Copyright 2015 Neva Rajkovi

1 www.kreiranje-uspeha.com
KREIRANJE USPEHA
OSNOVNI PRINCIPI
Najbolji nain da predvidi svoju budunost je da je kreira

Copyright 2015 Neva Rajkovi

Sva prava pripadaju nosiocu autorskog prava.
Nita iz ovog materijala ne sme biti umnoavano ili publikovano na internetu ili u vidu tampe,
foto-kopije, elektronskih, magnetskih ili bilo kojih nosaa ili na bilo koji drugi nain publikovano
bez pismene saglasnosti Neve Rajkovi.
Upit putem e-maila kancelarija@kreiranje-uspeha.com
DA LI 20 STRANICA MOE DA
PROMENI TVOJU SUDBINU?
Izgleda prilino neverovatno: Sedne, proita, i u narednih
tridesetak minuta se tvoja sudbina potpuno promeni. Krajem
2010, kada sam odrala prvi trening u Srbiji, ne bih se usudila
da kaem da je ovo mogue; a ne usuujem se ni sada. Ali
garantujem sledee: Ako prati uputstva i pridrava se
principa koja e nai na stranicama koje dolaze, re sudbina
e dobiti sasvim novo znaenje. Upravljae svojim ivotom
i kreirati dogaaje koje eli. To se upravo dogodilo veem
broju ljudi nego to sam mogla da zamislim. I to je injenica.
Oni koji me poznaju znaju da ovo nije pria o Zakonu
privlaenja, pozitivnom razmiljanju i istim takvim
afirmacijama. Ovo je skup praktinih alata, i principa o kojima
Copyright 2015 Neva Rajkovi
su pisali i eminentni autori, a koji su elementi dokazane
metodologije Manifestinga. Oni e ti omoguiti da savlada
osnovne korake kreiranja uspeha. Ili da se podseti. Ili
da dopuni svoje znanje usmerenim akcijama koje e
preduzeti. Jer znanje bez akcije nije dovoljno: potrebno je
da ga primeni. Ako ne primenjuje znanje koje ima, isto je
kao da ne zna.
Zato: udobno se smesti, otvori svoj um, proitaj ta sledi i
uini ta je potrebno. To je promenilo ivote mnogih, i to na
bolje. Promenie i tvoj.
Za tvoj uspeh, i vie od toga.
Neva Rajkovi
3 www.kreiranje-uspeha.com
Previe ljudi eka i nada se da e im se stvari dogoditi.
ekaju poslodavca da im povisi platu, ekaju Slubu
zapoljavanja ili vezu da im nae posao, ekaju da neko
otkrije njihove talente, ekaju partnera da obrati panju na
njih ili klijente da otkriju da su njihovi proizvodi ili usluge
izuzetni. Ili ekaju odobravanje svojih roditelja, partnera,
dece, prijatelja, kolega. Na prvi pogled se ini da to ekanje
i nadanje nikoga ne ugroava, ali s vremenom oni poinju
da se ale na sistem i dravu, unitavajui svoj potencijal
i inficirajui druge svojom ogorenou. Svima nam se
deava da imamo ovakve pasivne momente. Ali mi to
moemo da promenimo, ukoliko smo spremni na to.
Time dolazimo do kljunih rei: spremnost i odgovornost.
Spremnost je ono to nam daje energiju i snagu da
kreiramo. Nije dovoljno neto hteti ili eleti. Htenje i elja su
pasivni. Oni vam nee doneti eljene rezultate. Spremnost
hoe. Spremnost je aktivna i podrazumeva preduzimanje
akcije u smeru ostvarenja rezultata koje elimo. Spremnost
znai: Spreman sam da uradim sve to je potrebno da bih
kreirao eljeni rezultat. Spremnost nam otvara vrata koja su
van okvira naih zamiljenih granica.
Copyright 2015 Neva Rajkovi
Odgovornost je jedna od manje omiljenih rei u reniku
prosenih. esto se poistoveuje sa reju krivica. Meutim,
odgovornost predstavlja sposobnost i spremnost da se
prui svestan, adekvatan odgovor na odreenu situaciju u
ovom trenutku i iz ovog trenutka. U njenoj osnovi se krije
re odgovor: odgovor sa stanovita odrasle, svesne osobe,
svesne sebe, svog kreativnog potencijala i sopstvenih
vrednosti. Odgovor na situaciju ili dogaaj je suprotan
reakciji, koja je delovanje u sadanjem trenutku, zasnovano
na iskustvu ili kondicioniranju. Ako smo u prolosti (esto
kao deca) reagovali na autoritet (najee roditelje) tako to
bismo besneli, plakali, optuivali druge ili demonstrativno
naputali prostoriju, velika je verovatnoa da emo to raditi
i kao odrasli, ukoliko ne preuzmemo odgovornost za svoje
postupke.
Bilo bi divno kada bismo mogli da mahnemo arobnim
tapiem i da manifestujemo sve ono to elimo. Mnogi
bi rekli da je to nemogue. Zato sve to elimo i ne moe
biti postignuto, samo zato to nije realno oekivati tako
neto. Ipak ne treba biti sasvim siguran u to.
Na seminarima i treninzima koje drim sreem divne ljude
ogromnog potencijala koji pokuavaju da prikupljenim
4 www.kreiranje-uspeha.com
zrncima mudrosti i parcijalnim online uputstvima dou do
ostvarenja svojih elja; da postanu bolji, uspeniji, sreniji.
MISLI
No, sve pozitivno razmiljanje, afirmacije i privlaenje Mo jedne misli moe da odredi kretanje univerzuma.
najee ne daju zadovoljavajue rezultate. Oni koji dolaze Nikola Tesla
na treninge misle da u da ih nauim kako da manifestuju;
Naa stvarnost ne postoji nezavisno od naih misli. One je
kako da kreiraju svoj ivot. Moram da vam odam tajnu
kreiraju. Uzmimo kao primer stolicu na kojoj upravo sedite:
ja vas to neu nauiti jer vi ve manifestujete sve u svom
Neko je trebalo da pomisli na nju, da je oblikuje, da je kreira.
ivotu. Poto mi ve kreiramo svoju stvarnost, u toku
Najpre je postojala misao; kasnije je dola stolica. I vi ste
treninga mi ralanjujemo kreativni proces, uimo kako
takoe pomislili da vam je potrebna stolica pre nego to
se on sprovodi; uimo principe koji stoje iza njega kako
ste otili u prodavnicu i kupili je. Znai, najpre bi misao, a
da shvatite i izvedete taj proces, kako da svesno iskoristite
potom stolica.
kreativni potencijal svog uma. Uimo neophodne elemente
ciklusa manifestovanja da vai snovi ne bi (p)ostali puko Vi sami (svesno ili nesvesno) birate svoje misli, a njihovim
sanjarenje. izborom birate i posledice, odnosno rezultate koje te misli
kreiraju u vaem ivotu. Znai, vi ste uzrok, vi ste kreator
Manifestovanje je arolija pretvaranja misli u fiziku
svog ivota. Ono to mislite, to i postajete. Da biste kreirali
stvarnost. I vi moete da manifestujete! U stvari, to je nain
one rezultate koje zaista elite, morate da preuzmete
na koji ste kreirali sve to se sada nalazi u vaoj realnosti: i
odgovornost za svoje misli: da ih svesno izaberete ili da ih
ono to vam se dopada, i ono to vam se ne dopada. Ptice
svesno kreirate.
lete, ribe plivaju, a ljudi stvaraju. To je naa priroda.
Ljudi koji nisu svesni vode se svojim strahovima (na primer
Mi kreiramo svoju stvarnost sopstvenim mislima, emocijama,
Neu da budem bolestan ili Neu da budem sam).
ubeenjima, odlukama i akcijama.
Upravo se to fiziki manifestuje u njihovim ivotima: u
zdravlju, ivotnim uslovima, vezama. Na kraju postaju ono
ega se plae.

