Tehnika akademskog pisanja

Tehnika novinarskog pisanja

Novinarski kodeks Kodeks novinara obavezuje da treba da istinito,

blagovremeno i objektivno informie, verno i svestrano tumai dogaaje i
pojave da polazi od naela slobode informisanja, tampe, radija i TV.

Prekraji u novinarskom radu: konformizam, slikanje ivota u jednoj

boji, naruavanje slobodne cirkulacije informacija i zloupotreba te slobode.
Slepo potinjavanje centrima ekonomske i politike moi, privatizacija
sredstava informisanja, politiki senzacionalizam, prenaglaena trina
orjentacija, neravnopravno tretiranje raznih sredina, po odnosu i tonu,
tendenciozna selekcija vesti i citata, vrenje pritisaka itd. Novinar treba da
uva politiki i drutveni ugled i da se angaovano odnosi prema svom radu.

Novinar ne sme da objavi pogrenu ili nedovoljno proverenu vest. Kad

nema mogunosti da proveri, mora navesti izvore i nune ograde. Nije duan
da otkrije izvor informacija, ukoliko to davalac informacija ne eli. Sa
novinarskom etikom su nespojivi plagijat i skupljanje oglasa. Potovanje
ovekove linosti i dostojanstva obavezuje novinara u profesionalnom radu.
Oblik moralne i politike diskvalifikacije ljudi spada u najtee prestupe etike
javne rei.

Kodeks dozvoljava pravo autoru da povue potpis sa svoga teksta

ukoliko smatra da je redakturom dovedena u sumnju tanost podataka ili da
su bez njegove saglsnosti izvrene izmene koje bitno menjaju tanost napisa.

Novinarski stil

Svojevrsna upoteba jezika u medijima, u stvaranju raznovrsnih

faktografskih, analitikih i beletristikih poruka namenjenih irokom krugu
korisnika. U ostvarivanju ovih poruka novinar se slui standardnim,
narodnim, naunim, poetskim, administrativnim, politikim jezikom, a
prema zahtevu medija i anra, linog jezikog oseanja i drutvenog
konteksta, i zato je novinarski stil svojevrsno jedinstvo svih u nas postojeih
jezikih upotreba. U okviru opteg novinarskog stila, svaki novinar izgrauje
 2
svoj stil, kojim izdvaja sebe kao stvaraoca, kao pisca, kao drutveno bie,
kao ocenjivaa stvarnosti, ime ostvaruje specifinu komunikaciju sa
itaocima, sluaocima ili gledaocima.

TV novinarstvo - najmlai oblik novinarskog izraavanja.

Audiovizuelni medij koji se istovremeno obraa i ulu vida i ulu sluha. Kod
veine ljudi je ulo vida superiornije od ula sluha. Novinar razmilja u
slikama. Radio-televizija Beograd poela je emitovanje 23.8.1958. godine.
Nagli razvoj poinje 1964. sa izgradnjom predajnika...

Izvor vesti

U svakoj redakciji se proizvodi - Agencijske vesti, izvetaji dopisnika,

marketinke poruke, slike sve to mora biti preraeno u konani proizvod, u
novine ili veb strane, u emisije radija ili televizije.

Vrednsost vesti i uvari kapija

Line osobine urednika utiu na izbor vesti. Selekcija zavisi i od linih

iskustava, predstava i oekivanja novinara. Izbor je uslovljen i
organizacionom i tehnikom prinudom redakcije ili izdavaa, npr.
ogranienim vremenom ili prostorom. Izbor i preradu vesti donekle su ve
obavili poiljaoci vesti, najee agencije.(Urednici se prema tom materijalu
odnose uglavnom pasivno). Vaan kriterijum selekcije je i redakcijski
pravac koji je formirao izdava ili ef redakcije ili je oblikovan meu
kolegama. esto izbor pre odreuju oekivanja kolege i pretpostavljenih
nego potrebe publike. Urednici po pravilu, imaju nesavrenu i nepotpunu
predstavu o potrebama publike.
 3
Vrednost vesti sedam faktora: vreme, blizina, status, dinamika, snaga,
identifikacija, zamenljivost pokrivenost slikama.
U vremenskom faktoru razlikuju se aktuelnost, trajanje i kontinuitet
dogaaja.
Blizina, pogoenost, relevantnost jedan dogaaj nam je toliko blizu koliko
smo mi neposredno njime pogoeni. POLITIKA BLIZINA: Vrednost vesti
zavisi od politikih i privrednih veza koje nastaju na prostoru dogaaja.
KULTURNA BLIZINA: Vesti su odreene i jezikim, religioznim,
literarnim i drugim vezama koje postoje u zemlji dogaanja.
RELEVANTNOST: Vrednost vesti zavisi od uticaja dogaaja na primaoce,
da li on za njih ima egzistencijalni znaaj.
STATUS - CENTRALIZACIJA; MO I UTICAJ: Regionalni centri
vrednost vesti zavisi od rangiranja politikog znaaja dogaaja u svetu na
koji se odnosi. Lini uticaj: Ako su linosti o kojima se izvetava na vlasti ili
su uticajne, raste i vrednost vesti o njima. Ne samo da se vrednuju mo i
uticaj nego i poznatost neke linosti. ... Ve dugo postoji kasta nadmonih
koja se sama neprestano namee medijima da bi dokazali svoju vanost, jer
je medijska popularnost za njih i finansijski isplativa.
Dinamika, faktor izneneenja, struktura i intenzitet:
Iznenaenje: Sve to je u jednom dogaaju neoekivano, kuriozitet ili deluje
senzacionalno, poveava vrednost vesti. Struktura: vee izglede ima
izvetavanje o jednostavnim dogaajima u kojima ima manje umeanosti
strana i interesa koje treba uzeti u obzir. Intenzitet: Da bi dogaaj bio
registrovan, on mora da pree odreen prag panje i da postigne apsolutni
intenzitet ili da se izdvoji od slinig dogaaja.
Vrednost: dobra vest ili loa vest
Negativnost konflikti, ratovi, katastrofe, nasilje i kriminal visoko su iznad
ostalih vesti. Cinici iz sveta medija zato komentariu: samo su loe vesti
dobre vesti.(raste broj priloga sa negativnim sadrajem i u ozbiljnim
medijima) . Negativne vesti ne treba preutati ni izbegavati, kao ni pojave
koje one mogu da prouzrokuju, ali negativnost je u medijima esto na ivici
senzacionalizma.
Pozitivizam - vesti o uspehu ili znaajnom napretku imaju visok faktor
vrednosti, takve vesti su na primer pregovori o miru, sniavanje poreza ili
napredak naunog znanja. Npr. neutrino estice Ajntajn teorija
relativiteta.
Identifikacija: Ljudska pria, etnocentrizam, emocionalna vrednost
Presonalizacija Ako je ovek subjekat ili uzrok jednog dogaaja ili se nalazi
u njegovom sreditu, tada raste i vrednost te vesti, zbog ljudske prie.
 4
Etnocentrizam vesti iz sopstvenog kulturnog kruga su povlaene. Ovaj filter
ima za posledicu da su vesti iz dalekih zemalja ree u centru medija.
Autobuska nesrea u Egiptu postaje vest samo ako meu rtvama ima i naih
turista.
Emocionalna vrednost: Emocije i sentimentalnost su takoe u medijskoj
igri, one poveavaju vrednost vesti iscrpljena beba izvuena iz ruevina
zgrade u zemljotresu u Turskoj.
Zamenljivost u slikama veina tampanih medija sve vie vodi rauna i o
tom faktoru. (zahvaljujui TV)

ISTRAIVANJE
Istraivanje uvek treba preporuiti. Umesto da se jednostavno odtampaju
agencijske i marketinke poruke, potrebno je zaista temeljno istraivati.
Treba biti oprezan u korienju arhivskog materijala i zauzeti kritiku
distancu. Kada se imena navode pogreno, to onda teti poverenju. Kada
publika zakljui da redakcija u takvim stvarima grei, smatra je
nepouzdanom.
Herbert Rije Rojs: reporter Zidoje cajtunga: Verovatno su za kvalitet
tampe bila velika ona vremena u kojima je Bizmark mogao da kae da od
jednog dobrog urednika moe uvek da postane dobar dravni sekretar. U
meuvremanu su zahtevi za kvalitetom dravnog sekretara smanjeni, ali,
naalost, jo uvek ima mladih urednika u Nemakoj koji ne znaju kako se
pie ime Bizmark, ni ta je on otprilike radio.

