ISPITIVANJE

SINHRONIH MAINA
 SADRAJ
1 ISPITIVANE SINHRONIH MAINA......................................................................... 3
1.1 Oznake krajeva namota i pojedinih veliina .............................................................. 3
1.2 Ispitivanja tokom proizvodnje .................................................................................... 4
1.2.1 Ogled vitlanja ...................................................................................................... 5
1.3 Ispitivanja zavrene sinhrone maine ......................................................................... 7
1.3.1 Program ispitivanja ............................................................................................. 7
1.3.1.1 Komadna ispitivanja .................................................................................... 7
1.3.1.2 Tipska ispitivanja ......................................................................................... 7
1.3.1.3 Specijalna ispitivanja ................................................................................... 8
1.4 Ispitivanja sinhrone maine u ogledu praznog hoda................................................... 8
1.4.1 Oblik talasa ems .................................................................................................. 8
1.4.2 Karakteristika praznog hoda ............................................................................... 9
1.5 Karakteristika ustaljenog (trajnog) kratkog spoja .................................................... 10
1.6 Odreivanje podataka iz karakteristika praznog hoda i kratkog spoja..................... 11
1.7 Karakteristika reaktivnog optereenja ...................................................................... 13
1.8 Odreivanje promene napona i pobudne struje ........................................................ 15
1.8.1 Ben-Eenburgova metoda ................................................................................. 16
1.8.2 Potjeova metoda ................................................................................................ 16
1.9 Struktura i nain odreivanja gubitaka..................................................................... 17
1.9.1 Gubici u praznom hodu ..................................................................................... 17
1.9.1.1 Generatorski postupak ............................................................................... 18
1.9.1.2 Motorski postupak ..................................................................................... 19
1.9.2 Gubici u kratkom spoju ..................................................................................... 20
1.9.3 Metoda zaustavljanja......................................................................................... 21
1.10 Literatura............................................................................................................... 23

2
 1 ISPITIVANE SINHRONIH MAINA

Sinhroni generator je tipini predstavnik elektrine maine velike snage i maloserijske

proizvodnje, a u primeni se najee susree kao trofazni generator. S obzirom na velike
cene, jedinice velikih snaga se veoma paljivo i detaljno ispituju.
Prema pogonskoj maini, generatore delimo na turbogeneratore, gde je pogonske maina
parna ili gasna turbina, hidrogeneratore, gde je pogonska maina vodna (hidro) turbina i
dizelgeneratore gde je pogonska maina dizel motor. Prema obliku rotora, delimo ih na
maine sa cilindrinim rotorom i rotorom sa istaknutim polovima, dok je stator
cilindrinog oblika, trofazni.

Slika 1-1 Generatori: a) turbo, b) hidro

1.1 Oznake krajeva namota i pojedinih veliina

U upotrebi su sledee oznake za krajeve pojedinih namotaja na prikljunoj kutiji:

Tabela 1-1 Oznake krajeva namotaja trofaznih sinhronih maina

namotaj nova oznaka stara oznaka
U1, U2 U, X
statorski V1, V2 V, Y
W1, W2 W, Z
rotorski (pobudni) P1, P2 I, K

Za pojedine veliine kod sinhronih maina upotrebljavaemo sledee oznake:

E0 - ems praznog hoda (ems usled pobude),

E - stvarna (rezultantna) ems (ems u optereenom stanju),

U - napon na prikljucima,

3
 J p - pobudna struja ,

J 0 - pobudna struja koja odgovara naznaenom naponu, U n , na karakteristici

praznog hoda,
J k - pobudna struja koja odgovara naznaenoj struji, I n , na karakteristici kratkog
spoja,
J - pobudna struja koja odgovara ems E .
I - struja indukta,
J a - pobudna struja koja odgovara struji indukta I , koja izraava reakciju indukta,
ili drugim reima struja statora svedena na rotor.
Kod naizmeninih veliina radi se o efektivnoj vrednosti

1.2 Ispitivanja tokom proizvodnje

Pre same proizvodnje vre se ulazna proveravanja deklarisanih karakteristika i kvaliteta

materijala (sirovina), poluproizvoda, delova i komponenti. Greke pri proizvodnji se
najlake, najefikasnije i najekonominije otklanjaju ako se svi elementi ispitaju pre
dovrenog stanja.
Za vreme proizvodnje proverava se:
izolacija navojaka pojedinih delova namota,
ispravnost i dimenzije magnetskog kola (jezgra), (stegnutost, gubici u delu jezgra i
lokalna zagrevanja),
tokom ugradnje se vie puta, zavisno od stepena gotovosti, proverava galvanska
povezanosti i dielektrina ispravnost namota,
mehanika izvedba - rotoru i ventilatoru se posebno kontrolie uravnoteenost
(izbalansiranost) i po po potrebi se dodatno uravnoteuje dodavanjem ili oduzimanjem
masa na unapred predvienim mestima,
u sluaju hlaenja vodonikom (vei turbogeneratori i sinhroni kompenzatori) kuita se
pre paketiranja ispituju propisanim pritiskom.

