PLATON

PLATONOVA POLITIKA TEORIJA

Sokrat. Povezanost etike i politike. Akademija i Drava.
Na Platonovu filozofiju direktno je imao uticaja Sokrat. Tako je i kada je
re o filozofiji politike, koja se ne da razdvojiti od etike, Sokratovoj moralnoj
filozofiji Platon poklanja naroitu panju, uzimajui itekako u obzir Sokratovo
vienje vrline kao znanja, odakle sledi da se vrlina moe nauiti. Kao i Sokrat,
Platon je verovao da postoji jedno objektivno dobro, borio se protiv sofistikog
relativizma i skepticizma. Naelo da je vrlina znanje Platon dakle prihvata ali i
dopunjuje. Saznanje jeste nuan, ali ne i dovoljan uslov za istinsko moralno
postupanje. Pored njega potrebno je i vaspitanje za vrlinu paideia. Dravne
institucije igraju sutinsku ulogu u procesu vaspitanja. Zakljuak je da su
osnovna etika pitanja neodvojiva od politike.
388. god. p.n.e. Platon osniva Akademiju. U njoj treba da se osposobe
dobri dravnici. Tu ljudi treba da naue da spoznaju istinu, da je razlikuju od
neosnovanih uverenja iz svakodnevice. Takvi e ljudi biti u stanju da se
suprotstave sofistima i da pokau da pravilo na kojem treba da zasnivamo ivot
u zajednici nije stvar konvencije, ve da je ono izvedeno iz objektivnih istina.
Metafizike istine, na taj nain, kao istine teorijske spekulativne filozofije, ine
premise praktinog znanja: znanja o tome kako postii dobar ivot. Pored toga
Platon je smatrao da je ivot u vrlini nemogu bez dobrog polisa. Otuda sledi da
e polisom gde vlada vrlina morati da upravlja onaj koji je spoznao istinu.
Takoe je posledica ovakve postavke to da je miljenje mnotva potpuno
irelevantno za konstitutisanje valjanog drutvenog poretka (jer mnotvo nema
znanje, vaspitanje); tako se Platon direktno suprotstavlja demokratiji.
Dakle, filozof ne moe sam ii i prosvetljivati svetinu, iako je spoznao
istinu. Zavrie kao Sokrat. U alegoriji o peini Platon nam na to skree panju.
Filozof se vraa u peinu i pria da je video Sunce. Svetina mu se prvo smeje i
misli da je pokvario oi, ukoliko on nastavi da ih ubeuje i poeli da ih povede
da vide i oni mogao bi i da nastrada. Otuda zakljuak, koji treba da opravda
dijalog Drava, da je filozofu koji zbog znanja treba da vlada neophodna
politika mo kako bi uspeo u svojoj prosvetiteljskoj ulozi i kako bi ostvario ivot
u vrlini za ceo polis.

Drava
U Dravi se raspravlja o tome kakav ivot treba voditi. To je etiko
pitanje, ali poto se raspravlja o pravinosti postupanja, pa onda i vlasti u
dravi, vidimo da je to i politiko pitanje. Jo jednom nam se ukazuje
nerazdvojnost etike i politike kod Platona. Sam naslov ima vie politiku
konotaciju. Sokrat e pokuati da napravi analogiju izmeu due i drave.
Analizirajmo duu pa emo videti kako treba da izgleda drava. Drava, kao i
dua treba da je jedinstvena, delovi treba da su joj pravilno rasporeeni: zna se
koji je kojem podreen.
KNJIGA I. Sokrat na poetku pokuava da sa sagovornicima pronae
definiciju pojma pravinosti. Trasimah iznosi prvu znaajnu definiciju: pravedno
je ono to koristi jaem.
KNJIGA II. U drugoj knjizi Platon iznosi analogiju izmeu drave i due:
pravinost drave je kao zdravlje due.
 Potom Platon daje analizu dobro ureenog pravinog polisa: pravinost
je kada svaka klasa u polisu (filozofi-vladari, uvari, radnici) radi svoj posao za
koji je prirodno predodreena i pravilno obrazovana i vaspitana. Pravda u dravi
nastaje kada uz pomo ratnika upravljaju dravom filozofi. Pravda u dui
nastaje kada su njena tri dela (razumski, srani, apetitivni) u harmoniji: kada
razum vlada niim delovima, a tako stoji i srani deo prema apetitivnom.