Potpunost i provera: Naroito je vano da se to potpunije odgovori na

sedam novinarskih pitanja. U kontroverznim situacijama neophodno je ire
istraivanje svih strana problema. To iziskuje vernost injenicama. Kako
urednik moe da zna da li je vest tana ili ne? Osnovno pravilo je da pogleda
ta su o tome javile agencije. Iz tog nastaje drugi problem: novinar postaje
zavisan od agencija. Meutim, poverenje je dobro, a kontrola jo bolja.
Profesionalna bruka je da mediji, kao to je to bio sluaj na jednim od
predsednikih izbora u Americi, zbog tesnog rezultata prilikom brojanja
glasova na Floridi, sami izaberu pobednika. Ne moe se sve objasniti, ali
se skriveno moe obelodaniti, umesto da se pojave glasine.

Istraivako novinarstvo: Radi ceo reporterski tim, cilj je da se otkrije

skandal. Istraivanje poinje tako to redakcija dobija poverljive
 5
informacije. Nije dovoljan samo jedan izvor, potrebno je doi do
dokumenata, obezbediti vrste argumente. Istraivako novinarstvo je
poteno dok koristi legitimne metode. Ako tako ne postupa, ono je i samo
skandal u skandalu kako je to zabeleio Zidoje cajtung. (internet, arhive
medijskih kua, baza podataka, adresar, i leksikon).

Proizvodnja i redigovanje
Svaki novinar treba da ume dobro da napie tekst. Postoji, meutim, mnogo
novinara koji nisu veti u pisanju jer, pre svega, pripremaju istraivanja,
rediguju, govore samo pred mikrofonom, ili koordiniraju proces
proizvodnje. Prilikom montae, vano je da je sagovorniku omogueno da se
iskae ili je njegova izjava svedena na trideset sekundi, da li je citat korektno
skraen ili je izveden iz konteksta.
Prilog treba u listu ili na programu opremiti naslovom, ilustracijama ili
tekstom, moda skratiti i doterati, uvajui pri tom smisao. Izmene mogu biti
samo u granicama nunog. S druge strane, treba biti korektan prema autoru i
koliko god je mogue, ne menjati njegove stavove i stil. Prilikom
redigovanja i novinarskog prikazivanja postoji uvek rizik da se povredi
zakon ili da bude dat demanti. Urednici radije konsultuju pravnika kada je
re o temi koja moe da izazove demanti ili zahtev za novanom odtetom.
Nain plasiranja i teina pojedinih tema: a time i vrednost vesti bitno je da
li je tekst tampan masnim slovima ili kurzivom, da li su koriene boje i
koja veliina slova, sve su to signali snanog izraavanja neverbalne
komunikacije, nemog razumevanja, sve je to vie od pakovanja. Izuzetno
vana vetina je davanje naslova. Veina priloga traje manje od tri minuta. U
jednom minutu emituje se 12 do 15 redova otkucanog teksta.

Televizija
Vie nego drugi mediji, televizija je masovni medij. Pod diktatom je
piplmetra. Ponaanje gladalaca se mnogo promenilo, mnogi menjaju kanale
kako bi izbegli duge reklame.... I to je vie javnih i privatnih programa u
konkurenciji, koji ugaaju milionima gledalaca, to je vie izvetavanja koja
gube dubinu i zamenjuju je senzacionalizmom. Napeta panja publike traje
veoma kratko: tamo gde bi do jue bio dovoljan petominutni izvetaj, danas
e on, za istu temu u emisiji vesti, trajati jedan i po minut, a najee i samo
trideset sekundi. TV novinar mora da zna snagu slika. Specifino je za
audiovizuelnu komunikaciju da ona angauje dva ula koja mogu da se
idealno dopunjuju. Po pravilu, informacija u slikama je jaa od rei, jedna
 6
slika vredi vie od hiljadu rei. Poto je najvea panja usmerena na slike,
televizijski novinar mora da posveti posebnu panju prateem tekstu.
Za televizijsku produkciju su vie nego u drugim medijima, vane linosti
voditelja programa. Amerikanci ih nazivaju sidra, jer sa dobrim voditeljem
program je usidren, a oni za publiku postaju identifikacione figure. To vai i
za emisiju vesti i za politike magazine. Najvanije obeleje jednog sidra
jeste autortitet, i voditelji otelotvoravaju zajedniki smisao. TV kamera
izdajniki prati svaki gest i svaku poruku koja nema nita zajedniko s
glavnom temom. Slika govori vie od hiljadu rei i zato slika predstavlja
jedinstvenu poruku, to potvruju istraivanja, od 55 do 85 odsto uticaja
televizije ili govornog pristupa pokrivenog slikom neposredno se odnosi na
dramaturgiju slike. Slika je platforma i okvir izgovorene rei.
Novinari u vestima, razvili su svojom dugogodinjom praksom jedan novi
jezik ija je svrha da, u to je mogue kraem vremenu, prenosi najvie
informacija, precizno i nepristrasno. Naalost, postoji loa strana takvog
jezika, jer se gledaoci posle emisije priseaju tek 22 odsto vesti i tek svaki
deseti gledalac njihov sadraj moe da ponovi. Cinici primeuju da se TV
vesti ne prave za seanje nego za zaborav. U stavri, opasnost je u tome to
nam televizija umesto razmiljanja nudi jo samo hranu za oi.

Novnarstvo on-lajn se profesionalizovalo. Internet je bitan za istraivanja,

moe uivo da se izvetava o bilo kom dogaaju. S jedne strane vie nego
dnevna tampa ili ilustrovani asopisi elektronske novine nude manje
tekstove, a sa druge strane, prostor u mrei je neogranien, pa opirni
dokumenti mogu da budu doslovno publikovani u celini.

Neda / NOVINARSTVO INTERPRETATIVNO I ISTRAIVAKO

Novinarstvo je delatnost u kojoj novinari itaocima, sluaocima, gledaocima

prezentuju aktuelne dogaaje odgovarajui na pitanja KO, TA, GDE,
KADA i KAKO *DALJE* trudei se da ih smeste u koordinate njihovog
uzrono-posledinog znaenja ZATO i TA DALJE.

Novinar bi, po definiciji, trebalo da poseduje kvalitete supermena: intelekt i

visoku strunost, sposobnost rasuivanja i uroenu razboritost, brzinu
delovanja i mudrost, komunikativnost i nepotkupljivost. Samo linost sa
takvim osobinama moe da preuzme ulogu oka i uha graanina, odnosno
nepristrasnog, fer interpretatora stvarnosti.
 7
Oblici novinarskog izraavanja

Faktografski Beletristiki Analitiki

vest reportaa lanak
izvetaj crtica komentar
intervju feljton profil
pitanje-odgovor kritike
osvrt

5W S

Interpretativna
5W S + 2

Proces izvetavanja sastoji se iz etiri faze: iz prikupljanja injenica, njihove

selekcije, kondenzacije i prezentacije u vidu odreenog oblika novinarskog
izraavanja.