Posle zavrene proizvodnje kompletnog statora i rotora sprovode se odreena

ispitivanja, i to pre i posle impregnacije namota. Pre impregnacije (ili termike dorade) na
svakom statorskom i izolovanom rotorskom namotu meri se orijentaciono otpor izolacije
namotaja, a za namote koji nisu kratkospojeni i otpornost provodnika u hladnom stanju, te
se proverava pravilna povezanost paralelnih grana, ispravnost oznaka na krajevima namota
(poeci i svreci) i dielektrina izdrljivost sa snienim naponima. Posle impregnacije, a
pre montae, ispituje se otpornost izolacije pri odreenoj temperaturi i dielektina
izdrljivost povienim ispitnim naponima, ali u kraem trajanju, eventualno samo nekoliko
sekundi umesto 60 s . U sluaju hlaenja vodonikom, proverava se zaptivenost statora
vazduhom povienog pritiska, dugotrajnim praenjem razlike pritiska uz uvaavanje
promene temperature okoline.

4
1.2.1 Ogled vitlanja

Svrha ogleda vitlanja je da se proveri mehanika vrstoa rotora. Sutina ogleda sastoji se
u tome da se rotor maine vrti odgovarajue vreme brzinom veom od nominalne ili
maksimalne predviene. Rotor se moe vitlati kada je ve montiran na mainu ili posebno-
izvan maine. Rotori velikih masa ispituju se ogledom vitlanja u prostorijama posebno
namenjenim za ovu vrstu ispitivanja.
Brzina kojom se ispituje rotor zavisi od tipa maine kojoj rotor pripada, odnosno od
nominalne brzine maine ili poveane brzine kojom se rotor moe vrteti. U tabeli 1-2 date
su veliine ispitnih brzina u zavisnosti od vrste maine i rotora.

Tabela 1-2 Brzine rotora pri ogledu vitlanja

Vrsta maine i rotora Brzina kojom se vrti
Sinhroni generatori
brzinom pobega turbine,
na pogon vodenom turbinom ali najmanje 1,8 n ;
1,25 n
na pogon parnom turbinom
2. Sinhroni motori 1,2 n
3. Sinhroni kompenzatori 1,2 n
4. Asinhrone maine i jednosmerne maine sa 1,2 n
nezavisnom i paralelnom pobudom
5. Jednosmerne maine sa serijskom pobudom 1,2 max

Ogled vitlanja, odnosno okretanje rotora povienom brzinom traje dve minute i smatra se
da je maina izdrala mehanika naprezanja ako se na rotoru ne otkriju nikakve
deformacije i ako maina nakon ogleda vitlanja izdri naponske oglede. Naime, oglede
ispitivanja dielektrine vrstoe potrebno je vriti nakon ogleda vitlanja, zbog toga to u
toku njega moe doi do mehanikog oteenja izolacije.
Ukratko emo opisati objekte u kojima se vri ogled vitlanja. To su graevinski objekti
posebne konstrukcije sposobni da prime veliku koliinu mehanike energije. Kolika je to
energija najbolje ilustruje sledea analiza.
J 2
Kinetika energija cilindrinog tela koje rotira data je izrazom Ek = , gde je
2
1
J moment inercije i njega moemo izraziti kao J = m D 2 . Pri tome je m masa tela
4
koje rotira, a D prenik baze cilindra. Sada za kinetiku energiju moemo pisati
2
1 1 2
Ek = mD 2 n 2 , gde je n brzina rotiranja u [obr min ], dalje je
2 4 60
m D2 2
E k = 1370 n .
1000

5
 U sluaju turbogeneratora sa mD 2 = 10 10 3 kgm 2 i pri n n = 3000 obr min ,
dobija se vrednost kinetike energije E k = 123 MWs , a pri neto veoj brzini n = 1,25nn ,
dobija se energija E k = 192 MWs .
Radi poreenja, voz mase 200 tona koji se kree brzinom od 100 km/h ima
kinetiku energiju od 78 MWs . Moe se sada lako zamisliti ta bi se desilo ako bi rotor
prilikom ogleda vitlanja mehaniki popustio i razleteo se. Zbog ovoga se vitlaonice, objekti
gde se vre ogledi, najee ukopavaju u zemlju ili se oblau debelim slojevima betona,
zemlje ili peska.

