurkovski, "ja sam voleo da piem stlhove. Matao sam da postanem
pisac. A posle sam negde proitao da pisci neim lie na pokojnike: oni vole da se o njima ili govori
dobro ili da se uopte ne govori... Da, ta sam ono hteo da kaem?"
"Ne znam", ree Bikov. "Prema svemu, ti jednostavno nee da radi."
"Ne, dozvoli!... Da! Mene interesuje unutranji svet naeg staiste."
"Staista je staista", ree Bikov.
"Postoje staisti i staisti", usprotivi se Jurkovski. "Ti si takoe staista, a i ja. Mi smo svi staisti
u slubi budunosti. Stari staisti i mladi staisti. Mi stairamo ceo ivot, svaki na svoj nain. A kad
umremo, potomci ocenjuju na rad i izdaju nam diplomu za veito bitisanje."
"Ili je ne izdaju", zamiIjeno ree Bikov gledajui u tavanicu. "Po pravilu je - ne daju."
"No pa ta, to je naa krivica, a ne naa nesrea. Uzgred budi reeno, da li zna ko uvek dobija
diplomu za veito bitisanje?"
"Da?"
"Oni koji vaspitavaju smenu. Takvi kao to je Krajuhin."
 "Da", ree Bikov. "I jo neto je interesantno: ti ljudi za razliku od drugih uopte se ne brinu za
diplome."
"A trebalo bi. Mene je uvek, na primer, interesovalo pitanje: da li postajemo bolji iz pokolenja u
pokolenje? Zbog toga sam i poeo da razgovaram o naem kadetu. Starci uvek govore: 'Eh, ova
dananja omladina nije ni za ta. A kakvi smo mi bili!'"
"To govore glupi starci, Vladimire. Krajuhin tako nije govorio."
"Krajuhin jednostavno nije voleo teoriju. On je uzimao mlade, trpao ih u pe i ekao da vidi ta e
od njih ispasti. Ako nisu goreli, on je u njima priznavao sebi ravne."
"A ako su goreli?"
"Po pravilu, mi nismo goreli."
"No, kao to vidi, sad si i odgovorio na svoje pitanje", ree Bikov i ponovo uze novine u ruke.
"Staista Borodin je sada na putu u pe i u pei, prema svemu, nee izgoreti. Kad ga sretne kroz
deset godina, on e te nazvati starom gnjidom, i ti e se, kao poten ovek, sloiti sa njim."
"Dozvoli, dozvoli", pobuni se Jurkovski. "Ali, mi ipak i odgovaramo. Deaka treba neemu i
nauiti? ivot e ga nauiti", kratko ree Bikov.
U kajut-kompaniju ue Mihailo Antonovi u pidami, s papuama navuenim na bose noge i
ogromnim termosom u ruci.
"Dobro vee, momci", ree. "Uasno mi se pije aj."
"aj, to nije loe", ivnu Bikov.
"Ako je aj, neka bude aj", ree Jurkovski i poe da sreuje svoje papire.
Kapetan i navigator postavie sto, Mihailo Antonovi stavi slatko u inijice, a Bikov svima nali
aj.
"A gde je Jurik?" upita Mihailo Antonovi.
"Spava", odgovori Bikov.
"A Vanjua?"
"Deura", odgovori Bikov.
"No, dobro", ree Mihailo Antonovi. Otpi malo aja, zamiri i ree: "Nikada, momci, ne
pristanite da piete memoare. To je dosadan posao, i te kako dosadan!"
"A ti vie izmiljaj", posavetova Bikov.
"Kako to?"
"Kao u romanima. Mlada Marsovka je zatvorila oi i nagnula se prema meni s poluotvorenim
ustima. Ja sam je strano zagrlio."
"Celu", dodade Jurkovski. Mihailo Antonovi pocrvene.
"Pazi, pocrvenela je stara gnjida", ree Jurkovski.
"Znai, neto je i bilo, a, Mia?" Bikov se zaceni od smeha i zagrcnu ajem.
"Fuj !" ree Mihailo Antonovi. "Sram vas bilo!" Zamisli se i najednom izjavi: "A znate ta,
deco? Pljunuu na te memoare. No, ta mogu da mi urade zbog toga?"
"Ti nam objasni neto drugo", ree Bikov. "Kako da utiemo na Juru?"
Mihailo Antonovi se preplai.
"A ta se desilo? Da nije uradio neto?"
"Za sada jo nije. Ali Vladimir smatra da na njega treba uticati."
"Mi na njega, ukoliko se ne varam, ionako utiemo. Od Vanje se ne odvaja, a u tebe je,
Voloenjka, prosto zaljubljen. Najmanje je ve dvadeset puta priao o tome kako si za pijavicama
uao u peinu."
Bikov die glavu.
 "Za kakvim to pijavicama?" upita.
Mihailo Antonovi poe da se kao krivac vrpolji.
"Ah, to su bajke", ree Jurkovski ne trepnuvi. "To je bilo jo... hm-hm... davno. Postavlja se
pitanje: kako uticati na Juru? Deku se prua jedinstvena ansa da vidi svet boljih ljudi. Sa nae
strane bi bilo jednostavno... hm-hm."
"Vidi li, Voloa", ree Mihailo Antonovi, "Jura je divan deko. Njega su dobra vaspitali u
koli. On ima sve... kako da kaem... osnove dobrog oveka. Shvati, Voloa, Jura vie nikada nee
zameniti dobro za zlo."
"Pravi ovek", resko ree Jurkovski, "poseduje i iroke horizonte."
"Pravilno, Voloa", ree Mihailo Antonovi. "Eto, i Jura..."
"Pravog oveka formiraju samo pravi ljudi, radnici, i samo pravi ivot, punokrvan i teak."
"Ali, i na Jurik..."
"Mi moramo da iskoristimo sluaj i pokaemo Juri prave ljude u pravom, tekom ivotu..."
"Pravilno, Voloa, i ja sam uveren da e Jurik..."
"Izvini, Mihailo, ali ja jo nisam zavrio. Sutra emo biti veoma blizu Ejnomeje. Da li znate ta je
to Ejnomeja."
"Kako da ne?" ree Mihailo Antonovi. "Asteroid, velika poluosa - dva i ezdeset i etiri dela
astronomske jedinice, ekscentricitet..."
"Ne mislim na to", nestrpljivo ga prekide Jurkovski. "Da li znate da na Ejnomeji ve tri godine
radi jedinstvena na svetu fizika stanica za istraivanje gravitacije?"
"Kako da ne", ree Mihailo Antonovi. "Pa tamo je..."
"Ljudi tamo rade u izuzetno tekim uslovima", nastavi Jurkovski s oduevljenjem. Bikov ga
paljivo pogleda. "Dvadeset pet ljudi, vrsti kao dijamanti, pametni, hrabri, ja bih ak rekao -
bezumno hrabri! Cvet oveanstva! Eto, to je divna prilika da upoznamo deaka sa pravim ivotom!"
Bikov je utao. Mihailo Antonovi ree zabrinuto: "Divna misao, Voloa, ali to je..."
"I ba sada, oni se spremaju da izvre interesantan eksperiment. Oni prouavaju irenje
gravitacionih talasa. Da li znate ta je to smrt-planeta? Komad stene, koji se u potrebnom trenutku u
celosti pretvara u zraenje! Neobino pouan prizor!"
Bikov je utao. utao je i Mihailo Antonovi.
"Videti prave ljude u procesu pravog rada - zar to nije divno?"
Bikov je utao.
"Ja mislim da e to biti veoma korisno naem staisti", ree Jurkovski i dodade blaim tonom:
"ak ni ja ne bih imao nita protiv toga da bacim pogled na to. Odavno me interesuju uslovi rada
smrt-planetologa."
Bikov najzad progovori.
"Pa ta", rekao je. "Odista, nije neinteresantno."
"Uveravam te, Aleksej!" uzviknu Jurkovski. "Ja mislim da emo tamo sigurno svratiti, zar ne?"
"M-da", neodreeno promrmlja Bikov, i zagleda se u Jurkovskog.
"No, divno", ree Jurkovski. Baci pogled na Bikova i upita: "Tebe neto zbunjuje, Aleksej?"
"Evo ta mene zbunjuje", ree Bikov. "U mojoj marruti se nalazi Mars. U marruti imam
Bambergu sa tim prljavim kopovima. Imam i nekoliko saputnika Saturna. Postoji i sistem Jupitera. I
jo kojeta. Ali jedne stvari tamo nema. Ejnomeje nema."
"Pa, kako da kaem..." ree Jurkovski spustivi pogled i lupkajui prstima po stolu. "Da smatramo
da je to propust uprave, Aljoa."
"Moi e, Vladimire, da poseti Ejnomeju sledei put."
 "Dozvoli, dozvoli, Aljoa. Hm-hm... ja sam ipak generalni inspektor i mogu da izdam nareenje...
hm-hm... da se marruta izmeni..."
"To si mogao odmah da kae. to mi puni glavu kojekakvim vaspitnim zadacima?"
"Hm, vaspitni zadaci, razume se, takoe... da... Navigatore", ree Bikov. "Generalni inspektor
nareuje da se promeni kurs. Proraunajte kurs za Ejnomeju."
"Razumem", ree Mihailo Antonovi i zabrinuto pogleda Jurkovskog. "Zna, Voloa, mi imamo
malo goriva. Ejnomeja - to je dobar komad puta... Moraemo dva puta da koimo. I jedanput da
uzimamo zalet. Trebalo je da to kae barem pre nedelju dana."
Jurkovski se gordo isprsi.
"Hm-hm... zna ta Mihailo? Da li tu u blizini postoje rezervoari sa gorivom?"
"Kako da ne", ree Mihailo Antonovi. "Ima ih..."
"Bie i goriva", ree Jurkovski.
"Ako bude goriva, bie i Ejnomeja", ree Bikov, ustade i prie svojoj fotelji. "No, Mia i ja smo
sto postavljali, a ti, generalni inspektore, sada sve raspremi."
"Volterijanci", ree Jurkovski i poe da rasprema sto. On je bio zadovoljan svojom malom
pobedom. Bikov je mogao i da mu se ne potini. Kapetan broda, koji je vozio generalnog inspektora,
takoe je imao svoja ovlaenja.

Fizika opservatorija Ejnomeja okretala se oko Sunca priblino u taki gde se nekada ranije
nalazio asteroid Ejnomeja. Gigantska stena prenika od dve stotine kilometara je za poslednjih
nekoliko godina bila u procesu eksperimenata skoro potpuno unitena. Od asteroida je ostao samo
redak roj relativno sitnih komada i oblak kosmike praine irok sedam stotina kilometara - ogromna
srebrna lopta. Sama fizika opservatorija se malo po emu razlikovala od tekih vetakih Zemljinih
satelita. To je bio sistem cilindara i lopti, povezan cevima, koji se okretao oko osovine. U
laboratoriji je radilo dvadeset i sedam fiziara i astrofiziara, vrstih kao dijamant, pametnih,
hrabrih, a esto i 'bezumno hrabrih'. Najmlai od njih imao je dvadeset i pet godina, najstariji -
trideset i etiri.
Posada Ejnomeje se bavila istraivanjem i ispitivanjem kosmikih zraenja, eksperimentalnih
provera teorija polja, vakuumom, superniskim temperaturama, eksperimentalnom kosmogonijom. Svi
omanji asteroidi u radijusu od dvadeset megametara od Ejnomeje proglaeni su za smrt-planete: oni
su ve bili uniteni ili ih je tek trebalo unititi. Time su se uglavnom bavili kosmogonisti i
Frelativisti. Fiziari koji razrauju teoriju ralativnosti; prim. prev. Male planete su unitavane na
razne naine. Njih su pretvarali u roj kamenia, u oblak praine ili gasa, a ponekad i u svetlosnu
eksploziju. Unitavali su ih u prirodnim uslovima i u jakom magnetnom polju, momentalno ili
postepeno, razvlaei proces na dekade i mesece. To je bio jedini u Sunevom sistemu kosmogonini
poligon, i ako su sada opservatorije u blizini Zemlje pronale novu zvezdu sa udnovatim linijama u
spektru, pre svega se postavljalo pitanje: gde se u tom trenutku nalazila Ejnomeja i da li se ta zvezda
ne nalazi sluajno u rejonu Ejnomeje? Meunarodna uprava kosmikog saobraaja je objavila da je
zona Ejnomeje zabranjena za sve putnike kosmoplane.
Tahmasib je zakoio kraj Ejnomeje na dva sata pre poetka novog eksperimenta. Relativisti su se
spremali da pretvore u zraenje stenu veliine Everesta i mase ije su veliine bile odreene s
tanou od nekoliko grama. Ta smrt-planeta se kretala na periferiji poligona. Tamo je bilo upueno i
desetak kosmoskafa s posmatraima i priborima i na opservatoriji su ostala samo dva oveka -
naelnik i deurni dispeer.
Deurni dispeer doeka Jurkovskog i Juru kraj kesona. To je bio visok, veoma bled, pegav
ovek. Oi su mu bile ravnodune i plave.
"Hm-hm... Dobar dan", ree Jurkovski. "Ja sam Jurkovski, generalni inspektor MUKS-a." Prema
svemu, plavooki ovek nije prvi put sretao generalne inspektore. On mirno, ne urei se, pogleda
Jurkovskog i ree:
"Pa ta emo, ulazite."
Pravooki se mirno okrete leima Jurkovskom i lupkajui magnetnim blokejima krete hodnikom.
"Stanite!" povika Jurkovski. "A gde je ovde... hm-hm... naelnik?"
"Ja vas vodim k njemu."
Jurkovski i Jura pourie za njim. Jurkovski je poluglasno gunao:
"udnovat ipak... hm-hm... red. udan..."
Na kraju hodnika plavooki otvori okrugli otvor i uvue se kroz njega. Jurkovski i Jura zaue:
"Kostja, k tebi su doli..."
ulo se kako neko vie zvonkim, veselim glasom:
"esti! Saka! Kud juri, bezumnie? Saali se na svoju decu!" Povuci se za sto kilometara, tamo
je opasno! Trei! Trei! Ruskim jezikom sam ti rekao! Odravaj vezu sa mnom! esti, ne gunaj na
pretpostavljene! Pretpostavljeni se brinu o njemu, a on besan. Vidi ti njega, nezahvalnika jednog.
Jurkovski i Jura se uvukoe u omanju prostoriju prepunu raznih pribora. Pred ispupenim ekranom
je sedeo mravi, crnoputi momak tridesetih godina, u plavim, ispeglanim pantalonama i beloj koulji
sa crnom kravatom.
"Kostja", pozva ga plavooki i zauta.
Kostja okrenu prema gostima veselo, lepo lice s orlovskim nosem, nekoliko sekundi ih je
posmatrao, ljubazno se pozdravio, a onda se ponovo okrenu prema ekranu. Na ekranu su se lagano
kretale po linijama koordinatnog sistema raznobojne take.
"Deveti, zato si se zaustavio? ta, nestao ti je entuzijazam? Hajde, proetaj se jo malo napred...
esti, ti pravi uspehe. Ve sam se razboleo od tebe. ta, da nisi krenuo kui, na Zemlju?"
Jurkovski se zakalja. Veseli Kostja je izvukao iz jednog uveta kuglicu i okrenuvi se prema
Jurkovskom upita:
"Ko ste vi, gosti?"
"Ja sam Jurkovski", otro ree Jurkovski.
"Koji Jurkovski?" veselo i nestrpljivo upita Kostja. "Ja sam znao jednoga, on je bio Vladimir
Sergejevi."
"To sam ja", ree Jurkovski.
Kostja se obradova.
"Odlino!" uzviknu on. "Onda stanite uz onaj pult. Okretaete etvrto dugme - na njemu je
napisano arapsko etiri - da ona zvezdica tamo ne izlazi iz kruia..."
"Ali, dozvolite, ipak..." poe Jurkovski.
"Samo mi ne govorite da niste shvatili!" povika Kostja. "Inae u se razoarati u vas."
Plavooki mu prie i neto poe da mu apue u uvo. Kostja ga saslua i stavi u uvo kuglicu.
"Neka mu od toga bude bolje", ree i povika:
"Posmatrai, sluajte me, preuzimam komandu! Svi sada stoje odlino, kao Zaporoci na slici
Rjepina! Samo, vie ne dotiite komande! Iskljuujem se na dva minuta!" Ponovo je iz uveta izvukao
kuglice. "Znai, vi ste postali generalni inspektor, Vladimire Sergejeviu?" upita.
"Da, postao sam", ree Jurkovski. "I ja..."
"A ko je ovaj mladi? I on je takoe generalni inspektor? Ezra", okrenu se on plavookom, "neka
Vladimir Sergejevi dri osovinu, a deku daj da se neim korisno poigra. Najbolje e biti da ga
postavimo uz tvoj ekran i neka gleda..."
"Moda e mi se ipak dozvoliti da ovde kaem dve?" upita Jurkovski ne obraajui se nikome
odreeno.
"Razume se, govorite, "ree Kostja. "Imate itavih devedeset sekundi."
"Ja sam hteo... hm-hm... da dospem na jedan, bilo koji, kosmoskaf", ree Jurkovski.
"Oho!" ree Kostja. "Bolje bi bilo da ste mi zatraili toak od trolejbusa. A bilo bi ipak najbolje
kad biste hteli da okreete dugme broj etiri. Na kosmoskafe ne mogu ak ni ja. Tamo je sve puno,
kao na Blumbergovom koncertu. A paljivo okreui dugme vi poveavate preciznost eksperimenta
za jedan i po procenat."
Jurkovski velianstveno slee ramenima.
"No, dobro", ree on. "Vidim da u morati... A zato... hm-hm... to kod vas nije automatizovano?"
Kostja je ve stavljao u uvo svoju kuglicu. Dugajlija Ezra ree kao iz bureta:
"Oprema. ubre. Zastarela."
Ukljuio je veliki ekran i pozvao Juru prstom da mu prie. Jura prie ekranu i baci pogled na
Jurkovskog. Jurkovski je, tuno izvivi obrve, drao dugme i posmatrao ekran pred kojim je stajao
Jura. Jura se takoe zagleda u ekran. Na ekranu se videlo nekoliko okruglih svetiih mrlja, koje su
liile ili na krmae ili na repu. Koatim prstom Ezra pokaza na jednu mrlju:
"Kosmoskaf", ree.
Kostja ponovo poe da komanduje:
"Posmatrai, jo ne spavate? ta vam se to vue? Ah, vreme! Sram te bilo, Saa, pa ostalo je jo
samo tri minuta. Korito? Ah, fotonsko korito? Stigao nam je generalni inspektor. Panja, ovo je sad
ozbiljno. Ostalo je trideset... dvadeset devet..."
Ezra prstom pokaza centar ekrana:
"Ovde", ree.
Jura pogleda u centar. Tamo nije bilo nita.
"Petnaest... etrnaest... Vladimire Sergejeviu , drite osovinu... deset... devet..."
Jura je gledao. Ezra je takoe okretao dugme, prema svemu i on je drao neku osovinu.
"Tri... dva... jedan... nula!"
U centru ekrana se pojavi bela taka. Zatim ekran pobele, pa postade zaslepljujue beo i na kraju
pocrne. Negde ispod tavanice prodorno i kratko zazvonie nekakva zvonca. Upalie se i ugasie
crvene lampice na pultu kraj ekrana. I ponovo se na ekranu pojavie okrugle mrlje koje su liile na
krmae.
"Gotovo", ree Ezra i iskljui ekran.
Kostja se veto spusti na pod.
"Osovina vie ne mora da se dri", ree. "Svlaite se, poinje prijem."
"ta je to?" upita Jurkovski.
Kostja odnekud iza pulta izvue kutiju s pilulama. "Posluite se", ree on. "To, razume se, nije
okolada, ali je zato korisno."
Ezra prie i utke uze dve pilule. Jednu prui Juri. Jura neodluno pogleda Jurkovskog.
"Pitam, ta je to?" upita Jurkovski.
"Gama-radiofag", objasni Kostja. Bacio je pogled na Juru. "Jedite, jedite mladiu", ree. "Sada
ste dobili etiri rendgena, a to nije ala."
"Da", ree Jurkovski. "To je tano."
Prui ruku prema kutiji. Jura stavi pilulu u usta. Bila je veoma gorka.
"ime moemo da budemo korisni generalnom inspektoru?" upita Kostja stavljajui kutiju nazad
na pult.
"Ja sam u stvari... hm-hm... hteo da prisustvujem eksperimentu", ree Jurkovski, "a istovremeno...
hm-hm... da vidim kakva je situacija na stanici... potrebe radnika... albe najzad... ta? Evo, vidim da
je laboratorija loe zatiena od zraenja... Tesno. Loa automatizacija, zastarela oprema... ta?"
Kostja uzdahnuvi ree:
"Da, to je istina, gorka istina kao gama-radiofag. Ali, ako me upitate na ta se alim, ja u morati
da vam odgovorim da se ne alim ni na ta. Razume se, albi ima. Kako bi u ovom svetu moglo bez
albi? Ali to nisu nae albe, to su albe na nas. I, morate se sloiti sa mnom da bi bilo smeno kada
bi vama, generalnom inspektoru, poeo da priam o tome zbog ega se ale na nas. Uzgred, da vam se
moda ne jede? Dobro je to neete. Pokuajte da pronaete bilo ta za jelo u naem podrumu...
Najblii tanker sa hranom e stii ili veeras ili sutra, i to je, verujte mi, veoma tuno, jer su fiziari
navikli da jedu svaki dan i nikakve greke u snabdevanju ne mogu da ih odue od toga. No, a ako
hoete ozbiljno da ujete moje miljenje o albama, onda u vam rei kratko i jasno, kao devojci koju
volim: ti diplomirani kojekakvovii iz naeg dragog MUKS-a se uvek ale na neto. Ako radimo
brzo, oni se ale da radimo brzo i da brzo unitavamo dragocenu unikatnu opremu, da nam stalno sve
propada i da oni nita ne mogu da stignu da urade. A ako radimo sporo... Uostalom, ta govorim? Jo
se nije naao neko ko bi se alio na to da radimo sporo. Uzgred budi reeno, Vladimire Sergejeviu,
vi ste bili odlian planetolog, mi smo svi uili po vaim knjigama i raznim tamo izvetajima! Zato
ste doli u MUKS, i to jo kao generalni inspektor?"
Jurkovski zaprepaeno pogleda Kostju. Jura se skupi, oekujui eksploziju, grom. Ezra je stajao i
potpuno ravnoduno treptao svojim kravljim trepavicama.
"Hm-hm-hm..." namrtivi se otezao je Jurkovski. "A zato da ne?"
"Ja u vam objasniti zato ne", ree Kostja udarajui ga prstom u grudi. "Vi ste dobar naunik, vi
ste stvaralac savremene planetologije! Iz vas je od samog detinjstva izbijao gejzir ideja! Da gigantske
planete moraju da imaju prstenove, da planete mogu da se kondenzuju bez centralne svetlosti, da su
Prstenovi Saturna vetakog porekla, upitajte Ezru ko je sve to izmislio? Ezra e vam rei:
'Jurkovski!' I vi ste se odrekli svega toga, predali ste to u ruke raznim tamo nespretnjakoviima, a
sami ste postali 'kojekakvovi'!"
"No, ta vam je!" ree Jurkovski dobroudno. "Ja sam samo... hm-hm... obian naunik..."
"Bili ste obian naunik. A sada ste, izvinite za izraz, obian generalni inspektor! No, recite mi
ozbiljno: zato ste doli ovamo? Niti moete neto da me upitate niti da me posavetujete, a da i ne
govorimo o pomoi. No, recimo, ja u vas, reda radi, povesti iz laboratorije u laboratoriju i mi emo
koraati kao dva meseara i ustupaemo put jedan drugom pred svakim vratima. I utivo emo utati,
jer vi ne znate kako da pitate, a ja ne znam kako da odgovorim. Potrebno je sakupiti svih dvadeset i
sedam ljudi da bi se saznalo ta se radi na stanici, a dvadeset i sedmoro ovamo ne moe da se stisne
ak ni iz potovanja prema generalnom inspektoru, jer je ovde tesno, jedan ak ivi u liftu..."
"Vi pogreno mislite... hm-hm... da mene to raduje", zvaninim glasom ga prekide Jurkovski.
"Pritom mislim na takvu prenaseljenost... hm-hm... stanice. Ukoliko se ne varam, stanica je
proraunata na posadu od pet gravimetrista. I kada biste se vi, kao rukovodilac stanice, pridravali
postojeih uputstava MUKS-a..."
"Pa, Vladimire Sergejeviu!" veselo uzviknu Kostja. "Drue generalni inspektore! Ljudi hoe da
rade! Da li gravimetristi hoe da rade? Hoe. Relativisti? Takoe hoe. I ne govorim o
kosmogonistima, koji su se ovamo ugurali preko mog lea. A na Zemlji se nalazi jo jedno sto
pedeset ljudi koji gore od nestrpljenja. Pomisli, spavati u liftu! ta, ekati dok MUKS zavri
izgradnju nove stanice? Ne, planetolog Jurkovski bi zakljuio sasvim drugaije. On ne bi poeo da
me prekoreva zbog prenaseljenosti. I ne bi ni zahtevao od mene da mu sve objasnim. Tim pre to on
nije Gejzenberg i to ne bi shvatio vie od polovine. Ne, planetolog Jurkovski bi rekao: "Kostja!
Meni je potrebno da eksperimentalno dokaem moju novu ideju. Dajte da radimo, Kostja!" Tada bih
vam ustupio svoj krevet, a sam bih se smestio u sigurnosnl lift i mi bismo zajedno radili sve donde
dok nam sve ne bi bilo jasno kao proleno jutro! A vi dolazite da sakupljate albe. Kakve albe moe
da ima ovek koji se bavi interesantnim poslom?"
Jura s olakanjem uzdahnu. Do eksplozije groma nije dolo. Lice Jurkovskog je postajalo sve
zamiljenije.
"Da", ree on. "Vi ste, znate li, u pravu... hm-hm... Kostja. Odista, nije trebalo da ovamo doem...
hm-hm... tako. I ja vam... hm-hm... zavidim, Kostja. S vama bih radio s najveim zadovoljstvom.
Ali... hm-hm... postoje stanice i... hm-hm... stanice. Vi ne moete ni da zamislite, Kostja, koliko se
bezobrazluka deava u naem sistemu. I zbog toga je planetolog Jurkovski morao da postane... hm-
hm... generalni inspektor Jurkovski."
"Bezobrazluci", brzo ree Kostja, "to je stvar kosmike policije..."
"Ne uvek", ree Jurkovski, "naalost, ne ba uvek..."
U hodniku neto poe da lupa. Zau se lupkanje magnetnih potkovica. Neko povika:
"Kostjaaa! Zakanjenje! Za tri milisekunde!..."
"O!" ree Kostja. "To idu moji radnici, sad e zatraiti da jedu. Ezra", ree, "kako da im
saoptimo da e tanker stii tek sutra?"
"Kostja", ree Jurkovski, "dau vam sanduk konzervi."
"Vi ste bog. alite se!" obradova se Kostja. "Duplo daje onaj koji daje na vreme. Smatrajte da
sam vam duan dva sanduka konzervi!"
Kroz otvor su jedan za drugim ula etvorica i u prostoriji odjednom ovek nije imao gde da se
okrene. Juru odgurnue u ugao i ogradie ga irokim leima. On je dobro mogao da vidi samo
kovrdavi Ezrin potiljak, neiju obrijanu glavu i jo jedan miiavi potiljak. Osim toga, video je i
noge - one su se nalazile nad glavama, a gigantske cipele s izlizanim potkovicama su se nalazile samo
na dva centimetra od obrijane glave. U prostoru izmeu lea i potiljka Jura je s vremena na vreme
video orlovski Kostjin nos i bradato lice etvrtog radnika. Jurkovski se nije video, verovatno su i
njega saterali u neki ugao. Govorili su svi odjednom.
"Razbacivanje taaka je veoma malo. Brojao sam na brzu ruku, ali mi se ini da su neosporne tri
milisekunde..."
"Ipak, dakle, tri, a ne est!"
"Nije stvar u tome! Vano je da je ispod granice dozvoljenih odstupanja!"
"Kada bismo Mars digli u vazduh, to bi bila preciznost!"
"Da, dragoviu, tada bismo mogli polovinu graviskopa da uklonimo!"
"Najomrznutiji pribor - graviskop! I ko ga je samo izmislio?"
"Reci hvala to postoji barem takav kakav je. Zna kako smo to ranije radili?"
"Pazi, ve mu se ne dopadaju ni graviskopi!"
"A da li e nam dati da neto jedemo?"
"Uz re o jelu, Kostja: pojeli smo sav radiofag."
"Da, dobro je to si se setio. Kostja, daj nam tablete."
"Momci, ini mi se da sam slagao. Ne tri ve etiri milisekunde."
"Ne brbljaj. Daj Ezri. Ezra e izraunati kako treba."
"Pravilno... Ezra, uzmi, golubiu, ti si od svih nas najhladnokrvniji, ruke mi se tresu od
uzbuenja."
 "Eksplozija je bila izuzetno lepa. Umalo nisam oslepeo. Volim anihilacione eksplozije! Osea se
kao tvorac, ovek budunosti..."
"Sluaj, Kostja, ta to Pagava govori, da e sada biti samo arite eksplozije? A mi?"
"Ima li savesti? Ili moda uobraava da je ovo gravitaciona opservatorija? A ta su ti
kosmogonisti, pastorad, a?"
"Oj, Fanas, ne ulei u taj spor. Ipak je ovde Kostja glavni. A zato uopte postoje pretpostavljeni?
Da bi sve bilo u redu."
"Kakvog onda ima smisla postavljati svog oveka za pretpostavljenog?"
"Oho! Vie ne odgovaram ni za naelnika? ta je to, buna? Gde su moji maevi, manetne i
pitolji?"
"Uzgred budi reeno, ja bih neto i pojeo."
"Proraunao sam", ree Ezra.
"No?"
"Ne urite ga, on ne moe tako brzo."
"Tri i osam."
"Ezra! Svaka tvoja re je isto zlato!"
"Greka plus-minus dva koma dva."
"Kako je danas brbljiv na Ezra!"
Jura ne izdra ve proapta Ezri na uvo:
"ta se desilo? Zato se svi toliko raduju?"
Ezra promrmlja jedva okrenuvi glavu:
"Dobili su ta su hteli. Dokazali su. Gravitacija se iri. Bre od svetlosti. Prvi su dokazali."
"Tri i osam, momci", objavi obrijana glava, "to znai da smo obrisali nos onom kojekakvoviu iz
Lenjingrada. Kako se ono..."
"Odlian poetak. Sada samo neto da pojedemo, pobijemo kosmogoniste i izistinski se
prihvatimo posla."
"Sluajte naunici, a zato nije doao Kramer?"
"On kae da ima jo dve konzerve. Sada ih trai kod sebe u starim papirima. Prirediemo pir
izgladnelih - konzerva na etrnaest ljudi."
"Pir izgladnelih telom i siromanih duhom."
"Tiho, naunici, i ja u vas obradovati."
"A za kakve je konzerve lagao Valerije?"
"Po nepotvrenim glasovima, on ima konzervu kompota od bresaka i konzervu rakova..."
"Kad bi bila kobasica... Da li e ovde neko da me slua ili nee? Mirno, vi, naunici! Tako. Mogu
da vas izvestim da se meu nama nalazi jedan generalni inspektor - Jurkovski, Vladimir Sergejevi.
On nam poklanja sanduk konzervi sa svoga stola!"
"Ozbiljno?" upita neko.
"Ne, to ak nije ni otroumno. Ko se jo tako ali?"
Odnekud iz ugla se zau:
"Hm-hm... Dobar dan."
"A? Vladimir Sergejevi? Kako vas to nismo zapazili?"
"Izbezobrazili smo se ovde, drugovi smrt-planetolozi."
"Vladimire Sergejeviu! Da li je istina ono za konzerve?"
"Najistinitija istina", ree Jurkovski.
"Ura!"
 "I jo jednom..."
"Ura!"
"I jo jednom..."
"U r-r-r-a-a !"
"Mesne konzerve", objasni Jurkovski. Kroz prostoriju odjeknu uzdah.
"Ah, zato ovde vlada besteinsko stanje? Trebalo bi bacati uvis takvog oveka. Na rukama bi ga
trebalo nositi."
Kroz otvoreni otvor se pojavi jo jedna brada.
"ta urlate?" mrano upita ta glava. "Dobili ste rezultat koji ste hteli, a da li znate da nemamo ta
da jedemo? Tanker e tek sutra da se dovue."
Izvesno vreme svi su bradu gledali. Na kraju ovek sa miiavim potiljkom zamiljeno ree:
"Prepoznajem kosmogonistu po reniku."
"Momci, pa on je gladan!"
"Kako da ne! Kosmogonisti su uvek gladni!"
"Kako bi bilo da njega poaljemo po konzerve?"
"Pavle, prijatelju", ree Kostja, "sad e otii po konzerve. Idi, navuci vakuum-skafander."
Bradati momak ga sumnjiavo pogleda.
"Jura", ree Jurkovski, "odvedi druga na Tahmasib. Uostalom, to u ja uiniti..."
"Dobar dan, Vladimire Sergejeviu", ree bradonja irei lice u osmejak. "Kako ste stigli do
nas?"
Iz prostorije su izili prvo Jurkovski, a za njim bradonja.
"Dobar je ovek Jurkovski. Dobar ovek."
"A zato je doao u inspekciju?"
"On nije ni doao ovamo u inspekciju. Ja sam ga shvatio tako da ga je jednostavno interesovalo
kako je kod nas."
"Onda, neka ga."
"A ne bi mogao da kae neku re za proirenje programa?"
"Proirenje programa - moe. Samo se bojim da nam ne smanji broj radnika. Idem da uklonim svoj
krevet iz lifta."
"Da, inspektori ne vole kad se ivi u liftu."
"Naunici, ne plaite se. Ja sam mu ve sve ispriao. On nije takav. Pa to je Jurkovski!"
"Momci, poimo da naemo trpezariju. Da je smestimo u biblioteku, a?"
"Biblioteku su zauzeli kosmogonisti."
Svi su, jedan po jedan, poeli da izlaze iz prostorije. Tada je ovek s miiavim potiljkom priao
Kostji i tiho rekao:
"Daj mi jo jednu pilulu, Kostja. Neto mi je muka..."

