Informacioni Sistemi PDF

Dr Svetlana Lazarevi Petrovi
INFORMACIONI
SISTEMI
Visoka poljoprivredna kola abac

abac, 2011.
Elektronsko poslovanje
_______________________________________________________________________
SADRAJ
UVOD 3
1. RAUNARSKI SISTEM 9
2. ELEKTRONSKE POSLOVNE KOMUNIKACIJE 11
3. RAUNARSKE KOMUNIKACIJE 15
4. INTERNET 27
5. RAZVOJ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA 37
6. VRSTE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA 41
7. ELEKTRONSKA TRGOVINA 43
8. ELEKTRONSKO BANKARSTVO 65
9. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U OBRAZOVANJU 75
10. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U JAVNOJ UPRAVI 94
11. POWER POINT 97
ZAKLJUAK 123
LITERATURA 125
2
_______________________________________________________________________
UVOD
Tehnoloke promene na polju medijskih sredstava ljudske komunikacije, oduvek

su kroz istoriju donosile dramatine promene u itavom drutvu. Epohe u razvoju ljudske
civilizacije mogu se podeliti i prema medijskim sredstvima koja su koritena u
komuniciranju ideja. U svim sluajevima, poev od tamparske prese u XV veku, pa do
televizije od polovine XX veka, domet i uticaj medija na drutvo nadmaio je i najsmelija
predvianja.
Na kraju drugog milenijuma izbio je na povrinu jedan novi medij Internet,
globalna mrea raunara i raunarskih mrea, koji iz dana u dan privlai panju sve veeg
brija ljudi.
Poznavanje elektronskih poslovnih komunikacija postaje jo vanije kada se
shvati, da one omoguavaju kompaniji brzo stupanje u kontakt sa drugim kompanijama
ili ljudima i pravovremeno korienje poslovnih informacija.
Glavno obeleje informacionog doba su komunikacije. Brze mree za
komunikaciju podacima, koje prenose informacije, vremenski pribliavaju poiljaoca i
primaoca poruke. Kao rezultat, smanjeno je vreme potrebno da se informacija prenese
itom sveta.
Prelazak iz industrijskog u informaciono drutvo podrazumeva savladavanje
mnogih novih vetina, baziranih na savremenoj tehnologiji.
Ovo je poetak perioda umreene inteligencije i stvaranja nove ekonomije i
drutva.
Za razliku od tradicionalnog poslovanja, poslovanje u kome se poslovne
transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem, bez korienja papirnih
dokumenata i bez neposrednog kontakta izmeu uesnika u procesu poslovanja poznato
je pod imenom elektronsko poslovanje (e-business). Najpopularniji kanal elektronsog
poslovanja je Internet.
3
_______________________________________________________________________
Informacioni sistemi je skup poslovnih aktivnosti koje se odvijaju posredstvom

informaciono-komunikacionih tehnologija, a posebno Interneta, i koje podrazumevaju:
optimizaciju poslovnih procesa (proizvodnja, marketing, veleprodaja, distribucija,
prodaja, naplata, isporuka...);
unapreenje odnosa sa javnou (klijentima, zaposlenima, dobavljaima,
distributerima) i
unapreenje ostalih poslovnih servisa podrke (banke, advokatske agencije,
raunovodstvene agencije, zakonodavstvo i vladine agencije).
IBM je 1997. godine prvi poeo sa korienjem termina e-business da bi napravio
razliku sa, do tada upotrebljavanim terminom, e-commerce (elektronska trgovina), koji
je izjednaavao elektronsko poslovanje sa elektronskom trgovinom.
Prednosti korienja Interneta, odnosno elektronskog poslovanja su sledee:
Smanjuju se trokovi firme.
Firma zauzima strateku poziciju na tritu, ime uva stare i dobija nove
klijente, a time odrava konkurentnost.
Rast prihoda i proizvodnje.
Rast zaposlenosti i zadovoljstvo korisnika.
Smanjenje vremena isporuke i smanjenje broja raklamacija.
Poboljanje podrke korisnicima i utede u trokovima distribucije.
Stalnim prisustvom na Internetu kroz razne aktivnosti gradi imid moderne,
pouzdane i jake firme. Preko interneta se mogu ispitati elje i potrebe
kupaca.
Internet nudi velike poslovne mogunosti i ogromno trite, koje e jo vie
rasti i raati nove i nove mogunosti.
Internet je izmenio nain ivota svih na svetu.
Evolucija elektronskog poslovanja zapoela je razmenom pote u elektronskom
obliku.
Prvi zadatak Web tehnologije bio je elektronsko publikovanje poslovnih
informacija, kao zamena za klasino tampanje.
iroka prihvaenost Web servisa kasnije je stvorila uslove za realizaciju poslovnih
transakcja, kao elementa sistema elektronskog poslovanja, a proces prodiranja Web
tehnologija u sve pore poslovnih sistema i dalje traje. To dovodi do pretvaranja
konvencionalne u virtualnu organizaciju u kojoj se sve poslovne transakcije organizacije
odvijaju iskljuivo mehanizmima elektronskog poslovanja.
4
_______________________________________________________________________
Virtualne organizacije se mogu definisati kao geografski razmetene organizacije,

koje su povezane zajednikim interesima, a sarauju kroz meusobno nezavisne radne
zadatke, kroz prostor i vreme, kao i kroz organizacione granice, uz pomo informacionih
i telekomunikacionih tehnologija.
Virtualne organizacije se mogu organizovati na vie naina i to:
Telework
Virtualna kanelarija
Virtualni timovi
Telework
Telework oznaava rad pojedinca na daljinu, omoguava da se jedan deo radnog
vremena provede van uobiajenog radnog mesta. Za ovaj oblik rada koriste se i drugi
izrazi kao to su: telecommuting, remote working i working from home. Telework je
fleksibilan zato to omoguava da zaposleni izabere kada e raditi, ta e tog dana
zavriti od poslova i gde e raditi. Lokacija radnog mesta moe biti:
Kod kue najpopularniji nain rada na daljinu, zato to zaposleni mogu
sami upravljati svojim radom, ambijentom i radnim vremenom, a obezbeena su im sva
tehnika sredstva za rad.
Satellite office kancelarija koja je udaljena od sedita organizacije, gde
zaposleni dele kancelarijski prostor. Ovaj oblik rada smanjuje vreme i trokove
komunikacije u toku radne nedelje.
Mobile office predstavlja rad u mobilnoj kancelariji. Ovo se obino
primenjuje kod trgovakih putnika i drugih ljudi koji rade na terenu. Mobilna kancelarija
moe bti opremljena mobilnim telefonom, faksom, laptop raunarom sa pristupom
Internetu i printerom.
Telecentre kancelarija koja je pristupana lanovima zajednice za
poslovne svtrhe. Omoguava deljenje iste kancelarije sa ljudima iz drugih organizacija,
samostalnim privrednicima ili sa ljudima koji koriste prednosti uenja na daljinu.
Virtualna kancelarija
Virtualna kanelarija predstavla novi koncept organizacije kancelarija. Primenljiv
je kako u kancelarijama koje se koriste za telework, tako i kod klasinih kancelarija u
preduzeima. Na ovaj nain omoguava se znatna uteda. Vrste virtualnih kancelarija su:
5
_______________________________________________________________________
Hot desk environment u zavisnosti od vrste posla, zaposlenima se

svakog dana odreuje drugo mesto, a moe koristiti pristup e-poti i raunarskim
podacima.
Hotelling zasnovan na injenici da postoji veliki broj zaposlenih koji
nemaju potrebu za stalnim radnim mestom u svojim matinim firmama, jer provode vei
deo radnog vremena sa klijentima na njihovim radnim mestima, koristei njihovu opremu
i resurse slino kao posetilac hotela.
Touchdown office podrazumeva da se zaposlenima dodeljuje radni
prostor kada dou na posao po principu " first come first serve ".
Virtualni timovi
Problem dananjih kompanija su nerutinski poslovi za koje preduzea nemaju
osposobljene strunjake na jednom mestu. Preduzea su primorana da formiraju timove
strunjaka koji mogu biti fiziki udaljeni. Takvi timovi se formiraju ili rasputaju kako se
problem menja i daju fleksibilan odgovor na promenljive uslove poslovanja i
organizacionih potreba. Oni imaju komplementarne vetine i nezavisne ciljeve. Virtualni
tim ne podrazmeva uvek telework. Mnovi virtualni timovi danas se sastoje od zaposlenih
koji rade kod kue i malih grupa u kancelarijama, ali uvek na udaljenim geografskim
lokacijama. Osnovni tipovi virtualnih timova su:
Mreni timovi sastoje se od pojedinaca koji sarauju kako bi postigli
zajedniki cilj i svrhu. lanovi tima se esto menjaju.
Paralelni timovi rade u kratkom vremenskom periodu kako bi razvili
preporuke za poboljanje procesa sistema. Tim se sastoji od poznatih strunjaka.
Radni ili proizvodni tim obavlja tekue poslove koji su standardni.
Servis timovi pruaju tehniku pomo stvarima.
Upravljaki timovi sarauju svakodnevno sa potroaima ili pojedinim
jedinicama unutar organizacije.
Akcioni timovi timovi koji odmah reaguju u hitnim sluajevima.
Prednosti virtualnih organizacija su:
Za odreeni posao mogu se angaovati najbolji strunjaci koji su
geogrfski jako udaljeni
Fleksibilnost organizacije lake odgovara na promenljive potrebe trita
Konkurentnost izmeu razliitih privrednih jedinica
Poveanje produktivnosti
6
_______________________________________________________________________
Pouzdanije i zadovoljnije osoblje

Fleksibilnost pri radu zaposlenih
Poveanje produktivnosti zaposlenih
Radni dan traje 24 asa
Proizvodnja sve vie poiva na znanju koje pruaju usko specijalizovani
kadrovi.
Bilo koja firma ima mogunost primene elektronskog poslovanja u svom
poslovnom procesu. U praksi, veina firmi postepeno uvodi komponente elektronskog
poslovanja u pojedine poslovne procese. Osnovni razlog postepenog uvoenja
elektronskog poslovanja u firmama jeste postepeni razvoj automatizacije poslovnih
procesa. Da bi se u nekoj firmi uveo neki proces elektronskog poslovanja, odgovarajui
poslovni proces u firmi mora biti prethodno automatizovan.
Postoje dva osnovna preduslova automatizaciji bilo kojeg poslovnog procesa.
Prvo, opis svih radnih mesta po poslovnim procesima koji se automatizuju
mora biti definisan. Drugim reima, mora postojati pisani dokument u elektronskom
obliku, u kojem se nalazi spisak zadataka po svakom pojedinanom radnom mestu.
Drugi je opis tokova informacija izmeu radnih mesta za svaki poslovni
proces ("information workflow"), ili scenario poslovnog procesa ("business proccess
scenario", "event scenario"). Oblast koja u poslednje vreme opisuje preduslove
automatizacije i unapreenja (optimizacije) poslovnih procesa naziva se Event
Management.
Na sledeem grafikonu prikazane su vrednosti elektronskog poslovanje u svetu u
periodu 1999-2005. godina u milijardama $.
E-business projekcija 2000 - 2008 (u milijardama $)
7
_______________________________________________________________________
Elektronsko poslovanje dovelo je do napretka ekonomija mnogih drava. Pozitivni

efekti se, osim u profitima, prepoznaju i u poboljanim metodima rada, poslovnim
procesima, organizaciji i samim modelima poslovanja, a predvia se da e u svetu ovaj
koncept nastaviti da bude pokreta razvoja preduzea i u narednim godinama. Oigledno
je da e u neposrednoj budunosti to postati dominantan oblik poslovanja i da sve firme
koje misle da opstanu, moraju brzo da se pripreme za elektronsko poslovanje.
8
_______________________________________________________________________
1. RAUNARSKI SISTEM
Raunarski sistemi, odnosno raunari, jesu elektronske maine koje obrauju

ulazne informacije (podatke ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije
(rezultate). U poetku su se raunari koristili uglavnom za sloena numerika raunanja,
ali se ubrzo njihova primena proirila na skoro sve oblasti ljudske delatnosti.
Za reavanje bilo kog problema, postupak reavanja mora najpre da se ralani na
najjednostavnije korake, a zatim da se za svaki od tih koraka napie odgovarajua
naredba koju raunar treba da izvri. Ovakav postupak naziva se programiranje, a skup
naredbi za izvravanje neke obrade naziva se program.
Imajui u vidu da je raunarski sistem samo maina koja radi po odreenom
programu, moe se rei da se svaki raunarski sistem sastoji od dve komponente:
1. Hardvera (fiziki ureaji raunarskog sistema, odnosno svi oni delovi
koji se vide i koji mogu da se dotaknu).
2. Softvera (svi programi koje raunarski sistem koristi).
Tipian raunarski sistem se sastoji od sledeih hardverskih ureaja:
1. unutranje memorije (tu se nalaze programi i podaci koji se trenutno
izvravaju);
2. aritmetiko-logike jedinice (obrauje podatke);
3. kontrolne jedinice (kontrolie izvravanje programa);
4. ulaznih ureaja (slue za unos podataka): tastatura, mi, skener...
5. izlaznih ureaja (prikazuju obraene podatake): monitor, tampa, ploter...
6. spoljnih memorija (slue za uvanje podataka): disketa, CD, DVD, hard
disk.
Na sledeoj slici je prikazana funkcionalna organizacija hardvera.
ulazni ureaji
kontrolna unutranja spoljne
jedinica memorija memorije
ureaji ureaji
izlazni
aritmetiko-logika
ureaji
jedinica
9
_______________________________________________________________________
Podela softvera:
1. Operativni sistemi (skup programa koji treba da obezbede lako i efikasno
korienje raunara).
2. Sistemski programi koji mogu da se podele na:
programe prevodioce prevode programe koji su napisani u nekom od viih
programskih jezika u mainski jezik;
veznike ili drajvere programi za korienje razliitih ulaznih, izlaznih ili
nekih drugih ureaja;
usluni programi olakavaju korisnicima pojedine poslove koji se esto
obavljaju (npr. programi za podeavanje rada sistema, presnimavanje diska na traku,
kompresija podataka itd.).
3. Aplikativni programi (programi za reavanje razliitih problema, na primer
obradu teksta, rad sa tebelama, crtanje, rad sa bazama podataka, igre...)
Operativni sistem je program koji deluje kao veza izmeu korisnika raunara i
raunarskog hardvera. Njegova uloga je da obezbedi uslove pod kojima korisnik moe
da izvrava programe na odreenom raunaru. Ovi programi mogu da se klasifikuju sa
razliitih stanovita. Sa stanovita naina zadavanja komandi postoje:
1. Komandni operativni sistemi (komanda se zadaje ukucavanjem komande po
strogim sintaksnim i semantikim pravilima. Pritiskom na taster Enter na tastaturi
operativni sistem prihvata komandu i izvrava je. Primer ovakvih operativnih sistema je
DOS ili UNIX).
2. Grafiki operativni sistemi (najei nain zadavanja komandi jeste
pokazivanje na nju pri emu komanda moe da ima oblik sliice ili teksta koji se nalazi
na nekom spisku).
10
_______________________________________________________________________
2. ELEKTRONSKE POSLOVNE KOMUNIKACIJE
Pojam komuniciranja izveden je od latiske rei communis koja u prevodu znai

opte, zajedniko.
Pod komunikacijom se podrazumeva mehanizam pomou kojeg ljudski odnosi
egzistiraju, razvijaju se, a ine ga svi simboli duha sa sredstvima njihovog prenoenja
kroz prostor i njihovog ouvanja u vremenu. Tu se ukljuuje izraz lica, stav, gestovi, ton
glasa, rei, pismo, tampa, eleznica, telegraf, telefon i sve ostalo. U novije vreme to su :
TV tehnologije, radarske i laserske tehnike, pronalazak aviona breg od zvuka, raunari i
raunarske mree i slino.
Osnovni elementi jednog komunikacionog procesa su:
Poiljalac je strana koja alje poruku drugom partneru. To moe biti pojedinac ili
organizacija koja neto saoptava.
Kodiranje je proces prenoenja zamisli simbolima. Poiljalac informaciju, ideju i
slino, koju eli da saopti primaocu, stavlja u oblik koji se moe preneti.
Poruka je skup simbola koje emituje poiljalac. Simboli su znaci koji
predstavljaju neto iz naeg iskustva. Kao simboli koriste se jezici koji predstavljaju
osnovne simbolike sisteme iji verbalni znaci oznaavaju stvari, pojmove, situacije i
slino, zatim jezici prezentacionoh simbola (grafika slika, sistem televizijskih i filmskih
sredstava) i drugo.
Mediji su kanali komuniciranja kojima tee poruka od poiljaoca do primaoca.
Ovi kanali mogu biti personalni ili nepersonalni u zavisnosti da li se poruka saoptava
licem-u-lice ili se prenosi putem nekog medija.
Dekodiranje je proces kojim primalac objanjava znaenje simbola poiljaoca.
Primalac je strana koja prima poruke od neke druge strane (naziva se jo i
auditorijum ili odredite/destinacija).
Odgovor je zbir reakcija primaoca nakon primljene poruke. To moe biti izvrenje
aktivnosti koja se zahteva u poruci.
11
_______________________________________________________________________
Fidbek je deo odgovora primaoca kojim on povrato komunicira sa poiljaocem.

Poiljaoc bi svakako trebao da uzme u obzir odgovor koji je dobio prilikom emitovanja
naredne poruke.
Smetnje su neplanirani zastoji ili iskrivljivanje poruka. Smetnje su gotovo
redovan pratilac svakog komunikacionog procesa, i u znatnoj meri smanjuju njgovu
efikasnost. Nekada su smetnje toliko jake da potpuno razaraju komunikaciju.
Komuniciranje se moe klasifikovati po vie razliitih kriterijuma, ali je
najznaajnija i najee primenjivana klasifikacija koja polazi sa stanovita primaoca
poruke. Po ovom kriterijumu komuniciranje moe biti:
interpersonalno i
masovno.
Interpersonalna komunikacija se najee u prvi mah poistoveuje sa
komunikacijom lice-u-lice. Meutim, interpersonalna komunikacija se deava i u
situacijama kada poiljalac i primalac nisu jedan pored drugog ve su meusobno
udaljeni a komunikacija se odvija uz upotrebu nekog medija kao to su: pota,
elektronska pota i slino. U tom sluaju se govori o posredovanoj interpersonalnoj
komunikaciji. Ovakav sluaj interaktivnosti naroito je izraen prilikom upotrebe
Interneta kao medija u procesu komuniciranja.
Masovno komuniciranje je oblik komuniciranja u kome poiljalac rasprostire
poruke u prostoru i vremenu do velikog broja anonimnih primalaca uz upotrebu medija
za masovno difuziju informacija.
Masono komuniciranje je jednosmeran informacioni tok. Mogunost fidbeka
postoji ali je ona jako ograniena, jer je propusna mo komuniciranja mnogo vea u
jednom smeru, od poiljaoca ka primaocu, nego obrnuto.
Termin elektronsko poslovanje odnosi se na poslovne transakcije, koje se
obavljaju izmeu organizacija i pojedinaca i zasnovane su na obradi i prenosu digitalnih
podataka koji se prenose putem otvorenih (Internet) ili zatvorenih mrea uz pristup
otvorenim mreama.
Pre nego to ponu sa direktnim (on-line) transakcijama korisnici moraju da
obezbede pristup mrenoj infrastrukturi. Svako sa pristupom Internetu moe da pristupi
elektronskom poslovanju. Za taj pristup je potreban softver, hardver i mogunost
prikljuka na mreu (pristup telefonu, kablovskoj televiziji, mrei mobilne telefonije,
satelitima ili televizijskim mreama).
12
_______________________________________________________________________
Potencijal elektronskog poslovanja

Potencijal elektronskog poslovanja je veliki. Elektronsko poslovanje privlai
poslovni svet time to omoguava:
nie trokove transakcija,
poboljan kvalitet usluga,
pojaanu konkurenciju izmeu organizacija,
smanjenje rastojanja izmeu proizvoaa i potroaa,
direktnu kupovinu bez posrednika,
nie cene,
laku kontrolu trokova.
Elektronsko poslovanje izmeu preduzea omoguava:
direktno dobijanje ponuda i porudbina,
direktno slanje ponuda i porudbina,
slanje porudbina direktno do kupca,
automatizaciju celog procesa trgovine (nalaenje, pregovaranje, poruivanje,
fakturisanje, plaanje, isporuka, usluge kupcima, obrada informacija, ...).
Razmena izmeu preduzea predstavlja vei deo i procenjuje se da iznosi oko
80% od ukupnog elektronskog poslovanja.
Prilikom obavljanja elektronskog poslovanja preduzea treba da imaju u vidu da
je:
ivotni ciklus proizvoda skraen da bi opstali na globalnom tritu preduzea
stalno uvode kvalitetnije nove proizvode ili poboljavaju postojee ime su faze u
ivotnom ciklse proizvoda znatno skraene;
premoen procep izmeu partnera pristup Internetu i elektronska pota
omoguavaju preduzeima da posluju sa partnerima koji su geografski dosta
udaljeni;
promenjena internacionalna komunikacija preduzea mogu da komuniciraju sa
kupcima i dobavljaima bez posrednika, direktno;
poveano zadovoljstvo kupca smanjeni su trokovi poslovanja.
Pre zapoinjanja elektronskog poslovanja vano je da preduzea razviju plan
poslovanja. Bitno je:
definisati cilj,
analizirati poslovnu strategiju,
integrisati ponudu usluga elektronskog poslovanja,
13
_______________________________________________________________________
utvrditi pravac kretanja poslovanja,

razviti misiju, ciljeve i strategije web prezentacije,
analizirati sva poslovna pitanja,
identifikovati projekte, resurse i trokove i
definisati nain na koji e se meriti uspenost poslovanja.
Poverenje je osnova za svaku transakciju. Da bi poslovali preko elektronskih
poslovnih komunikacija potroai i poslovni ljudi trebada znaju da je korienje servisa
na mrei sigurno i pouzdano, da su transakcije bezbedne i da su u mogunosti da provere
vane informacije o transakcijama kao to su poreklo i integritet informacije.
Da bi se uspostavila pouzdana elektronska transakcija potrebno je da postoji
mogunost verifikovanja informacija. Verifikacija elektronskih transakcija se obezbeuje
korienjem softvera koji nudi bezbednost podataka sa nezavisnim poverljivim izvorom
koji bi atestirao razmenjene informacije.
Manje nesporazume mogu da ree finansijski posrednici ali je u sluaju prevara i
obmana potrebna zakonska regulativa.
Prilikom reavanja pravnih pitanja potrebno je da se utvrdi:
validnost elektronskog potpisa,
zakonitost elektronskog ugovora,
mogui rizik,
odgovornost,
povrede zatitnog znaka i autorskih prava,
gubitak prava na zatitne znake i
gubitak prava da se trguje tajnama.
Elektronsko poslovanje poveava ekonomsku efikasnost, a samim tim i celokupno
nacionalno bogatstvo jedne zemlje. Ono e dovesti do smanjenja zaposlenosti u
tradicionalnim preduzeima, ali e istovremeno dovesti do kreiranja novih i boljih radnih
mesta. Ve je dovelo do nastajanja novih visokokvalitetnih poslova u raunarstvu i
telekomunikacijama i u poslovima vezanim za razvoj digitalnih tehnologija.
14
_______________________________________________________________________
3. RAUNARSKE KOMUNIKACIJE
Raunar je mona maina u obradi i uvanju podataka. Uspostavljanje

komunokacije meu ovakvim mainama otvara nove mogunosti u mnogim primenama.
Te primene se mogu klasifikovati u nekoliko vanih grupa:
Neposredna komunikacija. Ovo je mogunost komunikacije meu
korisnicima posredstvom raunara. Ovde se ostvaruje komunikacija slanjem poruke
korisniku iju adresu poiljalac poznaje, to je vid komunikacije koji se ostvaruje preko
pote, ali i komunikacija sa korisnicima ije adrese poiljalac ne poznaje, a koji imaju
interesa da prime poruku.
Prenos podataka. Ova mogunost predstavlja razmenu podataka meu
korisnicima. Sadraj datoteke moe biti tekst, program ali i bilo koji drugi podaci, kao to
su grafika, slike muzika i slino.
Pretraivanje baza podataka. Razne institucije organizuju baze podataka
razliitih sadraja i namena. Tako, izdavake kue organizuju baze podataka svojih
publikacija, naune institucije organizuju baze podtaka naunih radova i slino. Udaljeni
korisnici mogu preko svojih raunara pretraivati ovakve baze radi dobijanja potrebnih
informacija.
Korienje udaljenih resursa. Ako korisnik ima potrebe da koristi resurse
kojima ne raspolae u svojoj konfiguraciji sistema, to moe ostvariti zahvaljujui
raunarskim komunikacijama. Tako, postoji mogunost korienja specifine raunarske
opreme.
Komercijalni servisi. Razne usluge poslovne ili informativne prirode se
ostvaruju posredstvom raunarskih komunikacija. Tako se vre finansijske transakcije,
turistike rezervacije i slino.
Imajui u vidu navedene mogunosti raunarskih komunikacija postaje jasno da je
to vid komunikacije sa velikom perspektivom. To su komunikacije koje se ostvaruju u
svim delovima sveta, a njihova cena je, po pravilu, znatno nia od uobiajenih vidova
komunikacije. Velika distrubutivnost poslovnih podataka nee predstavljai problem za
efikasno poslovanje, poto su svi podaci dostupni korisnicima. To znai da se smanjuje
15
_______________________________________________________________________
potreba koncentrisanja poslovnih slubi, a time radna mesta mogu biti fiziki udaljena, pa
se mogu nalaziti u domovima zaposlenih a ne samo u radnim organizacijama.
Raunarske mree
Raunari povezani radi ostvarenja raunarske komunikacije obrazuju raunarsku
mreu. Raunarsku mreu ine sledee komponente:
raunari,
komunikacioni hardver,
komunikacione linije,
komunikacioni softver.
Velika prednost savremenih raunarskih mrea jeste mogunst povezivanja
hardverski razliitih raunara i sa razliitim operativnim sistemom.
Za povezianje raunara u mreu korisnik treba da raspolae sa relativno
jednostavnim i jeftinim komunikacionim hardverom. Uz raunar korisnika mora da se
nalazi:
mrena kartica ili
modem.
Mrena kartica slui za povezivanje raunara u mreu na manjim udaljenostima (
na primer do 1000 m). Ovakve mree su poznate kao lokalne mree. Za povezivanje
raunara na veim udaljenostima koristi se modem, a takve mree su poznate kao
globalne mree. Pored ovih standardnih komponenti u mrei se koriste i drugi ureaji sa
specifinim namenama, kao to su: repetitori, mreni mostovi, ruteri itd. To su ureaji
kojima se reavaju specifini problemi u mreama, kao to su regeneracija elektrinih
signala (repetitori), povezivanje segmenata pojedinih mrea (mreni mostovi) i izbor puta
za prenos podataka u mrei (ruteri).
Komunikacione linije povezuju raunare i predstavljaju vanu fiziku
komponentu mree. Ove veze mogu biti razliite prirode kao to su: telefonske linije,
koaksijalni kabl, radio veza, optiki kabl i satelitske veze. Od prirode ovih veza zavisi
najvanija karakteristika mree, a to je brzina prenosa. Brzina prenosa se izraava brojem
bita u sekundi. Telefonskim linijam se postie relativno mala brzina prenosa, dok se
optikim kablovima postie najvea brzina.
Komunikacioni softver je kolekcija programa koja podrava rad u mrei. Sve

funkcije znaajne za mreu ostvaruju se posredstvom odgovarajuih programa. Zato je
16
_______________________________________________________________________
raspolaganje dobrim komunikacionim softverom presudno za rad korisnika u mrei.