Slika 1-2 Horizontalna vitlaonica

Zavisno od toga da li se ispituje rotor za rad u vertikalnom ili horizontalnom

poloaju, postoje vertikalni odnosno horizontalni tuneli za vitlanje. Svaka vitlaonica mora
imati mogunost daljinskog upravljanja jednosmernim motorom kojim se vrti rotor, zatim
se mora omoguiti daljinsko merenje brzine obrtanja, vibracija u leajevima, kao i
elektrinih veliina pogonskog motora. Na slici 1-2 prikazana je jedna horizontalna
vitlaonica
U vitlaonicama se normalno obavlja i dinamiko balansiranje rotora koje
prethodi ogledu vitlanja. esto se tokom ogleda vitlanja mere i mehanika naprezanja na
pojedinim kritinim mestima. U tu svrhu se upotrebljavaju tenzometri, odnosno otpornike
merne trake. To su trake malih dimenzija privrene na deo konstrukcije u smeru u kom
elimo meriti naprezanje. Reaguju tako to poveavaju svoj otpor pri istezanju, a smanjuju
ga pri sabijanju. Prikljuenjem na most moemo pratiti prilike mehanikih naprezanja. Ako
prikljuimo oscilograf moemo pratiti vrlo brze promene usled vibracija. Time dobijamo
najpotpuniju sliku statikih i dinamikih naprezanja delova elektrinih maina

6
1.3 Ispitivanja zavrene sinhrone maine

U ovom poglavlju bie rei o zavrnim, primopredajnim i nekim od ispitivanja sinhronih

maina tokom korienja.

1.3.1 Program ispitivanja

Nacionalnim i internacionalnim standardima su propisana komadna, tipska i specijalna

primopredajna ispitivanja maina jednosmerne struje. Prema jugoslavenskom standardu
(JUS) za predviena su sledea ispitivanja:

1.3.1.1 Komadna ispitivanja

1. merenje otpornosti namota u toplom stanju,
2. merenje otpornosti izolacije u hladnom stanju,
3. generatorski prazan hod nepobuen, a ree motorski, sa duim trajanjem zbog merenja
vibracija,
4. generatorski kratak spoj (ree motorski i to nepotpun kratak spoj),
5. zakoeno stanje sa viekratnim ukljuenjem na mreu, samo a ainhrone samozaletne
maine,
6. ispitivanja pri povienoj brzini obrtanja, tzv. ogled vitlanja,
7. provera povienim indukovanim naponom pri pobudi naznaenom pobudnom strujom
(ili, barem 1,3U n ) pri naznaenoj uestanosti tokom 3 minuta,
8. provera dovedenim naponom.

1.3.1.2 Tipska ispitivanja

1. odreivanje pobudne struje, zavisno od struje optereenja na naznaeni napon i
naznaenu uestanost,
2. povienja temperature (zagrevanje i hlaenje),
3. ogled zaletanja (za sinhrone maine sa asinhronim zaletom),
4. ogled zaustavljanja,
5. merenje ugla gubitaka izolacije, tg i njegove promene, tg , zavisno od napona,
6. merenje kapacitivnosti namota prema masi i meusobno,
7. napon vratila i/ili struje leaja,
8. merenje vremenskih konstanti i reaktansi,
9. akustina provera buke,
10. masa ukupna, transportna, rotora.

7
1.3.1.3 Specijalna ispitivanja
1. udarni kratki spoj pri snienom naponu
Ispitivanja van ovog popisa posebno se ugovaraju izmedju naruioca i proizvoaa.
Potrebno je naglasiti da se za velike turbogeneratore neka ispitivanja ne mogu obaviti u
ispitnoj stanici proizvoaa, a za velike hidrogeneratore, koji se izrauju na licu mesta,
ispitrivanja se prilagoavaju raspoloivim mogunostima.

1.4 Ispitivanja sinhrone maine u ogledu praznog hoda

Cilj ispitivanja u praznom hodu je da se dobiju sledee karakteristike:

oblik talasa ems,
ems u funkciji struje pobude: E 0 = f (J p ) (karakteristika praznog hoda, karakteristika
magneenja) i
ui gubici praznog hoda u funkciji ems: Pf + PFe = f (E 0 )
Ispitivanje se vri pri naznaenoj brzini obrtanja u reimu generatora (generatorski
postupak) ili reimu motora (motorski postupak).

1.4.1 Oblik talasa ems

U ogledu praznog hoda potrebno je pomou oscilograma kontrolisati oblik linijske
vrednosti ems. Prema propisima, oblik krive ems smatra se praktino sinusnim, ako
najvee odstupanje trenutne vrednosti a od stvarne vrednosti sinusoide g (prema slici 1-3)
ne iznosi vie od 5% njene maksimalne vrednosti, m . Maksimalna vrednost se izraunava
po obrascu:
a 0 + 3a1 + a 2
m=
3
Kod visokonaponskih generatora oblik krive ems ispitujemo preko naponskih mernih
transformatora. Kada su ovi dobre klase, oni ne izobliuju oblik krive ems.

a1 a0
s a g

a2

o o o
30 30 30

Slika 1-3 Oblik talasa ems

8
1.4.2 Karakteristika praznog hoda

Karakteristika praznog hoda je funkcionalna zavisnost naizmeninog napona indukta na

prikljucima neoptereenog generatora E 0 , od jednosmerne pobudne struje, J p , pri
konstantnoj brzini, i naznaenoj (nominalnoj) uestanosti tj.
E 0 = f ( J p ) pri I = 0 , n = const. i f n

