Cetvrto poglavlje
Konstruktivni racionalizam
Viole-le-Dika: Gaudi, Orta,
Gimar i Berlage, 1880-191
lstinitost u arhitekturi moze da se ostvari
samo na dva nacina. Treba iti jskren prema
programu gradnje jst1nit prema konstruktivnoj
metodj. Biti dosledan prema programu znaci
tacno i jednostavno udovoljit1 uslovjma, namet
nutjm potrebama; jstjnjtost u konstruktjvnjm
metodama znaci upotrejavall materijale u
skladu sa njihovim kvaljtetjma svojstvjma ...
c1sto umetn1ka pjtanJa s1metr1Je i spoljnjeg ob
lika samo su uslovi podredeni nasjm glavnim
naeelima.
Eugene Viollet-le-Duc
(Razgovorj arhitekturj)
Entretiens sur /'archttecture, 1863-1872
Za Ezena Vjole-le-Dika, velikog francuskog
teoreticara arhitek1ure, ova nacela, koja
prvi put izneo u svojim predavanjima na Skoli
lepih umetnosti (Ecole des Beaux-Arts) (1853),
jasno oznacavaju prekid sa arhitek1onskom tra
dicijom francuskog klasjnog racionalizma.
Umesto "apstraktnog" medunarodnog stila, Vio
le-le-Djk zastupa povratak regionalnom grade
vinarstvu. Njegove ilustracije za delo Razgovo
arhttekturi koje su u odredenim vidovima
anllcipirale Art Nouveau, nedvosmisleno poka
zuju kakva se arhitektura razviti iz njegovjh
nacela konstruktjvnog racjonailzma. Na Raski
novu zavist, Vjole-le-Dik nasao vise nego
moralnj argument. On predlozjo ne samo
modele, vec metodu koja arhltek1uru teorij
ski oslooditj eklektickih neb1tnosti istor1cizma.
Upravo time njegovo delo Razgovori arhi
tekturi nadahnuti avangardu poslednje cetvrtjne
19. veka, njegova metoda prodrece u one
evropske zemlje u kojima jak uticaj fran
cuske kulture, njje ila razvjjena klas1cistjcka
tradjcjja. Njegove ideje prosjjle su se, sta vise,
64
uticaj
i u Engleskoj, gde su uticale na ljude poput
Ser DZordz Gjlbert Skota, Alfred Voterhausa
(Waterhouse), cak i Normana Soa. lzvan
Francuske, njegova teza, posebno njen impli
CIIni kulturnj nacjonaljzam, najsnlnjje utica
ti na dela katalonca Antoni Gaudija, belgjjanca
Victor Horte (Victor Horta) i holandskog arhj
tek1e Henrjk Petrus Berlagea.
Deo Gaudjjevog kulturnog nasleda sacinja
vala su dela Vjole-le-Djka, Raskina Rjhard
Vagnera. Ali bez obzira na te nemedjteranske
uticaje, cini se da njegova ostvarenja proizilaze
jz dve prilicno oprecne pobude: zelje za ozi
vljavanjem autohtone arhjtekture silne teznje
za stvaranjem potpuno novih oijka jzZava
nja. ga, svakako, nije ucjnjlo jedjnstvenim,
vec to ila neoblcna snaga njegove maste.
suprotnost, latentna u celokupnom engle
skom pokretu Arts and Craft, odrazila se u pre
porodu jrske keltske knjjzevnostj kojl 1890-
tjh godina neoblcno snazno uticao Glazgov
sku skolu. Sljcan, katalonskj preporod
u Barselonj vec 1860-tih godina, kada Ma
drjd proglasjo suverenitet nad Katalon1jom, za
branivsi upotrebu katalonskog Jezika. Preporod,
prvoitno usmeren na drustveno-politlcku refor
mu, uskoro pocinje da zahteva nezavisnost Ka
talonjje. lako takav status nikada n1je ostvaren,
zahtev za autonomijom v se \ kao
snazan 1nilac u spanskom gradanskom ratu,
ponovo oziveo u danasnje vreme. U drugoj
polovini 19. veka crkva podrzavala katalon
ske zahteve za suverenitetom i drustvenom re
formom, tako da se Gaudi nikada nije nasao u
sukobu svoje vere 1 svojih polillckih uverenja.
1 Gaudi i njegov pokrovjtelj, vlasnik tekstjlne