Komunikacioni softver omoguava sledee funkcije:
Postavljanje parametara za rad u mrei. Ovde je re o parametrima koji se
definiu pre ukljuenja raunara u mreu. To su: broj serijskog porta, brzina prenosa, broj
bita po znaku, kontrola pariteta i drugi.
Ukljuivanje raunara u mreu. Obuhvata automatsko biranje telefonskog
broja, ponovno biranje ako je broj zauzet, prijavu korisnika koja obuhvata identifikaciju i
lozinku i drugo.
Sigurnosne mere. Pouzdanost i bezbednos rada u mrei je jedan od
najvanijih aspekata u korienju raunarske mree. Ovaj problem je naroito izraen u
poslovnim primenama mree. U tom cilju se primenjuju razliiti postupci zatite
podataka od neovlaenog korienja, kompresija podataka radi breg i bezbednijeg
prenosa, izdavanje razliitih izvetaja o moguim grekama i drugo.
Rad korisnika u mrei. Ova funkcija je podrana programima koji
omoguavaju poslove koje korisnik moe da obavlja u mrei. Neki od tih poslova ve su
navedeni kao to su: neposredna komunikacija, prenos podataka, komercijalni servis i
drugo.
Administrativni poslovi. U mrei se provode razliite evidencije koje prate
rad korisnika u mrei. To su programi za evidenciju lica sa kojima korisnik eli da
komuniira, trajanje pojedinih uspostavljenih veza, obraun i fakturisanje izvrenih usluga
i drugo.
Pomo korisniku. Savremeni programski sistemi, po pravilu, sadre
podsisteme za pomo korisniku. Komunikacija korisnika i softvera se odvija preko
menija i komandi. U mnogim situacijama korisniku treba pruiti pomo da bi razumeo ta
se od njega oekuje. Ovo se sprovodi kroz sistem pomoi koji prati sve sloenije vidove
komunikacije korisnika sa sistemom.
Komunikacioni softver se moe nai u formi javnog, deljenog ili vlasnokog
softvera. Za profesionalnu upotrebu najbolje je raspolagati vlasnikim softverom iza
kojeg stoji proizvoa sa svim garancijama i drugim pogodnostima pri unapreenju
softverskog paketa. Za amaterske primene moe se koristiti i softver koji se daje za javnu
upotrebu. Ovaj softver se nalazi u raunarskim mreama i moe se koristiti od svih
korisnika mree.
17
_______________________________________________________________________
Organizacija raunarskih mrea

Raunar se u mreu povezuje na vie naina. Nain povezivanja raunara u mreu
zove se topologija mree.
Prvi problem koji se javlja u organizaciji raunarske mree je izbor lokacija na
kojima e se nalaziti raunari. Ove lokacije zovu se vorovi mree. Izbor lokacije zavisi
od potrebe korisnika mree. Tako, u preduzeu, lokacije su odreene radnim mestima na
kojima se koriste raunari. Kada se odrede lokacije potrebno je fiziki povezati raunare.
U lokalnim mreama razlikuju se sledei naini povezivanja raunara:
zvezda,
prsten i
magistrala.
Zvezda
Topologija zvezde
18
_______________________________________________________________________
U topologiji zvezde postiji centralni raunar preko koga su povezani svi ostali
raunari u mrei. Ovaj nain povezivanja ima lou osobinu, a to je da kvar u centralnom
raunaru proizrokuje potpuni prestanak rada mree, iako su svi ostali raunari ispravni.
Ovaj nedostatak reava topologija prstena.
Prsten
Topologija prstena
Kod povezivanja raunara u topologiji prstena svi raunari su ravnopravni i

povezani u zatvorenu petlju. Poruke idu samo u jedmom smeru od raunara do raunara.
Kvar na jednom raunari prouzrokuje samo njegovo ispadanje iz mree dok ostali
raunari u mrei funkcioniu. Nedostatak prstena je njegova relativno velika duina. Ovo
su razlozi zbog kojih se najee koristi topologija magistrale.
19
_______________________________________________________________________
Magistrala
Topologija magistrale
Magistrala je tip povezivanja mree kod koje se svi raunari povezuju jednim
vodom koji U globalnim mreama se najee koristi struktura mree.
Globalna mrea
Topologija mree
20
_______________________________________________________________________
Kod ovog naina povezivanja raunara, obezbeeno je da se veza izmeu dva

vora realizuje razliitim prolascima kroz mreu. Tada se postavlja problem najkraeg
puta kojim se ostvaruje odreena komunikacija. Postojanje vie puteva izmeu dva vora
u velikoj meri poveava pouzdanost cele mree. To znai da neke veze mogu biti u
prekidu, ali to nee onemoguiti rad mree.
Posebno znaajno svojstvo savremenih mrea je da se mogu meusobno
povezivati. Ovo povezivanje se vri preko posebnih komunikacionih procesora. Na ovaj
nain se mogu povezati lokalne sa globalnim mreama.
U zavisnosti od geografske oblasti koju obuhvataju, mree se mogu podeliti na
sledee naine:
LAN (Local Area Network) je mree u lokalnoj oblasti. To je grupa
mikroraunara ili terminala lociranih u istoj generalnoj oblasti i povezanih odgovarajuim
kablom (komunikacionim vodom), tako da mogu da razmenjuju informacije. LAN se
uglavnom koristi u okviru iste zgrade ili kompleksa zgrada.
BN (Backbone Network) je iroka centralna mrea koja povezuje sve
terminale, mikroraunare, mainframe, LAN i drugu komunikacionu opremu u jednoj
kompaniji. Ponekad se naziva CAN (Campus Area Network).
MAN (Metropolitan Area Network) je mrea unutar jedne geografske
oblasti koja obino ukljuuje grad ili dravu. Takoe, moe da povezuje raunare unutar
ire gradske oblasti.
WAN (Wide Area Network) obuhvata veliku geografku oblast. Njeni
vorovi (mikroraunari) mogu da poveu gradove ili drave. Ova mrea povezuje
raunare, LAN, BN, MAN i druga sredstva za prenos podataka na iroj osnovi.
Mreni protokoli
U mrei je povezan veliki broj razliitih raunara. Da bi se omoguila
komunikacija, neophodno je da svi raunari prepoznaju podatke koje primaju od drugih
raunara. Zato se uvode standardi kojima se definiu pravila formiranja i prepoznavanja
podataka tokom komunikacije. Ovi standardi se zovu protokoli.
Podaci koji se prenose kroz mreu organizuju se u strogo definisane cline koje se
zovu paketi. U standardu se propisuje izgled paketa. Tano se zna ta koji bit predstavlja,
i pravila pakovanja podataka u paket moraju potovati poiljalac i primalac podataka.
21
_______________________________________________________________________
Obino paket ima sledeu strukturu:

identifikator paketa,
adresa odredita (primaoca),
adresa izvora (poiljaoca),
definisanje tipa podataka,
polje podataka i
provera ispravnosti podataka.
Identifikator paketa omoguuje razlikovanje paketa. Kada se prenose velike
koliine podataka organizuje se vei broj paketa. Adresa primaoca i poiljaoca ima svrhu
kao i u svakoj drugoj komunikaciji. Definisanje tipa podataka, ukazuje na vrstu podataka
u polju podataka ( na primer, ASCII znaci ili binarni sadraji). Polje podataka sadri
podatke koji se prenose. Ovo polje moe da ima razliitu duinu u razliitim standardima.
Duina polja podataka iznosi od nekoliko bajtova do nekoliko hiljda bajtova. Polje za
proveru ispravnosti slui za proveru ispravnosti prenosa u mestu prijema, za ta se mogu
koristiti razliiti metodi. Ovim metodama se na osnovu podataka, u polju podataka,
izraunava u mestu poiljaoca jedan broj koji se pakuje u polju za proveru podataka. Ista
raunica se primenjuje i u mestu prijema, pa ako se slae izraunat broj sa brojem u polju
za proveru ispravnosti podataka, smatra se da je prenos izvren ispravno.
Klijent server arhitektura

Pojava sve snanijih personalnih raunara i novih operativnih sistema inicirala je
razvoj nove distribuirane arhitekture informacionoh sistema za obradu i prenos
podataka. Ovi informaciono sistemi ne samo da tede novac, ve dostavljaju bolju
informaciju, fleksibilni su i omoguavaju bre odgovore poslovnog nivoa na konkurentne
situacije. Arhitektura distribuiranih informacionih sistema se sastoji iz tri glavna
elementa: obrade, podataka i mree. Distribuirana priroda ova tri bazina elementa je
opisana sledeim terminima: distribuirana obrada, distribuirane baze podataka i
distribuirane mree. Kombinacija ova tri elementa distribuirane arhitekture je esto
klijent-server arhitektura, koja je predstavljena na sledeoj slici.
22
_______________________________________________________________________
Server Mrea Klijent radna stanica

Zahtev aplikativnog Transport zahteva za Prezentacija podataka
programa za podacima podacima korisniku
Pretraivanje podataka Transport stvarnih Formatiranje podataka za
podataka prezentaciju korisniku
Zahtev aplikativnog
programa za podacima
Pretraivanje podataka
uvanje podataka
Transport zahteva za
podacima
Transport stvarnih podataka
Klijent server arhitektura
Serveri su distribuirani geografski, i vezani su za geografski razmetene klujente

preko WAN rutera.
Treba uoiti nekoliko kljunih faktora ove arhitekture:
U klijent-server arhitekturi, obrada koja proizvodi zahteve aplikacionih

programa za podacima moe biti i na serveru i na klijentu (distribuirana obrada).
Podaci se mogu uvati i pretraivati i na klijent radnoj stanici i na
zajednikom serveru (distribuirane baze podataka).
Mrea ove arhitekture mora biti osposobljena da transportuje ove zahteve
do udaljenog servera, ako je neophodno, omoguavajui da oni lokalno budu ispunjeni da
23
_______________________________________________________________________
bi ostali na klujent radnoj stanici za obradu. Mrea transportuje zahteve za podacima i

stvarne podatke uz pomo specijalizovane kategorije interfejs softvera tzv. middleware.
Distribuirana obrada znai deljenje aplikativnog softvera u dva ili vie delova i
distribuiranje i obradu ovih aplikacija na dva ili vie raunara, bilo klijenata ili servera.
Deo programa koji se nalazi na klijentu naziva se front-end i koristi se primarno
za:
Obezbeenje korisnikog interfejsa.
Formatiranje zahteva za podacima ili obradom, koji dolaze od servera.
Formatiranje podataka primljenih od servera za izlaz do korisnika.
Deo programa koji se nalazi na serveru se esto zove back-end ili engine i
primarno se koristi za pretraivanje i uvanje podataka po zahtevu, aplikativnu obradu i
obezbeenje neophodnih funkcija bezbednosti i menadmenta.
Ako su specijalno dizajnirane distribuirane aplikacije podeljene da rade kao
odvojeni klujent (front-end) i server (back-end) deo, onda DBMS (Database
Management Systems) moraju da budu specijalno adaptirani za distribuirano okruenje.
U ovom okruenju, podaci se uvaju na vie fizikih lokacija, na razliitim tipovima
server raunara, na nain koji je transparentan krajnjem korisnik. Ovi serveri moraju biti
sposobni da komuniciraju jedan sa drugim, ak i ako ne rade pod istim upravljakim
sistemom za baze podataka.
Primeri raunarskih mrea

U zavisnosti od organizacije i funkcionisanja raunarskih mrea, kao i od
raspoloivih vidova usluga korisnicima raunarske mree mogu biti:
Povezivanje dva raunara

Prvi korak u povezivanju raunara je veza dva personalna raunara, kao
najjednostavniji vid mree, koja omoguuje prenos podataka sa jednog na drugi raunar.
Svaki personalni raunar raspolae serijskim i paralelnim portovima preko kojih se
raunari mogu povezati. Da bi se ostvario prenos potrebno je da postoji sledea oprema:
dva personalna raunara,
kabl za povezivanje i
softver za prenos.
24
_______________________________________________________________________
Prema tome, ovaj prenos ne zahteva nikakav dodatni hardver osim kabla za
povezivanje. to se tie softvera, na tritu postoji vei broj programa koji omoguavaju
povezivanje personalnih raunara.
Korist od ovog naina povezivanja personalnih raunara je uglavnom u brem
prenosu velikog broja podataka sa jednog na drugi raunar.
Da bi se podaci prenosili svaki raunar mora da ima program za prenos.
Lokalna mrea
Za povezivanje raunara u lokalnu mreu potrebne su sledee komponente:
raunari,
mrene kartice,
kablovi za povezivanje i
mreni softver.
Server je raunar koji stavlja svoje resurse na raspolaganje drugim raunarima u
mrei. Usluge koje server ini mogu da budu razliite prirode. Server moe da stavi na
raspolaganje diskove, tampa, modem ili drugu opremu. Pored toga, server moe da
omogui izvravanje programa za potrebe korisnika mree.
Mrena kartica upravlja kreiranjem i primopredajom u mrei. Za ove funkcije
postoje posebni sistemski programi smeteni u ROM-u na kartici. Svaki raunar u mrei
mora da ima svoju mrenu karticu.
Kablovi slue za povezivanje raunara meu sobom, kao i povezivanje raunara
sa serverom. Kablovi mogu da budu: telefonske parice, koaksijalni kablovi, optiki
kablovi.
Tip kartice utie na izbor kablova. Kod standardnih mrea najee se u lokalnim
mreama koriste koaksijalni kablovi.
Mreni softver odreuje nain rada mree. U lokalnim mreama obino postoji tri
tipa korisnika mree. To su: supervizor, regularni korisnik i operater. Supervizor je lice
odgovorno za efikasan rad mree. U njegovoj nadlenosti je odravanje mree,
odreivanje prava korisnika, odravanje sistema datoteka na serveru, pravljenje
sigurnosnih kopija datoteka servera i slino. Regularni korisnici su sva lica koja preko
radnih stanica mogu da priu serveru. Korisnici dobijaju od supervizora ime i lozinku
pomou kojih se prijavljuju serveru. Takoe, supervizor odreuje prava korisnika u
mrei. U mnogim mreama se pri instaliranju mrenog softvera automatski evidentira
25
_______________________________________________________________________
korisnik gost. Svi korisnici, pre nego to dobiju potrebne podatke od supervizora, mogu
koristiti neke ograniene usluge u mrei prijavom pod lozinkom gosta. Operater je
korisnik koga je supervizor ovlastio da obavlja neke poslove u mrei.
Korisnik se ukljuuje u mreu prijavom. Prijava korisnika vri se unoenjem
imena korisnika i lozinke korisnika. Ako je korisnik uredno prijavljen, dobija pristup
mrei. Korisnik u mrei moe:
slati poruke drugim korisnicima mree,
prii datotekama na serveru,
prii perifernim ureajima na serveru (tampa) i
prii aplikacijama na serveru.
Sve ove aktivnosti korisnik obavlja u interakciji sa odgovarajuim proramima
mrenog softvera.
Globalna mrea
Globalna mrea omoguuje komuniciranje korisnika na velikim udaljenostima.
Za ovakav vid komunikacije korisnik treba da raspolae:
personalnim raunarom,
modemom,
telefonskom linijom i
softverom za komunukaciju.
Modem (modulator-demodulator) slui za prevoenje analognog u digitalni signal
i obrnuto. Vana karakteristika modema je brzina prenosa koja se izraava brojem bita u
sekundi (bps). Modemi podravaju protokole koji obezbeuju kontrolu ispravnosti
prenosa i kompresiju podataka.
Najpoznatija svetska globalna mrea je Internet.
26
_______________________________________________________________________
4. INTERNET
Tempo razvoja raunarskih komunikacija po mnogo emu podsea na tempo

razvoja samih personalnih raunara. Tokom poslednjih nekoliko godina Internet je
doiveo popularnost kakvu mu ni najvei optimisti nisu mogli predvideti. Davno je
prestao da bude zborno mesto hobista i hakera. Internet je izmenio nain na koji ljudi
rade i razmiljaju. Uspeo je da ue u sve pore modernog drutva ne zaobilazei pri tom
niti jednu zemlju.
Sa milionima korisnika irom sveta, Inernet je najvea decentralizovana
raunarska mrea u svetu. To je spoj mnogih mrea od kojih se svaka sloila da koristi
isti sistem protokola za razmenu informacija TCP/IP. Takoe, korisnici na bilo kojoj
mrei mogu da razmene informacije jedan sa drugim, bez toga da znaju fiziku lokaciju
drugih korisnika.
Internet je tako postao naziv za najveu svetsku globalnu mreu. Sa ovom
mreom se mogu povezati druge raunarske mree, pa se za Internet esto kae da je
"mrea svih mrea". Sve vei broj korisnika pristupa Internetu preko komercijalnih mrea
il preko kompanija koje su specijalizovane u obezbeenju pristupa Internetu uz izvesnu
naknadu.
Pristup internetu
Korienje mnogih aplikacija koje postoje na Internetu, zahteva prvo pristup
Internetu. To obino ukljuuje korienje brzih telefonskih linija da bi se povezali sa
regionalnom mreom koja je povezana sa kimom mree. Kima svake mree je
prvenstveno brza komunikaciona veza izmeu glavnih raunarskih centara sa kojima su
druge mree povezane. Nekad su preduzea bila povezana preko velikih mainframe
raunara. Danas, veza sa Internetom prvenstveno ukljuuje personalne raunare povezane
u LAN mreu, umeso korienja mainframe raunara.
27
_______________________________________________________________________
Organizacija Interneta je hijerarhijska. Postoje organizacije koje su direktno

ukljuene na Internet i imaju posebna ovlaenja. Takve organizacije se zovu servisni
posrednici (Service Provider). Svi ostali korisnici ukljuju se u Internet preko
posrednika. Od servisnog posrednika dobijaju se svi uslovi povezivanja raunara u mreu
i korienja pojedinih servisa mree. Takoe, postoje i komercijalni on-line servisi koji
obezbeuju razliite informacione resurse i diskusione grupe. Provajderi svoje usluge
naplauju meseno ili po satu. U oba sluaja, pristup Internetu je preko PC raunara i
modema ili beinim putem. Na Internet se mogu povezivati i lokalne mree.
Lokalna
Raunarska INTERNET
mrea provajder
Modemi
Komunikacioni Modem Raunar

server Internet provajdera
Povezivanje lokalne raunarske mree na Internet preko servera.
28
_______________________________________________________________________
Postoje tri opta nivoa povezanosti korisnika sa Internetom:

Direktni pristup najvii i najskuplji nivo povezanosti. Vee firme se
opredeljuju za stalne veze preko iznajmljenih linija ili javnih mrea za paketni prenos
podataka.
Udaljeni pristup preko modema najee se koristi komutirana linija,
odnosno telefonska veza. Korienjem modema korisniki raunar postaje terminal na
centralnom raunaru. Veza se uspostavlja kad korisnik ima potrebu za korienjem
Internet servisa. Mogu se koristiti samo oni servisi za koje postoje posebni programi.
Zbog iroke rasprostranjenosti komutiranih telefonskih prikljuaka i malih trokova ovaj
nain povezivanja je rasprostranjen meu individualnim korisnicima, ali i organizacijama
kojima su usluge potrebne povremeno.
Pristup preko "GATEWAY-a" pristup Internetu sa mree koja nije stvarno
na Internetu. Raunar kojim su mree povezane naziva se gateway. Korisnici su
uskraeni da koriste sve servise. Veina korisnika ima samo mogunost da koristi
elektronsku potu.
Da bi se pristupilo mrei potrebni su: raunar, modem, telefonska linija i
programi za komunikaciju.
Postoje dva tipa veze sa provajderom:
terminalsaka i
mrena.
Terminalska veza predstavlja nain povezivanja sa Internet provajderom gde se
raunar korisnika koristi kao udaljena tastatura i monitor raunara Internet provajdera.
Ovaj nain povezivanja je jednostavniji za instalaciju i jeftiniji od mrenog. Raunar
korisnika je posrednik, a svi programi i usluge se odvijaju na raunaru provajdera. Za
uspostavljanje veze potrebni su: raunar, modem, komutirana telefonska linija i
komunikacioni program.
Mrena veza nastaje instalacijom komunikacionog raunara koji se sa jedne
strane povezuje sa Internet provajderom, a sa druge strane u lokalnu mreu. Za
povezivanje lokalne mree sa Internetom neophodno je obezbediti numerike i
simbolike adrese za raunare iz lokalne mree. Mrena veza obezbeuje korisnicima na
svim raunarima u firmi koji su povezani u lokalnu mreu da preko komunikacionih
raunara koriste Internet servise.
Svaki raunar u Internet mrei ima svoju adresu. Korisnik se identifikuje preko
imena i lozinke koji su jedinstveni. Potpuna adresa korisnika u mrei zadaje se
29
_______________________________________________________________________
navoenjem imena korisnika i adrese raunara. Za povezivanje lokalne mree sa

