Poljoprivredna kola

sa domom uenika Valjevo

Tema: Proizvodnja loznih kalemova

Predmet: Vinogradarstvo
 Sadraj

Uvod............................................................................................................................................1
1. Istorija gajenja vinove loze.................................................................................................2
2. Kalemljenje vinove loze.....................................................................................................3
2.1 Nain kalemljenja.......................................................................................................3
2.1.1 Kalemljenje zrelo na zrelo..................................................................................4
2.1.2 Englesko kalemljenje prostim spajanjem............................................................5
2.2 Postupak kalemljenja..................................................................................................6
3. Proizvodnja loznih kalemova..............................................................................................8
3.1 Lozni rasadnik i njegova struktura..............................................................................8
3.1.1 Matinjak loznih podloga...................................................................................8
3.1.2 Matini vinograd sorti plemenite loze................................................................9
3.1.3 Lozno korenilite (prporite)...............................................................................9
3.1.4 Graevinski objekti.............................................................................................9
3.2 Tehnologija proizvodnje sadnica..............................................................................10
3.2.1 Priprema za proizvodnju sadnica......................................................................10
3.2.2 Priprema zemljita u prporitu..........................................................................10
3.2.3 Proizvodnja prporaka (korenjaka).....................................................................11
3.2.4 Proizvodnja kalemova klasinom tehnologijom...............................................12
3.2.5 Priprema reznica loznih podloga i vijoka plemenite loze.................................12
3.3 Kalemljenje...............................................................................................................13
3.4 Stratifikovanje kalemova..........................................................................................14
3.5 Prporenje kalemova..................................................................................................16
3.6 Klasiranje kalemova..................................................................................................18
3.7 Trapljenje kalemova..................................................................................................18
3.8 Obeleavanje kategorija kalemova u prometu..........................................................19
3.9 Pakovanje i ekspedicija kalemova............................................................................19
Literatura...................................................................................................................................20
Uvod

Vinova loza predstavlja izuzetno intenzivnu i veoma dohodovnu kulturu. Osnovni

proizvod vinove loze je groe, a zatim niz fermentisanih i nefermentisanih preraevina. Svi
proizvodi se koriste u ishrani stanovnitva u domainstvu i industriji.

Vanost vinove loze dobija jo vie na znaaju jer se radi o kulturi koja se uspeno gaji
u brdovitim, tipino vinogradarskim podrujima u kojima se zapoljava veliki broj
stanovnitva a samim tim obezbeuje njihovu egzistenciju. Pored zapoljavanja radnika i
obezbeenja dohotka u neposrednoj proizvodnji groa, veliki broj njih se zapoljava i
ostvaruje dohodak u proizvodnji loznog sadnog materijala, preradnim kapacitetima, izradi
maina i repromaterijala za vinogradarstvo, u trgovini, ugostiteljstvu i dr. Od ukupno
proizvedenog groa, kao najvanijeg proizvoda vinove loze, u svetu se oko 20% koristi kao
stono groe za potronju u sveem stanju ili kao sueno groe. Ostalih 80% se prerauje u
vino, alkoholna pia, sokove, sire, demove i sl.

Preradom groa se dobijaju nefermentisani i fermentisani proizvodi. Nefermentisani

bezalkoholni proizvodi, kao: ire, sokovi, slatko, pekmez, dem, kompot, groani med i dr.,
sadre sve prirodne sastojke groa i koriste se u ishrani stanovnitva. Fermentisani alkoholni
proizvodi od groa su: vino, rakija, vinjak i vinsko sire. Najvaniji proizvod prerade groa
je vino u koje se prerauje oko 80% groa. Vino u sebi sadri sve vanije komponente
sveeg groa, izuzimajui eer koji se u postupku alkoholne fermentacije preobraava u
potpunosti ili delimino u alkohole. Ako se vino konzumira u ogranienim koliinama uz jelo,
onda se ono moe smatrati veoma korisnom dopunom obroka ishrane, odnosno veoma se
esto za vino kae da je hrana.

Ostaci koji se odbacuju rezidbom vinove loze koriste se za briketiranje i proizvodnju

ogrevnog materijala, a koriste se i za izradu iver ploa i sl. Komina koja ostaje nakon prerade
koristi se za kompostiranje i proizvodnju komposta, humusa i glistenjaka.

Vinova loza se razmnoava generativno (semenom) i vegetativno (segmentacijom).

Generativno razmnoavanje se ne primenjuje u paksi, ve samo u naunim organizacijama s
ciljem stvaranja novih sorti. Vegetativno razmnoavanje se koristi u vinogradarskoj praksi
razmnoavanje vinove loze. Na taj nain se obezbeuje da potomstvo ima iste bioloke i
privredno-tehnoloke karakteristike kao i biljka sa koje su biljni segmenti uzeti. Vegetativnim
putem vinova loza se moe razmnoavati poloenicama, potapanjem okota, reznicama i
kalemljenjem.

1
1. Istorija gajenja vinove loze

Gajenje vinove loze je poelo pre 9 do 10 hiljada godina. Ona potie iz zemalja bazena
Sredozemnog mora, odakle je preko Trakije stigla na Balkansko poluostrvo. Oko 1500 godina
pre nove ere vinova loza je gajena u Grkoj. Smatra se da se oko 500 godina pre nove ere ona
proirila iz Grke na Pirinejsko poluostrvo i na Jadransku obalu zemalja bive Jugoslavije.

U vreme Rimskog carstva, na Balkanskom poluostrvu se vinogradarstvo vrlo uspeno

razvijalo, posebno u vreme cara Proba, kada se proirilo na podruje Rajne i Panonije. U
vreme turske vladavine na Balkanu razvoj vinogradarsta stagnira. U nekim podrujima skoro
potpuno propada. Karakteristino za taj period je da se vie uzgajaju sorte za stono groe, jer
je zbog verskih zakona bila zabranjena proizvodnja vina.

Najvei razvoj vinogradarstva u Evropi se belei u XVIII i XIX veku. Pojavom

pepelnice (1845. god.) i plamenjae (1878 god.), dolazi do propadanja vinograda. Posebnu
tetu vinogradima donosi pojava korenove vai (filoksere) koja dovodi do masovnog
propadanja i unitenja vinograda.

Filoksera vinove loze (Viteus vitifoliae, Phylloxera vastatrix ) je va duine od 0,7 - 1,4
mm uto smee boje. Morfoloki se razlikuje vie sojeva. Na evropskoj lozi kompletan razvoj
vai obavlja se na korenu, partenogenetski, prezimljava u obliku larve. Na amerikoj lozi
prezimljavaju zimska jaja na nadzemnim delovima biljke. Iz njih se razvijaju vai koje
obrazuju kolonije na naliju lista, tokom leta deo vai migrira na koren gde zavravaju razvoj.
U jesen polno zrele enke polau zimska jaja na nadzemne delove loze.