Copyright 2015 Neva Rajkovi

5 www.kreiranje-uspeha.com
Ljudi koji su svesni (injenice da njihove misli kreiraju
njihovu realnost), inspirisani su i motivisani svojim eljama,
a ne strahovima. Oni i probleme vide kao anse. Meu
takvim ljudima su pronalazai, istaknuti naunici, uspeni
biznismeni, itd. Oni kreiraju svoj ivot na nain koji su sami
odabrali, kakav oekuju i ele.
UBEENJA
Ubeenja su obrasci koji su nam usaeni od strane roditelja,
uitelja ili okruenja. Neka od njih smo formirali mi sami,
posmatrajui svet oko sebe. Svi mi imamo ubeenja koja
nas podstiu, i ona koja nas ograniavaju. Veina naih
ubeenja je van naeg svesnog uma i ima veliki uticaj na
nae misli, akcije, a samim tim i rezultate u naem ivotu.
Ubeenja su takoe misli.
Vaa podsvest pretvara svako ubeenje koje imate u vau
stvarnost. Vaa podsvest ne ume da razmilja i da rasuuje
ta je dobro, a ta loe za vas. Ona jednostavno izvrava
instrukcije koje su joj date. Zbog toga se dogaa da se vaa
ograniavajua ubeenja manifestuju kao vaa stvarnost i
vi nastavljate da verujete u njih jer se ona stalno potvruju.
To vas uvruje u ubeenju da je to istina. Tako se stvara
samoispunjujue proroanstvo.
Copyright 2015 Neva Rajkovi
Istraivanja su pokazala da je 80% inputa koji dobijemo
kao deca negativno (nemoj to da radi , nisi dobar i
slino). Dete uje re ne u proseku 40.000 puta u toku
svog detinjstva. Deiji um lako upija i veruje u sve to mu
se kae, a potom, kao dobar friider, skladiti i uva sve
informacije koje je dobijao. Zbog toga ne treba da nas udi
to je svet pun odraslih koji veruju da nisu dovoljno dobri,
da im nita nee poi za rukom ili da ne zasluuju dobre
stvari u ivotu. Tu vi stupate na scenu, sa velikom eljom da
postignete sve te divne ciljeve: da budete uspeni u svom
poslu, da imate divnu vezu, ispunjen ivot, itd. Meutim,
vaa dobro ouvana negativna ubeenja se suprotstavljaju
vaoj nameri da to postignete.
Kad god poelite neto, va model razmiljanja i vaa
ubeenja govore vam da niste dovoljno dobri, da vama
to nikada nee uspeti, da previe traite, da treba biti
zadovoljan malim. Bez obzira na to koliko se trudili da
uspete i da poboljate svoje rezultate, to vam nee poi za
rukom. Mnogo vas se ak nee usuditi ni da pokua.
Ubeenja nisu odraz stvarnosti. Ona je kreiranju. Vaa
ubeenja mogu da stvore zid izmeu vas i stvarnosti kojoj
teite.
6 www.kreiranje-uspeha.com