Ovo je dvoznana kriva kod koje je deo koji se dobija pri smanjenju pobudne struje malo
je vii od one grane koja se dobija pri poveanju pobudne struje. Ovo potie usled
remanentnog magnetizma, ali ove razlike nisu tako znaajne kao kod generatora
jednosmerne struje.
Tok ogleda:
Generator se spregne sa pogonskim motorom (npr. motor jednosmerne stuje) koji mora
imati svu opremu za doterivanje brzine na tanu sinhronu vrednost, a pobudni namotaj
napaja se iz nezavisnog izvora. U pobudnom kolu generatora nalazi se ampermetar, a na
krajevima statorovog namotaja voltmetar i frekvenciometar. Kada se pri pobudnoj struji
jednakoj nuli dotera brzina na sinhronu, stalno je merimo tahometrom. Kasnije kada napon
poraste moemo je kontrolisati frekvenciometrom. U prvom delu ogleda pobudnoj struji se
daju sve vee vrednosti, pri emu se izbegava svako vraanje pobudnog otpornika unazad
da bi se jednoznano dobile take karakteristike pri poveanju pobudne struje. Za svaku
vrednost pobudne struje kontrolie se brzina i mere pobudne struje i ems generatora. U
drugom delu ogleda pobudnoj struji dajemo sve manje vrednosti, merei ostale veliine
kao i ranije.

E0

Un A B
C

J0 Jp

Slika 1-4 Karakteristika praznog hoda

Kod nominalnog napona, glavni deo pobudne struje, AB , pripada mps meugvoa a
deo BC mps magnetnog kola.

9
Znaajan podatak sa karakteristike praznog hoda je vrednost pobudne struje, J 0 , pri kojoj
se ima linijska ems po vrednosti jednaka nominalnom naponu E 0 = U n .
Kod sinhronih generatora velikih snaga ispitivanje se vri na mestu gde je montiran tj. u
elektrani, a pogonski motor je vodena ili parna turbina.

1.5 Karakteristika ustaljenog (trajnog) kratkog spoja

Karakteristika ustaljenog kratkog spoja prikazuje zavisnost naizmenine struje na

kratkospojenim prikljucima statora, I k , od jednosmerne pobudne struje, J p , pri kratkom
spoju i kada je brzina obrtanja naznaena, tj.
I k = f ( J p ) pri U = 0 i n = n n .

Obino se ogled vri pri tropolnom kratkom spoju. Po dovoenju brzine na naznaenu
vrednost, pobudna struja, koja je do tada obavezno bila jednaka nuli, postepeno se
poveava. Za svaku vrednost pobudne struje belee se i pokazivanja tri ampermetra, pa se
struja kratkog spoja statora dobija kao srednja vrednost tih pokazivanja. Merenje se vri do
vrednosti struje kratkog spoja koja je neto vea od nominalne struje generatora. Na
osnovu rezultata nacrta se karakteristika kratkog spoja predstavljena na slici 1-5, koja je
prava linija.

In

Jk Jp

Slika 1-5 Karakteristika kratkog spoja

Znaajan podatak sa karakteristike ustaljenog kratkog spoja je vrednost struje kratkog

spoja, J k , pri kojoj se ima linijska struja kratkog spoja po vrednosti jednaka nominalnoj
struji I k = I n .
Karakteristika kratkog spoja ne mora polaziti iz poetka koordinatnog sistema ve moe
biti pomerena malo navie usled remanentnog magnetizma.

10
 Ik Xa X

E0 Ek

Jp

Slika 1-6 Pojednostavljena ema sinhrone maine u kratkom spoju

U emi prikazanoj na slici 1-6 zanemarena je otpornost po fazi statora.

Kad se pomou pobudne struje podesi da je I k = I n rezultantna ems bie jednaka naponu
rasipanja:
Ek = X I n

koji iznosi 1020 % od nominalnog napona pa e prema karakteristici praznog hoda

maina biti sigurno u nezasienom stanju. Reaktansa reakcije indukta X a bie nezasiena
(i konstantna) pa i zbir X a + X = X s nazivamo nezasienom reaktansom indukta.
Poto kod nezasiene maine vai linearan odnos
E 0 = X 12 J p

a prema emi imamo

E0 = X s I k
dobija se
X 12 L
Ik = J p = 12 J p J p
Xs Ls
pa je zato karakteristika kratkog spoja prava linija kao to je to prikazano na slici.
Poto je odnos struja I k / J p jednak odnosu induktivnosti (ako je R malo) pri
eksperimentalnom odreivanju karakteristike nije nuno da brzina, tj. uestanost, = 2f ,
bude strogo naznaena.

1.6 Odreivanje podataka iz karakteristika praznog hoda i kratkog spoja

Sa slike na kojoj su zajedno prikazane karakteristike praznog hoda i kratkog spoja, mogu
se odrediti neki veoma znaajni podaci.