manufak1ure i bogati brodovlasnik Euseo Gu
ell Bacigalupi. sazreli su pod uticajem katalon
skog separatjstickog pokreta. Premda taj -
kret jmao svoju konzervatjvnu stranu, ipak
podZavao raznovrsne programe drustvenih re
formi, sto uglavnom ilo delo katalonske in
teligencije. Gaudi ustvari prihvatio socjjali
stike ideje pre nego sto 1882. godine upo
znao Guelja. Odmah posto diplomirao, prila
zi radnickoj kooperativi Matar6, koja od njega
porucuje projekte za radniko naselje, gde
pored kuca za radnike trebalo izgradili komu
nalne strukture radjonjce, alj 1878. godjne
jzgradena samo radjonica. Ubrzo posle toga
Gaudi pocinje da radj za burzoazjju vec 1878.
godjne gradi egzoticnu Casa Vicens u pseudo
mavarskom stilu. kuca, kao i vecina Gaudj
jevih radova, svedoi utjcaju Viole-le-Djka,
posebno njegovog dela L 'art russe (Ruska
umetnost) (1870) u kome smatra da se kon
struktivni elementi nacionalnog stila mogu
uskladjtj sa naceljma konstruktjvnog racjonali
zma. U Casa Vicens Gaudj prvj put formuli
sao sustjnu svog stila, kojj , premda gotskj,
svome konstruktivnom nacelu medjteranskj,
svome nadahnucu tako recj jslamski.
sto 1910. godine pise Leion (Ary Leiond),
Gaudi tezio "gotici punog sunanog sjaja,
44. Gaudi, tri faze projektovanja crkve Sagrada Familia
(krajnje desno) Viole-leDik, projekat katedrale
srodnoj svojoj strukturj katalonskjm katedra
lama, koristeci boju na nain Grka i Mavara,
sto logjcno za Spanjju; goticj polu-pjmo
skoj, polu-kontinetalnoj, ozivljenoj pantejstjkom
bujnoscu". u Casa Vjcens uodjlo pasti
som mudejara, oko zjmskog vrta, koji sa opla
tom od opeke, glazjranjm poplocanjem deko
ratjvnjm gvozdem deluje uzbudljjvije od ilo ko
je zgrade sagradene u to doba (uporedj sa So
ovim Pjerrpojnt-om u Fresham-u, Sari, 1876).
Ali konstrukcija nadmasila svoj egzotinj iz
raz; Gaudj ovde prvi put prjmenjo tra
dicjonalni Katalonskj jlj Rusjjonskii svod u ko
me i luka nastaju nadsvodivanjem tankim
slojevima crepa. svod postatj kljucnj
motjv njegovog stjla u svome najprefinjenjjem
obliku javlja se kao tanka ljuskasta konstrukcj
ja skole Sagrada Familia u Barseloni (1909).
Prva ostvarenja Gaudijeve karijere usko su
povezana sa razljitim radovjma koje zajed
no sa svoj1m kolegom Francesco Beranguer
om projektovao za Euzeija Guelja. Grof Guelj
i naprednih pogleda njegova kuca u
Barseloni, koju za njega projektovao Gaudi
1888. postala Meka inteligencjje 1890-ih go-
u Barseloni (s leva desno: 1898, 1915, 1918) i
iz njegovog dela L 'art rusee, 1870.
dina. sto Casa Vicens ila sagradena im nosaima oiikovanim tako da podsecaju
oko vr1a, tako Palata Guelj sagradena oko na okamenjena staia.
muzike sobe, galerije za orgulje 1 kapele. Park Guelj prvo Gaudjjevo delo koje dj
slozeni prostor podseca na tipino islamsko rektno evocira, talasastjm profilom svoje arene,
dvoriste i proteze se celim gornjim delom kuce. poznato brdo Montserat u Jjzinj Barselone.
Guelj se najvise odusevljavao Raskinom i Prema srednjovekovnoj legendj, koju
Vagnerom, ini se da su na Gaudija isto proslavio Vagner u Persifaf.-u, svetj Gral se
tako sn8Zno uticale i Raskinove teorije uvao u zamku Montsalvat, kasnije
Vagnerove muzike drame. U svakom sluaju, pojstovecenjm sa Monseratom 1 njegovjm
Raskjnov ugled na prelomu vekova na samostanom u kome ziveo svelac - zastitnik
