Francuski pesnik ak Prever u svojoj poeziji kazuje o ivotu.

Njegova poezija je puna iskrene

vere u ljudsku toplinu i solidarnost, katkad gotovo detinjasto puna poverenja u ljude, u ljubav.
Barbara je jedna od njegovih najlepih pesama koja svojom lepotom pleni i rafinirane ljubitelje
poezije i ljude skromnog obrazovanja.

Tema pesme Barbara je vena tema poezije - radost i tuga, ljubav i smrt. Koristei asocijaciju snanih
pesnikih slika pesnik pravi udesni literalni kola. On veto suprostavlja slike ljudske radosti i prizore rata.
Najjednostavnijim reima slika ljudsku sreu u tako banalnom prizoru kao to je susret sa nepoznatom
devojkom jednog kinog dana u Brestu, u ulici Sijam u kojoj su se sastajali ljubavnici i stajali na kii. Kiu su
zamenile bombe. Susret sa nepoznatom devojkom, jedan njen pogled i osmeh u njemu raaju neizmernu sreu.
A ta srea je za njega samo jedan trenutak sadanjosti za koji ne postoji ni prolost ni budunost. Susret sa
ustreptalom, blistavom devojkom koja srena odlazi sa nepoznatim ovekom samo za tren ga zablesne
ljubavlju koja je neobjanjiva, nesebina i koja ispunjava celo njegovo bie.

Pesniku sliku ljudske sree i radosti zamenjuje surova igra strave i uasa koju donosi rat nad Brestom u ulici
Sijam. Rat se pojavljuje kao metamorfoza kie nad srenim gradom, pljusak ognja, krvi i elika nad
ruevinama. Za pesnika u ovako apsurdnom svetu rat je najvea glupost i besmisao. On gasi zauvek ljudske
ivote i odnosi trenutke ljudske sree i ljubavi. Slike rata su halucinantne, poetski snano oblikovane. Pesma
Barbara nosi u sebi dominantnu crvenu boju krvi. Ona boji kiu od gvoa, vatre i elika koja donosi smrt.
Kroz nju kao aneo lepra i raduje se nepoznata devojka dirljivo edna i srena. Ona u pesmi prerasta u
univerzalni znamen - simbol lepote, sree, ljubavi, radosti, ljudske nade.

Pesma Barbara aka Prevera je zvuna i puna ritma, odie snanim emocijama. U njoj se prepliu snana,
oseanja radosti i tuge. Iz nje izbija vera u ljubav, u ljude, u ljudsku sreu. I ta vera moe da pobedi rat, nesreu
i besmislenost razaranja.

Barbara

Seti se Barbara

Kia je lila nad Brestom onog dana

A ti si ila nasmejana

Srena mokra razdragana

Po kii

Seti se Barabara

Nad Brestom lila je kia neprestana

Sreo sam te u Sijamskoj ulici

osmehnula si se

I ja ti osmeh uzvratio

Seti se Barbara

Ti koju nisam poznavao

Ti koja me nisi poznavala

Seti se

Ipak se seti onog dana

ne zaboravi

Jedan ovek je stajao na kapiji

I pozvao te po imenu

Barbara

I ti si k njemu po kii potrala

Mokra srena razdragana

U zagrljaj si mu pala

seti se toga Barbara

ne ljuti se to ti govorim Ti

Ja govorim Ti svima koje volim

I kad sam ih samo jednom sreo

Ti govorim svima to se vole

I kad sam ih prvi put video

Seti se Barbara

Ne zaboravi

Onu mudru srenu kiu

Na tvome srenome licu

I nad onim srenim gradom

tu kiu nad vodom

Nad Uesanskim brodom

I nad Arsenalom

O Barbara

Rat je velika svinjarija

ta se s tobom dogodilo

Kad je ovo kino nebo

Oganj krv i elik bio

A onaj to te je

Grlio ljubavno

Je li iv nestao ili mrtav odavno

O Barabara

Nad Brestom kia neprestano lije

Kao to je nekad lila

Sve je razoreno nita nije kao pre

Strana kia sve je u crno zavila

nema ak ni bure

Gvozdene krvave

ve oblaci jure

Da ko psine svisnu

S kiom iznad Bresta

Istrunu nestanu

u morskom bezdanu

Daleko od Bresta

Koji i sam nesta.