Filoksera je doneta iz Amerike 1833. godine prvo

u Englesku, a kasinije 1840. godine u Francusku gde je
izazvala propadanje gotovo svih vinograda. Ubrzo se
proirila i na celu Evropu uzrokujui propadanje itavih
vinogorja. Na evropskim lozama parazitirala je koren u
vidu tumora koji su trulili i na taj nain je propadao ceo
okot. Na amerikim lozama parazitirala je list, dok je
koren sa tvrom plutastom masom koju va nije mogla
da probui ostajao itav. Ova osobina iskoriena je da
se evropska loza kalemi na ameriku podlogu i tako se
sauvala od potpunog propadanja. Slika 1. Filoksera
Simptomi se uoavaju na naliju lista u vidu izraslina u kojima se nalazi va. Va
rilicom bui list i iz njega sie sokove iscrpljujui biljke. Na korenu evropske loze ubodom

2
obrazuje tumoraste izrasline koje ne mogu da zacele, vremenom se na njima pojave trulei
usled ega loza izumire.

Suzbijanje se izvodi u matinjacima biljnim uljima i bakarnim preparatima. Od ulja

mogu se koristiti plavo ulje, belo ulje, crveno ulje i dr. Tretiranja se obavljaju u vreme
mirovanja vegetacije. U toku vegetacije suzbijanja na listu se obavljaju insekticidima na bazi
tiametoksama (Aktara i dr.).

Da bi se spreilo propadanje vinogradarstva u Evropi naeno je reenje u kalemljenju

loze na amerike podloge i njihove hibride, za koje je utvreno da su otporni na filokseru. Od
tada na dalje poinje epoha novog vinogradarstva i tzv. obnove vinograda, iji se vek
eksploatacije rauna na 25-30 godina.

2. Kalemljenje vinove loze

Pre pojave filoksere vinova loza se kalemila dosta retko i to samo u sluajevima kada je
trebalo lou sortu zameniti boljom ili nerodnu sortu rodnom. Pojavom filoksere, dolo je do
unitenja skoro svih vinograda na naim prostorima, pa se prelo na kalemljenje plemenitih
sorti vinove loze na lozne podloge koje su otporne prema filokseri. Na taj nain je zapoela
organizovana proizvodnja loznog sadnog materijala (kalemova).

Da bi se izvrilo kalemljenje vinove loze s ciljem proizvodnje kalemova, proizvoa

mora posedovati savremene matine vinograde plemenite vinove loze u kojima je obezbeena
sortnost, rodnost, bujnost i besprekorno zdravstveno stanje, pre svega sa stanovita virusnih
bolesti, kao i matinjake loznih podloga, sortno istih i bezvirusnih.

Pored ova dva prethodna uslova, za proces uspene proizvodnje kalemova, neophodni
su graevinski objekti, oprema, pribor, struni kadar i dobro poznavanje tehnike i tehnologije
proizvodnje.

2.1 Nain kalemljenja

Kalemljenje vinove loze se odnosi na:

Kalemljenje loznih podloga koje su ranije posaene s ciljem zasnivanja novog

vinograda ili u ve postojeem vinogradu.
Kalemljenje loznih podloga u postojeem vinogradu koje su poterale nakon suenja
okota vinove loze.

3
 Kalemljenje matinjaka loznih podloga, kada proizvodnja reznica postane
nerentabilna.
Kalemljenje u postojeem vinogradu kada je posaena pogrena sorta.
Kalemljenje u postojeem vinogradu u kom se sreu slabe i nerodne sorte.

Kalemljenje loznih podloga koje su ranije posaene s ciljem zasnivanja novog

vinograda je, za razliku od nas, u svetu je esta pojava, mada se sporadino kao vid podizanja
novih vinograda moe sresti i u nekim naim vinogradarskim podrujima.

Kalemljenje ranije posaenih loznih podloga s ciljem podizanja novog vinograda moe
obezbediti sigurnost u izboru lozne podloge i sorte. esto se na taj nain mogu izbei
pogreke, veoma nepoeljne pri podizanju novih vinograda. Ostali vidovi prekalemljivanja u
velikoj meri mogu doprineti poveanju prinosa groa po okotu i jedinici povrine, a time
uticati na rentabilnost i ekonominost gajenja vinove loze.

Svi naini kalemljenja vinove loze mogu se svrstati u nekoliko grupa i podgrupa i to:

1) Kalemljenje zrelo na zrelo:

u celi procep,
u poluprocep,
u kosi procep sa strane,
sedlasto kalemljenje,
obrnuto sedlasto kalemljenje.

2) Kalemljenje zrelo na zeleno

3) Kalemljenje zeleno na zeleno:

englesko kalemljenje prostim spajanjem,

kalemljenje u procep,
sedlasto kalemljenje,
obrnuto sedlasto kalemljenje,
kalemljenje oenjem (okuliranjem) na budni pupoljak,
kalemljenje oenjem na spavajui pupoljak.

2.1.1 Kalemljenje zrelo na zrelo

Kalemljenje vinove loze zrelo na zrelo izvodi se obino u prolee. Sa postupkom se

zapoinje kada su podloge ili okot zapoeli sa aktivnim ivotom. Najbolji rezultat e se
ostvariti kada se kalemljenje izvede u momentu zavretka faze kretanja sokova, a kretanje

4
okaca je na poetku. Pri tome druga komponenta (plemka) mora biti u potpunom mirovanju.
Zbog toga je potrebno plemke uvati u odgovarajuim uslovima do poetka kalemljenja.

Podloga, odnosno okot koji se prekalemljuje ima dobro razvijen korenov sistem i
veoma dobro nakalemljeni deo (plemku) koja se snabdeva vodom i hranjivim materijama.
Zbog toga se plemka veoma dobro razvija. Ponekada moe da obezbedi prinos groa u istoj
vegetaciji kada je kalemljenje izvedeno, a prinos groa je siguran u drugoj vegetaciji.

2.1.2 Englesko kalemljenje prostim spajanjem

Ovaj nain kalemljenja podrazumeva izvoenje niza radnji oko pripreme okota za
kalemljenje, obezbeenja optimalnih uslova vlanosti zemljita, pripreme plemki, postupaka u
kalemljenju i postupaka u nezi okalemljenog okota.

Podloga stara najmanje dve godine ili stariji okot u prolee pred kalemljenje se orezuje
veoma kratko jedno do dva zimska okca. Lastari e poterati iz zimskih, ali i iz spavajuih
okaca. Kada oni dostignu 10 do 15 cm, a proe opasnost od kasnih prolenih mrazeva, obavi
se laenje. Po okotu se ostavlja broj lastara koji je u skladu sa starou i bujnosti podloge
odnosno okota. Na mlaim podlogama moe se ostaviti 1 do 2 lastara, koliko se moe i
kalemiti, a na starijim 3 do 4 lastara, jer se na njima moe kalemiti prema potrebi i neto vie
lastara. Ostavljeni lastari se povremeno vezuju uz kolac, a sa njih se uklanjaju zaperci sve do
kalemljenja. Uklanjaju se i lastari koji krenu posle prvog laenja.