Internetom neophodno je obezbediti numerike i simbolike adrese za raunare iz lokalne
mree.
Podaci koji se prenose kroz mreu organizuju se u odgovarajue pakete. Protokol
koji obezbeuje prenoenje podataka od poiljaoca do primaoca zove se IP (Internet
Protocol). IP ema za adresiranje dodeljuje najmanje jednu adresu jednom raunaru, a
vie raunara ne mogu da imaju zajedniku IP adresu. Paketi su ograniene duine.
Pojava velikog broja paketa smanjuje efikasnost mree. Paketi su standardnog oblika.
Rad u mrei se odvija po modelu klijent-server. Za svaki server mora da postoji
softver koji ga podrava na nivou klijenta ili na nivou servera. Veina privatnih korisnika
su klijenti, ali nije iskljueno da se i privatni korisnici mogu pojaviti kao serveri.
Sve vrste usluga u mrei zovu se mreni servisi. U Internetu postoji vei broj
servisa.
Servisi Interneta
Svi srevisi interneta rade tako ta na mrei postoje serveri u kojima su smeteni
podaci, a na naem raunaru se izvrava klijent program koji tim podacima pristupa preko
mree. Postoji vie grupa servisa: osnovni, javni, servisi za pretraivanje, sigurnosni i
sistemski servisi.
Osnovni servisi
Osnovni servisi su prisutni na svakom raunaru koji je povezan sa Internetom. Da
bi se koristili potrebni su: korisniko ime na nekom od servera i lozinka za pristup.
E-mail (elektronska pota) obezbeuje slanje poruka drugom korisniku. Za
razliku od drugih servisa E-mail se moe koristiti ak i kad ne postoji stalna veza sa
Internetom. Elektronska pota je najstariji servis ali i dalje jedan od najpopularnijih.
Poruka koja se alje stie za kratko vreme, a primljena poruka moe se dalje obraivati.
Osim teksta prenose se slike, formule i bilo kakav dokument.
Telnet je program za pristup udaljenom raunaru na osnovu nekih
karakteristika (adresa, datum slanja itd.) emulacijom terminala. Korisnik se prijavljuje na
udaljeni raunar i koristi programe na tom raunaru pomou naredbe telnet i mrene
adrese raunara.
30
_______________________________________________________________________
Ftp program za prenos datoteka meu raunarima u mrei pri emu treba
imati korisniko ime i lozinku na serveru da bi se pristupilo sopstvenim datotekama.
Program ftp se pokree naredbom ftp adresa posle ega se kuca korisniko ime i lozinka
na udaljenom raunaru.
Finger program omoguava da se sazna prezime i ime korisnika na osnovu
adrese i obrnuto. Naredbom finger mogu da se dobiju sledei podaci: datum kada je
korisnik poslednji put radio na raunaru i itao poru, da se pronae adresa korisnika na
osnovu dela imena, prezimena itd.
Talk interaktivni razgovor vie korisnika u mrei. Uslov je da su
sagovornici prikljueni na Internet i da su trenutno aktivni.
R-servisi (rlogin, rcp, rsh) - ovi servisi omoguavaju pristup udaljenom
raunaru bez provere lozinke. Lozinka se proverava samo prvi put kada se korisnik
prijavljuje na prvi raunar.
Javni servisi
Ovi servisi su instalirani na znaajnim serverima u mrei da bi se korisnicima
obezbedio jednostavan pristup podacima bez dodatne provere identiteta.
Mailing list proirenje elektronske pote za komunikacione grupe korisnika
koje imaju slina interesovanja. Poruka poslata na lstu stie svim korisnicima koji su na
nju pretplaeni.
Anonymous FTP su javna skladita datoteka do kojih dolazimo standardnim
programom ftp. Datoteke su dostupne svim korisnicima. Na nekim od servera postoji
poseban korisnik pod imenom " anonymous" koji nema lozinku, a u ijem katalogu se
nalaze datoteke koje svi mogu da itaju ali ne mogu da upisuju podatke.
Usnet News (User Network News) su javne diskusione grupe ili
konferencije (BBS). Poruke su dostupne svim korisnicima mree. Sve poruke su
organizovane po diskusionim grupama i lancima diskusije. Kada se itaju poruke prvo se
bira diskusiona grupa, a zatim lanac diskusije i konkretne poruke. Diskusionih grupa ima
u svetu preko 5000, ali nisu sve dostupne na svim serverima, njihov broj zavisi od
zahteva korisnika, kapaciteta diskova i brzine veze. Usled velikog broja diskusionih
grupa i nemogunosti snalaenja uveden je koncept pretplate (subscribe). Svaki korisnik
bira one grupe koje ga interesuju i pri pristupu se pojavljuju samo te grupe.
31
_______________________________________________________________________
Gopher je sistem menija kroz koji se pristupa tekstualnim datotekama, kao i

raznim serverima u mrei. Dateteke su najee tekstualne, ali se mogu videti i slike i
drugi multimedijalni dokumenti.
WWW -World Wide Web (spider web-paukova mrea) je najpopularniji
servis na Internetu kojim se dokument na mrei povezije u obliku hiper-veza. Osnova
dokumenta je tekst u kome se mogu nalaziti drugi multimedijalni sardali. Preko WWW-
a moe se pristupiti i drugim servisima Interneta, kao to su: drugi WWW, Anonymous,
FTP, Gopher, News, Telnet, itd.
IRC (Internet Realy Chat) omoguava interaktivni razgovor velikog broja
korsnika. To je takoe jedan od najpopularnijih servisa. Ceo sistem je organizovan po
kanalima koji se dele na: javne, privatne, nevidljive i tajne.
Mail gateways su namenjeni pristupu javnim servisima elektronskom
potom. Omoguava se pristup i onim korisnicima koji nemaju stalnu vezu sa Internetom.
Servisi za pretraivanje
Ova grupa servisa omoguava pronalaenje odgovarajuih dokumenata na javnim
servisima. Bez njih bi kretanje Internetom bilo znatno sporije.
Na WWW-u postoji dosta servisa koji vre pretraivanja.
Sigurnosni servisi
Sigurnosni servisi su neophodni kada treba zatititi podatke koji se prenose preko
Interneta. Neko od takvih servisa su:
PGP tehnikom javnog i tajnog kljua ifrira elektronsku potu.
SSH ifrira interaktivnu komunikaciju.
KERBEROS obezbeuje vezu sa raunarom koji proverava identitet servera
i korisnika.
Sistemsi servisi
Ovi servisi su namenjeni administratorima servera i mrea radi provere da li su
raunari prikljueni na mreu i da li postoje problemi sa vezama.
32
_______________________________________________________________________
Ping slui za proveru postojanja i kvaliteta veze meu raunarima u mrei.

Nfs obezbeuje podelu prostora na mrenim diskovima.
Traceroute proverava vezu i ispituje putanju kojom paket putuje od servera
do servera.
Nestate prikazuje trenutno aktivne mree na serveru.
Kao to je prikazano, Internet je odlino mesto da se dobije informacija preko
kontakta sa drugim korisnicima ili nalaenjem informacije iz razliitih izvora.
Elektronska pota
Elektronska pota (E-mail) je razmena elektronskih poruka i dokumenata na vrlo
slian nain na koji potanski sistem omoguava razmenu papirnih pisama i dokumenata.
Elektronska pota ima mnotvo potencijalnih primena. Veina tih primena moe
se svrstati u jednu od etiri glavne kategorije:
elektronsku diskusiju, mada ne u realnom vremenu;
elektronske vesti, to je prvenstveno jednosmerni komunikacioni tok;
elektronski transfer dateteka;
razliite funkcije, posebno kao baza za druge Internet servise.
Originalna namena elektronske pote je bila da olaka diskusiju izmeu
geografski odvojenih istraivanja. Postala je jedno od najomiljenijih sredstava
komunikacije izmeu umreenih raunarskih korisnika.
Ona doputa korisnicima da obezbede neke odgovore, a bez potrebe za
komunikacijom u realnom vremenu. Vremenske zone i velika zauzetost ljudi su manji
problem jer e elektronska pota saekati pogodno vreme da bude proitana i obraena.
Savremeni e-mail sistemi doputaju korisniku da privee jednu ili vie
raunarskih datoteka za poruku ovo je pogodan metod za zajedniko korienje
informacija. Problemi vezani za transfer datoteka pomou elektronske pote slini su sa
transferom datoteka potom. Najznaajniji problemi su: formati datoteka i ogranienja
daljinskih veza.
Izgled E-mail adrese je:
vpssa@ptt.yu
spetrovic@etf.bg.ac.yu
33
_______________________________________________________________________
Osnovne karakteristike elektronske pote su:

istovremeno slanje na vei broj adresa,
provera autentinosti poruke,
slanje vie kopija iste poruke,
automatsko kreiranje nove pruke,
automatsko odgovaranje na primljenu potu i
izdvajanje poruka.
Najvaniji problemi vezani za elektronsku potu su:

verifikacija dostave,
autorizacija i
privatnost.
WWW (World Wide Web)

Od svih promena na Internetu, do njegovog nastanka, WEB je doneo
najradikalnije promene i interesovanje. Originalno razvijen da omogui naunicima da
lako razmenjuju informacije, WEB je sada deo Interneta koji se najbre razvija.
U sluaju World-Wide-Web-a bitne su dve stvari: razvoj hyper-text-a
(kompjutersko itanje elektronskih dokumenata) i razvoj Internet protokola koji je
omoguio stvaranje globalne mree.
U poetku, u oblasti prenosa podataka postojala je velika heterogenost, nije bilo
standarda, postojale su razliite tehnike. Vladao je sukob izmeu proizvoaa koji su
pokuavali da standardizuju svoje sisteme, a takoe su postojali i mnogi sistemi za
unutranju primenu.
Poetak osamdesetih godina obeleila je pojava TCP/IP protokola koji je
omoguio brzo irenje Internet tehnika u celom svetu. WWW (World-Wide-Web)
projekat je razvijen sa ciljem da obezbedi prenosni hipermedijalni sistem kome se moe
lako pristupiti sa bilo kog personalnog raunara. Pomou WWW-a informacije se brzo i
efikasno prenose. Web ukljuuje standardne formate za tekst, grafiku, zvuk i video koji
se mogu lako indeksirati i traiti pomou svih umreenih raunara.
34
_______________________________________________________________________
Razvoj World-Wide-Web-a
Savremeni razvoj Interneta usko je povezan sa razvojem World-Wide-Web-a.
Web stranice pruaju ne samo tekstualne podatke ve i video sekvence, zvune zapise,
bogate grafike prikaze, fotografije i sl. Skup tih podataka zove se Web sajt. Za uspeh
World-Wide-Web-a bile su potrebne tri kljune stvari:
Prvo, trebalo je napraviti lako pristupaan program koji e omoguiti
upotrebu Web-a dostupnu prosenoj osobi.
Drugo, pristup Internetu je morao postati iroko dostupan.
Trei uslov, moda i najvaniji, je sadraj samog Interneta. Od 1995. godine i
ovaj uslov je u potpunosti zadovoljen jer od tada poinje nagla ekspanzija Web stranica.
I, to je mnogo vanije, u ovom periodu dolazi do povezivanja poslovnih aktivnosti sa
Internetom. Knjiare poinju prodaju preko Interneta, turistike agencije nude svoje
aranmane, mogu se nai i druge usluge. Preko Web-a se moe doi do najsveijih
informacija i vesti, vlade pojedinih zemalja prezentuju svoje zemlje preko Interneta i
slino.
Koncept hipermedija
Posebna vrsta teksta koja se koristi na Internetu je hipertekst. Prednost
hiperteksta je u njegovoj sposobnosti da povezuje informacije. Mogu se postaviti veze
izmeu osnovnih pojmova u nekom tekstu, tako da ukoliko korisnik eli vie informacija
o nekom pojmu moe ga jednosavno odabrati i dobiti dodatne informacije o njemu. Sa
druge strane, ukoliko je korisnik ve upoznat sa nekim pojmom moe direktno otii na
sledei, skraujui proces itanja i istraivanja.
Razvoj hiperteksta je pokuaj da se stvori biblioteka znanja. Danas hipermediji
imaju isti princip. Na primer, CD-ROM enciklopedija ukljuuje i veze (linkove) ka
odreenim audio ili video zapisima. Multimedijalni CD-ROM moe predstavljati
jednostavan primer onoga to Internet danas postaje. Kao i kod pomenute enciklopedije i
za World-Wide-Web mogu se vezati audio i video zapisi, veze ka drugim stranicama,
veze ka odreenim informacijama i druge vrste veza (tzv.linkova).
35
_______________________________________________________________________
Pretraivanje Web stranica

Web dokumenti na Internetu predstavljaju veliku bazu informacija, gde se mogu
nai najrazliitiji podaci. Koliina tih podataka je vrlo velika i skoro o svakoj temi se
moe nai vie Web stranica.
Pitanje koje treba postaviti jeste: kako doi do tih podataka? Ukoliko zna tanu
adresu Web sajta, korisnik je unosi u raunar i dobija traene podatke. Korisnik kome su
potrebne odreene informacije najee ne zna gde ih moe nai, tanije, on ne zna tanu
adresu gde bi informacije pronaao. Gotovo je sigurno da traeni podaci postoje ali kako
do njih doi?
Ovaj problem je reen postavljanjem posebnih Web stranica ija je uloga
pretraivanje. Korienje ovih Web stranica je, uglavnom, besplatno. Ove stranice
podravaju najsavremeniji raunari koji mogu da u vrlo kratkom vremenskom periodu
izvre pretraivanje i poalju odreene informacije.
Osnovni princip rada sastoji se u sledeem: korisnik alje zahtev za pojam koji
trai, informacija stie do raunara koji se nalazi na Web-u, on je obrauje i alje
odgovor, odnosno informacije na kojim adresama se moe nai traeni pojam.
U rezultatu pretraivanja dobijaju se linkovi (veze), za sve one Web stranice koje
sadre traeni pojam. Imena Web sajtova prikazuju se u vidu hiperlinka, izborom
odgovarajueg imena sajta odlazi se na njegovu adresu.Ispod imena Web stranica koje su
pronaene nalazi se i deo teksta koji se na njima nalazi.
Web stranica se moe sauvati za kasniju upotrebu na nekoliko naina:
snimanjem celog dokumenata na hard disku ili na neku drugu vrstu medija,
tampanjem celog dokumenta printerom,
snimanje dela dokumenta (deo teksta, odreeni dijagram, slika ...) na hard disk
ili drugu vrstu medija,
tampanjem dela dokumenta (deo teksta, odreeni dijagram, slika ...)

printerom.
Adrese najpoznatijih pretraivaa su:

www.yahoo.com www.google.com
www.altavista.com www.krstarica.co.yu
36
_______________________________________________________________________
odavde!!!
5. RAZVOJ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
U dananjem svetu poveane globalizacijetrita i nekonomske regionalizacije

poslovanje ne moe biti uspeno bez upotrebe moderne informacione tehnologije.
Komercijalizacija Interneta i razvoj globalne ekonomije doprineli su stvaranju
novog koncepta u poslovsnju preduzea. Integracija velikog broja informacionih sistema
i mrea dovela je do globalizacije poslovanja preko globalne raunarske mree.
Uspenost poslovanja preduzea zavisi od pronalaenja mesta u svetskoj podeli rada,
ime se postaje deo globalnih poslovnih procesa, a to zahteva poslovanje u
informatizovanom poslovnom sistemu. Umreavanje preduzea i javne administracije i
razvoj Interneta doveli su do velikih promena u nainu i efikasnosti rada poslovnih
sistema. Omoguena je jednostavna i brza komuniukacija, gotovo trenutno prenoenje
velike koliine podataka na velike udaljenosti, jednostavno objavljivanje i auriranje
multimedijalnih dokumenata i njihova kontinuirana globalna dostupnost, digitalna
isporuka dobara i usluga, direktno plaanje putem Interneta, stvaranje virtualnih
organizacija itd. Sve to predstavlja elemente novog oblika poslovanj, tzv. elektronsko
poslovanje (electronic commerce).
Elektronsko poslovanje je opti koncept koji obuhvata sve oblike poslovnih
transakcija ili razmene informacija koje se izvode korienjem informacione i
komunikacione tehnologije i to:
izmeu preduzea,
izmeu preduzea i njihovih kupaca, ili
izmeu preduzea i javne administracije.
Elektronsko poslovanje ukljuuje i elektronsko trgovanje dobrima i uslugama.
Elektronsko poslovanje moe se posmatrati sa vie stanovita.
Sa aspekta komunikacija elektronsko poslovanje je elektronska informacija,
proizvoda i usluga i elektronsko plaanje korienjem raunarskih i drugih komunikacija.
Sa poslovnog aspekta to je primena tehnologije u svrhu automatizacije poslovnih
transakcija i poslovanja.
37
_______________________________________________________________________
Sa stanovita usluga to je alat koji omoguuje smanjenje trokova poslovanja uz

istovremeno poveanje kvaliteta i brzine pruanja usluga.
Elektronsko poslovanje ima korene u sedamdesetim godinama prolog veka,
nastankom elektronskog prenosa gotovine (EFT- Electronic fund transfer) koji se
odvija izmeu banaka putem sigurnih privatnih mrea. Osamdesetih godina razvijena su
dva nova oblika elektronskog poslovanja: elektronska razmena podataka (EDI
Electronic data interchange) i elektronska pota. Obe ove tehnologije doprinele su
znatnom smanjenju koliine papira u upotrebi i poveanju automatizacije poslovanja.
Elektronska razmena podataka omoguila je preduzeima slanje i prijem poslovnih
dokumenata u standardnom elektronskom obliku, i to putem sigurnih privatnih mrea.
Meutim, EDI je skupa tehnologija i nju uglavnom koriste velika preduzea. Mala i
srednja preduzea su umesto privatnih mrea koristila on-line servise mrea sa dodatom
vrednou (VAN value added networks), koje poseduju programe koji omoguavaju
elektronsku razmenu podataka. Tokom devedesetih godina, pojavom World Wide Web-
a u okviru Interneta, prvi put je omoguen jednostavan rad na mrei i jednostavno i
jeftino objavljivanje i irenje informacija. Omogueni su raznovrsni oblici poslovanja, a
samo poslovanje je postalo jeftinije, pa su i mala preduzea dobila mogunost korienja
elektronskog poslovanja. demokratizacija poslovanja pribliila je globalno trite malim i
srednjim preduzeima. Korienje raunara i mrea nije vie privilegija velikih i bogatih
preduzea, ve se u trku na globalno trite mogu ikljuiti i najmanja preduzea. Rizik
neblagovremenog ukljuenja u savremeno poslovanje je zaostajanje i gubljenje pozicija i
trita.
Pojam elektronskog poslovanja tzv. e-Business prvi je definisao IBM, opisujui
ga kao delatnost koja omoguava izgradnju i primenu poslovnog modela u kome su
promene katalizator rasta, a organizaciona struktura se menja zavisno od poslova. Model
odlikuju dinamiki, kompjuterizovani odnosi sa partnerom, elektronska vremena
reagovanja, virtualne strukture i visok nivo automatizacije, to sve doprinosi
optimizovanju poslovnih procesa i sticanju prednosti nad konkurencijom. Elektronsko
poslovanje se zasniva na primeni Interneta, intraneta i aplikacija za grupni rad. Osnovns
pokretaka snaga koja usmerava i velike i male kompanije prema elektronskom
poslovanju je uteda i rast. Uteda je rezultat smanjenja cene pojedinane transakcije, a
rast je rezultat poveanja broja poslovnih transakcija.
esto se susree pojam Internet ekonomija, ija se sutina odreuje u iskorienju
novih pogodnosti otvorenih komunikacija. Omoguene su interaktivne veze proizvoaa
tj. dobavljaa i kupaca uz poveanje produktivnosti i smanjenje trokova. Model
umreenog globalnog poslovanja omoguio je preduzeima koja ga koriste:
38
_______________________________________________________________________
rast prihoda i proizvodnje,

rasz zaposlenosti,
utede u trokovima poslovanja,
zadovoljne kupce,
smanjenje vremena isporuke robe i smanjenje broja reklamacija,
poboljanje podrke korisnicima,
utede u trokovima distribucije.
Prednosti elektronskog poslovanja proizlaze iz kombinacije ekonomskih i
tehnolokih razloga. Meu ekonomskim razlozima su:
smanjenje trokova poslovanja,
smanjenje greaka kod elektronskih transakcija,
jeftino globalno publikovanje transakcija,
mogunost zamene skupih kancelarija.
Upotreba elektronskog poslovanja omoguuje konkurentnije poslovanje i
poveava ansu opstanka na tritu. Elektronsko poslovanje omoguava unutranju i
spoljanju integraciju preduzea.
Unutranja integracija obuhvata elektronsko slanje raznih poslovnih dokumenata
u sve delove preduzea. Informacije o poslovanju stoje na raspolaganju svima u
preduzeu i mogu se efikasno pretraivati. Ostvaruju se velike utede u tampanju
dokumenata i razmeni informacija ublikovanjem dokumenata na Web-u i njihovim
jeftinim auriranjem.
Elektronsko poslovanje omoguava i spoljnu integraciju tj. integraciju sa
poslovnim partnerima, vladinim organizacijama i slino, koja ubrzava, pojednostavljuje i
pojeftinjuje meusobne transakcije.
Elektronsko poslovanje omoguava takoe mikromarketing tj. marketing koji se
obraa ciljnim segmentima trita. Kupcima se prua bolja podrka i usluga posle
kupovine, uspostavlja se blja povezanost sa njima i tako se razvija njihova lojalnost.
Korienjem Interneta omoguava se jeftini globalni marketing sa ogromnom
bazom potencijalnih kupaca. Proizvodna preduzea mogu svoje proizvode nuditi
direktno, a i distribuirati bez posrednika i na ta nain zadrati nadzor nad proizvodima
sve do njihove prodaje. Analizom podataka o posetiocima svojih kataloga proizvoda na
Web-u preduzea mogu upoznati potrebe svojih kupaca.
39
_______________________________________________________________________
Tehnoloki razlozi za prihvatanje elektronskog poslovanja vezani su za

mogunost digitalizacije razliitih medija, kao to su tekst, slika, zvuk i video. Materijali
u digitalnom obliku se mogu obraivati, pretraivati, uvati, kopirati i prenositi efikasno
u velikim koliinama, a prenos se moe obavljati kombinacijom razliitih prenosnih
medija kao to su raunarske, beine i kablovske mree. Sve ove mogunosti koriste se
u industrijama novina, asopisa, knjiga i optikih diskov.
Postoje i odreene barijere elektronskog poslovanja, za ije e otklanjanje biti
potrebni veliki napori i dui vremenski period.
Najvei problem je pitanje bezbednosti rada tj. zatita podaaka od neovlaenog
pristupa i promena, i zatita kreditnih kartica prilikom kupovine preko mree i slino. To
je problem koji zahteva vee tehnike i organizacione inovacije, kako bi se u to veij
medi spreile zloupotrebe.
Potrebno je reiti i pitanje zatite autorskih prava, zatite privatnosti pojedinaca
unutar i izvan poslovnih i ostalih organizacija i zatita od kompjuterskih virusa.
Vaan tehniki problem je i ogranienje propusnosti mree i on postaje sve
izraeniji sa porastom broja mrea i korisnika ukljuenih u Internet, kao i u sve veim
zahtevima za kapacitetom mree u svrhu prenosa multimedijalnih informacija.
Ljudski faktor je takoe vaan. Potrebno je sve vie strunjaka koji vladaju
novom tehnologijom, a neophodno je i uvebavanje korisnika unutar organizacije za to
efikasnijim korienjem tih tehnologija.
Kao i kod svih novih tehnologija postoji otpor uvoenju tehnologija, na kojima se
zasniva elektronsko poslovanje.
Da bi se elektronsko poslovanje moglo razvijati, potrebno je ispuniti neke
tehnoloke pretpostavke. Pre svega je potrebno raspolagati informatikom magistralom tj.
infrastrukturom zadovoljavajueg kapaciteta i dovoljne rairenosti davaoca usluga
transporta informacija kroz razne komunikacione mree. Da bi se osigurala
kompatibilnos ureaja i metoda koje se koriste u elektronskom poslovanju, potrebno je
standardizovati sve aspekte rada mree, od standarda video distribucije do protokola za
rad u mrei i pruanja mrenih usluga, kompresije razliitih oblika multimedijalnih
dokumenata i slino.
Osim tehnolokih pretpostavki potrebno je ostvariti i unaprediti i zakonske
pretpostavke koje e omoguiti nesmetan razvoj elektronskog poslovanja, zatitu
autorskih prava i privatnosti i osigurati univerzalni pristup mrei i adekvatnu politiku
odreivanja cena za pristup mrei i korienje informacija.
40
_______________________________________________________________________
6. VRSTE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
Uobiajeno je da se mogunosti elektronskog poslovanja identifikuju u zavisnosti

od toga da li organizacija obavlja transakcije sa potroaima (business-to-consumer -
B2C) ili sa drugim organizacijama (business-to-business - B2B).
Ako proirimo priu i obeleimo:
vladu kao G (gouvernment)
zaposlene kao E (employee)
organizaciju kao B (business)
potroaa kao C (consumer)
Dobijamo sledee mogunosti elektronskog poslovanja:
G2G Vladin komunikacioni podsistem, informacije, servisi
G2E Vladini slubenici, chat room oglasna tabla, uenje
G2B Snabdevanje, Informacije, servisi
B2G Komunikacija vlade sa poslovnim partnerima
G2C Posetioci informacije, online servisi, digitalna demokratija
C2G Komunikacija vlade sa graanima
B2B Posao prema poslu
C2B Korisnici prema poslovnom okruenju
B2C Poslovi prema krisnicima
C2C Korisnici sa korisnicima
Najrasprostranjeniji oblici elektronskog poslovanja su:
B2B (business-to-business) transakcije danas preovlauju na Internetu, kako u
pogledu vrednosti tako i u pogledu uestalosti. B2B podrazumeva stvaranje novih veza
izmeu preduzea korienjem internet tehnologije. B2B aplikacije omoguavaju
preduzeima da pomou novih tehnologija izrade nove oblike poslovanja koje
41
_______________________________________________________________________
omoguavaju : olakavanje transakcija za robu/uslugu izmeu preduzea, prodaju

robe/usluge na Internetu, online nabavku robe jednog preduzea za drugo. Pravna
integracija je veliki problem za primenu B2B. Takoe treba reavati pitanje bezbednosti,
brzine i fleksibilnosti u B2B aplikacijama.
B2C (business-to-consumer) predstavlja direktnu vezu izmeu preduzea i
potroaa. Primer B2C aplikacije je sajt maloprodaje gde potroai naruuju proizvode i
usluge elektronskim putem od preduzea. Internet prua razliite mogunosti
marketinkog nastupa preduzea i omoguava masovni pristup potroaa proizvodima i
usligama.
C2C (consumer-to-consumer) je najnoviji oblik poslovanja. Potroai direktno
trguju sa potroaima preko kompanije koja svoje usluge naplauje u vidu procenta
transakcije, reklame, lanarine i slino.
Oblasti primene elektronskog poslovanja su:

Elektronska trgovina
Elektronsko bankarstvo
Elektronsko poslovanje u oblasti javne uprave
Elektronsko poslovanje u oblasti kolstva
Elektronsko poslovanje u oblasti zdravstva
42
_______________________________________________________________________
7. ELEKTRONSKA TRGOVINA
Elektronska trgovina (e-commerce) predstavlja komponentu elektronskog

poslovanja, koja opisuje procese kupovine, prodaje i razmene dobara, usluga i
informacija, putem raunarskih mrea. To je vid trgovine elektronskim putem
neogranienih mogunosti.
Elektronska trgovina omoguuje:

Nudi marketima brzo, prilagodljivo sredstvo
Interaktivno (drugaija televizija ili tampa)
Web sites mogu zameniti ili dopuniti drugo sredstvo
E-mail je jeftiniji od faksa, telefona ili pote
Prenos snage od prodavaca na kupce
Moe se uveati trite
Omoguava buyer-led obrazovanja cena (npr. Elektronske aukcije)
Dovodi do razgradnje postojeeg lanca snabdevanja
Moe smanjiti suinski trikove poslovanja
Najve aplikacije su B2B i B2C
43
_______________________________________________________________________
E-Commerce: faktori koji privlae potroae u virtuelne prodavnice:
Udobnost (24-acovna raspoloivost, tedi vreme, napor)

Udobnost dobijanja inormacija on-line i traganje za ciljem
Bolje cene nego u fizikim prodavnicama
iroka selekcija
Dostupnost unikatnim proizvodima, itd.
Mana e-trgovine je u tome to se sam proizvod, koji se kupuje, ne moze fiziki

opipati, nego eventualno virtuelno videti, tako da u veini sluajeva niste sigurni u
kvalitet samog proizvoda.
Komponente e-trgovine:
44
_______________________________________________________________________
Modeli e-trgovine su:

Storefront
Portal model
Aukcijski model
Dynamic price models
Online trading and lending model
Najzastupljeniji modeli e-trgovine su storefront i aukcijski modeli. Virtuelne

prodavnice pruaju mogunost kupovine elektronskim putem, a u poslednje vreme dolo
je i do pojave virtuelnih trnih centara, koji imaju jo veu paletu ponuenih proizvoda i
usluga. Aukcijski modeli omoguuju virtuelnu aukcijsku prodaju gde se kupci
meusobno nadmeu za cenu, a trgovci postiu maksimalnu cenu za ponuen proizvod.
Svako moe da ponudi bilo kakvu robu i da za nju na globalnom svetskom nivou pronae
kupca. Portal model moe biti horizontalni, vertikalni i korporacijski, itd.
Storefront model
Storefront model e-trgovine je tipino korieni model u najveem broju B2C
transakcija. U ovom modelu biznis postavlja prodavnicu na sajtu. Potencijalni kupci
mogu da poseuju sajt, razgledaju proizvode i izvre online kupovinu. Kupci i prodavci
direktno stupaju u kontakt posredstvom raunara. Ovaj model se moe primeniti u
biznisu svih tipova i veliina. Omoguuje trgovcima da prodaju robu na WEBU.
Ukljuuje :
Obradu transakcija
Sigurnost
Online plaanje
Skladitenje informacija
45
_______________________________________________________________________
B2C Storefront
Business-To- Consumer Store Front
Usluge koje storefront model e-trgovine ukljuuje su:

Online katalozi informacije o proizvodima sa prikazuju u strukturi
drveta, koja je bazirana rekurzivno, predstavlja papir proizvoda korien od strane
kompanija naruivanjem preko maila.
Korpe da bi pojaali iskustvo kupovine, koja se obino sree u
maloprodaji, skoro svi B2C sajtovi poseduju mehanizam koji dozvoljava kupcima da
kreiraju i uvaju proizvode u njihovu potroaku korpu. Potroaka korpa se koristi za
uvanje proizvoda, kao i njihove koliine sa e-kataloga.
Pretraivanje tokom uobiajeno velikog broja proizvoda za prodaju,
najvei broj sajtova ovog modela podrava napredno olakano pretraivanje, koje
46
_______________________________________________________________________
dozvoljava kupcima da pretrauju korienjem kljune rei, kao to je najvea cena koju
su spremni da plate ili vreme koje su spremni da ekaju dok njihov proizvod postane
dostupan.
Naruivanje glavna funkcija koju e-trgovina obezbeuje je kupovina
proizvoda izabranih pretraivanjem kataloga proizvoda.
Personalizacija da bi pojaali iskustvo kupovine neki sajtovi podravaju
personalizovani sadraj. Personalizovani sadraj znai da zavisi od kupevog profila, koji
je trenutno ulogovan na sajt, sajt e biti konfigurisan tako da obezbedi traene
informacije ili traeni oglas.
Promocija zasnovana na njihovim prirodnim kopijama, e-storefront obino
omoguava sezonske kupovine kao to su letnja ili zimska prodaja.
Registracija ovaj mehanizam omoguuje autentifikaciju kupaca u cilju
realizacije kupovine. Obino e-storefront dozvoljava kupcima da pregledaju kataloge
proizvoda ili da sainjavaju potroaku korpu bez registracije. Ipak registracija se zahteva
za popunjavanje narudbenice.
Obrada narudbe je mehanizam kojim e-storefront nudi pristup kupcima e-
trgovine za naruivanje popunjenih podataka. Na primer kada potroa zahteva
informacije o statusu porudbe, ispituje bazu podataka o porudbama i alje povratne
informacije kupcu.
Plaanje konano da bi izvrila transakciju plaanja zahteva pristup
trgovevom gateway-u za autorizaciju sa kreditne kartice. Trenutno najvei broj e-
storefrontova podrava elektronsko plaanje za zavravanje procesa kupovine kao i
alternativne naine plaanja.
Postoje tri uoptena naina plaanja:

Runi ili offline postupak
Obezbeivanje postupka plaanja u realnom vremenu putem vae
finansijske institucije.
Postupak plaanja putem online posrednika
Runi ili offline postupak (runo plaanje) je najjednostavniji metod plaanja i
esto najjeftiniji za implementaciju. Informacije o narudbini i plaanju skupljaju se
online a plaaju offline. Ovaj metod je zadovoljavajui samo u sluaju male koliine
narudbi sa vaeg sajta.
Plaanja u realnom vremenu putem vae finansijske institucije je tehniki
sloenije reenje koje zahteva znaajan iznos vremena i novca za implementaciju. Va
Website postaje odgovoran za skupljanje velike koliine informacija o plaanju koje su
47
_______________________________________________________________________
na siguran nain pohranjene , iza scene banke. Ovaj tip postupka plaanja ponekad
upuuje Virtualni POS, i sasvim je slian aktivnom POS servisu u obinoj prodavnici.
Postupak plaanja putem online posrednika je popularno srednje reenje tako
da se postupak plaanja obavlja putem tree strane-posrednika. Platni postupak skuplja
plaanja kupca, obrauje transakciju i daje na uvanje plaanje, smanjuje iznos
transakcije na vaem raunu, obino meseno.
Koncept virtualnih trgovinskih centrala

Elektronski trgovinski centar je novi pojam koji se pojavio u poslednjih nekoliko
godina. Pod pojmom virtualnog (elektronskog) trgovinskog centra se podrazumeva skup
dve ili vie elektronskih prodavnica u kojima se potroaima nude neki proizvodi ili
usluge.
Business-To- Consumer Shopping Mall
Ono to bi trebalo da privue i zadri kupce bi mogla biti kombinacija usluga i

tradicionalnih trgovakih funkcija.
Pri tome, postoje razliite mogunosti, kao to su na primer omoguavanje
razliitih poreenja radnji, cena i artikala, koje nude maine za pretraivanje, zatim
preporuivanje nekih proizvoda ili marki proizvoda, isticanje beneficija za stalne kupce,
organizovanje nagradnig igara i drugo.
Na dananjem nivou razvoja tehnologije, postoje jo neki oblici elektronske
maloprodaje, koji se mogu smatrati vrstom elektronskih trgovinskih centara. Tu se, na
48
_______________________________________________________________________
primer, mogu uraunati elektronski , ali jednosmerni (neinteraktivni) mediji na kojima se

na odreeni nain moe predstaviti ponuda robe, neki oblici polu-interaktivne prodaje i
slino.
Funkcionisanje elektronskog trgovinskog centra moe se posmatrati sa dva
aspekta: sa apekta prodavca i potroaa.
Sa aspekta prodavca mogu se razmatrati sledee bitne karakteristike pre
ukljuenja u rad elektronskog trgovinskog centra:
Izbor trgovinskog centra (odluka se donosi naosnovu toga ko poseuje
trgovinski centar, popularnost trgovinskog centra, dostupnost tj. Lokacija, ulaganja u
promociju trgovinskog centra, kljunih zakupaca, specijalizacije za odreenu vrstu
proizvoda).
Obezbeivanje prostora (u vidu zakupa, kao samostalna prodavnica,
putem programa "pridruenih lanova" gde se maloprodavac ukljuuje u prodaju
proizvoda karakteristinih za neku firmu, formirajui mreu prodavnica slinih
trgovinskom centru).
Dodatne usluge (SSL procedura, dizajn elektronske prodavnice, provera
vrednosti kreditnih kartica, prikupljanje podataka o posetiocima i promocija trgovinskog
centra).
Zakupnina (vlasnik je odreuje prema veliini zauzetog prostora u MB u
fiksmom iznosu, prema broju posetilaca preusmerenih na stranu prodavca sa glavne
strane, kao procenat od prodaje ostvarene u prodavnici u okviru trgovinskog centra).
Sa stanovita kupca razlikuju se sledei koraci pri prvom susretu sa trgovinskom

centrom:
Dolazak na poetnu stranicu trgovinskog centra (poetna strana sadri
uputstva za prosenog korisnika, uputstva za upotrebu, informacije o proizvodima i
slino).
Pronalaenje traenog proizvoda ili grupe proizvoda (glavna strana sadri
linkove prema prodavnicama centra, sa listom proizvoda koje nude po kategoriji
proizvoda ili geografskom rasporedu kao i pretraiva pomou koga se vri pretraivanje
na osnovu kljune rei, ime se obezbeuje nalaenje traenog proizvoda i
preusmeravanje na stranicu gde se taj proizvod nalazi).
Preusmeravanje na prezentaciju prodavnice koja prodaje proizvod.
Neki elektronski trgovinski centri obezbeuju garancije za svoje zakupodavce,
neku vrstu sertifikata, kojim se potvruje identitet prodavca i na taj nain se posetiocima
stavlja do znanja da je u toj radnji bezbedno kupovati. To je za potroae veoma bitno
zbog sigurnosti kupovine.
49
_______________________________________________________________________
Osim toga, neki trgovinski centri obezbeuju za svoje posetioce i potroae

mogunost otvaranja internog rauna u okviru elektronskog trgovinskog centra, koji slui
za obavljanje kupovine u bilo kojoj radnji koja posluje u tom centru. To potroaima
obezbeuje sigurnist, jer u tom sluaju samo jednom ostavljaju podatke na Internetu, a ne
vri se elektronski prenos podataka prilikom svake pojedinane transakcije, ime se
smanjuje mogunos zloupotrebe tih podataka (posebno broja kreditne kartice).
Uestvovanje u radu elektronskog trgovinskog centra ima odreene prednosti:
Nii trokovi ukljuivanja u rad elektronskog trgovinskog centra, nego za
rad samostalne prodavnice.
Redukovani marketinki napori, a samim tim vie vremena posveenog
samoj peodaji.
Vee interesovanje za trgovinske centre sa ostvarenom kritinom masom
nego za samostalne prodavnice.
Veliki broj prateih uskuga (besplatan softver za online naruivanje robe).
Uestvovanje u radu elektronskog trgovinskog centra ima i odreene mane:

Restrikcije u predstavljanju maloprodavaca na Internetu.
Gubitak fleksibilnosti u predstavljanju proizvoda i usluga.
Neadekvatna promocija od strane menadera elektronskog trgovinskog
centra, a samim tim manji promet.
Ogranieno saostalno istupanje na Internetu, zahtevom da svi putevi ka
prodavcu vode preko glavne strane.
Zabavni sadraji mogu privui veliki broj posetilaca iz neodgovarajue
grupe, to moe znaiti nii nivo prodaje od oekivanog.
Portal model
Re "portal" sinonim je za kapiju. U Web terminologiji re "portal" oznaava sajt
preko kojeg se mogu ostvariti sve aktivnosti koje se odnose na jednu ili vie oblasi
kojima se taj sajt bavi.
Cilj portala je da obezbedi udobnost i oseaj zajednitva korisnicima portala, da
im omogui utedu vremena u njihovim naporima pretrage. Vlasnicima portala, portal
donosi povean saobraaj na sajtu, odreenu kontrolu saobraaja, a rezultatu pretrage se u
odreenoj meri mogu preusmeravati.
Dobra organzacija portala omoguava da se posetioci to due zadravaju na
portalu, da se obraaju za odgovore na pitanja, a vlasnici portala da sve bolje izgrauju
50
_______________________________________________________________________
svoj poloaj kao eksperti za odreene oblasti. Poveanjem saobraaja na sajtu, sve vie
osoba poinje da se javlja za oglaavanje na portalu, i to oni koji imaju sline usluge i
proizvde. To opet povratno utie na nove usluge i poveanje vrednosti portala.
Dakle, portal je web stranica koja predstavlja polazinu taku prema drugim
odredutima (web stranicama) i aktivnostima na Internetu (e-mail, chat i sl.). On
predstavlja skup integrisanih programa dizajniranih sa svrhom da omogue korisniku to
lake sluenje Internetom.
Elementi portala su:
Pretraiva web-a (np. po ljunim reima)
Katalog sadraja
Korisniki interfejs
E-mail
Chat
Srvisne informacije
Aurne vesti
Oglaavanja
Ostale usluge portala su:
Mogunost upotrebe i prilagoavanja adresara, rokovnika, slaganja
kataloga linkova.
Prijavljivanje vlastitog web sajta, e-mail adrese ili drugih podataka u razne
adresare.
Uputstva i razne pomoi za korienje portala ili Interneta uopte.
Prilagoavanje za posebne kategorije korisnika.
Izbor kontaktiranja na nekom od ponuenih jezika.
Razne igre, horoskop, uestvovanje u aukcijskim prodajama, rezervisanje
vlastitih domena, transfer novca itd.
Prema organizacili portali mogu biti:
Horizontalni portali ili portali opte namene
Vertikalni portali
Privredni portali
Korporacijski portali
Afinitetni
Horizontalni portali ili portali opte namene svojim servisima pokrivaju
najrazliitija podruja interesa. Engleskim govornim podrujem danas dominiraju sledei
portali:
51
_______________________________________________________________________
www.microsoft.com
www.yahoo.com
Vertikalni portali (vortali) sadre informacije i usluge za tano odreenu

grupaciju web korisnika koji su meusobno povezani zajednikim interesima kao to su
profesija, starost, pol, vera, etnuka pripadnost i sl.
Nazivaju se jo i portali sklonosti.
www.acm.org
52
_______________________________________________________________________
Privredni portali su svojevrsni vertikalni portali usmereni na razmenu

informacija i poslovnih transakcija u tano odreenoj privrednoj grani.
Korporacijski portali se odnose na poslovne oblasti velikih razmera u kojima bi
trebali zameniti internet reenja. Svrha im je da smanje trokove manipulacije
informacijama, da pojeftine razmenu i ostalih korporacijskih resursa, tj. Vriti
informisanje sa jednog mesta unutar kompanije i izvan kompanije.
Afinitetni portali kao vertikalini ali tano usmereni ka specifinom segmentu
trita ili ka odreenom dogaaju.
www.women.com
Veliki broj sajtova pokuava da postane portal ili "glavna kapija" za odreene
oblasti. Jedini pokazatelj koji moe da dokae ovako neto, jeste injenica, da ovakav sajt
postane najposeeniji i prvi gde dolazi posetilac zainteresovan za tu oblast.
Procenjuje se da e u budunosti portali jo jae fokusirati svije sadraje prema
tano odreenim grupama korisnika informacija i sluga ili prema tano odreenom
segmentu trita.
Neki veruju da e napretkom softvera i mrea portale u budunosti zameniti
"smart software", tzv. inteligentni softver, koji e uei o nama menjati svoje "ponaanje"
i, zavisno od naih elja i interesa, za nas pretraivati web.
53
_______________________________________________________________________
Aukcijski model
Aukcijski model u poslednje vreme predstavlja znaajan segment elektronskog
poslovanja. Dovoljno je pogledati stranice najpoznatijih pretraivaa pa da se vidi kako
su aukcije na Internetu zaposele centralno mesto. Promet koji se ostvaruje svakim danom
se sve vie poveava.
Jedan od razloga popularnosti je u tome to kupcima omoguuje nadmetanje, a
prodavcima postizanje maksimalne cene. Svako moe da ponudi bilo kakvu robu i na
globalnom tritu da pronae kupca za nju.
Drugi razlog bi mogao biti to to su se ljudi od davnina cenkali kada bi kupovali
robu, samo to je to sada preneto na Internet na mnogo savremeniji nain.
Trei razlog bi bila jednostavnost postupka. Sve to treba da se uradi jeste da se
slika predmet koji se prodaje iz vie uglova, da kratak opis i stavi u oglase na sajt
aukcijskog portala.
Re aukcija potie od latinske rei "auctus" to znai poveavanje. Zbog toga je
aukcija i toliko popularna, poto se cena skoro uvek poveava, ali u nekim sluajevima
deava se da doe i do pada cene ukoliko roba nije toliko traena na tritu.
Prema definiciji: " Aukcija je formalizovana procedura trgovine u kojoj partneri
u trgovini postupaju po specifnim pravilima. Aukcionar nastupa kao posrednik u ovoj
trgovini".
Licitacija je davanje ponude i moe se javiti u dva oblika:
Prvi oblik je kada trgovac daje robu na licitaciju, naznaava koliinu,
minimalnu cenu i uslove pod kojim e se trgovina obaviti. Kupci daju ponude i cena se
poveava, a po isteku roka prodaje onaj koji je dao najveu cenu postaje vlasnik te robe.
Drugi oblik je kada kuac daje ponudu za nabavku robe. On specificira ta
eli a trgovci ili ponuai daju ponude. U ovom sluaju cena se smanjuje tako da onaj
koji da manju ponudu dobija licitaciju.
U zavisnosti na to kako se gleda, aukcija moe biti:
Koordinacioni mehanizam za odreivanje odnosa ponude i tranje za
nekom robom.
Socijalni mehanizam, za robu ili objekte koji predstavljaju statusne
simbole teko je odrediti stvarnu cenu jer ona spada u domen iracionalnog, pa se ne moe
izmeriti. Takva roba se retko prodaje i obino su tada kupci spremni da daju enorne
iznose za takvu robu.
54
_______________________________________________________________________
Efikasam mehanizam alokacije, kada se usluge prodaju u poslednjem

momentu (karta za neki koncert) ili se prodaje roba kojoj uskoro istie rok vanosti.
Aukcionar, odnosno u naem sluaju sajt preko koga se vri online aukcija
(licitacija) je duan da obezbedi sve neophodne uslove za obavljanje trgovine. Uslovi
moraju biti strogo definisani pre poetka bilo kakve aukcije, a kupci i prodavi su duni da
proitaju ta pravila. Nepotovanje pravila se strogo sankcionie. Trgovati se moe raznim
stvarima i u zavisnosti od toga ime se trguje zavise i pravila trgovine.
Aukcionar, odnosno u ovom sluaju aukcijski portal, posrednik izmeu kupaca i
prodavaca uzima sebi procenat od kupljene robe, od toga on opstaje, to mu je jedan od
naina finansiranja.
Kada je roba kupljena onda nastaje proces otpremanja robe i naplata kupljene
robe, samim tim ovaj proces se privodi kraju.
Razlog postojanja online aukcije je:
Komunikaciona infrastruktura sa milionima potencijalnih kupaca i
poslovnih partnera sa mogunou globalnog nastupa. Mogunost nastupa sa usko
specijalizovanim tritima za pojedince i grupe koji se retko pojavljuju u javnosti.
Standardizovane hipermedijalne prezentacije objekata trgovine
omoguavaju pojednostavljen opis proizvoda. Sa ovim prezentacijama jednostavnije je
upravljati i ekonominije raditi.
Razvoj i irenje standardnih mehanizama za pretraivanje nezavisni su od
aukcijskog posla, tako da ne stvaraju dodatne probleme.
Mehanizmi plaanja su razvijeni i poseduju dovoljan sepen sigurnosti.
Ukoliko se prilikom plaanja koriste kartice onda za korisnika gotovo da nema opasnosti.
Mnogi aukcijski portali daju garancije to se tie sigurnosti plaanja, tite korisnika
prilikom online transakcije, tite takoe i prodavce od nesavesnih kupaca. Princip rada im
je da zadravaju laanje sve dok ne dobiju odobrenje ili odbijanje trgovine ili do isteka
specificiranog vremena za zavretak transakcije.
Postupak rada na aukcijskim sajtovima je razliit od sajta do sajta, ali je osnovni
princip uglavnom isti. Posetilac koji eli da uestvuje u aukciji mora da se registruje na
datom sajtu. Tada dobije svoje korisniko ime i lozinku, koje koristi kada eli da
uestvuje u aukciji neke robe. Ukoliko posetilac ne eli nita da kupuje on moe da gleda
robu a ne mora da se registruje.
55
_______________________________________________________________________
Prodavac postavlja svoju robu na sajt sa opisom, slikom, objanjenjem i tek tada
se zadaje poetna cena. To je, ustvari, minimalna cena ispod koje on ne daje tu robu.
Nekada nema poetne cene tako da se roba prodaje po ceni dostignutoj tokom licitacije.
Zadaje se poetak i vremenski interval trajanja licitacije. Po isteku tog intervala onaj koji
je dao najviu ponudu postaje vlasnik te robe.
Korisnicima su na raspolaganju razne opcije. Jedna od opcija je da se cena podie
automatski im neko da bolju ponusu. Takoe postoji opcija da se limitira visina iznosa
cene neke robe. Postoji mogunost komuniciranja sa prodavcima te robe, zatim
komentari, slanje poruka nekom prijatelju da ima povoljna ponuda.
Strogo se svi moraju pridravati pravila koja je aukcijski portal propisao, da ne bi
dolo do stvaranj loeg ugleda bilo koje aukcije. Takoe postojei pravila lepog ponaanja
koji bi se trebalo pridravati.
Proces aukcijske trgovine se moe podeliti u vie faza:
Prikazivanje robe koja je na prodaju, odnosno postavljanje jedne ili vie
slka te robe.
Informisanje o robi, tehnike karakteristike, detaljni podaci ako ih ima,
pravila trgovine.
Proces trgovanja, odnosno davanja ponuda.
Izvrenje narudbe je mehanizam gde uestvuju i prodavac i kupac robe.
Razmena informacija o obavljenoj trgovini.
Iz svega navedenog moe se zakljuiti da je online pristup akciji dosta komforniji
od tradicionalnog naina. Tradicionalan pristup aukcijama podrazumeva prisustvo (lino
ili preko izaslanika) svih zainteresovanih u prostoriji gde se odija proces licitiranja.
Potreba da se prisustvuje inu licitiranja stvara ogranienja u broju uesnika, a time i
ogranienja u postizanju odgovarajue cene.
Kod online aukcija:
Pristup ovakvim tritima se odvija standardnim softverskim alatima koji
su iroko rasprostranjeni. Bilo kojim browserom moe se pristupiti aukcijama i
ravnopravno uestvovati u njima.
Infastruktura je postojea tako da nisu potrebni dodatni trokovi za
komunikaciju.
56
_______________________________________________________________________
Prikaz robe mogue je ostvariti detaljno i multimedijalno tako da

omoguava, kako ekspertima da pregledaju robu, tako i ostalim uesnicima da se detaljno
obaveste o svim karakteristikama robe.
Tehnoloke mogunosti savremenih sistema omoguavaju jedan drugaiji
pristup u poslovnom povezivanju uesnika u trgovini.
Primer jednog aukcijskog modela:
www.ebay.com
Dynamic price models