vrhuncu njegova jzreka, tako iska Katalonije. Gaudj prvi put radio za ovaj
Vagneru, da arhitekta koji nije slikar ili vajar nj samostan 1866. godjne 1 do kraja zjvota ostao
je drugo nego n .dunder" oejgledno mogla opsednut nazuijenim profjlom tog brda. Sjlj
da se prjmeni na Gaudija. cj dimnjacj Casa Mjle strce iznad racionalnog
Guelj smatrao da se sir1 preobrazaj rastera Barselone, poput kjklopskog gesta koji
drustva moze ostvarjll vr1njm gradov1ma. Zato dominantnjm osecajem tezjne kao da protjvrej
krajem 1891. godjne od Gaudija 1 sloodnoj profinjenoj organizaciji te zgrade,
Berenguer-a porucio projekte za radniku ko sa tri njena nepravilno oiikovana dvorista.
munu svoje tekstilne fabrike u Santa Coloma protjvrenost ponavlja se na slican nacin
de Cervello, koja kasnlje postala poznata izopaenim potiskjvanjem elicne konstrukcije
pod nazivom Kolonija Guelj. Posle toga, usledj zgrade jza masivne kamene fasade. Ovde ,
la 1900. godjne porudzna za predgrade kao 1 kod Parka Guelj, ar1jkulacija strukture
namenjeno srednjoj klasi, Park Guelj, znvovana evokaciji neke potrebne snage. Nlsta
smesteno na padinama Montanja Pelada iznad njje moglo iti dalje od naela Viole-le-Dika,
Barselone. projekat na kraju ostvaren posto nisu ekspljcjtno ostvareni nj materjjal nitj
izmedu 1903. i 1914. godjne, bez obodnjh nacin njegove upotrebe. Umesto toga, velikj
kuca. U meduvremenu Berenguer dalje lokovi su vesto obradenj tako da sugerjsu
povremeno radj na jzgradnjj Kolonjje Guelj, povrsjnu kamena jzjedenog vremenom. Slicna
1908. nasleduje ga Gaudi radj kapelu. U to kosmjcka aluzjja prjsutna kod gvozdenjh
vreme Gaudj vec delovao kao arhjtekta balkona 1skovanjh u Gaudjjevom ateljeu, tako
crkve, posto 1906. godine od Huan Mar da sugerjsu povijene vlatj morske trave oka
torela preuzeo izgradnju crkve Sagrada Fam1lia menjene olujom. Odstupjvsj od nacela Viole-le
u Barseloni. Djka, Gaudj svoje sjrove materijale na kraju
Gaudjjev Park Guelj neometana krjstal pretoejo u skup sn8Znjh prjzora kojj svojom
jzacjja njegovjh ekstatickjh vjziJa. Park pruza emotivnom snagom podseeaju na Vagnerove
spektakularnj pr1zor, Jedjne zgrade izgradene opere. Ako se sada priset1mo Casa Mile, n
u njemu su ulazna vrata, veijko stepenj$Je ko se da ona anticjpjra ponesto etos ekspresionjz
je vodj do natkrvenog trga Gaudjjeva sop ma, kojj se uskoro pojavj!l u Srednjoj
stvena kuca. Nepravjlno oijkovan talasast Evropi. Ali 1910. godjne njena simboljcka
svod iznad trga pocjva na sezdeset devet uzvjsenost jzolovala Gaudjja ne samo od
netacnih dorskih stubova, njegov krov tradicjja konstruktjvnog racjonaljzma nego od
uokviren kontinualnim zmjjolikjm obodom za laksih vjdova sjmboljzma, tih leprsav1h .,mahan
misljen da posluzj kao arena ili otvorena ja u prostoru koji daju opstj ton katalonskom
pozornjca. egzotini obodni okvir, oiozen .Modernjzmu".
moza1kom, zavrsava se esplanadom, koja se U Briselu krajem veka sjtuacjja mno
pretvara u naturaljsticku konstrukc1ju go emu sljcna onoj u Barselonj. 1 u fiaman
..slucajnih" rusevjna u preostalom delu parka. skoj prestonjci doslo do sljne akumulacjje
Sam park jzdeljen vijugavim stazama, jndustrjjskog ogatstva, propracene jsto tako
koje su potrei ile podupirane zasvoden- opsesjvnom zaokupljenoscu jdentitetom, prem-