Koncept novinarske objektivnosti menja se u eri globalnog urnalizma i

online novina u kojima se od novinara oekuje sposobnost solidnog
rasuivanja o dogaajima i analitikog miljenja. Savremeni novinari se
istinski trude da iz tekstova iskljue emocije i stavove citirajui, umesto toga
izvore. Ali, i oni, izvori, imaju vlastite emocije i stavove. Na koji nain
novinari onda reavaju te probleme? Ravnoteom ( citiranjem obe strane) ili
nepristrasnou (ne stavljajui se ni na jednu stranu) i fer odnosom.

Zadatak javnog urnalizma je da dogaaje pokriva iz ugla graanina (a ne

strunjaka) jer su gledita obinog oveka vana koliko i stavovi eksperata.
 8
Sajt RTS-a, subota, 12.11.2011.

,
.
.

, .
,
, ,
.

-
.
" - .
", .

,

", , ". ""
"".

" ", ,
.

, 17 10 ,
, .

()
, , ,
, .

,
.

,
, ,

.

. 17-
, ,
- .

, 90-,
,
. ,
, .
" - , .
, .
, ",
.

,
,
, ,
.

29. 1936. .
( ), 1994.
. 2008.
, .

- 1994. 1995. , 2001.

2006. 2008. 2011. ,
.

, 2010.
.

/ postavljen snimak kako Berluskoni naputa predsedniku palatu/

 11

TVD 2 SUBOTA, 12.11.2011.

RTS je tog dana bio bri od tampe, to bi po svojoj funkciji i tehnikim
mogunostima uvek trebalo i da bude, dok bi sutranje izdanje novina
trebalo da bude korektiv da se vidi da li je pravilno procenjen dan i da li je
neto vano isputeno, ta je ono to ste vi, a ta konkurencija imali
ekskluzivno.
Umesto naslovne strane TV ima generalnu najavu.U subotu je izgledala
ovako: Manje guve (Gazela, svih 6 traka prohodno)
Trai se podrka opozicije (pregovori i podrka kosovskoj deklaraciji)
Berluskonijevo ao (reforma po Berluskoniju)
Oi u oi sa nezaposlenima (jo milijadru dinara)
Bez raketa do 2015. godine (sporazum o otvorenom nebu trai
izmenu Zakona o protivgradnoj zatiti)

U desetom minutu Dnevnika data je Berluskonijeva ostavka. Poela je

uvodnom priom, paketom, Danijele Cvetkovi. Koriena je slika RTS-a i
razmene. Data su miljenja graana, analitiara (Masimo Franko),
reagovanje Putina. Sledi direktno ukljuenje iz Rima dopisnika Marinele
Ranatovi, predvianje i komentar ko e biti novi premijer i ta se
oekuje od nove vlade: porast proizvodnje i vie radnih mesta za mlade. Za
Berluskonija to znai odlazak sa svih zvaninih funkcija, politiki i
finansijski krah Berluskonijevih kompanija. Nije ga sruila domaa, ve
svetska ekonomija.

Ovde se vidi funkcija i uloga razmene:

Mo slike i uloga razmene:

Uloga i mesto razmene i njen status u redakciji, odnosno u DESKU.
RTS je od prvih dana imao razmenu, da bi sedamdesetih godina prolog
veka osnovala redakciju vesti i razmene koja je pored dopisnika imala i
posebne sektore za domau i za meunarodnu razmenu. Pred kraj prolog
veka, redakcija razmene je sastavni deo DESKA i emitovala je dnevno preko
300 informacija, koje su preuzimale gotovo sve stanice u Evropi i Americi.
Meunarodni centri za razmenu eneva London igrali su znaajnu ulogu
kao posrednici u razmeni i plasmanu vesti i dogaaja, ali su razvojem
satelitskih veza izgubili nekadanji primat i ulogu na Zapadu razvijen
sistem Evrovizije, na istoku Intervizije.

NOVI TRENDOVI I PERSPEKTIVE RAZMENE

Od prvih koraka i zemaljskih predajnika i veza pre neto vie od 50

godina, do satelitskih veza i interneta u prvoj deceniji 21. veka, razmena je
prola buran tehnoloki i programski razvoj.

Tako je Televizija Beograd ezdesetih godina prolog veka imala

ekskluzivno pravo da koristi i alje drugima filmske zapise ratnih reportera
Filmskih novosti iz redova Oslobodilake armije Alira. Posle viednevnog
putovanja, snimci su diplomatskom potom preko kurira stizali u Beograd,
pa iz TV emitovani svetu. Tu razmenu je redovno uzimala francuska TV, pa
emitovala kao drugu stranu rata, koji je vodila kao kolonijalna sila tog
vremena. Svet je tako godinama preko Beograda imao autentina
svedoanstva o borbama za osloboenje te zemlje od kolonijalizma.

Danas se izvetai svakodnevno javljaju sa mesta dogaaja u realnom

vremenu i prostoru preko satelita, kao da su u direktnom prenosu sa jednom
ili vie kamera. Funkcije razmene su, meutim i dalje neophodne. Naroito
koordinacija sa redakcijom i snimanje priloga za naredne emisije ili razmenu
sa drugim zemljama.

Razmena je istovremeno programski i tehniki posrednik u nastojanju

redakcije da to pre doe do prave slike o svim vanijim dogaajima u
zemlji i svetu i obezbedi prednost u odnosu na druge televizije.

Zbog takve uloge i znaaja, razmena je u veim TV kuama, i kod nas i u

svetu, integralni deo Informativnog programa, obino u sastavu DESK-a.
Njeno opremanje je tehniki i tehnoloki sve zahtevnije, ali neophodno i
zavisi od finansijskih mogunosti TV kua. Otuda i velike razlike u mestu i
tretmanu u naoj zemlji i njenom radiodifuznom prostoru.

Programski trendovi su, meutim, u korist slike u realnom vremenu, a

nje nema bez moderno opremljene i vrlo organizovane domae i
meunarodne razmene. Nove tehnologije, satelitske i internet mree, samo
uveavaju mesto i ulogu razmene u TV sistemu. Novi programski i
tehnoloki izazovi trae novu koncepciju i strategiju razvoja TV
radiodifuznog sistema, pa i razmene kao integralnog dela.

Za razliku od RTS-a, koji je u generalnu najavu stavio Berluskonijevo ao,

ni Politika ni Novosti ni Blic ni Press nisu smatrali da je to naslov za
naslovnu stranu. Ono to je zajedniko to je da je svako imamo svog autora
teksta spoljnopolitikog novinara ili dopisnika (ili i jedno i drugo kao
RTS).

-

.
,
( )
,
.

. ,
, ,
, .
,
.

, , ,
.
,
.

,
.

(), .

.

,

.

7,25
. 8
, ,
, , .