Internet je promenio nain odreivanja cena - spajanje velikog broja
kupaca sniava cene proizvoda
Dynamic Pricing modeli:
Name-Your-Price model korisnik postavlja svoju cenu
Comparison pricing model sajt sa mehanizmom za
pronalaenje najnie cene za odreeni proizvod
Demand-sensitive pricing model kupovina vee koliine
proizvoda po nioj ceni
Bartering model zamena nepotrebnog za potrebno
57
_______________________________________________________________________
Rebate model sajtovi koji nude popuste na maloprodaju

proizvoda vodeih proizvoaa u zamenu za reklamiranje ili
proviziju
Free offering model besplatni proizvodi i usluge generisu
veliki promet na websajtu
Primer Dynamic Pricing modela.
www.priceline.com
Online trading and lending model

Brokerska preduzea su definisala nain realizacije poslova osiguranja i trgovine
nekretninama i hartijama od vrednosti preko Web-a.
Na sajtovima je mogue realizovati kupovinu, prodaju i upravljanje svim
investicijama sa desktopa.
Transakcije preko Web-a manje kotaju.
Primer Online trading and lending modela:
58
_______________________________________________________________________
www.afsd.com.au
Forme elektronske trgovine (relacije izmeu uesnika)

B2B (Business to Business) aplikacije omoguavaju organizacijama da izgrade
nov nain poslovanja.
B2B tehnologije:
olakavaju transakcije za prodaju roba i usluga izmeu organizacija
omoguavaju integraciju lanca nabavke
online pribavljanje robe jedne firme za drugu
Problemi za primenu B2B aplikacija:
pravnI aspekti integracije
bezbednost, brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama

Primer B2B modela:
59
_______________________________________________________________________
B2C (Business to Customer) oblici poslovanja na Internetu koji daju direktan

interfejs izmeu preduzea i potroaa.
Mnogo je jeftinije otvoriti sajt nego prodavnicu.
Za preduzea koja imaju posrednike u distribuciji, reklami i prodaji proizvoda,
B2C nije efikasan model.
Primer B2C aplikacije je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga.
60
_______________________________________________________________________
B2E (Business to Employees) e-comerce model kojim organizacija prua servise,

informacije i druge produkte svojim zaposlenima.
Zaposleni elektronskim putem naruuju sredstva i materijal koji im je poreban za
rad.
Zaposleni preko ovog modela kupuju produkte organizacije sa popustom, povoljnije
dobijaju osiguranje, uzimaju asove obuke.
Primeri ovog modela su:
Online training
Online banking
Elektronsko poslovanje unutar organizacije (intrabusiness) e-commerce
ukljuuje sve organizacione aktivnosti koje obuhvataju razmenu dobara, servisa i
informacija:
Izmeu i unutar jedinica organizacije
Velike organizacije imaju nezavisne jedinice koje meusobno jedna
drugoj prodaju i kupuju mterijale, proizvode i usluge
Izmeu zaposlenih u organizaciji

Dodatak intranetu preko kog zaposleni mogu da prodaju i kupuju
jedni od drugih. Naroito popularno na univerzitetima.
C2C (Customer to Customer ) je nov oblik trgovine.
Potrosai trguju direktno sa drugim potrosaima.
Kompanija koja podrava ove transakcije mora nai neki ne tradicionalni nain za
naplatu usluge.
Cena usluge je obino mali procenat transakcije, lanarina, reklamiranje ili neka
kombinacija.
C2B (Customer to Business ) individue koje koriste Internet kako bi prodale
proizvode ili pruile usluge organizacijama i-ili kako bi traile prodavce koji nude
proizvode i usluge koje su njima potrebne.
61
_______________________________________________________________________
B2B2C (Business to Business to Customer ) je najnoviji model elektronske

trgovine.
Korienje modela B2B koji podrava poslovanje preduzaa po modelu B2C.
Doprinosi uspehu B2B i zadovoljava potencijalnu tranju B2C.
Aplikacija koja povezuje jedan online katalog sa drugim moe se smatrati kao
B2B2C aplikacijom.
Primer B2B2C modela:
62
_______________________________________________________________________
C2B2C (Customer to Business to Customer ) ukljuuje potroae sprovodei

transakciju sa ostalim potroaima koristei online preduzee kao posrednika.
Primer C2B2C aplikacije - www.autotrader.com. Katalog i prodaja, novih i

polovnih automobila izmeu korsnika sajta.
P2P (Pear to Pear)

Tehnologija koja omoguava mreno povezanim raunarima direktnu
komunikaciju pri podeli resursa kao to su podaci i procesi. ( pr.C2C, B2B i B2C ).
Mobilna trgovina (m-commerce)

Svaka elektronska trgovina u beinom okruenju naroito ona koja se obavlja
preko Interneta.
63
_______________________________________________________________________
Koristi beine komunikacione ureaje.
64
_______________________________________________________________________
8. ELEKTRONSKO BANKARSTVO
(E-banking)
Razvoj informacione i telekomunikacione tehnologije stvotio je uslove za

globalizaciju poslovanja. Glavni cilj je postao da se bez obzira na geografske distance to
bre i efikasnije poveu klijenti i tokovi informacija.
U uslovima vrlo jake konkurencije gde postepeno nestaju razlike izmeu banaka,
investicionih banaka, brokerskih firmi i osiguravajuih kompanija, finansijske
organizacije su pod stalnim pritiskom da zadre korisnike svojih usluga, smanje trokove,
upravljaju rizikom i koriste tehnologije kao izvor konkurentske prednosti. Model
globalne organizacije i jake konkurencije zahteva novu koncepciju pristupa banaka u
njihovom poslovanju, o emu svedoe sve vea ulaganja u specijalizovanu i prema
klijentu orjentisanu tehnologiju. Internet je jedna od tih tehnologija.
Komunikacija putem Interneta je masovna, brza o jeftina. Mnogobrojni servisi na
Internetu omoguavaju da poruka veoma brzo stigne na drugi kraj sveta. Upravo te
osobine Interneta kao medija pruaju realne i gotovo nesluene mogunosti u
finansijskom poslovanju.
Banke su prvobitno imale odbojnost prema inovacijama koje donosi poslovanje
na Internetu, ali su tokom vremena uvidele da to nije prolazni fenomen nego sve vie deo
poslovne stvarnosti sa jo veom perspektivom u budunosti. Danas, skoro da nema
banke koja ne nudi svojim klijentima mogunost obavljanja bankarskih transakcija
direktno iz kue, preko Interneta.
Primarni cilj uvoenja sistema elektronskog plaanja bio je reavanje problema
sistema plaanja zasnovanih na papiru, korienjem potencijalnih prednosti primene
informacione tehnologije. Praksa je kasnije pokazala da ovi procesi znae mnogo vie od
zamene papirnih dokumenata i njihovog fizikog preosa elektronskim putem, odnosno da
efikasno i ekonomino korienje ove tehnologije zahteva reinenjering poslovnog
procesa i meuodnosa uesnika.
65
_______________________________________________________________________
Pojava elektronskog novca nametnula je potpuno novu filozofiju u bankarstvu

koja se zasniva na elektronskoj razmeni podataka i sredstava (EFT Electronic Funds
Transfer), koja je pojmovno odreena kao elektronsko bankarstvo.
Sa porastom potreba korisnika bankarskih usliga, raste i oekivani kvalitet usluge.
Dobra strana automatizacije bankarskog poslovanj je to je omogueno korienje usluga
24 asa dnevno. Oekivani kvalitet usluge ukljuuje i razliite dimenzije usluga. U
poslednje vreme se javljaju korisniki zahtevi za boljom kontrolom i upravljanjem
finansijama. Internet je omoguio masovni protok informacija i naterao banke da se vie
pozabave kvalitetom i dostupnou informacija. Procenjuje se da e u SAD, u narednim
godinama, gotovo 30% profita sektora stanovnitva biti ostvareno korienjem Internet
bankarstva.
Informacije koje banke nude klijentima putem elektronskog bankarstva su
raznovrsne i mogu biti:
Informacije o raunu
- kupovine kreditnim / debitnim karticama
- stanje na raunu
- korienje kreditnih linija
- obrauni.
Tekui i tedni ulozi
- prezentiranje rauna i plaanja
- kretanje sredstava
- sorniranje ekova
- travellers ekovi
hartije od vrednosti
- preporuke u vezi kupovine / prodaje
- cene akcija
- osnovne informacije o hartijama od vrednosti
- cene fondova
- informacije o kupovini / prodaji za prethodnu godinu
- informacije o primljenim dividendama i kuponima
- kupovine i otkupi fondova.
66
_______________________________________________________________________
Elektronski novac
Najvee tehnoloko dostignue u razvoju bankarstva je pojava elektronskog
novca, a samim tim i elektronskog bankarstva. Novac je, u savremenoj interpretaciji,
"informacija". Kroz njega se markira pravo nekog subjekta u odnosu na robu i usluge
koje postoje u jednom drutvu.
Elektronski novac se definie kao specifina "monetarna informacija" koja se
putem elektronskih impulsa u "realnom vremenu" prenosi izmeu uesnika koji
obavljaju plaanja.
Elektronski novac omoguava kupovinu roba i usluga pomou raunara u okviru
komercijalnih raunarskih mrea ( npr. Interneta) ili poslovnih bankarskih mrea (npr.
SWIFT-a). Praktino, elektronski novac u svakodnevnim transakcijama zamenjuje
gotovinu i ekove. S druge strane, poslovnim subjektima omoguava da mimo
uobiajenih kanala direktno posluju putem raunarskih mrea.
Velika prednost elektronskog nad obinim novcem je u tome da je on informacija
u raunaru koja moe da se proramira. Ova razlika omoguava da elektronski novac
postane pametni novac u obliku tzv. "pametnih kartica". Dominantni oblik elektronskog
novca je elektronski transfer sredstava na taki prodaje (EFT/POS) pomou instaliranih
terminala u trgovakoj mrei. Drugi oblik korienja elektronskog novca mogu je preko
bankomata, koji omoguavaju podizanje gotovine, polaganje depozita, prenos na druge
raune i plaanje sa razliitih rauna. Takoe, sve je vee korienje personalnih raunara
u kuama korisnika to je dovelo do pojave homebanking sistem koji omoguavaju
raspolaganje finansijskim sredstvima iz kue, bez odlaska u banku.
Nedostaci Internet bankarstva najvie su izraeni u odsustvu sigurnosti pri
obavljanju poslovanja i nepostojanje zakonske regulative.
Odreenim kriptografskim tehnologijama koje ukljuuju digitalni potpis, definie
se nova infrastruktura ija je osnovna prednost vii novo integriteta poruke i vrifikacija
pristupa. Ovom tehnologijom ifriranje poruka obezbeuje dve stvari za uesnika u
razmeni:
da je njegova poruka osigurana i
da je druga strana autorizovana za pristup.
67
_______________________________________________________________________
Modeli plaanja u poslovnim transakcijama

Cash-like - pretplata, suma novca se uzima od kupca pre nego to se trgovina
obavi
Smart card,
elektronski ke i
bankarski ekov

Check-like - plaanje se obavlja u trenutku kupovine (pay-now) ili po obavljenoj

kupovini (pay-latter).
pay-now bankomati (ATM - Automated teller mashine)
pay-later sistem kreditnih kartica
68
_______________________________________________________________________
Kuno bankarstvo (Home-banking)
Integracija hardvera, softvera i telekomunikacija.

'70-tih se u svetu koristi telefonski pristup bankovnim raunima
'80-tih se pojavljuje i pristup pomou kablovske televizije
'90-tih na scenu stupaju Internet tehnologije
Osnovni tipovi kunog bankarstva:
veza korisnika putem modema sa njihovim raunima
softver za kune finansije
on-line bankarstvo pomou on-line servisa
WWW (virtuelno) bankarstvo
Home-banking kod Potanske tedionice.
Pota je uvela sistem on-line provere stanja na raunu, utroenih ekova,
informacija o deviznom kursu i mnoge druge usluge.
69
_______________________________________________________________________
Platne kartice
Plaanje u elektronskoj trgovini vri se na dva naina:
Real Time Payment Token (Smart Card, Digital Cash)
(plaanje se obavlja u trenutku kupovine)
Post Paid Payment Token (Credit Card, E-check, Pro Card)
(plaanje se obavlja po posebnim pogodnostima, ratama)
Platne kartice kao medijumi plaanja u tradicionalnom sistemu plaanja na malo,
u razvijenijim zemljama postoje i funkcioniu dug niz godina, dok je njihova upotreba u
naoj zemlji bila jako skromna sve do pre par godina, kada je krenula njihova ekspanzija i
kod nas.
Poslovanje platnim karticama sa magnetskim nosiocem podataka i njihovo
korienje na ureajima koji koriste podatke sa kartica u cilju odvijanja bankarskih
poslova jeste pravi poetak masovnog korienja elektronskog bankarstva. Platne
bankarske kartice predstavljaju kombinaciju instrumenata identifikacije i instrumenata
platnog prometa. Po prirodi kartice se dele.
kreditne i
debitne.
70
_______________________________________________________________________
Kod kreditnih kartica korisnik moe da kupuje robu ili usluge na teret svog rauna
koji se periodino zaduuje. Vlasniku kartice se odobrava kreditna linija za odreeni
vremenski period, koja mu omoguuje da kupuje ili podie gotovinu do predhodno
utvrenog iznosa. Odobreni kredit moe se u celosti isplatiti na kraju perioda ili se moe
isplaivati u ratama, pri emu se neizmireni dug smatra odobrenim kreditom. Kamata se
zaraunava na iznos bilo kog odobrenog kredita, a vlasniku se ponekad naplauje i
godinja provizija.
Debitna kartica je kartica koja omoguava svom vlasniku da kupuje ili podie
gotovinu direktnim zaduenjem svog rauna.
Posebnu vrstu platnih kartica predstavljaju kartice lojalnosti koje su u velikoj
upotrebi kako u svetu tako i kod nas. Njihova funkcija se sagledava u tome da obezbede
stalan promet date firme, koja izdaje same kartice svojim stalnim potroaima.
Prema tehnolokoj sistematizaciji platne kartice se dele na:
standardne plastine kartice,
plastine kartice sa magnetnom trakom,
plastine kartice sa integrisanim kolom,
laserske,
hibridne.
Sve ove vrste kartica mogu biti:
embosirane ili
neembosirane.
Kartice sa magnetnom trakom, zasnivaju se na tehnologiji plastine kartice sa
digitalnim zapisom podataka na magnetnoj traci. Ova vrsta kartica snabdevena je sa
magnetnom trakom koja ima tri staze na kojima se vri zapis podataka. Svaka staza slui
za upis odreene strukture podataka to prema najviem primenjenom standardu IATA.
Kapacitet magnetne trake omoguava unos odreenih podataka potrebnih za
dodatne sigurnosti i tajnost podataka.
Kartice sa integrisanim kolom zahtevaju korienje terminala za realizaciju svake
transakcije ili upita. Posebna prednost kartice sa mikroipom je to se osigurava
adekvatna bezbednost u funkciji kontrole ulaza i kontrole korienja kreditnog limita.
71
_______________________________________________________________________
Laserske kartice su sline uobiajenim CD-ovima. Kapacitet ovih kartica je veliki,

kree se od 1 do 7 MB.
Hibridne kartice su kartice sa kombinacijom predhodnih thnika.

Kombinacija magnetne trake i integrisanog kola je veoma esta.
Embosiranje kartica je postupak kojim se fizikim ispitivanjem iz plastinog tela
kartica formiraju izboeni znaci. Embosirani znaci su: broj kartice, ime i prezime
vlasnika kartice, datum isticanja vanosti, neki poseban znak izdavaocakartice i slino.
Neembosirane kartice imaju naelno sve iste podatke kao i embosirane ali ti
podaci nisu namerno embosirani da bi se spreilo korienje takve kartice za plaanje
slipovima. Podaci su upisani raznim tehnikama, laserom, termiki i slino.
Smart kartice (SMART CARD) su na izgled kao obine platne kartice, ali
umesto magnetisane trake imaju integrisano kolo ili ip, na kome se nalaze procesor i
memorija. Na ipu se mogu uvati odreeni podaci na vrlo siguran nain (najee
poseduju tri nivoa zatite).
Funkcionisanje ove vrste kartica zasnovano je na:
uvoenju automatske obrade podataka na samoj kartici u odnosu na
raunarski sistem,
porastu kapaciteta memorije i proirenju aplikativnih mogunosti po tom
osnovu.
Funkcionalne mogunosti ovih kartica su uslovljene konkretnom vrstom
memorije sa kojom je mikroip snabdeven, a to su:
RAM - promenljiva memorija
ROM - nepromenljiva memorija
PROM - programobilna memorija.
Poslednjih godina najvie korisnika integralnih SMART kartica nalazi se u okviru
dravne administracije, telefonskih operatera, banaka, osiguravajuih drutava, a razvoj
Interneta je otvorio i neka druga trita.
Inteligentne kartice znatno unapreuju sigurnosne mehanizme.
72
_______________________________________________________________________
Kriptografija
Internet je otvorena javna mrea dostupna svima. Uvek postoji mogunos da neko
neovlaeno prati vau komunikaciju i to kasnije zloupotrebi. Zbog toga se u cilju
njegove ozbiljne primene u savremenom poslovanju ora pronai mehanizam koji e
obezbediti :
zatitu tajnosti informacija (spreavanje otkrivanja njihovog sadraja)
integritet informacija (spreavanje neovlaene izmene informacija)
autentunos informacija (definisanje i provera identiteta poiljoca).
Kriptografija kao nauka koja se bavi metodom ouvanja tajnosti informacija
prua reenje ovog problema.
Onovni elementi kriptografije su:
ifrovanje postupak transformacije itljivog teksta u oblik neitljiv za
onoga kome taj tekst nije namenjen
deifrovanje postupak vraanja ifrovanog teksta u itljiv oblik
klju poetna vrednost algoritma kojim se vri ifrovanje.
Postoji vie sistema ifrovanja podataka:
ifrovanje tajnim kljuem (Simetrino ifrovanje) jeste ifarski sistem kod koga
je klju za ifrovanje identian kljuu za deifrovanje. To znai da i poiljalac i primalac
poruke koriste isti klju.
Tajnost i autentinost poruke kod ovog sistema zasniva se na tajnosti kljua.
Kako su korisnici na razliitim lokacijama javlja se problem obzbeenja sigurnog
kanala za prenos tajnog kljua. Svako ko na bilo koji nain sazna njegovu vrednost
mogao bi da ita i modifikuje sve poruke koje meusobno razmenjuju korisnici.
Reenje ovog problema pronaeno je drugoj vrsti ifrovanja.
ifrovanje javnim kljuem (Asimetrini ifarsk sistem) jeste ifarski sistem kod
koga svaki uesnik u komunikaciji koristi dva kljua. Jedan klju je javni i moe se
slobodno distribuirati, dok je drugi tajni i dostupan je samo njegvom vlasniku.
73
_______________________________________________________________________
Iako su razliiti, kljuevi su meusobno povezani odreenim transformacijama.

Poznavanje kljua i algoritma transformacije ne omoguava dobijanje drugog kljua.
Najbitnije je da se tajni klju u celom postupku komunikacije nigde ne alje jer
ne postoji potreba da bilo ko sem njegovog vlasnika bude upoznat sa njim.
To znai da poiljalac moe poslati ifrovanu poruku bilo kome ako zna njegov
javni klju, a samo primalac svojim tajnim kljuem moe da deifruje poruku.
Digitalni potpis
Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentinost sadraja poruke (dokaz da
poruka nije promenjena na putu od poiljaoca do primaoca), kao i da obezbedi
garantovanje identiteta poiljaoca poruke.
Osnovu digitalnog potpisa ini sadraj poruke.
Poiljalac primenom odreenog kriptografskog algoritma prvo od svoje poruke
koja je proizvoljne duine stvara zapis fiksne duine (npr. 512 ili 1024 bita) koji u
potpunosti odslikava sadraj poruke.
To praktino znai da svaka promena u sadraju poruke dovodi do promene
potpisa.
Ovako dobijen zapis poiljalac dalje ifruje sojim tajnim kljuem i tako formira
digitalni potpis koji se alje zajedno sa porukom.
Posebna vrsta e-trgovine je i mobilna trgovina (m-commerce), koja podrazumeva
i mobilno bankarstvo (m-banking). M-trgovina predstavlja svaku novanu transakciju
koja je realizovana preko mobilne telekomunikacione mree. Finansijske institucije imaju
mogunost da ponude bankarske, brokerske i osiguravajue usluge preko mobilnog
telefona.
74
_______________________________________________________________________
9. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U OBRAZOVANJU
Obrazovanje i njegova praktina uloga

Sektor obrazovanja ima drutvenu ulogu pripremanja sadanjih novih generacija
za kreativno i produktivno delovanje u buduem vremenu. Rad koji ostvaruju i konstantni
razvoj i usavravanje, aktivno i konkretno doprinose kako njima kao pojedincima, tako i
zajednici u celini, kao jedinstvenom organizmu koji se razvija i evoluira. Jezgro funkcije
univerziteta i uopte edukacije jeste obrazovanje, uenje i istraivanje koji imaju za
krajnju svrhu javne koristi.
Osnovni principi obrazovanja moraju biti:
nepristrasnost
razumljivosi
fleksibilnost
raznovrsnost
odgovornost
produktivnost
Neophodno je da obrazovne ustanove svojim edukacionim programima i
delovanjem obezbede i pripreme ljude koji:
mogu aktivno uestvovati u lokalnoj, nacionalnoj i internacionalnoj zajednici,
su fleksibilni i mogu odgovoriti izazovu da menjaju i prilagoavaju se
dinamici drutva i zahtevima radnih mesta,
da budu sposobni da izau u susret izazovima stalnog uenja i konstantnog
usavravanja u toku celog ljudskog veka,
mogu doprineti obogaivanju drutvene baze saznanja ukljuujui i dalje
irenje edukacije drutva i sticanje znanja vezanih za realne i aktuelne svetske probleme i
kretanja,
vrednuju i potuju uenje, obrazovanje i egzaktnost istraivanja,
prate i unapreuju globalnu povezanost i ire domen delovanja nauke.
Jedna od osnovnih potreba edukacije je da razvoj bude povezan sa komercijalnim
istraivanjima. Samim tim, upravljanje intelektualnom svojinom i njeno korienje deluje
75
_______________________________________________________________________
u blioj povezanosti sa zahtevima ekonomije i drutvenog razvoja. Jedno od glavnih

zadataka zajednice jeste pronalaenje izvora i fondova novanih sredstava za potrebe
istraivanja.
Univerziteti u Evropi i svetu uopte, su praktini, jednostavni i funkcionalni. To
su uglende institucije koje pripremaju studente za primenljiva i praktina nauna znanja,
vetine i istraivanja. Imaju jaku i konkretnu povezanost sa industrijom i ekonomijom i
njihovim praktinim i realnim, prozvodnim i poslovnim problemima i zahtevima, a
samim tim su vie angaovana u tehnikom razvoju i naunim istraivanjima. Time se
otvara prostor za racionalne i obostrane ponude, kao i zdravu i realnu funkcionalnu
saradnju. Bazina istraivanja su esto, kao i klasina nastava, visoko zahtevna po pitanju
resursa i intenziviteta i nisu ekonomski mogua i ostvariva po pitanju obezbeenja i
pruanja neophodnih sredstava i infrastrukture za potrebe celog postojeeg obrazovanja.
Sistem obrazovanja mora da demonstrira odlunost, kako da dizajnira
prilagodljiv, realan i napredan nauno-nastavni program i da omogui to praktinije
obrazovanje. To e stvoriti osnovu za pouzdane investicije, istraivanja i dalji napredak,
to moe stvoriti znaajan doprinos i afirmaciju u ekonomiji i drutvu, unapreenjem
razvoja obrazovanja i nauke.
Ljudi, eksperti,
uspenost kapaciteta
Razmena
Zdrueni istraivaki
Zdruivanje projekti i centri
Sredatva za istraivanje, kapaciteti,

irenje i globalna ustanove i istraivaki kadar
integracija
Oblici i nivoi povezanosti univerziteta i privrede
76
_______________________________________________________________________
Informacione i komunikacione tehnologije u obrazovanju