66
da u Belgjjj to bogatstvo ilo ravnomernjje
rasporedeno, nacjonaljzam uaien stvarnom
nezavisnoscu. Alj uprkos tome, belgjjski
arhitektj su, kao katalonski, uporno nastojalj
da razvjju jsjtnskj modernj, alj ujedno na
cionalnj stil. Arhjtektonska avangarda 1870-tjh
godjna optuzjvala arhjtektu Zozef Pelerta
(Joseph Poelaert), naklonjenog koncepcjjama
Beaux-Arts-a, za kulturnu jzdaju zbog njegove
neoklasjcjstjcke Palate pravde, dovrsene 1883.
godjne, ne samo zato sto ila piranezijans
ka megalomanska, nego sloga sto evocj
rala proslost koja ila medunarodna,
samjm tjm ne-flamanska. Qnj su smatrali da
model nove .,domace" arhjtekture treba trazjtj u
tradjcjjj lokalnog gradjteljstva opeke iz 16. ve
ka, koja i omogucjla procvat nacela Vjole-le
Djka.
Godjnu dana posle objavljjvanja dela Raz
govori arhitekturi, novoosnovano Centralno
drustvo za arhjtekturu Belgjje zapocelo u
svom casopjsu L 'Emulation (Priprema u:enja)
zestoku kampanju za novj nacjonalnj stil. U iz
danju jz 1872. godjne ovo Drustvo jzjavljuje: ..
Pozvanj smo da stvorjmo nesto sto iti
45. Gaudi, Palata Guelj, Barselona, 1888
samo nase, nesto cemu cemo mocj da damo
svoje jme. Pozvani smo da stvorjmo novj stil".
. Allard, glavnj teoretj:ar casopisa L 'Emula-