POLITIKA, 13.11.2011. eljko Panteli

,
.
, ,
.
I
talija: Mario Monti novi premijer
D. SAVI | 13. novembar 2011. 09:59 > 20:11 | Komentara: 0

Posle odlaska Silvija Berluskonija, na elu italijanske vlade moni lider reformator.
Mario Monti - ugledni ekonomista na elu evropskog ogranka elitne Trilateralne komisije

Mario Monti

Srodne vesti

Premijer Papadimos kao Mesija

Veina Grka podrava novog premijera
Monti novi premijer
Grka jo bez premijera
U iekivanju Berluskonijevog odlaska

ODLAZAK Berluskonija, koji je u proteklih 17 godina, deceniju proveo na vlasti,

ostavilo je Italiju u politikom vakuumu, pa je predsednik oro Napolitano grozniavo
u nedelju razgovarao sa politikim i parlamentarnim liderima o moguem sastavu nove
vlade. Ugledni ekonomista Mario Monti (68) smatrao se glavnim kandidatom za mesto
novog premijera i to je zvanino i postao u nedelju vee, kada mu je Napolitano i poverio
mandat.

Dok se iekivalo da ga Napolitano po hitnom postupku odredi za novog premijera,

hiljade demonstranata je ispred kancelarije predsednika mahalo italijanskim zastavama,
nosei plakate sa natpisima: Baj, baj, Silvio. Polivali su se ampanjcem i grlili,
uzvikujui ivela Italija i Konano.

- Duboko sam ogoren - izjavio je Berluskoni dok su demonstranti na ulici uzvikivali

Klovn! i Odlazi odmah!.

OBAMA PREDSEDNIK SAD Barak Obama pozdravio je najavu formiranja novih vlada
u Grkoj i Italiji, ocenivi da je to pozitivan razvoj dogaaja, koji e doprineti stabilizaciji
svetskog finansijskog trita.
Nisu svi, meutim, bili u slavljenikom raspoloenju:

- Oseamo se kao siroii. Demokratija je zgaena. Uvereni smo da ovo nije kraj
Berluskonija - rekla je jedna od njegovih pristalica, dok se atmosfera nakratko zagrejala,
poto se grupa neofaista priduila okupljenima uzvikujui slogane protiv biveg
komesara Evropske unije Marija Montija.

- Monti je hulja! Italija nije na prodaju! - uzvikivali su.

Napetosti sa ulice su se reflektovale i tokom pregovora o novom premijeru. Berluskoni je

saradnicima iz partije Narod slobode (PDL) poruio da e podrati novu prelaznu vladu
koju e voditi Monti. On je, meutim, dodao da e PDL podrati vladu samo ako nastavi
sa reformama u skladu sa zahtevima EU, i da, u protivnom, moe u bilo kom trenutku
obustaviti podrku.

Italijanski parlament usvojio je prethodno paket ekonomskih reformi, to je od tree

najjae ekonomije evrozone, iji dug iznosi 120 procenata BDP, zahtevala EU. Biveg
evropskog komesara Montija oekuje, kao glavni zadatak, suoenje sa rastuom
finansijskom krizom u Italiji:

- Pogledajte kakav divan dan - rekao je relaksirano Monti novinarima koji su ga opkolili
prilikom izlaska iz hotela, pre nego to je otiao u crkvu, a potom u senatsku kancelariju
da radi na sastavu nove vlade.

Monti je stekao ime kao moni komesar EU za konkurenciju, koji se hvatao ukotac sa
monim amerikim kompanijama, kao to su Majkrosoft ili Deneral elektriks,
odolevajui lobistikim pritiscima. Berluskoni ga je pre toga imenovao za komesara za
unutranje trite 1994. godine.

Monti je predsednik evropskog ogranka Trilateralne komisije, koja okuplja ameriku,

evropsku i japansku elitu, kao i lan Bilderberg grupe poslovnih lidera sveta.
Analitiarima, meutim, ne promie da se pred Montijem naziru jasni znaci velikih
problema, pre svega zbog protivnika iz Berluskonijeve partije. Iz ove stranke stiu
upozorenja da nee da se saglase sa bilo kakvim pokuajima Montija da promeni
italijanski, mnogo kritikovani, izborni zakon.

Takoe se procenjuje da Montija oekuje snano protivljenje nekim od najteih mera

tednje koje e biti primoran da sprovede kako bi zadovoljio trita i lidere zone evra.
Odluke koje e Monti da donosi moraju da prou u parlamentu, a sa tako heterogenom
veinom, to teko da e ii glatko.

Ve se pojavljuju otra protivljenja penzionim reformama koje pogaaju starije glasae,

koji su kljuni za podrku. Sledei izbori su tek 2013. godine, ali rasprostranjena su
predvianja da Monti nee ostati do tada, ve e da prokri put za glasanje im prou
reforme obeane Evropi. NOVOSTI
Novosti imaju klasian naslovni blok: nadnaslov, naslov i podnaslov, uvod je gotovo
identian Blicu to ukazuje na to da je korien agencijski tekst , sledi Berluskonijev
razvojni put kao politiara, dok su u antrfileu seks skandali.

Okonana era Berluskonija

J. Stojkovi | 13. 11. 2011. - 02:00h | Komentara: 9

RIM - Nakon to je donji dom italijanskog parlamenta jue usvojio reforme koje od
Italije zahteva Evropska unija, stvoreni su uslovi za ostavku premijera Silvija
Berluskonija, ime je novoj vladi omogueno da stavi taku na jedan od
najskandaloznijih perioda u posleratnoj Italiji i otpone tranziciju kako bi se spreio
privredni sunovrat zemlje.
 Iako Mario
Monti, bivi evropski komesar, vai za najboljeg kandidata za premijera jer bi, kao
ugledni i iskusni ekonomista, mogao na izvue zemlju iz dunike krize, Berluskonijevi
saveznici su do poslednjeg trenutka bili podeljeni oko toga ko treba da ga nasledi.
Berslukoni je 8. novembra obeao predsedniku oru Napolitanu da e podneti ostavku
posle glasanja u parlamentu. Analitiari smatraju da e Monti, koji se trenutno nalazi na
elu uvenog Bokonijevog univerziteta u Milanu, formirati kabinet sastavljen
prevashodno od tehnokrata da bi progurao reforme i spreio ekonomski krah. U
oekivanju mandata, Monti je pokazao koliko ozbiljno shvata situaciju sastavi se jue
ujutru s novim predsednikom Evropske centralne banke Mariom Dragijem.

Meutim, iako su pripreme za tranziciju uveliko u toku, Berlsukonijeva stranka Narod

slobode (PDL) podelila se na one koji e prihvatiti Montijevu vladu i one koji joj se otro
protive. Njihov glavni koalicioni partner Severna liga najavila je odlazak u opoziciju,
zbog ega postoji opasnost da novi kabinet nee imati dovoljno ubedljivu veinu za
drastine reforme. Italijanski zvaninici, meutim, oajniki ele da poalju signal Evropi
da su u stanju da spree bankrot, a Monti je pravi ovek koga bi finansijska trita rado
videla za kormilom Italije u trenutku krize, koja je izazvala paniku i strah da bi sledee na
redu bili Portugal i Irska. Svetski lideri Barak Obama, ameriki predsednik, Nikola
Sarkozi, francuski predsednik, i Kristin Lagard, efica MMF-a, izrazili su nadu u to da e
nova vlada brzo stupiti na dunost.