Pogledajte rezultate sledeih ubeenja:
Brak i karijera ne idu zajedno (Rezultat: rtvujete
jedno od ovo dvoje)
Dobra majka mora uvek da bude na usluzi svojoj deci
(Rezultat: ne posveujete sebi dovoljno vremena,
zapostavljate svoja interesovanja, kad-tad postajete
frustrirani, sputavate decu u razvoju samostalnosti,
oduzimate im mogunost da ue od drugih)
Ja nisam komunikativan (Rezultat: ne uspostavljate
komunikaciju sa ljudima, to moe da dovede do
usamljenosti ili otuenosti)
Copyright 2015 Neva Rajkovi
U se i u svoje kljuse (Rezultat: uvek sve radite
sami, postajete preoptereeni, oduzimate drugima
zadovoljstvo da neto uine za vas)
ivot je borba (Rezultat: sve to radite, radite sa
naporom i nemate prostora za oputanje i uivanje)
Imuni ljudi su zli/cicije/prevaranti (Rezultat:
nedostatak novca)
Dodajmo tome i ono ubeenje koje ih sve dri na okupu:
Ubeenja su nesvesna i ne mogu se promeniti. Kada bismo
promenili ovo poslednje, i sva ostala bi se dala promeniti.
Na predavanju koje je Dipak opra pre nekoliko godina
drao u Amsterdamu, ula sam, izmeu ostalog, sledee:
Nae poimanje sebe i sopstvene realnosti je zasnovano
na tome da doivljavamo sebe kao fiziko telo koje misli.
Ova predrasuda potie od toga to realnost interpretiramo
preko svojih ula. Uvereni smo da nam naa ula pruaju
preciznu sliku o svetu oko nas i da samo ono to moemo
da opipamo ili vidimo zaista i postoji. Ako koristimo zdrav
razum, mi znamo da to nije istina. ula nam govore da
je Zemlja ravna i da je tlo na kome stojimo nepokretno,
mada znamo da je Zemlja okrugla i da se kree ogromnom
brzinom. Ispostavlja se da naa ula nisu objektivni odraz
stvarnosti, ve samo naa interpretacija.
7 www.kreiranje-uspeha.com
Na harvardskom medicinskom fakultetu je pre dvadesetak
godina izveden eksperiment sa dve grupe maia.
Jedna grupa je odneta u sobu na ijim zidovima su bile
horizontalne pruge, a druga u sobi sa vertikalnim prugama.
Kada su maii porasli i puteni napolje, konstatovano je da
oni koji su iveli u sobi sa vertikalnim prugama, nisu mogli
da vide nita drugo osim horizontalnog sveta. Maii koji
su porasli u sobi sa vertikalnim linijama, nisu mogli da vide
nita osim vertikalnog sveta. Ispitivanje njihovog mozga je
pokazalo da oni nisu imali meuneuronske veze koje bi im
omoguile da vide drugaiju vrstu sveta od onog u kome su
odrasli. To znai da je nain na koji su maii (sada odrasle
make) doivljavali realnost svojim ulima kada su bili mali
programirao nervni sistem tako da je on sluio samo jednoj
svrsi: da potvrdi inicijalnu interpretaciju. Njihov mehanizam
percepcije je oblikovan ranim iskustvima koja zatvaraju
neuroloku strukturu u fiksiranu percepciju stvarnosti. Ovu
pojavu psiholozi nazivaju prevremeno kognitivno vezivanje
(Premature Cognitive Commitment). Prevremeno, jer
nastaje u vrlo ranoj fazi razvoja. Kognitivno, jer je to nain
kako se spoznaje ili vidi svet. Vezivanje, jer nas fiksira na
odreenu stvarnost; zarobljava nas u fiksnom modalitetu
percepcije.
Postoji jo slinih primera, kao onaj o treniranju slonova u
Copyright 2015 Neva Rajkovi
Indiji. Dok je slon jo beba, trener ga vezuje za stub debelim
lancem oko lanka noge. Kada slone pokua da se pomeri,
taj debeli lanac se stee oko njegovog lanka i zadaje mu
bol. Ubrzo, slone postaje uslovljeno da povlaenje noge
znai bol. Kada slone odraste, trener moe da ga vezuje
sve tanjim i tanjim kanapom, sve dok ne doe dotle da
moe da ga vee ak i koncem za ator. Ova ivotinja od pet
tona se nee ni pomeriti. Slon se obavezao svom umu i telu
da je u zatvoru. Neka ubeenja koja imamo su vrlo korisna i
mogu da nas podstaknu i da nam ulepaju ivot. Na primer,
to to verujemo da smo komunikativni nam omoguava da
lako uspostavimo kontakt sa ljudima.
Razmislite o tome koje rezultate donose sledea ubeenja:
Ja mogu sve to hou
Ja sam inteligentan/inteligentna
ivot je lep
Ljudi su dobronamerni i spremni da pomognu
Talenti mogu da se razvijaju
Imuni ljudi su velikoduni
Naa (ograniavajua) ubeenja, miljenja i stavovi
predstavljaju veliku potencijalnu opasnost, zato to ih
nismo uvek svesni. Kao ni injenice da oni upravljaju naim
ivotom.
8 www.kreiranje-uspeha.com
Vano je da shvatite da moete da kreirate nova ubeenja Ako i zna ta eli, nije spremna da donese odluku i
koja vas podravaju u ostvarivanju onoga to elite. Time napravi izbor
ete uiniti da ivite ivot po svojim merilima; biete
Veina ima potekoe sa pravljenjem ivotnih izbora iz
osloboeni miljenja i stavova drugih ljudi, koje ste u
straha da ne pogrei. Zbog toga esto i ne prave izbore
toku ivota (nesvesno) prihvatili kao istinu koja vas je
niti donose odluke. Meutim, koji god izbor da napravite,
spreavala da ivite ivot po sopstvenim kriterijumima.
ne postoji mogunost greke postoji samo rezultat tog
izbora, na koji Univerzum odgovara na dva naina: Bravo!
EMOCIJE ili Ups, pokuaj ponovo! Mi svakodnevno pravimo
korekcije, odnosno ispravljamo rezultate naih akcija. Kada
Misli kreiraju, a emocije oivljavaju. To je isto kao kada
vozimo kola, konstantno vrimo korekcije u zavisnosti
od crtea napravite crtani film. Ako neto zaista elite, tj.
od saobraaja. Kada piemo tekst, prilikom ponovnog
ako ste spremni da to i primite, budite puni entuzijazma.
itanja obriemo ili preformuliemo reenice koje nam se
Dodajte pozitivne emocije u rezultat koji ste spremni da
ne dopadaju. Vano je uvideti da je svaki rezultat mogue
kreirate, uivite se u njega svim ulima. Napravite spektakl,
korigovati.
a ne nemi film. Govorite svima o tome, moete se iznenaditi
koliko ljudi je spremno da vam pomogne. Vi to zasluujete,
a ivot je prepun dobrih stvari, kojih ima dovoljno za sve.
NEUSPEH
JE SAMO

IZBOR ILI ODLUKA REZULTAT

KOJI JE
Veina ljudi ne dobija ono to eli, mahom iz dva razloga: DRUKIJI
Ne zna ta eli (ali vrlo dobro zna ta ne eli i stalno o OD ONOGA TO SMO
tome razmilja) OEKIVALI. Charles Bragg
In The Beginning There Were Mistakes

