UGLJENI HIDRATI (glicidi)

iroko rasprostranjeni jer predstavljaju produkte primarnog metabolizma. Obezbedjuju

energiju i utiu na osmotski pritisak u eliji.
Dele se na mono-, oligo- i polisaharide.

MONOSAHARIDI

Podela je izvrena na osnovu broja C atoma na tetroze, pentoze, heksoze i heptoze

(najvaniji su pentoze i heksoze).
Zahvaljujui velikom broju alkoholnih OH svi monosaharidi i polihidroksilni alkoholi su
rastvorljivi u vodi i slatkog su ukusa.

D-GLUKOZA (groddjani eer, dekstroza)

Najei i najvaniji monosaharid. Nalazi se u svim elijama kao izvor energije i
supstanca koja uestvuje u odranju osmotskog pritiska. Vee koliine se mogu nai u
vou, naroito grodju, medu.
U krvi oveka treba da bude u odredjenim granicama, a nivo se regulie hormonom
insulinom. Osim toga, glukoza je supstanca sa pragom, to znai da se viak izluuje
mokraom. Dijabetes
U farmaciji se glukoza koristi najee u obliku infuzija za nadoknadu tenosti (5%), ili
u sluaju hipoglikemije (10%, 20%). Rastvor 50% se daje kod teke hipoglikemije. Za te
potrebe glukoza se dobija hidrolizom skroba.

D-FRUKTOZA (voni eer)

Nalazi se vou i medu, tee se resorbuje od glukoze, predstavlja izvor energije, a za
svoj metabolizam ne trai insulin tako da ga mogu koristiti dijabetiari kao prirodni
zasladjiva.

D-SORBITOL (polihidroksilni alkohol)

Dobija se redukcijom glukoze. Korisi se kao prirodni zasladjiva, kao holagog i blag
laksans, a u tehnologiji za regulisanje vlanosti prakastih oblika.

D-MANITOL (polihidroksilni alkohol)

Dobija se iz soka jasena (Fraxinus spp.) ili epimerizacijom glukoze. Daje se u obliku
infuzija (10% i 20%) kao osmotski diuretik (naroito kod modanog udara), ili per os
kada pojaava sekreciju digestivnih sokova, interno kao osmotski laksans.

1
 DISAHARIDI

U biljkama su malo zastupljeni i najee su kao produkti nepotpune hidrolize poli- ili
oligosaharida. Sastoje se od dva molekula monosaharida. Veza je preko poluacetalne OH i
zove se glikozidna. Mogu biti redukujui i neredukujui.

SAHAROZA
Najvaniji prirodni neredukujui eer. Biljka ga skladiti u korenu (eerna repa
krtola 16-17%) ili nadzemnom delu (eerna trska 15%). Koristi se za izradu sirupa (min
45%), ili za izradu tableta.
Saharoza glukoza + fruktoza
Laktoza - mleni eer, redukujui. Daje se kod opstipacije jer pojaava peristaltiku.
Laktoza glukoza + galaktoza
Maltoza nastaje nepotpunom hidolizom skroba, redukujui.
Maltoza glukoza + glukoza

MED (Mell)
Proizvod pela radilica (Apis melifica, Apidae). Pele skupljaju nektar (cvetni sok) i
svojim enzimima pretvaraju saharozu (koja ini najvei deo tog soka) u invertni eer.
Med se skladiti u sau iz koga se moe dobiti otapanjem na suncu (samotok) ili ee
centrifugiranjem (vrcani med).
Med je gusta tenost zlatno ute boje, rastvorljiva u vodi, slatkog ukusa, prijatog
mirisa. Boja, miris i ukus zavise od cvetova iji su nektar pele sakupljale.
Sastav: invertni eer (65-80%), voda 20%, malo saharoze, vitamini, enzimi, bojene
materije, polen, min. materije.
Koristi se kao zdrava hrana, kao prirodni zasladjiva. Daje se kod prehlada. Preporuuje
se rekonvalescentima. Spolja za zarastanje manjih rana. Ima antiseptina svojstva. U
kozmetologiji.

Pored meda, pele radilice daju matini mle, propolis i polen.