46. Gaudl, Park Guelj, 1903-1914. Presek koji

prikazuje strukturu nadsvodenog trga. Zasvodena
dorska kolonada podZava etalite.

47. Gaudi, Casa M1la, Barselona, 1906-1910.

tion pisao kasnije: .. Treba, pre svega, da se
potrudimo da stvorimo belgijske umetnike - tre
ba da se oslobodimo stranih uticaja". Tokom
1870-ih godina L 'Emlation nastavlja da siri
nacela hipotetickog stila koji se stroze
prjdZavao pravila konstruktjvnog racjonalizma
od Gaudjjevog. "U arhitekturj nista nije lepo
ako nije istinito", "Dole sa obojenim malterom
stukogjpsom", "Arhjtektura srlja u dekadenciju,
prema pravoj kakofonjjj". Uprkos tjm podsticajj
ma, trebalo dosta vremena da se taj st1l ma
terijalizuje. U Belgijj njje ostvareno njsta
znacajno sve do 1892. godine, kada iz
gradena Tassel u Briselu, kojom za mougaono predvorje u prizemlju prosiruje se
pocela zrela karijera Victor Horte. Tom tro
spratnom gradskom kucom uskog procelja i
velicine tradicionalne kuce u nizu, Horta
nadmasio ostvarenja svoje pocetnicke karijere
postao jedan od prvih arhitekata koji su uveliko
korjstilj celik u stambenoj arhitekturi. On se
sluzio celikom kao organskjm tkjvom pret
varao ga u materijal kojim ponistava nepokret
nost kamena. Razljcit od radova Ajfela i Kon-
48. Horta, Kuca Tassel, B ris el, 1892.
tamena, koje vjdeo na Parjskoj jzloz 1889.
godine, Hortjn osoben ,.trakastj" stil najvjse
podseca na grafiku holandsko-jndonezijskog
umetnika Jan -. veza naglasava
znacaj ljkovne umetnostj u belgijskom pokretu
Art Nouveau. Toorop clan veoma utjca
jne postimpresjonjstjcke grupe Les koja se
kasnjje reorganizovala u La libre Esthetiqe
(Siobodna estetika), grupu koja odigrati
kljucnu ulogu u sjrenju ciljeva i nacela en
gleskog pokreta Arts and Crafts.
U otvorenoj osnovj Tassel Horta
korjstio formulu pariskih palata iz 18. veka. Os
na poluspratu u vrt i prelazj u bocne prostore
oiznjih foajea natkrivenih celicnom struktur
om. Slobodno-stojecj stubovi tog prostora.
ukrasenj celicnim trakama, nose jste zmijolike
motjve koji se provlae i kroz ostale celjcne el
emente. Svuda vlada ista estetika, od balustra
da do razvijenih tela: to linearna razbu
jalost koja se prefinjeno nastavlja u podnim
mozaicjma, dekoracjjama zida plocama obo
jenog stakla na vratjma salona. Ali pored sve
te ljne raskosi, glavne prostorije deluju
smireno zahvaljujuci rokokoovskim zjdnim relje
fima ornamentjma koji jzrazlto egzoticne ele
mente povezuju sa graditeljskom tradicjjom Lu
ja XV. Sljna ravnoteza ostvarena i u fasa
di, gde se diskretno pojavljuju klizeci elementi
unutrasnjeg skeleta. Klasicno procelje, kameni
spoljasnji uglovi celicnog izboenog erkera
jzvedeni su tako da podrazumevaju unutrasnju
metalnu konstrukciju.
Sledecih deset godjna Horta nastavlja dija
log izmedu rastegljivostj celika i masivnosli ka
mena u brojnim gradskim kucama u Briselu,
medu kojjma su i rezidencije hemicara Solvay
a industrijalca Van Eetvelde-a, kao njegova
sopstvena kuca i atelje u Rue Americaine; sve
one sagradene su do 1900. godine.
gradevine su parcijalne razrade sintakse Kuce
Tassel, alj ni u jednoj od njih, osim u Kuci
Solvay, nije ostvario takvu jednostavnost i
upeatljivost.
U razdoju od 1879. do 1900. godjne gra
di se Narodni dom (Maison du Peuple) za bel
gijsku radnicku socijalisticku stranku. na
joriginalnije delo celokupne Hortine karijere i
jedjno u kome se slobodno prjklanja aceljma
Vjole-le-Djka, dovodecj jh do logjcog
zakljucka. U s korjstj domacj
gradje od opeke kamea, stvarajucj arhjtek
turu otkrjvee kostrukcjje: oplata od opeke
dosledo moduliraa i oblikovaa tako da
prjhvatj kame, kame jzveden tako da
prjhvata celjk i staklo. Sa spoljasje strae ta
tektonjka prjsuta u jzrazajostj komplek
sog programa fasadj kokavim ravjm
oijcjma jzad kosja. U uutrasnjostj Horta
otvorenom celjcnom nosecom konstrukcijom
ve(:jh prostorjja, kancelarjja, dvorana za sas
tanke, ucjoice kafeterjje postjgao dramatjcu
llujdu jzrazajnost. dosledna, ali cudno ner
azresena "eogotjcka" kombjacjja zjda, celjka
stakla Hortjo nz delo, koje
nece nadmasjtj cak u bolje resenom
poslednjem ostvarenju u tom jdiomu, robnoj
kucj lnnovatjo, sagradenoj 1901. godjne u
Brjselu.
U Francuskoj, ljnjja koja povezuje Vjole-le
Djka Hektor Gjmara (Hector Gujmard) vodi
preko Gjmarovog ucjtelja Anatol de Bodoa, ko 49. Horta, Narodni dom (Maison du Peuple), Brisel
jj ucenjk Vjole-le-Djka i Labrusta. Godj 1897-1900. De1alj fasade'
ne 1894. de Bodo projektuje, zajedno sa inze
njerom Pol Kotasenom (Paul Cottancj) crkvu (: stil, kojj treba da bude u skladu sa oblcajj
St. Jean-de-Montmartre u Parjzu, gradevjnu od ma, kljmom narodnjm duhom, kao "apret
armjrane opeke armjranog betona, koja sj kom postjgnutjm u naucj i praktj(:njm saznanjj
gurno najstudiozjji rad konstruktjvnog racjona ma". On pjse 1903. godje:
ljzma toga doba. Time Gimar u svojjm prvjm
parjskjm radovjma otkrjva koliko duguje de "Da jstjjt, arhjtektonskj stj/ mora itj
Bodou Viole-le-Djku, posebno svojjm zgrada projzvod tla na kome postojj vremena kome
ma Ecole du Sacre Couer Majson Carpeaux potreban. Nacela sredjeg veka 19. veka,
na Boulevard Exelmas, dovrsejm 1895. godj prjmenjena zajedno sa mojim ucejem, treba
ne. Prva od njih, mala skolska zgrada sa no da posluze kao temeljj francuske renesanse
sacjma u oijku slova V kojj prjdrzavaju gornjj potpuno novog stjla. Neka Belgjjancj, Nemcj
sprat, / skoro doslovo realjzacjja cuvene Englezi stvore svoju acionalnu umetnost. Na
jlustracjje dela Entertiens, druga, gradanska taj nacjn sjguro obavjtj cestjt, korjsta
gradska kuca, pokazuje jstu prjvrzenost ostacj jstjnskj posao."
ma klasicizma kao Hortina dela.
U svom pjsmu L.C. Bualou (1898), Gjmar Mozemo da predpostavjmo da Gimar,
otvoreno prjzaje svoj dug Viole-le-Djku: "U de kao i Gaudi i Horta, pri tome mislio na razvoj
koratjvnom smjslu moja nacela su mozda no "sastavnjh elemenata" nacjonalnog stila kao
va, alj ona su projzasla jz onjh koje su korjstj sto to zagovara Vjole-le-Djk. Ali na prelomu
li vec starj Grcj ... Primejo sam samo teorjje Vj vekova postojale su bar tri verzjje Gjmarovog
ole-le-Djka, ne dopustajucj da me lascjnjra sopstveog stjla: slobodj, rustj(;j jzra
srednjj vek". Alj, Gjmar jpak tezjo da zavaja, upotrebom mesanjh materjjala, kao
uputstvjma lrancuskog teoretjcara stvorj doma- sto vidjmo u letnjjkovcjma u stjlu seoskih kolj-