Zemljite u vinogradu se obrauje i meuredni i redni prostor se dre u rastresitom

stanju i bez korova. Ako je prolee suno, potrebno je 10 do 15 dana pre kalemljenja obaviti
obilnije zalivanje svake podloge, odnosno okota.

Potrebno je voditi rauna o izboru pravog vremena za poetak kalemljenja. Najbolje je

sa kalemljenjem zapoeti kada lastari na mestu kalemljenja nisu zeljasti, ali nisu ni jako
ovrsli. Kada se pravilno proceni zrelost lastara za poetak kalemljenja, tada oni sadre dosta
meristemskih elija, zbog ega je srastanje spojnog mesta podloge i plemke dobro i potpuno.
Za ocenu optimalnog poetka kalemljenja treba uvaavati nekoliko momenata i to:

lastar na mestu kalemljenja nije suvie zeljast i mekan, ali nije tvrd i odrveneo;
na preseku lastara podloge sr nije poprimila belu boju, ali nije ni suvie zeljasta;
na preseku lastara plemenite sorte koji slui za plemke sr nije suvie zeljasta,
poela je da poprima sivkastu boju;
na preseku lastara podloge pojavljuje se soenje;

5
 Nakon utvrivanja optimalnog roka poetka
kalemljenja priprema se plemka. Najbolje je ako se
plemke plemenitih sorti uzimaju u istom vinogradu
u kom se kalemi, neposredno pred kalemljenje. U
tom sluaju reznice se skidaju sa unapred
obeleenih okota i prekrauju na odreenu duinu
od 6 do 10 okaca. Sa reznica se uklanjaju listovi i
vitice. Pri uklanjanju listova ostavlja se 2 do 3 cm
lisne drke. Slau se u plastine vreice, a potom u
priruni friider sa kontrolisanom temperaturom.
Slika 2. Plemka za kalemljenje

Najbolje reznice su one koje imaju tek formirane zaperke. Ako su zaperci vei, onda
takve reznice nisu suvie dobre za skidanje plemki u procesu kalemljenja. Ponekada je
plemke potrebno doneti iz udaljenih vinograda. U tom sluaju mora se posvetiti posebna
panja njihovom uvanju kako ne bi dolo do isuivanja. Priprema reznica se obavlja na isti
nain i to pre se u odgovarajuim prirunim friiderima transportuju do mesta kalemljenja.

2.2 Postupak kalemljenja

Postupak kalemljenja je najbolje izvoditi po oblano danu i vlanom vremenu, kada

spoljanje temperature nisu suvie visoke. Ukoliko je u vreme kalemljenja sunano i toplo,
onda se ono izvodi u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim asovima.

Po jednom okotu moe se okalemiti 1 do 2 lastara ili ak vie lastara na starijim

okotima. Ponekada se okalemi jedan ili dva lastara, a ostali lastari se privremeno prekrate i
sa liem ostave nekoliko dana. Ako se utvrdi da kalemljenje nije uspelo, na njima se ono
moe ponoviti, a u suprotnom oni se do osnove odseku.

Visina kalemljenja, odnosno visina spojnog mesta podloge i plemke od nivoa zemljita
je razliita i zavisi od stanja lastara podloge i od cilja koji se kalemljenjem eli postii.
Najee se kalemi neposredno iznad povrine zemljita. Ima rezultata koji upuuju da je
visina kalemljenja na 80 do 110 cm iznad zemlje dala dobre rezultate.

Kalemljenje se obavlja uz koritenje istog i otrog prirunog alata (kalemarski no i

makaze). Preseci pri kalemljenju ovim nainom se mogu praviti preko internodije (lanka) ili
preko nodusa (kolenca). U oba sluaja duina preseka je za 2 do 3 puta vea od prenika
podloge, odnosno plemke i obino se kree od 2 do 2,5 cm. Bolji je krai presek jer je manja

6
rana, ali je onda oteano vezivanje mesta kalemljenja. Kada se kalemi preko lanka, to je
ei nain, prvo se pravi kosi presek na podlozi. Sa reznice plemenite sorte se uzima plemka
sa jednim okcem iste debljine kao i podloga. Na gornjem kraju plemke iznad okca ostavi se
dio lanka duine 2 cm, a ispod okca na lanku plemke napravi se isti presek kao i na podlozi,
ali tako da gornji deo preseka bude na 1 do 2 cm ispod okca. Radi poveanja debljine i dodira
podloge i plemke, preseci se obino prave na irim stranama, od lebaste prema ravnoj strani.

Ako se kalemljenje izvodi preko nodusa (kolenca), to je dosta ree, onda se presekom
odbacuje okce sa podloge, a na plemci se odbacuje suprotni deo od okca, vodei rauna da
okce ostane nepovreeno.

Slika 3. Spajanje podloge i plemke Slika 4. Vezivanje kalemarskom gumicom

Nakon napravljenih preseka, spoje se podloga i plemka, vodei rauna da se njihova

tkiva podudaraju, a potom se obavi paljivo vezivanje spojnog mesta klasinim gumicama za
kalemljenje, odozgo na dole. Plemka ne sme da se pomera, a gumica mora svojim rubovima
da obezbedi pokrivanje. Radi boljeg sraivanja podloge i plemke, spojno mesto treba
premazati parafinskom emulzijom (za 1000 kalemova potrebno je 800 do 1000 g emulzije).

Prvi znak uspenog kalemljenja je pojava vlaenja na gornjem preseku plemke, koji se
moe pojaviti za 20 do 30 minuta posle kalemljenja, to znai da su sokovi preli iz podloge u
plemku. Siguran znak uspenog kalemljenja je kretanje kalemova koji e uslediti kod uspeno
nakalemljenih okota za 10 do 12 dana od kalemljenja.

Ukoliko kalemljenje nije uspelo, moe se ponoviti na kalemljenom lastaru neposredno

ispod mesta ranijeg kalemljenja ili na rezervnom lastaru koji je u tu svrhu ostavljen.

Primljeni kalemovi podvrgavaju se specifinom tretmanu nege. Uz svaki kalem se

pobija kolac za koji se vee okalemljena podloga sa plemkom, a kasnije se povremeno vezuje

7
krenuli lastar. Obezbeuje se redovna zatita prema bolestima i tetoinama, jer su mladi
lastari i lie veoma osetljivi. Povremeno se razvijeni zaperci na lastaru prekrauju na 2 do 3
lista i obavlja laenje krenulih zaperaka ili lastara iz podloge. Vodi se rauna da vezivo na
spojnom mestu ne uraste, a ono se obino kod uspenog kalemljenja moe ukloniti nakon 6 do
8 nedelja posle kalemljenja. U prvoj dekadi oktobra dobro je obaviti prekraivanje vrhova
lastara i tretiranje sa bakarnim preparatima. Na taj nain e se podstai bolje sazrevanje i
priprema za uspeno prezimljavanje.