Copyright 2015 Neva Rajkovi

9 www.kreiranje-uspeha.com

AKCIJA
Sve misli, afirmacije i pozitivna ubeenja ovog sveta ne
mogu da vam pomognu da kreirate stvarnost koju elite
ako ne preduzmete akcije u smeru eljenog rezultata.
Sedeti, razmiljati i ekati da sve pone da se deava samo
od sebe zaista ne funkcionie u ovoj realnosti i na ovom
stepenu naeg razvoja.
Ako hoete da kreirate svoj ivot i manifestujete rezultate,
najpre morate da verujete da moete da ga kreirate.
Verovati u neto potrebno je onda kada nemamo direktno
iskustvo o tome. im budete kreirali prvi rezultat, imaete
iskustvo i znaete. Uspeni ljudi ne veruju da mogu da budu
uspeni. Oni to znaju.
Jedina stvar koja vas spreava da shvatite da ste vi kreator
svog ivota jeste nedostatak spoznaje kreativnog procesa.
Kada postanete svesni svoje sposobnosti da pretvarate
misli u fiziku stvarnost, prevazii ete pojmove sudbine,
imanja ili nemanja sree. Takoe ete sa radou preuzeti
odgovornost za to to ste kreirali i kreirate svoj ivot.
Evo nekoliko najvanijih koraka, preuzetih iz treninga
Manifesting, koje moete da napravite da biste poeli da
manifestujete ono to ste spremni da kreirate.
Copyright 2015 Neva Rajkovi
10
1. Karl Gustav Jung je rekao: Dokle god ne osvesti
nesvesno, ono e upravljati tvojim ivotom i ti e to
nazivati sudbinom. Napravi veliko spremanje, kako
bi raspremljenih misli mogao da kreira lepi i bolji
ivot. Odvoji vremena i sedi negde gde te niko nee
uznemiravati, s namerom da odbaci ili transformie
uverenja koja te ograniavaju u ona koja su podsticajna.
Uzmi dva lista papira i olovku. Na jednom listu papira
napravi spisak stvari koje bi eleo da ima ili ume,
ili ono to bi eleo da bude kada bi to bilo mogue.
Napii razloge zbog ega to nije mogue. Prepoznaj
u tim razlozima svoja ograniavajua ubeenja. Na
primer: Ja nisam interesantan/interesantna drugim
ljudima, Drugi su mnogo sposobniji od mene, Za
sve je potrebno imati vezu, Ljudi su pokvareni,
Mukarci se plae uspenih ena, Rad je vaniji od
provoda itd. Na drugom listu papira napii tvrdnje
koje su potpuno suprotne ovim prethodnim, odnosno
transformii prethodna ograniavajua ubeenja u
podsticajna ubeenja. Na primer: Ja sam veoma
interesantna osoba, Ja sam sposoban/sposobna
kao i veina drugih, Meni uspeva sve to zaponem,
Ljudi su iskreni, dobronamerni i spremni da pomognu,
Mukarcima imponuju uspene ene, Provod je
www.kreiranje-uspeha.com
 isto toliko vaan kao i rad itd. Kada zavri sa ovim
procesom, baci ili (jo bolje) spali papir na kome se
nalaze tvoja ograniavajua uverenja. Onaj drugi papir
sauvaj.
2. Razmisli o tome koji su tvoji talenti, ta voli da radi,
ta te ispunjava; gde lei tvoja strast, ta je to to ti daje
energiju i u emu istrajava uprkos tekoama.
3. Napravi listu od 10 rezultata koje si spreman da kreira.
Stavi ih na papir (nije dovoljno razmiljati o njima).
Postavi sebi pitanje: ta elim da imam, ta elim da
budem? Nemoj da se ograniava onim za ta misli
da je mogue. Iako su nas uili da ograniavamo svoje
elje i snove na realistine rezultate, nemoj to da ini.
Formulii svoje rezultate jasno i jednostavno. Umesto
Zaraujem mnogo novca napii Imam prihode od
xxx meseno/godinje. Ili jednostavno: Ja imam
sve to mi je potrebno. Nemoj da ograniava ono
to si spreman da ima onim kako e doi do toga.
Odreivanje procesa e ograniiti mogunosti kreiranja
rezultata. Umesto Upisao sam se na kurs engleskog.
napii Govorim engleski. Postavi sebi pitanje: Kad bih
to mogao da imam, da li bih to prihvatio? Da bi ti bilo
lake da ih zapamti, grupii ih po oblastima (na primer
Copyright 2015 Neva Rajkovi
karijera/posao/studije, odnosi sa ljudima, materijalno
stanje, lini razvoj, vetine i sl.).
4. Kreiraj (vizualizuj) jasnu sliku svojih rezultata u
sadanjem vremenu, kao da su ve ostvareni. Ukljui
sva ula (vidi rezultat, dodirni ga, pomirii ga...). Dodaj
uz sliku pozitivne emocije kao to su radost, uzbuenje
ili razigranost. Na primer: Ako je tvoj eljeni rezultat da
govori engleski, vidi i uj sebe kako govori engleski u
nekom prijatnom drutvu.
5. Ponavljaj misli i proces vizualizacije (iz drugog koraka)
dvaput dnevno, ujutro i uvee, po dvadesetak minuta.
6. Svakog dana naini po jedan korak ka ostvarenju svojih
rezultata, ma kako mali on bio. Svakodnevni koraci
ka eljenim rezultatima pokazuju da nisi meu onima
koji ekaju. Osim toga, ovi koraci ubrzavaju ostvarenje
eljenih rezultata vie nego to moe da pretpostavi:
a) Svakog jutra, pre nego to pone da radi, napravi
listu obaveza (to do listu). Napravi listu a ne buket
Post-it ceduljica. (Primere ovakvih listi moe nai i
u elektronskoj formi.)
b) Postavi prioritete i odrauj ih jedan po jedan.
c) Uradi najpre ono to je bitno, ne ono to je hitno.
11 www.kreiranje-uspeha.com
 d) tikliraj svaki zadatak koji obavi. Oseti na
trenutak zadovoljstvo zbog toga to si uradio/la.
Ne precrtavaj uraeno, jer time negira njegovo
postojanje.
e) Ako eli koncentrisano da radi, iskljui
(privremeno) telefon, zatvori sve otvorene web
stranice i odjavi se sa imejl naloga.
f) Odgovaraj na svoje imejl poruke jednom ili dva
puta dnevno i to u odreeno vreme.
Nije dobro poeti dan otvaranjem pristiglih poruka,
jer one odvlae panju od prioriteta i provociraju
na haotian rad, zato to nas stavljaju u reaktivan
mod.
Ne zaboravi da svaki dan oda sebi priznanje za sve korake
koje si napravio na putu ka eljenom rezultatu. Kreiranje
rezultata ne postoji u vakuumu, bez konteksta.
Svaki rezultat je jedan korak na putu koji je osmiljen, jer
je svakako optevladajue miljenje da postoji neka svrha
naeg ivota.
Ali ta je to?
Copyright 2015 Neva Rajkovi
12
SVRHA KAO KONTEKST KREIRANJA REZULTATA
Ne bih da elaboriram ono filozofsko (i u sitne sate
postavljano) retoriko pitanje ta je svrha ovekovog ivota
na Zemlji?. Radije bih da pogledamo ta je naa sopstvena
svrha, na ivotni cilj. Ono neto za ta smo roeni ili
za ta nas je Bog dao. Ono ime ispunjavamo na
potencijal. Ono to je Maslov nazvao samoaktualizacijom
ili samoostvarenjem.
SAMOOSTVARENJE
UVAAVANJE
Potovanje i samopoptovanje
LJUBAV / PRIPADNOST
Prijateljstvo, seksualna intimnost,
skladni porodini odnosi
SIGURNOST
Telesna bezbednost, siguran posao, stalni prihodi,
porodica, zdravlje, zatita line imovine
FIZIOLOKE POTREBE
Disanje, Voda, Hrana, Seks
www.kreiranje-uspeha.com
Zbog ega je to vano?
Samoostvarenje je instinktivna ljudska potreba da
dostigne svoj maksimum. Kao i sve u prirodi, i ovek ima
potrebu da raste i da se razvija do svojih krajnjih granica.
Naalost, toj potrebi se ne posveuje uvek dovoljno
panje. Roditelji i okruenje su nas gajili, uvali i hranili da
porastemo, da nauimo, da nas pripreme za ivot, ali
nas nisu uvek uili kako da se razvijamo, prepoznajemo
svoje talente i razmiljamo o svrsi naeg ivota. Ako sami
ne krenemo da ispunjavamo svoj potencijal, i ponemo da
radimo ono za ta smo roeni , moe da nam se dogodi
da postanemo nezadovoljni, ogoreni i isfrustrirani.