- napomena redaktora na str. 377. 69

 koje sagradjo jzmedu 1889. 1908. go
dlne, najtjpjnjjj prmer ::i Hnr1ette
(1900); zatjm urbanj stjl precizno spojenih
50. Gim ar, ulaz u Metro od sta
kla gvozda, Parjz, 18991904.
n prednja strana
opeka dramatino klesanog kamena, koji na
lazlmo u njegovoj sopstvenoj kuci u Avenue
Mozart u Parjzu {1910); , najzad. pauinasta
komblnacjja stakla celika koja se ubrzo
masovno projzvoditj posle 1899. godjne: te go
dlne doblo narudzblnu za stanice pariskog
metroa. Ulazj podzemne zeleznjce jzgradeni
su od standardnjh i zamenljjvjh gvozdenih de
lova, 1zlivenih u oiku naturalistickih elemena
ta koji uokviruju emajlirani celik staklo. Para
doksalno da su onj ljskijj linearnoj izrazaj
nosti Horte nego moralnoj strogosti de Bodoa.
Gimar cak natpise i osvetljenje tlh konstruk
clja oikovao kao talasastl nastavak takvih
oijka. Odmah posle toga, sledece etiri godi
ne. te t prirodne emanacije cudesnog pod
zemnog sveta preplavile su uljce Pariza 1 pro
slavjle Gjmara kao stvaraoca stila nazvanog
.style Metro".
Ali ta posteno zasluzena slava pridonela ,
nazalost, propastj jedinog kratkotrajnog remek
dela celokupne Gjmarove karjjere. njego
va koncertna dvorana u zgradj Humbert de
mans u Parizu, koja dovrsena 1901. godine,
srusena vec 1905. Moze se recj da ona,
isto kao i Maison du Peuple, zasigurno ila
jedno od najboljih ostvarenja konstruk\1vnog ra
cjonalizma. Tekst Fernand Mazade-a iz 1902.
godine ipak nam docarava svu snagu tog en-