Prouavanje upotrebe i korienje informacionih i komunikacionih tehnologija
(IKT) u obrazovanju, sa ekonomskim razvitkom, stvara nove mogunosti usklaivanjem
tehnologija i aplikacija usmerenih ka korisnim i upotrebljivim vrednostima za zajednicu.
Time se stvaraju prilike za znatan pristup i uvoenje novih informacionih i
komunikacionih tehnologija, dobara i usluga u obrazovanje i drutvo. Da bi se realizovala
ova mogunost neophodno je obezbediti kadar sposoban za razvoj i upotrebu
informacionih i komunikacionih tehnologija i sprovesti odgovarajua istraivanja i
inovacije u polju nauke, inenjeringa i informacionih tehnologija.
Univerzitet je ustanova od vitalnog znaaja za nacionalne inovacije, ekonomiju i
internacionalnu konkurentnost, kao neminovnost u cilju zauzimanja to bolje pozicije u
uslovima svetske globalizacije.
Globalna i nacionalne ekonomije i drutvene strukture u razliito razvijenim
zemljama su neminovno transformisane inovacijama i razvojem informaciono
komunikacionih tehnologija u svetu. Prema tome, svi industrijski sektori u razvijenim
nacijama postiu visok nivo napretka kroz omoguavanje sektoru obrazovanja da pristupi
i koristi tehnike inovacije industrije. Samim tim i prosperitet nacije se poveava, voen
inovacijama i proizvodima informacione i komunikacione industrije.
Razvoj visokog obrazovanja, posebno u oblasti istraivanja i primene IKT
donosi znaajan povratak investicija.Veoma visoka vrednost ulaganja javnih investicija u
IKT edukaciju ima viestruke efekte koji donose obimne ekonomske i drutvene koristi.
Institucije visokog obrazovanja imaju vrlo vanu ulogu instruktora novih
tehnologija, proizvoda i aplikacija, kako kao testna platforma, tako i u povezivanju IKT
sa realnim potrebama na tritu i u konkretnoj primeni. Stoga znanja iz oblasti IKT daju
bitnu ulogu edukaciji u sudelovanju na tritu rada. Neophodno je i sve tee da se ljudski
potencijal pripremi i osposobi za preivljavanje u modernom svetu. Mnogi ljudi
prepoznaju novonastalu situaciju i obrazuju se poveavajui svoje sposobnosti da
preuzmu IKT znanja i da poveaju ivotne mogunosti i povoljnosti.
Upotreba kapaciteta IKT u raznim oblicima prikladnim i efektnim za
pedagogiju daje znatne rezultate primenom u on-line uenju i povezivanju korisnika
preko web-a, kao i isporuci znanja putem Interneta. Deo obrazovnih institucija je uvideo i
osetio mo novih tehnologija kroz njihovu sposobnost da poveaju, ubrzaju i poboljaju
komunikaciju. Obezbeenjem upotrebe sredstava IKT u cilju interakcije na relaciji
nastavnik-student, nastavnik-nastavnik i student-student realizuje se korienje
77
_______________________________________________________________________
superiornih resursa za samostalno uenje. Samim tim dobija se utisak da je to znaajna

mogunost, podjednako unutar i izmeu institucija.
U budunosti drutvo bazirano na znanju e predstavljati osnov razvoja i samog
opstanka. Ono e zavisiti od sposobnosti da se brzo inovira i generie novo znanje, ideje i
tehnologija kroz obrazovanje i istraivanje. Kroz podizanje, razvoj, modifikovanje,
ouvanje i snabdevanje tehnolokim inovacijama, konkretno se poveava efekat na
ekonomiju i zapoljavanje nove i produktivne radne snage. Kvalifikovani ljudi su
najvanija komponenta u informacionoj industriji i oni pripremaju, implementiraju i
podravaju tehnologije IKT industrije i njihov dalji razvoj.
Vea bazina znanja u IKT industriji i vee i bre preuzimanje informacija i
tehnologije e dati svoj efekat u brem razvoju ekonomije u sve kraem vremenskom
razdoblju od zamisli do realizacije posla. Time se ostvaruje znaajna prednost u odnosu
na konkurenciju i sama mogunost opstanka.
On-line obrazovanje
Integracija informaciono telekomunikacionih tehnologija u svakodnevnom
ivotu otvara vrata poveanoj upotrebi mree informacionih resursa. Popularizacija
Interneta u drutvu i razvoj infrastrukture pokree dalji razvoj drutva baziran na znanju.
Pozitivno u ulozi Interneta u on-line komunikaciji jeste razumevanje i korienje
edukacionih mogunosti Interneta, omoguavanje irokog ranga resursa i servisa, kao i
kreiranje globalne svestranosti i obavetenosti.
Namee se i potreba stvaranja tehnolokih stratekih standarda u pristupu
razvoja kapaciteta i kadrova. U sluaju da se to deava stihijski i pojedinano dolazi do
irenja varijeteta uvedenih IKT i standarda koje nose sa sobom, to u perspektivi oteava
povezivanje institucija i pojedinaca.
Internet je kreirao odline mogunosti za informativne institucije da proire
njihove kolekcije baza podataka, kao i trita i prostor na kome deluju. ira politika
podravanja razvoja i primene informaciono telekomunikacione infrastrukture direktno
doprinosi i utie na popularizaciju Interneta. Internet sa njegovom velikom i
jedinstvenom mogunou povezivanja, brzog transformisanja i irokim svetskim
prostranstvom Wild World Web-a, kreira irok spektar i stvara odline mogunosti
primene i razvoja velikih baza korisnih podataka i informacija obrazovnih centara.
78
_______________________________________________________________________
Eksploatisanjem potencijala ovih tehnolokih resursa, web biblioteke i baze

podataka mogu poveati njihovu kolekciju, pospeiti uspeh za strvaranje ireg varijeteta
informacionih resursa i olakati i pojednostaviti pristup i dostupnost za njihovo sve ire
korienje.
Postoji est oblasti koje se smatraju bitnim u pripremi informacionih i
obrazovnih institucija i njihovom osposobljavanju da preuzmu maksimum napretka i
koristi vezanih za Internet i web bazirane informacione resurse. Ove oblasti obuhvataju:
organizaciono restruktuiranje, razvoj uloge, cilja i funkcija delovanja, nove inicijative u
pruanju usluga obrazovanja, stvaranje alijansi stratekih saveza i umreavanje, efektivna
upotreba mehanizama za povezivanje i kreativna upotreba izvora i resursa. To daje
odlinu komunikacionu podrku u eksploatisanju informacija koje postaju opte dostupne
bez limita.
On-line komunikacija veoma ivo transformie proces uenja i obrazovanja.
Vodea promena na putu uenja jeste organizovanje i isporuka neophodnog znanja na
adekvatan i efektivan nain. Bez takve promene kroz tehnoloku bazu, obrazovanje ostaje
samo marginalna aktivnost, a u isto vreme izaziva i enormno poveanje trokova. Da bi
tehnoloke promene bile efektivne obino se zahteva da budu praene znaajnim
strukturnim i organizacionim promenama i iskorienjem svih potencijala za postizanje
njihove potpune afirmacije i realizacije pozitivnih efekata.
On-line obrazovanje, usluge i procesi u osnovi zahtevaju znaajne investicije.
Na mnogo naina, ono treba da bude prvi plan za razvoj i primenu inovacija. Obaveza
upotrebe informaciono komunikacijske tehnologije ukljuuje: uvoenje digitalne
tehnologije u prces uenja i prostor za uenje, obezbeenje irokog opsega povezanosti
unutar i izmeu fakulteta i koleda, poveani broj kompjuterskih laboratorija sa veim
vremenom korienja, kreacija web baziranog obrazovnog okruenja, nabavka i razvoj
resursa za edukaciju i poduavanje i podrka nastavnom osoblju u upotrebi tehnologija i
povezivanju tehnologije i procesa uenja. Najvee investicije i njihova efektivna
realizacija i povraaj uloenih sredstava, detektuju se u oblasti naunih istraivanja na
polju on-line komunikacija. Razvijeni univerzitetski centeri imaju veoma obuhvatnu on-
line tehnologiju za nastavu i administrativne svrhe, ali nova tehnologija budi i nove
izazove. Ne samo da informaciono komunikaciona tehnologija utie na nain na koji
studenti mogu da stiu nova znanja, ve je osnovna i fundamentalna promena u tome,
koji je to sadraj, kako i ta studenti treba da ue. To menja pristup kako uenju, tako i
relizaciji istraivakog rada, a menja se i put kojim studenti analiziraju i reavaju
probleme unutar oblasti i discipline kojoj su posveeni.
79
_______________________________________________________________________
Ovo predstavlja izazov univerziteta da vode rauna o izboru, kao i samom putu i
nainu kako se informaciono komunikaciona tehnologija moe optimalno i efikasno
iskoristiti i primeniti u akademskom kontekstu u cilju postizanja to kvalitetnijeg nivoa
obrazovanja i primenljivih vetina.
Distanciona edukacija na Internetu

Distanciono uenje je zastupljeno ve due vreme i primenjuje se na razliite
naine. Dopisivanje, televizija i radio kursevi su u upotrebi ve dekadama. Sa
eksplozijom Interneta i posebno WWW domena, distanciono uenje je uzelo potpuno
novu dimenziju. U sutini to je ceo jedan svet novih komplementarnih mogunosti i alatki
koje prate Internet: CD ROM-ovi, audio i video fajlovi i bogat set grafikih alatki.
Najimpresivnije alatke su web brouzeri i pretraivai koji povezuju mreu razmene
informacija na Internetu. To je daleko univerzalniji i prihvatljiviji nain za korisnika i sa
olakanom mogunou upotrebe, po user-friendly principu, a u optimalno dizajniranom
interfejsu kroz Internet brouzer, desktop brouzer i desktop interfejs, sve u jednom.
Indicije i pokazatelji u obrazovanju govore da distanciono obrazovanje, IT i
WWW smanjuju obim osoblja i drastino sasecaju trokove, dok u isto vreme obogauju
proces edukacije i obezbeuju bolji kvalitet usluge obrazovanja. To ne mora biti pravilo
svuda i za ostale sfere ivota i biznisa.
Jedno je sigurno, a to je da je glavni napredak u oblasti obrazovanja na polju
komfornosti i lakoe. "Steknite vau diplomu iz komfora sopstvenog doma!" je novi
slogan elektronskih univerziteta. Ovo obezbeuje poveanje broja studenata koji ne ive
pod okriljem univerziteta ili u njegovoj blizini kao i poveanje broja studenata koji imaju
full-time radno vreme. Oba segmenta porasta studentske populacije predstavljaju
prostiranje uslune delatnosti distancione edukacije i uenja.
Druga oblast ogromnog korisnog potencijala jeste mogunost korporacija da
upotrebe distancionu edukaciju i da svojim zaposlenima obezbede uenje na radnom
mestu. I konano, oni koji ive u ruralnim oblastima i imaju limitiran pristup modernim
uslovima ivota, imaju znaajne dobiti od IKT i distancione edukacije, premoavanjem
prostornih i vremenskih barijera.
Znaajni resursi moraju biti posveeni treningu nastavnika, podrci studentima i
sistemu menadmenta. Znaajni napori su neophodni da bi se za uspeno implementiranje
i primenu distancionog uenja obezbedila i izgradila odgovarajua infrastruktura.
80
_______________________________________________________________________
Videokonferencijski sistem je esto upotrebljavan za distanciono uenje kome

pojedinci korisnici nisu geografski blizu jedan drugom ili iz nekog drugog razloga
nemaju mogunosti za susret. Uenici mogu komunicirati iz prve ruke sa ekspertima na
mnogim poljima ime poveavaju razumevanje predmeta kojim se bave. Ovaj kontakt sa
realnim svetom i problemima moe poveati interes, poboljati motivaciju i obezbediti da
znanje due ostane umemorisano. U veini sluajeva preko videokonferencije se
uglavnom nudi pohaanje kurseva, a "virtuelna putovanja" su jedan od popularnijih
naine upotrebe tehnologije. Mnoge organizacije, muzeji, zooloki vrtovi i drugi su
uvideli da videokonferencija drastino poveava njihove domaaje i efikasnost.
Znaajan efekat postie se obezbeenjem studentima susreta sa gostima. Oni
znaajno mogu poveati efekat uenja. Susreti sa gostima moraju biti dobro pripremljeni
i planirani. Uenici u ovim susretanjima moraju biti upoznati sa profilom gosta eksperta i
isplanirati svoja pitanja. Gost takoe treba da bude upoznat o auditorijumu, programu
rada i videokonferencijom. Kao i telefon i videokonferencija je interaktivni medij i
auditorijum i govornik moraju biti pripremljeni da tehnologiju upotrebljavaju efektno. To
je dobra ideja kojom se prati praktino vebanje, konkretna situacija ili neki dramatian
dogaaj sa velike udaljenosti.
Tematski se gostovanjem na videokonferenciji moe obuhvatiti sledee:
- predstavljanje panel diskusije sa sportskim trenerom, zanatlijom ili aktivistom
nekog drutvenog pokreta
- povezivanje sa sportskim ekspertima ili aktuelnim sportistima u trening centru
i savetovanje o sportu, treniranju i zdravstvenoj situaciji
- praenje udaljenih video klipova uz interakciju sa glumcima, scenaristima,
reiserima ili dramaturzima
- intervijuisanje autora neke knjige, naunog radnika, biznismena, eksperta ili
lokalnog politiara
- savetovanje sa univerzitetskim savetnikom u vezi studentskih pitanja,
rasporeda i sadraja nastave i drugo.
Pri tome treba voditi rauna o nekoliko praktinih pitanja kao to su:
- proporcija ekrana TV monitora
- koristiti bold tekst za instrukcione tablice
- koristiti boje u sredini spektra
- obezbediti dovoljno vremena za gledanje grafikih prikaza
- koristiti video tehniku u kratkim segmentima
- koristiti originalnu autorizaciju pre nego kopirani materijal.
81
_______________________________________________________________________
Poveanje povezanosti izmeu kola i okoline podstie mnoge kreativne pojave

u socijalnoj zajednici kao tp su: kreativno razmiljanje, doivotno kontinuelno uenje i
usavravanje, podizanje kvaliteta i karakteristika drutva i drugo. Ta povezanost takoe, u
velikoj meri, generie inovativne procese u edukaciji i promovie poslovnu i
menadersku nadmo i upuenost savremenih dostignua ka obrazovnom sistemu.
Neminovna posledica je i restruktuiranje i revitalizacija elektronskih biblioteka i
informacionih servisa na Internetu. Integracija informaciono telekomunikacionih
tehnologija u svakodnevnom ivotu otvara vrata poveanoj upotrebi mree informacionih
resursa. Popularizacija Interneta u drutvu i razvoj infrastrukture pokree dalji razvoj
ekonomije bazirane na znanju. Pozitivno u ulozi Interneta u on-line komunikaciji je
razumevanje edukacionih koristi Interneta u pruanju i kreiranju globalne svestranosti i
obavetavanja. Neminovno se namee istina da nastavnici i profesori prihvataju potrebu
da se Internet integrie u uenje i nastavni program.
Elektronska isporuka obrazovanja pri svemu tome, ne moe biti jednostavna
zamena klasine komunikacije licem u lice. Mnoga predavanja i procesi uenja su ipak
najbolje preuzeti i prihvaeni ivom formom direktnog susreta "u ivo", koja u najveoj
meri podrava ljudsku interakciju i to e nastaviti da bude praksa komunikacije i u
budunosti.
Videokonferencija u on-line edukaciji

Iako se videokonferencija tek u skorije vreme rapidno razvija i koristi ona je u
upotrebi dekadama tako da to nije nova tehnologija. Multinacionalne kompanije je koriste
od 1980-tih godina, a TV stanice je koriste za dvosmerni prenos sportskih reportaa i
emitovanje intervijua iz studija i sa terena od 1960-tih, a moda i ranije. Gledalac je ovde
igrao pasivnu ulogu posmatraa interakcije izmeu voditelja u studiju i komentatora na
terenu.
Videokonferencija je iznenada, tokom zadnjih deset godina postala veoma
popularna iz razloga dostupnost opreme, cena i lakoi rukovanja, uz mogunost
postizanja znaajnih efekata u komunikaciji. Iznajmljene linije su svakako skupe i teko
opravdavaju trokove, tako da je bilo neophodno da budu prevaziene. Uvoenje dial-up
digitalne konekcije kroz telefonske kompanije i pristup Internetu su sada uinili trokove
konekcije sa udaljenim saitovima podnoljivijim iroj grupi korisnika.
Videokonferencija obezbeuje mnoge uzbudljive mogunosti i sadraje kojima
moe da podri personalne i profesionalne aktivnosti. Takoe, stvara prostor za novo
brzo i kreativno poslovno i nauno delovanje. Drutvene organizacije mogu
82
_______________________________________________________________________
upotrebljavati videokonferenciju da daju podrku znaajnim dogaajima, a privatan

biznis sektor kao pomono sredstvo u komunikaciji i reavanju iznanadnih situacija na
velikoj udaljenosti gde su veliki trokovi slubenih putovanja.
Videokonferencijska tehhnologija omoguava da dvoje ili vie ljudi na
razliitim lokacijama vide i uju jedno drugo u isto vreme i tako nesmetano komuniciraju
u realnom vremenu. Zvuk i slika se prenose elektronski u digitalnom formatu, ime se
obezbeuje simultana interaktivna komunikacija. U tom smislu treba razumeti
kompijuterske aplikacije, web stranice, kataloge biblioteka i softvere. Nazire se da je to
novi brzorazvojni mediji sa velikim potencijalom utede znaajnih vrednosti i trokova.
Time se otvaraju nove mogunosti i metode komunikacije za kole, biblioteke, i
socijalne ustanove da nastavu i kurseve, uenje i poduavanje uspostave kao masovnu
razmenu informacija i znanja. Na ovaj nain se omoguava saradnja na stvaranju
ekspertskih multiprojekata naunih institucija, kola, ekonomije, drutva i drave u celini.
Oprema za videokonferenciju podrazumeva: prostoriju, desktop za prikaz, codec (koder-
dekoder) ureaj za prenos signala kroz telefonsku liniju, audio opremu, video opremu i
opremu za kontrolu prihvata i reprodukcije signala.
Osnova videokonferencije je ISDN video poziv i vie je nalik telefonskom
pozivu kroz digitalnu liniju. Posle konektovanja se mogu videti druge osobe na udaljenim
mestima u punom koloru i sa zvukom u realnom vremenu. Stvara se mogunost za fajl
transfer, otvaranje i demonstriranje softvera na distancu, konektovanje Internet saitova ili
dokumenata, pregled projekcija i mnoge druge aktivnosti. Video prikaz je struktuiran i
srazmeran variranju od 5-30 freimova po sekundi, zavisno od konekcije, hardvera i
softvera.
Videokonferencijska tehnologija se odnosi na formalno predstavljanje (kursevi,
lekcije, vebe i asovi), povezivanje i razgovor sa specijalnim gostima i ekspertima, multi
kolske projekte za saradnju i obezbeenje profesionalnih aktivnosti kao to su sastanci,
intervijui i drugi drutveni dogaaji.
Videokonferencijski dogaaji omoguuju studentima da uju i vide jedan
drugog simultano, bilo gde da se nalaze du zemlje ili oko sveta. Pretvaranjem obinog
predavanja u multimedijalnu videokonferenciju sa svim pomonim alatima poveava se
studentaska motivacija. Videokonferencija je idealna za putovanja kroz polje virtuelne
realnosti, prostor i vreme.
Videokonferencija obezbeuje jedinstvene prilike za saradnju na projketima sa
kolama irom zemlje i sveta obezbeujui mogunost stvaranja multi-kole. Takoe,
uenici sistem videkonferencije mogu, pored nastave, koristit i posle predavanja za
83
_______________________________________________________________________
privatne potrebe. Time se raa realna situacija stvaranja ivota u "akvarijumu" (ribljoj
kugli). Kombinacija videokonferencije, e-maila i povezanost Internetom, ohrabruje
studente da koriste IKT za komunikaciju i van nastave. Ovime se izgrauje oseaj za
korienje novih tehnologija i usmeruje ira zajednica ka komunikaciji, otkrivanju
razliitosti i slinosti u interesima, kulturi, naunim shvatanjima i saznanjima obostrano
unutar i van okvira ire zajednice.
Kod videokonferenciranja predava mora tano znati kako da upotrebi
komponente konferencijskog sistema, uredi i vodi lokalne i udaljene saitove, povee se i
sarauje sa udaljenim strunjacima, ekspertima i gostima. Edukator prvo mora poeti sa
razmiljanjima ko, ta, zato, gde i kako postavlja pitanja o odreenom saznanju i
maksimalno iskoristi svoja znanja i iskustva u dizajniranju nastavnog programa. Teite
mora biti na uslovima, dinamici i rezultatima aktivnosti uenja, na putevima motivacije
studenata za uenjem i aktivnim uestvovanjem u nastavi. Dizajniranje modela
motivacije bi obuhvatilo sledee elemente:
Panja - Obezbediti poveano buenje percepcije sa upotrebom neobine prie,
iznenaenja, nepodudarljivim i neizvesnim sluajevima i dogaajima. Poveavati
budnosti ispitivanjem preko stimulacije ponaanja informacionog istraivanja, nastupanja
i generisanja pitanja ili reenja problema.
Znaajnost - Naglasak treba staviti na instrukciju u mogunost poveanja
motivacije. Poeljno je upotrebljavanje konkretnog izraavanja i primera koji su bliski
studentima, kao i predoavanje koncepata koji su bliski sa studenskim ranijim iskustvima
i vrednostima. Cilj je orjentisati se na stavove i objekte koji odraavaju bliskost sa temom
predavanja i edukacije.
Poverenje - Neophodno je da se dozvoli studentima da razviju poverenje
ukljuivanjem u rad i direktnim sudelovanjem u predavanju ime se obezbeuje
podizanje performansi uenja i nivoa komunikacije. Treba pokazati studentima da njihovi
pokuaji kao posledice imaju direktno pozitivna iskustva, kao i obezbediti povratnu
spregu i podrku unutranjim atributima za uspeh. Pomaganje studentima u proceni
mogunosti uspeha prezentovanih materijala doprinosi obezbeenju performansi koje se
zahtevaju i kriterijuma za vrednovanje.
Satisfakcija - Cilj edukacije jeste obezbediti mogunosti za upotrebu i
korienje novih nivoa postignutih znanja ili vetina u realnim situacijama. Tokom
nastave takoe treba i obezbediti konsekvence za ispunjenje zadatka i slaganje rezultata
rada sa onim oekivanim i planiranim u pozitivnom smislu.
84
_______________________________________________________________________
Videokonferencijski sistem u obrazovanju