3. Proizvodnja loznih kalemova

Proizvodnja loznih kalemova, kalemljenjem sorti plemenite loze na vrste loze koje su
otporne prema filokseri, uvedena je u iroku vinogradarsku praksu u poslednjim decenijama
XIX veka, kada se ta tetoina pojavila, iz razloga zatite od iste. Dolo je do ubrzanog
uvoenja kalemljenja i organizovanja proizvodnje loznog sadnog materijala. Osnovani su
lozni rasadnici u kojima je organizovana proizvodnja kalemova za potrebe odreenih
vinogradarskih rejona ili irih vinogradarskih podruja.

3.1 Lozni rasadnik i njegova struktura

Lozni rasadnik je ranije predstavljao objekat u kome su se gajile lozne podloge i

proizvodile reznice i oiljene reznice (korenjaci) radi sadnje i kalemljenja na stalnom mestu.
Lozni rasadnici prerastaju u savremeno opremljene i organizacije koje su osposobljene za
robnu proizvodnju loznih kalemova.

U najvanije delove loznog rasadnika spadaju:

matinjak loznih podloga;

matini vinograd sorti plemenite loze;
lozno korenilite (prporite);
graevinski objekti i oprema;

3.1.1 Matinjak loznih podloga

Matinjak loznih podloga je u sastavu rasadnika, ali se on moe podii posebno van
rasadnika. U matinjaku loznih podloga se gaje okoti loznih podloga od kojih se proizvode
reznice koje se koriste za proizvodnju korenjaka (prporaka), za podizanje novih matinjaka
podloga, za kalemljenje runo ili mainskim putem s ciljem proizvodnje kalemova.
8
3.1.2 Matini vinograd sorti plemenite loze

Matini vinograd (matinjak plemki - vijoka) ine sorte koje se gaje u uem ili irem
podruju lokacije rasadnika. On moe biti u sastavu loznog rasadnika ali i u sklopu vinograda
van njega. Po pravilu se matini vinograd plemenitih sorti kao i matinjak podloga zasniva i
podie sa klonskim i bezvirusnim sadnim materijalom, a u njemu se provodi redovna selekcija
i provera sortnosti, rodnosti i zdravstvenog stanja i vode matine knjige. U matinom
vinogradu se planira i ostvaruje tehnologija koja e u obezbediti dobar prinos reznica za
vijoke i potpuno sazrevanje lastara, to predstavlja primarnu proizvodnju, ali i proizvodi
groe koje ima sekundaran znaaj.

3.1.3 Lozno korenilite (prporite)

Lozno korenilite (prporite) predstavlja zemljinu parcelu u rasadniku na kojoj se

nakon saenja (prporenja) reznica i kalemljenjem spojenih podloge i plemke, u toku procesa
rastenja obrazuje korenov sistem sadnice. Ono predstavlja veoma znaajan odeljak rasadnika,
zbog ega se njegovoj lokaciji i izboru zemljita mora posvetiti posebna panja. Za korenilite
se biraju poloaji koji su zaklonjeni od jakih vetrova i nisu izloeni poplavama i eroziji.
Najbolji su otvoreni poloaji, nezasenjeni i na junim i jugoistonim ekspozicijama.
Korenilite ne treba locirati u udolinama na kojima se ee pojavljuju kasni proletnji i rani
jesenji mrazevi. Najbolje je korenilite locirati na prostranim ravnicama i blagim nagibima.

Zemljite za korenilite treba da bude duboko, plodno, rastresito, toplo i vie peskovito
nego glinovito. Naglaenije ljunkovita i krena zemljita treba izbegavati. Najbolji rezultati
se ostvaruju ako se korenilite zasnuje na dubokim plodnim aluvijalnim ili deluvijalnim
zemljitima. U blizini korenilita treba da postoji sigurna zaliha vode, jer se savremena
proizvodnja kalemova u naim uslovima zasniva na navodnjavanju u toku vegetacije.

3.1.4 Graevinski objekti

Graevinske objekte ine svi objekti koji su u slubi uspene organizacije kalemljenja i
proizvodnje loznih kalemova ili proizvodnje korenjaka loznih podloga i korenjaka sorti
plemenite vinove loze. Najvaniji objekti su: kalemarnica, stratifikala, hladnjaa ili trapovi za
uvanje sadnog materijala, bazeni za kvaenje plemki i podloge, magacini i ostale graevine.

Kalemarnica predstavlja prostoriju u kojoj se vri kalemljenje. Ona treba da bude

dobro osvetljena i da ima odgovarajue temperaturne uslove, kako bi bio obezbeen normalan
rad kalemara.

9
 Stratifikala je graevinski objekat u kome se sadni materijal podvrgava specifinom
temperaturnom reimu s ciljem stvaranja kalusnog tkiva na spojnom mestu podloge i plemke i
na bazalnom delu kalema, odnosno reznice. Za stratifikalu moe posluiti svaka prostorija
koja je dovoljno prozrana, koja se moe lako provetravati i u kojoj se moe odravati
potrebna temperatura.

Hladnjaa predstavlja poseban namenski objekat u kome se mogu podeavati

temperatura i vlaga i u kome se moe osigurati potpuna kontrola u postupku uvanja sadnog
materijala. U nedostatku ovakvih objekata, obino se izrauju specijalni trapovi u kojima se
tokom zime uspeno uva sadni materijal.

Bazeni za kvaenje reprodukcionog materijala obino se grade od betona, a za tu

namenu dobro mogu posluiti sudovi vee zapremine od plastine mase. Oni slue za
namakanje podloga i plemki neposredno pred kalemljenje i eventualno tretiranje tog
materijala sa odgovarajuim hemijskim sredstvima.

Magacinski prostor, odreene povrine slui kao ostava za razni materijal i inventar
koji se koristi u procesu proizvodnje loznog sadnog materijala.

Ostale graevine predstavljaju upravnu zgradu, garau, radionicu, magacin za sitan

inventar, za potroni materijal, za gorivo i dr.

3.2 Tehnologija proizvodnje sadnica

Pod sadnicama u vinogradarstvu se podazumevaju oiljene reznice - prporci ili

korenjaci loznih podloga ili plemenite vinove loze i oiljeni lozni kalemovi, nastali spajanjem
reznica podloge i plemke plemenite vinove loze.

3.2.1 Priprema za proizvodnju sadnica

U okviru priprema za proizvodnju sadnica veoma je vano obaviti dobru pripremu

zemljita u prporitu.