Ejnomeja je odavno ostala iza njih. Tahmasib je leteo prema Bambergi - u carstvo tajanstvene
Space Pearl Limited. Jura se probudio kasno nou - bolela ga je i svrbela ruka od injekcije i uasno
je bio edan. Zauo je teke korake u hodniku. Uinilo mu se ak da je uo prigueno stenjanje.
'Privienja', pomisli, 'samo je jo to nedostajalo'. Ne silazei s kreveta, otvori vrata i baci pogled u
hodnik. U hodniku je, udno se iskrivivi, stajao Jurkovski u svom divnom halatu. Lice mu je bilo
oteklo, oi su mu bile zatvorene. Uestalo je i teko disao poluotvorenim ustima.
"Vladimire Sergejeviu!" preplaeno ga pozva Jura. "ta vam je?"
Jurkovski brzo otvori oi i pokua da se ispravi, ali mu to ne poe za rukom.
 "Ti-ho!" ree pretei, brzo, iskrivivi se jo vie. Poe ka Juri. Jura se pomeri i propusti ga da
ue u njegovu kabinu. Jurkovski zatvori vrata za sobom i oprezno sede pored Jure.
"Zato ne spava?" upita ga tiho.
"ta vam je, Vladimire Sergejeviu?" promrmlja Jura. "Loe vam je?"
"Gluposti, jetra." Jura je uasnuto posmatrao njegove ruke koje su pritiskale eludac. "Uvek me
tako mui, podla, posle ozraivanja... A ipak, nismo badava bili na Ejnomeji. Eto, to su ljudi, Jura!
Pravi ljudi! Radnici. isti. I nikakvi kojekakvovii ih nee omesti u njihovom radu." Oprezno se
osloni leima o zid i Jura mu brzo podmetnu pod lea jastuk. "Smena re 'kojekakvovii' zar ne,
Jura? A uskoro emo ugledati druge ljude... Sasvim druge... Trule, prljave... Gore od marsovskih
pijavica... Ti ih, razume se, nee videti, a ja u morati..." Zatvorio je oi. "Jura... Izvini, ali moda
u ovde zaspati... Uzeo sam. . . lek... Ako zaspim... idi... kod mene da spava..."
BAMBERGA: NII DUHOM
Bela Barabas je prekoraio preko komingsa i zatvorio vrata za sobom. Na vratima se nalazila
tablica od plastike: The chief manager of Bamberga mines. Space Pearl Limited. Glavni direktor
rudnika Bamberge. Biser Svemira SOJ; prim. prev. Tablica je bila raspolovljena. Jo jue je bila
itava. Metak je pogodio u donji levi ugao i pukotina je prolazila kroz veliko slovo 'B'. Podli
nikogovi, pomisli Bela. Uveravam vas da u rudnicima niko nema oruja. Samo vi, mister Barabas, i
policajci, imate ga. Nemam ga ak ni ja. Svinja.
Hodnik je bio pust. Ispred vrata je visio plakat: NE ZABORAVI DA SI I TI DEONIAR.
INTERESI KOMPANIIJE - TVOJI SU INTERESI. Bela se uhvati za glavu, zatvori oi i izvesno
vreme je stajao tako, ne miui se. Boe moj, pomisli. Kad e se sve to zavriti? Kad e me opozvati
odavde? No, kakav sam ja komesar? Ja u stvari nita ne mogu. Vie nemam snage. Da li me shvatate?
Nemam vie snage. Opozovite me odavde, molim vas. Da, ja se stidim, i tako dalje. Ali, ja vie ne
mogu...
Negde su se zalupila vrata. Bela opusti ruke i poe hodnikom. Pored reklamnih prospekata na
zidu, koji su mu ve odavno dojadili. Pored zatvorenih kabina inenjera. Pored visokih uskih vrata
policijskog odeljenja. Interesantno, u koga su to mogli da pucaju na spratu administracije? Razume
se, meni nee rei ko je pucao. Ali moda e mi poi za rukom da saznam u koga su pucali? Bela ue
u policiju. Za stolom je, poduprevi se rukom o obraz, dremao narednik Higins, naelnik policije,
jedan od tri policajca rudnika Bamberge. Na stolu pred Higinsom nalazio se mikrofon, sa desne
strane radio-stanica, sa leve strane asopis.
"Dobar dan, Higinse", ree Bela.
Higins otvori oi.
"Dobar dan, mister Baraba."
Glas mu je bio dubok ali pomalo sipljiv.
"Ima li ta novo, Higinse?"
"Stigla je Geja", ree Higins. "Doneli su potu. ena pie da se dosauje. Kao da meni ovde nije
dosadno. I vi imate etiri poiljke. Rekao sam da vam ih odnesu. Mislio sam da ste u vaem
kabinetu."
"Hvala, Higinse. Da li znate ko je danas pucao na ovom spratu?"
Higins se zamisli.
"Neto se ne seam da su danas pucali na ovom spratu", ree.
"A sino? Ili noas?"
Higins preko volje odgovori:
"Noas je neko pucao u inenjera Majera."
"To vam je rekao sam Majer?" upita Baraba.
"Ja nisam bio ovde. Deurao sam u sauni."
"Vidite li, Higinse", ree Baraba. "Ja sam sada bio kod upravnika. Upravnik me je po deseti put
uveravao da ovde oruje imate samo vi, policajci."
"To je verovatno."
"Znai, onda je u Majera pucao neko od vaih potinjenih?"
"Ne bih rekao", ree Higins. "Tom je bio sa mnom u sauni, a Konrad... Zato bi Konrad pucao u
inenjera?"
"Znai, oruje ima jo neko?"
"Ja ga nisam video, mister Baraba, to drugo oruje. Kad bih ga video, oduzeo bih ga. Zbog toga
to je oruje zabranjeno. Ali ja ga nisam video."
Beli je najednom sve postalo svejedno.
"Dobro", ree ravnoduno. "Na kraju krajeva, paziti da se svi pridravaju postojeih zakona - ta
stvar je vaa, a ne moja. Moja je stvar da informiem MUKS o tome kako vi izlazite na kraj sa vaim
obavezama."
Okrenuo se i iziao.
Spustio se liftom na drugi sprat i proao kroz salon. U salonu nije bilo nikoga. Kraj zidova su
ukastim sijalicama svetlucali automati. Da se napijem, pomisli Bela. Napiti se kao svinja, lei u
krevet i odspavati dva dana. A posle ustati i ponovo se napiti. Proe kroz salon i poe dugim,
irokim hodnikom. Hodnik se nazivao Brodvej i pruao se od salona do kupatila. Tu su se takoe
nalazili plakati koji su napominjali da su 'interesi kompanije - tvoji interesi', visili su programi
bioskopa za sledeu dekadu, bilteni berze, tablice lutrije, visile su tablice za utakmice u bezbolu i
basketbolu koje su se odravale na Zemlji i za takmienja u boksu i slobodnom rvanju koja su se
odravala ovde, na Bambergi. Na Brodvej su izlazila vrata oba bioskopa i biblioteke. Sportska sala i
crkva su bile sprat nie. Uvee je po Brodveju bilo nemogue probiti se i sve je bilo osvetljeno
raznobojnim svetlostima besmislenih reklama. Uostalom, i ne ba tako besmislenim - one su svake
veeri napominjale radniku ta ga eka na Zemiji kad se vrati kui s punim depovima para.
Sad je Brodvej bio prazan i polumraan. Bela skrete u jedan od hodnika. S leve i desne strane su
se nalazila istovetna vrata. To su bile kabine za stanovanje. Sve je mirisalo na duvan i kolonjsku
vodu. U jednoj sobi Bela ugleda oveka koji je leao na krevetu i ue. Lice ovekovo bilo je
pokriveno flasterom. Jedino oko koje se videlo tuno je posmatralo nisku tavanicu.
"ta je s tobom, Doua?" upita Bela prilazei. Tuno Douino oko okrete se k njemu.
"Leim", ree Doua. "Trebalo bi da budem, u rudniku, a ja leim. I svakog trenutka gubim
gomilu novca. Bojim se i da izraunam koliko gubim."
"Ko te je tukao?"
"Odakle da znam?" odgovori Doua. "Napio sam se jue, tako da se niega ne seam. avo me
naveo... itavih mesec dana sam izdrao. A sad sam propio dnevnu zaradu, leim i leau ovako."
Ponovo se tuno zagleda u tavanicu.
"Da", ree Bela.
No, ta da uradi s njim, pomisli. Ubeivati ga da je tetno piti - to zna i on sam. Kad ustane,
ostajae u rudniku i po petnaest asova dnevno da bi nadoknadio ono to je izgubio. A posle e se
vratiti na Zemlju i imae progresivnu paralizu i nikad nee imati decu ili e mu ena raati samo
kretene.
"Da li zna da je opasno raditi vie od est asova dnevno u oknu?" upita Bela.
"Idite, znate kud", tiho ree Doua. "To vas se ne tie. Neete vi da radite."
Bela uzdahnu i ree:
"No pa ta, oporavljaj se."
"Hvala, mister komesaru", proguna Doua. "Ne brinite se vi o tome. Bolje bi bilo da se
pobrinete da zatvore salon. Da pronau i pokanjavaju one koji peku rakiju."
"Dobro", ree Bela. "Pokuau."
Eto, mislio je, polazei u svoje prostorije. A pokuaj da zatvori salon i - on e sam urlati na
mitingu da se komunisti opet trpaju u stvari koje ih se ne tiu. Nema izlaza iz tog kruga. Nikakvog
izlaza.
Ue u svoju sobu i vide da u njoj sedi inenjer Semjuel Livington. Inenjer je itao stare novine i
jeo sendvie. Na stolu ispred njega se nalazila ahovska tabla s postavljenim figurama. Bela se
pozdravi i umorno sede za sto.
"Da odigramo?" predloi inenjer.
"Sad, samo da pogledam ta su mi poslali."
Bela otvori poiljke. U tri su se nalazile knjige, a u etvrtoj pisma od majke i nekoliko razglednica
s panoramom Nove Pete. Na stolu je leao jo jedan koverat roza boje. Bela je znao ta se u njemu
nalazi, ali ga ipak otvori: "Mister komesaru! Gubi se u vraju mater. Ne muti vodu dok si itav.
Dobronamerni ljudi." Bela uzdahnu i ostavi cedulju.
"Poni", ree.
"Inenjer pomeri peaka."
"Ponovo neprijatnosti?" upita.
"Da."
utke je odigrao odbranu Karo-Kan. Inenjer je dobio izvesno poziciono preimustvo. Bela uze
sendvi i poe zamiljeno da vae gledajui na plou.
"Znate li, Bela", ree inenjer, "kad vas prvi put budem video veselog, ja u rei da sam izgubio
ideoloki rat."
"Videete jo", ree Bela, bez neke nade u glasu. "Ne", ree inenjer. "Vi ste propali. Pogledajte
oko sebe i videete da ste propali."
"Ja?" upita Bela. "Ili mi?"
"Svi vi sa vaim komunizmom. U naem svetu ljudi ne mogu da budu idealisti."
"No, to su nam za poslednjih sto godina govorili najmanje dvadesetak puta."
"ah", ree inenjer. "Pravilno su vam govorili. Neto su, razume se, i potcenili i zbog toga su
esto govorili gluposti. Smeno je bilo govoriti da ete pokleknuti pred vojnom silom ili da ete
izgubiti u privrednom takmienju. Svaka jaka vlada i svaka dovoljno bogata drava u nae doba je
nepobediva u vojnom i privrednom pogledu. Da, da, komunizam je kao privredni sistem pobedio, to
je jasno. Gde su sada proslavljene imperije Morgana, Rokfelera, Krupa i ostalih tamo Micuija i
Micubisija? Sve su nestale i ve zaboravljene. Ostali su jadni ostaci, kao to je naa Space Pearl,
solidna preduzea za proizvodnju luksuznih madraca uskog profila... pa i ona su prinuena da se
prikrivaju parolama opteg blagostanja. Jo jednom ah. I nekoliko miliona upornih vlasnika hotela,
agenata za prodaju nekretnina, tunih zanatlija. Sve je to osueno na propast. Sve se to dri samo
blagodarei tome to u obe Amerike jo postoji novac. Ali vi ste stigli u orsokak. Postoji sila koju
ak ni vi niste u stanju da pobedite. To je malograantina. Mali, sitan ovek. Malograani ne mogu
da se pobede silom, jer bi zbog toga morali fiziki da se unite. Oni ne mogu da budu pobeeni
idejom, jer malograantina organski ne podnosi nikakve ideje."
"Da li ste nekad bili u nekoj komunistikoj dravi, Sem?"
"Bio sam. I video sam i tamo malograane."
"U pravu ste, Sem. Oni jo uvek postoje i kod nas. Za sada postoje, i vi ste to zapazili. Ali vi niste
zapazili da ih kod nas ima mnogo manje nego kod vas i da su oni veoma tihi. Kod nas ne postoje
ratoborni malograani. Proi e pokolenje, za njim jo jedno i oni e sasvim nestati."
"Uzimam konja", ree inenjer.
"Pokuajte", ree Bela.
Jedno vreme inenjer je razmiljao, a onda uze konja. "Kroz dva pokolenja, kaete? A moda kroz
dve stotine hiljada pokolenja? Skinite najzad svoje roza naoare, Bela. Eto, oni su oko vas, ti mali,
sitni ljudi. Ne raunam na avanturiste i kukavice koji se igraju avanturizma. Uzmite takve kao to su
Doua, Smit, Blekvoter. Takve koje vi sami nazivate 'svesnima', ili 'tihima', u zavisnosti od vaeg
raspoloenja. Oni imaju tako malo elja da vi nita ne moete da im ponudite. A ono to oni ele, oni
e postii i bez komunizma. Oni e postati vlasnici kafana, oenie se, imae decu i tiho e iveti na
svoje najvee zadovoljstvo. Komunizam, kapitalizam - ta ih se sve to tie? Kapitalizam je ak i
bolji, jer blagosilja takav ivot. ovek je po svojoj prirodi - ivotinjka. Dajte mu da se najede, ne
gore nego njegov sused, dajte mu da napuni stomak i da se jednom dnevno neemu podsmeva. Vi ete
mi rei: mi moemo da mu predloimo mnogo vie. A ta e mu vie? On e vam odgovoriti: ne
trpajte svoj nos u ono to vas se ne tie. Mala, sitna, ravnoduna ivotinjka."
"Vi kleveete ljude, Sem. Doua i kompanija vam izgledaju kao ivotinje samo zato to ste se vi
potrudili da ih napravite takvima. Ko im je od pelena tucao u glavu da je u ivotu najvaniji novac?
Ko ih je uio da zavide milionerima, vlasnicima kua, bakalinu u susedstvu? Vi ste im punili glave
glupavim filmovima i glupavim knjigama i govorili ste im da vie od boga ne mogu da skoe. I vi ste
im tucali u glavu da postoji bog, da postoji kua i biznis i da osim toga vie nita na belom svetu ne
postoji. Tako i pravite od ljudi ivotinje. A ovek nije ivotinja, Sem. Ponite da mu utuvljujete u
glavu od pelena da je najvanije u ivotu prijateljstvo i znanje, da osim njegove kolevke postoji
ogroman svet koji e on i njegovi drugovi morati da osvoje - tada ete dobiti pravog oveka. Uh,
sada sam prevideo lovca."
"Moete da preete", ree inenjer. "Neu da se sporim s vama. Moda je uloga vaspitanja odista
tako velika kao to je vi predstavljate. Iako i kod vas, uza sve vae vaspitanje, uza svu dravnu
netrpeljivost prema malograantini, ipak izrasta... kako se to ruski kae... korov. A kod nas, i uz nae
vaspitanje, nekako uspevaju da odrastu oni koje vi nazivate pravim ljudima. Razume se, vi
malograana imate manje od nas... ah... Ipak, ja ne znam gde imate nameru da strpate dve milijarde
malograana kapitalistikog sveta. Kod nas nema niko nameru da ih prevaspitava. Da, kapitalizam je
- le. Ali to je opasan le. A vi ste uza sve to otvorili i granice. I dok su granice otvorene,
malograantina e u svim oblicima prelaziti preko granice. Samo da se ne zadavite u njoj... Jo
jedan ah..."
"Ne savetujem", ree Bela.
"U emu je stvar?"
"Ja u se razbarikadirati na ge-osam, a vaoj kraljici preti opasnost."
Inenjer je izvesno vreme razmiljao.
"Da", ree on. "aha nee biti."
"Glupo bi bilo odricati opasnost od malograantine", ree Bela. "Neko od vaih politiara je
pravilno rekao da ideologija sitnog posednika predstavlja za komunizam veu opasnost od sada ve
zaboravljene vodonine bombe. Samo, on je tu opasnost nepravilno adresovao. Ne za komunizam,
ve je za oveanstvo opasna malograantina. Zbog toga to u vaim razmatranjima, Sem, postoji
jedna greka. Malograanin je - ipak ovek, i on uvek eli da postigne neto vee. Ali poto je on
istovremeno i ivotinjka, to stremljenje ka veem dobija najudovinije oblike. Na primer, to je elja
za vlau. elja za divljenjem. elja za popularnou. Kad se dva takva oveka sudare, oni napadaju
jedan drugoga kao psi. I kad se dva takva oveka udrue, oni unitavaju sve oko sebe. I otpoinju
vesele stvarice kao to je bio faizam, segregacija, genocid. Pre svega zbog toga mi vodimo borbu
protiv malograantine. Vi ete biti prinueni takoe da je otponete da se ne biste zadavili u
sopstvenom ubretu. Da li se seate pohoda uitelja na Vaington pretprole godine?"
"Seam se", ree Livington. "Samo, po mome miljenju, boriti se protiv malograantine, to je isto
to i rezati vodu noem."
"Inenjeru", podsmeljivo ree Bela, "to tvrenje je isto tako poznato i staro kao Apokalipsa. Vi
ste jednostavno pesimista. Kako se ono tamo kae? Prestupnici e pobediti heroje, mudraci e utati,
a glupaci e govoriti; nita od onoga to ljudi misle nee se ostvariti."
 "No, pa ta", ree Livington. "Bila su i takva vremena. Ja, razume se, jesam pesimista. Zato bih
bio optimista? Pa i vi takoe."
"Ja nisam pesimista", ree Bela. "Ja sam jednostavno lo radnik. Ali vreme niih duhom je
prolo, Sem. Ono je davno prolo, kako je to reeno u toj istoj Apokalipsi."
Vrata se otvorie i na pragu se pojavi visok ovek sa zaliscima na glavi i bledim, malo oteklim
licem. Bela poe da ga razgleda. Za sekundu ga prepoznade. To je bio kraj. ovek baci pogled na
inenjera i ue u sobu. Sad je gledao samo u Belu.
"Ja sam generalni inspektor MUKS-a", ree on. "Moje prezime je Jurkovski."
Bela ustade. Inenjer takoe s potovanjem ustade. Za Jurkovskim u prostoriju ue ogromni,
preplanuli ovek u plavom kombinezonu. On samo baci pogled na Belu i poe s panjom da razgleda
inenjera.
"Izvinite me, molim vas", ree inenjer i izae. Vrata za njim se zatvorie. Posle nekoliko
koraaja po hodniku, inenjer se zaustavi i zamiljeno zviznu. Zatim izvadi cigaretu i zapali. Tako,
pomisli. Ideoloka borba na Bambergi ulazi u novu fazu. Treba hitno preduzeti odgovarajue mere.
Razmiljajui tako koraao je hodnikom stalno ubrzavajui korak. U lift je skoro utrao. Kad je
stigao na poslednji sprat, ode u radio-stanicu. Deurni radista ga zaueno pogleda.
"ta se desilo, mister Livingtone?" upita.
Livington prevue dlanom preko mokrog ela.
"Dobio sam loe vesti od kue", ree. "Kad e biti prva sledea radio-veza sa Zemljom?"
"Kroz pola sata", ree radista.
Livington sede za stoi, istre iz notesa list papira i brzo napisa radiogram.
"Poaljite hitno, Majkl", ree on pruajui mu list. "To je veoma vano."
Radista baci pogled na list papira i zaueno zviznu. "ta e vam to sada?" upita on. "Ko prodaje
Space Pearl na kraju godine?"
"Hitno mi je potreban gotov novac", ree inenjer i izie.
Radista stavi list papira ispred sebe i zamisli se.

Jurkovski je sedeo i laktom odmicao ahovsku tablu. ilin je sedeo po strani.