Prouavanje upotrebe i korienje videokonferencijskog sistema u obrazovanju
sa ekonomskim razvitkom, stvara nove mogunosti usklaivanjem tehnologija i
aplikacija usmerenih ka korisnim i upotrebljivim vrednostima za zajednicu. Time se
stvara prilika za bitno snabdevanje i uvoenje informacionih i komunikacionih
tehnologija dobara i usluga u obrazovanje i drutvo. Da bi se realizovala ova mogunost
neophodno je:
obezbediti kadar sposoban za razvoj i upotrebu informacionih i
komunikacionih tehnologija
sprovesti odgovarajua istraivanja i inovativne sposobnosti u polju nauke,
inenjeringa i informacionih tehnologija
Upotreba kapaciteta videokonferencije na razne naine prikladne i efektne za
pedagogiju daje znatne rezultate primenom u on-line obrazovanju i distancionoj
edukaciji. Neke institucije su uvidele mo novih tehnologija u poveanju, ubrzanju i
poboljanju komunikacije, obezbeenjem upotrebe sredstava videokonferencije u cilju
interakcije na relaciji nastavnik-student i student-student, kao i u obezbeenju studentima
korienja superiornih resursa za samostalno uenje. Samim tim dobija se utisak da je to
uvaavajua mogunost, podjednako unutar i izmeu obrazovnih institucija.
Misao i ideja da trokovi edukacije mogu biti smanjeni preko upotrebe
informaciono komunikacione tehnologije, posebno sredstava za on-line komunikaciju,
nije svuda podrana dokazima. On-line edukacija moe biti stvorena kao jeftina ili skupa,
kako god mi to elimo, ali kvalitet ovim nije opredeljen i garantovan ve je u velikoj meri
sklon variranju.
Neophodno je u svakom trenutku voditi rauna o promiljenom, selektivnom i
sa merom korienju informaciono komunikacionih tehnologija i ne odstupati sa pravca
realne korisnost znanja kao karnjeg proizvoda. Kljuni pokazatelj kvaliteta edukacije se
reflektuje u nekom buduem periodu, kod poslodavca u performansama i indikatorima
ekonomske i industrijske upotrebljivosti steenog znanja.
Spremnost i sposobnost univerziteta da oslukuje, istrauje, analizira i izlazi u
susret potrebama drutva, ekonomije, industije, isto kao i sopstvenim studentima i
nastavnom osoblju, i pravi fleksibilne promene i prilagoavanje u obliku povratnih
sprega celokupnog ovog sistema, se procenjuje kao neohodna i sudbonosna za daji razvoj
i opstanak sistema obrazovanja i drutva u celini.
85
_______________________________________________________________________
Kvalitet nastave je u nalaenju pravog balansa izmeu ive komunikacije licem

u lice, interakcije preko drugih medija i individualnog rada, tako da svako od ovih
obrazovnih iskustava bude sa maksimalnim efektom.
Definisanje i postizanje neophodnog nivoa kvaliteta pravilnom upotrebom
videokonferencije u visokom obrazovanju predstavlja veliki izazov. Neophodno je
usvojiti odreene standarde u tu svrhu. Akademski standardi se obino odnose na
osobenosti studenta i nivo uspeha, i osposobljenosti kao poseban deo procene dostignute
vrednosti i nivoa akademske vrednosti.
Integrisanje aktivnosti IKT i videokonferencije u nastavi omoguuje postojanje
univerziteta kao fizikog prostora i kao preduslova koji kreira tehnoloki potencijal
visokog obrazovanja, razvoj znanja i intelektualnosti.
Postoje mnogi naini na koje videokonferencija moe biti upotrebljavana kroz
edukacione organizacije za nastavu i uenje ili kroz biznis za poslovnu komunikaciju.
kole mogu isporuiti i deliti singl seminara ili predavanja kroz njihove razliite lokacije,
stvarajui razredima laki nain za pohaanje i isporuku predavanja ili radova.
Pristupi za uenike koji su izolovani lokacijski ili spreeni raznim okolnostima
da fiziki prisustvuju, mogu biti poveani kroz upotrebu obrazovnih programa van
redovne nastave. Studenti na svojim mestima ili industrijskim praksama mogu biti pod
stalnim monitoringom ili mentorstvom. Uenici se mogu oekivati na mestima gde
aktuelno prisustvo kole nije praktino mogue, na primer smetanje kamere u
operacionu salu, topionicu ili opservatoriju tamo gde je veliko razlivanje svetlosti ili u
inenjerijski biro ili gradilite. Konferencije i dogaaji bilo gde u svetu mogu obezbediti
svoje prisustvo preko videokonferencijskog sistema bez trokova spajanja lica fizikim
prisustvom.
Poslovne organizacije su takoe, uvidele da ya njih predstavlja veliki napredak,
prihvatanje menaderskih i administrativnih sastanaka putem videokonferencijskog
sistema. Najoiglednija beneficija jeste finanasijska uteda i efektivna dobit preko
reduciranja trokova putovanja kao i efektivno neiskorienog radnog vremena usled
putovanja. Iskustvo nekih grupa korisnika pokazuje da sastanci odrani preko
videokonferencijskog sistema esto mogu biti produktivniji i fokusisiraniji na teme i
problematiku nego fiziki sastanci.
86
_______________________________________________________________________
Vrste videokonferencije i kontrola toka

Kontrola toka videokonferencije namee podelu na nekoliko glavnih vrsta koje
u osnovi odreuju nain konekcije, rada i razmene sadraja.
1. Point-to-point i multipoint videokonferencija podrazumeva povezanost dve ili
vie konferencijskih taaka u simultanu interakciju. Pored obaveznog CODEC ureaja u
sluaju multipoint veze neophodna je i MCU (Multipoint Control Unit) jedinica.
2. Glasovno ukljuivanje u konferenciju se podrazumeva za multipoint
konferenciju i podrazumeva da zvuni signal obezbeuje prisustnost u komunikaciji.
3. Kontrola predsedavajueg mu daje mogunast odabira prihvatanja i prikaza
slike, dok svi saitovi prihvataju sav zvuk..
4. Kontinuelno prisustvo podrazumeva konstantnu ukljuenost svih saitova
zvukom i slikom.
Korisnik ka korisniku (desktop upotreba)

Korisnik ka korisniku je jedan primer "point-to-point" videokonferencije, koji
ukljuuje i obuhvata samo dva terminala ili krajnje take. Terminali mogu biti PC
bazirani i posebne konferencijske jedinice kao to su PolySpan ViewStations.
Konekcija se uspostavlja preko jednog od terminala koji pravi poziv onom
drugom. Krajnje take mogu biti smetene bilo gde, one mogu biti u istoj zgradi ili u
razliitim uredima i kancelarijama ili ak u razliitim krajevima drave ili sveta. Samo
dva kompatibilna terminala su ukljuena i koriste se u istom trenutku i jedino jedna osoba
koristi svaki terminal.
Videokonferencijski sistem "person-to-person"
87
_______________________________________________________________________
Terminal takoe moe da koristi i Picture in Picture (PIP), slika u slici sistem.
PIP olakica prikazuje na displeju, odnosno na ekranu superimportovan, tanak i mali
prikaz sa lokalnog saita. PIP dozvoljava lokalnom saitu da nadgleda ta udaljeni sait vidi.
Takoe, daje mogunost da budu napravljena bilo kakva podeavanja na lokalnom saitu u
smislu da se povea vidljivost i poboljaju performanse na udaljenom saitu.
Korisnik ka studiju
"Person-to-studio" ili korisnik ka studiju je drugi primer "point-to-point"
videokonferenciskog sistema. Kao i u videokonferenciji korisnik ka korisniku, ovde
postoje samo dva terminala ili ukljuene krajnje take. Jedna od krajnjih taaka moe biti
bilo koji tip terminalskog ureaja. Razlika ovde jeste to to na jednom terminalu postoji
jedna individua, obzirom da ih je na drugom vie.
Sistem je potpuno interaktivan zato to je bilo koja od individua ukljuena i
moe govoriti sa drugom. Simultano se moe podeavati kroz prilagoavanja koja se
prave prema situaciji, i svi su u mogunosti da vide jedni druge. Uobiajna je praksa da
se ima vie naprednih elemenata spojenih sa terminalima sa studijske strane na
konferenciji. Na primer, terminal moe podrati audio ili video snimak ili neki drugi
materijal koji upotpunjuje sadraj izlaganja. Audio snimanje daje pomo da se audio
signal (trenutnog govornika) prihvati pomou mikrofona i automatski prouzrokuje i utie
na to da kamera da prikaz trenutnog izlagaa.
Takoe, na strani gde je studio, je uobiajna praksa da budu dva video monitora,
jedan da se vidi lokalni sait i drugi da se vidi udaljeni sait, pre nego to je sluaj da se
imaju oba prikazana na ekranu. Ovo se obino koristi kada predava prezentira
predavanje ka udaljenom razredu ili neki ekspert prezentira sadraj svog izlaganja tokom
konferencije.
88
_______________________________________________________________________
Videokonferencija "person-to-sudio"
Studio ka studiju
Studio ka studiju (studio-to-studio) videokonferencijski sistem je finalni primer
"point-to-point" Internet konekcije. Treba oekivati da na oba kraja, korisnici imaju vie
funkcionalnih slinosti sa onim nainom rada napomenutim u prethodnom primeru,
korisnik ka studiju. Ovom konekcijom se ostvaruje potpuna videokonferencijska
komunikacija izmeu grupe u jednom studiju sa grupom uesnika u drugom, udaljenom
studiju.
Prilikom ove vreste videokonferencije treba voditi rauna o toku komunikacije
izmeu konektovanih taaka i toku rasprave u samim studijma.Ovde postoji vei nivo
zahtevane audio i video opreme u odnosu na prethodne sluajeve. Primer gde je studio ka
studiju konferencija koriena jeste kolaboracija izmeu razliitih kolskih razreda koji
mogu imati zajedniku nastavu iako su na razliitim stranama sveta.
Videokonferencija "studio-to-studio"
Multipoint (multiplicirani desktop i studio lokacije)

Multipoint videokonferencije su vie kompleksne nego predhodni primeri koji
su ranije dati, i zahtevaju dodatni mendment parametara i uslova za podeavanje i
kontrolisanje linkova izmeu terminala. Mogu, na primer, da postoje dva studija i dva
89
_______________________________________________________________________
PC-ja ospososbljena sa terminalima i istom Multipoint Control Unit (MCU) kojima je

ureena komunikacija na sve etiri lokacije.
U realnom scenariju dodatna oprema bazirana na modem protokolu, kao to je
gatekeeper, ruteri, i drugo treba da bude upotrebljena sa namenom da obezbedi dodatno
ureenje sigurnosnih servisa. Kontrola ovakvog naina videokonferencijskog dogaaja i
konferencije se moe dati i preko video prikaza.
U multipoint videokonferencijskoj seansi su sublimirani svi prostiji i prethodno
opisani naini voenja videokonferencijskog dogaaja. Iz tog razloga ovde se sublimira i
najvea zahtevnost za opremom i softverskom podrkom. Potrebno je paljivo i
konstantno voditi rauna o svim parametrima audio vizuelnih signala i pridravati se svih
neophodnih pravila za pravilan tok i voenje videokonferencije.
Istovremno ovaj vid videokonferencije daje i najvee efekte omoguavanjem
povezivanja i komuniciranje veeg broja taaka i njihove potpune interakcije.
90
_______________________________________________________________________
"Multipoint" videokonferencija
Dobre i loe strane elektronskog obrazovanja

Internet je stvorio velike mogunosti za informativne i edukacione institucije da
proire njihove baze podataka i nain obrazovanja, kao i prostor na kome deluju.
Podravanje razvoja i primene informaciono telekomunikacionih tehnologija direktno
doprinosi i utie na populaciju i razvoj ekonomije i drutva. Internet sa njegovom
jedinstvenom mogunou povezivanja, brzog prilagoavanja i irokim svetskim
prostranstvom primene, kreira veliki spektar poviljnosti i stvara odline mogunosti
primene i razvoja web biblioteka i informacionih i edukacionih centara. Eksploatisanjem
potencijala ovih tehnolokih resursa, se moe poveati uspeh za stvaranje ireg varijeteta
informacionih i edukacionih resursa, boljeg kvaliteta i pojednostaviti pristup i korienje.
On-line obrazovanje, usluge i procesi zahtevaju znaajne investicije. On-line
isporuka obrazovanja obuhvata niz novih trokova, od kojih mnogi nisu jo uvek uoljivi.
E-obrazovanje je u poetku vieno kao jeftiniji put isporuke obrazovanja uenicima, ali
znaajni trokovi su obuhvaeni u dizajniranju i isporuci visoko kvalitetnih obrazovnih
programa i obezbeenju neophodne infrastrukture za podrku nastavi. Mogu takoe biti
ukljueni i veoma visoki trokovi u odravanje sigurnosti i pouzdanosti sistema e-
obrazovanja za masovnu edukaciju.
Misao i ideja da trokovi edukacije mogu biti smanjeni preko upotrebe
informaciono komunikacione tehnologije, posebno sredstava za on-line komunikaciju,
nije podrana dokazima. On-line edukacija moe biti stvorena kao jeftina ili skupa, kako
god mi to elimo, ali kvalitet ovim nije opredeljen i garantovan ve je u velikoj meri
sklon variranju.
Definisanje i postizanje neophodnog nivoa kvaliteta pravilnom upotrebom
informaciono komunikacionih tehnologija u visokom obrazovanju predstavlja veliki
izazov. Neophodno je usvojiti odreene standarde u tu svrhu. Akademski standardi se
obino odnose na osobenosti studenta i nivo uspeha i osposobljenosti kao poseban deo
procene dostignute vrednosti i nivoa akademske vrednosti.
Definisanje kvaliteta i standarda je teko, jer ta je u stvari minimum ili prag u
dostizanju zadatog edukaciomog i intelektualnog nivoa. Treba sagledati standard i
kvalitet sa drugim subjektima, sistemima i predmetima unutar same obrazovne institucije
ili sa celokupnim okruenjem, privredom i drutvom. Nain korienja informaciono
komunikacionih tehnologija u svim nivoima diplome, magistrature i diktorata odredjuje
brzinu i kvalitet kojom se znanje implementira meu akademike.
91
_______________________________________________________________________
Nepostojanjem nacionalnih standarda univerziteti imaju autonomiju da odrede

sopstvene standarde kojima e razvijati svoj sistem obrazovanje. Ovo ne sme dovesti do
toga da se pojavi ''Fast Food'' efekat. Brzo i nekvalitetno obrazovanje koje daje slab
kvalitativni, a dobar profitni i kvantitavni efekat. Ekonomski gledano to daje primetne
kratkorone rezultate sa nesagledivim loim efektima i posledicama na dui vremenski
period po pojedinca i po celokupno drutvo. Puno zaina (audio i vizelnih efekata i
spektakularnih virtuelnih mogunosti) i kalorija (ogromna koliina znanja koja je
odjednom dostupna) kao kod ''hamburgera'' dovode do stvaranja naslaga privida velike
koliine neproverenog, neutvrenog i neuvebanog znanja (gojaznosti) koje usporavaju
njegovo pokretanje i efektnu upotrebu (prenos, sagledavanje, korienje i analizu) i
onemoguuju efektivno delovanje (korienje, rad, konkretno delovanje i primenu) i
praktinu realizaciju apsorbovanog znanja.
Neophodno je u svakom trenutku voditi rauna o promiljenom, selektivnom i
sa merom korienju informaciono komunikacionih tehnologija i ne odstupati sa pravca
realne korisnost znanja kao krajnjeg proizvoda. Kljuni i pravi pokazatelj kvaliteta
edukacije se reflektuje kod poslodavca u performansama i indikatorima ekonomske i
industrijske upotrebljivosti steenog znanja.
Kvalitet nastave je u nalaenju pravog balansa izmeu ive komunikacije, licem
Treba imati na umu i da postoje znaajne razlike u spremnosti studenata da
uzmu uea u on-line nastavi. Uenici koji imaju sklonosti ka izbegavanju pohaanja
nastave i nedolaska na asove mogu biti jo manje skloni za dobrovoljnim uestvovanjem
u on-line nainu uenja.
Bilo kako, edukaciona tehnologija prolazi kroz brojne probleme na ovom polju.
Ustanove obrazovanja su jo uvek radije okrenute tradicionalnom nainu voenja nastave
nego uvoenju veih promena u aktivnosti kolskog kadra. Pored velikog ulaganja u
razvoj neophodno je dosta uticati i na svest posredovanjem kod samih ljudi.
Da bi se udovoljilo zahtevima tekuih i buduih potreba za informaciono
tehnolokim napretkom potrebni su adekvatni principi. Oni treba da obuhvataju sledee:
podravanje i potpomaganje
moduliranje i usklaivanje
fleksibilnost i prilagodljivost
skalabilnost znanja i standardi edukacije
platforme za potpuno nezavistan multikompatibilni nastavni softver
92
_______________________________________________________________________
usklaenje obrazovanja, ekonomije i tehnologije

upotrebu povratnih mehanizama i informacija u komunikaciji
parcijalnu analiza nastavnog plana u to sitnije ralanjenim elementima
sagledavanje mogunosti prilagoavanja nastave sa informacionim tehnologijama
i njihovo maksimalno pojednostavljivanje
odravanje kontakata sa korisnicima i kontinuelno prilaoavanje
obezbeenje pomoi koja je brzo i lako dostupna nastavnom osoblju i uenicima
demonstracija obuke i trening pre upotrebe tehnolokih resursa, softvera i alatki i
drugo.
Univerzitet mora obezbediti da njihov tradicionalni autoritet, kao finalni i
presudni faktor edukacije i nastavnog programa, i kao standard efektivnog obrazovanja
bude ouvan, da se dalje razvija i u veem intenzitetu postane dostupan i primenljiv. Ovo
moe jedino biti uraeno tako da sistem obrazovanja moe da pokae odlunost, kako da
dizajnira fleksibilan i napredan nauni i nastavni program i kako da omogui to
praktinije realno obrazovanje to e stvoriti osnovu za pouzdane investicije, istraivanja
i dalji razvoj. Tako se moe stvoriti znaajan doprinos afirmaciji ekonomije i drutva
unapreenjem razvoja obrazovanja i nauke.
93
_______________________________________________________________________
10. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U JAVNOJ

UPRAVI
Nain organizovanja dravne uprave, poslovanje partnerima, graanima,

zaposlenima i drugim vladinim organizacijama.
Online pruanje usluga, servisa i informacija dravnih organa i javnih slubi.
Podrazumeva integraciju razliitih procesa javne uprave i novi tehnoloki pristup,
kao i promenu preraspodele nadlenosti.
Elektronska vlada koristi IT tehnologije i EC kako bi obezbedila:
Pogodan pristup vladinim servisima i informacijama
Isporuku javnih servisa
Efikasno i efektivno obavljanje transakcija.
Republika vlada
Pravna lica Fizika lica
94
_______________________________________________________________________
Vrste elektronske Vlade
G2B (Government to Business)

Saradnja vlade i poslovnih subjekata kao i drugih pravnih lica.
Predstavlja najveu mogunost za poveanje efikasnosti ekonomije.
Postie se skraenje vremena izvrenja sloenih transakcija i stvara dobra podloga
za kvalitetno odluivanje.
G2C (Government to Citizens)

E-government model preko koga vlada obezbeuje dobra, servise i informacije
poslovnim licima i graanima
Servis je dostupan 24 asa dnevno
Single touch point jednim ulaskom na Internet korisnik pristupa svim potrebnim
informacijama
Korisnik plaa administrativnu taksu i plaanje se obavlja preko Interneta
Graani na ovaj nain mogu da:
Pronau informacije koje su im potrebne
Postavljaju pitanja i primaju odgovore
Plaaju takse i raune
Primaju isplate i dokumenta
Electronic benefits transfer (EBT) je primer G2C aplikacije
Jedna smart kartica preko koje se pristupa keu i drugim beneficijama.
Primaocu se vri elektronski transfer novca na bankovni raun ili se iznos
skida sa smart kartice.
Smanjuje broj nelegalnih radnji.
G2G (Government to Government)

Dravni organi efikasno koriste Internet servise na svim nivoima upravljanja
Izmeu republike vlade i lokalnih organa samouprave
Pri meuresornom upravljanju
95
_______________________________________________________________________
G2E (Government to Employees)

Korienje informacione i komunikacione tehnologije u cilju saradnje i
koordinacije zaposlenih u vladinim organima
Omoguava:
Bolju komunikaciju izmeu zaposlenih
Blagovremeno obavetavanje i protok informacija
Potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim slubama
Upravljanje znanjem
96
_______________________________________________________________________
13. MS POWER POINT
Sastavni deo paketa Office, ovaj program je vrlo jednostavan za rukovanje, a vrlo
bogat opremom, tako da prezentacije koje se njime kreiraju ostavljaju odlian utisak.
Veina alata kojima raspolae je identina kao u Word-u i Excel-u, tako da je
korisnicima ovih programa potrebno samo malo truda da savladaju specifinosti Power
Point-a.
Prezentacije se mogu kreirati korienjem nekog od mnotva dostupnih ablona, ili
potpuno samostalno, sopstvenom kreativnou. U prezentaciju je mogue uneti tekst,
tabele, grafikone, crtee, fotografije, video i zvune zapise, ukljuujui audio ili mp3
muzike sekvence. Sve ove objekte moemo i animirati.
Vrlo je jednostavno prepraviti stare prezentacije u nove, sa potpuno drugaijom
opremom, ili iskoristiti staru prezentaciju kao ablon. Prezentacija se moe prikazati na
raunaru i projektoru, ili se moe tampati na folijama. Tok prikazivanja moe diktirati
predava, ili e biti podeen automatski.
Pri izradi prezentacije treba voditi rauna da slajdovi budu

itljivi (jasne slike, krupna slova), da na jednom slajdu bude samo nekoliko bitnih
informacija i iznad svega, da arena prezentacija ne bude sama sebi cilj. Dakle,
najpre pripremiti predavanje, pa u prezentaciju ubaciti kljune injenice i
adekvatno ih ilustrovati (crteom, fotografijom, formulom, zvukom).
Prvi koraci u PowerPoint-u
Startovanjem programa pojavljuje se ekran sa koga se bira jedna od tri mogunosti.
97
_______________________________________________________________________
1. Pokretanje arobnjaka (AutoContent Wizard) koji e u nekoliko koraka spakovati

prezentaciju eljenog tipa koja se samo popunjava tekstom.
2. Izbor nekog od ablona (From Design Templates).
3. Otvaranje prazne prezentacije (Blank Presentation), i oprema po sopstvenoj elji.
Ako se izabere prva opcija, arobnjak vodi od koraka Start do koraka Finish pri emu
se bira tip i stil prezentacije i podeavaju mogunosti prikazivanja.
Izrada prezentacije upotrebom ablona izvodi se na sledei nain:
Na radnoj povrini desno izabere se ablon klikom na tip prezentacije.
Strelicom levo bira se meni Design ili Layout.
Istovremeno prvi slajd prezentacije (zauzima centralno mesto na ekranu)
dobija izabrane osobine i potrebno ga je samo popuniti eljenim tekstom.
98
_______________________________________________________________________
Pri izradi prezentacije koriste se gotovi alati.