Matini mle je mleno bela tenost, nestabilna, pa se stabilnost i konzistencija
postiu dodavanjem meda. To je osnovna hrana za razvoj larve pele-matice, tako da je
veoma bogat vitaminima ( B-kompleks, C), amino kiselinama, min. materijama, lipidima,
ugljenim hidratima, enzimima. Koristi se kao dodatak ishrani.

Propolis je gusta, smolasta masa. Nastaje dejstvom pelinjih enzima na smole koje one
sakupe.
Sastav: preko 100 jed; fenoli (58%), pelinji vosak (24%), vosak (8%), flavonoidi (6%),
terpeni, lipidi, bioelementi (Mn, Cu, Zn). Sastav zavisi od geografskog porekla.
2
Dejstvo: antimikrobno, antivirusno, antiinflamatorno, blago anestezirajue. Rastvara se u
alkoholu. 2-4% rastvor se koristi za sluznice, 20% eksterno za premazivanje rana,
ekcema; u obliku oribleta kod upala grla. Mogue su alergijske reakcije.

Polen je cvetni prah koji pelama radilicama zaostaje na nogicama kada skupljaju
nektar. To je fini, sitan, bledo uti prah, a oblik i veliina polenvih zrna moe sluiti za
identifikaciju biljne vrste. Za pele polen je bogat izvor proteina i vitamina, a smatra se
da ima i hormone rasta. Tokom metabolisanja polena aktiviraju se lezde koje lue
matini mle.
Sastav: proteini i AK (25%), ugljeni hidrati (45%), masne mat, steroli, vitamini, enzimi,
min. mat., flavonoidi, karoteni
Upotreba: koristi se kao granulat, tablete ili draeje, u kombinaciji sa medom. Za
jaanje imuniteta, kod hipertenzije, uznemirenosti, bezvoljnosti, dodatna terapija u
leenju alkoholizma, benigne hiperplazije prostate, antimikrobno.
Mogue su alergijske reakcije (polenske kijavice), naroito na polen trava, ali i nekog
drvea (topola, breza..)

MANA (Manna)
Fraxinus ornus, Oleaceae crni jasen

To je osueni sok koji se dobija zasecanjem kore crnog jasena. Sve sok je tamne boje,
gorak, a stajanjem i suenjem pobeli i izgubi gorinu. Dolazi u promet u obliku manjih
cevastih ili okruglastih, krtih komada.
Sastav: manitol 70%, invertni eer 5%, smea specifinih eera, min. materije,
enzimi
Delovanje: blag laksans, daje se deci.

POLISAHARIDI

Predstavljaju polimere monosaharida. Veza je glikozidna (poluacetalna + alkoholna). Ne

rastvaraju se u vodi, ili ako se rastvore grade koloidne rastvore.

SKROB (Amyla)
Polimer glukoze. Skrob predstavlja rezervnu materiju biljke koju e biljka povui kada
joj je potrebno i hidrolizom ga prevesti u glukozu. Nalazi se uglavnom u podzemnim
organima (krompir) ili semenu (itarice), retko u plodu (banane).

3
U biljnoj eliji skrob se nalazi u leukoplastima i taloi u obliku skrobnih zrna, koja se kod
nekih vrsta mogu koristiti kao parametar za identifikaciju. Centar zrna je od amiloze, a
omota od amilopektina.
Amiloza (linearni nizovi, veza 1alfa-4)
Amilopektin (ravasi, veze 1alfa -4 i 1alfa -6)
Amiloza se rastvara u vodi, a amilopektin bubri i daje gustu konzistenciju (skrobni lepak
1g skroba na 50-60ml vode; tirak; zaprka).
U farmaciji se koristi pri izradi tableta, za pudere..
U prehrambenoj ind, u tekstilnoj, ind lepkova. Fermentacijom skroba nastaje alkohol
(ind).
Delimiom hidrolizom nastaju dekstrini, zatim maltoza i na kraju glukoza.