"Osramotili ste se, drue Baraba", ree Jurkovski tiho.
"Da", ree Bela i proguta pljuvaku.
"Da li ste saznali na koji nain na Bambergu stie alkohol?"
"Nisam. Najverovatnije je da ga proizvode ovde, na Bambergi."
"Za poslednjih godinu dana kompanija je na Bambergu poslala etiri transporta presovane
celuloze. Za kakve je radove na Bambergi potrebno toliko celuloze?"
"Ne znam", ree Bela. "Ne znam, odista."
"Ja takoe ne znam. Od celuloze destiliu alkohol, drue Baraba. To je jasno ak i jeu."
Bela je utao.
"Ko na Bambergi ima oruje?" upita Jurkovski.
"Ne znam", ree Bela. "Nisam uspeo da saznam. Ali oruje ipak postoji?"
"Da."
"Ko odobrava prekovremeni rad?"
"Niko ga ne zabranjuje."
"Da li ste se obraali direktoru?"
Bela zgri ruke.
"Tom nitavilu sam se obraao dvadeset puta. On ne eli da uje ni za ta. On nita ne vidi, nita
ne uje i nita ne razume. Njemu je krivo to imamo loe izvore informacija. Znate ta, Vladimire
Sergejeviu, ili me poaljite odavde do sto avola ili mi dajte ovlaenje da streljam gadove. Ja
nita ne mogu da uradim. Ubeivao sam. Molio sam. Pretio sam. To je kamen. Za sve radnike je
komesar MUKS-a crveno strailo. Niko ne eli da razgovara sa mnom. I don't know nothing and it's
no damn business of yours. Nita ne znam i ne trpajte va nos u te stvari; prim. prev. Njih se ne tie
meunarodno radno zakonodavstvo. Ja vie ovako ne mogu. Da li ste videli plakate na zidovima?"
Jurkovski ga zamiljeno pogleda vrtei u prstima belog konja.
"Ovde nemam na koga da se oslonim", nastavi Bela. "Ili su to banditi ili ubre koje mata samo o
tome da napuni depove, i ne tie ih se nita da li e posle toga cri ili ne. Jer kod njih pravi ljudi
ovamo nee doi. Idu otpaci, nesrenici. Lump. Svako vee mi se ruke tresu od toga. Ja ne mogu da
spavam. Prekjue su me pozvali da potpiem zapisnik o nesrenom sluaju. Odbio sam: bilo je jasno
da su oveku autogenim aparatom isekli skafander. Tada je taj podlac, sekretar sindikata, rekao da e
se aliti na mene. Pre mesec dana su se na Bambergi pojavile i odmah izjutra bez traga nestale tri
devojke. Idem direktoru, a taj podlac mi se smeje u lice: 'Vi imate halucinacije, mister komesaru,
vreme je da se vratite svojoj eni, vi ve sanjate devojke'. Na kraju krajeva, na mene su tri puta i
pucali. Da, da, znam da se ni jedna budala nije reavala da me pogodi. Ali od toga mi nije lake. I
pomislite samo da su me ovamo posadili da uvam ivot i zdravlje tih budala! Neka idu svi oni u..."
Bela zauta i poe da lomi prste.
"No, no, mirno, Bela", strogo ree Jurkovski.
"Dozvolite mi da odem", ree Bela. "Evo druga", on pokaza na ilina, "to je verovatno novi
komesar..."
"To nije novi komesar", ree Jurkovski. "Upoznajte se, inenjer Tahmasiba ilin."
ilin se lako nakloni.
"Kog Tahmasiba?" upita Bela.
"To je moj brod", ree Jurkovski. "A sada evo ta emo uraditi. Otiiemo direktoru i ja u mu
rei nekoliko rei. A posle emo porazgovarati s radnicima." Ustao je. "Nita, Bela, ne padajte
duhom. Niste vi prvi. Meni je ta Bamberga dozlogrdila."
Bela zabrinuto ree:
"Samo, treba da povedemo nekoliko naih. Moe da doe do tue. Direktor ovde ima itavu bandu
svojih gangstera."
"Kakvih naih?" upita Jurkovski. "Vi ste govorili da ovde ne moete ni na koga da se oslonite."
"Pa niste valjda ovamo stigli sami?" uasnuto upita Bela.
Jurkovski slee ramenima.
"Prirodno", ree on. "Ja nisam direktor."
"Dobro", ree Bela.
Otvori sef i uze revolver. Lice mu je bilo bledo i odluno. Prvi metak e zabiti u tog gmizavca,
radosno je mislio. Neka u mene puca ko hoe, ali prvi metak e dobiti mister Riardson. U masnu,
glatku, podlu njuku.
Jurkovski ga paljivo pogleda.
"Znate ta, Bela", ree. "Da sam na vaem mestu, ja bih pitolj ostavio. Ili ga dajte drugu ilinu.
Bojim se da neete umeti da se uzdrite."
"A vi mislite da e on moi?"
"Hou, hou", ree ilin smekajui se.
Bela mu sa aljenjem predade pitolj.
Jurkovski otvori vrata i zaustavi se. Pred njim se pojavi mladoliki narednik Higins u paradnoj
uniformi i sa plavim lemom na glavi.
"Ser", ree, "narednik policije rudnika Bamberge, narednik Higins je stigao pod vau komandu."
"Drago mi je, narednie Higinse, idite za nama", ree Jurkovski.
Proli su kratkim hodnikom i izili na Brodvej. Jo nije bilo est sati, ali Brodvej je ve bio
obliven jarkom svetlou i pun radnika. Brodvej je odjekivao uznemirenim glasovima.
Jurkovski je iao lagano, ljubazno se smekajui i paljivo razgledajui lica radnika oko sebe. U
svetlosti dnevnih lampi on je dobro video ta lica - oputena, s nezdravom zemljanom bojom koe, s
ogromnim podonjacima, ravnoduna, ljutita, znatieljna, zlobna. Radnici su se razdvajali pred njim
pravei mu put, a za leima Higinsa su se ponovo skupljali i ili za njim. Narednik Higins je
podvikivao.
"Put generalnom inspektoru! Ne gurajte se, momci! Dajte put generalnom inspektoru!"
Tako su doli do lifta i popeli se na sprat administracije. Tu je gomila bila jo gua. Ovde im put
vie niko nije pravio. Meu umornim licima radnika su se pojavljivale drske, vesele njuke. Sada je
narednik Higins poao ispred svih pravei put svojom plavom palicom.
"Skloni se", govorio je tiho, "napravi put... Ukloni se..."
Njegov potiljak izmeu ivice lema i okovratnika bluze je pocrveneo i poeo da se sija od znoja.
Na kraju procesije je koraao ilin. Drska lica su se probijala u prve redove. Dovikivali su se:
"Ej, momci, a ko je od njih inspektor?"
"Ne moe da se snae, svi su oni crveni, kao sok od paradajza..."
"Oni su skroz crveni - i spolja i iznutra..."
"Ne verujem, hou da vidim..."
"Pogledaj, neu ti smetati..."
"Ej, narednie! Higinse! Ala si izabrao drutvo!"
ilinu neko podmetnu nogu. Nije se okrenuo, ali je poeo da gleda pod noge. Kada je pred sobom
ugledao cipelu od mekog antilopa, paljivo, svom teinom nastade na nju. Neko je zaurlao. ilin
pogleda iskrivljeno, pobelelo lice s briima i ree:
"Izvinite, molim vas! Ala sam nespretan!"
Na nogama je imao jake, veoma teke izme sa magnetnim potkovicama.
Buka oko njih je rasla. Sad su vikali ve skoro svi. "Ko ih je zvao ovamo?"
"Ej, vi! Ne trpajte svoj nos u stvari koje vas se ne tiu!"
"Dajte nam da radimo onako kako mi hoemo! Mi se ne petljamo u vae stvari!"
"Gubite se kui i tamo nareujte!"
Narednik Higins, mokar kao mi, na kraju stie do vrata s napuklom tablicom i otvori ih pred
Jurkovskim.
"Ovamo, ser", ree teko diui.
Jurkovski i Bela uoe. ilin prekorai preko komingsa i osvrte se. Ugleda mnotvo drskih lica i
tek iza njih, u duvanskom dimu, skamenjena lica radnika. Higins takoe prekorai preko komingsa i
za sobom zatvori vrata.
Kabinet direktora rudnika mister Riardsona bio je ogroman. Kraj zidova su se nalazile mekane
fotelje i staklene vitrine sa primercima ruda i imitacijama najveih 'kosmickih bisera' koji su naeni
na Bambergi. Iza stola u susret Jurkovskom je poao prijatan ovek u tamnom odelu.
"O, mister Jurkovski", poe on zaobiavi sto i pruajui ruku prema Jurkovskom. "Milo mi je."
"Ne uznemiravajte se", ree Jurkovski zaobilazei sto sa druge strane. "Ruku vam ionako neu
pruiti."
Direktor se zaustavi prijatno se smekajui. Jurkovski sede za sto i okrete se prema Beli.
 "To je direktor?" upita on.
"Da!" s uivanjem ree Bela. "To je direktor rudnika mister Riardson."
Direktor zaklima glavom.
"O, mister Baraba", ree on prekorno, "zar vama treba da budem zahvalan za ovakav
neprijateljski stav mister inspektora?"
"Ko je napravio patent za upravljanje rudnikom?" upita Jurkovski.
"Kao to je to uobiajeno u zapadnom svetu, mister Jurkovski, savet direktora kompanije."
"Pokaite."
"Izvolite", ljubazno ree direktor. On laganim korakom proe kroz kabinet, otvori ogroman sef u
zidu, uze veliku tanu od mrke koe i izvue iz nje list vrstog papira sa zlatnom ivicom. "Izvolite",
ponovi on i stavi list pred Jurkovskog.
"Zatvorite sef", ree Jurkovski, "i predajte kljueve naredniku."
Narednik Higins s okamenjenim izrazom lica primi kljueve. Jurkovski baci pogled na patent,
presavi ga na etiri dela i strpa u dep. Mister Riardson i dalje nastavi da se prijatno smeka. ilin
pomisli da nikad u ivotu nije video oveka s tako oaravajuom spoljanou. Jurkovski stavi
laktove na sto i zamiljeno pogleda Riardsona. Riardson ree:
"Meni bi bilo prijatnije da mi objasnite, mister Jurkovski, ta znae svi ti vai postupci."
"Vi ste optueni za itav niz prestupa protiv meunarodnog radnog zakonodavstva", nemarno ree
Jurkovski. Mister Riardson zaueno rairi ruke. "Vi ste optueni za naruavanje pravnih normi
kosmikog prostora." uenju mister Riardsona nije bilo kraja. "Vi ste optueni za ubistvo - za sada
bez predumiljaja - esnaest radnika i tri ene."
"Ja?" uvreeno povika mister Riardson. "Ja sam optuen za ubistvo?"
"Da, izmeu ostalog, i za ubistvo", ree Jurkovski. "Ja vas odstranjujem sa dunosti. U najskorije
vreme ete biti uhapeni i upueni na Zemlju, gde ete se pojaviti pred meunarodnim sudom. Vie
vas ne zadravam."
"Pokoravam se gruboj sili", dostojanstveno ree mister Riardson.
"I pravilno radite", ree Jurkovski. "Doi ete ovamo kroz jedan as i predaete poslove svom
zameniku."
Riardson se najednom okrete, prie vratima i otvori ih.
"Prijatelji moji!" glasno ree. "Ovi ljudi su me uhapsili! Njima se ne dopadaju vae velike zarade!
Oni hoe da radite po est sati dnevno i da ostanete siromasi!"
Jurkovski ga zainteresovano pogleda. Higins se, otkopavajui kuburu, povue ka stolu.
Riardsona masa odgurnu u stranu. Kroz vrata navalie mladii drskih lica, ali njih ubrzo odgurnue u
stranu radnici, koji ubrzo napunie kabinet. vrsti zid sivih radnikih kombinezona i zlobnih,
namrgoenih lica se zaustavi ispred stola. Jurkovski se osvrte i vide da ilin stoji s njegove desne
strane, s rukama u depovima, a da Bela, sagavi se, stegavi rukama naslon stolice, netremice gleda
u mister Riardsona. Lice mu je bilo svirepije nego lice i u najogorenijeg radnika. Loe e direktor
proi, pomisli Jurkovski. Narednik Higins je s pitoljem u ruci gurao jednog radnika palicom u grudi
i gunao:
"Nikakvih nezakonitih postupaka, momci, mirnije, momci, mirnije..."
Kroz gomilu se oblepljen flasterima probi Doua.
"Mi ne elimo ni s kim da se svaamo, mister inspektore", promrmlja on gledajui Jurkovskog
zlobnim pogledom jedinog slobodnog oka. "Ali te vae ale ovde nee proi."
"Kakve ale?" upita Jurkovski zainteresovano. "Mi smo ovamo doli da bismo zaradili..."
"A mi smo doleteli ovamo da vam ne bismo dozvolili da ivi istrulite."
 "A ja vam kaem da vas se to ne tie!" zaurla Doua. Okrenuo se gomili i upitao: "Zar ne,
momci?"
"Uo-o-o!" zaurla gomila. U tom trenutku neko opali iz pitolja.
Iza lea Jurkovskog prsnu staklo vitrine. Bela poe da stenje, jedva nekako podie stolicu i srui
je na glavu mister Riardsona, koji je stajao u prvom redu, podigavi oi i sloivi ruke. ilin je bio
izvukao ruke iz depova i pripremio se da skoi na nekoga. Doua preplaeno odskoi. Jurkovski
ustade i ljutito ree:
"Koja to budala tamo puca? Umalo me nije pogodila. Narednie, to stojite kao drvo? Oduzmite
toj budali oruje!"
Higins posluno poe da se probija kroz gomilu. ilin ponovo strpa ruke u depove i sede na ivicu
stola. Pogleda u Belu i nasmeja se. Belino lice bilo je blaeno. On je s uivanjem posmatrao
Riardsona, koga su dva mladia podizala. Njegove oi bile su zatvorene, na visokom elu videla mu
se ogromna modra voruga.
"Uzgred budi reeno", ree Jurkovski, "odmah predajte sve oruje koje ovde imate pri sebi. To
vama govorim, badavadije! Od ovog trenutka e svako kod koga bude pronaeno oruje biti na
mestu streljan. Dajem komesaru Barabau odgovarajua ovlaenja za to."
ilin lagano obie sto, izvue iz depa pitolj i prui ga Barabau. Baraba, zagledavi se u
najblieg gangstera, ubaci metak u cev. U tiini koja je vladala jasno se ulo kako je kljocnuo
zatvara pitolja. Oko gangstera se stvori praznina. On poblede, izvue iz zadnjeg depa pantalona
pitolj i baci ga na pod. Bela nogom odbaci pitolj u ugao i okrenu se mladiu koji je pridravao
Riardsona.
"Ti!"
Ovaj spusti Riardsona i, smekajui se, odmahnu glavom.
"Nemam", ree.
"No, dobro", ree Jurkovski. "Narednie, pomozite tim tipovima da se razoruaju. Vratimo se
naem razgovoru. Prekinuli su nas", ree Doui. "Vi ste, ini mi se, govorili da se ne meam u vae
stvari, zar ne?"
"Tako je", ree Doua. "Mi smo slobodni ljudi i sami smo poli ovamo, da bismo zaradili. I ne
smetajte nam. Mi vama ne smetamo, ne smetajte ni vi nama."
"Pitanje o tome ko kome smeta za sada emo ostaviti po strani", ree Jurkovski. "A sada hou
neto da vam ispriam." Izvukao je iz depa i bacio na sto nekoliko raznobojnih kamenia koji su se
svetlucali. "Ovo je takvozvani kosmiki biser", ree on. "Vi ga dobro znate. To je obino drago i
poludrago kamenje, koje se ovde, na Bambergi, tokom dueg vremena podvrgavalo delovanju
kosmikog zraenja i niskih temperatura. Nikakvih specijalnih osobina, ako ne raunamo lep sjaj.
Bogate dame ga plaaju skupim parama i na tome se obogatila vaa kompanija. Koristei se
potranjom tog kamena, kompanija zarauje."
"I mi takoe", povikae iz gomile.
"I vi takoe", sloi se Jurkovski. "Ali, evo u emu je stvar. Za osam godina postojanja kompanije
na Bambergi je boravilo po trogodinjem ugovoru oko dve hiljade ljudi. A da li znate koliko ih je od
onih koji su se vratili jo uvek ivih? Manje od pet stotina. Prosena duina ivota radnika posle
povratka nije dua od dve godine. Vi se tri godine ovde na Bambergi kilavite samo radi toga da biste
posle dve godine ivi trunuli na Zemlji. To se deava pre svega zbog toga to se na Bambergi niko ne
pridrava naredbe Meunarodne komisije, koja zabranjuje da se u vaem rudniku radi vie od est
sati dnevno. Na Zemlji se samo leite, patite zbog toga to nemate decu ili raate kretene. To je
zloin kompanije. Ali sada ne govorimo o kompanij i..."
 "Priekajte", ree Doua i podie ruku. "Dajte da i ja kaem neku re. Sve smo to mi ve uli.
Nama je o tome probio ui mister komesar. Ne znam kako drugi, ali mene se ne tiu oni koji su umrli.
Ja sam ovek zdrav i nemam nameru da umrem."
"Tano", zau se iz gomile. "Neka slabii umiru."
"Deca ili ne, to je moja lina stvar. Izleiu se ja, a ne vi. Hvala bogu, ja sam punoletan i ja
odgovaram za svoje postupke. Neu da sluam nikakve govore. Vi ste oduzeli oruje gangsterima i ja
govorim: pravilno. Naite one koji peku rakiju, zatvorite salon. Tano?" On se okrete gomili. U
gomili neodreeno poee da brundaju. "ta tamo mrmljate? Ja pravilno govorim. Gde to ima - za
aicu dva dolara? One koji primaju mito uklonite. To e takoe biti pravilno. A u moj posao se ne
meajte. Ja sam ovamo doao da bih zaradio i ja zaraujem. Odluio sam da otponem svoj posao - i
otpoeu ga. I vai govori me se ne tiu. Za rei kuu ne moe da kupi..."
"Pravilno, Do!" povikae iz gomile.
"A, nije pravilno", ree Jurkovski. Najednom mu lice pocrvene i on zaurla: "Vi mislite da emo
vam dati da crknete? Vae stvari, vae stvari", ponovo progovori svojim normalnim glasom. "Vas
ovde, budale, ima najvie etiri stotine. A nas je - etiri milijarde. I mi neemo da vi umrete. I vi
neete ni umreti. Dobro, neu govoriti sa vama o vaem duhovnom siromatvu. Vi to, kao to vidim,
ne moete da shvatite. To e shvatati tek vaa deca, ako ih budete imali. Govoriu sa vama jezikom
koji vam je jasan i razumljiv. Jezikom zakona. oveanstvo je donelo zakon po kome se zabranjuje
da ovek samog sebe tera u grob. Zakon, shvatate li? Zakon! Po tom zakonu e i odgovarati
kompanija, a vi zapamtite ovo: oveanstvu vai rudnici nisu potrebni. Rudnici na Bambergi mogu
biti zatvoreni svakog trenutka i kad se to desi, svi e samo odahnuti. I imajte na umu: ako me komesar
MUKS-a izvesti o bilo kakvom prekraju, svejedno kakvom - prekovremeni rad, mito, alkohol,
pucnjava - rudnik e biti zatvoren, a Bamberga e biti pomeana sa kosmikom prainom. To je zakon
i ja vam to govorim u ime oveanstva."
Jurkovski sede.
"Plakae na novac", neko glasno ree.
Gomila poe da guna. Neko povika:
"Zatvoriti rudnik, a nas na ulicu?"
Jurkovski ustade.
"Ne govorite gluposti", ree. "Kakve su vam to glupave predstave o ivotu? Koliko rada ima u
kosmosu i na Zemlji! Pravog rada, koji je svima potreban, da li to shvatate? Ne aici bogatih dama
ve svima! A ja, uzgred budi reeno, imam za vas predlog od MUKS-a - oni koji ele mogu tokom
ovih mesec dana da raskinu ugovor s kompanijom i preu na graevinske i tehnike radove na drugim
asteroidima i sputnjicima velikih planeta. Eh, kad bi svi ovde jednoglasno glasali za to da se zatvore
ovi smrdljivi rudnici, ja bih to uradio jo danas. A rada ete imati preko glave."
"A koliko plaaju?" povika neko.
"Plaa se, razume se, pet puta manje", odgovori Jurkovski. "Ali zato ete rada imati za ceo ivot, i
dobri drugovi, pravi ljudi, od vas e napraviti prave ljude! Ostaete zdravi i uestvovaete u
najgrandioznijem poslu na svetu."
"Kakav je interes raditi u tuem biznisu?" ree Doua.
"Da, to nam ne odgovara", poee da govore u gomili.
"Zar je to biznis?"
"Svako e da te ui kako treba, a kako ne moe..."
"Tako e celog ivota ostati radnik..."
"Biznismeni!" s otvorenim prezirom ree Jurkovski. "No, vreme je da zavrimo. Imajte na umu da
sam ovog gospodina", pokazao je na mister Riardsona, "ovog gospodina uhapsio, i njemu e se
suditi. Izaberite sami privremenog direktora i saoptite mi njegovo ime. Ja u biti kod komesara
Barabaa."
Doua mrano ree Jurkovskom:
"Nepravedan je to zakon, mister inspektore. Zar moe da se radnicima zabrani da zarauju? A vi,
komunisti, jo se hvalite da ste za radnike."
"Prijatelju moj", meko ree Jurkovski, "komunisti su za druge radnike. Za radnike, a ne za gazde."

U Barabaovoj sobi Jurkovski se iznenada lupi po elu.

"Budala", ree. "Zaboravio sam kamenje na direktorovom stolu."
Bela se nasmeja.
"No, vie ga neete videti", ree. "Neko e sada postati gazda."
"avo neka ih nosi", ree Jurkovski. "A nervi su vam... hm-hm... Bela... odista loi..."
ilin poe da se smeje.
"Ala ga je udesio stolicom!..."
"A ta kaete, odvratna njuka?" upita Bela.
"Ne, zato", ree ilin. "Veoma kulturan i prijatan ovek."
Jurkovski gadljivo primeti:
"Ljubazna svinja. A kakve su ovde prostorije, drugovi, a? Kakav su dvorac napravili, a smrt-
planetolozi ive u liftu! Ne, time u se pozabaviti, to neu ostaviti tek tako!"
"Hoete da ruate?" upita Bela.
"Ne, ruaemo na Tahmasibu. Sada e se zavriti cela ova guva..."
"Boe moj", poe da mata Bela. "Posedeti za stolom sa dobrim ljudima, normalnim ljudima, ne
sluati nita o dolarima, o akcijama, ni o tome da su svi ljudi ivotinje... Vladimire Sergejeviu",
poe da moli, "poaljite mi ovamo barem nekoga."
"Strpite se jo malo, Bela", ree Jurkovski. "Ova radnja e se uskoro zatvoriti."
"Uzgred, o akcijama", ree ilin. "Sad je u radio-stanici sigurno ludnica..."
"Sigurno", ree Bela. "Prodaju i kupuju mesto u redu. Oi na elu, njuke znojave... Oj, kada u se
izvui odavde!"
"Dobro, dobro", ree Jurkovski. "Dajte, da pogledam sve zapisnike." Bela poe sefu. "Uzgred
budi reeno, Bela, da li ovde moe da se pronae neki manje ili vie pristojan direktor?"
Bela je preturao po sefu.
"Zato da ne", ree. "Moi e, razume se. Inenjeri su ovde ljudi uglavnom dobri. Domaini."
Neko zakuca na vrata. Uao je, natmuren, oblepljen flasterima, Doua.
"Idemo, mister inspektore", ree ljutito.
Jurkovski stenjui ustade.
"Idemo", ree.
Doua mu prui raireni dlan.
"Vi ste tamo kamenje zaboravili", natmureno ree. "Sakupio sam. Jer ljudi su kod nas razni..."
TAHMASIB: GIGANTSKA FLUKTUACIJA
Svi su, kao i obino, pred ruak bili zaposleni. Jura se dosaivao nad Kursom teorije metala.
Ljutit, neispavan, Jurkovski je nemarno prelistavao nekakav izvetaj. S vremena na vreme je zevao
prikrivajui usta dlanom. Bikov je sedeo u svojoj fotelji i itao poslednje asopise. To je bio
dvadeset i etvrti dan puta, negde izmeu orbite Jupitera i Saturna.
"Promena kristalne reetke kadmijumskog tipa u zavisnosti od temperature u oblasti niskih
temperatura se odreuje, kao to smo videli, odnosom..." itao je Jura. Pomisli: Interesantno, ta li e
se desiti kad Aleksej Petrovi proita i poslednji asopis? Setio se prie Koldvela kako je neki
momak jednog vrelog podneva seckao noem palicu i kako su svi ekali ta e se desiti kada odsee i
poslednji komadi. Prasnuo je u smeh, i tog trenutka se Jurkovski naglo okrenu prema Bikovu.
"Kad bi znao, Aleksej", ree on, "do koje mi je mere sve to dojadilo, kako bih eleo da se
razdrmam..."
"Uzmi od ilina tegove", posavetova mu Bikov. "Ti odlino zna o emu govorim", ree
Jurkovski.
"Nagaam", proguna Bikov. "Odavno ve nagaam."
"I ta o svemu tome... hm-hm... misli?"
"Neumoran starac", ree Bikov i zatvori asopis. "Ti vie nema dvadeset i pet godina. Zato
stalno leti kao rebe pred rudu?"
Jura sa zadovoljstvom poe da slua.
"Zato... hm-hm... pred rudu?" zaudi se Jurkovski. "To e biti potpuno bezopasno prouavanje..."
"A moda je dosta?" ree Bikov. "Isprva potpuno bezopasno ulaenje u peinu kod pijavica, posle
bezopasno svraanje smrt-planetolozima - uzgred, kako tvoja jetra? - i na kraju ovaj piratski napad na
Bambergu."
"Dozvoli, ali to je bio moj dug", ree Jurkovski.
"Tvoj dug je bio da pozove direktora na Tahmasib, mi bismo mu ovde zajednikim snagama
natrljali nos, pripretili bismo mu da emo spaliti rudnik reaktorom, zamolili bismo radnike da nam
predaju gangstere i one koji peku rakiju - i sve bi se zavrilo bez glupave pucnjave. Kakva ti je to
navika da uvek ide najopasniim putem?"
"ta to znai 'najopasnijim putem'?" ree Jurkovski. "Opasnost je pojam subjektivan. Tebi to
izgleda opasno, a meni - ne."
"Odlino", ree Bikov. "Jurcanje po Prstenu Saturna mi izgleda opasno. Zato ga ne dozvoljavam."
"Dobro, dobro", ree Jurkovski. "O tome emo jo porazgovarati." Ljutito je nastavio da
prelistava izvetaj i ponovo se okrenuo Bikovu. "Ponekad me prosto udi, Aleksej !" izjavi. "Kad
bih naiao na oveka koji bi te nazvao kukavicom, ja bih ga zalepio za zid, ali ponekad bacim pogled
na tebe, i..." Ponovo je zatresao glavom i prevrnuo jo nekoliko stranica izvetaja koji je stajao pred
njim.
"Postoji budalasta hrabrost", pouno ree Bikov.
"A postoji i razumna hrabrost."
"Razumna hrabrost - to je katahreza! Spajanje nespojivih pojmova; prim. prev. 'Mirnoa
planinskog potoka, hladnoa letnjeg sunca', kako govori Kipling. Bezumlju hrabrih mi pevamo
pesmu!..."
"Otpevali smo i - basta", ree Bikov. "U nae doba treba raditi, a ne pevati. Ja ne znam ta je to
katahreza, ali razumna hrabrost - to je jedini vid hrabrosti koji je prihvatljiv u nae doba. Bez raznih
tamo... pokojnika. Kome je potreban pokojnik Jurkovski?"
 "Kakav utilitarizam!" uzviknu Jurkovski. "Neu da kaem da sam u pravu samo ja! Ali ne zaboravi
da postoje ljudi razliitih temperamenata. Eto, meni, recimo, opasne situacije prosto priinjavaju
zadovoljstvo. Meni je dosadno da ivim tek ovako! I, hvala bogu, nisam samo ja takav..."
"Zna ta, Voloa", ree Bikov. "Sledei put povedi sa sobom kao kapetana Bagrata - ako dotle
jo bude iv - i leti s njim ako hoe i na samo Sunce. A ja nemam nameru da blagosiljam takva tvoja
zadovoljstva."
Obojica ljutito zautae. Jura nastavi da ita: 'Promena kristalne reetke kadmijumskog tipa u
zavisnosti od temperature...' Zar je Bikov u pravu, pomisli. To je nepravedno, ako je u pravu. Tano
govore oni koji kau da je najpametnije - istovremeno i najdosadnije. . .
Iz komandnog odeljenja izie ilin s listiem papira u ruci. Prie Bikovu i ree poluglasno:
"Evo, Aleksej Petroviu, ovo Mihailo Antonovi predaje..."
"ta je to?" upita Bikov.
"Program kibernavigatora za let od Japeta."
"Dobro, ostavi, pogledau, "ree Bikov.
No, ve program leta od Japeta, pomisli Jura. Oni e odleteti jo nekud, a mene vie ovde nee
biti. Tuno pogleda ilina. ilin je bio u istoj onoj kariranoj koulji sa zavrnutim rukavima.
Jurkovski iznenada ree:
"Shvati ovo, Aleksej. Ja sam ve star. Kroz godinu ili najkasnije dve, ja u zauvek ostati na
Zemlji, kao Dauge, kao Mia... I moda je ovaj let - moja poslednja ansa. Zato nee da me
pusti?..."
ilin na vrhovima prstiju proe kroz kajut-kompaniju i sede na divan.
"Neu da te pustim ne samo zbog toga to je to opasno", lagano ree Bikov, "ve i zbog toga to je
to besmisleno opasno. No, Vladimire, kakva je to sumanuta ideja - vetako poreklo Prstenova
Saturna? To je staraki marazam, asna re..."
"Ti si oduvek bio bez mate, Aleksej", suvo ree Jurkovski. "Kosmogonija Prstenova Saturna nije
jasna i ja smatram da moja hipoteza ima isto takvo pravo na postojanje kao i bilo koja druga, da tako
kaem, racionalna. Ja ne govorim o tome da svaka hipoteza ima svoju naunu vrednost. Hipoteza
mora da ima i moralno znaenje. Ona mora da budi uobrazilju i tera ljude da misle..."
"Kakve veze s tim ima uobrazilja?" ree Bikov.
"To je ist proraun. Verovatnoa dolaska bia ba u Sunev sistem je mala. Verovatnoa toga da
bi im palo na pamet da unitavaju satelite i od njih prave Prsten, ja mislim da je jo manja..."
"ta mi znamo o verovatnom?" upita Jurkovski. "Recimo da si u pravu", ree Bikov. "Recimo da
su odista nekada davno u Sunev sistem stigla bia iz nekog drugog sistema i da su napravila vetaki
prsten oko Saturna. Obeleili su se, da tako kaemo. Ali, zar ti rauna na to da e nai potvrdu
svoje hipoteze u tom prvom i jedinom istraivanju u Prstenu?"
"ta mi znamo o verovatnom?" ponovi svoje pitanje Jurkovski.
"Ja znam jedno", ljutito ree Bikov, "da nema apsolutno nikakvih ansi da sazna i da je cela ta
ideja suluda."
Ponovo su zautali i Jurkovski je ponovo poeo da ita svoj izvetaj. Imao je tuno i veoma staro
lice. Juri ga je najednom bilo uasno ao, ali on nije znao kako da mu pomogne.
Jura pogleda u ilina. ilin je nesto razmiljao. Bikov se pravio kao da ita asopis. Po svemu se
videlo da je i njemu bilo ao Jurkovskog.
ilin najednom ree:
"Aleksej Petroviu, a zato vi smatrate da su anse male i da zbog toga treba odbaciti sve nade?"
Bikov spusti asopis.
 "Ti si drugog miljenja?"
"Svet je veliki", ree ilin. "Meni su se dopale rei Vladimira Sergejevia: 'ta mi uopte znamo
o verovatnom?'"
"No, a ta ne znamo o verovatnom?" upita Bikov. Jurkovski se tre, ali ne odvoji glavu od
izvetaja.
"Setio sam se jednog oveka", ree ilin. "Imao je interesantnu sudbinu..." ilin se neodluno
zaustavi. "Moda vam smetam, Vladimire Sergejeviu?"
"Priaj", naredi Jurkovski i odluno zalupi izvetaj.
"To e potrajati", upozori ga ilin.
"Tim bolje", ree Jurkovski. "Priaj!"
I ilin poe da pria.