Postoji jo jedna praktina strana tenje ka ispunjenju svoje
svrhe. Empirijski je dokazano da ete ono to elite u ivotu
mnogo lake postii ako se kreete ka vaem krajnjem cilju.
Kada teite ka ostvarenju svoje svrhe i svojih potencijala,
vi kreirate kontekst u kome mnogo lake postiete svoje
ciljeve. Vi sukcesivno kreirate rezultate koje elite, i oni
postaju vae stepenice ka vaem krajnjem cilju. Kada idete
ka svojoj svrsi, sve vam ide lake od ruke, jer se, kao i sve u
prirodi, kreete linijom manjeg otpora.
Copyright 2015 Neva Rajkovi
13
Svrhu ne treba brkati sa sredstvima koja su nam eventualno
potrebna da bismo do nje doli.
Imati dovoljno novca ili biti bogat nije svrha sama po
sebi. Biti bogat moe da bude jedan od naina koji e
vam olakati da postignete ono to je u skladu sa vaom
ivotnom svrhom i doprinesete svom okruenju, ali
nije preduslov. Moda imate primere ljudi u svojoj okolini
kojima je bio jedini cilj da se obogate; i to im je uspelo. Ali
pogledajte stvarni kvalitet njihovog ivota i videete da
su jo uvek nezadovoljni i nesreni, jer nisu pronali svoju
pravu svrhu i odredite za svoje materijalno bogatstvo.
To sutinsko nezadovoljstvo esto kompenzuju stvaranjem
jo veeg materijalnog bogatstva, ne delei ga ni sa kim i ne
koristei ga za opte dobro. Meutim, postoji limit u koliini
i kvalitetu hrane koju moete da unesete u sebe; u veliini i
broju automobila, kua, ili nakita koji moete da posedujete,
putovanja na koja moete da odete. Oni mogu privremeno
da vas uine zadovoljnim, ali bez stvarne svrhe i ivotnog
cilja i bez doprinosa drugima, materijalno bogatstvo ne
moe da vam ispuni ivot.
Evo i jednog citata Dorda Bernarda oa: Istinska je
radost u ivotu kada ste iskorieni za ciljeve koje sami
prepoznajete kao velike. Kada ste sila prirode, a ne sebino
www.kreiranje-uspeha.com
i nesmireno stvorenje koje negoduje i kuka jer svet nee da
se potrudi da ga usrei. Miljenja sam da moj ivot pripada
itavom drutvu, i dok god ivim, ast mi je da inim za
njega sve to mogu.
Viktor Frankl, austrijski neurolog i psihijatar bio je fokusiran
na potrebu znaenja i svrsishodnosti ivota, na neto
to prevazilazi ivot i budi najbolju energiju u nama. Kao
Jevrejin, bio je sa svojom porodicom 1942. deportovan
u koncentracioni logor. Iako je i sam morao da obavlja
prinudni rad, pomagao je ostalim zarobljenicima da se
izbore sa depresijom i suicidalnim idejama.
Dr Hans Slije, kanadsko-austrijski endokrinolog koji je uveo
nauni koncept stresa, u svom monumentalnom istraivanju
na tu temu zakljuuje da je dug, zdrav i srean ivot rezultat
davanja, svrsishodnih projekata koji ushiuju linost i koji
doprinose ivotima drugih. Njegov moto je glasio: Zaslui
ljubav blinjeg svog.
Elem, bilo bi dobro da prepoznate ili izaberite svoj krajnji
cilj, svoju svrhu. Sledea pitanja e vam pomoi u tome:
ta je to to volim da radim?
ta je to to me ispunjava?
ta je to to bih radio/radila kada bi na mom raunu
Copyright 2015 Neva Rajkovi
14
bilo vie nego dovoljno novca da mogu da vodim ivot
koji elim?
Gde lei moja strast?
ta je to u emu istrajavam uprkos tekoama?
ta je to to mi daje energiju?
Koji su moji talenti?
ta je moja ivotna misija?
Moda e vam biti potrebno neko vreme da odgovorite na
ova pitanja, jer niste navikli da razmiljate na ovaj nain, ali
svakako to uinite.
Kada prepoznate svoju svrhu i krenete putem
samoostvarenja i vaem krajnjem cilju, vai eljeni rezultati
e se manifestovati, jedan po jedan. Svaki od njih e initi
stepenik ka sledeem, viem rezultatu. Tvoja svrha definie
kontekst i smer kojim se kree i u kome se tvoji rezultati
manifestuju. U meuvremenu, dok ne otkrijete svoju svrhu,
pomozite nekome da ostvari svoju.
Da bi ti se lake i bre ostvarivali rezultati koje si spreman
da kreira neophodno je da, izmeu ostalog, potuje i
voli sebe i druge; da ini ono to je dobro za tebe i za
tvoje okruenje i otvori se ka novim iskustvima. Oseti
zadovoljstvo zbog svoje kreativnosti i uivaj u njoj.
www.kreiranje-uspeha.com
Kada krenemo putem samoostvarenja, poinjemo da
uviamo da postoje neka univerzalna pravila koja pomau
da to putovanje bude lake. Pre nas je mnogo ljudi bilo na
tom putu i svoja iskustva podelilo sa drugima. U nastavku
se nalazi saetak smernica koje nam nude dvojica istaknutih
autora, Dipak opra i Stiven Kavi, a preuzete su iz njihovih
knjiga Sedam duhovnih zakona uspeha i 7 navika uspenih
ljudi.
Copyright 2015 Neva Rajkovi
15
7 ZAKONA & 7 NAVIKA
Ideje koje su ovde predstavljene, u knjigama su mnogo
dublje i podrobnije objanjene. Ovde se nalazi saetak.
Kasnije, kada proitate knjige (ili ako ste ih proitali) ovo
moe da poslui kao podsetnik.
DIPAK OPRA,
SEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEHA
Iako se zovu duhovni zakoni uspeha, ove zakone mogli
bismo nazvati i duhovnim zakonima ivota zato to se istim
principima slui priroda u stvaranju svega to postoji u
materijalnom svetu svega to moemo da vidimo, ujemo,
okusimo, pomiriemo ili dodirnemo.
Postoji mnogo aspekata uspeha, a materijalno blagostanje
je samo jedan od njih. Uspeh predstavlja i putovanje, a
ne samo odredite. Materijalno izobilje je samo jedna
od stvari koja putovanje ini ugodnijim, ali mu nije svrha.
Uspeh predstavlja i dobro zdravlje, energiju i entuzijazam
za ivot, ispunjujue veze, kreativnu slobodu, emocionalnu
i psiholoku stabilnost, oseaj blagostanja i duevnog mira.
www.kreiranje-uspeha.com
Svaki zakon predstavlja proces kojim nemanifestovano
nepoznato i nevidljivo postaje manifestovano poznato
i vidljivo.
Svi procesi kreacije su procesi kroz koje se ispoljava
Sopstvo ili boansko. Svest u pokretu se izraava kroz
pojave univerzuma u venom plesu ivota.
Izvor svekolike kreacije je boansko (ili duh); proces
kreacije je boansko u pokretu (ili um); predmet kreacije je
fiziki univerzum (koji u sebe ukljuuje i fiziko telo). Ove tri
komponente realnosti su sutinski ista stvar. Sve one dolaze
sa istog mesta: polja iste potencijalnosti, koje predstavlja
isto nemanifestovano.
Koristei iste zakone kojima se priroda slui u kreiranju
ume, galaksije, pa ak i ljudskog tela, moemo ispuniti
svoje najdublje elje.
1. ZAKON ISTE POTENCIJALNOSTI
Ovaj zakon se zasniva na injenici da je svako od nas u
svojoj prirodi ista svest. istu svest moemo izjednaiti sa
istom potencijalnou ona je polje u kojem su prisutne
sve mogunosti istovremeno, ujedno sa beskonanom
kreativnou. ista svest je naa spiritualna sutina, ona je
naa izvorna priroda.
Copyright 2015 Neva Rajkovi
Naa taka oslonca treba da se pomeri sa spoljanjosti,
sa razmiljanja utemeljenim u egu (poto ego nije ono to
mi stvarno jesmo, iako je zamka poistoveivanja stalno
prisutna) na unutranju taku oslonca koju predstavlja
Sopstvo (njegova mo je stvarna poto se ne zasniva
na strahu i potrebi za kontrolom). Do ove svesti van ega
dolazi se vebanjem tiine, meditacijom i praktikovanjem
neosuivanja.
Na ovaj nain emo se ukljuiti u tokove univerzuma i