DEKSTRINI (Dextrinum)
To je smea ugljenih hidrata dobijena nepotpunom hidrolizom skroba. To je ukasti
amorfni praak, slatkastog ukusa. Daje Felingovu probu (redukujui eer). Koristi se kao
nutritivno sredstvo, za razblaivanje droga jakog delovanja i ekstrakata.

DEKSTRANI (Dextranum)
To je polisaharid (glukoza), veza je 1alfa-6. Molekuli su ravasti. Dobijaju se dejstvom
odgovarajuih bakterija (Lactobacillus, Streptococcus, Leuconostoc) na saharozu.
Upotreba: zamena za krvnu plazmu 6% i 10% rastvor; viskozni preparati ( kapi za oi,
preparati za kontaktna soiva).

HETEROPOLISAHARIDI

To su polisaharidi koji se sastoje od razliitih monosaharida (pentoza, heksoza) i

uronskih kiselina, medjusobno se vezuju i grade linearne ili ravaste lance. Zbog uronskih
kiselina mogu biti kiseli i tada grade soli sa K, Ca ili Mg. Kuvanjem sa kiselinom se razlau
na monomere koji se zatim mogu dokazati razliitim analitikim metodama.
Heteropolisaharidi su makromolekuli koji se delimino rastvaraju u vodi i pri tome grade
koloidne rastvore, ili upijaju vodu i bubre gradei hidrogele. Dodavanjem conc etanola ili
organskih rastvaraa oni se taloe.
Vodeni rastvori se zovu mucilaginosum. Koriste se interno (antidijaroika, laksansi),
eksterno (za oblaganje i zatitu sluznica i koe) ili kao stabilizatori emulzija i suspenzija,
u farmaceutskoj, prehrambenoj i kozmetikoj ind.
U heteropolisaharide se ubrajaju gume, sluzi i pektini.

4
Gume nastaju kao posledica povrede tkiva i imaju zatitnu ulogu (tite biljku od
isuivanja i delovanja mikroorganizama). esto se javljaju kod biljaka iz familija
Mimosaceae, Rosaceae, Rutaceae... Hidrolizom daju monosaharide, esto metilovane, i
uronske kiseline. Svetlo ute boje, prozirni ili mat, sluzavog ukusa, skoro bez mirisa. Tu
spadaju Gummi arabicum i Tragacantha.
Sluzi su normalni sastojci biljne elije.Nalaze se na zidovima epidermalnih elija, ili u
posebnim sluznim lijama ili kanalima. Uglavnom su prisutne u listu, cvetu ili korenu.
Smatra se da sluzi slue biljkama za skladitenje vode. Kvalitet sluzne droge se
odredjuje preko broja bubrenja (zapremina koju zauzima 1g spraene droge posle 4 sata
bubrenja u vodi) ili viskoziteta vodenog ekstrakta. Ove ddroge moraju brzo da se sue, i
da se paljivo uvaju van domaaja vlage, jer lako vezuju vodu i kao takvi predstavljaju
dobru podlogu za razvoj mikrooragnizama. Sluzne droge se koriste interno kao
ekspektoransi (Althaeae radix, Malvae flos, Farfarae folium), laksansi (Lini semen) ili
antidijaroika (Salep tuber), eksterno kao emolijensi...
Sluzi se mogu dobiti i iz algi (alginati).
Pektini se sastoje preteno od glukuronske kis. Vezuju vee koliine vode i pri tome
geliraju. Dobijaju se iz sonih plodova jabuke, dunje (kitnkez) i dodaju pri izradi
marmelada i sl.

LAKSANCIJA

Sluzne droge ispoljavaju laksantno delovanje tako to sluz bubri i poveava zapreminu.
Pri tome se pojaava peristaltika i olakava pranjenje creva.

LINI SEMEN
Linum usitatissimum, Linaceae lan

Jednogodinja zeljasta biljka, visine do 1m, sa lepim plavim cvetovima. U tekstilnoj ind se
koristi varijetet sa visokom stabljikom za dobijanje lanenih vlakana,
Seme je pljosnato, jajastog oblika, na jednom kraju zailjeno a na drugom zaobljeno,
glatko, sjajno, smedje boje, dim 4-6x2-3mm.
Sastav: sluz < 12% (u semenjai), <45% masnog ulja, 20-25% proteina, cijanogeni h-idi.
Upotreba: preporuuje se kao zapreminski laksans kod hroninih opstipacija. Osim
toga ima antiflogistiki i emolijentni efekat, pa upotrebljen interno ima primenu kod
kolitisa i entritisa, a eksterno u vidu kataplazmi kod upala koe.