Pria o gigantskoj fluktuaciji

Ja sam tada jo bio deak, mnoge stvari nisam mogao da shvatim i mnogo ta sam zaboravio,
moda ak i ono najinteresantnije. Bila je no, lice tog oveka nisam ni video. A glas mu je bio
najobiniji - malo tuan i sipljiv, i ponekad je kaljucao, kao da je bio zbunjen. Jednom reju, ako bih
ga sreo jo koji put na ulici, sigurno ga ne bih prepoznao.
Susreli smo se na plai. Ja sam se upravo bio okupao i sedeo sam na steni. Onda sam zauo kako
se iza mene poela da rui zemlja - to se on sputao niz nasip, zamirisao je duvanski dim i on je stao
pored mene. Kao to sam ve rekao, sve se to deavalo nou. Nebo je bilo pokriveno oblacima,
poinjala je bura. Po plai je duvao jak, topao vetar. Neznanac je puio. Vetar je izbacivao iz
njegove cigarete dugake narandaste iskre, koje su letele i nestajale nad pustom plaom. To je bilo
jako lepo i ja se toga odlino seam. Imao sam esnaest godina i nisam ni pomiljao na to da e
poeti da razgovara sa mnom. Ali on je poeo da govori. I poeo je jako udno.
"Svet je pun udnovatih stvari", rekao je.
Ja sam zakljuio da on jednostavno razmilja naglas i outao sam. Okrenuo sam se i pogledao ga,
ali nisam nita video, bilo je suvie mrano. A on ponovi:
"Svet je pun udnovatih stvari." Onda ponovo povue dim iz svoje cigarete zasuvi me itavom
kiom iskrica.
Ja sam ponovo outao: bio sam stidljiv. Popuio je cigaretu do kraja, zapalio novu i seo na stenu
pored mene. S vremena na vreme poinjao je neto da mrmlja, ali um vode je zagluivao njegove
rei i ja sam uo samo nerazumljivo brundanje. Na kraju glasno ree:
"Ne, to je ve suvie. Ja to moram nekome da ispriam."
I obrati se meni, prvi put od trenutka svog dolaska na plau:
"Ne odbijajte da me sasluate, molim vas."
Ja, razume se, nisam odbio. On ree:
"Samo, biu prinuen da ponem izdaleka, jer ako vam odmah ispriam sve, vi jednostavno nita
neete shvatiti i neete mi verovati. A meni je veoma vano da mi verujete. Meni niko ne veruje, a
ve je to otilo jako daleko... To je poelo jo u detinjstvu. Poeo sam da sviram violinu i razbio sam
etiri ae i tacnu."
"Kako to?" upitah ga. I odmah se setih nekog vica u kome jedna dama govori drugoj : "Moete da
zamislite, jue je domar bacao drva u na podrum i razbio nam luster." Postoji takav stari vic.
Neznanac se tuno nasmeja i ree:
"Evo, zamislite, to se desilo. Tokom prvog meseca uenja. Ve tada je moj nastavnik rekao da on
u ivotu nije video nita slino."
Ja sam outao, ali sam takoe pomislio da je to moralo da izgleda veoma udnovato. Zamislio
sam ga kako razmahuje gudalom i kako s vremena na vreme njime udara u vitrinu. To je odista moglo
daleko da ga odvede.
"To je prirodni fiziki zakon", objasni on iznenada. "Pojava rezonancije." I on mi, jednim dahom,
ispria anegdotu iz kolske fizike o tome kako je preko mosta marovala eta vojnika i kako se most
zbog toga sruio. Posle mi je objasnio da ae i tacne takoe mogu da se razbiju rezonancijom, ako se
pronau zvuna treperenja odgovarajue uestalosti. Moram da kaem da sam od tog trenutka jasno
shvatio da je zvuk - vibracija.
Neznanac mi je objasnio da je rezonancija u svakodnevnom ivotu (u domainstvu, kako se on
izraavao) stvar veoma retka i oduevljavao se time to je neki stari zakonik uzimao u obzir i takvu
sitnicu i predviao kanjavanje vlasnika onog petla koji svojim kukurekanjem razbije susedu bokal.
Ja sam se sloio s tim da to odista mora biti vrlo retka pojava. Do tog trenutka nisam o tome nita
bio uo.
"Veoma, veoma retka", ree on. "A ja sam samo za mesee dana svojom violinom razbio etiri ae
i jednu tacnu. Ali, to je bio samo poetak."
Zapalio je novu cigaretu.
"Uskoro su moji roditeljl i prijatelji zapazili da ja naruavam zakon sendvia."
Odluih da se ne obrukam i rekoh:
"udno prezime."
"Kakvo prezime?" upita on. "Ah, zakon? Ne, to nije prezime. To je... kako da vam kaem... neto
aljivo. Znate, postoji itava grupa uzreica: doao kao kec na jedanaest... Sendvi uvek pada
buterom na zemlju... U tom smislu da se loe ee deava od dobrog. Ili u naunoj formulaciji:
verovatnoa eljenog dogaaja je uvek manja od polovine."
"Polovine ega?" upitah, ali odmah shvatih da sam izvalio glupost. On se zaudi.
"Zar vi ne znate teoriju verovatnoe?" upita me. Odgovorio sam mu da to jo nismo uili u koli.
"Onda nita neete moi da shvatite", ree razoarano.
"A vi objasnite", rekoh ljutito i on poe da mi objanjava. Objasnio mi je da je verovatnoa -
kvantitativna karakteristika mogunosti deavanja ovog ili onog dogaaja.
"A kakve veze s tim imaju sendvii?" upitah.
"Sendvi moe da padne ili buterom prema zemlji Ili buterom okrenutim nagore", ree. "Eto, ako
govorimo uopteno, ako budete bacali sendvi na sreu, on e padati as ovako as onako. U
polovini sIuajeva on e pasti buterom nagore, a u polovini - buterom prema zemlji. Da li vam je
jasno?"
"Jeste", rekoh. I zbog neeg se setih da jo nisam veerao.
"U takvim sluajevima se govori da je verovatnoa eljenog rezultata jednaka polovini."
Dalje mi je ispriao da ako bi se sendvi bacao sto puta, on moe da padne buterom okrenutim
nagore ne pedeset, ve pedeset i pet iIi dvadeset puta, i da samo u sluaju ako se eksperiment
ponavlja mnogo puta, moe da se dobije rezultat priblian polovini. Ja zamislih taj nesreni sendvi
sa buterom (moda ak i s kavijarom) kako izgleda poto je hiljadu puta padao na pod i upitah da li
odista postoje ljudi koji se time bave. On poe da mi objanjava da se u tu svrhu koristi ne sendvi
ve novi, kao u igri 'kruna-pismo', sve vie zalazei u detalje, tako da sam uskoro sasvim prestao
da ga sluam i sedeo gledajui natmureno nebo, mislei o tome da e prema svemu padati kia. Iz te
prve lekcije iz teorije verovatnoe ja sam zapamtio o jedan termin - matematiko iekivanje.
Neznanac je taj termin esto upotrebljavao, a ja sam svaki put zamiIjao ogromnu prostoriju, kao
ekaonicu, sa podom u ploicama, u kojoj sede ljudi sa tanama i bacaju s vremena na vreme u
vazduh novie i sendvie i neto iekuju. I sada to esto vidim u snu. Ali tada me neznanac oamuti
zvonkim izrazom granina teorema Muavra-Laplasa i ree da sve to nema nikakve veze sa stvari o
kojoj je hteo da mi pria.
"Ja, znate, uopte nisam hteo da vam priam o tome", ree glasom koji vie nije bio onako iv kao
maloas.
"Izvinite, vi ste sigurno matematiar?" upitah ga. "Ne", odgovori on natmureno. "Kakav sam ja
matematiar? Ja sam fluktuacija."
Iz utivosti outah.
"Da, ja vam, ini mi se, jo nisam ispriao svoj doivljaj", seti se on.
"Vi ste govorili o sendviima", rekoh.
"Znate, to je prvi primetio moj stric", nastavi on. "Ja sam, znate, bio veoma rasejan i esto sam
isputao iz ruku sendvie. I sendvii su mi uvek padali na zemlju okrenuti buterom nagore."
"Pa, to je dobro", rekoh.
On tuno uzdahnu.
"To je dobro kad se to deava ponekad... A kad se to deava stalno! Da li me shvatate - stalno!"
Nita nisam shvatao, i to sam mu i rekao.
"Moj stric je neto znao matematiku i bavio se teorijom verovatnoe. On mi posavetova da bacim
novi. Bacali smo ga zajedno. Ja ak odmah nisam ni shvatio da sam propao ovek, ali moj stric to
odmah shvati. Tako mi je tada i rekao: 'Ti si propao ovek!'"
Ja i dalje nisam nita shvatao.
"Prvi put sam bacio novi sto puta; stric isto tako sto puta. Kod njega je grb ispao pedeset i tri
puta, a kod mene - devedeset i osam. Stricu su se, znate li, oi popele na elo. Meni takoe. Posle
sam bacio novi jo dve stotine puta i, zamislite samo, kruna mi se pojavila sto devedeset i est
puta. Ve tada je trebalo da shvatim ime se takve stvari zavravaju. Morao sam ve tada da shvatim
da e jednom nastupiti i dananje vee!" Pri tom duboko uzdahnu." Ali tada sam, znate, bio suvie
mlad, mlai od vas. Meni je izgledalo zabavno to znam da sam epicentar svih uda sveta. Ne mogu
da naem drugi izraz."
Malo se smirio i poeo da mi pria sve po redu, stalno puei i kaljucajui. Ispriao mi je sve,
opisujui detalje i nauno ih obrazlaui. Zaprepastio me je, ako ne dubinom, onda raznostranou
svojih znanja. Upotrebljavao je termine iz fizike, matematike, termodinamike, kinetike teorije
gasova, tako da sam se kasnije, kad sam odrastao, udio odakle mi je ovaj ili onaj termin poznat.
esto se uputao u filozofska razmiljanja, a ponekad mi se inilo da uopte nije samokritian. Na
primer, esto je sebe nazivao 'fenomenom', 'udom prirode' ili 'gigantskom fluktuacijom'. Tada sam
shvatio da to nije profesija. On mi je rekao da uda nema ve da se deavaju samo malo verovatni
dogaaji.
U prirodi, pouno mi je objanjavao, najverovatniji dogaaji se deavaju najee, a
najneverovatniji - mnogo ree.
Pri tome je mislio na zakon nestajanja entropije, ali je to meni tada zvualo sasvim drugaije.
Zatim je pokuao da mi objasni pojmove najverovatnijeg stanja i fluktuacije. Moju uobrazilju je
potresao poznati primer sa vazduhom koji se sakupio u polovini jedne sobe.
'U tom sluaju', govorio je on, 'svi koji bi sedeli u drugoj polovini sobe uguili bi se, a ostali bi to
smatrali za pravo udo. A to nije nikakvo udo ve potpuno realna, ali neobino malo verovatna
injenica. To bi bila gigantska fluktuacija - nitavno mogue odstupanje od najverovatnijeg stanja
stvari.'
 Po njegovim reima, i on je bio takvo odstupanje od najverovatnijeg stanja. Njega su okruivala
uda. Videti, na primer, dvadesetostruku dugu posle kie za njega je bila sitnica - on je video est ili
sedam puta.
'Potui u bilo kog sinoptiara-amatera', hvalisao se. Video sam, tako, polarnu svetlost u Alma-
Ati, brokenske vizije na Kavkazu, a dvadeset puta sam posmatrao poznati zeleni zrak, takozvani 'ma
gladi', kako ga, inae, nazivaju. Ja sam doputovao u Batumi, a poinjala je sua. Meutim, kad sam
poao po pustinji Gobi, tri puta me je uhvatila prava tropska kia.
Za vreme kolovanja u koli i institutu on je poloio mnotvo ispita i uvek je izvlaio cedulju sa
pitanjem broj pet. Jednom je polagao neki specijalni ispit, i tano se znalo da e biti samo etiri
listia, prema broju onih koji su polagali, a on je ipak izvukao cedulju broj pet, jer je jedan sat pre
poetka ispita ispitiva odluio da doda jo jedan listi. Sendvii su nastavljali da mu padaju
buterom okrenutim nagore. ('Na to sam, prema svemu, osuen do kraja ivota', rekao je. 'To e me
uvek podseati na to da nisam obian ovek ve gigantska fluktuacija.') Dva puta je prisustvovao
stvaranju velikih vazdunih soiva ('to su makroskopske fluktuacije gustine vazduha' - nerazumljivo
mi je objasnio) i oba puta su ta soiva palila ibicu u njegovim rukama.
Sva uda s kojima se sukobljavao delio je na tri grupe: na prijatna, neprijatna i neutralna.
Sendvie sa buterom okrenutim nagore je svrstavao u prvu grupu. Stalnu kijavicu, koja je redovno i
nezavisno od vremena otpoinjala i zavravala se svakog prvog u mesecu svrstavao je u drugu grupu.
U treu grupu je svrstavao razne prirodne pojave koje su se deavale u njegovom prisustvu. Jednom
se u njegovom prisustvu desilo naruavanje drugog zakona termodmamike: voda u posudi sa cveem
je iznenada poela da prima toplotu od okolnog vazduha i poela da kipi, a u sobi je napadalo inje.
('Posle toga, znate li, uvek, kao sumanut, pre nego to u da pijem vodu, ja je obavezno pipnem
prstom.') U njegov ator (on je esto putovao) esto su uletale loptaste munje i satima su ostajale u
njemu. Na kraju se na to navikao i koristio je loptaste munje kao lampe: itao je pri njihovoj
svetlosti.
"Da li znate ta je to meteorit?" upitao me iznenada. Mladost je sklona da pravi glupe ale i ja sam
odgovorio da su meteoriti zvezde koje padaju i koje nemaju nita zajedniko sa zvezdama koje ne
padaju.
"Meteoriti ponekad padaju i u kue", rekao je zamiljeno. "Ali to se deava veoma retko. I
registrovan je samo jedan, znate, samo jedan sluaj, kad je meteorit pogodio oveka. Jedini, znate li,
takav sluaj..."
"No, pa ta onda?" upitao sam ga.
Nagao se prema meni i proaptao: "Taj ovek sam - ja!"
"Vi se alite!" rekao sam zadrhtavi.
"Ne", tuno je rekao.Ispostavilo se da se to desilo na Uralu. Iao je peice, kroz planine, i
zaustavio se za trenutak da bi zavezao pertlu na gojzerici. Zauo se zviduk i osetio je udarac u zadnji
deo tela i bol od opekotine.
"Na pantalonama se nalazila ovakva rupa", priao je. "Krv je tekla, znate li, ali ne ba jako. teta
to je sada mrak, pokazao bih vam oiljak."
Na tom mestu sakupio je nekoliko sumnjivih kamenia i uvao ih u svom stolu - moda je jedan
od njih i bio meteorit.
Sa njim su se deavale i stvari koje nikako nisu mogle da se objasne s naune take gledita.
Barem ne sa tadanjeg nivoa nauke. Tako je jednom neoekivano i za samoga sebe postao izvor jakog
magnetnog polja. To se izraavalo u tome to su svi predmeti od feromagnetita koji su se nalazili u
sobi najednom poleteli k njemu. elino pero mu se zabilo u obraz, neto ga je bolno udarilo po glavi
i leima. Poeo je da se titi rukama, drhtei od uasa, od nogu do glave oblepljen viljukama,
kaikama, makazama, i najednam se sve zavrilo. Pojava nije trajala vie od deset sekundi i on
uopte nije znao kako da je objasni.
Drugi put, kad je dobio pismo od prijatelja, ve posle prvog reda, na svoje najvee
zaprepaenje, konstatovao je da je isto takvo pismo dobio ve jednom pre nekoliko godina. Setio se
ak da je na suprotnoj strani pored potpisa stajala ogromna krmaa. Kad je pismo obrnuo, odista je
ugledao ogromnu krmau.
"Sve se to vie nije ponavljalo", tuno je rekao. "Ja sam te primere smatrao za najlepe u svojoj
kolekciji. Ali, znate, tako sam smatrao samo do dananje veeri."
esto je seckao svoj govor, da bi izjavio: "Sve je to, znate, bilo jako lepo, ali danas... To je ve
suvie, uveravam vas."
"A zar vam se ne ini", upitao sam ga, "da ste vi interesantan sluaj za nauku?"
"Mislio sam o tome", rekao je. "Pisao sam. Predlagao sam. Niko mi ne veruje. ak mi ni roaci ne
veruju. Samo je moj stric verovao, ali on je sada mrtav. Svi me smatraju za originalnog oveka i
neumornog aljivdiju. Ja prosto ne mogu ni da zamislim ta e misliti posle dananjeg dogaaja."
Uzdahnuo je i bacio opuak. "Da, to je moda i najbolje, to mi ne veruju. Pretpostavimo da mi neko
poveruje. Stvorili bi komisiju, koja bi svuda putovala za mnom i ekala uda. A ja sam ovek
prirodno nedrutven, a uza sve to od svega ovoga karakter mi se sasvim pokvario. Ponekad ne
spavam nou - bojim se..."
to se tie komisije, tu sam se u potpunosti slagao s njim. Jer, odista, on i nije mogao da izaziva
uda po svojoj elji. On je bio samo arite, epicentar uda, taka prostranstva, kako je govorio, na
kojoj su se deavali malo verovatni dogaaji. Bez komisije i posmatranja nita ne bi moglo da se
utvrdi.
"Pisao sam jednom poznatom nauniku", nastavio je. "Uglavnom o meteoritu i o vodi u vazi. Ali
on je sve to primio kao alu. Odgovorio mi je da je meteorit pao na japanskog ofera, a ne na mene. I
savetovao mi da se obratim lekaru. Zainteresovao me je taj ofer. Pomislio sam da je moda i on
gigantska fluktuacija - vi i sami shvatate - to je mogue. Ali ispostavilo se da je on umro pre vie
godina. Da, znate..."Zamislio se. "A lekaru sam ipak otiao. Ispostavilo se da sa take gledita
medicine nita posebno ne predstavljam. Ali lekar je kod mene konstatovao izvesno rastrojstvo
nervnog sistema i poslao me ovamo na oporavak. I ja sam doputovao. Odakle sam mogao da znam ta
e se ovde desiti?"
Najednom me je uhvatio za rame i proaptao:
"Pre jedan sat odletela je moja poznanica."
Nisam ga shvatio.
"Mi smo etali tamo, gore, u parku. Na kraju krajeva ja sam ipak ovek i imao sam najozbiljnije
namere. Upoznali smo se u restoranu, otili smo da se proetamo u parku, i ona je odletela."
"Kuda?" povikah.
"Ne znam. Ili smo, a ona najednom viknu, jauknu, odvoji se od zemlje i polete u vazduh. Nisam
mogao ni da se osvestim, samo sam je uhvatio za nogu. I evo..." Gurnuo mi je u ruku neki tvrdi
predmet. To je bila sandala, obina svetla enska sandala."Vi shvatate, to nije ba sasvim nemogue",
mrmljao je fenomen. "Haotino kretanje molekula tela, braunovsko kretanje delia ivog koloida je
postalo usmereno, neto je odvojilo od zemlje i odnelo nekud, ni ja neznam kud. Veoma, veoma malo
verovatna stvar... Recite mi sada, da li treba da smatram sebe i za ubicu?"
Bio sam potresen i utah. Prvi put pomislih da je on sve to izmislio. A on tuno ree:
"A stvar, znate li, nije ak ni u tome. Na kraju krajeva, ona se moda samo zakaila negde za drvo.
Jer ja nisam ni poao da je traim, bio sam ubeen da je neu pronai. Ali, znate... Ranije su ta uda
imala veze samo sa mnom lino. Ja fluktuacije nisam mnogo voleo, ali one su, fluktuacije, znate li,
volele mene. A sad? Ako takve stvari ponu da se deavaju i sa mojim poznanicima?... Danas je
odletela devojka, sutra nestaje kroz zemlju saradnik, prekosutra... Pa recimo - vi. Jer ni vi sada niste
osigurani ni od ega."
To sam ve shvatao i ja, i to mi je u isto vreme bilo i interesantno i strano. To je neto! to pre!
Najednom mi se uinilo da uzleem i uhvatio sam se obema rukama za kamen na kome sam sedeo.
Neznanac najednom ustade.
"Znate ta, bie bolje da poem", ree tunim glasom. "Nikako ne volim besmislene rtve. Vi
sedite, a ja idem. Kako mi to ranije nije palo na pamet!"
Brzo je poao pored obale, stupajui s kamena na kamen. Onda mi iz daljine doviknu:
"Vi me izvinite ako se neto desi sa vama! To ne zavisi od mene!"
Odlazio je sve dalje i uskoro se pretvori u siunu crnu figuru na fonu svetlucavih talasa. Meni se
tada uini da je zamahnuo rukom i neto belo bacio u talase. Verovatno je to bila ona sandala. Tako
smo se i rastali.
Naalost, ne bih mogao da ga prepoznam u gomili ljudi. Jedino ako bi se desilo neko udo. Nikad
vie nisam uo o njemu i, po mome miljenju, nita naroito se tog leta na moru nije desilo.
Verovatno se ta devojka ipak zakaila za neku granu i oni su se posle uzeli. Jer on je imao
najozbiljnije namere. Ja znam samo jedno. Ako bilo kada, steui ruku novom poznaniku, najednom
osetim da postajem izvor jakog magnetnog polja, a uz to primetim da moj novi poznanik mnogo pui,
kaljuca - to znai da je on fenomen, epicentar uda, gigantska fluktuacija.

ilin zavri svoju priu i pobedonosno pogleda svoje sluaoce. Juri se pria dopala, ali on, kao i
uvek, nije bio siguran u to da li je ilin priao istinu ili ne.
Za svaki sluaj za sve vreme prie skeptiki se smekao.
"Divno", ree Jurkovski. "Ali najvie od svega mi se dopada naravouenije."
"Kakvo naravouenije?" ree Bikov.
"Naravouenije je ovakvo" objasni Jurkovski, "ne postoji nita nemogue, postoje samo malo
verovatne stvari."
"A osim toga", ree ilin, "svet je pun udnovatih stvari - to je broj jedan. I broj dva: ta znamo o
verovatnom?"
"Vi me tu zagovarate", ree Bikov i ustade. "Tebi, Ivane, vidim ne daju mira spisateljske lovorike
Mihaila Antonovia. Tu priu moe da ubaci u svoje memoare."
"Svakako u je i staviti", ree ilin. "Zar nije divna?"
"Hvala, Vanja", ree Jurkovski. "Odlino si mi pomogao. Interesantno, kako je to kod njega moglo
da se javi elektromagnetno polje?"
"Magnetno", popravi ga ilin. "On je govorio samo o magnetnom."
"Da..." ree Jurkovski i zamisli se.