51 Gimar. koncertna dvorana

Humbert de Romans. Parjz,
1901 ZaJednickj pnkaz preseka
fasade

70
terijera, kojj za s, osim ekoliko ize osvojio tek cetvrto mesto. Odmah da
delih fotografija, zauvek jzgujen: prepravlja svoj projekat u skladu sa sjtaksom
lukova od opeke koju u mec!uvremeu usvo
.Njegovj glavni ograncj, njjh osam, podupiru jio, prvo u projektu vile sagrac!ene u Gg
prilino visoku kupolu u kojoj su, kao sa stra u (1894), zatim u poslovoj zgradi podjgnu
e, probljeni prozorl pokrjvei ledo zutim or toj sledece godine u Hagu. nazujene,
amet-staklom, kroz koje obllje svetla d eoromanticki zjdane konstrukcjje od opeke
u dvoranu. Noseca konstrukcjja od celika, astale su najverovatnjje pod utjcajem Rjcard
metal z mahagonijem... i tako na sonovjh radova u Sjedinjenim Drzavama po
stao ajsavrseniji krov koji jedan francuski sluzile su oikovanju arhitekture izrazjtih ko
arhitekta ikada izmislio." struktivih karakterjstika koja ajocjtija u ste
pejcom kompleksu poslove zgrade. Uprkos
Tokom dve deceije koja premoscuju prelaz svoj temeljitosti jegovjh rajh radova (kojj
vekova, holadski arhitekta Henrik-Petrus Ber svojoj kostruktjvoj projsceostj podsecaju
\age neprimeto dosledno nastavjo sa ra Bodoovu strogost), k formulacjja
dom do svoje smrti 1934. godje. Za razliku od Berlageovog izraza ostvarjce se tek u Berzj.
Horte, Berlage nije dozvolio da njegova nacela Posle prvobltog projekta astale su d
kompromjtuju novj i .,neoblnj" ukus novo-obo za drugom jos cetirj verzije Berze, koje svaka
gacee srednje klase. U svakom slucaju, u Ho za sebe predstavljaju pojedie faze apornog
ladjjj se sredja klasa potpuno uklopila u celi procesa pojedostavljaja. U tom razvoju Ber
u drustva, saradnja drustvejh slojeva bjla lage sledjo skup teorjjskih jdeja Vjole-le-Di
vrlo cvrsta u zemljj kojoj uvek pretila po ka, k od Sempera, k od jegovog ko
plava. U tako stabllnjm okolnostima Berlage lege Hessel de Groot-a, zacetjka amster
uzivao skoro pedeset godjna eprekjdne prak damske skole matematjcke estetike. Kada
se; \ to razdoblje koje, zahvaljujucj eu 1903. godie Berza otvorea, Berlage
tralostj Holadije, njsu uzburka\j nj sukoi Pr da objavljuje sosptveu sjtezu tih jdeja u jzu
vog svetskog rata. teorijskih radova, r u delu Gedanken ue
Profesjoalo obrazovanje Berlage ste ber den Stil in Baukunst (Razmisljja stilu u
kao Ejdgessjsche Techjsche Hochschu arhjtekturj) (1905), zatjm u Grundlagen und
le u Zjrjhu, krajem 1870-jh godjna. Tu studj Entwicklung der Arhitektur (Nacela i razvoj ar
rao pod utjcajem direktnih aslednika Gotfrida hjtekture) (1908). sto pjmetjo Rejer
Zempera, koji su mu pruzili racionalno tjpolo m, ajjstakutjja l koja tj spjsj agla
sko obrazovanje. Godie 1881. povratku u savaju su "prvestvo prostora, z zidova
Amstedram udruzjo se sa ... Kujpersom za astanak oblika eophodnost sjstematskjh
(Cuijpers), skoro trideset godjna starijjm od nje proporcjja" . Procjscavaje" Berze zavr
ga uceikom Vjole-le-Dika, sa kojim se Kui si obljk doblja jos vecj z ako smo svesj
pers i dopisjvao. Kuipers u skladu sa ace Berlageovjh pogleda itu ulogu zide ko
lima kostruktivog racioalizma astojao da strukcjje . r pre svega pokazatj goli zjd u

racjonaljzuje svoj sopstvenj eklektjcjzam svoj jegovoj glatkoj lepoti, sve sto za
ostvari v acjonali stil. njegova st g privrsceo treba ukloitj". \lj, dalje,
ajuspesjje su ostvarea u eoflama "Umetost majstora gradjteljstva u krejraju
skom Rjjksmuseum-u, sagradeom 1885. godi prostora, skjcjraju fasada. Prostorj
e u Amstedramu. sZno utjcalo omota stvaraju zjdovj, prostor .... se jskazu
Berlageov predlog za kokurs povodom jzgrad je zavjso od sveukuposti kompleksa zidova".
je amsterdamske berze (1883), koju projek Tokom potpuog projscavaja Berze, Ber
tovao zajedo sa Teodorus Sadersom u slic lage uglavom zadrzao jzvornu osovu sa tri
om stilu, sa torjjcima zabatima. pravougla volumea osvetljea odozgo,
Dvaaest godia kasnije Berlage doblo d za svaku mejacicu, kojj su smestei u
porudzinu za Berzu, premda kokursu ortogonalu matjcu etvoroetaijh obodjh zi-