11
 E0 D nezasiena maina
Ik
E0

Un A B C
zasiena maina

Ik
In B

A K
0
J0 Jk Jp

Slika 1-7 Odreivanje podataka iz karakteristika PH i KS

AD
Sinhrona reaktansa nezasiene maine X s = , kao odnos napona praznog hoda sa
AB
tangente OD pri otvorenom prekidau i struje kratkog spoja pri zatvorenom prekidau
(slika 1-6) za jednu istu, bilo koju, pobudnu struju,
AC U n
Sinhrona reaktansa zasiene maine X s = = slino kao i gore samo za pobudnu
AB AB
struju J 0 koja odgovara naznaenom naponu. Pojam ove sinhrone reaktanse je teorijski,
pri emu se za karakteristiku praznog hoda uzima prava koja prolazi kroz take 0C .
Oigledno je X s < X s . Moe se uspostaviti zavisnost X s = f ( E 0 ) , slika 1-8.
koja se dobija iz odnosa AC/AB za razne vrednosti pobudnih struja, pri emu se taka C
kree po karakteristici praznog hoda ( E 0 ).

X s

Xs

E0

Slika 1-8 Promena sinhrone reaktanse u funkciji ems praznog hoda

12
Sainilac zasienja
A C AD X s
Kz = = =
A B AC X s'
koji odgovara naznaenom naponu (U n ) , i ima vrednost veu od jedinice, proseno 1,2.
Odnos kratkog spoja
J 0 0A
Kk = = ili 1
J k 0K
predstavlja odnos pobudne struje koja odgovara nominalnom naponu u praznom hodu i
pobudne struje koja odgovara nominalnoj struji u kratkom spoju. Maine sa veim
odnosom kratkog spoja mogu da izdre vea preoptereenja ali su skuplje. U
hidrogeneratorima K k = 0,8 1,8 a u turbogeneratorima K k = 0,5 1,0 .
maina, nakon ega se prekidaem zatvori strujno kolo. Tokom ogleda se mora stalno
kontrolisati da uestanost bude nominalna (delovanjem na brzinu pogonskih motora) i da
vatmetar pokazuje snagu jednaku nuli (delovanjem na pobudne struje generatora), kako bi
se imao cos = 0 .

1.7 Karakteristika reaktivnog optereenja

Karakteristika reaktivnog optereenja je kriva koja pokazuje kako se menja napon na

krajevima generatora u zavisnosti od pobudne struje, U = (J p ), pri stalnoj struji
optereenja ( I = const.) , sainiocu snage cos = 0 (ind ) i brzini n = nn . Ova metoda je
praktina za analizu, jer se pri reaktivnom optereenju imaju jednostavne, aritmetike,
relacije izmeu ems E i napona U , kao i izmeu pobudnih struja . Iz karakteristika
reaktivnog optereenja moe da se odredi tzv. Potjeov trougao, koji je osnova za
odreivanje promene napona i pobudne struji po Potjeovoj metodi.
Reaktivno optereenje sinhrone maine pomou transformatora u praznom hodu,
asinhronog motora u praznom hodu ili kondenzatora, se ne primenjuje u praksi. Najbolje je
pri ispitivanju koristiti dve jednake sinhrone maine, od kojih jedna, npr. SM 1 proizvodi, a
druga, SM 2 , troi reaktivnu energiju. Pogonskim mainama, PM , se pokrivaju gubici
pojedinih generatora u radu. Pomou sinhronizacionih sijalica se izvri sinhronizacija
maina, nakon ega se prekidaem zatvori strujno kolo. Tokom ogleda se mora stalno
kontrolisati da uestanost bude nominalna (delovanjem na brzinu pogonskih motora) i da
vatmetar pokazuje snagu jednaku nuli (delovanjem na pobudne struje generatora), kako bi
se imao cos = 0 .

13
 A W

Pg Pg
PM SM1 V SM2 PM

Jp1 Jp2

Slika 1-9 Dobijanje karakteristike reaktivnog optereenja

Take karakteristike se dobijaju tako da se, uz odranje konstantne struje optereenja, pri
raznim naponima ostvari potrebna razlika pobudnih struja generatora.
U sluaju reaktivnog optereenja vrede sledee jednostavne aritmetike relacije:
J p = J p1 = J + J a i

E = E1 = U + X I .

Karakteristika reaktivnog optereenja sinhrone maine, SM 1 , prikazana je na slici 1-10

zajedno sa karakteristikom praznog hoda.