5
AGAR-AGAR

Dobija se preradom crvenih algi i najvei proizvodjai su Japan, Kina , Koreja, SAD.
Dolazi u promet u obliku traka ili praka. Koristi se za izradu podloga u mikrobiologiji.
(praak se razmuti u hladnoj vodi i pri tome se mala koliina sluzi rastvori, a ostatak
bubri; grejanjem se agar rastvara, razliva u Petrijeve olje a hladjenjem ta masa gelira)
kod nekih vrsta hromatografije. U farmaciji se koristi kao podloga za izradu
supozitorija i vaginaleta, sredstvo za raspadanje kapsula ili taableta. Retko kao blag
laksans.

TRAGACANTHA
Astragalus spp, Fabaceae

To je na vazduhu osuena i ovrsla guma koja curi spontano ili iz oteenih stabala i
grana Astragalus vrsta. Ova guma nastaje spontanom transformacijom skroba, upija
vodu i bubri. Guma curi iz stabla ili zato to pod pritiskom dolazi do pucanja kore, ili
posle povrede tkiva.
Tragakanta dolazi u promet u obliku sitnih oluastih ili spiralnih komada. Bezbojna je ili
bledo ruiasta, zamuena, tvrda, ronata, sluzavog ukusa, slabog mirisa na siretnu
kiselinu.
Koriti se kao kvalitetan emulgator i pom. materija pri izradi galenskih preprata.
Dodaje se rastvoru za klistiranje jer u crevnom traktu poveava zapreminu i do 30 puta.

ANTIDIJAROIKA

SALEP TUBER
Orchis spp, Oridaceae kauni

SALEP TUBER
izvor Orchis spp, Orchidaceae kauni
stanite Planinske osunane livade, u svetlim umama, esto u zajednici sa
mrazovcem, lincurom i emerikom (Zlatibor, Tara)
Podzemni org Razliitog oblika i veliine (loptastog, izdueno jajastog), duine do
4cm, malo hrapave, tvrde, tamno ute, malo providne
herba viegodinja, zeljasta, uspravna, negranata, visine do 40cm; iroko
lancetasti, sa tamnim pegama
listovi Naizmenini, iroko lancetasti, sa tamnim pegama, po obodu celi,
goli, gornji listovi obavijaju stabljiku
cvetovi beli ili ruiasti, zigomorfni, karakteristinog oblika, skupljeni u

6
 zbijene cvasti na vrhu stabljike

Drogu ine krtole mladih biljaka koje se vade poetkom leta, u vreme cvetanja, oiste i
operu, potope nekoliko minuta u kljualu vodu. Na taj nain se inaktiviu enzimi, skrob se
prevodi u skrobni lepak, gubi se neprijatan miris i gorina. Krtole se sue na t do 70 oC.
Ova krtola moe biti zamenjena krtolom mrazovca koja je otrovna, tako da se obavezno
ispituje na prisustvo alkaloida. (Vodeni infuz mrazovca sa conc kis daje utu boju).
Sastav: < 50% sluzi (D-manoza), oko 25% skroba, belanevine
Delovanje/upotreba: sluz se rastvara u vodi; crevni sadraj ini guim a sluznicu creva
oblae i titi je od nadraaja. Koristi se kao antidijaroik, naroito kod dece.
Moe da se koristi i kao antitusik (kao sve sluzne droge)ali slabije, i kao sredstvo za
zatitu koe i sluzokoe. Koristi se 1% infuz. Kao zasladjeni napitak se dosta koristi na
Orijentu i u Junoj Srbiji i Makedoniji.