Posle veere su utroje ostali u kajut-kompaniji. Mihailo Antonovi, koji je zavrio svoje
deurstvo, sa velikim zadovoljstvom se zavalio u fotelju Bikova, poeo da ita Priu o princu
Gendi, a Jura i ilin su se smestili ispred ekrana magnetovizora da gledaju nekakav laki film.
Svetlost u kajut-kompaniji je bila slaba, samo to se na ekranu u mranim bojama smenjivala strana
dungla, po kojoj su koraali istraivai, a u uglu je pod lampicom svetlucala ela navigatora. Bila je
tiina.
 ilin je Istraivae ve gledao, bilo mu je interesantnije da posmatra Juru i navigatora. Jura je
gledao ekran ne odvajajui oi od njega i samo bi ponekad na glavi popravio tanak prsten
fonodemonstratora. Istraivai su mu se mnogo dopali. A ilin se smejao u sebi i mislio kako je
naivan i primitivan taj film, naroito sada, kad ga ovek ne gleda prvi put i kad je ve prevalio
tridesetu. Ti podvizi, koji lie na raspevano samomuenje, naivni su od poetka do kraja, a tog
komandanta Sandersa trebalo bi odmah smeniti, natrljati mu nos i poslati natrag na Zemlju kao
arhivara, da ne ludi i ne unitava nevine ljude, koji ak nemaju prava ni da mu protivuree. A pre
svega bi trebalo zavriti sa tom histeriarkom Praskovinom - poslati je samu u dungle, kad je noge
toliko svrbe. I to mi je neka posada! Same samoubice s infantilnim intelektom. Doktor nije bio lo, ali
autor ga je ubio na samom poetku, prema svemu da ne smeta idiotskoj zamisli poludelog
komandanta.
Najinteresantnije je to to Jura sve to, razume se, ne moe da vidi, ali pokuaj da ga odvoji od
ekrana i natera ga da ita, recimo, Princa Gendija... Oduvek je tako bilo, a verovatno e i biti, da
svaki normalni mladi do odreenog uzrasta vie voli dramu jurnjave, traganja, samoistrebljenja, od
drame ljudske due... O, on e, razume se, potvrditi da je Lav Tolstoj veliki pisac, kao spomenik
ljudske due, da je Golsvorti ogroman i divan kao sociolog, a da Dimitrije Strogov nema premca u
istraivanju unutranjeg sveta novog oveka. AIi sve e to biti samo rei. Nastae, razume se, vreme
kada e biti potresen kad ugleda kneza Andreju od krvi i mesa meu ivima, kada e zadrhtati od
uasa i alosti shvativi Somsa, kada e osetiti ponos razgledajui oslepljujue sunce koje gori u
neopisivo sloenoj dui Strogovskog Tokmakova... Ali sve e to doi kasnije
kad bude sazreo, kad bude stekao iskustvo sopstvenih duevnih kretanja.
Druga je stvar - Mihailo Antonovi. Podigao je glavu i zagledao se sitnim oima u pomrainu
prostorije, i odmah se pred njim, razume se, naao daleki lepotan u udnovatoj odedi, udnovato
oeljan i sa nepotrebnim maem za pojasom, lukav i podsmeljiv grenik, japanski Don uan - tano
onakav kakav je svojevremeno iskoio ispod pera genijalne Japanke u raskonom i prljavom
hejanskom dvorcu i otiao da luta po svetu, sve dok se i za njega nisu pronali genijalni prevodioci. I
Mihailo Antonovi ga sada vidi tako, kao da se izmeu njih ne nalazi devet stolea i milijardu i po
kilometara, i vidi ga samo on, a Juri to jo nije dato i bie mu to dato tek kroz jedno pet godina, kad u
Jurin ivot uu i Tokmakov, i Forsajti, i Kaa i Daa i mnogi, mnogi drugi...
Poslednji istraiva umre pod zastavom i ekran se ugasi. Jura smae sa glave fonodemonstrator i
zamiljeno ree:
"Da, odlian film."
"Divota", ozbiljno ree ilin.
"Kakvi ljudi, a?" Jura se uhvati za uperak kose. "Kao elik... Heroji poslednjeg koraka. Samo,
Praskovina je nekako neprirodna."
"Da, mogio bi se rei."
"Ali zato Sanders ! Koliko on lii na Vladimira Sergejevia!"
"Meni svi oni lie na Vladimira Sergejevia."
"ta vam je!" Jura se okrete, ugleda Mihaila Antonovia i poe da apue: "Razume se, svi su oni
pravi, isti, ali..."
"Idemo bolje k meni", predloi ilin.
Izili su iz kajut-kompanije i poli ilinu. Jura je govorio:
"Svi su oni dobri, ne sporim, ali Vladimir Sergejevi - to je, razume se, neto sasvim drugo, on je
jai od svih njih, znaajniji..."
Uli su u sobu. ilin sede i poe da posmatra Juru. Jura je govorio:
 "A kakvo blato! Kako je sve to odlino uraeno - mrka movara s ogromnim belim cvetovima i
neija koa koja se sija u blatu... I urlici dungle..."
On zauta.
"Vanja", ree zatim oprezno, "a vama se, vidim, film ne dopada ba mnogo?..."
"ta ti je!" ree ilin. "Jednostavno sam ga ve gledao, a uz to sam star, i sve te movare sam
video i sam. Lutao sam po njima i znam kako je tamo u stvari..."
Jura slee ramenima. Bio je nezadovoljan.
"I odista, dragi moj, nije sutina u blatu." ilin se zavali u fotelji i zauze svoju omiljenu pozu:
zabacio je glavu, ukrstio ruke pod potiljkom i rairio laktove. "I ne misli, molim te, da pri tome
mislim na razliku u naim godinama. Ne. Nije istina da postoje deca i odrasli. Eto, na primer, ti,
Mihailo Antonovi i ja. Da li bi ti sada pri istoj svesti poeo da ita Priu o Gendziju? Vidim
odgovor na to pitanje na tvome licu. A Mihailo Antonovi sad ita Gendzija, ini mi se, ve peti put,
a ja sam prvi put osetio tu lepotu tek ove godine..." ilin zauta i objasni: "Lepotu te knjige, razume
se. A lepotu Mihaila Antonovia sam osetio mnogo ranije."
Jura ga sumnjiavo pogleda.
"Ja, razume se, znam ta je to klasika i ostalo", ree. "AIi itati Gendzija pet puta - to ne bih radio.
Tamo je sve zamreno, komplikovano... A ivot u sutini je jednostavan, mnogo jednostavniji nego
to se predstavlja u takvim knjigama..."
"ivot je u svojoj sutini komplikovan", ree ilin. "Mnogo komplikovaniji nego to ga opisuju
takvi filmovi kao to su Istraivai. Ako hoe, pokuaemo da sve razjasnimo. Uzmimo komandanta
Sandersa. On ima enu i sina. Ima prijatelje. A ipak, on se lako odluuje da umre. On ima savesti. A
kako lako vodi u sigurnu smrt svoje ljude..."
"On je zaboravio na sve to, jer je..."
"Na to se, Jura, nikad ne zaboravlja. I najvanije u filmu treba da bude ne to to je Sanders
herojski poginuo, ve to to je uspeo, i kako je uspeo, da natera sebe da zaboravi na smrt. Jer njegova
pogibija je, dragoviu moj, bila vie nego sigurna. Toga u filmu nema i zbog toga sve to izgleda tako
prosto i jednostavno. A kad bi to bilo, onda bi ti film bio dosadan..."
Jura je utao.
"No?" upita ilin.
"Moda", preko volje progovori Jura. "Ali meni se ipak ini da na ivot treba gledati
jednostavnije."
"To e proi", obea mu ilin. Zautali su. ilin je posmatrao lampu.
Jura ree: "Postoji kukaviluk, postoji podvig, postoji rad interesantan i neinteresantan. Da li sve
to treba meati, predstavljati kukaviluk kao podvig i obrnuto?"
"A ko sve to preplie, ko je to nitavilo?" povika ilin.
Jura se nasmeja.
"Ja sam prosto shematski zamislio kako to biva u nekim knjigama. Uzmu nekog tipa, puste oko
njega slonove, a posle se desi ono to se zove 'raskoni paradoks' ili 'protivurena figura'. A on je -
obian tip. Isti kao Gendzi."
"Svi smo mi pomalo konji", ree ilin. "Svako od nas je konj na svoj nain. To ivot sve preplie.
Njegovo velianstvo ivot. To blagosloveno nitavilo. ivot tera ponositog Jurkovskog da moli
nepomirljivog Bikova. ivot tera Bikova da odbija molbu svog najboljeg prijatelja. Ko je od njih
konj, odnosno tip? ivot tera ilina, koji se u celosti slae sa elinom linijom Bikova, da izmilja
priu o gigantskoj fluktuaciji, da bi tako izrazio svoj protest protiv nepokolebljivosti te linije. ilin je
takoe tip. Sam meu slonovima, a nikakve stabilnosti ubeenja. A poznati vakuum-varilac Borodin?
Zar on ne vidi smisao svog ivota u tome da ga dG za ideju na oltar? I ko ga je pokolebao - ne
logikom ve izrazom lica? Polutruli krmar sa Divljeg zapada. Pokolebao te je, zar ne?"
"Pa... u nekom smislu..."
"Zar nije tip i taj Borodin? Sad mi reci, zar nije ivot jednostavan? Izabrao si sebi princip - i radi
ta hoe. Ali principi su dobri zbog toga to stare. Oni stare bre od oveka, a oveku preostaju
samo oni koje diktira istorija. Na primer, u nae doba, istorija je surovo objavila Jurkovskom: dosta!
Nikakva otkria ne vrede jedan jedini ljudski ivot. Stavljati na rizik ljudski ivot vredi samo radi
ivota. To nisu izmislili ljudi. To je diktirala istorija, a ljudi su ti koji su napravili tu istoriju. Ali
tamo gde se opti princip sukobljava slinim principom - tamo se zavrava jednostavan ivot i
otpoinje komplikovan. Takav je ivot."
"Da", ree Jura. "Sigurno."
Oni zautae i ilin ponovo oseti munu podvojenost, koja ga nije naputala ve nekoliko godina.
Kao da uvek kad odlazi na putovanje, na Zemlji ostaje nekakav vaan posao, neto veoma vano za
ljude, neobino vano, vanije od ostale vasione, vanije od svega to su uradile ljudske ruke.
Na Zemlji su ostali ljudi, omladina, deca. Tamo su ostajali milioni i milioni takvih Jurika i ilin
je oseao da on moe da im pomogne, ili barem nekima od njih. Svejedno gde. U kolskom internatu.
Ili u fabrikom klubu. Ili u pionirskom domu. Pomoi im da uu u ivot, pomoi im da nau sebe, da
odrede svoje mesto u svetu, da naue da odmah vide mnoge stvari, da naue da ele da rade za hleb.
Nauiti ih da se ne klanjaju autoritetima ve da ih prouavaju i uporeuju njihove zakljuke sa
ivotom. Nauiti ih da se oprezno odnose prema iskustvu starih ljudi, jer se ivot veoma brzo menja.
Nauiti ih da preziru malograansku mudrost. Nauiti ih da nije sramota voleti i plakati zbog ljubavi.
Nauiti ih da su skepticizam i cinizam u ivotu jevtini, da je to mnogo lake i dosadnije nego se
radovati i diviti ivotu.
Nauiti ih da veruju pokretima due blinjega svoga. Nauiti ih da je bolje dvadeset puta pogreiti
i prevariti se nego se s nepoverenjem ponaati prema svakome.
Nauiti ih da stvar nije u tome kako na tebe utiu drugi, ve u tome kako ti utie na druge.
Nauiti ih da jedan ovek sam za sebe mnogo ne vredi.
Jura uzdahnu i ree:
"Hajdete, Vanja, da odigramo partiju aha."
"Hajde", ree ilin.
DIONA: ETVORONOCI
Direktora opservatorije na Dioni Jurkovski je poznavao odavno, jo kad je ovaj bio aspirant u
Institutu planetologije. Vladislav Kimovi erenj je tada kod Jurkovskog pohaao specijalni kurs
predavanja Planete giganti. Jurkovski ga se seao i voleo ga je zbog njegove intelektualne drskosti i
izuzetne usredsreenosti i upornosti.
erenj je doao pravo u keson do doeka svog starog profesora.
"Nisam oekivao, nisam oekivao", govorio je vodei Vladimira Sergejevia, drei ga za lakat
prema svom kabinetu.
erenj vie nije bio onaj stari. Nije vie postojao vitak, crnokos momak, uvek preplanuo i
pomalo naburen. erenj je postao bled, proelav, ugojio se i stalno se smekao.
"Odista nisam oekivao!" ponavljao je sa zadovoljstvom. "Kako ste to odluili da doete ovamo,
nama, Vladimire Sergejeviu? I niko nam nita nije rekao..."
U kabinetu je Jurkovskog posadio za svoj sto odgurnuvi u stranu pritiskiva, ispod koga se
nalazila gomila fotokorektura, a sam je seo na stoliicu preko puta stola. Jurkovski se osvrtao oko
sebe i zadovoljno klimao glavom. Kabinet je bio omanji i skoro prazan. Pravo radno mesto naunika
na meuplanetarnoj stanici. I sam Vladislav je odgovarao tom mestu. Na sebi je imao iznoen, stari
radniki kombinezon sa zavrnutim rukavima, koji je bio paljivo ispeglan, a puno lice mu je bilo
briljivo izbrijano.
"A vi ste ostareli, Vladislave", ree Jurkovski sa aljenjem. "I... hm-hm... figura vam vae nije ona
stara. Vi ste bili sportista, Vladislave."
"est godina skoro bez kretanja, Vladimire Sergejeviu", ree erenj. "Tea je ovde pedeset puta
manja nego na Planeti, a nemam vremena da se, kao naa omladina, muim sa federima. Uz to mi je i
srce popustilo, gojim se. A i ta e mi vitkost, Vladimire Sergejeviu? eni je svejedno kakav sam, a
radi devojaka da mram - ni temperament mi nije taj, a i poloaj mi ne dozvoljava..."
Nasmejali su se.
"A vi ste se, Vladimire Sergejeviu, malo izmenili."
"Da", ree Jurkovski. "Kose manje, a pameti vie."
"Ima li neto novo u institutu?" upita erenj. "Kako stoje stvari kod Gabdula Kadirovia?"
"Gabdul se zaglibio", ree Jurkovski. "Sa nestrpljenjem oekuje vae rezultate, Vladislave. U
sutini, cela planetologija Saturna se dri na vama. Razmazili ste ih, Vladislave... hm-hm...
razmazili."
"Pa ta emo", ree erenj. "Zbog nas stvari nee stati. Sledee godine otpoeemo dubinsko
ispitivanje... Kada biste mi samo ljude dali, Vladimire Sergejeviu, strunjake. Iskusne, jake i dobre
strunjake."
"Strunjaci", ree smekajui se Jurkovski. "Strunjaci su svima potrebni. Samo, to je, uzgred
budi reeno, va posao, Vladislave, da pripremate strunjake. Vi, vi ste taj ko treba da ih da institutu,
a ne institut vama. A ja sam uo da je Miler od vas otiao na Tefiju. ak i one to smo vam dali, vi
isputate iz ruku, umesto da ih uvate za sebe."
erenj odmahnu glavom.
"Dragi Vladimire Sergejeviu", ree, "ja treba da radim, a ne strunjake da stvaram. Zamislite
samo - Miler. Odlian atmosferiar, dvadesetak dobrih radova. Ali Diona mora svoj program da
ispuni, a ne da ugaa raznim tamo Milerima. A takve kao to je Miler neka zadri institut. Niko se
nee otimati za takve. Nama su ovde potrebni mladi, disciplinovani ljudi... Ko je tamo sada u
koordinacionom odeljenju? I dalje Barkan?"
 "Da", ree Jurkovski. "To se i vidi."
"No, no, Vladislave. Barkan je dobar radnik. Ali, sada je otvoreno pet novih opservatorija u
kosmosu. I svima su potrebni ljudi."
"No, eto, vidite li, drugovi! Tako je to", ree erenj, "kad se ne planira kako treba. Opservatorija
ima vie, a strunjaka nema vie? Pod takvim uslovima se vie ne moe raditi."
"Dobro", veselo ree Jurkovski, "vae... hmhm... nezadovoljstvo, Vladislave, svakako u preneti
Barkanu. I, uopte, Vladislave, pripremite vae albe i zamerke. Na ljude i opremu. Koristite sluaj,
jer sam sada ovlaen da odluujem i kanjavam. Dobio sam najveu vlast, Vladislave." erenj
zaueno podie obrve. "Da, Vladislave, vi razgovarate sa generalnim inspektorom MUKS-a."
erenj tre glavu.
"Ah... tako znai?" lagano ree. "To nisam oekivao. "Najednom se ponovo osmehnu. "A ja, stara
budala, lupam glavom: kako se to desilo da najvei svetski planetolog tako iznenada, bez
upozorenja... Interesantno, ime je naa mala Diona zasluila posetu generalnog?"
Jo jednom se nasmejae.
"Sluajte... hm-hm... Vladislave", ree Jurkovski. "Mi smo zadovoljni radom opservatorije, vi to
odlino znate. Ja sam vama lino veoma zadovoljan, Vladislave. Precizno... hm-hm... radite. I ja se
uopte nisam spremao da vas uznemiravam, kako da kaem, po... hm-hm... zvaninoj dunosti. Ali,
ipak - pitanje ljudi. Shvatite, Vladislave, izvesno, ja bih rekao, zakonsko nerazumevanje izaziva
injenica to kod vas... hm-hm... Eto, tokom protekle godine kod vas je zavreno dvadeset radova.
Dobri radovi. Neki ak i odlini, na primer, onaj... hm-hm... o odreivanju dubine egzofernih slojeva
prema konfiguraciji senki Prstenova. Da. Dobri radovi. AIi meu njima nema nijednog samostalnog.
erenj i Averin. erenj i Svirski. erenj i atrova... Postavlja se pitanje: a gde su, jednostavno,
Averin i atrova? Gde je samo Svirski? To jest, stie se utisak da vi vodite svoju odmladinu na uzici.
Razume se, mnogo je vaniji rezultat, pobedniku se ne sudi... hm-hm... aIi ni pri vaoj zauzetosti, vi
nemate prava da isputate iz vida i pripremu strunjaka. Oni e ranije ili kasnije morati da rade
samostalno. I da ue druge. Kako je kod vas u tom pogledu?"
"Pitanje je na svom mestu, Vladimire Sergejeviu", ree erenj posle kraeg utanja. "Ali, kako
odgovoriti na njega - to odista ne znam. I sve to izgleda sumnjivo. Ja bih rekao - odvratno. Ja sam ve
nekoliko puta pokuavao da odbijem koautorstvo - znate, da bih jednostavno spasao svoje lice. I
zamislite, momci mi ne doputaju! I ja ih shvatam. Eto, Tolja Kravec", lupio je dlanom po
fotokorekturi. "Odlian praktiar. Majstor preciznog merenja. Odlian inenjer. AIi..." on rairi ruke,
"on nema dovoljno iskustva, ta li... Ogroman, najinteresantniji materijal osmatranja i - praktino
potpuna nesposobnost za kvalifikovanu analizu rezultata. Vi znate, Vladimire Sergejeviu, ja sam
naunik, meni je ao materijala koji propada, a objaviti ga u sirovom obliku, da bi zakljuke izvlaio
Gabdul Kadirovi - to takoe nekako ne ide! Ne mogu da izdrim, sedam za sto, poinjem da
interpretiram sam. No... samoljublje... Tako se i pojavljuje - erenj i Kravec."
"Da", zamiljeno ree Jurkovski. "Deava se. Ne uznemiravajte se zbog toga, Vladislave, nije to
nita strano... Mi vas odlino poznajemo. Da, Anatolij Kravec. ini mi se da ga se... hm-hm...
seam. Ljudeskara. Veoma ljubazan i utiv. Da, da, seam ga se. Bio je, seam se, odlian student,
vredan. Ja sam bio ubeen da je on na Zemlji, u Abastumaniji... Da. Znate, Vladislave, ispriajte mi,
molim vas, neto o vaim saradnicima. Ja sam ih ve skoro sve pozaboravljao."
"Pa", ree erenj, "to nije teko. Nas je ovde, na Dioni, sve u svemu osmoro. No, Dica i
Olenjevu emo iskljuiti - oni su inenjeri-kontrolori. Odlini, pametni momci, nijednog nesrenog
sluaja za tri godine rada. O meni takoe neemo govoriti. Znai imamo jo pet astronoma. Averin.
Astrofiziar. Obeava da e postati dragocen radnik, ali se za sada mnogo razbacuje. Meni lino se ta
osobina nikada i ni kod koga nije mnogo dopadala. Zbog toga Miler i ja nikako nismo mogli da se
sloimo. Tako, onda imamo Svirskog, Vitalija. Takoe astrofiziar."
"Dozvolite", ree Jurkovski, najednom sinuvi licem. "Averin i Svirski! Kako da ne... To je bio
odlian par. Seam se, bio sam loe raspoloen i oborio sam Averina, a Svirski je odbio da polae.
Seam se, to je bila dirljiva buna... Da, to su bili odlini drugovi. Kako da se ne seam."
"Sad su se ohladili jedan prema drugome", tuno ree erenj.
"A ta se... hm-hm... desilo?"
"Devojka", ljutito ree erenj. "Obojica su se preko uiju zaljubila u Zinu atrovu..."
"Seam se!" uzviknu Jurkovski. "Mala, vesela, oi plave kao... hm-hm... nezaboravak. Svi su joj
se udvarali, a ona je svima odgovarala alom. Bila je jako vesela."
"Sad vie nije", ree erenj. "Zapetljao sam se u tim stvarima srca, Vladimire Sergejeviu. Neka
bude kako vi hoete, ali to se tie toga, uvek sam istupao protiv vas i istupau i dalje. Mladim
devojkama nije mesto na udaljenim bazama, Vladimire Sergejeviu."
"Ostavite se, Vladislave", ree Jurkovski i namrti se.
"Stvar nije u tome, na kraju krajeva. Iako sam mnogo oekivao od tog para - od Averina i
Svirskog. Ali oni su zatraili razliite teme. Sad njihovu staru temu razraujemo Averin i ja, a Svirski
radi odvojeno. Da, Svirski. Miran, uzdrljiv, iako pomalo i flegmatian. Imam nameru da ga ostavim
kao svog zamenika kad odem na odmor. Jo nije sasvim samostalan, mora mu se pruati pomo. No, o
Tolji Kravecu sam ve priao. Zina atrova..." erenj zauta i poea se iza uveta. "Devojka!" ree.
"Zna stvari, razume se, ali... Takva, znate, gubi se u svemu. Emocije. Uostalom, ne bih imao nekih
zamerka na njen rad. Svoj hleb na Dioni zarauje. I, na kraju, Bazanov."
erenj zauta i zamisli se. Jurkovski baci pogled na fotokorekturu, a onda vie nije mogao da
izdri, podie pritiskiva s nje i proita: ERENJ I KRAVEC: PRAINA KOJA SAINJAVA
PRSTENOVE SATURNA. Uzdahnu i baci pogled na erenja.
"No", upita, "kakav je... hm-hm... Bazanov?"
"Bazanov je odlian radnik", odluno ree erenj. "Malo je plah, ali je dobra, pametna glava.
Teko je izii s njim na kraj, to je istina." Bazanov... Neto ga se ne seam... "ime se bavi?"
"Atmosferac. Znate, Vladimire Sergejeviu, on je suvie precizan. Rad je gotov, njemu je jo
Miler pomagao, treba ga objaviti - a on nee! Stalno je neim nezadovoljan, stalno mu se ini da
neto nije dovoljno obradio... Znate, takav... samokritian ovek. Samokritian i uporan. Odavno ve
koristimo njegove rezultate... Glupo ispada - nemamo na ta da se pozovemo, kad ih koristimo. A ja
se, otvoreno govorei, mnogo ne uzbuujem. Uporan je i jako razdraljiv."
"Da", ree Jurkovski. "Seam ga se. Takav je... hm-hm... samostalan, bio i kao student. Da...
veoma." Kao sluajno uze u ruku fotokorekturu i rasejano poe da je prelistava. "Da... hm-hm...
interesantno. A ovaj rad vam jo nisam video, Vladislave", ree.
"To je najnoviji", ree erenj smekajui se. "Korekturu u sam, prema svemu, odneti na Zemlju
kad poem na odmor. Doli smo do paradoksalnih rezultata, Vladimire Sergejeviu. Zaprepaujui
rezultati. Evo, pogledajte..."
erenj obie sto i nae se nad Jurkovskim, ali u tom trenutku neko zakuca na vrata.
"Izvinit, Vladimire Sergejeviu", ree erenj i uspravi se. "Uite!" glasno ree.
Kroz nizak, ovalan otvor, sagavi se, ue koat, bled mlai ovek. Jurkovski ga odmah
prepoznade - to je bio Pea Bazanov, dobroudan, pametan i poten mladi, velika dobriina.
Jurkovski ve poe da mu se smeka, ali mu Bazanov samo hladno klimnu glavom, prie stoiu i
stavi ispred erenja na sto jednu fasciklu.
"Evo prorauna", ree. "Koeficijenti apsorpcije."
 Jurkovski mirno ree:
"ta je to, Petre... hm-hm... ne seam se kako vam ono bee prezime po ocu, neete ni da se
pozdravite sa mnom?"
"Izvinite, Vladimire Sergejeviu", ree ovaj. "Dobar dan. ini mi se da sam se malo zaboravio."
"ini mi se da ste se odista zaboravili, Bazanove", tiho ree erenj.
Bazanov slee ramenima i izie zalupivi za sobom vratima. Jurkovski se naglo ispravi i umalo ne
lupi glavom o tavanicu. ersenj ga uhvati za ruku.
"Magnetne potkovice kod nas treba drati na podu, drue generalni inspektore", ree smejui se.
"Ovo vam nije va Tahmasib."
Jurkovski pogleda prema zatvorenim vratima. Zar je to Bazanov, zaueno pomisli.
erenj se uozbilji.
"Ne udite se ponaanju Bazanova", ree. "Mi smo se posvaali ba zbog tih koeficijenata
apsorpcije. On smatra da je ispod njegovog dostojanstva da proraunava kaeficijente i ve dva dana
zbog toga terorie celu opservatoriju."
Jurkovski se namrti pokuavajui da se neega seti. A onda jednostavno odmahnu rukom.
"Neemo vie o tome", ree. "Dajte, Vladislave, da pogledamo te vae paradokse..."

Od Tahmasiba je za cilindrinu kulu lifta, preko kamenite ravne povrine, bila zategnuta tanka
sajla. Jura se lagano i oprezno kretao po njoj, sa zadovoljstvom oseajui da period priprema u
uslovima besteinskog stanja na Zemlji nije bio uzaludan. Ispred njega, na pedesetak koraaja, u utoj
svetlosti Saturna svetlucao se skafander Mihaila Antonovia.
Ogromni uti srp Saturna video se sa strane. Napred se nalazio zelenkasti mladi mesec - to je bio
Titan, najvei prirodni trabant u Sunevom sistemu. Jura se osvrte prema Saturnu. Prstenovi Saturna
se sa Dione nisu videli. Video se samo tanki, srebrnasti zrak, koji je taj srp sekao na dva dela.
Neosvetljeni deo diska Saturna presijavao se zelenkastom svetlou. Negde sa druge strane Saturna
okretala se Reja.
Mihailo Antonovi saeka Juru i oni se zajedno provukoe kroz niska, polukruna vrata.
Opservatorija se nalazila pod povrinom Dione. Na povrini su se nalazile samo mreaste kule
interferometara i paraboloidi antena, koje su liile na ogromne tanjire. U kesonu, izvlaei se iz
skafandera, Mihail Antonovi ree:
"Ja u, Jura, otii u biblioteku, a ti se ovde proetaj, pogledaj malo. Saradnici su ovde mladi, brzo
e se upoznati s njima. Nai emo se kroz jedno dva sata... Ili se vrati sam pravo na brod. On lupi
Juru po ramenu i, pravei buku svojim metalnim potkovicama, ode hodnikom ulevo." Jura krete
nadesno. Hodnik je bio ovalan, obloen plastinom masom; samo se pod nogama nalazila uska
elina staza, izgrebana potkovicama. Du hodnika su se pruale cevi. U njima je neto klokotalo i
bukalo. Mirisalo je na borovinu i ugrejani metal.
Jura proe pored nekih otvorenih vrata. U prostoriji nije bilo nikoga, samo su se na pultu koji se
video kroz vrata palile i gasile raznobojne lampice. Kako je tiho, pomisli Jura. Niko se ne vidi i niko
se ne uje. Skrete u popreni hodnik i zau muziku. Neko je negde svirao na gitari, sigurno i lagano,
neku tunu melodiju. Zar je i na Reji tako? - najednom pomisli Jura. On je voleo da oko njega bude
buno, da svi uvek budu zajedno, da se smeju, ale i pevaju. I najednom je osetio tugu. Onda pomisli
da su sada sigurno svi na svojim radnim mestima, ali ipak ne mogade da se oslobodi utiska da ljudi u
ovakvim krunim, praznim hodnicima ne mogu da se ne dosauju - i ovde i na drugim dalekim
planetama. Krivac je verovatno bila gitara.
Najednom neko zlobnim glasom progovori iznad njegove glave:
 "A, to te se ve ne tie! Uopte te se ne tie!"
Jura se zaustavi. Hodnik je bio prazan. Zau se i drugi glas, koji kao da se izvinjavao:
"Nisam mislio nita loe, Vitalije. Jer to odista nije potrebno ni tebi, ni njoj, ni Vladislavu
Kimoviu. To nikome nije potrebno. Ja sam samo hteo da kaem..."
Glas pun zlobe ga prekide:
"Ve sam uo, i sve mi je to dojadilo! I ostavite me na miru s tim vaim Averinom, te trpajte nos u
moje line stvari! Molim vas samo jedno: dajte mi da odradim svoje tri godine - i gubite se do stotinu
avola?..."
Levo od Jure otvorie se jedna vrata i u hodnik izlete belokos mladi od oko dvadeset i pet
godina. Njegova svetla kosa bila je razbaruena, lice crveno i besno. On besno zalupi vrata za sobom
i zaustavi se pred Jurom. Jedan trenutak su se posmatrali.
"Ko ste vi?" upita belokosi.
"Ja", ree Jura, "ja sam sa Tahmasiba."
"A", prezrivo ree belokosi. "Znai, jo jedan ljubimac!"
On zaobie Juru i pojuri hodnikom, stalno poskakujui do tavanice i gunajui:
"Idite svi do sto avola! Idite svi..." Jura hladno viknu za njim:
"Da niste moda prst prignjeili, junaino?" Belokosi se ne okrete.
Gle, pomisli Jura. Ovde ba i nije tako dosadno kao to to na prvi pogled izgleda.
Okrenuo se prema otvoru i konstatovao da se pred njim nalazi jo jedan ovek, verovatno onaj
koji se izvinjavao. Bio je kao od brega odvaljen, irokih ramena i odeven ne bez ukusa. Kosa mu je
bila lepo zaeljana, a lice rumeno i tuno.
"Vi ste sa Tahmasiba?" tiho upita klimnuvi glavom.
"Da", ree Jura.
"Sa Vladimirom Sergejeviem Jurkovskim? Dobar dan." ovek prui ruku. "Ja sam Kravec,
Anatolije. Vi ete raditi kod nas?"
"Ne", ree Jura. "Ja sam ovde samo u prolasku."
"Ah, u prolasku?" ree Kravec i dalje drei Jurinu ruku. Dlan mu je bio suv i hladan.
"Jurije Borodin", ree Jura.
"Drago mi je", ree Kravec i najzad pusti Jurinu ruku. "Znai, vi ste u prolasku. Recite, Jura, da li
je Vladimir Sergejevi ovamo odista stigao u inspekciju?"
"Ne znam", ree Jura.
Rumeno lice Anatolija Kravec postade jos tunije. "Pa da, razume se, odakle biste to i mogli da
znate... Ovde, kod nas, najednom su poele da se ire glasine... Da li odavno poznajete Vladimira
Sergejevia?"
"Mesec dana", preko volje odgovori Jura. On je ve shvatao da mu se Kravec ne dopada. Moda
zbog toga to je sa belokosim govorio izvinjavajuim glasom. Ili zbog toga to je stalno postavljao
pitanja na koja Jura nije eleo da odgovara.
"A ja ga poznajem ve due vremena", ree Kravec. "Studirao sam kod njega." Najednom se tre.
"Zato stojimo ovde, u hodniku? Uite!" Jura zakorai preko praga. Prostorija u koju je uao prema
svemu je bila laboratorija za propraunavanja. Du zidova su se pruale staklene stalae elektronske
maine za raunanje. Na sredini se nalazio beli pult i ogroman sto, pretrpan raznim papirima i
shemama. Na stolu se nalazilo i nekoliko omanjih runih elektrinih maina za raunanje.
"To je na mozak", ree Kravec. "Sednite." Jura ostade stojei. utanje se otezalo.
"Na Tahmasibu se nalazi ista takva maina", izjavi Jura.
"Sad svi posmatraju", progovori Kravec. "Vidite, nikoga nema. Kod nas uopte svi mnogo
posmatraju. Mnogo rade. Vreme leti skoro neprimetno. Ponekad zbog rada dolazi do takvih svaa..."
Odmahnuo je rukom i nasmejao se. "Nai astrofiziari su se sasvim posvaali. Svako ima svoju ideju
i svako smatra da je onaj drugi - budala. Svi se objanjavaju preko mene. A ja izvlaim deblji kraj i
od jednih i od drugih."
Kravec zauta i pogleda u Juru kao da neto oekuje.
"ta ete", ree Jura gledajui u stranu. "Deava se."
Razume se, pomisli on, niko ne eli da svae iznosi iz svoje kue.
"Nas je ovde malo", ree Kravec, "svi smo jako zauzeti. Na direktor Vladislav Kimovi jako je
dobar ovek, ali je i on jako zauzet. Tako da na prvi pogled moe da izgleda kao da je kod nas jako
dosadno. A, u stvari, svako od nas danima sedi nad svojim radom."
Ponovo pogleda u Juru. Jura utivo odgovori:
"Da, razume se, ovde imate ta da radite. Kosmos je mesto za rad, a ne za zabavu. Pa ipak, izgleda
da je kod vas pomalo prazno. Samo to negde svira gitara."
"A", ree Kravec smekajui se, "to se na Dic duboko zamislio."
Vrata se otvorie i u laboratoriju ue siuna devojka s ogromnim svenjem papira u rukama. Ona
za sobom vrata zatvori ramenom i pogleda u Juru. Sigurno se bila upravo probudila - oi su joj bile
natekle.
"Dobar dan", ree Jura.
Devojka samo pokrenu usne, bez i jednog jedinog zvuka, i tiho prie stolu. Kravec ree:
"Ovo je Zina atrova. A ovo je, Zinoka, Jurije Borodin. On je doputovao zajedno sa Vladimirom
Sergejeviem Jurkovskim."
Devojka klimnu glavom ne diui oi. Jura je pokuavao da shvati da li se prema svima koji su
stigli sa Jurkovskim na Tahmasibu saradnici ove opservatorije tako udno odnose. Pogleda u
Kraveca. Kravec je gledao Zinu i, izgleda, neto proraunavao. Zina je utke prelistavala one papire.
Kad je privukla sebi elektrinu mainu za raunanje i poela da otkucava brojeve, Kravec se okrete
Juri:
"No, Jura, hoete li..."
Prekinulo ga je meko brundanje radiofona. Izvinio se i brzo izvukao iz depa radiofon.
"Anatolije?" zau se dubok glas.
"Da, ja sam, Vladislave Kimoviu."
"Anatolije, otii, molim te, do Bazanova. U biblioteci je."
Kravec pogleda u Juru.
"Kod mene..." zapoe.
Glas u radiofonu poe da se udaljava:
"Dobar dan, Vladimire Sergejeviu... Da, da, sheme sam pripremio..."
Veza se prekide. Kravec stavi radiofon u dep i neodluno pogleda prema Zini i Juri.
"Morau da odem", ree. "Direktor me je zamolio da pomognem naem atmosferiaru... Zina, budi
tako dobra, pokai naem gostu opservatoriju. Uzmi u obzir da je on dobar prijateij Vladimira
Sergejevia, da mu treba ukazati panju..."
Zina nita ne odgovori. Kao da Kraveca nije ni ula, samo glavu jo vie sae. Kravec se osmehnu
Juri svojim tunim osmehom, podie obrve, rairi ruke i izie.
Jura se primae pultu i baci pogled na devojku. Imala je milo i premoreno lice. ta to sve znai -
da li je Vladimir Sergejevi odista doao u inspekciju?
Uzmi u obzir, on je dobar prijatelj Vladimira Sergejevia.
Neka sve ide do sto avola! Jura oseti da sve to znai neto loe. Oseao je potrebu da se u neto
umea. Da ode i ostavi sve ovako kako jeste - to bi bilo nemogue. Ponovo pogleda u Zinu. Devojka
je radila. Nikad ranije nije video da tako mila devojka moe da bude tako tuna i utljiva. Sigurno su
je uvredili, najednom pomisli. Jasno je kao sunce da su je uvredili. U tvom prisustvu su uvredili
oveka - i ti si kriv, automatski se setio. No, dobro...
"ta je ovo?" Jura glasno upita i prstom pokaza na jednu od lampi koje su namigivale. Zina se tre
i podie glavu.
"Ovo?" upita. Prvi put je podigla na njega svoje oi. Imala je neobine, ogromne plave oi. Jura
hrabro ree:
"Da, ba to."
Zina ga je i dalje gledala.
"Recite", upita ona, "vi ete raditi kod nas?"
"Ne", ree Jura i prie stolu. "Ja neu raditi kod vas. Ja sam ovde u prolasku. I ja nisam nikakav
prijatelj Vladimira Sergejevia. Jedva da se i poznajem s njim. Niti sam nekakav njegov ljubimac. Ja
sam vakuum-varilac."
Ona pree rukom preko lica.
"Stanite", promrmlja. "Vakuum-varilac? Zato vakuum-varilac?"
"A zato da ne?" upita Jura, nekako osetivi da je za ovu divnu, tunu devojku veoma vano to to
je on ba vakuum-varilac, a ne neto drugo. Nikad se jo nije toliko radovao to je vakuum-varilac.
"Izvinite", ree devojka. "Ja sam vas zamenila."
"S kim to?"
"Ne znam. Mislila sam... Ne znam. Nije ni vano." Jura obie sto i zaustavi se pored nje gledajui
je odozgo.
"Priajte", ree joj.
"O emu?"
"O svemu. O svemu to se ovde, kod vas, deava." Najednom Jura ugleda kako su na blistavu
povrinu stola poele da padaju kapi. Oseti kako ga neto stee u grlu.
"No, jo je samo to trebalo", ljutito ree.
Zina zatrese glavom. On preplaeno pogleda prema vratima i pretei ree:
"Prestanite da plaete! Kakva sramota!"
Ona podie glavu. Lice joj je bilo mokro i alosno, oi su joj jo vie otekle.
"Kako bi... vi... tako", progovorila je. On izvue iz depa maramicu i stavi joj je u mokri dlan.
Ona poe da brie obraze.
"Ko vas je uvredio?" tiho upita Jura. "Kravec? Da poem i da mu razbijem njuku, hoete?"
Ona savi maramicu i pokua da se osmehne. Zatim upita:
"Sluajte, vi ste odista vakuum-varilac?"
"Jesam. Samo, molim vas, ne plaite. Prvi put vidim da neko plae zbog toga to je ugledao
vakuum-varioca."
"A da li je istina da je Jurkovski doveo sa sobom na opservatoriju svog ljubimca?"
"Kakvog sad ljubimca?" zaprepasti se Jura.
"Kod nas se ovde prialo da Jurkovski hoe da smesti na Dioni svog ljubimca astrofiziara..."
"Kakve su to sad gluposti?" ree Jura. "Na brodu se nalaze samo posada, Jurkovski i ja. Nema
nikakvih astroliziara."
"Istina?"
"Pa razume se da je istina! I uopte - u Jurkovskog ljubimci! To treba zamisliti! Ko vam je to
rekao? Kravec?"
 Ona ponovo odmahnu glavom.
"Dobro." Jura nogom privue stolicu i sede. "Vi ipak priajte. Sve ispriajte. Ko vas je uvredio?"
"Niko", ree ona tiho. "Ja sam jednostavno lo radnik. A uza sve to i s neuravnoteenom psihom",
tuno se osmehnula. "Na direktor je u principu protiv ena na opservatoriji. Hvala mu za to to me
nije odmah vratio na Planetu. Od stida ne bih znala ta da radim. Na Zemlji bih morala da menjam
struku. A to ne bih htela ni u kom sluaju. Iako mi ovde nita ne polazi za rukom, ja se barem nalazim
na opservatoriji kod istaknutog naunika. Ja volim sve to", grevito je uzdahnula. "Ja sam mislila da
mi je poziv..."
Jura ree kroz zube:
"Prvi put ujem za oveka koji voli svoj poziv i kome nita ne polazi za rukom."
Slegla je ramenima."Vi volite svoj poziv?"
"Da."
"I nita vam ne polazi za rukom?"
"Ja sam jednostavno netalentovana", ree ona.
"Kako je to mogue?"
"Ne znam."
Jura se ujede za usnu i zamisli.
"Sluajte", ree. "Sluajte, Zinoka, a kako ostali?"
"Ko?"
"Ostali na opservatoriji..."
Zina duboko uzmahnu.
"Postali su sasvim drugaiji nego to su bili na Zemlji. Bazanov sve mrzi, a ove dve budale su
uobrazile bogzna ta, posvaale su se i sad ne govore ni sa mnom ni jedan sa drugim..."
"A Kravec?"
"Kravec je - ulizica", ravnoduno ree Zina. "Njega se nita ne tie." Najednom ga je zabrinuto
pogledala. "Samo, molim vas, vi nikome ne govorite ovo to sam vam sada priala. Jer, onda mi
ovde nema ivota. Poee razni prekori, opta rasuivanja o sutini enske prirode..."
Jura je pogleda zaprepaeno.
"Kako to?" ree. "I niko o tome nita ne zna?"
"A kome to moe da bude interesantno?" osmehnu se Zina tuno. "Jer mi smo najbolja od svih
dalekih opservatorija..."
Vrata se otvorie. Onaj belokosi momak se ugura do pojasa, baci pogled na Juru neprijatno
namrtivi nos, onda pogleda Zinu, pa opet Juru. Zina ustade.
"Upoznajte se", ree drhtavim glasom. "Ovo je Svirski, Vitalije Svirski, astrofiziar. A ovo je
Jurije Borodin..."
"Predaje dunost?" neprijatnim glasom upita Svirski. "No, onda neu da smetam."
On poe da zatvara vrata, ali Jura podie ruku:
"Trenutak" ree.
"I pet", ljubazno se nakezi Svirski. "Ali drugi put. A sad neu da naruavam va razgovor u etiri
oka, dragi kolega."
Zina ga zaprepaeno pogleda i pokri lice rukama. "Ja ti nisam kolega, budalo jedna", tiho ree
Jura i poe na njega. Svirski ga besno pogleda. "I ja u sada da razgovaram s tobom, razume? Ali
prvo se izvini devojci, stoko jedna!"
Jura je bio na pet koraaji od vrata kad Svirski, zverski isturivi eljust, krete prema njemu.
 Bikov je koraao po kajut-kompaniji stavivi ruke na lea i opustivi glavu. ilin je stajao
naslonivi se na vrata koja su vodila u komandno odeljenje. Jurkovski je, stegavi prste, sedeo za
stolom. Sva trojica su sluala Mihaila Antonovia. Mihailo Antonovi je govorio uzbueno i vatreno,
stavivi desnu ruku na levu stranu grudi.
"...I veruj mi, Voloenjka, nikad u ivotu nisam uo toliko gadosti o ljudima. Svi su gadni i
odvratni, samo je Bazanov dobar. erenj je, vidite li, tiranin i diktator, sve je izmuio, drsko diktira
svoju volju. Svi ga se boje. Bio je jedan hrabar ovek na Dioni, Miler, i njega je erenj, vidite ii,
oterao. Bazanov ne odrie naune zasluge erenja, on se ak, vidite li, oduevljava njima i tvrdi da
opservatorija uiva takav ugled samo zahvaljujui erenju, ali zato, vidite li, kod njih vlada
nepotenje. erenj ima svog specijalnog dounika i provokatora, nekog netalentovanog Kraveca. Taj
Kravec, vidite li, svuda prislukuje, a posle sve prenosi erenju. Po nareenju direktora on iri lai
i meusobno zavaa ljude. Tako rei - podeli, pa vladaj. Uzgred budi reeno, dok smo mi
razgovarali, taj nesreni Kravec je doao u biblioteku po neku knjigu. Kako mu je taj Bazanov
podviknuo: 'Gubi se napolje!' Nesreni Kravec, simpatian momak, ak nije uspeo ni da mi se
predstavi kao to treba. Pocrveneo je i otiao, ak ni knjigu nije uzeo. Ja, razume se, nisam mogao da
se uzdrim i oitao sam Bazanovu vakelu. Direktno sam mu i rekao: 'ta to radite, Pea? Zar se moe
tako?'"
Mihailo Antonovi se zaustavi da uzme vazduha i obrie lice maramicam.
"Eto, vidite", nastavi, "Bazanov je, vidite li, moralno potpuno ist. On ne podnosi kad se neko
nekome ulaguje i dodvoruje. Ovde postoji mlada saradnica Zina, astrofiziar. Odmah joj je prikaio
dva kavaljera, pa je ak uobrazio da su se zbog nje i potukli. Ona, vidite li, daje avanse i jednom i
drugom, a oni kao petlovi... Pri emu, pazite, sam dodaje da su to sve samo glasine, ali injenica
ostaje injenica - sva trojica su, navodno, u zavadi zbog nje. Ali ni to jo nije sve. Bazanov je u
odlinim odnosima sa svim astronomima, uvukao je u svoju grupu i inenjere-kontrolore. Svi su za
njega kreteni, idioti, niko ne ume da radi, svi su nedoueni... Kosa mi se dizala na glavi dok sam sve
to sluao! Voloenjka, zamisli samo... Zna li koga on smatra za glavnog krivca za sve to?"
Mihailo Antonovi napravi efektnu pauzu. Bikov se zaustavi i pogleda ga. Jurkovski, stegavi
vilice, poe da mirka.
"Tebe!" ree Mihailo Antonovi glasom koji je drhtao od uzbuenja. "Svojim uima nisam mogao
da verujem! Generalni inspektor MUKS-a prikriva sve te bezobrazluke. Ali ni to jo nije sve - on
dovodi sobom na opservatoriju nekakve svoje tajanstvene ljubimce, smeta ih tamo, a obine ljude
zbog kojekakvih sitnica vraa na Zemlju. Svuda je postavio svoje ljubimce tipa erenja! Ja to vie
nisam mogao da izdrim. Rekao sam mu: 'Izvinite, golubiu, ali da li vam je jasno ta uopte
govorite?'"
Mihailo Antonovi ponovo uzdahnu i zauta. Bikov nastavi da koraa po kajut-kompaniji.
"Tako", ree Jurkovski. "ime se onda zavrio va razgovor?"
Mihailo Antonovi ponosito ree:
"Vie nisam odista mogao da ga sluam. Nisam mogao da ga sluam kako se baca blatom na tebe,
Voloenjka, i na kolektiv nae najbolje daleke opservatorije. Ustao sam, pozdravio se i otiao.
Nadam se da ga je posle toga bilo sramota."
Jurkovski je sedeo oborivi glavu. Bikov mu s osmejkom dobaci:
"Dobro i u slozi ive kod tebe na bazama, generalni inspektore. Odlino ive ljudi, nema ta."
"Ja bih, da sam na tvome mestu, Voloenjka, preduzeo odgovarajue korake", ree Mihailo
Antonovi.
"Bazanova treba vratiti na Zemlju bez prava da ubudue radi na vanzemaljskim bazama. Takvi
ljudi su veoma opasni, Voloenjka, to i sam zna..."
Jurkovski ree ne diui glavu:
"Dobro. Hvala, Mihailo. Morau neto da preduzmem."
ilin tiho ree:
"A moda je jednostavno premoren?"
"Kome je lake od toga?" upita Bikov.
"Da", ree Jurkovski i teko uzdahnu. "Bazanova emo morati da uklonimo."
U hodniku se zau brzo udaranje potkovica.
"Jura se vraa", ree ilin.
"Da ruamo", ree Bikov. "Ti e s nama da rua, Vladimire?"
"Ne. Ruau kod erenja. Ima jo dosta stvari o kojima moramo da se dogovorimo."
ilin je bio okrenut vratima i prvi pogleda Juru. Iskolaio je oi i podigao obrve. Tada se i ostali
okrenue prema Juri.
"ta to znai, staisto?" upita Bikov.
"ta je to s tobom, Jura?" uzviknu Mihailo Antonovi.
Jura je zaista izgledao jadno. Levo oko mu je bilo zatvoreno ogromnom modricom, nos mu je bio
deformisan, usne su mu bile otekle i pocrnele. Levu ruku je drao savijenu u laktu, prsti desne su mu
bili ulepljeni flasterima. Na prednjoj strani bluze videle su se na brzu ruku oprane mrke fleke.
"Potukao sam se", namrgoeno odgovori Jura.
"S kim ste se to potukli, staisto?"
"Tukao sam se sa Svirskim."
"Ko je to?"
"To je jedan mladi astrofiziar u opservatoriji", objasni Jurkovski. "Zato ste se tukli, kadete?"
"Uvredio je devojku", ree Jura. Gledao je pravo u oi ilinu. "Zatraio sam od njega da joj se
izvini."
"I?"
"Pa, potukli smo se."
ilin jedva primetno odobravajui klimnu glavom. Jurkovski ustade, proeta se po prostoriji i
zaustavi se pred Jurom strpavi ruke u depove halata.
"Ja to tumaim ovako, kadete", ree ledenim glasom. "Vi ste na opservatoriji priredili odvratnu
tuu."
"Ne", ree Jura. "Vi ste se potukli i pretukli ste saradnika opservatorije."
"Da", ree Jura. "Ali drugaije nisam ni mogao da postupim. Ja sam morao da ga nateram da se
izvini."
"Jesi li ga naterao?" brzo upita ilin.
Jura se malo kolebao, a onda odgovori:
"Izvinio se. Kasnije."
Jurkovski ljutito upita:
"Do avola, kakve to veze ima, Ivane?"
"Izvinite, Vladimire Sergejeviu", mirno ree Ivan.
Jurkovski se ponovo okrete Juri.
"Svejedno, to je tua", ree. "Tako to barem izgleda. Sluajte, kadete, ja verujem da ste to uradili
iz najboljih pobuda, ali - moraete da se izvinite."
"Kome?" odmah upita Jura.
"Pre svega, Svirskom."
 "I jo?"
"A onda i direktoru opservatorije."
"Ne!" ree Jura.
"Moraete!"
"Neu."
"ta to znai - neu?! Vi ste zapoeli tuu na njegovoj opservatoriji. To je odvratno. I vi jo
odbijate da se izvinite?"
"Podlacu se neu izvinjavati", mirnim glasom odgovori Jura.
"uti, staisto!" zaurla Bikov.
Nastade tiina. Mihailo Antonovi je tuno uzdisao i odmahivao glavom. Jurkovski je i dalje
zabezeknuto gledao Juru.
ilin se najednom odvoji od zida, prie Juri i stavi mu ruku na rame.
"Izvinite, Aleksej Petroviu", ree. "Meni se ini da Borodinu treba pruiti mogunost da ispria
sve po redu."
"A ko mu brani?" ljutito ree Bikov. Videlo se da je nezadovoljan svim to se deavalo oko njega.
"Priaj, Jura", ree ilin.
"ta da priam?" tiho zapoe Jura. A onda najednom poe da vie: "To treba videti! I uti! Te
budale treba odmah najuriti odavde! Vi govorite opservatorija, opservatorija! A to je jazbina! Ovde
ljudi plau, da li me shvatate? Plau!"
"Mirnije, kadete", ree Jurkovski.
"Ne mogu mirno! Vi govorite - izvinite se. Neu da se izvinjavam inkvizitoru! Svinji, koja huka te
budale jednu protiv druge i protiv devojke! Gde su vam oi, generalni inspektore? Celu tu jazbinu
treba odmah vratiti na Zemlju, jer e, inae, poeti da idu etvoronoke, poee da ujedaju!"
"Smiri se i ispriaj sve po redu!" ree ilin.
I Jura ispria. Kako se upoznao sa Zinom atrovom, kako je ona plakala, kako je shvatio da mora
odmah da se umea i kako je poeo od Svirskog, koji je do te mere ostao bez pameti da je poeo da
veruje svim gadostima o devojci koju je voleo. Kako je naterao Averina i Svirskog da 'otvoreno
porazgovaraju' i kako se ispostavilo da Svirski nikad nije rekao o Averinu da je netalentovan i
ulizica i da Averin ak nije ni podozrevao da su Svirskog, navodno, vie puta nou izvodili iz Zinine
sobe. Kako su kontroloru Dicu oduzeli gitaru i saznali da on nikada nije irio glasine o Bazanovu i
Tanji Olenjinoj... I kako se odmah ispostavilo da je sve to Kravecovo maslo i da erenj ne moe za
sve to da ne zna, jer on u stvari i jeste najvei gad...
"Momci su me poslali vama, Vladimire Sergejeviu, da vi neto preduzmete. I bolje e biti da vi
neto uradite, jer e inae oni sami... Oni su ve spremni."
Jurkovski je sedeo u fotelji za stolom i lice mu je bilo tako staro i jadno da se Jura zaustavi i
pogleda prema ilinu. Ali ilin mu opet jedva primetno samo klimnu glavom.