Bie to ujedno nedostojanstven kraj Silvija Berluskonija, 75-godinjeg milijardera i

medijskog magnata, koji od 1994. godine dominira italijanskom politikom scenom kao
premijer s najduim staom. Iako je taj period doneo Italiji stabilnost nakon estih smena
vlade, senke na tri Berluskonijeva mandata bacile su seks skandali, uvene bunga-bunga
zabave s maloletnicama, suenja za korupciju i optube da je politiku mo koristio za
vlastitnu poslovnu korist. Na jednom audio-snimku koji je procurio u javnost, Berluskoni
se hvalisao da je spavao sa osam ena za jednu no i da je toliko zauzet susretima sa
starletama da se poslovima premijera bavi samo u slobodno vreme.
 ta eka Italiju
-Uteda od 59,8 milijardi evra do 2014. godine
-Poveanje PDV-a sa 20 na 21 odsto
-Zamrzavanje plata u javnom sektoru do 2014.
-Starosna penzija za ene se postepeno podie sa 60 godina 2014. na 65.
do 2026, kolika je granica za mukarce
-Uvodi se specijalni porez u energetski sektor

BLIC

Tekst je dat na nepunoj strani, naslov je bolodovan, kao i nadnaslov. Ono to je TV

pokazala slikom ovde je dato kao uvod izlazak iz predsednie palate i uzvici graana.
Sledi background, vraanje na Berluskonijevo obeanje, izbor Montija evropskog
komesara koji se nalazi na elu Bokonijevog univerziteta u Milanu. U antrfileu dato ta
eka Italiju.
13. 11. 2011

PRESS

KO JE OVEK KOJI E NASLEDITI SILVIJA BERLUSKONIJA

Sudbina Italije u rukama Bilderberga

Letei cirkus Marija Montija: ovek kojem je poveren zadatak da sprovede reforme i
izvue Italiju iz bule bivi je predsednik Evropske komisije, ali i jedan od istaknutijih
lanova svetske vlade u senci" i specijalni savetnik Koka-Kole" i Goldman Saksa"

s
Sat je neumitno otkucavao kraj jedne ere: kasno sino ili rano jutros Italija je trebalo da
dobije novog premijera - nestanog Silvija Berluskonija zamenio je, kako se jue moglo
uti svuda, od Rima do Vaingtona, Mario Monti, bivi elnik Evropske komisije, rektor i
predsednik uvenog Univerziteta Bokoni koji bi trebalo da nadgleda mere stezanja
kaia" zbog kojih se Berluskoni povlai.
Osim to ima zavidnu reputaciju i kao politiar i kao ekonomista - ovo potonje toliko da
je, ak, postao specijalni savetnik kompanije Koka-Kola" - Monti je, mada se o tome ne
govori previe u italijanskim i zapadnim medijima, i jedan od najistaknutijih lanova
Bilderberg grupe, svetske vlade" (ako pitate teoretiare zavere) ili vea staraca" (ako
sluate cinike), neformalne organizacije koja okuplja svetsku finansijsku i politiku elitu.

Kad dou prijatelji moji

Monti ne krije svoj angaman u Bilderberg grupi, i njegovo ime se nalazi na spisku
komiteta koji je zaduen za organizaciju sastanaka. Na tom istom spisku su, recimo, i
Dejvid Rokfeler, pa Montijev sunarodnik Franko Bernabe (direktor Telekoma Italije"),
Piter Saterlend (prvi ovek Goldman Saksa"), Danijel Vasela (predsednik Novartisa")...
Pitanje je da li e, ipak, iko iz grupe njegovih uvaenih prijatelja biti spreman da mu
pomogne kada se uhvati u kotac sa krizom koja je na kolena oborila Italiju i koja bi
domino-efektom mogla da srui i ekonomije drugih drava Evropske unije, koje su,
naravno, tesno povezane sa italijanskom.
a

Putin: Silvio je poslednji Mohikanac

Ruski premijer Vladimir Putin nazvao je odlazeeg italijanskog premijera Silvija

Berluskonija jednim od poslednjih Mohikanaca u evropskoj politici". Putin je rekao da
su godine koje je Berluskoni proveo na premijerskoj funkciji Italiji donele politiku
stabilnost, nakon estih smena vlada u decenijama posle Drugog svetskog rata.
Ruski premijer je to rekao na veeri sa stranim naunicima i novinarima koja je trajala do
jue rano ujutru. On je tom prilikom stao u odbranu svojih planova da se idue godine
ponovo kandiduje za predsednika, ocenivi da je to neophodno za stabilnost njegove
zemlje. Vladimir Putin i Silvio Berluskoni viegodinji su bliski prijatelji i esto su jedan
drugog branili od kritika. Beta

I ba kao to je Italija podeljena izmeu bogatog severa i siromanog juga, ni razlike

izmeu Silvija Berluskonija i njegovog (verovatnog) naslednika Marija Montija ne mogu
biti vee.
Napaljeni Silvio bio je, osim prethodnog epiteta, i zapaljiv i armantan, toliko da se
itava Evropa vrlo esto pitala kako je uopte mogue da neko sa takvim osobinama"
moe da bude lider jedne od drava koja je lanica grupe G-7. (Odgovor je jasan: mogue
je u Italiji, iji graani su, u stvari, gazdi Milana i Medijaseta" lupali pluseve i davali
glasove kad god bi on pokorio neku novu manekenku, bila ona iz Italije, Afrike ili Crne
Gore...)
Monti ne moe da bude vie razliit. Sa hrpom diploma najcenjenijih fakulteta (osim
Bokonija, tu je, recimo, i Jejl), njega e u svetu ceniti mnogo vie nego Berluskonija, koji
je esto vie nalikovao nekom liku iz crtanog filma. Ali e se, zato, suoiti sa problemima
u svom dvoritu, jer niko od Italijana, realno, nije glasao za oveka koji je tek ovog
meseca poloio senatorsku zakletvu.
Rezovi koje je Berluskoni najavio neophodni su da se budet Italije vrati u normalu,
nakon to je izalo na videlo u kolikoj je buli ekonomija ove drave. Svaki privredni rast
odavno je zaustavljen, pa neto brzo mora da se preduzme. A tu e na scenu stupiti ovek
u ijem si-viju ponosno stoji oznaka Bilderberg grupe i koji je bio prilini entuzijasta na
poslednjem, 54. zasedanju, odranom poetkom juna ove godine u vajcarskom Sankt
Moricu.

ovek za sve reime

s
Monti je u poetku bio Berluskonijev ovek od poverenja, a premijer ga je jo 1994.
predloio za predsednika Evropske komisije. Ali kada je Berluskoni prvi put siao sa
vlasti, Monti je ostao na toj poziciji i pokazao da moe da pliva u raznim vodama. Miran,
elokventan, eurokrata i erudita, za vreme bivstvovanja u Briselu imao je dovoljno
hrabrosti da se, recimo, suprotstavi Majkrosoftu" i Bilu Gejtsu, koje je kaznio zbog
monopolske pozicije.
Jo tada je uao u klin sa izvesnim francuskim ministrom koji je eleo da uniti
inenjersku firmu po imenu Alstom". A taj bivi ministar danas je predsednik
Francuske, Nikola Sarkozi.

Marko Prelevi

Nadnadlov je obojen u uto, tekst je na dve strane, Naslov: sudbina Italije u rukama
Bilderberga, u podnaslovu opet crvenim slovima Letei circus Marija Montija. Tu jedino
novinar iznosi podatak da je Monti istaknuti lan svetske vlade u senci i specijalni
savetnik Goldman Saksa. Daje Montijevu biografiju, kontrast Berluskoni Monti, dok je
Putinova reakcija data u antrfileu.

GAZELA :
Gazela u 6 traka nala je mesto na svim naslovnim stranama i u Generalnoj
najavi RTS-a, ime je i otvoren DNEVNIK. Reporter se javio sa lica mesta,
ukljuenje je kombinovano sa snimljenom izjavom gradonaelnika na
otvaranju samog mosta, posle ega sledi trenutna situacija u saobraaju.