EKSPEKTORANCIJA

ALTHAEAE RADIX
Althaea officinalis, Malvaceae beli slez

ALTHAEAE RADIX
izvor Althaea officinalis, Malvaceae beli slez
stanite Pored reka, na vlanim livadama
Podzemni org Snaan, razgranat
herba viegodinja, zeljasta, uspravna, granata, dlakava, visine do 1,5-2m
listovi Trouglasti ili jajoliki, po obodu plitko deljeni na 3-5 renjeva, dlakavi
(sivkasto zeleni)
cvetovi beli ili ruiasti, aktinomorfni, pojedinani ili skupljeni u zbijene
cvasti u pazuhu listova na vrhu stabljike

Drogu predstavlja oguljen i osuen koren koji se vadi kasno u jesen prve, ili rano u
prolee druge godine. Koren se opere, oguli i isee, sui na 35-40 oC. To su komadii oko
0,5cm, beli ili bledo ukasti, tvrdi, vlaknasti, sa tamnijom linijom kambijuma. Sredinji
deo je branjav (skrob). Sluzastog ukusa, bez mirisa.
Mora da se uva van domaaja vlage jer je higroskopan, i tada postaje ilav i lepljiv.
Postoji opasnost od zamene/falsifikovanja korenom nekih Solanacea-a, pa se mora
proveriti na prisustvo alkaloida.
Kao droga se moe koristiti i list belog sleza. Skuplja se kada je potpuno razvijen, tokom
cvetanja. Cvet se retko koristi, ali se moe nai kao sastojak prsnih ajeva.

7
Sastav: > 10% sluzi, eeri, skrob, pektini. (U listu i cvetu ima malo sluzi).
Delovanje/upotreba: pravi se hladan macerat i dobija se viskozni rastvor koji oblae
sluznicu respiratornog trakta. Koristi se za sazrevanje kalja i olakano izbacivanje
sekreta. Bebama se prave kapi za nos kod kijavice, jer sluz oblae sluznicu i deluje
emolijentno, smanjuje iritaciju sluzokoe. Poslednjih godina je potvrdjeno da
polisaharidni kompleks belog sleza stimulie fagocitozu.
Macerat se izradjuje u odnosu 1:20, ostavi 30 min da se ekstrahuje i procedi kroz vatu.
(U to je dobro dodati i med.)
Prema Ph Jug IV oficinalni su Althaeae radix, folium, sirupus.

MALVAE FLOS
Malva silvestris, Malvaceae crni slez

MALVAE FLOS
izvor Malva silvestris, Malvaceae crni slez
stanite Svuda, esto i pored puteva, u poljima...
herba viegodinja, u donjem delu odrvenela, u gornjem zeljasta, uspravna,
granata, dlakava, visine do 1,5m
listovi Na dugim drkama, bubreastog ili srcastog oblika, po obodu plitko
deljeni na 3-7 renjeva, dlakavi (sivkasto zeleni)
cvetovi Ruiasti do ljubiasti, aktinomorfni, u pazuhu listova

Drogu predstavlja osuen cvet koji pored sluzi sadri flavone i antocijane. Ulazi u sastav
ajnih meavina protiv kalja.

_________________________________________________________________

FARFARAE FOLIUM
Tussilago farfara, Asteraceae podbel

Krupan, karakteristian list koji ima dosta sluzi, flavonoida, tanina, triterpena i
steroidnih sastojaka. Ranije se dosta koristio kao sastojak ajnih meavina protiv kalja,
ali je danas naputen jer je utvrdjeno prisustvo alkaloida sa potencijalnim
hepatotoksinim delovanjem.

8
 OSTALE SLUZNE DROGE

Cydoniae semen seme dunje; ima oko 20% sluzi, 15% masnog ulja, cijanogene
heterozide. Pravi se macerat koji se koristi kao antidijaroik, protiv kalja, spolja protiv
opekotina. Slino se koristi i list dunje.

Laminariae stipes tapii laminarije; sredinji deo mrke alge Laminariae. Posle
odgovarajue prerade seku se komadi duine 2-8cm, prenika 0,5-2cm, steriliu parama
etanola i uvaju u aseptinim uslovima. Koriste se za proirivanje rana, (naroito u
ginekologiji), zbog drenae, jer sluz bubri i poveava zapreminu do 3 puta.