"Za ove rei takoe ete odgovarati", procedi erenj.

"Umukni!" povika mali, crnoputi Averin, koji je sedeo pored Jure. "Ne prekidaj me! Drugovi,
kako to on sme da nam svaki as upada u re?"
Jurkovski saeka da se galama utia i nastavi:
"Sve je do te mere odvratno da sam ja takvu mogunost iskljuivao. Bilo je potrebno da se umea
jedan sasvim stran ovek, deak, da bi... Da. Odvratno. Nisam to oekivao od vas, mladih. Kako je to
jednostavno - vratiti vas u prvobitno stanje, postaviti vas na etiri noge - tri godine, jedan
astoljubivi manijak i jedan provincijski intrigant. I vi ste se povinovali, postali ste zveri, izgubili ste
ljudski lik. Mladi, veseli, poteni momci... Sramota!"
Jurkovski napravi pauzu i baci pogled na astronome. Sve je to uzalud, pomisli. Njima nije stalo do
mene. Oni su sedeli u gomili i s mrnjom posmatrali erenja i Kraveca.
"U redu. Novog direktora u poslati sa Titana. Dva dana moete da mitingujete i mislite. Vi, bedni
i slabi, vama govorim: mislite! A sad moete da idete."
Svi ustadoe i oborenih glava izaoe iz kabineta. erenj takoe ustade i klatei se u magnetnim
cipelama prie Jurkovskom.
"To je samovolja", prosikta. "Vi remetite rad opservatorije."
Jurkovski se sa gadljivim izrazom lica odmae od njega.
"Sluajte, erenj", ree. "Na vaem mestu, ja bih se ubio."
PRSTEN-1: BALADA O JEDNONOGOM DOLJAKU
"Zna", ree Bikov, gledajui Jurkovskog preko naoara i preko Fizike metala, "erenj smatra da
je nepravedno uvreen. Ipak je to najbolja opservatorija, i tako dalje..."
"erenj me ne interesuje", ree Jurkovski. Zatvorio je tanu i protegao se. "Mene interesuje kako
su ti momci mogli da dozvole da doe do neega takvog... A erenj - to je praina, sitnica..."
Bikov je nekoliko trenutaka razmiljao.
"I kako je po tvome dolo do svega toga?" upita.
"Imam jednu teoriju... Ili, tanije, hipotezu. Ja pretpostavljam da je kod njih nestao u prolosti
neophodan imunitet prema socijalno tetnim pojavama. A u isto vreme, jo nisu nestali ni njihovi
sopstveni antidrutveni zaeci."
"Jednostavnije", ree Bikov.
"Molim. Uzmimo tebe. ta bi ti uradio kad bi ti doao neki spletkar i rekao da... hm-hm... recimo,
Mihailo Krutikov krade i prodaje hranu sa broda? Ti si u svom ivotu video mnogo spletkara, zna
koliko vrede, i ti bi mu rekao... hm-hm... da se gubi. Sad uzmimo naeg kadeta. ta bi on rekao kad bi
mu neko doanuo... hm-hm... no, recimo, to isto? On bi sve to primio zdravo za gotovo i odmah bi
pojurio Mihailu da se objanjava. A kada bi shvatio da su sve to izmiljotine, vratio bi se i... hm-
hm... pretukao bi to nitavilo."
"Aha",sa zadovoljstvom se sloi Bikov.
"Tako. A nai prijatelji na Dioni - nisu ni kao ti, a ni kao na kadet. Oni prihvataju takvu gadost za
istu monetu, a neistroene rezerve lanog ponosa im ne daju da pou da sve razjasne."
"Pa ta", ree Bikov. "Moda je i tako."
Ue Jura. On unu pred otvorenim ormanom sa knjigama i poe da trai neto za itanje.
Dogaaji na Dioni su ga sasvim izbacili iz koloseka i on nikako nije mogao da doe sebi. Oprotaj
od Zine atrove bio je utljiv i dirljiv. Zina takoe nije uspela da se sasvim povrati. Istina, ona se
ve smekala. Jura je eleo da ostane na Dioni sve donde dok Zina ne pone da se smeje. On je bio
uveren da bi umeo da je razveseli i u izvesnoj meri pomogne joj da zaboravi na dane strahovlade
erenja. alio je to ne moe da ostane na Dioni. Zato je u hodniku uhvatio Svirskog i zatraio od
njega da prema Zini svi budu to je mogue paljiviji. Svirski ga je pogledao i odgovorio
neodreeno: "Razbiemo mu njuku!"
"Hm... Aleksej", ree Jurkovski. "Ja nikome neu smetati u komandnom odeljenju?"
"Ti si generalni inspektor", ree Bikov. "Kome ti moe da smeta?"
"Hteo bih da se poveem sa Titanom", ree Jurkovski. "I, uopte, hteo bih da oslunem ta se
deava u eteru."
"Hajde", ree Bikov.
"A mogu li i ja?" upita Jura.
"Moe i ti", ree Bikov. "Uopte, svi mogu sve. Tog jutra Bikov je proitao poslednji asopis.
Dugo mu je i paljivo razgledao korice, pa ak i cenu. Zatim je uzdahnuo, odneo ga u svoju kabinu, a
kad se vratio, Jura je shvatio da je 'momak iseckao tapi do kraja'. Bikov je sada bio ljubazan,
govorljiv i svima je sve dozvoljavao."
"Poi u i ja s vama", ree Bikov.
Utroje su uli u komandno odeljenje. Mihailo Antonovi ih zapanjeno pogleda sa svog uzvienja,
nasmei se i mahnu rukom.
"Neemo da ti smetamo", ree Bikov. "Potrebna nam je radio-stanica."
"Samo pazite, deco", upozori ih Mihailo Antonovi, "kroz pola sata poinje besteinsko stanje."
 Po zahtevu Jurkovskog, Tahmasib se kretao ka stanici Prsten-1, vetakom satelitu Saturna, koji se
kretao u blizini Prstena.
"A bez toga ne moe?" upita Jurkovski.
"Vidi li, Voloenjka", s izrazom krivca odgovori Mihailo Antonovi. "Veoma je tesno u
Tahmasibu ovde. Stalno moram da manevriem."
Proli su pored ilina, koji je neto pregledao u kombajnu kontrole, i zaustavili se ispred radio-
stanice. Bikov poe da manipulie dugmadima. U zvuniku zapucketa i zapita.
"Muzika sfera", prokomentarisa ilin. "Ukljuite deifrator, Aleksej Petroviu."
"Da, stvarno", ree Bikov. "Ja sam zbog neeg zakljuio da su to smetnje."
"Radista", prezrivo ree Jurkovski.
Zvunik najednom zaurla neprirodnim glasom:
"...minuta sluajte koncert Aleksandra Blumberga, prenos sa Zemlje. Ponavljam..."
Glas je 'otplovio' i zamenilo ga je neko hrkanje. Zatim je neko rekao: "...ta ne mogu da
pomognem. Moraete, drugovi, da saekate."
"A ako poaljemo svoj amac?"
"Tada ete ekati manje, ali ete ipak ekati." Bikov ukljui automat i kazaljka poe da se kree
po skali zaustavljajui se na svakoj stanici koja je radila. "...osamdeset hektara selenskih baterija za
staklene bate, etrdeset kilometara bakarne ice, est stotih, dvadeset kilometara..." "Butera nema,
eera nema, ostalo je jo sto paketa Herkulesa, keks i kafa. Da i cigareta takoe nema..." "...And
hear me? I'm, not going to stand this impudence... Hear me? I'm..." "...I ujete? Nemam nameru da
trpim takav bezobrazIuk... ujete li? Ja... "; prim. prev. "Ku-dva, ku-dva, nita nisam shvatio... I
kakva mu je to radio-stanica?... Ku-dva, ku-dva, dajem podatke. Jedan, dva, tri..." "Nedostaje nam.
Kada e se najzad vratiti? I zato ne pie? Ljubim. Tvoja Ana. Taka."
"...en, ne plai se, to je tako jednostavno. Uzima obrnuti integral po hiperboloidu do ha..."
"Sedmi, sedmi, za vas je oien trei sektor. Sedmi, sputajte se na trei sektor..." "Saa, govorka se
da je neki generalni inspektor stigao. ak kau da je to lino Jurkovski..."
"Dosta", ree Jurkovski. "Trai Titan. Smutljivci", proguna. "Ve znaju..."
"Interesantno", zamiljeno ree Bikov. "Sve u svemu u sistemu Saturna ima oko sto pedeset ljudi,
a toliko galame..."
Radio-stanica je pucketala i pitala. Bikov dotera talasnu duinu i poe da govori u mikrofon:
"Titane, Titane. Ovde Tahmasib. Titane, Titane..."
"Titan slua", odgovori enski glas.
"Generalni inspektor Jurkovski poziva direktora sistema." Bikov veselo pogleda Jurkovskog.
"Pravilno govorim, zar ne, Voloa?" upita. Jurkovski blagonaklono klimnu glavom.
"Ako, alo, Tahmasibe!" enski glas je postao uzbueniji. "Priekajte trenutak, dajem vam vezu sa
direktorom."
"ekamo", ree Bikov i primae mikrofon Jurkovskom.
Jurkovski se nakalja.
"Lizoka!" zaurla neko u zvuniku. "Daj mi direktora, golubice! to pre!"
"Oslobodite liniju", strogo ree enski glas. "Direktor je zauzet!"
"Kako to - zauzet?" uvreeno ree glas. "Ferenc, jesi li to ti? Ponovo preko reda?"
"Oslobodite liniju", strogo ree Jurkovski.
"Svima - osloboditi liniju", zau se lagan, promukao muki glas. "Direktor slua generalnog
inspektora Jurkovskog."
"Uh, boga mu, pazi..." preplaeno ree neko. Jurkovski samozadovoljno pogleda Bikova.
 "Zajceve", ree. "Zdravo, Zajceve."
"Zdravo, Voloa", promrmlja direktor, "kakvim poslom?"
"Ja... hm-hm... pomalo, eto, inspektoriem. Stigao sam jue. Pravo na Dionu. erenja sam smenio.
Detalji kasnije. Znai, uradiemo. . . hm-hm... ovako. Kao zamenu erenju poalji Milera, i potrudi
se da erenja to pre poalje na Zemlju. erenja i jo jednog: preziva se Kravec. Od mlaih, ali to
je zasluio. Lino prekontrolii da li su otili. I uzmi u obzir i to da nisam zadovoljan tobom. S time
si. . . hm-hm... i sam mogao da izie na kraj, i to mnogo ranije. Dalje." Jurkovski zauta, dok je u
eteru vladala tiina potovanja. "Izabrao sam sledeu marrutu, sad idemo prema Prstenu-1. Tamo u
se zadrati dva-tri dana, a posle u doi tebi, na Titan. Naredi da tamo pripreme gorivo za Tahmasib.
I, na kraju, jo neto." Jurkovski opet zauta. "Na mom brodu nalazi se jedan mladi. To je vakuum-
varilac. Jedan iz grupe dobrovoljaca koji tamo kod tebe rade na Reji. Budi tako dobar, posavetuj me
gde da ga iskrcam da bi ga to pre prebacili na Reju." Jurkovski jo jednom zauta. U eteru je jo
uvek vladala tiina. "Dakle, sluam te", ree Jurkovski.
"Trenutak", ree direktor. "Sada upravo trae podatke. Ti si, znai, na Tahmasibu?"
"Da", ree Jurkovski. "Pored mene je Aleksej."
Mihailo Antonovi doviknu sa svog mesta:
"Pozdrav Fei, pozdravi!"
"Mia te upravo pozdravlja."
"A Grigorije, da li je on s tobom?"
"Nije", ree Jurkovski. "Zar ti ne zna?"
U eteru je zavladala tiina. Onda se zau promukli direktorov glas:
"Neto se desilo?"
"Ne, ne", ree Jurkovski. "Njemu su jednostavno zabranili da leti. Ve godinu dana."
U eteru se u uzdah.
"Da", ree direktor. "To i nas uskoro eka."
"Nadam se, ne ba tako skoro", suvo ree Jurkovski. "No, kako tvoji podaci?"
"Tako", ree glas. "Trenutak. Sluaj. Na Reju tvoj varilac ne mora da leti. Dobrovoljce smo
prebacili na Prsten-2. Tamo su potrebniji. Na Prsten-2 e ga, ako bude imao sree, prebaciti pravo
sa Prstena-1. Ako ne bude imao sree, poslaemo ga odavde, sa Titana."
"ta to znai - imati ili nemati sree?"
"Tokom svake dekade dva puta na Prsten-2 lete vajcarci, nose hranu. Moda e zatei
vajcarski brod na Prstenu-1."
"Shvatam", ree Jurkovski. "Pa ta, dobro je, vie za tebe nemam nita. Do vienja."
"Srena plazma, Voloa", ree direktor. "Ne probijajte se kroz Saturn."
"Idi do avola", proguna Bikov i iskljui radio-stanicu. "Jasno, kadete?" upita Jurkovski.
"Jasno", ree Jura i tuno uzdahnu.
"Ti si nezadovoljan?"
"Ne, meni je svejedno gde u raditi", ree Jura. "Nije stvar u tome."