Ep U E p = f (J p )

E N
t U = f (J p )
X I
Un
Q P Ja T cos = 0

Tk
0 J
Jk J cos =0 J p

Slika 1-10 Karakteristika reaktivnog optereenja

14
Karakteristika reaktivnog optereenja slui za odreivanje tzv. Potjeovog trougla, NPT ,
ije su katete:
NP = X I = E U pad napona na rasipnoj reaktansi (napon rasipanja), tzv. Potjeov
napon, U pot ,i
PT = J a = J p J pobudna struja koja odgovara struji indukta I .
Reaktansa X se naziva Potjeova reaktansa.
Potjeov trougao se odreuje na sledei nain:
1. na karakteristiku praznog hoda povue se tangenta u poetnom delu 0t ;
2. na apcisi se ucrta taka Tk , koja je dobijena iz karakteristike ogleda kratkog spoja pri
datoj struji I k = I ;
3. za napon U , odredi se na karakteristici reaktivnog optereenja taka T i povue
horizontala UT , pobudnu struju u taki T oznaimo sa J cos = 0 ;
4. prenese se du 0Tk = TQ i tako odredi taka Q ;
5. iz take Q se povue paralela tangenti Ot i dobije du QN , odnosno taka N ;
6. iz take N se spusti vertikala na du TQ i na mestu preseka odredi taka P ;
7. trougao NPT je Potjeov trougao, koji nam daje X I i I a .

1.8 Odreivanje promene napona i pobudne struje

Odreivanje promene napona i pobudne struje spada u veoma vane zadatke analize rada i
ispitivanja sinhronog generatora. Naime, usled naglog rastereenja maine od mree mogu
se pojaviti velike promene napona. Promena napona je definisana kao razlika ems u
praznom hodu i naznaenog napona: U = E 0 U n , pri istoj brzini maine i pri istoj
pobudnoj struji kao pri optereenju, a obino se izraava relativno, u procentima, u odnosu
na nominalni napon:
E0 U n
u= 100 [%] .
Un
Kod rastereenja sa naznaenog optereenja na optereenja nula (prazan hod), napon kod
naznaene uestanosti i odgovarajue pobudne struje, koja ostaje konstantna, ne sme da
poraste vie od 50% pri cos = 0,8 kod maina malih snaga, odnosno 30% kod maina
srednjih snaga.
Ako je za dato optereenje U , I , cos (ind ) potrebno je odrediti promenu napona i
pobudnu struju, J p , sluimo se sledeim posrednim metodama:

Ben-Eenburgova je najjednostavnija, ali pretpostavlja da maina nije zasiena i da je

sa cilindrinim rotorom,
Potjeova uzima u obzir zasienje ali ne i istaknutost polova,
Blondelova uzima u obzir istaknute polove ali ne i zasienje itd.
U praksi se najvie koristi Potjeova metoda, a pri orijentacionim postupcima i Ben-
Eenburgova.
15
1.8.1 Ben-Eenburgova metoda

Za primenu ove metode potrebno je poznavati vrednost otpora statorskog namota, R , i

sinhrone reaktanse, X s . Smatra se da je maina nezasiena ( X s = const. ), pa se se koristi
ekvivalentna ema sa konstantnim parametrima (slika 1-10).

I Xs Rs
Xs I
E0
RI

E0 U U
Jp
I

Slika 1-11 Ekvivalentna ema i fazorski dijagram nezasiene sinhrone maine

Ems E 0 se rauna iz jednaine:

E 0 =U + R I + j X s I ,

a pomou nje promena napona. Potrebna pobudna struja J p odredi se koristei

karakteristiku praznog hoda nezasiene maine.
Uticaj zasienja se moe proceniti uzimanjem u raun zasiene sinhone rekatanse, X s i
koristei karakteristiku praznog hoda zasiene maine.

1.8.2 Potjeova metoda

Potjeova metoda uzima u obzir zasienje tako to se bazira na sabiranju mps odnosno
pobudnih struja. Ne uzima u obrzir istaknutnost polova, tako da se prvenstveno primenjuje
za turbogeneratore, mada daje prilino zadovoljavajue rezultate i za hidrogeneratore.
Osim vrednosti otpora statora, R , potrebno je poznavati i vrednost Potjove reaktanse X ,
ili pada napona na rasipnoj (Potjovoj) reaktansi X I , te struju statora svedenu na rotor,
J a . Veliine X I i J a se odreuju pomou karakteristika reaktivnog optereenja, iz
Potjeovog trougla.
Potjeova metoda se bazira na primeni stvarne karakteristike praznog hoda maine,
vektorskog dijagrama i sledeih jednaina:
E =U + R I + j X I ,
J =J p +Ja,

16
uz pretpostavku da je Potjeov trougao nepromenljiv sa zasienjem.
Poto se izrauna rezultantna ems E , iz karakteristike praznog hoda se dobije pobudna
struja J , koja je pomerena ispred ems E za 90 o . Pobudna struja J p se odreuje grafiki,
sabiranjem vektora J i J a , koji je paralelan sa vektorom struje optereenja I . Prema
pobudnoj struji J p se iz karakteristike praznog hoda oita odgovarajua ems usled pobude
E 0 , na temelju koje se izrauna promena napona.

1.9 Struktura i nain odreivanja gubitaka

Stepen iskorienja sinhrone maine odreuje se iskljuivo po metodi odvojenih gubitaka.