71

52, 53: Berlage, Berza, Amsterdam. Gore: drugi pro
jekat 18961897. Dole: zavrsni izgled, izgradena
18971903.
dova. eprekido astoji da pojedostavi
zdaje i jegovu strukturu do krajje strogjh
oika zato postupo smajuje broj zabata
72
torjica, pomalo uklaja sve t i svaki
trag slojeva kamea. U d fazi shema li
cila GuiiOV Landsmuseum, kojj se bas tada
zavrsavao u Cirihu, pretposledja faza poka
zuje da su redukovaj oici ku defjiciju
doblli primeom dijagoalog rastera koji
preuzeo od de Groot-a. Posle toga sve
kd m uglavom su posvecee
crtu glavog ulaza i t do g, koje Ber
lage smatra glavim reprezetativim elemeti
ma istitucije, i celog grada.
Samooseca kostrukcija od opeke u Ber
Jageovoj Berzi precizo artikulisaa
celjma kostruktivog racioalizma. Mozaicki
frjz ili filigraske svetiljke u uutrasjosti samo
su modulacije uutar prostraih volumena od
opeke u kojima granitna podnozja, uglovj, kon
zole i temena dosledno obelezavaju tacke pre
nosa kostrukcije i prenosa opterecenja. lsto
tesano kamenje koje u jednom slucaju istu
reno da i se njega oslonio celicni nosac, u
drugom slucaju artikulise zavrsetak luka. Na
taj nacin etika logika Viole-leDika prozima
citavu zgradu, kao ni u jednoj drugoj konstruk
ciji 19. veka.
Tom ostvarenju filozofski smjsao Berlageo
vih razmisljanja pridodaje dimenzije koje prela
ze znacenje jedne jedine zgrade. koncept
se odnosi direktno na urbanu strukturu, za
tim, uopstavanjem, i na politiku u sirem smislu.
Berlage svoj idealni model urbanog drustva
prvi put zacrtao u njzu eseja objavljeih 191.
godine, jedan od njih, Kunst und Maatschap
pij (Umetnost i drustvo), najjasnije otkriva svu
dublnu njegovih drustveno-politickih uverenja.
Socijalizam i osnovno uverenje za Berla
gea, ali i se on, bez sumnje, slozio sa mislje
njem Herman Mutezjjusa, da se opsti nivo kul
ture moze podici na visi nivo jedino kvalitetni
jom proizvodnjom, dobro oikovanjm predmeti
ma. Ali s druge strane, ostao uveren u vr
hunsko kulturno znacenje grada i osudivao
tedenciju dezurbanizacije engleskog pokreta
za vrtne gradove.
Godie 1901. Berlage doblo priliku da u
praksi proveri svoje teorije urbanizma, kada mu
poverena izrada plana za Juznj Amsterdam.
Berlageovom misljenju, ulica u sustii
spoljnji prostor neminovna posledica gradnje
ku6a uzduz nekih granica. Takvu teznju ka za
tvorenosti, koja ila karakterjstjka srednjove
kovnog grada, Berlage postufjse ve6 u svojjm
nacr1ima za Berzu. ugledu na Alfana teo
rjje nemakog planera Stubena, kvafjtet ulinih
prostora u Juznom Amsterdamu m se za
viso od jihove si i opremljeosti. Sire uli
ce jmale su zasade cve6a i : aveije sa
drvoredima, uze ile su jedostavno
ru drve6em i plo:nikom. Na vecjm raskr
sjcama astali su cetraljzovaj prostorj, de
lom ugledu l Stubea Kamilo Zi
tea. Sve zajedo ilo povezano savremeim
sistemom masovog prevoza tramvajem.
Godje 1915. Berlage potpuo izmeio
svoj l kako i u g ugradio aveije
osmaovskih proporcija, od kojjh su dve,
usmeree prema delu grada zvaom Amstel
laa, dovrsee zajedo sa okvirim podru:jem
1920-tjh godia. reafjzacija, koja edvosmj
sleo ukazuje na Berlageovo st da 54. Berlage, Berza, Amsterdam, 1897-1903. Glavna
ostvarj fjzjckj kotjujtet gradskog amijenta, dvorana
dovela ga u sukob sa atiuli:njm stavovjma
Cogres lteratjonaux d'Arhitecture Modere
(CIAM) (Meduardj kogres, modere arhjtek
ture), kojj sv 1928. godje. Ali danas
nam vrednost jegovjh urbaih :l izgleda
jos z:, jer, kao sto f)ordo Grasj (Gjor
gjo Grassj) pjse Amstellaa-u;

. jos uvek klju:a ta:ka perjferije Am

sterdama, mesto kome u svom ajcjstj
jem oijku jzraie kocept zajedj:kog zjvlje
nja, gde se gradanska vrednost jedog dela
grada pretvara u jedjnstveu vjzjju, koja njje to 55. Berlage, revjdirani plan Juznog Amsterdama.
fjko zaokupljena optjmalnjm odredjvajem di 1917.
menzjja stana ekjm racjonalistjckjm ekspe
rjmentjma, svojom koncepcijom stambenog je
zgra dobro jzrazava vrednost grada. Pored to
ga, prjznaje ne samo fjzj:ke potrebe stanovni
ka za rekreacjjom odmorom, ve6 njjhov na
gon da stvaraju zajedjce time oistjjuju
sjmbol zjvota."

73