3.2.2 Priprema zemljita u prporitu

Za uspeno oiljavanje i razvoj sadnica vinove loze, zemljite u prporitu se mora

veoma dobro pripremiti. Priprema obuhvata ubrenje, duboku obradu, plitku obradu i
ravnanje. Duboka obrada zemljita ili rigolovanje se po pravilu obavlja u jesen, na dubinu 50
do 60 cm. Sa ciljem poveanja plodnosti, pre rigolovanja zemljite treba dobro naubriti, sa
30 do 40 tona zgorelog stajnjaka po hektaru i 500 do 700 kg/ha meanog mineralnog ubriva.
U prolee se zemljite dobro usitni tanjiraom i poravna drljaom.

10
 Na zemljitu koje se upotrebljava za prporite treba obezbediti plodored. Ako se jedno
zemljite vie godina koristi za prporenje sadnica moe doi do negativnih efekata koji se
ogledaju u: smanjenju procenta prijema za 40 do 100%, smanjenju bujnosti sadnica, pojavi
raznih bolesti i opasnih tetoina i pogoravanja fizikih, hemijskih i biolokih osobina
zemljita. Plodoredom se osigurava odmaranje zemljita, a ako se gaje odreene leguminozne
biljke zemljite se moe obogatiti i potrebnim elementima, neophodnim za uspean razvoj
sadnica. Pravilo je da se na jednom te istom zemljitu ponovo mogu proizvoditi sadnice
nakon 3 do 5 godina, to zavisi od tipa zemljita, gajenih kultura, naina ubrenja i sl.

3.2.3 Proizvodnja prporaka (korenjaka)

Pod prporkom ili korenjakom se podrazumeva oiljena jednogodinja reznica lozne

podloge ili plemenite loze. Korenjaci plemenite loze se proizvode samo za podizanje
vinograda na zemljitima na kojima nema opasnosti od filoksere.

Reznice od kojih se proizvode korenjaci treba pripremiti. Priprema obuhvata namakanje

u vodi 12 do 14 sati i pranje s ciljem odstranjivanja peska ili drugih primesa. Reznice se zatim
prekrauju na duinu 35 do 40 cm. Debljina reznica treba da bude 6 do 12 mm. Na bazalnom
delu reznice se prekrauju (potpeuju) na 2 do 3 mm ispod najnieg okca. Otrim noem sa
reznica treba odstraniti (oslepiti) sva okca na duini reznice izuzev poslednjeg na vrhu
reznice. Rez iznad najvieg okca se pravi na visini 1 do 2 cm. Bazalni deo reznice, s ciljem
boljeg oiljavanja moe se tretirati odreenim fitohormonalnim sredstvima. Vrni deo reznice,
ako se nakon prporenja nee nagrtati humka treba parafinisati, to se postie umakanjem
vrnog dela reznice u rastopljeni parafinski vosak. Parafinisanje se obavlja tenim parafinom
zagrejanim na temperaturi 70 do 80C, tako to se jedna ili vie reznica trenutno urone, a
zatim se rashlade u tekuoj hladnoj vodi.

Ovako pripremljene reznice odmah se podvrgavaju prporenju koje se u naim

podrujima obavlja krajem aprila. Prporenje se moe obaviti na vie naina, i to: sadiljkom, u
jarak (rov) ili pomou specijalnih maina za prporenje.

Pri prporenju se praktikuju rastojanja izmeu redova 60 do 120 cm i u redu 5 do 10 cm.

Reznice se postavljaju na dubinu 25 do 30 cm u vertikalnom ili blago nagnutom poloaju. U
savremenijim rasadnikim uslovima prporenje se izvodi specijalnim mainama, koje
automatski reguliu razmake i dubinu prporenja. Pri prporenju reznica koje nisu parafinisane
obavezna je mera nagrtanja humki preko vrnog dela reznice od sitne trone zemlje ili peska,
tako da debljina sloja humke bude 2 do 3 cm iznad vrnog preseka reznice.

11
 Nakon zavrenog prporenja prema potrebi pristupa se obradi i popravci zemljita, a u
toku vegetacije se redovno izvode mere odravanja: zapraivanje zemljita, navodnjavanje,
zatita prema potrebi i dr.

U jesen nakon pada lia pristupa se vaenju korenjaka. Ono se moe obaviti runo
(aovom) ili mainski. Poeljno je da pri vaenju zemljite bude vlano jer se u tom sluaju
manje oteuje korenov sistem. Povoljnije je mainsko od runog vaenja jer se ostvaruju
vei radni uinci.

Izvaeni korenjaci se klasiraju. Korenjaci I klase moraju imati 3 do 5 dobro razvijenih

ila, neoteeno stablo debljine 8 do 12 mm i dobro zreo, zdrav i neoteen lastar, duine 50
do 60 cm.

Izvaeni i klasirani korenjaci se utrapljuju ili se unose u hladnjau s ciljem uvanja do

momenta upotrebe.

3.2.4 Proizvodnja kalemova klasinom tehnologijom

Spajanjem segmenta plemenite loze (plemke) sa segmentom amerike podloge putem

kalemljenja se stvara jedinka (kalem) sastavljena od dve razliite individue.

Pri tome reznica podloge preko korena ima ulogu da crpi vodu i mineralne materije iz
zemljita i da ih transportuje u vijoku, odnosno njeno lie u kojem se one prerauju u
organske materije, koje slue biljci za njen razvoj.

Spajanjem podloge i plemke u odgovarajuim uslovima na spojnom mestu se obrazuje

novo spojno tkivo (kalus). Srastanjem podloge i plemke i diferenciranjem tkiva na spojnom
mestu izmeu tih komponenti dolazi do protoka i razmene hranjivih materija. Meusobni
uticaj ovih komponenti se odraava na bujnost, rodnost, kvalitet groa, sazrevanje lastara,
osetljivost prema bolestima i tetoinama, duinu ivota okota i dr.

Postupak kalemljenja - spajanje podloge i plemke se obavlja na zrelo, runo ili

mainski. Vreme kalemljenja je razliito, ali u naim uslovima treba da se zavri do polovine
aprila. Postupak zahteva dobro poznavanje tehnike pripreme reznica podloge i plemke kao i
tehnike kalemljenja, stratifikovanja, prporenja, vaenja, klasiranja i trapljenja.

3.2.5 Priprema reznica loznih podloga i vijoka plemenite loze

Reznice loznih podloga koje su se obino uvale u hladnjaama ili trapovima, iznose se,
a zatim peru s ciljem odstranjivanja neistoe. Podloge se zatim dre oko 24 sata u istoj i
sveoj vodi radi naknade eventualno izgubljene vode tokom uvanja Po potrebi izvodi se
tretiranje odgovarajuim sredstvima (0,5% inozol) s ciljem dezinfekcije. Poslije kvaenja i
12
dezinfekcije podloge se ocede i delimino prosuuju, a zatim se svaka reznica prekrauje, na
donjem debljem kraju, na 2 do 3 mm ispod najnieg kolenca. Sva okca po duini reznice se
odstranjuju (oslepljuju) otrim noem, a na gornjem kraju, na duini 35 do 40 cm, reznica se
prekrauje preko sredine internodije. Prekraivanje, oslepljivanje okaca i kalibriranje reznica
moe se obaviti i specijalnim mainama za te namene. Ovako pripremljene reznice su
spremne za kalemljenje.