P
G = , P = 3 U I cos .
P + Pg

Ukupni gubici, Pg , predstavljaju razliku izmeu uloene i korisne snage, a kod sinhronih
maina sadre sledee gubitke:
Pg = Pf + PFe + 1,5 R I 2 + Pd + U p J p ,

gde su:
Pf + PFe - gubici usled obrtanja (tzv. ui gubici praznog hoda) koji obuhvataju
mehanike gubitke i gubitke u gvou. Odreuju se iz ogleda praznog hoda u reimu
generatora ili motora ili po metodi zaustavljanja.
1,5 R I 2 - gubici optereenja (Dulovi gubici u namotu statora), odreuju se raunski
iz izmerenog otpora i poznate struje statora.
Pd - dopunski gubici. Mere se u ogledu kratkog spoja u reimu generatora, pri
reaktivnom optereenju maine u reimu motora u praznom hodu ili po metodi
zaustavljanja maine u kratkom spoju.
U p J p - pobudni gubici. Odreuju se na osnovu pobudnog napona, U p , i pobudne
struje, J p , dobijene pomou Potjeove metode.

1.9.1 Gubici u praznom hodu

Ukupni gubici praznog hoda sadre gubitke usled obrtanja (tzv. ue gubitke praznog
hoda), Pf + PFe , gubitke usled pobude i Dulove gubitke u namotu statora kod motorskog
postupka, 1,5 R I 02 . Pobudni gubici se pokrivaju snagom pobude i mogu se odvojeno meriti
za bilo koje pogonsko stanje maine, pa se esto izdvajaju iz ukupnih gubitaka praznog
hoda.
Snimanje karakteristike gubitaka praznog hoda, tj. uih gubitaka praznog hoda u funkciji
ems: Pf + PFe = f (E 0 ) se moe obaviti u generatorskom ili motorskom postupku.

17
1.9.1.1 Generatorski postupak

Za sprovoenje generatorskog postupka potrebno je imati pogonski motor, PM , i

mogunost merenja njegove korisne snage, P0 (slika 1-16). Korisna snaga pogonskog
motora treba da odgovara samo gubicima ispitivane maine. Promenom struje pobude
dobijaju se potrebne karakteristike.

A U V U V
SG
u v u v

A V PM f
V

Slika 1-12 ema ispitivanja za generatorski postupak praznog hoda

Pf +PFe

PFe

Pf

E E0

Slika 1-13 Karakteristika uih gubitaka praznog hoda

Ako se kao pogonski motor koristi badarena maina, korisna snaga motora se
jednostavno odreuje:
P0 = U PM I PM Pg , PM .

18
Ova snaga odgovara uim gubicima u praznom hodu, tj. zbiru mehanikih gubitaka i
gubitaka u gvou:
P0 = P0 = Pf + PFe ,

koji su prikazani na slici 1-13.

Gubici pri nominalnom naponu se oitaju sa slike prema ems E (iz Potjeove metode), ili
jednostavno prema nomimalnom naponu.

1.9.1.2 Motorski postupak

U sluajevima kada spajanje sihrone maine sa pogonskim motorom predstavlja problem

primenjuje se motorski postupak. U odnosu na generatorski postupak, ulazna snaga, ovaj
put elektrina, se mnogo lake meri.
Tokom ogleda, sinhrona maina se napaja iz mree, preko regulacionog transformatora, ili
pomou posebnog izvora promenjivog napona, uz odravanje frekvencije konstantnom.
Asinhroni zalet ispitivane maine se vri uz postepeno poveavanje napona. Kada je brzina
porasla gotovo do sinhrone, ukljuimo pobudu i time sihroniziramo mainu. Preko
instrumenata merimo frekvenciju i napon na prikljucima, struju u sve tri faze, snagu koju
uzima ispitivana maina iz mree i pobudnu struju (slika 1-18).
Praktikuju se dva merenja, pri minimalnoj struji statora, I 0 (reim A ), i pri nominalnoj
struji statora, I n (reimi B i C ). eljeni reimi se ostvaruju regulisanjem pobudne struje.
Merenje u reimu koji odgovara taki A slui za odreivanje gubitaka usled obrtanja,
Pf + PFe , koji se ovde sumarno dobijaju:

PW = Pf + PFe + 1,5 R I 02 .

Zbog male struje optereenja, u ovom reimu se mogu zanemariti dopunski gubici, a zbog
cos = 1 , nema potekoa kod merenja vatmetrom.
Iz merenja u reimima koji odgovaraju takama B i C , ako je potrebno, mogu da se
odrede dopunski gubici, Pd :

PW = Pf + PFe + 1,5 R I n2 + Pd .

Ems, E , pa prema tome i gubici u gvou, PFe , su vei u reimu poveane pobude, taka
B.
U ovom reimu zbog cos 0 postoje tekoe u merenju snage, pa treba koristiti to
taniji vatmetar za merenje snage (elektronski ili za mali cos ).

19
 A W

A
A
W
A
A

V
SG f V
A V

Slika 1-14 ema ispitivanja u motorskom praznom hodu

I P =0

In C B
cos 0

A
I0 cos = 1

Jp

Slika 1-15 Zavisnost struje optereenja od struje pobude u motorskom praznom hodu

1.9.2 Gubici u kratkom spoju

Gubitke u kratkom spoju odreujemo u generatorskom postupku, za ta je potrebno je

imati pogonski motor, PM , i mogunost merenja njegove korisne snage, Pk (slika 1-16).
Korisna snaga pogonskog motora treba da odgovara samo gubicima ispitivane maine.