Razliite definicije pravinosti

Pravinost bi se mogla definisati kao postupanje koje ograniava
delatnost usmerenu iskljuivo ka zadovoljenju linih interesa i potreba, ili ka
uveanju linog blagostanja, tj. svega onoga to su Grci nazivali pleonexia
bezobzirno postupanje usmereno samo ka sticanju to vee line dobiti. Re je
o socijalnoj vrlini koja podrazumeva ispravno odnoenje prema drugima. Pitanje
iz Drave: Zato bih se ponaao pravino?
uvena rasprava iz I knjige je rasprava Sokrata i sofiste Trasimaha.
Trasimah definie pravinost kao skup pravila koja je nametnuo vladar, koja
ostali moraju da potuju, a od ijeg potovanja sam vladar ima koristi. Ako smo
moralni, stoga, ne radimo sebi u korist, ve onome koji vlada. U svakoj dravi
postoji onaj koji vlada: negde je to veina (demokratija), negde su to bogati
(oligarhija), negde je to jedan ovek (tiranija). Oni koji vladaju stvaraju zakone
koji su u njihovom interesu, nepotovanje tih zakona kanjavaju zahvaljujui
moi koju imaju kao vladari. Oni su ti koji proklamuju pravinost kao potovanje
zakona. (338)
Sokrat pokuava da uzdrma Trasimahov stav: on kae kako ne idu uvek
zakoni u korist vladara: jer ljudi gree, vladari su ljudi, pa samim tim i oni gree.
Neka je njihova elja da stvore zakone koji im koriste, ali moda e pogreiti i
doneti suprotne zakone. Tako e onda podanici koji budu potovali zakone, tj.
budu pravini, raditi na tetu vladara, tj. jaeg, a ne na njegovu korist. (339b)
Trasimah meutim kae kako vladari ne gree. Lekar nije lekar jer je
pogreio nekad, on je lekar jer ne grei. Kada graditelj zgrei on u tom trenutku
nije bio graditelj jer ga je znanje o graditeljstvu tad napustilo. Kada ne grei on
je graditelj. vladalac, ukoliko je vladalac, ne grei, a poto ne grei, on izdaje
zakone u svoju najveu korist,... (341a).
Sokrat sada poredi vetinu vladanja sa drugim vetinama koje se
mogu shvatiti idealno: lekarska, krmanoka Pravi lekar, idealan lekar, lei
bolesne: radi u korist pacijenta. Lekarska vetina radi u korist onoga na koga se
odnosi. Nisu lekari altruisti, nije re o tome, ve je medicina kao sistem znanja
smislena samo kao delatnost kojoj je cilj da izlei bolesne. Sokrat smatra da su
sve vetine takve da uvek kada se pravilno upranjavaju rade u korist onoga na
koga se odnose. Isti je sluaj sa vetinom vladanja. (341c 342)
Trasimah nakon toga vrea Sokrata: Sokrat je nezreli balavac jer ne
vidi gde ivi. Pastir moe da dobro hrani svoje ovce, da im redovno isti obor
Dakle moe da radi u njihovu korist, ali ono to je njegov cilj nije da su te ovce
site i iste i slino, ve da ih dobro proda, a da bi ih dobro prodao one moraju
biti site, iste i slino. Tako je i sa vladarom, on moe uspostaviti dobar poredak
u kome e ljudi iveti sreno; zemlja e jaati i bogatiti se, a ustvari njegov cilj
moe biti da stvori poverenje podanika i dobru materijalnu bazu kako i proirio
granice svog carstva (nije ga briga to e mnoge porodice njegovih podanika
biti razorene zanima ga da zadovolji svoj hir). Vladaru su podanici predmet
eksploatacije radi uveanja svoje koristi. (343 344)
Sokrat kae da neto nije u redu sa primerom Trasimahovim. Striktno
govorei pastir kada upranjava svoju vetinu radi iskljuivo u korist stada; a to
to e kasnije zaraditi novac, govori o tome da on dobro upranjava i drugu
vetinu, koja je ovde sekundarna, a koja njemu donosi korist, a to je vetina
sticanja novca. Takav je sluaj sa svakim zanatlijom i slino. Otuda Trasimahov
argument po analogiji nije valjan. (345 346)