Opservatorija Prsten-1 kretala se u nivou Prstena oko Saturna po krunoj orbiti i pravila je potpun
krug za etrnaest i po asova. Stanica je bila mlada, njena izgradnja je zavrena godinu dana pre toga.
Posada se sastojala od deset planetologa, koji su prouavali Prsten, i etiri inenjera-kontrolora.
Inenjeri-kontrolori su imali mnogo posla: neki agregati opservatorije - grejai, regeneratori
kiseonika, hidrosistem - jo nisu bili konano regulisani. Neudobnosti, koje su bile povezane s tim,
nisu zabrinjavale planetologe, tim pre to su oni najvei deo svog vremena provodili u kosmoskafima
letei nad Prstenom. U sistemu Saturna radu planetologa Prstena pridavao se veliki znaaj.
Planetolozi su se nadali da e u Prstenu pronai vodu, gvoe, retke metale, a to bi sistemu dalo
autonomiju u snabdevanju gorivom i materijalima. Istina, i kad bi se ispitivanja uspeno zavrila, te
sirovine jo ne bi mogle da se koriste. Jo nije bila stvorena letelica koja bi bila u stanju da ue u
Prstenove Saturna i vrati se iz njih itava.
Aleksej Petrovi Bikov je doveo Tahmasib do spoljne linije dokova i oprezno pristao. Prilazak
vetakim satelitima - stvar je teoma teka, koja zahteva veliko majstorstvo i juvelirski rad. U takvim
sluajevima Aleksej Petrovi je ustajao iz fotelje i sam je odlazio u komandno odeljenje. Kraj
spoljnih dokova je stajao neki brod, koji je, sudei po njegovom obliku bio tanker za prevoz hrane.
"Staisto", ree Bikov, "ima sree. Pakuj kofer."
Jura outa.
"Posadu otputam na obalu", objavi Bikov. "Ako pozovu na veeru - pazite, to nije hotel. Najbolje
e biti da sobom ponesete konzerve i kiselu vodu."
"Poveajmo cirkulaciju", u pola glasa ree ilin.
Spolja se zau kripa - to je deurni dispeer stavljao uz spoljni otvor Tahmasiba hermetinu
kabinu. Kroz pet minuta je saoptio preko radija: "Moete da izlazite. Samo, obucite se to toplije."
"Zato to?" upita Bikov.
"Reguliemo centralno grejanje", odgovori deurni i prekide vezu.
"ta to znai - toplije?" pobuni se Jurkovski. "ta da obuem? Flanelski ve? Ili - kako se ono
zvalo - valjenke? Bunde?"
Bikov ree:
"Uzmi demper. Tople arape i krznenu vindjaknu nee biti loe ako navue. S elektrinim
grejanjem."
"Ja u navui demper", ree Mihailo Antonovi.
"Imam jako lep demper. Sa jedrom na grudima."
"A ja nemam nita", tuno ree Jura. "Mogu da navuem samo nekoliko majica..."
"Svinjarija", ree Jurkovski. "Ja takoe nemam nita."
"Obuci svoj halat", posavetova mu Bikov i uputi se u svoju kabinu.
U opservatoriju su uli svi zajedno, obueni vrlo raznoliko i toplo. Bikov je na sebi imao
grenlandsku krznenu jaknu. Mihailo Antonovi je takoe navukao jaknu, a na noge krznene cipele.
Cipele su bile bez magnetnih potkovica i Mihaila Antonovia su za sobom vukli kao aerostat. ilin je
navukao demper, a jedan je dao i Juri. Osim toga, Jura je navukao i Bikovljeve krznene pantalone,
koje je stegao pod pazuhom. ilinove krznene pantalone navukao je Jurkovski, koji je osim njih na
sebi imao jo i demper Mihaila Antonovia sa jedrom i jedan jako lep beli sako.
U kesonu ih doeka deurni dispeer u gaicama i majici. U njemu je bila uasna vruina, kao u
finskoj sauni.
"Dobar dan", ree dispeer. Pogleda goste i namrti se. "Ja sam vam rekao: obucite se toplije.
Smrznuete se u cipelama."
Jurkovski ljutito ree:
"Vi, mladiu, oigledno hoete da terate egu sa mnom?"
Dispeer ga pogleda nita ne shvatajui.
"Kakva ega? U kajut-kompaniji je minus petnaest."
Bikov obrisa znoj sa ela i proguna: "Idemo." U hodniku je bilo uasno hladno. Dispeer,
obuhvativi rukama gola ramena, povika: "Bre, molim vas!" Zidovi hodnika su bili delimino
demontirani i uta mrea termoelemenata je blistala u plaviastoj svetlosti. Kraj kajut-kompanije se
skoro sudarie s inenjerom-kontrolorom. Inenjer je na sebi imao bundu, dugaku skoro do zemlje,
ispod koje se videla plava trenerka. Na glavi je nosio ogromnu ubaru. Reklo bi se da je obukao sve
to je imao.
Jurkovski zimogroljivo strese ramenima i otvori vrata kajut-kompanije.
U prostoriji su za stolom, privrstivi se za stolice, sedela petorica ljudi u bundama s podignutim
okovratnicima. Liili su na straare iz doba Alekseja Tihog i pili vrelu kafu iz prozrainih termosa.
Kada ugleda Jurkovskog, jedan od njih razgrnu okovratnik i ispustivi iz usta oblak pare, ree:
"Dobar dan, Vladimire Sergejeviu. Neto ste lako odeveni. Sednite. Hoete kafu?"
"ta je ovo kod vas?" upita Jurkovski.
"Reguliemo", ree neko.
"A gde je Markukin?"
"Markukin vas eka u kosmoskafu. Tamo je toplo."
"Odvedite me", ree Jurkovski.
Jedan od planetologa ustade i isplovi sa Jurkovskim u hodnik. Drugi, dugonja, ree:
"Recite, meu vama vie nema generalnih inspektora?"
"Nema", ree Bikov.
"Onda u vam otvoreno rei: psei nam je ivot. Jue je u celoj opservatoriji temperatura bila
plus trideset, a u kajut-kompaniji je bilo ak i trideset i tri. Nou je temperatura iznenada opala.
Promrzle su mi noge. Pri ovakvim naglim promenama temperature nikome se ne radi i zato radimo
jedan po jedan u kosmoskafima. Tamo je autonomno grejanje. Kod vas se ovakve stvari ne
deavaju?"
"Deava se", ree Bikov. "Za vreme nesrenih sluajeva."
"I vi ivite ovako celu godinu?" uasnuto upita Mihailo Antonovi.
"Ne, ta vam je! Tek oko mesec dana. Ranije ti padovi temperature nisu bili tako strani. Ali mi
smo organizovali brigadu za pomo inenjerima i eto... sami vidite..."
Jura je pijuckao iz termosa vrelu kafu. Oseao je da se smrzava.
"Brrrr!" ree ilin. "Recite, da nemate ovde sluajno neku oazu?"
Planetolozi se zgledae.
"Jedino moda u kesonu", ree jedan.
"Ili u kupatilu", ree drugi. "Ali tamo je vlano."
"Neprijatno je ovde", poali se Mihailo Antonovi.
"No, znate ta", predloi Bikov. "Idemo svi k nama."
"Eh", ree dugonja. "A posle se treba ponovo vratiti ovamo."
"Idemo, idemo", ree Mihailo Antonovi. "Tamo emo i porazgovarati."
"Nekako to nije po pravilima gostoprimstva, neodluno ree dugonja."
Svi zautae. Jura ree:
"Kako interesantno sedimo - etiri prema etiri, kao da je ahovski turnir."
Svi ga pogledae.
"Idemo, idemo k nama", ree Bikov odluno ustajui.
"Nekako je ipak nezgodno", ree jedan od planetologa. "Ipak, idemo, posedeemo kod vas. Moda
emo uspeti i da porazgovaramo."
ilin ree:
"Kod nas je toplo. Mali okret regulatora i - moe da bude kao u paklu. Sedeemo u lakim, lepim
odelima. Neemo da mrkemo."
U kajut-kompaniju ue turoban ovek sa bundom prebaenom preko golog tela. Gledajui u
tavanicu, on neljubazno ree:
"Izvinite, molim vas, ali mogli bi da se raziete po svojim kabinama. Kroz pet minuta
iskljuiemo vazduh."
ovek nestade. Bikov, ne govorei ni rei, poe ka izlazu. Svi kretoe za njim.
Sveano utei, proli su hodnikom, zagrcnuli se vrelim vazduhom u praznom kesonu i najzad
stigli na Tahmasib. Dugajlija planetolog je vetim i brzim pokretom smakao sa sebe bundu i sako i
poeo da odmotava sa vrata topao al. Tople stvari strpae u plakar. Zatim poee da se
predstavljaju i steu jedan drugome ledene ruke. Dugajlija planetolog se zvao Rafailo Gorakov.
Ostala trojica, kako se ispostavilo, bili su Jozef Vlek, Jevgenije Sadovski i Pavel emjakin. Kada su
se otkravili, bili su to veseli, brbljivi momci. Uskoro se ispostavilo da Gorakov i Sadovski istrauju
turbulentna kretanja u Prstenu, da nisu oenjeni, da vole Greema Grina i Strogova, da vie vole
bioskop od pozorita i da sada u originalu itaju Eseje Montenja, da neorealistiko slikarstvo ne
razumeju, ali da ne iskljuuju mogunost da i u njemu neto postoji; da Jozef Vlek trai u Prstenu
gvozdenu rudu metodom neutronskih odraavanja i pomou bombi-munja, da je po struci violinista,
da je bio prvak Evrope u tranju na etiri stotine metara s preponama i da je u sistem Saturna dospeo
svetei se svojoj devojci zbog njene hladnoe i neosetljivosti; da je, na kraju, Pavel emjakin
oenjen, da ima decu i da radi kao asistent u Institutu planetologije, bori se za hipotezu o vetakom
poreklu Prstena i da ima nameru - glavu da da, ali da pretvori hipotezu u teoriju.
"Sva je nesrea u tome", govorio je vatreno, "to su nai kosmografi, kao istraivake letelice,
ispod svake kritike. Jako su spori i nesigurni. Kad sedim u kosmoskafu nad Prstenom, plae mi se od
tuge. Rukom ovek da dohvati... A najstroe nam je zabranjeno da se sputamo u Prsten. Ja sam
vrsto ubeen da bi prvo istraivanje Prstena dalo neoekivane rezultate. Barem neki koni..."
"Kakav, na primer?" upita Bikov.
"E, to ve ne znam..."
"Ja znam", ree Gorakov. "On se nada da e tamo na nekom kamenu pronai otisak bose noge.
Znate li kako on radi? Sputa se to je mogue nie nad Prsten i razgleda komade kroz binoktar sa
etrdesetostrukim poveanjem. A za to vreme mu se otpozadi prikrada ogroman asteroid i udara ga u
zadnji deo kosmoskafa. Paa ga razgleda binoktarom, i dok on bei, drugi asteroidi..."
"To je ve glupo", ljutito ree emjakin. "Ako bismo uspeli da dokaemo da je Prsten rezultat
raspadanja nekog tela, to bi ve mnogo znailo, a nama je zabranjeno da lovimo komade..."
"Lako je rei - uloviti komad", ree Bikov. "Ja znam taj posao. Sav si oznojen, a do samog kraja
ne zna ko je koga uhvatio. Jo, posle se ispostavlja da si oborio raketu za pruanje pomoi i da
nema dovoljno goriva za let do baze. Ne, pravilno rade to zabranjuju takve gluposti."
Mihailo Antonovi sanjalaki podie pogled:
"Ali zato je to toliko privlano, deco! Kakav je to iv, interesantan posao!"
Planetolozi ga pogledae sa uenjem u kome se osealo potovanje. Jura takoe. On nikada nije
ni pomiljao da se debeli, dobri Mihailo Antonovi nekad bavio lovom na asteroide. Bikov hladno
pogleda Mihaila Antonovia i glasno se nakalja. Mihailo Antonovi ga uplaeno pogleda i brzo
izjavi:
"Ali to je, razume se, jako opasno... Neopravdani rizik... Uopte, to nije potrebno..."
"Uzgred budi reeno, o tragovima", zamiljeno ree ilin. "Vama ovde vesti skoro da i ne stiu sa
Zemlje", pogleda u planetologe, "i sigurno ne znate..."
"U emu je stvar?" upita Sadovski. Po njegovom licu se videlo da je eljan novih informacija.
"Na ostrvu Honsju", poe ilin, "u blizini zaliva Dano-Ura, u kanjonu izmeu planina Siramina i
Titigatake, u neprohodnoj umi, arheolozi su pronali niz peina. U tim peinama su nali ostatke
prvobitnih ljudi i - to je najvanije - mnogo skamenjenih tragova prvobitnih ljudi. Arheolozi
smatraju da su u tim peinama pre dve stotine vekova iveli prajapanci, ije su potomke kasnije
pobila plemena Jamato, koje je predvodio imperator Dimu-Teno, boanstveni unuk nebeske
Amaterasu."
Bikov zaprepaeno uzdahnu i uhvati se za bradu.
"To otkrie potreslo je ceo svet", ree ilin, "i vi ste sigurno neto uli o tome."
"Odakle..." tuno ree Sadovski. "ivimo kao u umi. O tome su mnogo pisali i govorili, ali stvar
nije u tome. Nainteresantnije otkrie postignuto je nedavno, kad je konano oiena centralna
peina. Zamislite: u okamenjenoj ilovai je pronaeno vie od dvadeset tragova bosih nogu sa
razmaknutim palcima, a meu njima..." ilin baci pogled na sluaoce; Juri je sve bilo jasno, ali je
pauza i na njega ostavila utisak; "i trag cipele..." ree ilin obinim glasom. Bikov ustade, izie iz
kajut-kompanije.
"Aljoa!" pozva ga Mihailo Antonovi. "Kuda e?"
"Ja to znam", ree Bikov ne okreui se. "itao sam o tome. Odmah u se vratiti."
"Cipele?" upita Sadovski. "Kakve cipele?"
"Otprilike broj etrdeset i pet", ree ilin. "Rebrasta guma, niska peta, zaseen vrh."
"Gluposti", odluno ree Vlek. "Novinarska patka."
Gorakov se nasmeja i upita:
"A da se sluajno ne vidi i naziv proizvoaa: Brzohod?"
"Ne", ree ilin odmahnuvi glavom. "Kada bi tamo barem neto pisalo! Jednostavno - trag
cipele... Jedva mala pokriven tragom bose noge - neko je kasnije stao na isto mesto."
"Pa to je obina novinarska patka!" rece Vlek. "To je barem jasno. Masovno raanje rusalki na
ostrvu Men, duh Bonaparte koji se uselio u raunsku mainu Masausetsa..."
"Sunane mrlje su rasporeene u obliku crtea Pitagorine teoreme!" izjavi Sadovski. "Stanovnici
Sunca trae kontakt sa MUKS-om!"
"ta ti je, Vanja, ti si to malo... to..." ree Mihailo Antonovi nepoverljivo.
emjakin je utao. Jura takoe.
"itao sam o tome u naunom prilogu lista Asahisimbun", ree ilin. "Isprva sam i ja pomislio da
je to novinarska izmiljotina. U naim novinama se o tome nije nita pisalo. Ali lanak je potpisao
profesor Usodzuki - istaknut naunik, sluao sam o njemu od svojih prijatelja iz Japana... On tamo
pie da svojim lankom hoe da stane na put potoku dezinformacija, ali da ne sprema da dG nikakav
komentar tom dogaaju. Ja sam to shvatio na taj nain da i oni ne znaju kako to da objasne."
"Odvani Evropljanin u apama pobesnelih sinantropa!" uzviknu Sadovski. "Pojeden u celosti,
ostao samo trag cipele marke Shoe Majestic. Kupujte samo proizvode te firme ako hoete da posle
vas neto ostane!"
"To nisu bili sinantropi", mirno ree ilin. "Palac na nozi se jasno vidi golim okom. Profesor
Usodzuki ih naziva nahonantropi."
emjakin vie nije mogao da izdri.
"A zato bi to obavezno morala da bude novinarska la?" upita. "Zato od svih hipoteza
prihvatamo samo one najverovatnije?"
"Odista, zato?" ree Sadovski. "Tragove je, prema svemu, ostavio Doljak, i prvi kontakt se
zavrio tragino."
"A zato da ne?" ree emjakin. "Ko je mogao da nosi cipele pre dvadeset hiljada godina?"
"Vraga", ree Sadovski. "Da budemo ozbiljni, to je sigurno otisak cipele nekog arheologa."
ilin odmahnu glavom.
 "Pre svega, ilovaa se tamo u potpunosti skamenila i starost otiska ne dolazi u pitanje. Zar mislite
da Usodzuki nije pomislio i na takvu mogunost?"
"Onda je to la", ree uporni Sadovski.
"Recite, Ivane", ree emjakin, "a fotografija traga nije objavljena?"
"Kako da ne", ree ilin. "I fotografija traga, i fotografija peine i fotografija Uzodzukija... Pritom
ne zaboravite da Japanci imaju relativno malu nogu, najvei broj kod njih je etrdeset i dva."
"Dajte ovako", ree Gorakov. "Smatraemo da je pred nas postavljen zadatak da stvorimo
logiki neoborivu hipotezu, koja objanjava to japansko otkrie."
"Molim", ree emjakin. "Predlaem - Doljak. Naite neloginost u toj hipotezi."
Sadovski odmahnuvi rukom ree:
"Opet Doljak, moda neki brontosaurus."
"Jednostavnije je pretpostavljati", ree Gorakov "da je to trag nekog Evropljanina. Nekog turiste
koji se onuda proetao."
"Da, to je ili neka nepoznata ivotinja ili turista", ree Vlek. "Tragovi ivotinja uvek imaju
udnovate oblike."
"Starost", tiho ree ilin.
"Onda je to neka nepoznata ivotinja."
"Na primer, patka", ree Sadovski.
Bikov se vrati, smesti u fotelju i upita:
"O emu razgovarate?"
"Eto, drugovi pokuavaju da nau objanjenje za japanski trag", ree ilin. "Pretpotavlja se:
Doljak, Evropljanin, nepoznata ivotinja."
"I?" upita Bikov.
"Sve te hipoteze", ree ilin, "ak i hipoteza o Doljaku, imaju jedino neobjanjivu stvar."
"Naime?" upita emjakin.
"Zaboravio sam da vam kaem", ree ilin. "Peina je povrine od etrdeset kvadratnih metara.
Otisak cipele se nalazi u samom centru peine."
"I ta onda?" upita emjakin.
"A postoji samo jedan jedini trag", ree ilin. Izvesno vreme svi su utali.
"Da", najzad otegnuto ree Sadovski. "Balada o Jednonogom Doljaku."
"Moda su ostali tragovi izbrisani?" upita Vlek.
"Iskljueno", ree ilin. "Dvadeset pari jasnih otisaka bosih nogu po celoj peini i jedan jedini
otisak cipele na sredini."
"Znai", ree Bikov, "da je Doljak bio jednonog. Doneli su ga u peinu, postavili uspravno i,
poto su razjasnili sve to ih je interesovalo, pojeli ga na licu mesta."
"A zato da ne?" ree Mihailo Antonovi. "Po mome miljenju, to je logino."
"Loe je to je samo na jednoj nozi", zamiljeno ree emjakin. "Teko je zamisliti jednonogo
razumno bie."
"Moda je bio invalid", pretpostavi Gorakov.
"Jednu nogu su mogli i odmah da mu pojedu", ree Sadovski.
"Boe moj, kakvim se glupostima bavimo", ree emjakin. "Idemo na posao, to e biti najbolje."
"Ne, izvini", ree Vlek. "Treba videti u emu je stvar. Postavljam sledeu hipotezu: Doljak je
pravio ogromne korake. Oni su svi nenormalno krakati."
"On bi u tom sluaju razbio glavu o svod peine", usprotivi se Sadovski. "Najverovatnije je da je
bio krilat - uleteo je u peinu, video da imaju loe namere, odbacio se i odleteo. ta vi o tome
mislite, Ivane?"
ilin otvori usta da odgovori, ali umesto toga podie prst i ree:
"Panja! Generalni inspektor!"
U kajut-kompaniju crven u licu ue Jurkovski.
"Fuj!" ree. "Kako je ovde divno svee. Planetolozi, zove vas va ef. I uzmite u obzir da je tamo,
kod vas, negde oko etrdeset stepeni. Iznad nule." Okrete se Juri: "Spremaj se, kadete. Dogovorio
sam se s kapetanom tankera. On e te prebaciti na Prsten-2." Jura se tre i prestade da se smeka.
"Tanker polazi kroz nekoliko sati, ali je bolje tamo otii na vreme. Vanja, ispratie ga. Da!
Planetolozi! Gde su planetolozi?" Istrao je u hodnik. "emjakine! Paa! Pripremi fotografije koje si
snimio nad Prstenom. Moram ih pogledati. Mihailo, ne odlazi, priekaj jedan trenutak. Ostani ovde.
Aleksej, ostavi knjigu, moram da porazgovaram s tobom."
Bikov ostavi knjigu. U kajut-kompaniji su ostali samo on, Jurkovski i Mihailo Antonovi.
Jurkovski poe da juri iz ugla u ugao.
"ta ti je?" upta Bikov sumnjiavo ga posmatrajui.
Jurkovski se najednom zaustavi.
"Evo ta, Aleksej", ree. "Dogovorio sam se sa Markukinom, on e mi dati kosmoskaf. Hou da
vidim Prsten. Potpuno siguran, bezopasan let, Aleksej." Jurkovski se najednom razbesne. "Zato me
tako posmatra? Momci lete tamo dva puta dnevno ve itavih godinu dana. Da, ja znam da si ti
uporan. Ali ja se ne spremam da se sputam u Prsten, ja hou samo da letim nad njim. Potinjavam se
tvojim nareenjima, uvai i ti moju molbu. Molim te najponiznije, avo ga odneo. Na kraju krajeva,
jesmo li drugovi ili nismo?"
"U emu je stvar?" upita Bikov mirno.
Jurkovski ponovo poe da parta iz ugla u ugao. "Daj mi Mihaila", odseno ree.
"ta-a-a?" ree Bikov lagano se uspravljajui.
"Ili u poleteti sam", ree Jurkovski. "A ja se ne razumem mnogo u te kosmoskafe."
Bikov zauta. Mihailo Antonovi je gledao as jednog as drugog.
"Deco", ree, "ja u sa zadovoljstvom... U emu je stvar?"
"Mogao bih da uzmem pilota sa stanice", ree Jurkovski, "ali ja molim Mihaila, jer je on sto puta
iskusniji i oprezniji od svih njih tamo zajedno. Da li shvata? Oprezniji!"
Bikov je utao. Lice mu je bilo namrgoeno i tmurno. "Biemo oprezni", ree Jurkovski.
"Leteemo na visini od dvadeset-trideset kilometara nad srednjom linijom, ne nie. Napraviu
nekoliko snimaka, malo u pogledati i kroz dva sata emo se vratiti."
"Aljoa", moleivo ree Mihailo Antonovi. "Pa kamenje u Prstenu skoro i ne postoji. A nije to ni
tako strano. Malo vie panje..."
Bikov je utke posmatrao Jurkovskog. 'No, ta da radim sa njim?' mislio je. 'ta da radim sa ovom
starom ludom? Mihailo ima bolesno srce. Ovo mu je poslednji let. Refleksi su mu oslabili, a
kosmoskafima se runo upravlja. A ja ne umem da upravljam kosmoskafima. ilin takoe ne ume. A
mladog pilota putati sa njim - ne smem ni to. Oni e nagovoriti jedan drugoga da se spuste u Prsten.
Zato ja, stara budala, nisam nauio da upravljam kosmoskafom?'
"Aljoa", ree Jurkovski. "Molim te. Jer ja vie sigurno neu nikad vie videti Prstenove Saturna.
Ja sam star, Aljoa."
Bikov ustade i nikoga ne gledajui izae iz kajut-kompanije. Jurkovski pokri lice rukama.
"Ah, nesrea boja!" ree. "Zato ja imam tako odvratnu reputaciju? A, Mia?"
"Neoprezan si, jako, Voloenjka", ree Mihailo Antonovi. "Sam si kriv za sve."
"A zato da budem oprezan?" upita Jurkovski. "Reci mi, zato? Da bih doiveo potpunu duhovnu i
telesnu nemo? Da saekam trenutak kad e mi ivot dojaditi i kad u umreti od dosade u krevetu?
Smeno je, Mia, drhtati nad sopstvenim ivotom."
Mihailo Antonovi odmahnu glavom.
"Kakav si ti, Voloenjka", ree tiho. "I kako nee da shvati, golubiu, ti e umreti i - taka. A
posle tebe e ljudi ostati, prijatelji. Zna li kako e njima biti? A ti misli samo o sebi, Voloenjka,
samo i stalno o sebi."
"Eh, Mio", ree Jurkovski, "ne elim s tobom da se svaam. Reci mi bolje - da li e Aleksej
pristati ili nee?"
"Pa, ukoliko se ne varam, on je ve pristao", ree Mihailo Antonovi. "Zar to ne vidi? Ja ga
barem poznajem, petnaest godina smo na istom brodu."
Jurkovski ponovo poe da juri iz ugla u ugao.
"A tebi se, Mihailo, odista leti?" povika. "IIi se isto tako samo... hm-hm... 'slae'?"
"Leti mi se", ree Mihailo Antonovi i pocrvene. "Za oprotaj..."