beskrajno izobilje koje on nosi. Da bismo dopreli do tog
toka energije iz koga proistie sve materijalno moramo
smiriti unutranji dijalog i sumnju koja nas sputava.
2. ZAKON DAVANJA
Ovaj zakon bi se mogao nazvati i zakonom davanja i
primanja zato to univerzum funkcionie kroz dinaminu
razmenu. Nae telo i um su u procesu stalne promene, pa
je zato prekid cirkulisanja energije izmeu svih elemenata
univerzuma jednak zaustavljanju krvotoka. Najvanija je
namera koja stoji iza ina davanja i primanja. Namera bi uvek
trebalo da bude stvaranje obostrane sree i onoga ko daje
i onoga ko prima, zato to srea proizvodi prirataj. Najlaki
nain da dobijete ta elite je da pomognete drugima da
dobiju ta ele.
16 www.kreiranje-uspeha.com
Najbolji nain za praktikovanje ovog zakona je da svaki put
kada doete u kontakt sa nekim poklonite neto. Poklon ne
mora biti materijalan, moe biti cvet, kompliment ili molitva.
U stvari, najsnaniji oblik davanja je onaj koji nije materijalan
3. ZAKON KARME ILI ZAKON UZROKA I POSLEDICE
Karma je istovremeno i akcija i posledica te akcije, zato to
svaka akcija proizvodi silu koja se vraa u istom obliku.
Svi smo mi u stalnom procesu pravljenja izbora. Naalost,
usled uslovljanja drutvene sredine, mnotvo nas izbore ini
nesvesno, pa zbog toga mislimo da to uopte i nisu izbori.
Sam in svedoenja ovom inu donoenja odluka i izbora
dovee do toga da ceo proces bude pomeren iz nesvesne
u svesnu ravan. Proces svesnog donoenja odluka i
svedoenja daje nam mo.
Kada donosite bilo koju odluku, treba da se zapitate dve
stvari. Prva je: Koje su posledice izbora koji inim? Druga
je: Hoe li ovaj izbor doneti sreu meni i onima koji me
okruuju?
Postoji samo jedan izbor koji e doneti sreu i vama i onima
koji vas okruuju. Ovakav oblik ponaanja zove se spontana
ispravna akcija prava akcija u pravom trenutku.
Copyright 2015 Neva Rajkovi
17
4. ZAKON NAJMANJEG NAPORA
Priroda funkcionie sa lagodnom lakoom, sa preputenom
bezbrinou. Ovo je princip najmanje akcije, princip u
kome nema otpora, princip harmonije i ljubavi.
Ovaj princip je poznat i kao ekonomija truda, to jest ini
manje i postigni vie. U krajnjem sluaju ulazimo u stanje u
kome ne inimo nita i postiemo sve.
Najveu koliinu energije konzumira usmerenost na ego.
Onda kad oslobodimo tu energiju, moemo je preusmeriti i
koristiti da bilo ta to elimo.
Postoje tri komponente zakona najmanjeg otpora. Prva
je prihvatanje svih situacija, okolnosti i dogaaja upravo
onakvim kakvi se odigravaju.
Druga komponenta je odgovornost to znai da nikoga i
nita ne krivimo za situaciju u kojoj se nalazimo, pa ni sebe!
Kada prihvatimo situaciju onakvom kakva je, odgovornost
predstavlja sposobnost da kreativno odgovorimo na
situaciju kakva je ona u ovom trenutku.
Trea komponenta je odustajanje od odbrane. To znai
da ste se odrekli potrebe da uverite ili ubedite druge u
sopstveno gledite.
www.kreiranje-uspeha.com
5. ZAKON NAMERE I ELJE
Ovaj zakon baziran je na injenici da energija i informacija
postoje svuda u prirodi. U stvari, na nivou kvantnog polja
ne postoji nita sem energije i informacije. Kvantno polje je
samo drugo ime za polje iste svesti ili iste potencijalnosti.
itav univerzum je u svojoj biti kretanje energije i
informacije. Vae telo nije odvojeno od tela univerzuma, on
je vae produeno telo.
Menjajui sopstveni sadraj utiemo na informacioni sadraj
naeg produenog tela naeg okruenja, naeg sveta i
time prouzrokujemo da se stvari u njemu manifestuju.
Svesnoj promeni doprinose dve podrazumevane osobine
svesti: panja i namera. Panja pobuuje i ispunjava
energijom a namera transformie. Na ta god usmerimo
panju u svom ivotu, to e rasti i jaati. Sa ega sklonimo
panju, to e se gasiti, raspasti i nestati. Namera, sa druge
strane, aktivira transformaciju energije i informacije, ime
organizuje sopstveno ispunjenje.
6. ZAKON NEVEZIVANJA
Da biste dobili bilo ta u fizikom univerzumu, morate
se liiti svoje vezanosti za predmet. To ne znai da se
Copyright 2015 Neva Rajkovi
odriete namere niti elje, ve svoje vezanosti za rezultat.
Kada imate potpuno usmerenu nameru u istovremenoj
kombinaciji sa nevezivanjem, dobiete ono to elite, zato
to je nevezivanje ukorenjeno u neupitnoj veri u mo vaeg
pravog Sopstva.
Potraga za sigurnou i izvesnou predstavlja vezivanje
za poznato. Poznato je prolost, koja je zatvor prolih
uslovljavanja. Vezivanjem za poznato postajemo zatvorenik
prolosti zato to, kada se vezujemo za nju, svoje elje
zamrzavamo iz stanja toka i fleksibilnosti u vrlo strog okvir
koji zaustavlja proces kreiranja.
Kada razumemo ovaj zakon, nismo primorani da nalazimo
reenja na silu. Spremnost u sadanjem trenutku u polju
neizvesnosti nam dozvoljava da u svakom problemu
pronaemo seme prilike za neko vee dobro.
7. ZAKON DHARME ILI IVOTNOG CILJA
Boansko uzima ljudski oblik kako bi ispunilo svrhu. Po
ovom zakonu svako ima jedinstven talenat i jedinstven nain
da taj talenat iskae. Postoji neto to moemo da radimo
bolje nego bilo ko drugi na svetu a za svaki jedinstveni
talenat postoji i jedinstvena potreba za njim.
18 www.kreiranje-uspeha.com
Postoje tri komponente zakona dharme.
Prva tvrdi da je svako od nas ovde kako bi otkrio svoje
pravo Sopstvo i njegovu duhovnu prirodu.
Druga komponenta je iskazivanje naih jedinstvenih
talenata.
Trea komponenta je sluba oveanstvu.
Pitanje poput: ta ja imam od toga? predstavlja unutranji
dijalog ega. Pitanje: Kako mogu da pomognem? jeste
unutranji dijalog duha.
Kako biste doli do bitnih uvida, napravite spisak onoga to
biste radili da novac nije prepreka i da imate sve vreme i
novac ovog sveta.
PREGLED I ZAKLJUAK
Univerzalni um sa elegantnom preciznou
nepokolebljivom inteligencijom usklauje sve to se deava
u milijardama galaksija. Sve to ivi je izraz ove inteligencije,
a ona funkcionie kroz Sedam duhovnih zakona. Prirodni
sled ovih zakona u svakodnevnom ivota moe vam pomoi
da ih lake upamtite.
Copyright 2015 Neva Rajkovi
Zakon iste potencijalnosti se doivljava kroz tiinu,
meditaciju, otklon od osuivanja, druenje sa prirodom,
ali je aktiviran Zakonom davanja. Moramo davati ono to
traimo. Kroz akcije u Zakonu davanja aktiviramo Zakon
karme. Kada kreiramo dobru karmu, sve je u ivotu lako.
Ne moramo uloiti mnogo napora u ispunjenje svojih elja,
to automatski dovodi do spontanog razumevanja Zakona
najmanjeg napora. Kada je sve lako i bez napora, a elje
se stalno ispunjavaju, spontano poinjemo da razumemo
Zakon namere i elje. Ispunjavanje elja sa lakoom nam
olakava upranjavanje Zakona nevezivanja.
Na kraju, kada ponemo da razumemo sve ove zakone,
fokusiramo se na svoju pravu svrhu u ivotu, to nas vodi do
Zakona dharme. Kroz korienje ovog zakona, izraavanjem
svojih jedinstvenih talenata i ispunjavanjem potreba ljudi
koji nas okruuju, poinjemo da kreiramo ta god elimo
i kad god to elimo. Postajemo bezbrini i radosni, i ivot
postaje izraz nesputane ljubavi.
19 www.kreiranje-uspeha.com