Priprema reznica plemenite loze je ista kao i reznica podloga. Posebna panja se
posveuje njihovom tretiranju s ciljem dezinfekcije, odgovarajuim sredstvom (0,5% inozol).
Nakon vaenja iz vode i prosuivanja prave se reznice sa jednim kolencem i okcem. Iznad
okca se otrim makazama pravi ravan rez na visini 1 cm od okca. Debljina vijoke mora
odgovarati debljini reznice podloge.

Reznice podloga i plemenite loze koje se koriste za kalemljenje moraju biti potpuno
zrele i ne smeju biti oteene od grada, bolesti, tetoina i mraza. U pogledu debljine moraju
zadovoljavati odreene standarde. Smatra se da su najbolje reznice ija se debljina kree u
granicama 6 do 12 mm.

S ciljem kvalitetnog srastanja spojnog mesta, poboljanja oiljavanja i poveanja

procenta prijema kalemova, esto se reznice loznih podloga i vijoke tretiraju raznim
stimulatorima rasta, kao to su: -indol siretna kiselina, -naftil siretna kiselina, 2 - 4 dihlor
fenoksi-buterna kiselina, -indol-buterna kiselina i dr.

3.3 Kalemljenje

Postupak kalemljenja (spajanje podloge i vijoke) se moe obaviti runo ili mainama.
Runo se kalemljenje izvodi na tzv. engleski nain, spajanjem na jeziak, uz korienje otrog
kalemarskog noa. U postupku kalemljenja kalemar jednom rukom uzima reznicu podloge i
noem koji dri u drugoj ruci, na odreenoj duini gornjeg, tanjeg dela reznice pravi kosi
presek sa strane gde je bilo okce. Na gornjoj treini preseka reznice kalemar zatim pravi
jeziak polovei kosi rez (bisektrisom ugla kosog reza) duboko oko 1 cm. Kalemar zatim
jednom rukom uzima vijoku, vodei rauna da njena debljina odgovara debljini podloge.
Drei je za kolence ispod okca na rastojanju 1 cm, sa strane gde je okce, napravi istovetan
presek kao na podlozi. Na preseku se napravi jeziak istih dimenzija kao i na podlozi. Jeziak
vijoke se paljivo uvue u rascep na podlozi i gura dok se preseci na podlozi i vijoki potpuno
ne poklope. Na taj nain je kalemljenje (spajanje podloge i plemke) zavreno.

Runo kalemljenje angauje mnogo radne snage, koja pri tom mora biti kvalifikovana
za veoma specifian posao kalemljenja. Kako bi se izvrila racionalizacija ovog rada, mnogo
13
je raeno na konstrukciji maina za kalemljenje koje sa uspehom zamenjuju ljudsku radnu
snagu. Danas postoje mnoge maine koje se meusobno razlikuju po nainu pravljenja
preseka na spojnom mestu podloge i plemke. Tako neke od njih prave presek za englesko
spajanje na jeziak ili druge koje na preseku prave lamele koje se meusobno uvlae. Postoje
maine koje spojno mesto podloge i plemke izrezuju u vidu slova omega ili pak, one koje na
vijoci izrezuju jednu klinastu lamelu i odgovarajue udubljenje na reznici podloge.

3.4 Stratifikovanje kalemova

Stratifikovanje kalemova je proces u kome dolazi do obrazovanja kalusa na spojnom

mestu podloge i plemke. Stratifikovanje se moe obaviti sa razliitim supstratima, kao to su
sanduci sa strugotinom, sanduci sa tresetom ili u kombinaciji treseta i mahovine, sanduci sa
tresetom i perlitom i u pesku.

Pre stratifikovanja, moraju se izraditi odgovarajui sanduci. Oni mogu biti od od daske,
plastine mase i sl. Dimenzije sanduka su: visina i irina 60 cm, a duina 60 do 120 cm. U
sanduke ovih dimenzija se moe sloiti 500 do 1400 kalemova.

Slaganje kalemova u sanduk se obavlja tako to se on postavi malo ukoso po duoj

strani, sa otvorom prema licu koje izvodi slaganje. Na pod sanduka i na donju stranu se
postavi stratifikacioni materijal (supstrat) koji se odgovarajuom daskom sabije. Zapoinje se
sa slaganjem kalemova tako da se oni postavljaju u 3 do 4 reda, a da im pri tom donji
(bazalni) deo podloge bude prema dnu sanduka, a vijoka se okree prema slagau. Uporedo sa
slaganjem kalemova stratifikacioni materijal se stavlja uz levu i desnu stranu sanduka.

Nakon postavljenog svakog sloja kalemova, dodaje se ugalj i obavlja dobro

zapraivanje sumpornim prahom, a potom sloj od 1 do 2 cm supstracionog materijala do
spojnog mesta podloge i plemke. Slaganje kalemova se nastavlja uz isti postupak dok se
sanduk ne napuni. Na kraju slaganja izmeu poslednjeg sloja kalemova i gornje strane
sanduka postavlja se sloj supstrata, debljine 10 cm. Napunjen sanduk se postavlja na dno i
obavlja dobro zalivanje sa 20 do 30 litara vode kantom koja ima reetku.

Kada se voda ocedi, vrni delovi kalemova (spojna mesta) se pospu vlanim ugljem,
dobro zaprae sumpornim prahom i pokriju stratifikacionim materijalom debljine oko 10 cm.
esto se za stratifikovanje koriste razni supstrati u sloju do spojnog mesta, a za pokrivanje
spojnih mesta se koristi perlit. Na ovaj nain postupak slaganja kalemova je zavren i sanduci
su spremni za unoenje u stratifikalu.

14
 Stratifikovanje kalemova se moe obaviti i u pesku koji mora biti ist, bez prisustva
organskih primesa. Korienje peska i sam postupak stratifikovanja je jeftiniji od prethodno
opisanog, a kalusiranje i sraivanje spojnog mesta je neto slabije nego ako se primenjuje
stratifikovanje u strugotini, mahovini, tresetu i perlitu. Za stratifikovanje u pesku potrebno je
napraviti tzv. krevete odnosno platformu od daske, dubine oko 50-60 cm. Na dno kreveta i
njegove ivice se stavlja sloj umereno vlanog i istog peska, debljine 10 cm. Slae se jedan
sloj kalemova, obino vertikalno, sa vijokama okrenutim navie, pa se obloi peskom, do
spojnog mesta. Sa slaganjem se tako nastavlja dok se krevet ne napuni, s tim to se vodi
rauna da se udaljavanjem od ivice platforme ka njenom kraju postavlja sa gornje strane sloj
peska i tako omogui njihovo pokrivanje. Na kraju od zadnjeg sloja kalemova do ivice
kreveta treba staviti sloj peska debljine 10 cm, a celokupna povrina peska u koju su smeteni
kalemovi se zalije.