Jura je pakovao kofer. On nikad nije umeo da spakuje stvari kako treba, a sad je uza sve to jo i
urio, da se ne bi videlo koliko mu se ne ide sa Tahmasiba. Ivan je stajao kraj njega i Jura je oseao
tugu, mislei na to da e sada da se oprosti s njim i da se vie nikada nee videti. Trpao je u kofer
ve, sveske sa belekama, knjige - meu njima se nalazila i knjiga Put puteva, o kojoj je Bikov rekao:
"Kada ova knjiga pone da ti se dopada, onda moe da smatra da si postao ovek." Ivan je,
zvidei neto, veselim oima posmatrao Juru.
Jura najzad zatvori kofer, tuno se osvrte po kabini i ree:
"No, ovo je, izgleda, sve."
"Pa, kad je gotovo, onda moemo i da se oprostimo", ree ilin.
Uze od Jure njegov laki kofer i pooe krunim hodnikom, pored tegova koji su lebdeli u vazduhu,
pored kupatila, kuhinje, iz koje je dopirao miris ovsene kae. Najzad uoe u kajut-kompaniju. U njoj
se nalazio samo Jurkovski. On je sedeo za praznim stolom obuhvativi glavu dlanovima, a pred njim
se nalazio list papira.
"Vladimire Sergejeviu", ree Jura. Jurkovski podie glavu. "A, kadet", ree tuno se osmehnuvi.
"Pa ta emo, da se oprostimo."
Stegoe jedan drugome ruku.
"Veliko vam hvala za sve", ree Jura.
"No, no", ree Jurkovski. "Ne zahvaljuj se, brate, mnogo. Ti i sam zna da nisam hteo da te
povedem s nama. I pogreio sam. ta da ti poelim na rastanku? Radi to vie, Jura. Radi rukama,
radi glavom. Naroito ne zaboravljaj kako se to radi glavom. I pamti da su pravi ljudi oni koji misle
na mnoge stvari odjednom. Ne dozvoli da ti se mozak zaparloi" Jurkovski ga pogleda ve poznatim
izrazom lica: kao da je oekivao da e se odmah promeniti nabolje. "No, idi, ta sad jo eka?"
Jura se neveto pokloni i izie iz kajut-kompanije. Kraj ulaza u komandno odeljenje osvrte se.
Jurkovski ga je zamiljeno posmatrao, ali ga, prema svemu, nije video. Jura se pope u komandno
odeljenje. Mihailo Antonovi i Bikov su razgovarali kraj pulta za upravljanje. Kada Jura ue, oni
zautae i pogledae ga.
"Tako", ree Bikov. "Ti si, Jurije, spreman. Ivane, ti e ga, znai, ispratiti..."
"Do vienja", ree Jura. "Hvala."
Bikov mu utke prui ogromnu aku.
"Veliko vam hvala, Aleksej Petroviu", ponovi Jura. "I vama takoe, Mihailo Antonoviu."
"Nema na emu, nema na emu, Jura", progovori Mihailo Antonovi. "Srean rad. I svakako mi
napii pisamce. Adresu nisi izgubio?"
Jura se utke lupi po depu bluze.
"No, odlino. Divno. Napii, a ako hoe - doi. I, zbilja, kada se vrati na Zemlju, doi. Kad nas
je veselo. Mnogo omladine. Moje memoare e proitati. Jura se slabo osmehnu."
"Do vienja", ree.
Mihailo Antonovi mu mahnu rukom, a Bikov zagude:
"Srena plazma, staisto."
Jura i ilin izaoe iz komandnog odeljenja. Poslednji put se za Jurom otvorie i zatvorie vrata
kesona.
"Do vienja, Tahmasibe", ree Jura tuno.
Proli su kroz beskonano dug hodnik opservatorije, u kome je bila uasna vruina, kao u sauni, i
popeli se na drugu palubu doka. Kraj otvorenog ulaza u tanker na maloj stoliici od bambusa sedeo je
ri ovek s otkopanom bluzom, zlatnim dugmadima na njoj i prugastim kratkim pantalonama.
Ogledajui se u malom ogledalcetu, on je prstima eljao rie bakenbarde i zvidukao neku tirolsku
melodiju. Kada ugleda Juru i iliina, strpa ogledalce u dep i ustade.
"Kapetan Korf?" upita ilin.
"Ja", ree rii.
"Na Prsten-2", ree ilin, "prebaciete ovog druga. Generalni inspektor je razgovarao s vama, zar
ne?"
"Ja", ree riobradi kapetan Korf. "Frlo topro. Prtljak?"
ilin mu prui kofer.
"Ja", ree kapetan Korf po trei put.
"Pa, do vienja, Jurka", ree ilin. "Ne oputaj, molim te, nos. emu to sada?"
"Ne oputam ga, uopte", ree Jura tuno.
"Ja odlino znam zato si ga opustio", ree ilin. "Ti si uobrazio da se vie nikad neemo videti i
odmah si od toga napravio tragediju. Ti e jo sto godina da susree dobre i loe ljude. A da li
moe da mi odgovori na jedno pitanje: ime se jedan dobar ovek praktino razlikuje od drugog
dobrog oveka?"
"Ne znam", uzdahnu Jura.
"Ja u ti rei", ree ilin. "Niim sutastvenim se i ne razlikuje. Eto, ti e sutra biti sa tvojim
momcima. Sutra e ti svi zavideti, a ti e se hvaliti: ja i inspektor Jurkovski... Priae kako si
pucao na pijavice na Marsu, kako si svojim rukama, 'evo ovakvom stolicom', lupio po glavi mister
Riardsona na Bambergi, kako si spasao plavooku devojku od zloinca erenja. Za smrt-planetologe
e takoe neto slagati."
"Ma ta vam je, Vanja", ree Jura, smekajui se.
"Ne, a zato? Uobrazilja ti je iva. Mogu da zamislim kako e im otpevati baladu o jednonogom
Doljaku. Samo uzmi jo neto u obzir. Tamo su ipak bila dva traga. O drugom nisam uspeo da
ispriam. Drugi je bio na svodu peine, tano nad prvim. To ne zaboravi. Pa, do vienja."
"Ti-la-la-la-i-la!" tiho je iza njih pevuio kapetan Korf.
"Do vienja, Vanja", ree Jura. On obema rukama stee ruku ilinu. ilin ga lupi po ramenu,
okrete se i ode u hodnik. Jura u kako neko u hodniku uzviknu:
"Ivane! Postoji jo jedna hipoteza! Tamo, u peini, nije bio nikakav Doljak. Bila je samo njegova
cipela..." Jura se nasmeja.
"Ti-Ia-la-la-i-la!" pevao je iza njegovih lea kapetan Korf eljajui svoju riu bradu.
PRSTEN-1: MORA DA IVI
"Voloenjka, pomeri se malo", ree Mihailo Antonovi. "Stalno udaram laktom o tebe. Ako
iznenada budem morao da uem u vira..."
"Izvoli, izvoli", ree Jurkovski. "Samo, nemam kuda, u stvari. udno tesno je ovde. Ko li je
pravio ove... hm-hm... aparate..."
"Taaaako. Sasvim je dovoljno, Voloenjka..."
U kosmoskafu je bilo uasno tesno. Mala, okrugla raketa je bila proraunata samo za jednog
oveka, ali su se obino u nju trpala po dvojica. Ali ni to nije bilo sve - po pravilima bezbednosti, za
vreme radova nad Prstenom posada je na sebi morala da ima skafandere sa skinutim lemovima.
Udvoje, u skafanderima, a uz to jo i sa lemovima koji su visili na leima, u kosmoskafu ovek
odista nije imao kud da se okrene. Mihailo Antonovi se smestlo u udobnu fotelju sa mekim
remenima i teko je preivljavao to to je njegov drug Voloenjka morao da se zavue nekud izmeu
poklopca regeneratora i pulta za bombardovanje.
Jurkovski je, pritiskajui lice na binoktar, s vremena na vreme kljocao svojim foto-aparatima.
"Malo prikoi, Mio", govorio je. "Tako... zaustavi se... Fuj, do avola, kako je to kod njih
neudobno konstruisano..."
Mihailo Antonovi je, sa zadovoljstvom okreui upravlja, netremice posmatrao ekran
teleprojektora. Kosmoskaf je lagano plovio dvadeset i pet kilometara nad srednjom povrinom
Prstena. Napred se, kao ogroman mutnouti grb, video vodenasti Saturn. Nie, desno i levo, preko
celog ekrana se prualo pljosnato polje koje je svetlucalo. Iz daljine izgledalo je kao da je bilo
pokriveno zelenkastom izmaglicom, i kao da je ta gigantska planeta bila preseena na dvoje. A pod
kosmoskafom se kretao pravi potok kamenja: komadi uglastih stena, sitnog ljunka, praine, koja se
prelivala u svim duginim bojama. Ponekad se u tom potoku zapazalo udnovato kretanje i tada je
Jurkovski govorio: "Prikoi, Mihailo... Ba tako..." I nekoliko puta bi kljocnuo kamerama. Ta
neodreena i nepojmljiva kretanja su privlaila njegovu posebnu panju. Prsten nije bio gomila
kamenja, koji su bili baeni u mrtvo, inertno kretanje oko Saturna; ta gomila je ivela svojim udnim,
neshvatljivim ivotom i zakonitost tog ivota je trebalo otkriti.
Mihailo Antonovi je bio srean. On je neno pritiskao poluge komandi, s uivanjem oseajui
kako raketa posluno oslukuje svaki pokret njegovih prstiju. Kako je to divno - upravljati brodom
bez kiberturmana, bez sve one elektronike, bionike i kibernetike, uzdati se samo u sebe, predavati se
potpunoj i bezgraninoj uverenosti u sebe i znati da se izmeu tebe i broda nalazi samo ovaj mekani,
udobni upravlja i da ne mora ve naviknutim naporom volje da tera od sebe pomisao da pod
tvojim nogama klokoe, iako mirna, ipak uasna snaga, koja je u stanju da pretvori u prainu celu
planetu. Mihailo Antonovi je imao bogatu uobrazilju, u dui je uvek bio pomalo nazadan, i spori
kosmoskaf s njegovim slabim motorima mu je izgledao ugodan i domai u poreenju sa fotonskim
udovitem Tahmasibom i drugim slinim udovitima s kojima je imao posla za dvadeset i pet
godina svog navigatorskog rada.
Osim toga, on se, kao i uvek, oduevljavao dijamantskim prelivima Prstena, koji su svetlucali u
svim duginim bojama. Mihailo Antonovi je oduvek oseao slabost prema Saturnu i njegovim
Prstenovima. Prsten je bio izuzetno lep. On je bio mnogo lepi nego to je to Mihailo Antonovi
mogao da ispria, a ipak, svaki put kada bi ga video, on je eleo o njemu da pria.
"Kako je samo lepo", ree najzad. "Kako se sve preliva. Ja moda ne mogu..."
"Prikoi, Mio", ree Jurkovski.
Mihailo Antonovi prikoi.
 "Postoje meseari", ree on. "A moja slabost je..."
"Prikoi jo jednom", ree Jurkovski.
Mihailo Antonovi zauta i prikoi jo jednom. Jurkovski je kljocao foto-aparatima i kamerama.
Mihailo Antonovi pouta, a onda pozva u mikrofon:
"Aljoenjka, slua li nas?"
"Sluam", basom odgovori Bikov.
"Aljoenjka", brzo poe Mihailo Antonovi, "kod nas je sve u redu. Jednostavno sam hteo da ti
kaem kako je ovde divno. Sunce se presijava na kamenju... i praina se sija... Kakva si junaina,
Aljoenjka, to si nas pustio. Na kraju, samo da vidimo... Ah, kad bi video kako se ovde jedan kamen
presijava!" Od suvika oseanja je uutao.
Bikov malo saeka, a onda upita:
"Nameravate li jo dugo da idete prema Saturnu?"
"Dugo, dugo!" ljutito ree Jurkovski. "Mogao bi, Aleksej, da uzme neto drugo da radi. S nama
se ovde nee nita desiti."
Bikov ree:
"Radimo to radi profilakse. I Ivan i ja."
"Ti se ne uznemiravaj, Aljoenjka", ree Mihailo Antonovi. "Lutajueg kamenja nema, sve je
veoma mirno, bezbedno."
"To je dobro to nema lutajueg kamenja", ree Bikov. "Ali budite oprezni."
"Prikoi, Mihailo", naredi Jurkovski.
"ta je to?" upita Bikov.
"Turbulencija", odgovori Mihailo Antonovi.
"A", ree Bikov i uuta.
Petnaestak minuta je prolo u tiini. Kosmoskaf se udaljio od ivice Prstena ve na tri stotine
kilometara. Mihailo Antonovi je povlaio upravljaem i borio se sa eljom da razvije veu brzinu,
tako da se komadi koji su leteli pod njima sliju u jednu traku koja svetluca. To bi bilo veoma lepo.
Mihailo Antonovi je voleo takve stvari kad je bio mlai.
Jurkovski najednom ree apatom.
"Zaustavi."
Mihailo Antonovi prikoi.
"Zaustavi, kad kaem!" prosikta Jurkovski.
Kosmoskaf poe nepomino da visi. Mihailo Antonovi se okrete i pogleda Jurkovskog. Jurkovski
je zabio svoje lice u binoktar kao da je hteo da probije oklop kosmoskafa i baci pogled napolje."ta
je tamo?" upita Mihailo Antonovi.
"ta je to kod vas?" upita Bikov. Jurkovski nita ne odgovori.
"Mihailo!" povika iznenada. "Po kretanju Prstena... Vidi li pod nama onaj izdueni, crni kamen?
Leti tano nad njim... Tano nad njim, ne zaobilazei ga..."
Mihailo Antonovi baci pogled na ekran. Pronae izdueni, crni kamen i poe da upravlja
kosmoskaf u tom pravcu trudei se da kamen ne ispusti iz vizirnog krsta.
"ta je to kod vas?" opet upita Bikov.
"Nekakav komad", ree Mihailo Antonovi. "Crn i izduen."
"Udaljuje se", ree Jurkovski kroz zube. "Sporije za jedan metar!" povika.
Mihailo Antonovi smanji brzinu.
"Ne, tako nee nita ispasti", ree Jurkovski. "Mio, vidi, da li vidi onaj crni komad kamena?"
govorio je brzo, apatom.
 "Vidim."
"Pravo po kursu, dva stepena desno od njega se vidi nekoliko kamenia..."
"Vidim", ree Mihailo Antonovi. "Tamo se neto sija."
"Da, da... Pravo prema tom kamenju... Ne izgubi ga samo... Ili mi neto nije u redu s oima?"
Mihailo Antonovi uhvati blistavu taku u vizirni krst i dade maksimalno poveanje
teleprojektoru. Ugledao je pet okruglih, udno istovetnih belih kamenova, a meu njima - neto se
sijalo, neto to je liilo na srebrnastu senku rairenog pauka. Kao da se kamenje razilazilo, a pauk ih
hvatao svojim rairenim golim nogama.
"Kako je lepo!" uskliknu Mihailo Antonovi.
"Pa ta je to tamo kod vas?" zaurla Bikov.
"Priekaj, priekaj, Aleksej", promrmlja Jurkovski. "Sad bi se trebalo spustiti..."
"Poinje", ree Bikov. "Mihailo! Ni za metar nie!"
Mihailo Antonovi je, uzbuen, i sam to ne zapaajui, ve jurio s kosmoskafom nadole. To je
bilo tako divno i nerazumljivo - pet jednakih belih gromada i bela, srebrnasta senka potpuno
neobinih obrisa meu njima.
"Mihailo!" povika Bikov i zauta. Mihailo Antonovi se osvesti i naglo zakoi.
"ta ti je!" besno viknu Jurkovski. "Ispustie!" Izdueni crni kamen se lagano, jedva primetno za
oko, kretao prema udnim belim komadima.
"Aljoenjka!" pozva Mihailo Antonovi. "Ovde je odista neto neobino. Da se spustimo malo?
Odavde se loe vidi!"
Bikov je utao.
"Propustie, propustie", rezao je Jurkovski.
"Aljoenjka!" oajno povika Mihailo Antonovi. "Spustiu se na pet kilometara, a?"
Grevito je stezao ruice upravljaa, trudei se da ne ispusti blistavi predmet iz vizirnog krsta.
Crni komad se kretao lagano i sigurno. Bikov nije odgovarao.
"Pa, sputaj se, sputaj", ree Jurkovski iznenada neobino mirno.
Mihailo Antonovi oajno pogleda u ekran meteoritnog Iokatora, koji je mirno svetlucao, i uperi
kosmoskaf nadole.
"Aljoenjka", mrmljao je. "Samo malo, da ne ispustim iz vida. Okolo je sve mirno, prazno."
Jurkovski je brzo kljocao svojim foto-aparatima i kamerama. Crni kamen je nastupao, nastupao i
na kraju pokrio belo kamenje i blistavog pauka meu njima.
"Eh", ree Jurkovski. "Sa tvojim Bikovom... Mihailo Antonovi zakoi."
"Aljoenjka!" pozva on. "To je bilo sve."
Bikov je i dalje utao i Mihailo Antonovi tada baci pogled na radio-stanicu. Prijem je bio
iskljuen.
"Eh, eh, eh", povika Mihailo Antonovi. "Kako sam to... Sigurno laktom?"
On ukljui prijem.
"...hailo, natrag, Mihailo, natrag; Mihailo, natrag!" monotono je ponavljao Bikov.
"ujem, ujem, Aljoenjka, sasvim sluajno sam prijem bio iskljuio."
"Odmah se vraajte natrag!" naredi Bikov."Odmah, odmah, Aljoenjka!" ree Mihailo Antonovi.
"Mi smo ve sve zavrili, i sve je u redu..." Zautao je. Izduena crna gromada se lagano udaljavala
otkrivajui grupu belog kamenja. Ponovo je na suncu zablistao srebrnasti pauk.
"ta se to deava tamo kod vas?" upita Bikov. "Da li moete da mi objasnite ili ne?"
Jurkovski odgurnu Mihaila Antonovia i primae se mikrofonu.
"Aleksej!" povika. "Da li se sea bajke o gigantskoj fluktuaciji? ini mi se da smo dobili ansu:
jednu na milijardu!"
"Kakvu sad ansu?"
"Mi smo, izgleda, pronali..."
"Pazi, pazi, Voloenjka", promrmlja Mihailo Antonovi, uasnuto posmatrajui ekran. Masa guste,
sive praine kretala se prema njima s boka, a nad prainom je letelo desetak blistavih kamenih
gromada. Jurkovski ak zastenja: sad e prekriti, sabiti i odvui bogzna kud belo kamenje i tog
srebrnastog pauka i niko nikad nee saznati ta je to bilo...
"Dole!" povika. "Mihailo, dole!..."
Kosmoskaf se tre.
"Natrag", povika Bikov. "Mihailo, nareujem: natrag!"
Jurkovski prui ruku i iskljui prijem radio-stanice.
"Dole, Mio, dole... Samo dole... I to bre..."
"ta ti je, Voloenjka! Ne smemo - nareenje! ta ti je?" Mihailo Antonovi prui ruku prema
radio-stanici.
Jurkovski ga uhvati za ruku.
"Pogledaj ekran, Mihailo", ree on. "Kroz dvadeset minuta e biti kasno..." Mihailo Antonovi je
utke pokuavao da doe do radio-stanice. "Mihailo, ne budi budala... Ovo je jedna jedina ansa na
milijardu... Nama to nikad nee oprostiti... Pa, shvati, budalo matora!"
MihaiIo Antonovi najzad uspe da doe do radio-stanice i ukljui prijem. Ponovo zaue kako
Bikov teko die.
"Ne, oni nas ne uju", govorio je on nekome.
"Mio", promuklo zaapta Jurkovski. "To ti neu nikad u ivotu oprostiti... Zaboraviu da si bio
moj prijatelj, Mio. Zaboraviu da smo zajedno bili na Golkondi, Mio. To je smisao mog ivota,
shvati ve jednom... Ovo sam ekao celog svog ivota... Verovao sam u to... To su Doljaci, Mio..."
Mihailo Antonovi mu pogleda u lice i zatvori oi: Jurkovskog nije mogao da prepozna. "Mio,
praina se kree, sve je blie... Pod prainu, Mio, molim te, najlepe te molim... Mi emo brzo,
samo emo postaviti radio-sondu i odmah emo se vratiti. To je i prosto i bezopasno. I niko nita
nee saznati."
"No, eto, ta e da radi s njim!" uzviknu Bikov.
"Oni su neto nali", zau se ilinov glas.
Mihailo Antonovi brzo poe da govori:
"Ne moe. Ne moli. Ne smemo. Pa ja sam obeao. On e poludeti nervirajui se. Ne moli me
badava..." Siva zavesa praine se ve sasvim pribliila.
"Pusti", ree Jurkovski. "Sam u upravljati brodom."
utke poe da gura Mihaila Antonovia iz fotelje. To je radio tako divlje i strano da se Mihailo
Antonovi sasvim izgubi.
"No, dobro", zamrmlja. "No, dobro... No, priekaj malo..." Nikako nije mogao da prepozna
Jurkovskog. Sve mu je to liilo na neki jeziv san.
"Mihailo Antonoviu!" pozva ilin.
"Da", slabim glasom odgovori Mihailo Antonovi, ali Jurkovski iz sve snage udari pesnicom po
prekidau radio-stanice. Metalna rukavica kao noem odsee prekida.
"Dole!" zaurla Jurkovski.
Mihailo Antonovi, uasnuvi se, baci kosmoskaf u dvadesetokilometarsku provaliju pod sobom.
Drhtao je od uasnih predoseanja.
Proe minut zatim jo jedan...
 Jurkovski progovori jasnim glasom:
"Mio, ja shvatam..."
Ogromne kamene gromade otrih ivica su na ekranu rasle i lagano se okretale.
Jurkovski naviknutim pokretom navue na glavu prozrani lem skafandera.
"Mio, Mio, ja shvatam", zau ilin glas Jurkovskog.
Bikov je, zgrbivi se, sedeo pred radio-stanicom obema rukama se uhvativi za stalak nekorisnog
mikrofona. On je mogao samo da slua i da pokua da shvati ta se tamo deava, i da eka, nada se.
Kad se vrate, prebiu ih kao make, mislio je. Tog navigatora mekuca i tog generalnog nikogovia.
Ne, neu pretui. Samo da se vrate. Samo da se vrate. Pored njega je, s rukama u depovima, utao
turobni ilin.
"Kamenje", alostivo e Mihailo Antonovi. "Kamenje..."
Bikov zatvori oi. Kamenje u Prstenu. Otro. Teko. Leti, gamie, okree se. Opkoljava.
Podgarkuje, odvratno kripi po metalu. Udarac. A onda jo jedan, samo jai. To su sve sitnice, nije
strano, ljunak dobuje po oklopu kao pasulj, i to je sitnica, ali odnekud otpozadi prikrada se onaj
teki i brzi, kao da je iz ogromnog katapulta izbaen, i lokatori ga zbog oblaka praine ne vide, a kad
ga ugledaju, bie kasno... Pui e oklop, kao harmonika e se sloiti pregrade, za trenutak e se u
pukotini pojaviti nebo, zazvidae vazduh i - ljudi ve postaju beli i krhki kao led... Uostalom, oni su
u skafanderima. Bikov otvori oi.
"iline", ree. "Idi kod Markukina i saznaj gde se nalazi drugi kosmoskaf. Neka pripremi pilota
za mene."
ilin nestade.
"Mio", bezvuno pozva Bikov. "Ipak nekako, Mio... Nekako..."
"Evo ga!" ree Jurkovski.
"Joj-joj-joj-joj", ree Mihailo Antonovi.
"Jedno pet kilometara?"
"ta ti je, Voloenjka. Mnogo manje!... ta veli, dobro je kad nema kamenja?"
"Lagano koi. Ja u da spremim sondu. Ah, nije trebalo stanicu da unitavam, budala matora...
Mogao sam bolje da pazim."
"ta bi to moglo da bude, Voloenjka? Pazi kakvo je to udo!"
"On ih dri, vidi li? Eto gde su oni, DoIjaci! A ti si kukao!"
"ta ti je, Voloenjka! Zar sam kukao? Ja sam onako..."
"Nekako se zaustavi da ga, boe me sauvaj, ne zakaimo..."
Nastupi tiina. Bikov je napregnuto oslukivao. Moda e se sve i sreno zavriti, mislio je.
"No, zato si kiseo?"
"Ne znam, odista... Nekako mi je sve ovo udno... Nisam u svojoj koi..."
"Izii pod apu i izbaci magnetnu maku."
"Dobro, Voloenjka."
ta li su to tamo pronali, mislio je Bikov. Kakva sada apa. ta tamo kopaju? Zar ne moe bre?
"Nisam pogodio", ree Jurkovski.
"Priekaj, Voloenjka, ti ne ume. Daj ja u."
"Pazi, kao da je zarasla u kamen... A da li si zapazio da su sve jednake, istovetne?"
"Da, svih pet. Meni je to odmah bilo udno... Vrati se ilin."
"Nema kosmoskafa", ree.
Bikov ne poe da ga ispituje ta to znai - nema kosmoskafa. Ostavi mikrofon, ustade i ree:
"Idemo vajcarcima."
 "Ovako nam nita nee poi za rukom", u se glas Mihaila Antonovia. Bikov se zaustavi.
"Da, odista... Treba neto smisliti."
"Priekaj, Voloenjka. Ja u se sada izvui napolje i uradiu to rukama."
"Pravilno", ree Jurkovski. "Da se izvuemo napolje."
"Ne, Voloenjka, izvini, ali ti ostani ovde. Od tebe e koristi biti malo... a svata jo moe da se
desi..." Jurkovski ree posle kratke pauze:
"Dobro. Ja u u meuvremenu nainiti nekoliko snimaka."
Bikov pouri ka izlazu. ilin izie za njim iz komandnog odeljenja i zakljua vrata. Bikov je
uurbano govorio dok su izlazili:
"Uzeemo tanker, prema pelengu emo poi k njima i tamo emo ih ekati."
"Pravilno, Aleksej Petroviu", ree ilin. "ta li su to tamo pronali?"
"Ne znam", ree Bikov kroz zube. "I ne tie me se. Dok ja budem razgovarao sa kapetanom, ti idi u
komandno odeljenje i pozabavi se pelengiranjem."
U hodniku opservatorije Bikov uhvati deurnog i naredi mu:
"Mi sad idemo na tanker. Skini prelazni most i zakljuaj ulaz."
Deurni klimnu glavom.
"Drugi kosmoskaf se vraa", ree. Bikov se zaustavi. "Ne, ne", sa aljenjem ree deurni. "Nee
biti brzo, kroz jedno tri sata."
Bikov utke krete dalje. Prooe pored kesona, pored klupice od bambusa, i uskim tesnim
hodnikom se popee u komandno odeljenje tankera. Kapetan Korf i njegov navigator su stajali nagnuti
nad uskim stoiem i razgledali neki plaviasti crte.
"Dobar dan", ree Bikov.
ilin, ne govorei ni rei, prie radio-stanici i pokua da je dotera na talasnu duinu kosmoskafa.
Kapetan i navigator ga zapanjeno pogledae. Bikov im prie.
"Ko je kapetan?" upita.
"Kapetan Korf", ree rii kapetan. "Ko ste fi? Zato?"
"Ja sam Bikov, kapetan Tahmasiba. Molim vas da mi pomognete."
"Otma", ree kapetan Korf. Pogleda ilina. Ovaj se muio s radio-stanicom.
"Dva naa druga su se spustila u Prsten", ree Bikov.
"O!" Na licu kapetana se videlo uenje. "Kako neopresno!"
"Meni je potreban brod. Ja vas molim da mi date va."
"Moj prot", izgubljeno ree Korf. "Da idete u Persten?"
"Ne", ree Bikov. "U Prsten samo u krajnjoj potrebi. Ako doe do nesree."
"A gde va prot?" upita Korf nepoverljivo.
"Ja imam fotonski teretnjak", odgovori Bikov.
"A", ree Korf. "Da, njeka ne moe..."
Iz zvunika se zau glas Jurkovskog.
"Priekaj, sad u se izvui."
"A ja ti govorim, Voloenjka, sedi na mestu", ree Mihailo Antonovi.
"Tebi to dugo traje."
Mihailo nita ne odgovori.
"To oni u Persten?" upita Korf pokazujui na radio-stanicu.
"Da", ree Bikov. "Da li pristajete?"
ilin prie i stade pored njih.
"Da", ree Korf. "Trepa pomoi."
 Navigator najednom poe da govori tako brzo i nerazumljivo da Bikov uspe da shvati samo
pojedine rei. Korf je sluao i klimao glavom. Zatim, pocrvenevi, ree Bikovu:
"Navigator ne eli da leti. On nije obavezan."
"On moe da ide", ree Bikov. "Hvala, kapetane Korf."
Navigator ree jo nekoliko reenica.
"On govori da mi idemo u sigurnu smrt", prevede Korf.
"Recite mu da ide", ree Bikov. "Mi moramo da urimo."
"Moda bi bilo bolje da i gospodin Korf takoe napusti brod?" oprezno upita ilin.
"Ha-ha-ha!" nasmeja se Korf. "Ja sam kapetan!" On mahnu rukom navigatoru i prie pultu za
upravljanje. Navigator, nikoga ne gledajui, izae. Kroz minut ulo se kako se zalupi izlazni otvor.
"Devojke", ree kapetan Korf ne osvrui se, one nas ine slabima. Slabima kao to su one. Ali
treba se suprotstavljati. Pripremimo se.
On zavue ruku u dep, izvue fotografiju i stavi je na pult ispred sebe.
"Eto, tako", ree. "I nikako drugaije ako je let opasan. Na svoja mesta, gospodo!"
"Dispeer!" ree kapetan.
"Jeste, ovde dispeer", odgovori deurni. "Molim start!"
"Dajem start!"
Kapetan Korf pritisnu starter i sve se pokrete. Odjednom ilin se seti: Jurka! Nekoliko sekundi je
gledao radio-stanicu, koja je uzdisala tunim uzdasima Mihaila Antonovia. Jednostavno nije znao ta
da radi.
Tanker je ve napustio zonu opservatorije i kapetan Korf je manevriui izvodio brod na dati
peleng. Stvari vie nisu stajale tako loe. Za sada se jo nije desilo nita strano.
"Mihailo!" zau se glas Jurkovskog. "Hoe li skoro?"
"Odmah, Voloenjka", odazva se Mihailo Antonovi. Glas mu je bio nekako udnovat - ili umoran
ili izgubljen.
"Oho!" odnekud otpozadi zau se Jurin glas. ilin se okrete. U komandno odeljenje ulazio je Jura -
bunovan i radostan. "Vi ete takoe na Prsten-2?" upita on.
Bikov ga divlje pogleda.
"Himmeldonnerwetter!" Grom i pakao; prim. prev. prosikta kapetan Korf. On je na Juru bio
sasvim zaboravio. "Putnik! U kapina!" strogo povika. Njegovi rii bakenbardi se nakostreie.
Mihailo Antonovi najednom glasno ree:
"Voloa... budi tako dobar, pokreni kosmoskaf jedno tridesetak metara. Hoe li umeti?"
Jurkovski nezadovoljno poe da guna.
"No, pokuau", ree. "A zato ti je to potrebno?"
"Tako e mi biti zgodnije. Voloa, molim te."
Bikov najednom ustade i povue nadole patent-zatvara na bluzi. Jura ga uasnuto pogleda.
Bikovljevo lice, uvek crveno, sad je postalo bledosivo. Jurkovski najednom povika:
"Kamen! Mio, kamen! Natrag! Ostavl sve!"
Zau se slabo stenjanje i Mihailo Antonovi slabim glasom ree:
"Odlazi, Voloenjka. Bre odlazi, ja ne mogu..."
"Brzinu", zakripa Bikov.
"ta znai - ne mogu?" zaurla Jurkovski. ulo se kako teko die.
"Odlazi, odlazi, ne idi ovamo", mrmljao je Mihailo Antonovi. "Nita nee ispasti. . . Ne treba..."
"Znai, u tome je stvar", ree Jurkovski. "Zato si utao? No, to nije nita. Mi emo sada... Sada...
Kako ti se to desilo?"
 "Brzinu! Brzinu!" reao je Bikov.
Kapetan Korf se, izbeivi svoje pegavo lice, naginjao nad pult za upravljanje. Ubrzanje se
poveavalo.
"Sad, Mienjka, sad..." bodro je govorio Jurkovski "Eto, tako... Eh, kad bih imao neku polugu..."
"Kasno", neoekivano mirno ree Mihailo Antonovi.
U tiini koja nastupi ulo se kako teko diu.
"Da", ree Jurkovski, "kasno je..."
"Idi", ree Mihailo Antonovi.
"Ne."
"Idi."
"Nita", ree Jurkovski. "To je brzo."
Zau se kratak smeh.
"To ak neemo ni zapaziti. Zatvori oi, Mio."
Posle kratkotrajne tiine neko je - nije moglo da se razume ko - tiho i alostivno rekao:
"Aljoa... Aleksej..."
Bikov utke odgurnu kapetana Korfa, kao neko mae, i prstima se osloni o tipke upravljanja.
Tanker se tre napred. Priljubljen za fotelju stranim pritiskom, ilin uspe samo da pomisli: Forsa!
Za sekundu je izgubio svest. Posle toga je kroz um u uima uo kratak uzvik, kao od jakog bola, i
kroz crvenu izmaglicu, koja mu je stajala ispred oiju, ugledao je kako je strelica autopelengatora
poela da se kree s jedne strane na drugu.
"Mio!" zaurla Bikov. "Momci!"
On pade glavom na pult i neveto, glasno poe da plae.

Juri je bilo loe. Bilo mu je muka, bolela ga je glava. Oseao se kao da nije pri istoj svesti.
Leao je na svom krevetu u tesnoj, tamnoj kabini Tahmasiba, a to je istovremeno bila i njegova
svetla, velika soba kod kue na Zemlji. U sobu je ulazila majka, stavljala mu hladnu, prijatnu ruku na
obraz i govorila ilinovim glasom: "Ne, jo spava." Jura je hteo da kae da on vie ne spava ali zbog
neega to nije mogao da uradi. Neki poznati i nepoznati ljudi su prolazili kraj njegovog kreveta i
jedan od njih se, u belom mantilu, nagao i jako udario Juru po razbijenoj glavi. Odmah zatim je Jura
zauo alostivni glas Mihaila Antonovia: "Aljoa..."
"Aleksej...", a Bikov se, straan, bled kao mrtvac, uhvatio za pult i Juru je neto bacilo niz hodnik
glavom na neto otro i tvrdo. Svirala je neka tuna muzika i neiji glas je govorio: "...prilikom
istraivanja Prstena Saturna poginuli su generalni inspektor Meunarodne uprave kosmikog
saobraaja Vladimir Sergejevi Jurkovski i najstariji navigator kosmonaut Mihailo Antonovi
Krutikov..." I Jura je plakao, onako kako u snu plau ak i odrasli ljudi kad sanjaju neto tuno...
Kad je Jura doao sebi, video je da se odista nalazi u kabini Tahmasiba i da pored njega stoji
lekar u belom mantilu.
"No, odavno je tako trebalo", ree ilin tuno se smekajui.
"Oni su odista poginuli?" upita Jura. ilin utke kllmnu glavom. "A Aleksej Petrovi?" ilin nita
ne odgovori.
Lekar upita:
"Glava te mnogo boli?"
Jura se zamisli.
"Ne", ree. "Ne boli tako mnogo."
"To je dobro", ree lekar. "Odleae jedno pet dana i sve e biti u redu."
 "Nee me poslati na Zemlju?" upita Jura. On se najednom uasno uplaio da e ga zbog neeg
poslati na Zemlju.
"Ne, zato?" zaudi se lekar, a ilin bodro ree:
"Interesovali su se za tebe sa Prstena-2, hoe da te posete."
"Neka", ree Jura.
Lekar ree ilinu da Jura treba na svaka tri sata da dobija miksturu, da e ponovo doi prekosutra
i ode. ilin ree da e uskoro navratiti i ode da isprati lekara. Jura ponovo zatvori oi. Poginuli su,
pomisli. Vie me niko nee zvatl kadetom i nee moliti da razgovaram sa njim, i niko mi dobrim
glasom nee stidljivo itati svoje memoare o divnim i predvinim ljudima. To se vie nikad nee
desiti. Moe sebi da razbije glavu, moe da iscepa koulju - svejedno, nikad nee videti
Vladimira Sergejevia kako stoji pred kupatilom u svom raskonom halatu s ogromnim pekirom oko
vrata niti e videti kako Mihailo Antonovi sipa u tanjire obaveznu ovsenu kau i pri tome se neno
osmehuje. Nikad, nikad... Zato nikad? Kako je to mogue - nikad? Nekakav glupi kamen u nekom
glupom Prstenu jo glupljeg Saturna. I ljudi, koji moraju da postoje, koji su jednostavno obavezni da
postoje, jer je svet bez njih gori, vie nema i nikad ih vie nee ni biti.
Jura se kao kroz maglu seti da su oni tamo neto pronali. Ali to je bilo nevano, to nije bilo
glavno, iako su oni smatrali da je to najvanije... I, razume se, svi koji ih ne znaju takoe e smatrati
da je to bilo najvanije. To je uvek tako. Ako ne zna onoga koji je izvrio podvig, za tebe je
najvaniji - podvig. A ako zna - ta ti je onda podvig? Makar ga uopte i ne bilo, samo da bude
ovek. Podvig je dobra stvar, ali ovek mora da ivi.
Jura pomisli da e za nekoliko dana videti svoje momke. Oni e, razume se, poeti da se raspituju
kako je bilo, i tako dalje. Oni nee pitati za samog Jurkovskog niti za samog Krutikova, oni e pitati
ta su Jurkovski i Krutikov otkrili. Oni e goreti od znatielje. Njih e najvie od svega interesovati
ta su Jurkovski i Krutikov o svom otkriu uspeli da kau. Oni e se diviti hrabrosti Jurkovskog i
Krutikova, njihovom samoportvovanju i uzvikivae sa zaviu: "No, to su bili ljudi!" I divie se
najvie tome to su oni poginuli na bojnom polju. Jura se ak uzbudi od uvrede i zlobe. Ali, on je ve
znao ta e im odgovoriti. Da ne bi dreknuo: "Budale jedne!" da ne zaplae, da ne poe da se tue, on
e im rei: "Priekajte. Ima jedna pria." I poee ovako: "Na ostrvu Honsju, u kanjonu planine
Titigatake, u neprolaznoj umi su otkrili peinu..."
Uao je ilin, seo kraj Jurinih nogu i lupio ga dlanom po kolenu. ilin je na sebi imao kariranu
koulju sa zasukanim rukavima. Lice mu je bilo oputeno i umorno. Bio je neobrijan. 'A kako je
Bikov?' najednom pomisli Jura i upita:
"Vanja, a kako je Aleksej Petrovi?"
ilin nita ne odgovori...
EPILOG
Autobus se neujno dokotrljao do niske, bele ograde i zaustavio se pred gomilom ljudi koji su
doekivali putnike. ilin je sedeo kraj prozora i gledao vesela, od mraza crvena lica, smetove snega
koji su svetlucali pred zgradom aerodroma, drvee pokriveno injem. Otvorie se vrata, leden vazduh
ulete u autobus. Putnici pooe ka izlazu, menjajui aljive pozdrave sa stjuardesom. Gomila je bila
buna - kraj vrata su se grlili, stezali ruke, ljubili. ilin potrai poznata lica, nikoga ne nae i s
olakanjem odahnu. Pogleda u Bikova. Bikov je nepokretno sedeo, opustivi lice u krzneni okovratnik
svoje grenlandske jakne.
Stjuardesa uze iz mree svoj koferi i veselo ree:
"Hajdete, drugovi! Stigli smo! Autobus dalje ne ide!" Bikov teko ustade i, ne izvlaei ruke iz
depova, krete kroz prazan autobus prema izlazu; ilin sa tanom Jurkovskog je iao za njim. Gomile
vie nije bilo. Ljudi su u grupama ili prema zgradi aerodroma smejui se i razgovarajui. Bikov
stade na sneg, zaustavi se turobno gledajui u sunce i krete prema zgradi. Sneg mu je kripao pod
nogama. Sa strane se kretala izduena plaviasta senka. Zatim ilin ugleda Daugea.
Dauge im je brzo koraao u susret, jako se oslanjajui na debeli, lakirani tap. Mali, utopljen, s
tamnim, izboranim licem. U ruci je, u debeloj rukavici, drao jedan buketi uvelih nezaboravaka.
Gledajui ispred sebe, on prie Bikovu, gurnu mu buketi u ruku, zagrli ga i priljubi glavu uz njegovu
jaknu. Bikov ga zagrli i proguna:
"Mogao si i kod kue da sedi, vidi kakav je mraz..."
On uze Daugea pod ruku i oni lagano kretoe prema zgradi aerodroma - ogromni Bikov i mali,
zgrbljeni Dauge. ilin je iao pored njih.
"Kako plua?" upita Bikov.
"Tako..." ree Dauge. "Ni bolje ni gore..."
"Mora u planine. Nisi dete, mora da se uva."
"Nemam vremena za to", ree Dauge. "Ima jo mnogo ta to treba zavriti. Mnoge stvari su
zapoete, Aljoa."
"Pa ta onda? Treba se leiti. Inae nee uspeti da zavri."
"Odlueno je i reeno pitanje ekspedicija na Transpluton." Insistiraju da poe ti. Ja sam zamolio
da saekamo da se prvo vrati.
"No, pa u redu", ree Bikov. "Otii u kui, malo u se odmoriti... Moe, zato da ne."
"Za naelnika je postavljen Arnautov."
"Svejedno", ree Bikov.
Poeli su da se penju uz stepenice aerodromske zgrade. Dauge tiho ree:
"A ja ih nisam ni zagrlio, Aljoa... Tebe sam zagrlio, Vanju takoe, a njih nisam."
Bikov outa i oni uoe u hol. ilin se pope stepenicama i najednom u senci, iza jednog stuba,
ugleda neku enu, koja ga je posmatrala. Ona se odmah okrenu od njega, ali on uspe da zapazi njeno
lice pod krznenom kapom - nekad verovatno veoma lepo, a sada staro, mlohavo, gotovo runo. 'Gde
sam je video?' pomisli ilin. Ili ona samo lii na nekoga?
Gurnuo je vrata i uao u hol. Znai, sada Transpluton, taj Kerber. Daleki, daleki. Najdalji od
svega. Od Zemlje je dalek, od ljudi dalek, od najglavnijeg dalek. Ponovo elina kutija, ponovo tue,
sleene stene. Glavno ostaje na Zemlji. Kao i uvek, uostalom. Ali tako se ne moe, treba biti poten.
Vreme je da se odlui, Ivane iline, vreme je! Razume se, neko e rei - saaljivo ili prezrivo:
"Nervi mu nisu izdrali. Deava se i to." Aleksej Petrovi moe tako da pomisli. ilin se ak
zaustavi. Da, on e ba tako i pomisliti: 'Nervi mu nisu izdrali. A bio je jak momak'. A to je dobro!
U krajnjem sluaju, nee mu biti toliko krivo to ga naputam ba sada, kad je ostao sam... Razume
se, njemu e biti lake da misli da mi ivci nisu izdrali nego da vidi da me uopte ne interesuju svi ti
transplutoni. On je uporan i vrst u svojim ubeenjima... i svojim zabludama. Kamene zablude.
Glavno je na - Zemlji. Glavno uvek ostaje na Zemlji, i ja u ostati na Zemlji. Odlueno, pomisli.
Odlueno je. Najvanije je - na Zemlji...