GAZELA NOVOSTI

Novosti daju statistiku, koliko je ega ugraeno, anketu sa graanima, i 4 antrfilea

vesti, iji su naslovi uokvireni crvenom bojom kako bi se i vizuelno izdvojili.
Na Gazeli otvoreno svih est traka
N. V. BRKOVI | 12. novembar 2011. 19:18 > 20:35 | Komentara: 13

Vozaima je od subote vee na raspolaganju svih est traka na najpoznatijem mostu

Srbije. Godinu i po od poetka radova rekonstrukcija kolovoza je zavrena

Veeras otvoreno svih est traka na mostu Gazela

Foto: A. Stankovi
Srodne vesti

Gazela spremna za 200.000 vozila

Od subote Gazelom u est traka
Gazela: est traka od 12. novembra
Valjak pegla Gazelu
Beograd: Izmene u saobraaju zbog radova

Srodne teme

Radovi na Gazeli

GAZELA je ponovo u punom skoku. Vozaima je od subote vee na raspolaganju svih

est traka na najpoznatijem mostu Srbije. Godinu i po od poetka radova rekonstrukcija
kolovoza je zavrena, a majstori su se povukli ispod konstrukcije, gde e nastaviti sa
poslom do marta sledee godine.

Most je otvoren za saobraaj u prisustvu gradonaelnika Beograda Dragana ilasa i

generalnog direktora "Puteva Srbije" Zorana Drobnjaka.

Pre rekonstrukcije, dnevno je preko Gazele prelazilo oko 160.000 vozila, mada je
predvien za 65.000 vozila. Obnova e da povea optereenje tri puta, pa e most koji
povezuje obale Save moi da primi ak 200.000 vozila, kau strunjaci.

Most je ekao na kompletnu rekonstrukciju etiri decenije. Radovi su konano poelii 15.
marta prole godine.

ETIRI DECENIJE GAZELA je napunila 41 godinu. Graena je od 1966. do 1970.

godine kao deo gradskog auto-puta i auto-puta "Bratstvo i jedinstvo".

- Konstrukcija je dodatno ojaana elikom, promenjena je autoploa, armatura, kablovi -

kau u "Putevima Srbije". - Trenutno majstori rade na Mostarskoj petlji, na nivou kuda
prolaze tramvaji. Postavljaju metalne platforme na ivicama stajalinih perona
tramvajskog mosta.

U "Putevima Srbije" dodaju i da e majstori do februara da rade u "sanducima" ispod

konstrukcije.

Viedecenijsko propadanje ostavilo je dubok trag kako na elinim i metalnim delovima

mosta, tako i na kolovozu. Iako su ga putari krpili, od kako je sagraen nije kompletno
obnovljen. Zato je ovo bio veoma zahtevan projekat, jer nije bila re o rehabilitaciji, ve
o rekonstrukciji mosta, u koji je ugraeno vie od 2.000 tona dodatnog elika, objasnio je
ranije Slavoljub Tubi, pomonik generalnog direktora "Puteva Srbije". Kada obnova
bude kompletno zavrena, most e biti tei oko 1.500 tona. Skinuto je oko 1.000 tona
raznog propalog materijala i delova, a ugraeno oko 2.500 tona novih.
Most je obnavljan po fazama, a, osim radova na Gazeli, majstori su ureivali i Mostarsku
petlju, koja ima etiri etae, vie prilaznih i izlaznih rampi. Takoe, uporedo su zapoeti i
radovi na auto-putu u sklopu kojeg je i Gazela.

Generalni direktor "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak ranije je izjavio da e obnova Gazele
ukupno kotati vie od 50 miliona evra, da e biti praktino kao novi most i sluie jo
najmanje 60 godina. Most je kombinacija grede i luka, dugaak 332 metra i irok 27,5
metara.

POLITIKA

Politika priu o Gazeli daje na strani Sino u Beogradu ( nema je na

naslovnoj strani), daje citate ilasa i Drobnjaka i ponavlja najvanije
statistie podatke.


, ,
.

,
.
 40

.

, .

160.000 ,
65.000.

41 .

3.000 , 600
2.500 .

22 ,
9.000
.

55.000
.

15. 2010,
1. .

,
, .

,
, 50 .

, 10,
332 , 27,5 .

: 12.11.2011

PRESS: Gazela u 6 traka nakon viemesene rekonstrukcije otvoren je

najprometniji most u Srbiji, dat je nadnaslov, naslov i podnaslov - klasian
naslovni blok, citirani gradonaelnik i direktor Puteva Srbije, date
najvanije brojke..

BEOGRAD 13. 11. 2011

PRESS

Odahnuemo: Otvorene sve trake najpoznatijeg i najvanijeg mosta u Srbiji

Preko Gazele" punim gasom

iroka nam cesta: Preko uprije na Autoputu sada e moi da prelazi i 200.000
automobila dnevno, to e smanjiti muke Beograana

Gradonaelnik Beograda Dragan ilas, predsednik Skuptine grada Aleksandar Anti,

gradski menader Aleksandar Bijeli i Zoran Drobnjak, direktor preduzea Putevi
Srbije", sveano su sino otvorili rekonstruisani most Gazela", ime je i zvanino
puteno u saobraaj svih est traka posle neto manje od 17 meseci najobimnijih radova
na obnovi mosta, izgraenog davne 1970. godine.
Obraajui se novinarima i graanima okupljenim na nadvonjaku iznad autoputa, na
samom poetku Gazele" kod Centra Sava", Dragan ilas je istakao da zasluga i
pohvale za obnovu ne pripadaju politiarima i funkcionerima, ve radnicima koji su u
rekordnom roku izveli jedan od najobimnijih neimarskih poduhvata.

Protono i pre kraja

- Oni su najvei heroji ovog posla, i njima pripada najvea zasluga. Tim ljudima koji su u
tri smene, bez obzira na vremenske uslove, radili kako bi zadati rok bio ispotovan i kako
bi Gazela" konano bila rekonstruisana. Zahvaljujui, naglaavam: njima, danas sa
ponosom moemo da kaemo da su Beograani i svi koji prolaze naim gradom dobili
most za najmanje narednih 40 godina- istakao je gradonaelnik Beograda, podseajui da
se na poetak radova ekalo bezmalo deset godina.
a

Brojke

55.000 m2 asfalta izliveno na saobraajnim povrinama

2.500 tona elika utroeno
600 tona betonskog gvoa ugraeno u most
200.000 vozila dnevno moi e sada njime da prolazi
17 meseci trajala je rekonstrukcija

Da je zaista re o projektu i poslu vrednom hvale, podsetio je i direktor Puteva Srbije",

naglaavajui da je izuzetno zadovoljan to su tako veliki radovi zavreni za nepunih
godinu i po dana, podseajui da e do finalizacije itavog posla proi jo tri meseca, to
se nee odraziti na protok saobraaja Gazelom".
- Od danas su otvorene sve trake i sve pristupnice mostu, a nastavie se sa radovima
ispod mosta koji e biti zavreni u narednih 90 dana, to nee remetiti saobraaj na
Gazeli"- rekao je Drobnjak, zahvalivi se Evropskoj investicionoj banci i gradskim
vlastima na sredstvima uloenim u obnovu.
Podseanja radi, rekonstrukcija Gazele" poela je 1. jula prole godine, i od tada je u nju
ugraeno kubnih metara betona; vie od 600 tona betonskog gvoa i dve i po hiljade
tona elika, dok je na saobraajnim povrinama izliveno 55.000 kvadratnih metara
asfalta.

uprija kao novas

Inae, sam most, dugaak 332 i irok 27 metara, prvobitnim planom projektovan je za
prelazak 40.000 vozila dnevno, dok e nakon ove rekonstrukcije taj broj biti petostruko
uvean, odnosno, njime e ubudue moi da prelazi i 200.000 vozila na dan.
U svakom sluaju, saobraajni kolaps i kilometarske kolone vozila, koje su predstavljale
gradski svakodnevicu, od sino su samo runa uspomena.
Gazelom" se opet moe kao u prvim danima po izgradnji pre 40 godina - punim gasom i
svim trakama.