Pripremljeni sanduci sa kalemovima i supstratom ili kreveti sa kalemovima u pesku u

stratifikali se podvrgavaju specifinim, optimalnim uslovima u kojima e se uspeno obaviti
kalusiranje. Stratifikala je prostorija koja treba da omogui odravanje stalne temperature,
provetravanje i optimalnu vlanost. Kada se u takvu prostoriju smeste kalemovi, pristupa se
njenom zagrevanju. Optimalna temperatura za obrazovanje kalusa je od 24 do 28C. Ona uz
ostale optimalne uslove dovodi do formiranja kalusa na spojnom mestu, razvoja i kretanja
okaca na vijoci i obrazovanja korenovih zaetaka na bazalnom delu kalema. U poetku
zagreavanja stratifikale, prva dva do tri dana temperatura moe dostii do 30C. Zatim se ona
sniava na optimalnu i odrava 12 do 15 dana. Vreme dranja kalemova u stratifikali u velikoj
meri zavisi od sorte i podloge. Ne treba ih u stratifikali drati due da ne bi dolo do jaeg
razvoja lastara i ila koji su vrlo neni i lako se lome prilikom dalje manipulacije sa
kalemovima. Pri visokim temperaturama u stratifikali dolazi do brzog i intenzivnog razvoja
kalusa koji je nean i lako propada. Nie temperature obezbeuju sporije formiranje kalusa
koji je vri i otporniji.

U toku stratifikovanja povremeno se prati obrazovanje kalusa. im se utvrdi

obrazovanje venca na spojnom mestu od kalusnog tkiva prekida se sa zagrevanjem
stratifikale. Ona se otvara i omoguuje se izjednaavanje temperature u stratifikali sa
temperaturom izvan nje. Nakon toga, ako su vremenske prilike napolju povoljne, kalemovi se
iznose i prpore.

15
3.5 Prporenje kalemova

Iznoenje kalemova iz stratifikale i prporenje obino zapoinje polovinom aprila i

zavrava se do polovine maja. Treba voditi rauna da temperatura zemljita u koje se
kalemovi prpore ne bude nia od 12C. Pri niim temperaturama, s obzirom da je kalus jako
osetljiv, moe doi do njegovog propadanja.

Postupak prporenja treba prilagoditi spoljanjim uslovima. Najbolji rezultati e se

postii ako se ono izvodi po umereno toplom vremenu, bez vetra i jakog sunca i po
mogunosti pred kiu.

Pri iznoenju i transportu kalemova do prporita mora se veoma paljivo postupati.

Kalemovi se ne smeju otetiti i ne smeju biti previe izloeni vazduhu, da ne bi dolo do
suenja kalusa. Pre prporenja sve kalemove treba pregledati jer se prpore samo oni koji na
spojnom mestu imaju obrazovan venac od kalusnog tkiva. Postupak prporenja se moe izvesti
runo u jarkove, pomou sadiljke ili pomou specijalno konstruisanih maina za prporenje.

Za runo prporenje u jarkove na dobro pripremljenom zemljitu, se obelee redovi na

rastojanju od 80 do 120 cm. Zatim se uz pomo aova izbacuje zemlja i jarak produbljuje do
40 cm dubine. Dno jarka se poravna, a bona ivica na kojoj e se reati kalemovi se zakosi.
Reanje kalemova se obavlja na rastojanju 5 do 10 cm, a pri tome spojna mesta moraju biti na
istoj visini. Poreani kalemovi u prvom jarku obino se oblau zemljom koja se u ovaj jarak
puni vaenjem drugog jarka. Kad se prvi jarak popuni zemljom do polovine, pristupa se
zalivanju, kako bi se zemlja to bolje slegla, a vazduh bio iz nje istisnut. Nakon toga jarak se
paljivo puni zemljom do spojnog mesta kalema. Ako spojna mesta kalemova nisu prethodno
parafinisana, to se u poslednje vreme esto radi, preko vrha uprporenih kalemova se mora
odmah napraviti humka od trone i umereno vlane zemlje.

Prporenje kalemova pomou sadiljke se retko primenjuje. Ako se kalemovi prpore na taj
nain, postupak obeleavanja redova i pravljenja humki je isti. U dobro pripremljenu zemlju i
na odreenim razmacima se pomou sadiljke prave buotine na dubinu koja odgovara duini
kalemova. Kalemovi se stavljaju u buotinu, tako da spojno mesto bude 2 do 3 cm iznad
zemlje. Zabadanje sadiljke neto ukoso u odnosu na postavljeni kalem, zemlja se sabija uz
kalem. Prethodno je trebalo obaviti zalivanje kalemova.

U postupku prporenja se dosta esto koriste specijalno konstruisane maine kojima se

izvodi otvaranje brazda, polaganje kalemova, zalivanje, vraanje zemlje u brazdu i formiranje
humki. Zemlja se u prporitu ugazi i sabije. Zbog toga se odmah nakon zavrenog prporenja
pristupa runoj ili mainskoj obradi meurednog prostora.

16
 U novije vreme se u proizvodnji loznih kalemova veoma esto koristi crna mul folija
od plastine mase. Konstruisana je i maina sa velikim uinkom koja na dobro pripremljenom
zemljitu, formira banak, postavlja foliju i uz korienje elektronskih ureaja automatski
prpori kalemove (maina marke Wagner).

Ako se u proizvodnji kalemova koristi crna mul folija, kalemovi se pre prporenja
moraju obavezno parafinisati, korienjem posebnog parafinskog voska za te namene.

Korienjem crne mul folije u proizvodnji kalemova, ostvaruju se mnoge prednosti u

poreenju sa klasinom proizvodnjom: ne formira se humka od zemlje na spojnom mestu
kalemova, ne vri se obrada zemljita oko kalemova, a efekti borbe protiv korova su odlini,
ne dolazi do razvoja povrinskih ila (brandusa) na kalemovima, pospeuje se vegetativni
razvoj kalemova, poveava se broj kalemova prve klase, smanjuju se trokovi rada u prporitu
i ostvaruju se vei ekonomski efekti u proizvodnji loznih kalemova jer se poveava udeo
kalemova prve klase.

3.5.1 Nega kalemova u prporitu

Prijem i razvoj kalemova u prporitu mnogo zavisi od primenjenih agrotehnikih mera.