20
Ispitivanje u kratkom spoju se u vri pri sinhronoj brzini i raznim vrednostima struje
pobude, a u cilju odreivanja dopunskih gubitaka, Pd .
Snaga kratkog spoja, Pk , sadri sledee gubitke:

Pk = Pf + 1,5 R I 2 + Pd ,

Dopusnki gubici su, dakle:

Pd = Pk Pf 1,5 R I 2 .

A A A

Pobuda Ispitanik

Slika 1-16 ema ispitivanja za ogled kratkog spoja

Pk

1,5 R I 2 + Pd

Pf

In Ik

Slika 1-17 Gubici u kratkom spoju generatora

1.9.3 Metoda zaustavljanja

Kod sinhronih generatora velikih snaga javljaju se prilini problemi kod odreivanja
gubitaka, odnosno stepena iskorienja. Oni se konano montiraju i ispituju tek u elektrani,
gde ne postoji badarena pogonska maina, pomou koje bi se odredili pojedinani gubici
radi odreivanja stepena iskorienja. Budui da je generator obino vrsto spojen sa

21
svojom pogonskom turbinom, dodatni problem predstavlja i razdvajanje ukupnih
mehanikih gubitaka turbine i generatora. Posebno je teko proceniti gubitke hidraulinog
trenja vodenih turbina. Generatori velikih snaga se, ako postoje odreeni uslovi, obino
ispituju metodom zaustavljanja, a u suprotnom kalorimetarskom metodom.
Cilj metode zaustavljanja je odreivanje pojedinih gubitaka ili momenta inercije, J m , a
bazirana je na nekoliko, obino tri, ogleda zaustavljanja pri razliitim uslovima (reimima)
gubitaka. Maine velikih momenata inercije su pogodne za ispitivanje metodom
zaustavljanja, jer zaustavljanje traje dugo, tako da se kriva zaustavljanja, n = f (t ) , moe
precizno snimiti.

nn A

0 T t

Slika 1-18 Karakteristika zaustavljanja

Za sprovoenje ogleda vano je postojanje uslova za zaletanje generatora iznad naznaene

brzine obrtanja (npr. postojanje drugog, pomonog generatora za sinhrono putanje u rad) a
potrebna je i mogunost odspajanja turbine od generatora, kako bi se izbegao uticaj
mehanikih gubitaka turbine.
Nakon dovoenja maine na brzinu neto veu od naznaene, uz odreeni reim gubitaka,
ona se prepusti zaustavljanju. Pri tome se snima karakteristika n = f (t ) (slika 1-18),
obino pomou tahometarskog generatora ili, ako se zaustavljanje sporo odvija, pomou
obinog tahometra i hronometra. Subtangenta T se naziva fiktivno vreme zaustavljanja, za
koje bi se maina zaustavila ako bi gubici ostali isti pri svim brzinama do nule. Kako se sa
smanjivanjem brzine i gubici smanjuju, stvarno vreme zaustavljanja je uvek vee od T.
Prema IEC preporukama ne snima se cela karakteristika, ve se samo odreuje vreme t
za koje brzina opadne sa 1,1 n na 0,9 n (ili sa 1,05 n na 0,95 n ).
Gubici, Pg , i moment inercije, J m , maine povezani su sledeom jednainom:
2
d 2 n
Pg = M g = J m = J m ns .
dt 60 t

22
Potrebno vreme t , je obrnuto proporcionalno veliini gubitaka:
2
k 2
Pg = , gde je k = J m n s n .
t 60

Zaustavljanje se vri pri sledeim uslovima:

1) Nepobuena maina u praznom hodu, kada su gubici pri n s :
k
Pg1 = Pf = .
t1
2) Pobuena maina u praznom hodu, kada su gubici pri n s i E (odnosno U n ):
k
Pg 2 = P0 = Pf + PFe = .
t 2
3) Pobuena maina u kratkom spoju, kada su gubici pri ns i In :
k
Pg 3 = Pk = Pf + 1,5 R I n2 + Pd = .
t 3
Reavanje ovog sistema od jednaina podrazumeva prethodno poznavanje jedne od
sledeih veliina: J m , Pf , P0 , Pk .

Radi brze manipulacije pri uspostavljanju eljenog reima, potrebno je, iz odgovarajuih
karakteristika praznog hoda i kratkog spoja, pripremiti podatke za pobudne struje za E
(odnosno U n ) u praznom hodu i I n u kratkom spoju.

1.10 Literatura

1. Milo Petrovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1988.

2. Branko Mitrakovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1991.
3. F. Avin, P. Jereb: Ispitivanje elektrinih strojeva, Tehnika zaloba Slovenije,
Ljubljana 1968.

23