Mihailo Medenica
BLIC:

Takoe dato na naslovnoj strani otvaranje svih 6 traka ali je tekst smeten
na 26. strani, na strane. Citati ilasa, Drobnjaka i ponovljena statistika.

Preko Gazele u svih est traka Foto

M. Joksimovi | 13. 11. 2011. - 14:11h | Foto: N. Markovi, M. Joida | Komentara: 187

BEOGRAD - Svih est traka na mostu Gazela sveano je otvoreno sino u 19 sati, u
prisustvu gradonaelnika Beograda Dragana ilasa i generalnog direktora "Puteva
Srbije" Zorana Drobnjaka.

Svih est traka otvoreno je posle godinu i po dana, koliko su trajali radovi na obnovi tog
vanog infrastrukturnog objekta.

Gradonaelnik Beograda Dragan ilas je rekao da e obnovljeni most Gazela biti u

upotrebi jo najmanje 40 godina i zahvalio se graditeljima koji su vredno radili kako bi
graani dobili obnovljeni most na vreme.

- Ovo nije uspeh ni moj, ni uspeh ministara i politiara, ve radnika koji su ovde radili u
nemoguim uslovima, i na 40 i na -10 stepeni i zavlaili se u tunele u koje mnogi od nas
ne bi ni smeli da uu - rekao je gradonaelnik Betograda.
Zoran Drobnjak se izvinio graanima zbog saobraajnih guvi od jula minule godine,
navodei da je izvoaki plan za tu fazu rekonstrukcije Gazele vremenski potpuno
ispotovan.

Radovi na Gazeli e biti nastavljeni ispod mosta do kraja februara ili poetka marta idue
godine, to nee uticati na saobraaj.

Most Gazela je sagraen pre 41 godinu i ovo je njegova prva rekonstrukcija.

Pripremni radovi na obnovi Gazele su poeli 15. marta 2010, a prvi graevinski radovi na
konstrukciji mosta 1. jula prole godine.

Glavni izvoa radova je austrijski "trabag", a podizvoa domaa "Mostogradnja", a

obnova Gazele e kotati 50 miliona evra.

Most Gazela, koji je deo meunarodnog putnog pravca Koridor 10, je kombinacija grede
i luka i dugaak je 332 metra, a irok 27,5 metara.
 -
- RTS

""

"" . ,
200.000 .

"", ,
.

" "
.

""
, .

"" 50
33
, "
" .

"" 40
.

,
,
.

" ,
40 10
", .

"".

""
" "
.

"" 15. 2010. ,

1. .

160.000 ,
65.000. ,
200.000 .

"" 41 .

3.000 , 600
2.500 .

22 ,
9.000
.

""
55.000
.
Susret ministra zdravlja sa nezaposlenima Politika i Press su dali koristei agencijske
tekstove, dok su akcenat dali priama koje su tog dana objavili kao svoje istraiveke
rubrike i ekskluzivu.

STANKOVI SA ZDRAVSTVENIM RADNICIMA: u

Dnevniku RTS-a u generalnoj najavi.

NOVOSTI imaju svog reportera, osim ministra, tu su i izjave nezaposlenih

lekara, tekst dat na petini strane.

Stankovi: Posao za 600 belih mantila

Z. R. | 12. novembar 2011. 20:55 | Komentara: 7

Ministar Stankovi sa nezaposlenim lekarima. Drava da izdvoji milijardu dinara

Medicinari oekuju pomo drave

Srodne vesti

Posao ekaju do kraja ivota

Bajec: Beli mantili nisu prljavi
Ministar sa nezaposlenim medicinarima
Kad ginekolog utine - sledi kazna
Luki: Za radna mesta 55 miliona evra

VIE od dve hiljade nezaposlenih lekara, stomatologa, diplomiranih farmaceuta i ostalog

medicinskog osoblja dolo je u subotu na razgovor sa ministrom zdravlja Zoranom
Stankoviem. Za sve zainteresovane "bele mantile", od kojih mnogi godinama ekaju
posao, Velika sala beogradskog Doma sindikata nije bila dovoljno velika, pa su neki
morali da stoje i u holu. Doli su iz Novog Sada, Leskovca, Nia...

Ministar Stankovi je najavio konkurs za nova radna mesta za 600 kandidata.

- Traiemo od Vlade da se Republikom fondu za zdravstveno osiguranje iz budeta za

narednu godinu odobri milijardu dinara za zapoljavanje 100 lekara, 100 stomatologa i
400 medicinskih sestara - najavio je ministar. - Odredio sam dve komisije, a predsednici
e u naredne dve nedelje napraviti kriterijume za prijem. Sve bi trebalo da se zavri do
15. marta, a da ve 1. aprila kolege budu na svojim radnim mestima.

Koliko su se uzdali u ovaj susret sa ministrom pokazuje primer lekara koji tvrdi da je
pozajmio 50 evra da bi doao u Beograd da saslua ta Stankovi ima da ponudi. Nade
polae i Nataa Milinkovi, koja je na Medicinskom fakultetu u Beogradu diplomirala sa
ocenom iznad devet, jo 1999.

- Zavrila sam specijalizaciju u inostranstvu, ali nisam uspela da nostrifikujem diplomu -

kae ona.

Vesna Cvetkovi, samohrana majka iz Kruevca, istie da je zbog neregularnosti

konkursa tuila zdravstvenu ustanovu i da je dobila presudu, jer je bila jedini kandidat
koji ispunjava uslove, a nije dobila posao.

MITO ZA POSAO 10.000 EVRA

VIDNO nezadovoljni, lekari su povremeno burno reagovali navodei da jedva

prehranjuju porodicu, da se suoavaju sa raznim problemima i sa korupcijom. Stankovi
je potvrdio da su u mnogim pismima doktori navodili da se za zapoljavanje u
zdravstvenim ustanovama uzima novac, da mito ide i do 10.000 evra, da se ljudi primaju
po politikoj pripadnosti i roakim vezama.
BLIC: dat klasian naslovni blok : nadnaslov, naslov i podnaslov;
nezaposleni lekari ljuti na ministra, antrfile - nedostaje 400 lekara, posao
trai 5x vie. U zdravstvenom sistemu nedostaje 392 lekara, i 2726 sestara,
a prema podacima Nacionalne slube za zapoljavanje, posao trai 2019
lekara, 14 853 osoba sa srednjom strunom spremom, 1 221 stomatolog,
480 diplomiranih farmaceuta. Oni koji volontiraju, ukoliko dobiju inostrane
stipendije, razmilaju da odu iz zemlje. /Vie novca moglo bi da se obezbedi
porezom na pie, veim iznosom za duvanski dinar, a od Vlade se trai
milijardu dinara za 600 novih radnih mesta/.

Stankovi: Do 1. aprila zaposliemo 600

ljudi
Beta | 12. 11. 2011. - 13:29h | Foto: . afar | Komentara: 32

Ministar zdravlja Srbije Zoran Stankovi izjavio je danas da e do 1. aprila sledee

godine biti zaposleno 600 ljudi, razliitih nivoa medicinskog obrazovanja, odnosno pet
odsto od ukupnog broja nezaposlenih u oblasti zdravstva.