Zemljite u toku vegetacije treba odravati u rastresitom stanju i bez korova, to se postie
runom obradom ili odgovarajuim mainama. Vlaga ima presudan uticaj na razvoj kalemova.
Ako posle prporenja za 7 do 10 dana ne padne jaa kia, prporite se mora dobro zaliti, a u
toku vegetacijeje potrebno je obaviti 2 do 5 navodnjavanja prema potrebi. Humka na
kalemovima koja se formira od zemlje pri klasinoj proizvodnji mora se odravati bez korova
i u rastresitom stanju. U humci se esto razvijaju povrinske ile brandusi, pa ih tokom
vegetacije treba uklanjati jer njihov razvoj moe negativno uticati na uspean razvoj
dubinskih ila na podlozi. Prvo uklanjanje brandusa se obino izvodi poetkom jula. Pri tome
se humka rasturi, uklone brandusi, a potom se humka ponovo formira. Drugo uklanjanje
brandusa obino se obavlja krajem avgusta. Humka se rasturi, brandusi se uklone, a humka se
ponovo ne formira. Kalemovi se ostavljaju otvoreni, kako bi spojno mesto ovrslo i dobro
sazrelo. Humka je povoljno stanite za razvoj larvi injaka i drugih tetoina koje mogu
naneti velike tete kalemovima, pre svega u poetnoj fazi razvoja. Zato je potrebno pre
nagrtanja humke dodati neki odgovarajui insekticid, npr. geolin.

Lie kalemova je izuzetno osetljivo prema bolestima vinove loze, posebno prema
plamenjai. Redovna zatita uz primenu odgovarajuih hemijskih sredstava omoguava
uspenu proizvodnju kalemova.

17
 Pospeivanje sazrevanja kalemova e se postii ako se obavi prekraivanje vrhova
lastara. Prekraivanje se moe izvesti runo ili mainski, obino u prvoj polovini septembra.

Ako se kalemovi ne vade iz prporita u jesen nakon pada lia, nego u prolee, onda se
pre jaih mrazeva oni ponovo zagrnu. Na taj nain e se spreiti izmrzavanje spojnog mesta i
dela lastara sa okcima.

3.5.2 Vaenje kalemova iz prporita

Nekoliko dana po opadanju lia, kalemovi se mogu vaditi iz prporita (korenilita).

Vaenje se moe obaviti runo ili sa specijalno konstruisanim plugovima za tu namenu.
Najbolje je kalemove vaditi kada je zemlja vlana, nije zaleena, a vreme je tiho. Pri vaenju
se postupa paljivo, kako ne bi dolo do lomljenja lastara i kidanja korenovog sistema. Kada
se vaenje organizuje runo, onda se koristi priruni alat: aov, makaze i sl. Radnik ili grupa
radnika sa suprotne strane od one sa koje je zapoelo prporenje, aovom otvara jarak, koji se
zatim produbljuje do dubine 40 cm. Sa suprotne strane kalemova aov se zabada vertikalno do
korenovog sistema, zatim se aov nakrene i kalemovi izbacuju u iskopani jarak. Kalemovi se
paljivo prihvataju i polako izvlae pazei da ne dolazi do kidanja ila. Pojedine ile koje su
se razvile duboko mogu se makazama prekratiti na duinu 15 do 20 cm.

Specijalnim plugovima koje vue traktor, proces vaenja kalemova se mnogo

pojednostavljuje. Na ovaj nain se za 10 asova rada mogu izvaditi kalemovi sa 1,5 do 3 ha
prporita.

3.6 Klasiranje kalemova

Izvaeni kalemovi se odmah klasiraju u prvu i drugu klasu. Prva klasa kalemova mora
zadovoljiti propise standarda na osnovu kojih se putaju u promet, a to su: spojno mesto mora
biti potpuno sraslo, bez vidljivih pukotina i guka, na dnu korenovog struka treba da je dobro
razvijeno 3 do 5 ila i da su one simetrino rasporeene, ile i korenov struk ne smeju biti
oteeni bolestima i tetoinama ili mehanikim povredama prilikom vaenja, a lastari moraju
imati najmanje 8 do 10 potpuno sazrelih i zdrvenjenih kolenaca, bez prisustva povreda na
okcima ili drvetu.

3.7 Trapljenje kalemova

Nakon jesenjeg vaenja i klasiranja kalemova, vri se njihovo uvanje u trapovima u

zatvorenom prostoru ili u trapovima u poljskim uslovima ili u hladnjai.

18
 Za uvanje kalemova u trapovima u zatvorenom prostoru najee se koriste podrumske
prostorije. U njima se mora obezbediti stalna temperatura i odgovarajua vlanost vazduha. U
takve podrume se unosi supstrat za trapljenje, tj. ist pesak, bez organskih primesa i sterilan.
Temperatura u trapu je dobra, ako se kree od 1 do 4C, a vlanost peska od 10 do 12%.

Kada se kalemovi uvaju u trapovima u poljskim uslovima, postupak je isti kao kod
uvanja u zatvorenom prostoru. Prilikom trapljenja treba voditi rauna da pesak prodre u sve
upljine snopova. Pri tome peskom se pokrivaju najmanje 2/3 lastara. Na taj nain e korenov
sistem, korenov struk, spojno mesto i deo lastara sa okcima biti zatieni od suenja i
izmrzavanja.

Najsigurniji nain uvanja kalemova je u hladnjaama. To su objekti koji imaju ureaje

za odravanje konstantne temperature i vlanosti vazduha, kao i drugih potrebnih uslova za
uvanje. U takvim prostorijama kalemovi se mogu uspeno uvati i do jedne godine na
temperaturi od 1 do 4C.

3.8 Obeleavanje kategorija kalemova u prometu

Kalemovi vinove loze kao i drugi sadni materijal kada se stavljaju u promet moraju biti
deklarisani u skladu sa meunarodnim propisima i konvencijama. Pri tome se uz plombu
stavljaju etikete odgovarajue boje koje oznaavaju nivo selekcije loznog sadnog materijala.

Meunarodnim propisima je regulisano da se u promet moe putati, a novi vinogradi

zasnivati samo sa baznim ili sertificiranim bezvirusnim sadnim materijalom. Zemlje koje
nemaju organizovanu proizvodnju ovakvog sadnog materijala do njega mogu doi
introdukcijom i koristiti ga za podizanje matinih zasada, zasada za proizvodnju groa i
proizvodnju kalemova, odnosno drugog sadnog materijala.

3.9 Pakovanje i ekspedicija kalemova

Kalemovi se esto alju i transportuju na udaljenija mesta. Pri tome transport moe da
traje od nekoliko dana do dva meseca. Tom prilikom posebno treba obezbediti korenov sistem
da ne doe do isuivanja ili izmrzavanja korena. To se obezbeuje pravilnim pakovanjem u
kartonske kutije, dodavanjem vlane strugotine i tretiranjem u 0,5% rastvoru inozola.

19
Literatura

[1] http://loznikalemovi.com/

[2] http://rasadnik-dana.com/

[3] http://www.serbianbrandy.com/razmnozavanje-vinove-loze-vegetativnim-
putem.html

[4] http://agrovizija.rs/cutenews2/print.php?id=1364856688

[5] http://poljoprivreda.info/?oid=5&id=484

20