STIVEN KAVI,
SEDAM NAVIKA USPENIH LJUDI
1. BUDITE PROAKTIVNI
Vi ste tvorac. Vi ste glavni. Ova navika se bazira na etiri
jedinstvene ljudske sposobnosti: mati, svesti, nezavisnoj
volji i, najvanije, samosvesti. Navika 1 vas ohrabruje da
kaete: Ovo to mi je servirano u detinjstvu, na osnovu
mog drutvenog odraza, jeste nezdrav program. Ne svia
mi se taj koncept. Mogu da ga promenim. Da biste to
mogli da uinite, razmislite o znaenju rei odgovornost.
U njenoj osnovi se krije re odgovor, i u stranim jezicima,
slino naem predstavlja sposobnost da se prui odgovor
na situaciju. Proaktivni ljudi poznaju ovu odgovornost
oni ne krive okolnosti i uslove za svoje ponaanje;
Copyright 2015 Neva Rajkovi
20
njihovo ponaanje je proizvod njihovog svesnog izbora,
ustanovljenog na sopstvenim vrednostima, a ne proizvod
okolnosti, ustanovljenim u trenutnim oseanjima.
ta znai biti proaktivan? Proaktivnost se postavlja kao
suprotnost reaktivnosti ona je sposobnost da svesno
biramo kako reagujemo na bilo koju situaciju.
2. PONITE OD ZAMILJENOG SVRETKA
Ova navika je ustanovljena na sledeem principu sve
stvari se stvaraju dva puta. Prva je mentalna kreacija, a
druga fizika. Navika 2 je prva ili mentalna kreacija. Bazira
se na mati sposobnosti da zamiljamo, da uvidimo
potencijal, da svojim umom vizualizujemo ono to trenutno
ne moemo da vidimo svojim oima; i svesti - sposobnosti
da uoimo sopstvenu jedinstvenost i line moralne i etike
smernice uz pomo kojih moemo da ih ispunimo na
najbolji nain.
U graenju kue prvo moramo da se konsultujemo sa
arhitektom i pogledamo neke nacrte. To je neizbeni prvi
korak, poto sigurno neemo dovesti radnike i poeti sa
radom. Imajui to u vidu, fascinantno je koliko se malo
vremena provodi u dolaenju do tane slike onoga to
elimo kada je u pitanju na ivot.
www.kreiranje-uspeha.com
3. ODREDITE PRIORITETE
Navika 3 je praktino ostvarenje navika 1 i 2. Postavljanje Hitno Nije hitno
prioriteta svodi se na uoavanje stvari koje su vane. KVADRANT 1 KVADRANT 2
Ipak, esto stvari koje su najvanije ne spadaju u domen Situacije: Situacije:
Krize, rokovi, vani problemi Razvoj i rast (rekreacija,
hitnog, pa bivaju pomerene u zadnji red i nikada ne bivaju
(poar u kuhinji, beba plae, izgraivanje odnosa sa drugima,