Na sastanku sa
nezaposlenim zdravstvenim radnicima u Beogradu, Stankovi je rekao da e zatraiti da
se u novom budetu Republikom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) obezbedi
dodatnih milijardu dinara za zapoljavanje tih 600 ljudi.

"Cela procedura e biti zavrena do 15. marta, a od 1. aprila e primljeni poeti da rade.
Sve e biti javno, svi ete uestvovati i imaete pravo na prigovore tokom rangiranja",
rekao je ministar nezaposlenima na skupu kom je prisustvovalo oko 2.000 ljudi.
On je naveo da zdravstvenom sistemu Srbije nedostaje 392 lekara i 2.726 medicinskih
sestara, kao i da prema podacima Nacionalne slube za zapoljavanje (NSZ) posao trai
2.019 lekara, 14.853 ljudi sa srednjom strunom spremom, 1.221 stomatologa, i 480
diplomiranih farmaceuta.

"Ovo je skup koji trai podrku svih, od predsednika zemlje do gradjana. Ukoliko po
njegovom zavretku vidim nadu na vaim licima smatrau ga uspenim", rekao je
Stankovi i naveo da je Ministarstvo zdravlja primilo 2.400 pitanja pred taj skup.

Pitanja su se pored zapoljavanja odnosila i na uslove dobijanja specijalizacije, a najee

albe su bile da se za zaposlenje trai i do 10.000 evra i pripadnost nekoj stranci, kao i da
se primaju ljudi po rodjakim vezama, kazao je on.

Nezaposleni medicinski radnici su povremeno burno reagovali i izraavali

nezadovoljstvo na izlaganja predstavnika ministarstva, a moglo uti da su morali da
pozajmljuju novac i da bi prisustvovali sastanku u Beogradu.

"Pozajmio sam 50 evra da bi doao sa Kosova. Kaite mi kad u dobiti posao? aljete
lekove za zdravstvene ustanove od kojih pola zavrava u privatnim klinikama u Pritini",
rekao je nezaposleni lekar iz june pokrajine.

Stankovi je naveo da je razmatrao plaanje dolaska ljudima iz unutranjosti na taj

sastanak, ali da nije bilo sredstava i pozvao prisutne "da budu korektni u nastupima i ne
prave cirkus od skupa". Uesnike jednosatnog sastanka je zanimalo zato moraju da
plaaju lanstvo u strukovnim komorama kad su nezaspoleni i kako sebi da obezbede
uee na strunim seminarima da bi skupili poene za licence kad nemaju sredstava.

Stankovi je naveo da e u prvim koracima za reavanje problema nezapsolenih u

zdravstvu uraditi sve da se prekine, kako je kazao "hiperprodukcija" medicinskog osoblja,
kao i da e zaposleni u dravnom i privatnom sektoru morati da se opredele za jedan.

Uesnici skupa su se posle nadvikivanja u sali u drugom delu sastanka obraali sa bine
odnosno sa mesta sa kog je govorio i Stankovi, a mogle su se uti brojne pritube na
zdravstveni i druge sisteme u zemlji.

Jedna samohrana majka iz Kruevca, nezaposlene lekarka, je nezadovoljna rangiranjem

pri zapoljavanju u zdravstvenom centru u tom gradu pravdu traila na sudu, koji je
odluio u njenu korist.

"Ni posle odluke suda me nisu primili, a nisu mi ni plaeni trokovi sudjenja", rekla je
ona, a ministar obeao da e ukoliko stvarno ima pravosnanu presudu, ona biti
realizovana.
Ministarstvo zdravlja je pre tri dana pozvalo nezaposlene u toj oblasti na sastanak u Dom
sindikata u Beogradu u cilju reavanja njihovog statusa.

POLITIKA

: Tekst dat na petini strane bez potpisa, to znai da je uzeta

agencijska vest, to je i naznaeno u samom tekstu.

: 1.

( )

1.
600 ,
, .
 ,

() 600
.

15. , 1.
. ,
,
2.000 .

392 2.726
,
() 2.019 , 14.853
, 1.221 , 480 .

, .
,
2.400
.

,
10.000
, , .

,
.

50 . ?

, .

,
.

,
,
.

,
.

, ,

, .

, ,
, ,
.

: 12.11.2011.
BEOGRAD 13. 11. 2011

PRESS : Naslovni blok ini nadnaslov i naslov. Data je samo agencijska vest sa
statistikim podacima o obrazovnim profilima koji ekaju posao.

Sve javno: Ministar zdravlja najavio zaposlenja za medicinare

Do 1. aprila 600 novih radnih mesta

Ministar zdravlja Srbije Zoran Stankovi izjavio je jue da e do 1. aprila sledee godine
biti zaposleno 600 ljudi razliitih nivoa medicinskog obrazovanja, odnosno pet odsto od
ukupnog broja nezaposlenih u oblasti zdravstva.

Bie posla: Zoran Stankovi

Na sastanku sa nezaposlenim zdravstvenim radnicima u Beogradu Stankovi je rekao da
e zatraiti da se u novom budetu Republikom fondu za zdravstveno osiguranje
obezbedi dodatnih milijardu dinara za zapoljavanje 600 ljudi.
- Ceo postupak e biti zavrena do 15. marta, a od 1. aprila e primljeni poeti da rade.
Sve e biti javno, svi ete uestvovati i imaete pravo na prigovore tokom rangiranja -
rekao je ministar nezaposlenima na skupu kom je prisustvovalo oko 2.000 ljudi.
On je naveo da zdravstvenom sistemu Srbije nedostaje 392 lekara i 2.726 medicinskih
sestara, kao i da prema podacima NSZ posao trai 2.019 lekara, 14.853 ljudi sa srednjom
strunom spremom, 1.221 stomatolog i 480 diplomiranih farmaceuta.
Ag.

RTS
600
 2012.
600 .
392 2.726
.

1. 600 ,
,
, .

,

() 600
.

" 15. , 1.
. ,
",
2.000 .

392 2.726
,
() 2.019 , 14.853
, 1.221 , 480 .

" , .
",
2.400
.
 ,
10.000
, , .

,
.

, "
".

, ""
,
.

Oi u oi sa nezaposlenima: U budetu za 2012. bie obezbeeno jo novca

za nova radna mesta. U Dom sindikata dolo 2 000 nezaposlenih, a mesta e
biti za 600 novih. Mnogi su skeptini jer nemaju novca niti partijsku
podrku. Uraeno je dokumentaristiki dosta atmosvere, to je prednost
TV, akcenat stavljen na dijalog ministra i nezaposlenih, tek po koja reenica
ubaena gde je najnunije da bi se pria vezala.
Svako ozbiljno novinarsko istraivanje, uz odreenu naunu aparaturu
i metode naunog istraivanja moe da se pretoi i u nauni rad. U radu
mogu da se koriste kvantitativne i kvalitativne metode istraivanja. U
analizovanju sadraja i poruka emitovanih priloga deskriptivna i
uporedna metoda.

Izvori:

Novinarstvo, interpretativno i istraivako Neda Todorovi, igoja 2002

Leksikon novinarstva Mihailo Bjelica, Toma orevi, Milo Popovi,

Duan Slavkovi; Savremena administracija, Savremena knjiga, Savremena
praksa 1979

Novinarstvo tefan Rus Mol, Ana Jugoslava Zagorac Kerer, Clio, 2005

Ostali izvori:

TVD RTS-a, POLITIKA, NOVOSTI, BLIC, PRESS; kao i online izdanja

navedenih medija

Natalija Sinanovi