Ispod naslovne linije sa imenom prezentacije nalazi se linija glavnog menija, a ispod
nje dve linije sa alatima, standardna i linija za formatiranje.
Linije sa alatima
Standardna linija
New - otvori novu prezentaciju Print - tampa

Open - otvori postojeu prezentaciju Print preview - pogled na
Save - sauvaj prezentaciju prezentaciju pred tampu
E-mail (as attachment) - poalji kao prilog uz e-mail Abc - provera pravopisa
Search - pronai
Cut - iseci selektovano Undo - poniti poslednju naredbu

Copy - kopiraj selektovano Redo - vrati poslednju ponitenu
Paste - zalepi naredbu
Format Painter - preslikaj format teksta na drugu
poziciju
Insert Chart - ubaci grafikon Zoom - zumiranje

Insert Table - ubaci tabelu
Tables and Borders - formatiranje tabela i okvira
Insert Hyperlink - ubaci hiperlink (vezu na objekat)
99
_______________________________________________________________________
Linija za formatiranje
Izbor slova
Arial - izbor vrste fonta B - podebljana slova U - podvuena slova
44 - izbor veliine fonta I - kosa slova - senena slova
Poravnanje teksta Nabrajanje pasusa

Left - levo Numbering - numerisano
Center - centrirano Bullet - nenumerisano
Right - desno
Promena veliine slova Promena uvlaenja pasusa
Increase Font Size - poveanje Decrease Indent - smanjenje
Decrease Font Size - smanjenje Increase Indent - poveanje
Izbor boje slova Dizajn i tip slajda

Font Color - boja slova Slide Design - dizajn (abloni, boje i animacije)
New Slide - novi slajd sa izborom tipa slajda
Za sve naredbe mogu se koristiti i naprednije mogunosti otvaranjem glavnog

menija, klikom na neki od naslova (File, Edit.).
100
_______________________________________________________________________
Linija glavnog menija
File Otvaranje, uvanje i tampa datoteke
New - otvori novu prezentaciju

Open - otvori postojeu prezentaciju
Close - zatvori prezentaciju
Save - sauvaj prezentaciju

Save As - sauvaj pod novim imenom
Save as Web Page - sauvaj u obliku web strane
Search - pronai neku datoteku
Pack and Go arobnjak za pakovanje prezentacije sa
svim prateim objektima
Page Setup - podeavanje margina i papira

Print Preview - pogled na prezentaciju pred tampu
Print - tampa, ulaz u meni za podeavanje tampe
Send To - poalji prezentaciju kao prilog e-mail-u ili
pretvori u Word dokument
Properties - osobine datoteke (pozicija, veliina, )
Nekoliko najskorije korienih prezentacija
Exit - izlaz iz programa
101
_______________________________________________________________________
Edit Manipulacije sadrajem prezentacije
Undo - poniti poslednju naredbu

Redo - vrati poslednju ponitenu naredbu
Cut - iseci selektovano

Copy - kopiraj selektovano
Paste - zalepi upameno na poziciju kursora
na standardni nain
kao HTML format
kao hiperlink
Clear - izbrii selektovano
Select All - sve selektuj
Duplicate - napravi duplikat tekueg slajda
Delete Slide - izbrii tekui slajd
Find - pronai u tekstu odabrani niz karaktera

Replace - zameni odabrani niz karaktera novim nizom
102
_______________________________________________________________________
View Naini posmatranja prezentacije
Normal - normalno, levo je niz slajdova (Slides) ili teksta (Outline),

desno pojedinani slajdovi
Slide Sorter - prikaz svih slajdova u nekoliko redova i kolona
Slide Show - prikai prezentaciju
Ove tri vane opcije stoje i u uglu dole levo!
Master - definii master slajd (glavni tip slajda)
Color/Grayscale - prikaz u koloru ili u nijansama sive
Task Pane - ukljuenje prozora zadataka
Toolbars - ukljuenje jo linija alata (Drawing, WordArt)
Ruler - ukljuenje lenjira
Grid and Guides - prikaz pomone mree na ekranu
Header and Footer - prikaz zaglavlja i podnoja slajda
Zoom - zumiranje
Insert Ubacivanje objekata u prezentaciju
New Slide - novi slajd

Duplicate Slide - dupliranje tekueg slajda
Slide Number - numeracija slajda

Date and Time - datum i vreme
Symbol - neki specijalni karakter
Comment - komentar (samo za predavaa, ne za publiku)
Slides from Files - slajd iz druge prezentacije

Slides from Outline - slajd iz druge datoteke
Picture - slika (Clipart, Wordart, druga datoteka, crte)
Diagram - dijagram
TextBox - okvir sa tekstom, tretira se kao objekat
Movies and Sounds - video sekvence i zvukovi (mp3, CD)
Chart - grafikon
Table - tabela
Object - svaki objekat (npr. jednaina, grafikon)
Hyperlink - hiperlink (veza na objekat)
103
_______________________________________________________________________
Format Formatiranje elemenata prezentacije
Font - slova (font, veliina, boja,)

Bullets and Numbering - nabrajanje pasusa (oznake ili
brojevi)
Alignment - poravnanje (levo, centrirano)
Line Spacing - prored
Change Case - velika u mala slova i obrnuto
Replace Fonts - zamena jednog fonta drugim
Slide Design - dizajn (abloni, boje i animacija)
Slide Layout - tip slajda (uvodni, sa tabelom,
grafikonom)
Background - pozadina (boja, efekti, prelivi, slika)
Placeholder - okvir objekta u slajdu (teksta, slike,
grafikona), iste mogunosti kao za Textbox
Prikazivanje prezentacije
Slide Show
View Show - prikai prezentaciju

Set Up Show - podeavanje naina prikazivanja
Rehearse Timing - podesi automatski tajming
Record Narration - podesi mikrofon za snimanje
Online Broadcast - prikai na Internet-u
Action Buttons - dugmad za aktivno voenje prezentacije
Action Settings - podesi funkcije dugmadi
Animation Schemes - eme animacije (nain pojavljivanja objekata u
slajdu)
Custom Animation - izaberi animaciju (tip, trajanje, redosled)
Slide Transition - podesi pojavljivanje celog slajda
Hide Slide - neprikazivanje selektovanog slajda
Custom Shows - izbor samo nekih od slajdova za prikazivanje
104
_______________________________________________________________________
Formatiranje pozadine Format / Background
Ako elimo da pozadina slajda bude jednobojna, boju biramo naredbom Format /
Background. Ako nam nijedna od ponuenih boja ne odgovara, traimo jo boja klikom
na More Colors.
Prelazak sa slajda na slajd vrimo klikom na duple strelice u

donjem desnom uglu ili upotrebom tastera Page Up i Page Down.
Takoe, u prikazu Slides ili Outline, moe se prei sa slajda na slajd
klikom na eljeni slajd.
Kod svih ovih opcija biramo da li se pozadina odnosi na tekui slajd (Apply) ili na sve
slajdove (Apply to All).
Ako nam je ova opcija previe jednostavna, biramo posebne efekte za pozadinu.
Efekti kod formatiranja pozadine Format / Background / Fill Effects
105
_______________________________________________________________________
Prelivanje boja
Fill Effects / Gradient
Pozadina je u bojama koje se

prelivaju jedna u drugu
Izbor boja (jedna ili dve)
Providnost
Stil senenja (horizontalno,

vertikalno)
106
_______________________________________________________________________
Tekstura
Fill Effects / Texture
Pozadina je u nekoj standardnoj

teksturi.
Moe se dobiti jo tekstura

(Other Texture)
107
_______________________________________________________________________
Dvobojna grafika
Fill Effects / Pattern
Pozadina je dvobojna grafika

(pruge, karo).
Izbor boja (napred i pozadi)
108
_______________________________________________________________________
Slika u pozadini
Fill Effects / Picture
Pozadina je slika (crte,

fotografija, datoteka tipa bmp,
jpg, gif).
Izbor slike (sa diska, razgledamo

i selektujemo)
109
_______________________________________________________________________
Naini posmatranja prezentacije View
1. Normalno View / Normal
Prezentacija se moe posmatrati na jedan od ova dva naina.

U prvom sluaju - Outline - mogu se gledati
sadraji slajdova (Expand All) ili samo naslovi
U drugom sluaju - Slides - vidimo

umanjene slajdove
2. Niz slajdova View / Slide Sorter
Prezentacija se moe posmatrati i ovako, tada je upisan i

tajming (vreme trajanja) svakog slajda.
110
_______________________________________________________________________
Ubacivanje objekata u prezentaciju Insert
Ubacivanje slike u prezentaciju Insert / Picture
Pri ubacivanju slike u prezentaciju biramo tipove slike:
iz ClipArt-a
iz datoteke
sa skenera ili kamere
organizacioni dijagram
oblici
WordArt
Ubacivanje filma i zvuka u prezentaciju Insert / Movies and Sounds
Pri ubacivanju video zapisa ili zvuka biramo tipove:
video iz Clip Organizer-a

video iz datoteke (avi...)
zvuk iz Clip Organizer-a
zvuk iz datoteke (mp3,wav...)
sa audio CD-a
snimi zvuk
Ubacivanje hiperlinka u prezentaciju Insert / Hyperlink
Hiperlinkovi u slajdu su veze na objekte koji mogu biti u istoj prezentaciji ili na
111
_______________________________________________________________________
sasvim drugom mestu (druga datoteka ili Internet). Klikom na hiperlink prelazi se na
neku zadatu poziciju.
Pri ubacivanju hiperlinka najpre selektujemo re koja e biti veza (ona e na slajdu
biti podvuena), pa biramo opciju Insert Hyperlink. Praviemo veze samo u okviru
prezentacije, zato biramo opciju Place in This Document, a onda biramo prvi (First
Slide), poslednji (Last Slide) sledei (Next Slide), prethodni (Previous Slide) ili neki drugi
od slajdova.
Promena parametara za hiperlink je

mogua naredbom Edit / Hyperlink koja
daje identian meni kao prethodna, pa se
eljena veza tada koriguje.
Ubacivanje kontrolnih dugmadi Slide

Show / Action Buttons
Kontrolna dugmad mogu upravljati

voenjem prezentacije slino kao
hiperlinkovi. Mogu se podesiti tako da klik na dugme (ili samo prelaz mia preko
dugmeta) izazove prelaz na sledei, prethodni, prvi, poslednji slajd ili da aktivira zvuk ili
startuje program.
Moemo ubaciti dugme za kontrolu

na bilo koju poziciju na slajdu.
Aktivirajmo komandu Action

Settings. Podesimo da klik na ovo dugme
bude istovremeno hiperlink na sledei
slajd i da aktivira zvuni signal (aplauz).
112
_______________________________________________________________________
Znaenja kontrolnih dugmadi su sledea:
standardni, poetni, pomo, informacija
prethodni, sledei, poetak, kraj
povratak, dokument, zvuk, film
Dodajmo neke objekte u nau prezentaciju: zvuk i slike razliitih tipova.
Uradimo i sledee: stavimo link na poslednji slajd prezentacije tako da se moemo

vratiti na prethodni slajd ili na poetak.
Stavimo kontrolno dugme na prvi slajd koje omoguava da odmah doemo na kraj
prezentacije. Isprobajmo kako se na ovaj nain moe upravljati prezentacijom.
Podeavanje izgleda slajda
Podeavanje zaglavlja i podnoja slajda View / Header and Footer
Podeavanje se vri posebno za slajd (Slide), a posebno za propratni sadraj

prezentacije (Notes and Handouts). Postupak je identian.
Mogue je na svim
slajdovima prikazati
sledee podatke:
Datum i vreme
Tekue vrednosti
Fiksne vrednosti
Broj slajda
Podnoje slajda
(npr. ime autora)
Ne prikazuj ove podatke

na naslovnom slajdu
113
_______________________________________________________________________
Podeavanje glavnog tipa slajda View / Master / Slide Master
Potrebno je da svi slajdovi u prezentaciji imaju zajednike karakteristike. To se

najlake postie tako to se definie glavni tip slajda (Master Slide), a svi drugi slajdovi
automatski dobijaju njegove zadate osobine.
Za svaki od nivoa teksta odredi se tip fonta i ostale osobine, a u dnu se mogu staviti
datum i vreme (date/time), podnoje stranice (footer) ili numeracija slajda (#).
Podeavanje boje teksta u slajdu
Format / Slide Design / Color Schemes
eme boja se mogu automatski primeniti na sve slajdove

(All Slides) ili na selektovane slajdove (Selected Slides), a boje
se vide na slici.
Sada moemo da nauimo da podesimo sve parametre za putanje prezentacije.
114
_______________________________________________________________________
Podeavanje prikazivanja i pojavljivanja Slide show
Podeavanje naina prikazivanja Slide show / Set Up Show
Show type -
Tip prikazivanja
na celom ekranu
u prozoru
Show slides -
Prikai slajdove
sve
od i-tog do k-tog
one iz podeenog
custom show-a
Show options -
Mogunosti prikazivanja
u krug, dok se ne
pritisne Esc
bez govora
bez animacije
Advance slides -
Prelaz na novi slajd
runo, na klik
automatski,
korienjem tajminga
Pen color - izbor boje olovke koja se vidi tokom prikazivanja umesto kursora
Multiple monitors - sa dva monitora (projektor + ekran), na svakom drugi tip prikazivanja
115
_______________________________________________________________________
Podeavanje pojavljivanja slajda Slide show / Slide Transition
Slide Transition - Slajd se pojavljuje na sledei nain:

(na selektovanim slajdovima)
pokriva ekran sa desna prema dole
pokriva ekran sa desna prema gore
..
gurnut odozdo
gurnut odozgo

Svi ovi efekti mogu se isprobati klikom na taster Play
Modify transition - Promena naina pojavljivanje

slajda
brzina (od vrlo brze do vrlo spore)
zvuk (bez zvuka ili neki zvuk: aplauz, sudar)
Advance slide - Pojavljivanje sledeeg slajda

na klik mia
automatski posle ____sekundi
Apply to All slides - Primeni na sve slajdove
Play - Probaj podeeni efekat

Slide Show - Prikai prezentaciju
Sada emo da podesimo parametre nae prezentacije tako to emo da:
1. prikaemo slajdove sa tri razliita efekta pojavljivanja po naem izboru, izmena slajda
na klik mia
116
_______________________________________________________________________
2. pustimo prezentaciju da se vrti u krug, svaki sledei slajd da nailazi posle 5 sekundi,
da se kod neparnih slajdova ukljui zvuni signal pri izmeni i da se oni pojave brzo, a
parni sporo
3. pustimo samo prva tri slajda
Napomena: dok prezentacija tee, najlake se kreemo po njoj pomou strelica na

tastaturi: desna je za naredni slajd, a leva za prethodni.
Podeavanje animacija u slajdu

Podeavanje ema animacije u slajdu
Format / Slide Design / Animation Schemes
eme animacije su identine kao za pojavljivanje slajda, samo se ne odnose na ceo

slajd, nego na tekst u njemu.
Podeavanje pojedinih
animacija u slajdu
Slide show / Custom

Animation
117
_______________________________________________________________________
Za svaki objekat na slajdu (naslov, tekst, slika) moe se izabrati animacija klikom
na Add Effect ili se ukloniti klikom na Remove.
Efekti su slini kao za slajd.
Svaki objekat koji je animiran, na centralnom slajdu numerisan je brojem koji

predstavlja redosled animacije (u ovom primeru od 1 do 4).
Pomou Re-Order menja se redosled objekata sa slajda koji se animiraju (klik na
objekat, pa strelica gore ili dole).
Podeavanje efekata animacija u slajdu
Slide show / Custom Animation / Add (Modify) effect
Efekat moemo dodati, pa ga

naknadno menjati (Modify).
Animacija se uvodi za dolazak
(Entrance), odlazak (Exit) ili kretanje
objekta (Emphasis, Motion Paths).
Dodatna podeavanja vrimo izborom dodatnog menija za svaki objekat
118
_______________________________________________________________________
Izbor tajminga:
Bira se da li e efekat poeti na klik
mia, ili e biti istovremeno sa prethodnim,
ili e biti posle njega.
U ovom primeru poinje se posle

prethodne animacije, eka se 1,5 sekund,
brzina je srednja, 2 sekunde, i ponovie se
4 puta.
Kod animacije teksta, tekst se moe pojaviti odjednom (All at once) ili grupisan u rei
(By word), ili slovo po slovo (By letter). Ovde je grupisan po glavnim pasusima (By 1st
level paragraphs), posle 2 sekunde, u inverznom poretku (In reverse order).
Sada emo da podesimo animaciju u okviru nekog slajda tako to emo da:
1. prikaemo u jednom slajdu 3 razliita efekta pojavljivanja objekata, izmena na klik

mia. Neka se tekst pojavljuje slovo po slovo.
2. pustimo da se objekti automatski pojavljuju posle 5 sekundi, ukljuimo muziku
pozadinu od 2. do poslednjeg slajda, neka se prezentacija vrti u krug. Tekst se
pojavljuje re po re.
Podeavanje vremena, uvanje i tampanje prezentacije
119
_______________________________________________________________________
Promena redosleda slajdova
Za vebu emo da uradimo i sledee. Ako nam ne odgvara

redosled pojavljivanja nekih slajdova, pomou drag&drop (odvuci
i pusti) promeniemo im poziciju u prezentaciji.
Ovo je najlake uraditi iz prikaza Outline. Kliknemo na slajd
broj 3 sa naslovom Pitanje 2, drimo taster mia i vuemo dole.
Kada se pojavi linija izmeu slajdova 4 i 5, pustimo taster mia i
slajd e se premestiti na tu poziciju.
Podeavanje tajminga Slide Show / Rehearse Timing
Kod prezentacije gde je animacija vremenski podeena, moemo isprobati tajming i

runo ga postaviti ili izmeniti. Aktiviranjem ove naredbe ulazimo u meni Rehearse
Timing .
Prezentacija tee, a u uglu je meni sa
vremenom za tekuu animaciju (levo) i za
ukupno trajanje prezentacije (desno). Na
klik mia biramo trajanje svake animacije i
pojavljivanja objekata. Na kraju
prezentacije, ako smo zadovoljni tajmingom, odgovoriemo na pitanje sa Yes i
sauvaemo ove parametre za prikazivanje, a ako nam tajming ne odgovara, postupak
emo ponoviti. Vreme trajanja svakog slajda vidi se u prikazu Slide Sorter.
uvanje prezentacije File / Save, Save As
Tekue uvanje prezentacije je vrlo vano i pametno je povremeno ga

praktikovati tokom kreiranja prezentacije, a obavezno na kraju rada. Postupak je
identian kao u Word-u. Prvo uvanje (Save As) zahteva unos imena datoteke i njene
pozicije na disku, a potom je dovoljno samo kliknuti na Save (disketa).
tampanje prezentacije i podeavanje za tampu
File / Print
Kada elimo da tampamo prezentaciju, imamo nekoliko mogunosti. Moemo

tampati prirunike - propratni sadraj za sluaoce prezentacije (handouts), ili slajdove,
ukljuujui i tampu na folijama za grafoskop (poseban tip folije koji moe u tampa!)
Izbor opcija vidi se na slikama.
120
_______________________________________________________________________
Izbor tampaa
Number of copies - broj kopija, uitaj

broj
Opseg tampe:
All - svi slajdovi
Current slide - tekui slajd
Slides - neki slajdovi, nabroj koji
Ovde je izabrana tampa prirunika

(handouts), u koloru, po 3 slajda na
strani(slides per page), uokvirena (frame
slides), sa mestom za komentar.
Opcija Collate ukljuuje se kod tampe vie kopija i odreuje

redosled tampanja (kompletna 1. kopija, pa druga; ili 2 prve
strane, pa 2 drugeVidi i gornju sliku.)
Ovde je izabrana tampa slajdova (slides),

crno-bela, po 6 uokvirenih slajdova na
strani.
Pakovanje prezentacije za prikazivanje na drugom raunaru
File / Pack and Go
121
_______________________________________________________________________
Kada prezentaciju planiramo da prikaemo na nekom drugom raunaru, moramo je

spakovati na neki memorijski medijum, ali tako da zajedno sa datotekom
ime_prezentacije.ppt budu ukljuene i sve ostale potrebne datoteke (slike, zvukovi), kao i
program za startovanje prezentacije ukoliko ne znamo da li na tom raunaru postoji
Power Point.
Naredba File / Pack and Go startovae arobnjaka koji e nas provesti kroz proces
pakovanja svih potrebnih podataka. Koraci su sledei:
Pick files to pack - izaberi datoteku koju pakuje (tekuu prezentaciju ili neku drugu)
Choose destination - izaberi odredite, disketu, disk ili USB (ako je procenjena
veliina vea od 1.44Mb, ne moe se spakovati na disketu, pa emo izabrati USB
memoriju ili disk, a sa njega posle narezati na CD)
Links - ukljui sve datoteke koje su vezane za prezentaciju (ova opcija je obavezna
ako smo ubacili zvuk ili hiperlink na drugu datoteku kao i fontove (Embed True Type
fonts), ukoliko su u prezentaciji upotrebljeni fontovi kojih nema na drugom raunaru).
Viewer - ako raunar na kome startujemo prezentaciju nema Power Point,
ukljuiemo u nae pakovanje i program koji e je startovati.
Finish - kraj, uspeno smo spakovali podatke.
Po prebacivanju podataka na drugi

raunar, startujemo pgnsetup, potom
biramo destinaciju gde da raspakujemo
prezentaciju i onda moemo da je
prikaemo, odmah ili kasnije.
122
_______________________________________________________________________
ZAKLJUAK
Bez obzira na recesiju u raunarskoj industriji, elektronsko poslovanje ima

eksponencijalni rast. Broj i vrednost transakcija se svake godine poveava.
Bitne odrednice nove ere E-poslovanja su:
raznovrsnost,
svet realnog vremena,
povezanost.
1900 milijardi obrta u elektronskom poslovanju (87,4 milijardi u 1998
godini).
200 miliona korisnika Interneta.
130 miliona on-line kupaca.
Top menadment:
90% koristi e-commerce za prodaju i marketing,
83% koristi e-commerce za nabavku,
64% smatra e-commerce za vano kompetitivno sredstvo u odnosu na
konkurenciju,
44% ima jasnu sliku o korienju e-commerce-a ( 31% u 1998.).
Razvoj Interneta je stvorio uslove za nov pristup poslovanju:
Virtuelne organizacije su promenile tradicionalni radni ambijent
Elektronska trgovina postaje efikasan metod regulisanja ponude i
potranje
Elektronsko bankarstvo omoguava bre i jednostavnije finansijske
transakcije
Internet je stvorio velike mogunosti za informativne i edukacione institucije da
proire njihove baze podataka i nain obrazovanja, kao i prostor na kome deluju.
Podravanje razvoja i primene informaciono telekomunikacionih tehnologija direktno
doprinosi i utie na populaciju i razvoj ekonomije i drutva. Internet sa njegovom
jedinstvenom mogunou povezivanja, brzog prilagoavanja i irokim svetskim
prostranstvom primene, kreira veliki spektar poviljnosti i stvara odline mogunosti
primene i razvoja web biblioteka i informacionih i edukacionih centara. Definisanje i
postizanje neophodnog nivoa kvaliteta pravilnom upotrebom informaciono
komunikacionih tehnologija u visokom obrazovanju predstavlja veliki izazov.
123
_______________________________________________________________________
Kvalitet nastave je u nalaenju pravog balansa izmeu ive komunikacije, licem

Elektronsko poslovanje u javnoj upravi omoguava efikasniju realizaciju
poslovanja drave sa preduzeima i graanima
124
_______________________________________________________________________
LITERATURA
1. Radosavljevi .: Novi izazovi obrazovanja u treem milenijumu, seminar, Zlatibor,

2003.
2. Mai B. i Lonarevi, R.: Menadment kole i novi pristupi, Ekonomski fakultet,
Banja Luka, 2004.
3. Spasi, ,: Integrisani sistem kvalitta digitalnog univerziteta, Mainski fakultet,
Beograd, 2007.
4. Grupa autora: Internet i savremeno poslovanje. Tehniki fakultet, Zrenjanun, 2008.
5. Stanku, R., Gledovi B.: Elektronsko poslovanje. Via ekonomska kola, Valjevo,
2004.
6. Staleti P.: Internet servisi u poslovnoj komunikaciji. Deus, VET. Beograd, 2002.
7. Cadeno N.: Internet i njegovi alati. Mikro knjiga, 2006.
8. www.europea.eu.int
9. www.arts.bg.ac.rs
10. www.upenn.edu
11. www.ekonomist.co.yu
12. www.google.com
13. www.junis.ni.ac.rs
14. www.ns.ac.rs
15. www.e-trgovina.org
16. www.worldbank.org
17. www.stat.gov.rs
18. www.upenn.edu
125

Informacioni Sistemi PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Informacioni Sistemi PDF

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Informacioni Sistemi PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Svetlana Lazarevi Petrovi

Visoka poljoprivredna kola abac

2. ELEKTRONSKE POSLOVNE KOMUNIKACIJE 11

5. RAZVOJ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA 37

6. VRSTE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA 41

9. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U OBRAZOVANJU 75

10. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U JAVNOJ UPRAVI 94

11. POWER POINT 97

Tehnoloke promene na polju medijskih sredstava ljudske komunikacije, oduvek

Informacioni sistemi je skup poslovnih aktivnosti koje se odvijaju posredstvom

Virtualne organizacije se mogu definisati kao geografski razmetene organizacije,

Hot desk environment u zavisnosti od vrste posla, zaposlenima se

Pouzdanije i zadovoljnije osoblje

E-business projekcija 2000 - 2008 (u milijardama $)

Elektronsko poslovanje dovelo je do napretka ekonomija mnogih drava. Pozitivni

Raunarski sistemi, odnosno raunari, jesu elektronske maine koje obrauju

2. ELEKTRONSKE POSLOVNE KOMUNIKACIJE

Pojam komuniciranja izveden je od latiske rei communis koja u prevodu znai

Fidbek je deo odgovora primaoca kojim on povrato komunicira sa poiljaocem.

Potencijal elektronskog poslovanja

utvrditi pravac kretanja poslovanja,

Raunar je mona maina u obradi i uvanju podataka. Uspostavljanje

Komunikacioni softver je kolekcija programa koja podrava rad u mrei. Sve

raspolaganje dobrim komunikacionim softverom presudno za rad korisnika u mrei.

Organizacija raunarskih mrea

Kod povezivanja raunara u topologiji prstena svi raunari su ravnopravni i

Kod ovog naina povezivanja raunara, obezbeeno je da se veza izmeu dva

Obino paket ima sledeu strukturu:

Klijent server arhitektura

Server Mrea Klijent radna stanica

Klijent server arhitektura

Serveri su distribuirani geografski, i vezani su za geografski razmetene klujente

U klijent-server arhitekturi, obrada koja proizvodi zahteve aplikacionih

bi ostali na klujent radnoj stanici za obradu. Mrea transportuje zahteve za podacima i

Primeri raunarskih mrea

Povezivanje dva raunara

Tempo razvoja raunarskih komunikacija po mnogo emu podsea na tempo

Organizacija Interneta je hijerarhijska. Postoje organizacije koje su direktno

Komunikacioni Modem Raunar

Povezivanje lokalne raunarske mree na Internet preko servera.

Postoje tri opta nivoa povezanosti korisnika sa Internetom:

navoenjem imena korisnika i adrese raunara. Za povezivanje lokalne mree sa

Gopher je sistem menija kroz koji se pristupa tekstualnim datotekama, kao i

Ping slui za proveru postojanja i kvaliteta veze meu raunarima u mrei.

Osnovne karakteristike elektronske pote su:

Najvaniji problemi vezani za elektronsku potu su:

WWW (World Wide Web)

Pretraivanje Web stranica

tampanjem dela dokumenta (deo teksta, odreeni dijagram, slika ...)

Adrese najpoznatijih pretraivaa su:

U dananjem svetu poveane globalizacijetrita i nekonomske regionalizacije

Sa stanovita usluga to je alat koji omoguuje smanjenje trokova poslovanja uz

rast prihoda i proizvodnje,

Tehnoloki razlozi za prihvatanje elektronskog poslovanja vezani su za

6. VRSTE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Uobiajeno je da se mogunosti elektronskog poslovanja identifikuju u zavisnosti

omoguavaju : olakavanje transakcija za robu/uslugu izmeu preduzea, prodaju

Oblasti primene elektronskog poslovanja su:

Elektronska trgovina (e-commerce) predstavlja komponentu elektronskog