Vano
obavljene. Za ovu vrstu klasifikacije moe da pomogne poslovni pozivi) planiranje, prepoznavanje novih
sistem od etiri kvadranta. mogunosti)
Rezultat:
Svaku aktivnost moemo da kategoriemo tako to emo Stres, iscrpljenost, upravljanje Rezultat:
krizom, stalno gaenje poara Lino vostvo, napredak, srea
se upitati da li je ona hitna, a onda i da li je vana. Vrlo
je jednostavno ako je neto hitno, znai da zahteva nau KVADRANT 3 KVADRANT 4
panju odmah, a vane stvari su vredne ulaganja vremena. Situacije: Situacije:
Prekidi (nevani pozivi, elek- Trivijalni poslovi, traenje vremena,
Vano je provesti to vie vremena unutar drugog kvadranta, tronska pota, sastanci) prijatne aktivnosti

Nije vano
a da bismo uspeli u tome, moramo da izvebamo da kaemo Rezultat: Rezultat:
NE svim aktivnostima koje kompromituju najbolju viziju nas Kratkoroni fokus, ciljevi i pla- Totalna neodgovornost, zavisnost
novi deluju beznaajno, oseaj od drugih
samih. Oni koji vreme provode iskljuivo u aktivnostima iz
rtve, nedostatak kontrole,
3. i 4. kvadranta ne preuzimaju odgovornost za svoj ivot. povrni ili narueni odnosi s
ljudima

Copyright 2015 Neva Rajkovi

21 www.kreiranje-uspeha.com
4. RAZMILJAJTE O OBOSTRANOJ KORISTI (POBEDA/POBEDA)
Svi smo uli za ovaj princip, ali se njegovo primenjivanje
esto svede na princip pobeda/poraz, zbog velike potrebe
da budemo u pravu, da izvuemo vie koristi, da dobijemo
neto ni za ta. Drugi sluaj je da preputamo drugima da
dobiju ono to ele dok sebe rtvujemo.
Potrebna je velika hrabrost prepustiti se principu po kome
je obostrana korist jedini mogui rezultat, bez ega nema
dogovora. Na ovaj nain izlazimo iz mentaliteta oskudice u
mentalitet izobilja, u uverenje da ima dovoljno za svakoga.
5. TRAITE PRVO DA RAZUMETE PA TEK ONDA DA VAS RAZUMEJU
esto se previe usmeravamo na to da nas drugi razumeju,
potpuno zanemarujui mogue razlike u perspektivi.
Potrebno je razviti sposobnost da usporimo i razmotrimo
ugao gledanja onoga sa kime komuniciramo.
6. SINERGIZUJTE
Sinergija se moe pronai svuda u prirodi i podrazumeva
princip po kome je celina vie od skupa svojih delova. 1+1=3
ili vie! Ova navika je povezana sa prethodnom. Samo kada
smo u stanju da dobro procenimo i prepoznamo osobine
drugih, onda moemo prepoznati i prednosti koje oni imaju
i u saradnji ih upotrebiti. To podrazumeva prevazilaenje
Copyright 2015 Neva Rajkovi
22
paradigme u kojoj postoji naa vizija koja je prava i druge
koje su pogrene.
7. NAOTRITE TESTERU
Ovaj princip je najlake razumeti preko angdote u kojoj
ovek u umi see drvo tupom testerom, a kada je upitan
zato posle toliko napornog rada ne napravi pauzu i ne
naotri testeru, on kae da nema vremena jer je zauzet
testerisanjem.
Ova navika podrazumeva vreme koje izdvajamo za otrenje
testere. Ona obuhvata sve ostale navike zato to ih ini
moguim. U sebe ukljuuje etiri dimenzije obnove: fiziku,
mentalnu, drutvenu/emotivnu i duhovnu.
PREGLED I ZAKLJUAK
to ste proaktivniji (Navika 1), uspenije primenjujete lino
vostvo (Navika 2) i upravljanje (Navika 3), i u stanju ste
da obavite vie aktivnosti iz 2. kvadranta. Teei najpre
da razumete druge, (Navika 5), uspenije ete moi da
koristite sinergijska reenja po principu pobeda/pobeda
(Navike 4 i 6). to vie poboljate neku od navika koja
vodi ka meuzavisnosti (Navike 1, 2 i 3), biete uspeniji
u meuzavisnim situacijama (Navike 4, 5 i 6). Navika 7 je
proces obnove svih navika.
www.kreiranje-uspeha.com
Uspeh Navika 4, 5 i 6 nije stvar intelekta. To je prvenstveno
stvar emocije i usko je povezana sa naim oseajem line
sigurnosti. Ukoliko smo emotivno nesigurni, primena navika
4, 5 i 6 s ljudima koji misle razliito po pitanju konkretnih
ivotnih tema moe da bude prilino opasna. Unutranja
sigurnost ne dolazi iz onoga to drugi misle o nama ili
naina na koji nas tretiraju ili od naeg poloaja. Unutranja
sigurnost dolazi iz nas samih. Izvire iz tanih paradigmi i
ispravnih principa usaenih duboko u na um i srce. Dolazi iz
ivotnog integriteta na koji nae dnevne navike odraavaju
nae najdublje vrednosti.
ivotni integritet je najvaniji izvor line vrednosti.
Samopouzdanje nije stvar miljenja ili stava. Vi ne moete
da ubedite sebe u smirenje uma. Mir uma se stie kada je
ivot u skladu sa istinskim principima i vrednostima i nikako
drugaije. Sigurnost je u znanju da reenja po principu
pobeda/pobeda postoje; da ivot nije uvek ili/ili, da skoro
uvek postoje obostrano korisne alternative. Unutranja
sigurnost proistie iz sluenja, iz pomaganja drugim ljudima,
ak i kada to niko ne zna niti e ikada saznati. Sigurnost je i
u znanju da moete da iskoraite iz svojih kriterijuma bez da
od njih odustanete, da zaista moete duboko da razumete
drugo ljudsko bie.
Copyright 2015 Neva Rajkovi
23
Verujemo da e vam principi koji su predstavljeni pomoi
da dovedete svoj ivot i/ili karijeru na sledei nivo.
Za dublje uvide, proirenje znanja i jo konkretnih alata,
doite na jedan od treninga i konsultacija koje organizujemo.
TRENINZI: www.kreiranje-uspeha.com/trening
Pratite redovno na blog.
Poaljite nam i vau motivacionu priu.
BLOG: www.kreiranje-uspeha.com/blog
Pratite nas na Facebooku za dnevnu dozu inspiracije i
dodatna obavetenja o treninzima.
FACEBOOK: www.facebook.com/Kreiranjeuspeha
Ako imate pitanja ili ste spremni za individualni kouing,
poaljite nam e-mail.
KONTAKT: kancelarija@kreiranje-uspeha.com
U meuvremenu:
Budite sreni onim to imate dok radite na onome to elite.
Za va uspeh, i vie od toga!
Neva Rajkovi i tim Kreiranje Uspeha
www.kreiranje-uspeha.com
www.kreiranje-uspeha.com
Copyright 2015 Neva Rajkovi
24 www.kreiranje-uspeha.com